PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 18 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 10. MAJ 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

OSTALO

SAMO ZA

PRERADU

I RAKIJU

OSTALO

SAMO ZA

PRERADU

I RAKIJU

OSTALO

SAMO ZA

PRERADU

I RAKIJU

Kwiga proto|akona mr Qubomira Rankovi}a

o svetosti `ene i osvrt akademika Vladete Jeroti}a

Nepoznato iz `ivota

zavi~ajnog pesnika

POSLEDWI

PORTRET

VLADISLAVA

PETKOVI]A

DISA

strana 17. strana 19.

strana 3.

Sutra biciklisti~ka trka Qubica Vojinovi},

darodavac kolekcije

ru~nih radova

Narodnom muzeju

CLASSIC

BEOGRAD - ^A^AK

CLASSIC

BEOGRAD - ^A^AKstr. 33.

strana 10.

strana 21.

POBEDNIK

REPUBLI^KOG

TAKMI^EWA

IZ FIZIKE

POBEDNIK

REPUBLI^KOG

TAKMI^EWA

IZ FIZIKE

Nikola Zari}

STOGODI[WACI

OD KONCA I PLATNA

STOGODI[WACI

OD KONCA I PLATNA

strana 7.

GRAD

DODEQUJE

PODSTICAJNA

SREDSTVA

GRAD

DODEQUJE

PODSTICAJNA

SREDSTVA

U ovom broju “^a~anskog glasa”

objavqujemo va`an konkurs

za poqoprivrednike

Grad naneo velike {tete vo}arima u podkablarskim selima

„@ENA, IKONA CRKVE

I BLAGO SVETA”

2 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 3DRU[TVO

Unedequ, u ve~erwim sa-

tima, jako nevreme pra-

}eno gradom i olujnim

vetrom, zahvatilo je

podkablarska sela Ro`ce, Jan~i-

}e, Cagawe i Vrn~ane. Prema ka-

zivawu me{tana, gradonosni

oblak stigao je preko Drine, od

Bajine Ba{te i U`ica, i po{to

tamo{wi strelci nisu blagovre-

meno i efikasno delovali, grad

se sru~io uglavnom na vo}wake i

maliwake na kablarskim visovi-

ma. Najve}e {tete pretrpeli su

vlasnici zasada {qiva, kru{a-

ka, jabuka, kajsija, a u pojedinim

zaseocima oluja i grad su o{te-

tili i p{eni~na poqa.

Dvadesetosmogodi{wi Milan

^vrki} iz Ro`aca nasledio je od

oca, koji je nedavno preminuo,

radionicu za proizvodwu kazana

za pe~ewe rakije i metalnih ko-

vanih ograda. Iako je dobro “is-

pekao” ovaj zanat, pre nekoliko

godina je planirao da se “okrene”

poqoprivredi i vo}arstvu, zbog

~ega je pre tri godine zasadio

kru{ku “viqamovku” na posedu

od oko hektar i 70 ari, zbog toga

{to je, ka`e, re~ o novijoj sorti

koja odli~no uspeva na zemqi{tu

podno kablarskih visova. U mlad

zasad koji je ove godine trebalo

da donese prvi rod, ulo`io je po-

prili~no i truda i sredstava.

Ali, na`alost, umesto oko deset

tona, posle nedeqnog grada,

ubra}e nekoliko stotina kilo-

grama o{te}enih plodova, koji

}e, veruje, mo}i da se upotrebe sa-

mo za industrijsku preradu i za

pe~ewe rakije. Da zlo bude ve}e,

grad mu je potukao i susednu par-

celu od oko tri hektara pod

{qivom, na kojoj nije ostalo ni

deset odsto neo{te}enih plodo-

va.

- Od kvaliteta plodova nema

ni{ta, a da li }e ih biti koli-

~inski dovoqno, barem za indu-

strijsku preradu i proizvodwu

rakije, tek }emo videti - pri~a

Milan, ne skrivaju}i razo~ara-

we {to je ove godine zakasnio da

vo}wake osigura od {tete od ele-

mentarnih nepogoda, {to je pro-

teklih godina stalno radio.

Iako u ovom poslu nema mnogo

iskustva, sutradan po{to je “tu-

~a” o{tetila i takore}i na~ela

svaki plod na mladim granama,

po savetu stru~waka obavio je

prskawe protiv trule`i, da bi

spasao, {to se spasiti mo`e. A

dok je kru{ka cvetala, pupoqila,

zametala rod, prskao ju je osam

puta, a {qivu pet. Zasadi su i

uredno orezani, zemqa okopana,

{paliri ure|eni... Po{to je

mlad i kako ka`e, jo{ neuk u vo-

}arstvu, kojim se vi{e bavi iz

hobija, Milan prihvata sve save-

te stru~waka iz Poqoprivredne

slu`be u ^a~ku, koji, isti~e, ~e-

sto na poziv proizvo|a~a izlaze

na teren i pru`aju im pomo} i

daju savete. Pone{to je i u ovom

poslu nau~io i veruje da majsko

nevreme ne}e ostaviti dugoro~-

nije posledice na mlade zasade i

da, ukoliko bude primenio sve

neophodne mere prilikom obrade

i za{tite, ne}e uticati na pri-

nose slede}e godine.

Komisija je, ka`e, u ponede-

qak posetila proizvo|a~e u su-

sednom selu, kojima je nevreme ta-

ko|e nanelo velike {tete, ali u

Ro`ce tog dana, ni sutradan nije

dolazila. Nezvani~no je obave-

{ten da prvo treba da podnese

prijavu nadle`noj gradskoj upra-

vi, ili u mesnoj kancelariji, da

bi komisija iza{la na teren i

ustanovila razmere {tete na za-

sadima kru{ke i {qive u ^vrki-

}ima i susednim doma}instvima.

M. N.

GRAD NANEO VELIKE [TETE VO]ARIMA U PODKABLARSKIM SELIMA

OSTALO

SAMO ZA

PRERADU I

RAKIJU

Iako je bio neradan dan, grad-

ski ~elnici su u ponedeqak pose-

tili podkablarska sela Ro{ce,

Jan~i}e i Vrn~ane koje je pret-

hodne ve~eri zadesilo veliko ne-

vreme. Po{to su sagledali razme-

re {tete, koja, kako ka`e pomo}-

nik gradona~elnika Sa{a Obra-

dovi}, prema prvim preliminar-

nim podacima, u zavisnosti od

kultura, iznosi od 30 do 70 odsto,

i druge posledice ove elementar-

ne nepogode, odlu~ili su da bude

formirana stru~na poqopri-

vredna komisija koja }e obaviti

konkretne procene i uvi|aj na te-

renu.

Obradovi} je apelovao na sve

poqoprivredne proizvo|a~e ko-

jima su gradonosni oblaci uni-

{tili deo ovogodi{weg prinosa

da {tete prijave u mesnim kance-

larijama u svojim selima: “Spi-

skovi }e u roku od tri dana biti

dostavqeni nadle`noj Gradskoj

upravi, nakon ~ega }e komisija

iza}i na teren i izvr{iti proce-

nu. Potom }emo sumirati obra|e-

ne podatke i dostaviti izve{taj

Republici, odnosno Ministar-

stvu za poqoprivredu, vodopri-

vredu i {umarstvo, da bismo po-

ku{ali da ovim proizvo|a~ima

obezbedimo odgovaraju}u pomo}.”

Obradovi} je podsetio da

Grad posledwih godina obezbe|u-

je dovoqan broj protivgradnih

raketa i da su ovda{wi strelci

adekavtno reagovali, ali da su

zatajile stanice u Kosjeri}u, Ba-

jinoj Ba{ti, U`icu. One su ne-

blagovremeno “odgovorile” na

gradonosne oblake, zbog ~ega su se

oni najvi{e sru~ili na rubne de-

love Kablara.

GRADSKI ^ELNICI

NA KABLARU

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“www.caglas.rs

4 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEDRU[TVO

V[TSS ^a~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studi-

jske programe (osnovne, trogodi{we studije):

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO

Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.)

Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA

Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet-60 samof.)

Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.)

4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.)

Kandidati pola`u prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLA-

GAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do

16,00 ~asova).

PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti tele-

fonom: 032 302-782.

Za{to upisati studije na V[TSS?

[kola budu}im studentima nudi:

- studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi,

- akreditovane studijske programe,

- trogodi{we studije (180 ESPB ),

- specijalisti~ke studije (60 ESPB),

- programe usagla{ene sa zahtevima privrede,

- kompetentan nastavni kadar,

- opremqene u~ionice i laboratorije,

- stru~nu praksa u najboqim firmama u okru`ewu,

- biblioteku sa prostranom u~ionicom,

- partnerski odnos sa studentima,

- u~e{}e studenata u radu organa [kole,

- prostorije za rad i dru`ewe studenata,

- pristup internetu, studentske radionice,

- nagrade i priznawa najboqima,

- organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no.

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM!

V[TSS ^A^AK

Svetog Save 65

032-222-321

www.vstss.com

VISOKA [KOLA

TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

^A^AK

U utorak, u 23,50 ~asova, na magi-

stralnom putu, u mestu Zagra|e, op{tina

Gorwi Milanovac, dogodila se saobra-

}ajna nezgoda u kojoj je `ivot izgubio

S.S. (1964) iz ^a~ka.

Do saobra}ajne nezgode je do{lo kada

je S.S. upravqaju}i putni~kim motor-

nim vozilom marke „golf“, ~a~anskih

registarskih oznaka, iz neutvr|enih raz-

loga, pre{ao na levu stranu kolovoza i

~eonim delom vozila udario u predwi

levi deo teretnog motornog vozila novo-

pazarskih registarskih oznaka kojim je

iz suprotnog smera upravqao M.J. (1962)

iz Novog Pazara. Nakon sudara teretno

motorno vozilo pre{lo je na levu stra-

nu i sletelo sa kolovoza. S.S. je podlegao

povredama na licu mesta.

Uvi|aj su obavili istra`ni sudija

Osnovnog suda u ^a~ku i zamenik Osnov-

nog javnog tu`ioca u ^a~ku u prisustvu

policijskih slu`benika PU ^a~ak. Po

nalogu istra`nog sudije bi}e obavqena

obdukcija tela.

Saobra}aj na ovom delu magistralnog

puta bio je u prekidu do 03,30 ~asova.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

POGINUO U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I

Uorganizaciji Udru`ewa “Pokret

srpske omladine” pro{log petka je

na Gradskom trgu odr`ana humani-

tarna akcija, u kojoj je, uprkos praznicima,

u~estvovao ve}i broj gra|ana. Oni su pri-

kupili hranu, ode}u, obu}u i finansijska

sredstva, koje je organizator predao poro-

dici Ili} iz Prijevora, koja `ivi u izu-

zetno te{koj materijalnoj situaciji. Po re-

~ima Aleksandra Bo`ovi}a iz “Pokreta

srpske omladine”, akciju koja je protekla u

izuzetno korektnoj atmosferi, svesrdno je

podr`ala vlasnica studija “Hipnozis” ko-

ja je poklonila ~itav dnevni pazar od 30.

aprila, u iznosu od 7.000 dinara. Svoju hu-

manost na delu pokazali su i pojedini lo-

kalni privrednici, me|u kojima i vlasnik

privatne firme “B - eksport”. Ona je orga-

nizatoru akcije poklonila 10 majica sa lo-

gom pokreta, a za ozvu~ewe se i ovog puta,

ka`e Bo`ovi}, pobrinuo Marko Milinko-

vi}.

- Koliko je Veliki petak dan za tugu, to-

liko je i dan za radost, jer Isus Hristos je

svojim stradawem na neki na~in obezbedio

novu {ansu za ~ove~anstvo, plativ{i tu ce-

nu ovozemaqskim `ivotom. Iz toga smo i

mi izvukli pouku i sa verom u Boga, mir,

slogu, bratstvo i mladost, trudimo se da ne-

{to promenimo na boqe i nekome pomogne-

mo, kako bismo koliko toliko doprineli

da se smawi siroma{tvo i stvore jednake

{anse za `iovt svih sugra|ana - rekao je po-

sle akcije Aleksandar Bo`ovi} i najavio

da }e ovo udru`ewe i u narednom periodu,

“spajaju}i lepo sa korisnim”, organizovati

humanitarne `urke i dvodnevni kamp za

mlade u Ov~ar Bawi.

Uprisustvu gradona~elnika Vojislava

Ili}a, wegovog zamenika Radenka Lu-

kovi}a i predstavnika parlamentarnih

stranaka, kako iz vladaju}e koalicije, ta-

ko i iz opozicionih partija, gradski od-

bori DS i DSS su u ponedeqak proslavi-

li krsnu slavu \ur|evdan.

- Kada je re~ o najva`nijoj temi za na{u

dr`avu, a to je status Kosova i Metohije,

Demokratska stranka Srbije se nalazi iz-

dvojena na jednoj strani, u odnosu na sve

ostale politi~ke partije u Srbiji. Bez te

teritorije Srbija ne}e biti dr`ava, ve}

}e postati livada. Zbog toga }e se ova

stranka dosledno boriti za o~uvawe celo-

vitosti na{e zemqe - rekao je pozdravqa-

ju}i goste doma}in slave i predsednik GO

DSS Milan Bojovi}.

On je istakao i da je ova stranka posta-

vila “dobru osnovu” za nove korake i po-

zitivne promene u Gradu, zahvaquju}i, po-

red ostalog, dobroj saradwi izme|u stra-

naka u vladaju}oj koaliciji, ali i kon-

struktivnom pristupu i radu opozicije,

{to }e, prema wegovom uverewu, doprine-

ti da uspe{no budu realizovani planira-

ni projekti. “@ivimo u te{kom vremenu,

punom nesporazuma i konflikata. Ali,

nije sve propalo, moramo se slo`iti i `i-

veti kao bra}a i istrajati u zajedni~koj

borbi da ovu, jedinu dr`avu koju imamo,

ostavimo na{oj deci”, dodao je jo{ Bojo-

vi}.

UDRU@EWE “POKRET SRPSKE OMLADINE”

ORGANIZOVALO JO[ JEDNU HUMANITARNU AKCIJU

POMO] PORODICI

ILI] IZ PRIJEVORA

U GRADSKOM ODBORU DSS I POVERENI[TVU

DS OBELE@ENA STRANA^KA SLAVA \UR\EVDAN

„SRBIJA ]E BEZ KOSOVA

BITI LIVADA“

UPovereni{tvu Demokratske stranke

doma}in ovogodi{we slave bio je Qu-

bi{a Ili} iz Mesnog odbora u Parmencu.

Po{to je ~lanovima stranke i sugra|ani-

ma koji slave \ur|evdan ~estitao slavu i

vaskr{we praznike, Aleksandar Lazovi}

koji je “preuzeo” kola~ kao doma}in \ur-

|evdana u 2014, najavio je odr`avawe unu-

tarstrana~kih izbora u ~a~anskom DS.

Oni bi, s obzirom na to da je prethodni

Gradski odbor raspu{ten i formirano

Povereni{tvo, trebalo da budu organio-

zvani ve} slede}eg meseca. “Izbori za no-

vi Gradski odbor }e najverovatnije biti

odr`ani sredinom juna. Lista }e biti naj-

{ira do sada, jer }e osim predsednika no-

vog Gradskog odbora, biti birana i 23 de-

legata GO”, najavio je Lazovi}.

IZBORI SLEDE]EG MESECA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 5GRAD

Stawe u ~a~anskoj privredi ni malo

nije povoqnije nego lane i ukoliko

bi ga trebalo realno okvalifiko-

vati, moglo bi se ~ak konstatovati

da je skoro katastrofalno. Ovu oce-

nu predsednik ve}a Saveza samo-

stalnih sindikata za Grad ^a~ak i

op{tinu Lu~ani Slobodan Jeli}

potkrepquje ~iwenicom da radnici

u brojnim ovda{wim preduze}ima

neredovno primaju plate i da im

poslovodstvo ne upla}uje ni dopri-

nose za penzijsko i zdravstveno osi-

gurawe. Osim toga, u mnogima je

smawen obim proizvodwe i ote`an

plasman robe na doma}a i strana

tr`i{ta, {to odla`e i redovno

servisirawe obaveza prema lokal-

noj samoupravi i dr`avi. U tom

“tamnom tunelu”, na svu sre}u, ima

i svetlih primera, poput “^ipsare”,

koja je nedavno obnovila proizvod-

wu i u radni odnos primila 50 rad-

nika, kompanije “Sloboda” koja je

ugovorila zna~ajne poslove u ovoj

godini, Fabrike reznog alata koja

se vra}a na stara tr`i{ta...

Najve}i du`nici su Fabrika hartije

koja radnicima duguje 24 plate, “Ugopro-

met” od koga zaposleni potra`uju 23 zara-

de i “Ineks Stjenik” koji je trgovcima za-

kinuo 21 platu, navodi Jeli} sa podu`eg

spiska firme koje su posle neuspele pri-

vatizacije, ili zbog toga {to su u postup-

ku restruktuirawa ili ste~aja zapale u ve-

oma te{ku finansijsku situaciju. Me|u

wima su i Veterinarska stanica koja je

radnicima ostala du`na 17 plata, “Cer” i

“Spektar”, koji zaposlenima nisu ispla-

tili po devet, a “Auto moto klub” i

“Hladwa~a” po deset zarada.

Jeli} isti~e da ovo nije potpuna slika

stawa u ovda{wim preduze}ima, jer u mno-

gim privatnim firmama ne postoje sindi-

kalne organizacije, te tako ni Gradsko ve-

}e SS nema pravi uvid i pokazateqe o to-

me da li i kako poslovodstvo pla}a radni-

ke i ispuwava druge obaveze prema wima.

- Najsvetlija ta~ka u ovoj godini je po-

kretawe “^ipsare” koja je zaposlila 50

radnika. U dogovoru sa ~elnicima lokal-

ne samouprave nastojimo da, poput ove,

“pokrenemo” jo{ neke firme i otvorimo

nova radna mesta. Pregovarali smo sa po-

tencijalnim partnerima zainteresovanim

za kupovinu preduze}a “Sloboda aparati”

i jednom ruskom firmom koja namerava da

otvori fabriku name{taja na lokaciji

“Autoprevozove” stare baze. Me|utim,

jo{ uvek smo u fazi pregovora i dogovora,

i ukoliko bi ove investicije bile reali-

zovane do kraja godine, u ~a~anskoj pri-

vredi bi sasvim sigurno do{lo do zna~aj-

nog pomaka.

Osim “^ipsare”, Jeli} isti~e i “perja-

nicu” ~a~anske privrede - kompaniju

“Sloboda” koja je, podse}a on, od 500 otpu-

{tenih, 200 radnika vratila na posao u

i{~ekivawu da budu potpisani novi ugo-

vori i obezbe|ena radna mesta i za preo-

stalih 300 “prekobrojnih”. Uzlaznim pu-

tem krenula je i Fabrika reznog alata ko-

ja se “vratila” na stara tr`i{ta, obnovi-

la saradwu sa starim i potpisala ugovore

sa novim partnerima i kupcima: “Fabri-

ka je obezbedila zna~ajne poslove, ali joj je

neophodno da sklopi jo{ ugovora vrednih

oko milion i po dolara, da bi mogla da

servisira sve obaveze i `ivi sama od svog

rada. Me|u svetlim primerima su i ‘Li-

topapir’ i ‘Domis’, kao retke privatne

firme koje redovno izmiruju sve obaveze i

ispla}uje plate radnicima. Pomaka ima i

u ‘Ugoprometu’, u kome je, posle imenova-

wa novog direktora, zapo~eta rekonstruk-

cija objekta, izdavawe sala i restorana za

svadbe i druga slavqa, da bi i na taj na~in

bila obezbe|ena sredstva za plate 11 rad-

nika.”

Ne `ele}i da komentari{e stawe u

mnogim privatnim firmama koje nemaju

sindikate, iz kojih realni pokazateqi

“procure” do Gradskog ve}a na osnovu sve

u~estalijih “dojava” i `albi pojedinih

radnika, Jeli} napomiwe da je u razgovo-

rima sa ~elnicima lokalne samouprave i

Unijom poslodavaca insistirao da kona~-

no bude formiran Ekonomsko socijalni

savet, da bi nadle`ni imali prave pokaza-

teqe o stawu i goru}im prblemima u celo-

kupnoj lokalnoj privredi. Wih bi trebalo

da sagleda i ministar Mla|an Dinki},

~iji je dolazak u ^a~ak najavqen za kraj

ovog meseca, veruje predsednik VSSS ^a~-

ka. M. N.

SLOBODAN JELI], PREDSEDNIK VSSS ZA ^A^AK I OP[TINU LU^ANI: TE[KO STAWE U ^A^ANSKOJ PRIVREDI

IMA I SVETLIH PRIMERA

“Najte`e stawe je u Fabrici hartije, ~iji radnici dve godine ne primaju plate,

niti imaju overene zdravstvene kwi`ice, zbog ~ega smo sa ~elnicima Grada razgo-

varali i o mogu}nostima da lokalna samouprava pokrene ste~aj u FH. Nakon toga,

radnici bi primili 12 minimalnih zarada i upu}eni na Tr`i{te rada, dok ne bu-

de re{en status preduze}a i ne pojavi se novi zainteresovani kupac,” jedno je od re-

{ewa koje za te{ko stawe u fabrici predla`e prvi ~a~anski sindikalac.

NAJTE@E U FABRICI HARTIJE

Polagawem venaca na humku palih

boraca u Spomen parku borbe i

pobede, delegacije Moravi~kog

upravnog okruga, Grada, SUBNOR - a,

Udru`ewa rezervnih vojnih stare{ina i

Udru`ewa za negovawe tradicija oslobo-

dila~kih ratova do 1918. godine obele`i-

le su ju~e 9. maj, Dan pobede. Po{to su mi-

nutom }utawa odali po{tu svim borcima

iz ~a~anskog, draga~evskog i gorwomila-

nova~kog kraja koji su nastradali u Drgom

svetskom ratu, kojih je, podsetio je Brati-

slav Jevtovi}, bilo 4.650, prisutnima se

obratio predsednik Skup{tine grada

Veqko Negovanovi}:

- Pre 68 godina zavr{en je Drugi svet-

ski rat, jedan od najtragi~nijih i najkrva-

vijih perioda u ukupnoj istoriji ~ove~an-

stva, tokom koga je poginulo skoro 60 mi-

liona qudi. Pre 68 godina 9. maj je ozna-

~io i kraj fa{isti~ke ideologije kao naj-

ve}eg zla, ne samo 20 veka. Srbija i srpski

narod imaju veliki udeo i ulogu u kona~-

nom slamawu fa{izma. Posle ruskog, srp-

ski narod je, u pore|ewu sa brojem stanov-

nika, dao najve}e `rtve u tom ratu. To nam

daje za pravo da se nadamo da }e ubudu}e 9.

maj i u dr`avi Srbiji biti obele`avan

onako kako to dolikuje ovom datumu i ulo-

zi Srbije i wenog naroda u slamawu fa-

{isti~kog okupatora.

Negovanovi} je podsetio da je do pre ne-

koliko godina samo nekolicina qudi po-

se}ivala Spomen park i odr`ala kontinu-

itet u obele`avawu 9. maja i da su u jed-

nom, “za Srbiju sramnom vremenu”, samo

hrabri qudi dolazili na ovo sveto mesto:

- Pre nekoliko godina 9. maj je ponovo

progla{en za dr`avni praznik i nadam se

da }e to ubudu}e i zaista biti i da }e dr-

`ava Srbija kona~no po~eti da ga obele-

`ava na pravi na~in, kako se to radi u

Moskvi, Belorusiji, Parizu... Na`alost u

Srbiji se desila, blago re~eno, jo{ jedna

~udna situacija, u kojoj su pojedinci, neke

politi~ke snage i partije, pa ~ak i dr`a-

va Srbija, na sve na~ine poku{avali da

umawe ulogu srpskog naroda u slamawu fa-

{izma i zavr{etku Drugog svetskog rata.

Dono{eni su nekakavi zakoni o izjedna~a-

vawu prava boraca NOB - a i ~etni~kog

pokreta, o rehabilitaciji... Jedino je Sr-

bija, odnosno jedan wen deo, verovatno za-

rad tu|ih interesa, poku{avala da umawi

svoj doprinos u slamawu fa{izma, iako

nam je ~itav svet to priznao. Raduje u ovom

trenutku to {to politi~ke snage koje su

bile nosioci takvih trendova polako ne-

staju sa politi~ke scene na{e zemqe.

U ime bora~ke organizacije, pre`ive-

lim borcima, rodbini poginulih rodoqu-

ba i sugra|anima, praznik je ~estitao De-

simir Paunovi}, podsetiv{i, pored osta-

log, da su pod humkom na Spomen parku

borbe i pobede pohrawene kosti oko 830

boraca iz ~a~anskog kraja, koji su `rtve

najve}eg zla ~ove~anstva. Po{to je nagla-

sio da je 9. maj za malu Srbiju veliki dan,

Paunovi} je rekao:

- Slavimo 9. maj u znak se}awa na taj

dan 1945. godine, kada je nema~ka vrhovna

komanda potpisala bezuslovnu kapitula-

ciju i kada je slomqena fa{isti~ka a`da-

ja. U Drugom svetskom ratu najvi{e su

stradali Rusi, Jevreji i Srbi, a na ratnim

strati{tima ostali su i mnogi mladi i

nevini qudi i deca. To ne smemo zabora-

viti, kao {to ne mo`emo ni da prihvati-

mo da danas mnogi izjedna~avaju borce i

`rtve sa neprijateqima i {to dr`ava re-

habilituje zlo~ince.

M. N.

U SPOMEN PARKU OBELE@EN 9. MAJ, DAN POBEDE

ULOGA SRBIJE SE NE MO@E UMAWITI

6 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEDRU[TVO

Predstavnici Kluba

UN-UNESKO sekcije

Prehrambeno-ugosti-

teqske {kole, profesor Vladi-

mir Majstorovi} i u~enici

Andrea Stojanovi} i Jovana

Ka{ovi}, predstavqali su ^a-

~ak i Srbiju na „Me|unarod-

nom forumu mladih jugoisto~-

ne Evrope o Svetskoj ba{tini

UNESKA - za mir i odr`ivi

razvoj”. Me|unarodni skup pod

nazivom “Drugi forum mladih

jugoisto~ne Evrope o Svetskoj

ba{tini UNESKA - za mir i

odr`ivi razvoj”, odr`an je u

Zaje~aru, od 6. do 11. aprila.

Skup je organizovalo Udru`e-

we za Ujediwene nacije Srbije,

u saradwi sa Komisijom Repu-

blike Srbije za UNESKO, a u

koordinaciji sa Centrom za

Svetsku ba{tinu UNESKA u

Parizu.

U~esnici Foruma bili su

profesori i u~enici iz 12

evropskih zemaqa, iz Albanije,

Bosne i Hercegovine, Bugarske,

Crne Gore, Gr~ke, Hrvatske,

Kipra, BJR Makedonije, Ma-

|arske, Rumunije, Srbije i Slo-

venije. Ovom skupu su prisu-

stvovali predstavnici Centra

za Svetsko nasle|e UNESKO iz

Pariza: Carméla Quin i Vesna

Vujicic-Lugassy, kao i organiza-

tori Milorad Kondi} predsed-

nik Udru`ewa za UN Srbije i

Biqana Vukosavqevi} direk-

tor Udru`ewa za UN Srbije.

- Prvog dana Foruma u~esni-

ci su imali prijem u zgradi

Skup{tine op{tine Zaje~ar, a

potom su posetili arheolo{ki

lokalitet „Feliks Romulija-

na“ - Gamzigrad, koji je na li-

sti Svetske kulturne ba{tine,

pod za{titom UNESKO-a. U

pratwi vodi~a u~esnici su mo-

gli da vide i ~uju o mestu, koje

je u pro{losti imalo va`nu

ulogu u razvoju kulture i civi-

lizacije tokom kasnoanti~kog

perioda. Pored posete stalne

postavke muzeja u Zaje~aru, za

u~enike su bile organizovane

radionice koje su dr`ali pro-

fesori sa Fakulteta primewe-

nih umetnosti. S druge strane,

profesori su imali obuku i

prezentaciju, na temu “Svetska

ba{tina u rukama mladih”, a

bilo je re~i i o wihovoj prime-

ni u {kolskim programima. Ta-

ko|e, profesori su govorili o

iskustvima i aktivnostima ko-

je su sprovodili i koje }e pri-

mewivati u svojim {kolama,

kao i o mogu}nostima saradwe -

prenosi utiske profesor Vla-

dimir Majstorovi}.

Drugog dana Foruma organi-

zovana su predavawa: „Razvoj

svetske ba{tine“, „Obrazova-

we, Svetska ba{tina i odr`ivi

razvoj“ i „Uloga mladih u o~u-

vawu i za{titi svetske ba{ti-

ne“. U~esnici su posetili i Ne-

gotinske pivnice, koje se nala-

ze na preliminarnoj listi za

upis na listu Svetske ba{tine

UNESKA. Pivnice u selima

Rajac i Rogqevo predstavqaju

jedinstven arhitektonski kom-

pleks vinskih podruma nasta-

lih od polovine 18. veka, do

tridesetih godina 20. veka,

podse}a na{ sagovornik. Usle-

dilo je i predstavqawe nacio-

nalnih projekata u okviru

smernica i programa pod nazi-

vom “Svetska ba{tina u rukama

mladih”.

Pored ostalih aktivnosti,

tre}eg dana Foruma, Srbiju su

sa projektom „Transromanika -

Svetsko nasle|e u rukama mla-

dih“, predstavqali profesor

Vladimir Majstorovi} i u~e-

nici Andrea Stojanovi} i Jo-

vana Ka{ovi} iz Prehrambeno-

ugostiteqske {kole iz ^a~ka.

- Potom su organizatori

predstavili Model Komiteta

svetske ba{tine - edukativna

simulacija na temu: “Svetska

ba{tina i odr`ivi razvoj”. Na

ovom jedinstvenom Modelu ili

„Me|unarodnoj omladinskoj

konferenciji“ koji predstavqa

simulaciju zasedawa i rada or-

gana UN, u~enici su zastupali

stavove pojedinih zemaqa po

pitawu razvoja turizma, ekolo-

gije, kulturnog i prirodnog na-

sle|a i odr`ivog razvoja. U~e-

nici su kroz po{tovawe multi-

kulturalizma i demokratskih

vrednosti uve`bavali svoje go-

vorni~ke sposobnosti i „di-

plomatsku debatu“. Organizo-

vana je i zabava pod nazivom

„Svetska ba{tina sa tradicio-

nalnom muzikom i plesovima“,

gde su sve zemqe u~esnice imale

priliku da na zanimqiv i edu-

kativan na~in predstave svoju

zemqu, turisti~ke potencijale,

kulturu, pesmu i igru - pri~a

profesor Majstorovi}.

Posledweg dana Foruma or-

ganizovan je jo{ jedan Model

Komiteta svetske ba{tine za

mlade, a profesori su imali

sastanak na temu usvajawa pre-

poruka i zakqu~aka Drugog

omladinskog foruma za Svet-

sku ba{tinu UNESKO-a, kao i

promociju Svetske ba{tine i

obrazovnog programa u {kola-

ma pod nazivom “Svetska ba-

{tina u rukama mladih”, rekao

je Majstorovi}, istakav{i da

}e nova znawa, iskustva i pri-

jateqstva biti odli~na osnova

za saradwu na zajedni~kim pro-

jektima. N. R.

PREHRAMBENO-UGOSTITEQSKA [KOLA PREDSTAVQALA ^A^AK I SRBIJU NA „ME\UNARODNOM

FORUMU MLADIH JUGOISTO^NE EVROPE O SVETSKOJ BA[TINI UNESKA - ZA MIR I ODR@IVI RAZVOJ”

SVETSKO NASLE\E U RUKAMA MLADIH

Muzej u Zaje~aru - Sa kolegama iz 12 evropskih zemaqa

Na dodeli UNESCO sertifikata

Na srpskom {tandu

Video prezentacija na{eg UNESCO kluba

-Transromanika- „Svetsko nasle|e u rukama mladih“

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 7DRU[TVO

^a~ak je prvi grad u Srbiji koji je do-

bio Gra|anski buxet, vodi~ kroz bu-

xet za gra|ane koji na jednostavan i

razumqiv na~in obja{wava kako se upra-

vqa novcem na lokalnom nivou.

Gra|anski buxet objavqen je na zvani~-

nom sajtu grada ^a~ka, u nameri da se gra|a-

nima pribli`i sistem lokalnog buxeta i

objasni im na {ta se tro{i novac priku-

pqen oporezivawem stanovnika grada.

Gra|anski buxet ^a~ka izra|en je u sa-

radwi sa organizacijom CRTA (Centar za

istra`ivawe, transparentnost i odgovor-

nost), u okviru inicijative “Prati pare!”.

CRTA je u okviru inicijative „Prati

pare!“ razvila model Gra|anskog buxeta,

koji na jednostavan, gra|anima lako razu-

mqiv na~in, predstavqa buxetske priori-

tete i upoznaje ih sa planovima lokalnih

vlasti u oblasti upravqawa javnim finan-

sijama.

Ciq te inicijative jeste da se gra|ani-

ma pribli`e lokalni buxeti i time pod-

stakne wihovo aktivno u~e{}e u buxetskom

procesu, kao i da se promocijom primera

dobre prakse i odgovornog upravqawa lo-

kalnim buxetima uti~e na pove}awe povere-

wa gra|ana u lokalne institucije.

Kroz gra|anski buxet vlasti mogu da ob-

jasne koji je nivo vlasti odgovoran za spro-

vo|ewe razli~itih funkcija i aktivnosti i

kao takav mo`e biti od neprocewive va-

`nosti u dijalogu vlade i gra|ana.

Gra|anske buxete izradili su do sada, u

saradwi sa organizacijom CRTA, Prijepo-

qe, beogradske op{tine Zvezdara i Palilu-

la, a u procesu izrade je i Gra|anski buxet

Novog Sada, Vr{ca, Ni{a i Para}ina.

Komisija za dodelu podsticajnih

sredstava u poqoprivredi raspisa-

la je konkurs i pozvala poqopri-

vredne proizvo|a~e koji ispuwavaju uslo-

ve, da do 30. juna konkuri{u za direktnu i

bespovratnu finansijsku podr{ku iz buxe-

ta Grada, namewenu za pokretawe, obna-

vqawe i unapre|ewe poqoprivredne pro-

izvodwe, za subvencionisawe kamata za

kratkoro~ne dinarske kredite i za sufi-

nansirawe rada organizacija koje se bave

mati~nom evidencijom i selekcijom u sto-

~arstvu. Pravo na ovaj vid pomo}i imaju

poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi

wihovih doma}instava koji imaju prebi-

vali{te na teritoriji ^a~ka, koji se is-

kqu~ivo bave poqoprivrednom proizvod-

wom i pod uslovom da je wihovo gazdin-

stvo upisano u Registar poqoprivrednih

gazdinstava.

Finansijska sredstva iz gradske kase

namewena su za podsticaj razvoja poqo-

privrede u slede}im oblastima: povrtar-

skoj, sto~arskoj, vo}arskoj i ratarskoj

proizvodwi i u sektoru prera|iva~ki ka-

paciteti. Povrtari imaju pravo da konku-

ri{u za sredstva potrebna za podizawe

plastenika i staklenika, koje }e Grad sub-

vencionisati do polovine vrednosti inve-

sticije, kolika je pomo} predvi|ena i za

nabavku i instalirawe opreme za plaste-

ni~ku i stakleni~ku proizvodwu. Osim to-

ga, ovi proizvo|a~i mogu ra~unati i na

finansijsku podr{ku prilikom izgradwe

mini akumulacija, kopawa bunara i nabav-

ke opreme za navodwavawe, tako|e u iznosu

do 50 odsto od vrednosti ulagawa.

Odlukom o uslovima i na~inu kori{}e-

wa podsticajnih sredstava u poqoprivre-

di u 2013. godini, koju su na pretposledwoj

sednici usvojili odbornici SG, predvi|e-

no je da do 50 odsto sredstava od vrednosti

investicije mogu bespovratno dobiti i

sto~ari za nabavku laktofriza, muzilica,

hranilica, pojilica, me{aona sto~ne hra-

ne i proizvo|a~i koji kupovinom kvali-

tetnog priplodnog materijala `ele da una-

prede genetski potencijal u govedarstvu,

ov~arstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu.

Grad }e finansirati do 50 odsto i od vred-

nosti investicija u vo}arskoj proizovdwi

(nabavku ma{ina i opreme za za{titu bi-

qa, kopawe bunara, podizawe mini aku-

mlacija, kupovinu sadnog materijala i

protivgradnih mre`a).

Kako je u javnom pozivu navedeno, rata-

ri mogu konkurisati za podsticajna sred-

stva neophodna za nabavku semenskog mate-

rijala, opreme za navodwavawe, pokri}e

tro{kova kopawa bunara i ra~unati na

pomo} iz buxeta, tako|e do 50 odsto od

vrednosti ulagawa. Za ve}u pomo} na neki

na~in bi}e uskra}eni proizvo|a~i koji

nameravaju da nabave ma{ine i opremu za

ratarstvo, za koje su predvi|ene subvenci-

je do 30 odsto od wihove vrednosti.

Skup{tinskom odlukom “obuhva}eni”

su i proizvo|a~i koji planiraju da se zadu-

`e i sredstvima iz kratkoro~nih kredita

nabave mehanizaciju, seme, sadni materi-

jal, mineralna |ubriva, foliju za plaste-

nike, muzilice, hranilice... Pod uslovom

da su nosioci registrovanih gazdinstava,

mogu o~ekivati pomo} Grada u vidu sub-

vencionisanih kamata na te kredite u iz-

nosu od 10 procentnih poena kamatne sto-

pe na godi{wem niovu. Konkurs za subven-

cionisawe kamata bi}e otvoren najdu`e do

31. oktobra 2013. godine, odnosno “zatvo-

ren” i ranije, ukoliko sredstva za ove na-

mene budu pre potro{ena, o ~emu }e grad-

ska komisija blagovremeno obavestiti po-

slovne banke ukqu~ene u ovaj posao.

M. N.

RASPISAN KONKURS ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI

^A^AK PRVI GRAD U SRBIJI SA GRA\ANSKIM BUXETOM

KAKO VLAST UPRAVQA JAVNIM FINANSIJAMA

Komisija za dodelu podsticajnih

sredstava i Gradska uprava za lokal-

ni ekonomski razvoj strogo }e kon-

trolisati da li su korisnici namen-

ski potro{ili sredstva dobijena iz

gradskog buxeta. U slu~aju da ih pro-

izvo|a~i upotrebe za investicije i

namene za koja im nisu bila odobre-

na, mora}e u celosti da ih vrate. Od-

lukom je predvi|eno i da oni proiz-

vo|a~i koji su lane koristili ove

subvencije, nemaju pravo da za wih

konkuri{u i u 2013. godini. O rezul-

tatima konkursa i o visini sredsta-

va, o kojoj, na predlog resorne komi-

sije, odlu~uje gradona~elnik, svi u~e-

snici }e biti obave{teni najkasnije

do 20. jula.

KO NENAMENSKI TRO[I,

VRA]A PARE!

Podnosioci prijava za ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku, uz popuwen

konkursni obrazac, koga mogu dobiti na {alteru broj 8 u nadle`noj gradskoj upra-

vi, do 30. juna Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi (Ulica

`upana Stracimira broj 2, 32.000 ^a~ak) treba da dostave i slede}u prate}u doku-

mentaciju: dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa poqoprivrednog ze-

mqi{ta (list nepokretnosti, ugovor o zakupu), potvrdu o registraciji gazdinstva,

potvrdu poreskih organa da je podnosilac prijave platio poreze, doprinose i dru-

ge javne da`bine i fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije.

Potencijalni korisnici podsticajnih sredstava sve potrebne informacije o

konkursu i uslovima prijavqivawa mogu dobiti u kancelariji broj 108 Slu`be za

poqoprivredu u SG, ili putem telefona 032/309 - 135.

POTREBNA DOKUMENTA

BESPOVRATNA I DIREKTNA

FINANSIJSKA PODR[KA

8 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

NOVA UREDBA MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

SAVET STRU^WAKA

SELO

POVR]E

krompir 70 - 90 dinara

mladi krompir 150 - 160

pasuq 300

paprika 400

paradajz 230 - 250

krastavac 150 - 200

praziluk 100

rotkva 50 - 60

tikvice 150 - 200

brokoli 250 - 300

kupus 80 - 90

karfiol 200 - 250

per{un 30

{argarepa 80

cvekla 100 - 120

zelena salata 15 - 35

spana} 30 - 70

crni luk 50 - 70

mladi crni luk 20

beli luk 300

rotkvice 30 - 40

VO]E

suve {qive 250

jabuke 20 - 80

jagode 200 - 250

ju`no vo}e 100 - 200

orasi 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 100

pili}i 350

jaja 12 - 15

kajmak 500 - 700

sir 300 - 400

pr{uta 1.200 - 1.700

slanina 350 - 800

suxuk 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 180 - 200

prasi}i 250 - 260

ovce 100 - 110

jagwad 280

p{enica 32

je~am 40

kukuruz 32

PIJA^NI

BAROMETAR

Ubrdsko-planinskim

podru~jima Moravi~-

kog okruga proizvo|a~i se

`ale na pojavu zakr`qalo-

sti i isu{ivawa vrhova le-

torasta maline. Kako isti-

~e Branko Tanaskovi} iz

Poqoprivredne savetodav-

ne i stru~ne slu`be u ^a~-

ku, to je veoma ozbiqan

problem, ako se uzme u ob-

zir da oni daju najve}i rod

maline. Jedan od mogu}ih

razloga je nepripremqe-

nost maline za prezimqa-

vawe. U mraznim podru~ji-

ma na pojavu ovakvih o{te-

}ewa uticali su i pozni

prole}ni mrazevi. Na{i

proizvo|a~i iz neznawa

koriste dosta azotnih |u-

briva u osnovnom |ubrewu,

ali i prihrani maline,

{to je pogre{no i nedopu-

stivo, ako se ima u vidu da

govorimo o kalijumovoj

biqci. Za rast, razvoj, cve-

tawe i plodono{ewe ova

vo}na vrsta najvi{e kori-

sti kalijuma, azota i fos-

fora. Poqoprivredna sa-

vetodavna i stru~na slu`ba

u ^a~ku }e svim registro-

vanim poqoprivrednici-

ma, koji se bave ovom vr-

stom proizvodwe, iza}i u

susret i obaviti komplet-

nu analizu uzoraka zemqi-

{ta sa wihovih parcela,

kako bi na osnovu tih re-

zultata mogli na adekvatan

na~in da prihrane malinu

i postignu boqe efekte u

proizvodwi.

- Skrenuo bih pa`wu vo-

}arima da ne koriste |u-

briva za prihranu koja u se-

bi imaju previ{e azota, ve}

da odaberu KAN ukoliko

imaju maliwake na kiseli-

jem zemqi{tu ili |ubriva

sa amonijum nitratom.

Osim toga, preporu~ujem da

ukupnu koli~inu |ubriva

namewenu prihrani raspo-

dele na tri dela. Nakon |u-

brewa u fazi intenzivnog

porasta letorasta, druga

prihrana se obavqa u fazi

pre cvetawa, a tre}a pred

zrewe maline. Na taj na~in

}e prakti~no rasporediti

koli~inu aktivnih materi-

ja |ubriva i dati vo}ki jak

stimulans za kasnije sazre-

vawe - rekao je Tanaskovi}

u izjavi za “^a~anski glas”.

V.S.

Posle pauze od godinu dana, ponovo je iza-

{la Uredba o besplatnoj sistemskoj kon-

troli poqoprivrednog zemqi{ta. Poqo-

privrednici mogu da donesu uzorke zemqi{ta u

Poqoprivrednu savetodavnu i stru~nu slu`bu na

kompletnu analizu. Za razliku od ranijeg perio-

da, prekinut je program kalcifikacije zemqi-

{ta, pa }e poqoprivrednici morati samostalno,

ili uz pomo} lokalnih samouprava, da iznesu ovaj

tro{ak.

- Pored zahteva i uzoraka zemqi{ta, poqo-

privrednici su du`ni da dostave i dva obrasca,

koje uzimaju u Trezoru, a koji potvr|uju da je wi-

hovo gazdinstvo komercijalno i aktivno i daju

kompletan spisak wihovih katastarskih parcela.

To je novina i otuda skre}emo pa`wu poqopri-

vrednicima na tu stavku, kako bi u{tedeli vreme

i zavr{ili kompletnu proceduru jednim dola-

skom u Poqoprivrednu slu`bu - isti~e Milan

Damqanovi} iz Poqoprivredne slu`be u ^a~ku.

SISTEMSKA KONTROLA ZEMQI[TA

SU[EWE

LETORASTA

MALINE

SU[EWE

LETORASTA

MALINE

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 9SELO

U strukturi vo}arstva

Srbije ko{ti~ave vo}ke

zauzimaju prvo mesto.

Zahvaquju}i povoqnim

zemqi{nim i klimat-

skim uslovima, kao i

ekonomskoj koristi,

{qiva je odavno vode}a

vo}na vrsta u na{oj ze-

mqi. Nekada{wa Jugo-

slavija je bila najve}i

proizvo|a~ plodova

{qive u svetu. Sa pro-

se~nom godi{wom pro-

izvodwom od 550.000

tona plodova Srbija se

danas nalazi na tre}em

mestu, iza Kine i SAD-a.

Godi{wa proizvodwa

plodova breskve i kaj-

sije je znatno skromnija

- ka`e dr Darko Jevre-

movi}, istra`iva~ ~a-

~anskog Instituta za vo-

}arstvo.

- [arka {qive, koju prouzro-

kuje virus {arke {qive (Plum

pox virus – PPV), ekonomski je naj-

zna~ajnija virusna bolest ko{ti-

~avih vo}aka. Velike {tete nano-

si gajewu osetqivih sorti {qi-

ve, kajsije i breskve. U Evropi je

zara`eno vi{e od 100 miliona

stabala ko{ti~avih vo}aka, dok

je prema procenama, u na{oj ze-

mqi od ukupnog broja stabala

{qive zara`eno preko 60 odsto.

Ova bolest je u Srbiji prisutna

skoro 80 godina. Na bazi biolo-

{kih, serolo{kih, molekular-

nih i epidemiolo{kih karakte-

ristika do sada je opisano osam

sojeva virusa {arke, dok je u Sr-

biji potvr|eno prisustvo tri so-

ja: PPV-M, PPV-D i PPV-Rec. Vi-

rus {arke {qive se prenosi za-

ra`enim sadnim materijalom i

lisnim va{ima - podse}a dr Dar-

ko Jevremovi}.

Kod osetqivih sorti {qive

{arka izaziva smawewe kvalite-

ta plodova i wihovo prerano

opadawe. Smawewe prinosa kod

osetqivih sorti {qive, kao {to

je po`ega~a, mo`e biti i 80-100

odsto. [tete koje {arka pri~i-

wava zavise od vi{e faktora:

osetqivosti gajene vrste i sorte,

prisutnog soja virusa, primewe-

nih agro i pomotehni~kih mera,

kao i mera kontrole ovog virusa.

U na{oj zemqi ovo je najva`nija

bolest {qive, a od maweg zna~aja

je za proizvodwu kajsije i bre-

skve.

- Prema nekim procenama, da-

nas su u strukturi srpskog {qi-

varstva zastupqene: autohtone

rakijske sorte (30%), po`ega~a

(25%), stenley (20%), ~a~anska

rodna (10%), ~a~anska lepotica

(10%) i ostale sorte (5%). Za po-

sledwih 100 godina udeo po`ega-

~e je sa 90 odsto pao na 25 odsto.

I pored svestrane upotrebne

vrednosti plodova po`ega~e, je-

dan od glavnih faktora za weno

potiskivawe iz proizvodwe je

wena velika osetqivost prema

virusu {arke {qive - napomiwe

na{ sagovornik.

Pored direktne {tete koju

{arka nanosi plodovima, velike

tro{kove iziskuju sanitarna

kontrola, pregledi i programi

iskorewivawa virusa {arke.

Prema procenama, tro{kovi i

{tete u vezi sa {arkom u posled-

wih 30 godina prema{uju 10 mi-

lijardi evra na svetskom nivou.

U reonima gde je procenat zaraze

nizak, ili gde se patogen tek po-

javio, ~ine se veliki napori da

se bolest iskoreni. Rasprostra-

wenost, brzina {irewa i velike

ekonomske {tete koje pri~iwava

u~inili su da virus {arke {qi-

ve postane predmet istra`ivawa

brojnih nau~nih centara {irom

sveta.

U Institutu za vo}arstvo u

^a~ku se na prou~avawu {arke

{qive radi intenzivno i u kon-

tinuitetu skoro 60 godina, kroz

realizaciju doma}ih i me|una-

rodnih projekata. Rezultat ak-

tivnosti u okviru jednog nacio-

nalnog i jednog me|unarodnog

projekta je i doktorska diserta-

cija mr Darka Jevremovi}a, is-

tra`iva~a-saradnika ~a~anskog

Instituta. Istra`ivawa su fi-

nansijski pomogli Ministar-

stvo prosvete, nauke i tehnolo-

{kog razvoja Republike Srbije,

kroz projekat „Stvarawe i o~uva-

we geneti~kog potencijala kon-

tinentalnih vrsta vo}aka“, kao i

Evropska komisija kroz FP7 pro-

jekat „SharCo“, u ~ijoj realizaci-

ji je u periodu 2008-2012. godine

bilo ukqu~eno 17 nau~nih insti-

tucija iz 11 evropskih zemaqa.

Istra`iva~i iz Srbije koji su

u~estvovali u realizaciji ovog

projekta su dr Svetlana Pauno-

vi}, nau~ni savetnik i direktor

Instituta, i sada ve} dr Jevremo-

vi}. Doktorskom disertacijom

pod naslovom „Rasprostrawe-

nost PPV-D i PPV-Rec sojeva vi-

rusa {arke {qive (Plum pox vi-

rus) u Srbiji i dinamika wiho-

vog {irewa u zasadu {qive“,

na{ sagovornik je stekao titulu

doktora biotehni~kih nauka -

oblast za{tite biqa i prehram-

benih proizvoda.

- Prvi deo disertacije se od-

nosi na utvr|ivawe ra{irenosti

sojeva {arke u zasadima {qive i

kajsije u Srbiji. U periodu od

2008. godine standardizovanom

procedurom je sakupqeno i ana-

lizirano ukupno 283 uzoraka li-

{}a {qive i kajsije iz vi{e od

90 zasada u najzna~ajnijim pod-

ru~jima wihovog gajewa u Srbi-

ji. Uzimaju}i u obzir i istra`i-

vawa iz magistarske teze ukupan

broj analiziranih uzoraka je 468.

Ova istra`ivawa predstavqaju

najobimnija i najkompletnija is-

tra`ivawa rasprostrawenosti

sojeva virusa {arke {qive pri-

menom savremenih molekularnih

metoda u nekoj zemqi, ne samo u

Evropi, ve} i u svetu.

Drugi deo disertacije se bavi

ispitivawem dimanike {irewa

PPV-D i PPV-Rec sojeva virusa

{arke u direktnoj kompeticiji.

U eksperimentalnom zasadu

{qive sorte ~a~anska lepotica,

koji je za ovu svrhu podignut u se-

lu Ostra nedaleko od ^a~ka, is-

tra`ivawa su sprovedena u peri-

odu 2008-2011. godine. Ciq is-

tra`ivawa je bio utvrditi kako

se ovi sojevi virusa {arke {qi-

ve {ire u zasadu, sa zara`enih

stabala koja se nalaze u samom za-

sadu (interni izvor zaraze), kao

i sa stabala koja se nalaze u we-

govoj okolini (eksterni izvor

zaraze). U istra`ivawima su

primewene serolo{ke i moleku-

larne metode detekcije i karak-

terizacije virusa {arke, koje su

dopuwene sekvencionirawem od-

govaraju}eg dela genoma utvr|e-

nih izolata, {to omogu}ava

utvr|ivawe jasne sledqivosti

putawe wihovog {irewa. Istra-

`ivawa u zasadu su dopuwena i

analizom brojnosti i vrsta li-

snih va{i koje pose}uju eksperi-

mentalnom zasadu. Ovaj tip is-

tra`ivawa, primenom ove meto-

dologije, do sada nije sproveden

nigde u svetu - isti~e dr Jevremo-

vi}.

Prema wegovim re~ima, rezul-

tati istra`ivawa ove disertaci-

je dali su nova saznawa o koegzi-

stenciji sojeva virusa {arke u

zasadima {qive i kajsije u Srbi-

ji, kao i o karakteristikama {i-

rewa i kompeticiji PPV-Rec i

PPV-D sojeva u eksperimental-

nom zasadu {qive iz internih i

eksternih izvora zaraze u po~et-

nim godinama. Dokazano je da su

osnovni izvor zaraze u novopo-

dignutom zasadu {qive zara`ena

stabla koja se nalaze u wegovoj

neposrednoj okolini. Time je po-

tvr|eno da zdrav sadni materi-

jal, koji je osnova vo}arske pro-

izvodwe, nije dovoqan da obezbe-

di sigurnu proizvodwu i trajno

zdrav status vo}aka, ve} je i pro-

storna izolacija novih zasada

vrlo bitan faktor spre~avawa

i/ili usporavawa zaraze virusom

{arke. Udaqenost novog zasada

od izvora zaraze koja je u ekspe-

rimentu iznosila 70 metara, po-

kazala se nedovoqnom. Preporu-

ka je da se, ukoliko je to mogu}e,

novi zasadi podi`u na ve}oj uda-

qenosti (bar 150-200 metara) od

postoje}ih zasada, savetuje na{

sagovornik.

Odabirom komercijalno pri-

hvatqivih otpornih ili tole-

rantnih sorti, zasnivawem vo}-

waka sa bezvirusnim sadnicama

i odgovaraju}om prostornom

izolacijom od drugih zasada ko-

{ti~avih vo}aka, uz primenu

svih drugih agro i pomotehni~-

kih mera, kao i hemijskom za{ti-

tom, mo`e se obezbediti kvali-

tetna i savremena proizvodwa

plodova {qive, kajsije i breskve,

nagla{ava dr Jevremovi}.

N. R.

RASPROSTRAWENOST VIRUSA [ARKE [QIVE U SRBIJI

- Institut je dobio jo{ jednog doktora nauka - Darka Jevremo-

vi}a, koji je kao vrlo vredan i odgovoran istra`iva~, pro{ao

put kakav bi trebalo da pro|e svaki istra`iva~. Najpre je vo-

lontirao u Insitutu, potom je izvesno vreme bio stipendista

mninistarstva, pa se zaposlio na neodre|eno. Uprkos tome, on je

pokazao maksimalnu ozbiqnost i odgovornost. Iako je zavr{io

Agronomski fakultet, veoma brzo je usvojio sve molekularne me-

tode koje su neophodne za primenu u detekciji, karakterizaciji

patogena vo}aka, me|u kojima su i virusi koji su opasni i za vo}-

ke. Jedan od wih je virus {arke {qive, na kojoj je Darko radio.

U okviru me|unarodnih projekata, na kojima je bio anga`ovan,

pokazao je da je kompetentan istra`iva~. Stekao je veliko po-

{tovawe i divqewe i nau~nika iz me|unarodne zajednice, a re-

zultati wegovog istra`ivawa zna~ajni su za borbu protiv ove

virusne bolesti koja napada ko{ti~ave vrste vo}a - sa ponosom

ka`e dr Svetlana Paunovi}, direktorka Instituta.

STEKAO PO[TOVAWE ME\UNARODNIH NAU^NIKA

JEDINSTVENA ISTRA@IVAWA U SVETU

Simptomi virusa {arke na plodovima po`ega~e

Detaq iz eksperimentalnog zasada

10 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEOBRAZOVAWE

Takmi~i se jo{ od ni`ih razreda osnovne

{kole, a ove godine se Nikola Zari},

u~enik drugog razreda ~a~anske Gimnazi-

je, prirodno - matemati~kog smera, uhva-

tio u ko{tac sa tri republi~ka takmi~e-

wa

To {to na republi~kom takmi~ewu iz matemati-

ke, prvom po redu, nije postigao zapa`eni rezul-

tat nije ga obeshrabrilo. Nikola je ubrzo pono-

vo oti{ao u Beograd, na nadmetawe iz fizike, tako|e dr-

`avnog ranga, i ovoga puta pobedio u kategoriji takmi~a-

ra svoga uzrasta.

- Dovoqno sam radio i ovakav uspeh je proporciona-

lan ulo`enom trudu - sa`eto }e sedamnaestogodi{wi

mladi} koji je na prethodnim takmi~ewima iz istog pred-

meta, op{tinskom i okru`nom osvojio po sto poena. Pri-

premaju}i se, dodaje, koristio je literaturu za matema-

ti~ku gimnaziju, a dragocenu pomo} pru`ile su mu gimna-

zijske profesorke fizike Marija Mutavxi} i Irena Ste-

vanovi}.

Na takmi~ewima iz matematike u~estvuje jo{ od ~etvr-

tog razreda osnovne, a kasnije je svojim takmi~arskim

duhom obuhvatio i fiziku.

- I u osnovnoj {koli sam stizao do dr`avnog nivoa,

ali nisam zauzimao visoka mesta. Pro{le godine, u pr-

vom gimnazije, bio sam drugi na republi~kom iz fizike,

a ovogodi{wi rezultat je najboqi do sada. To zna~i da

sam i{ao postepeno, svake godine unapre|ivao znawe i

sazrevao kao fizi~ar - kazuje daroviti mladi}, koji

upravo sutra odlazi i na republi~ko nadmetawe iz hemi-

je.

Svoje interesovawe za fiziku vidi kao posledicu ra-

doznalosti, potrebe da razume pojave oko nas, da shvati

kako se i za{to ne{to de{ava.

- Kao dete sam od starijih stalno tra`io obja{wewa,

ni{ta nisam uzimao zdravo za gotovo i nekada sam im mo-

`da i dosa|ivao svojim pitawima. Za prirodne nauke sam

se zainteresovao preko brata Stevana, koji je od mene sta-

riji dve i po godine. On je iz Gimnazije iza{ao kao |ak

generacije, a sada je na prvoj godini Elektrotehni~kog

fakulteta u Beogradu. Veoma rano je po~eo da ide na tak-

mi~ewa i posti`e dobre rezultate, a ja sam ga sledio -

pri~a Nikola nagla{avaju}i da je wega i brata za mate-

matiku i fiziku zainteresovala majka Dijana, koja je u

mladosti u ^a~ku studirala elektrotehniku, ali nije sti-

gla do diplome.

Od mladi}a opredeqenog za nauku o~ekivalo bi se da

nema vremena za mladala~ke zabave i razbibrige. Ali,

na{ sagovornik je daleko od svake vrste otu|enosti.

- Volim dru{tvo i izlaske, nikada ih nisam zanemari-

vao. To me relaksira, daje mi snagu. Najva`nije je imati

plan, dobro rasporediti vreme i sve se stigne - uveren je

Nikola, koji se u slobodnom vremenu bavi i glumom.

U planu mu je da studira fiziku, ali nije iskqu~eno,

ka`e, da `ivotni poziv prona|e i u nekoj drugoj, ali oba-

vezno srodnoj oblasti. E. V.

Me|u planiranim aktivnosti-

ma su negovawe tradicije i

starih obi~aja, ali i afir-

macija ovog kraja i poboq-

{awe uslova za `ivot me-

{tana

Na osniva~kom skupu, 4. maja u Do-

mu kulture u Qubi}u, za predsed-

nika Skup{tine Dru{tva staro-

sedelaca Qubi}a “Grebi}i” izabran je

Milan Rackovi}, dok }e na ~elu Izvr-

{nogodbora biti Slavoqub Petrovi}.

Ideja o osnovawu dru{tva potekla je

od starosedelaca, u koje se svrstavaju

osobe ~ije familije u Qubi}u `ive od

pre 1940. godine, ali wegovi ~lanovi mo-

gu da postanu i ostali pojedinci koji

borave u ovom mestu ili van wega.

- Nije nam namera da bilo koga dis-

kvalifikujemo. Mi qude ne delimo pre-

ma naciji, mestu ro|ewa i veroispove-

sti ve} samo na dobre i lo{e - nagla{a-

va predsednik Izvr{nog odbora, napo-

miwu}i da je novonastalo dru{tvo ne-

vladina i neprofitabilna organizacija

u kojoj za politiku ne}e biti mesta.

“Grebi}i” }e se, predvi|eno je progra-

mom dru{tva, baviti o~uvawem tradi-

cije, prikupqawem i objavqivawem gra-

|e o Qubi}u i starim Qubi}anima, po-

boq{awem uslova `ivota u ~etiri mesne

zajednice, organizovawem dru`ewa ra-

znim povodima i humanitarnim aktivno-

stima.

Qubi}, navodi Petrovi}, ima oko

20.000 `iteqa, od kojih se svega deset od-

sto mo`e svrstati u starosedeoce.

Na osniva~koj skup{tini su, pored

ostalih Qubi}ana, govorili Dragan

Stefanovi}, Rodoqub Petrovi}, Mila-

din Vukosavqevi} i Vesna Veqovi}a, a

skupu je, kao predstavnik lokalne upra-

ve, prisustvovao Aleksandar Da~i}, po-

mo}nik gradona~elnika za dru{tvene de-

latnosti. E. V.

U QUBI]U UO^I VASKRSA

OSNOVANO ZAVI^AJNO DRU[TVO „GREBI]I”

GIMNAZIJALAC NIKOLA ZARI] POBEDNIK REPUBLI^KOG TAKMI^EWA IZ FIZIKE

UZ POMO] FIZIKE BOQE

RAZUME POJAVE OKO SEBE

Na okru`nom takmi~ewu u

lepom govoru, 8. maja u

Regionalnom centru za

profesionalni razvoj zaposle-

nih u obrazovawu, u~estvovala su

44 u~enika osnovnih i sredwih

{kola, razvrstana u pet uzrasnih

kategorija.

U prvoj kategoriji (prvi i

drugi razred) najuspe{nija je bi-

la Milica \or|evi} (O[ “De-

sanka Maksimovi}” u Gorwem

Milanovcu), drugo mesto je zauze-

la Jana Stolica (O[ “Ivo An-

dri}” u Prawanima), a tre}e Da-

nilo ]ur~i}, u~enik O[ “Mi-

linko Ku{i}” u Ivawici.

Me|u u~enicima tre}eg i ~e-

tvrtog razreda najve}u ocenu `i-

rija dobila je Mina Ze~evi} (~a-

~anska {kola “Filip Filipo-

vi}”), sledi je Milo{ Obrado-

vi}, iz iste {kole, dok su tre}e-

plasirani Iva Blagojevi} (O[

“Desanka Maksimovi}”) i Sofi-

ja ^ubrilovi} iz {kole “Vuk Ka-

raxi}” u ^a~ku.

Od u~enika petog i {estog

razreda (tre}a uzrasna grupa) za

pobednika u lepom govoru pro-

gla{en je Vladimir Kandi} (O[

“Milica Pavlovi}”), na drugom

mestu je Sofija Dimitrijevi}, iz

iste {kole, a tre}eplasirana Te-

odora Toma{evi}, u~enici {ko-

le “Kraq Aleksandar I”.

U kategoriji sedmaka i osmaka

pobednio je Stefan Vukovi}

(O[ “Stepa Stepanovi}” u Gor-

woj Gorevnici), Dijana Heger (

O[ “Kraq Aleksandar I”) osvo-

jila je drugo, dok se na tre}e me-

sto plasirala An|ela Poledica

iz O[ “Filip Filipovi}”. Naj-

uspe{niji sredwo{kolac je Ni-

kola Jankovi} (Gimnazija ^a-

~ak), a slede ga Filip Qubojevi}

iz S[ “Draga~evo” i Ivana Pa-

unovi}, u~enica Medicinske

{kole u ^a~ku.

Organizatori ovog takmi~ewa

su organizacija “Prijateqi de-

ce”, “De~iji savez”, Regionalni

centar i [kolska uprava, a kwi-

ge - nagrade za najboqe u~esnike

obezbedio je Grad.

E. V.

REZULTATI OKRU@NOG NADMETAWA

U^ENICI SE TAKMI^ILI U LEPOM GOVORU

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEDRU[TVO

Mi h a i l o v

otac Ili-

ja poti~e

iz ^elica,

u novova-

ro{koj op{tini, a majka

Pava iz familije Ratkovi}

u prijepoqskom selu Ku~i-

nu. Ubrzo posle ven~awa u

Mile{evi, Konstantino-

vi}i su iz Sanxaka, svoje

vekovne postojbine, morali

da prebegnu u Srbiju, jer je

Ilija do{ao u sukob sa tur-

skom vla{}u.

SIN NADNI^ARA

FRANCUSKI \AK

U ^a~ku }e wih dvoje

1897. godine, dobiti sina

Mihaila. Iako nadni~ari

i oskudnog materijalnog

stawa, roditeqi su bili

uvereni da je za de~aka

obrazovawe jedini ispr-

avan put pa su ga, po zavr-

{etku osnovne {kole, dali

u gimnaziju. Kao jedan od

najboqih |aka, zavr{io je

{est razreda, a onda, zbog

izbijawa Prvog svetskog

rata, bio prinu|en da pri-

vremeno prekine {kolova-

we. Dobrovoqno se pri-

kqu~io srpskoj vojsci i sa

wom, kao i mnogi wegovi

vr{waci, krenuo putem al-

banske golgote. Srpske |ake

su na Krfu prihvatili

Francuzi, pa je Mihailo

bio jedan od onih

koji su {kolo-

vawe nasta-

vili u

p r i j a -

teqskoj

Francu-

skoj. U

Lionu je

maturi-

rao i

u p i s a o

s t u d i j e

p r a v a .

Ali, srp-

ski stu-

denti su,

smatra-

ju}i da

nije po-

{teno da se

oni bave

kwigom dok

francuska mlade`

ratuje, organizovano od

francuske vlade zatra`ili

da ih po{aqe na front.

Nijednom od wih to nije

bilo dozvoqeno, ali Kon-

stantinovi} nije odustao,

uspeo je nekako da stupi u

francusku vojsku i u~estvo-

vao u bitkama na zapadnom

frontu.

Studije nastavqa 1919,

diplomira u roku, a u

Francuskoj }e odbraniti i

doktorsku disertaciju sa

tezom iz rimskog prava. Sa

zvawem doktora pravnih

nauka posta}e docent Prav-

nog fakulteta u Subotici.

Odatle je, kao vanredni

profesor, preme{ten u Beo-

grad i na Pravnom fakulte-

tu, 1937. godine, stekao sta-

tus redovnog profesora.

PEDAGOG, NAU^NIK

I MINISTAR

Oni koji su za profesora

imali Mihaila Konstati-

novi}a o wemu su i po zavr-

{etku fakulteta govorili

kao o velikom poznavaocu

svoje struke, izvanrednom

predava~u i li~nosti {i-

roke kulture.

- On je govorio odmere-

no, jasno, zanimqivo, s

onom otmeno{}u i elegan-

cijom koje se obi~no pripi-

suju Francuzima i koje su

tako retke u na{oj sredini.

Bio je umeren, odmeren, raz-

lo`an, otmen, qubazan, sa-

vr{enog pona{awa, {to je

proizilazilo iz wegovog

po{tovawa qudske li~no-

sti i iz wegove humanosti.

Bilo je pravo u` i v a w e

slu{ati ga kako govori i

gledati ga kako postupa -

zabele`io je Radomir Lu-

ki}, koji je i sam postao

omiqen profesor Pravnog

fakulteta u Beogradu.

Uo~i Drugog svetskog

rata, Konstantinovi} je

bio ministar bez portfe-

qa i ministar pravde u

vladi Dragi{e Cvetkovi}a

i jedan od idejnih tvoraca

sporazuma Cvetkovi} - Ma-

~ek. Zbog neslagawa sa pri-

stupawem Trojnom paktu

dao je ostavku, a posle kapi-

tulacije Jugoslavije, 1941.

godine, izbegao u Egipat.

Odatle je oti{ao u Pale-

stinu, a onda od strane vla-

de u Londonu poslat u Tur-

sku, radi prikupqawa ma-

terijala o ratnim zlo~ini-

ma u Jugoslaviji i prou~a-

vawa pitawa odgovornosti

za wih. Po povratku u Egi-

pat, dobio je, od novog

predsednika vlade dr Iva-

na [uba{i}a, poziv da

stupi u vladu sporazuma

Tito - [uba{i}, u svojstvu

ministra spoqnih poslova,

ali je ponudu odbio i, vra-

tiv{i se u zemqu, nastavio

da radi na fakultetu, kao

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA MIHAILA PROFESORA PRAVNOG

Precima je vezan za Sanxak, ro|ewem za

^a~ak, a za qubav prema Ivawici “kri-

vicu” snosi prijateqstvo sa lekarom

Bo`om Spasovi}em, koje je za~eto u mla-

dosti i sa godinama postajalo sve ja~e.

Zato ne}emo pogre{iti ako ka`emo da

je dr Mihailo Konstantinovi} (1897 -

1982), vrhunski stru~wak u oblasti

pravnih nauka, univerzitetski profe-

sor i ministar uo~i Drugog svetskog ra-

ta, imao ~ak tri zavi~aja.

Mihailo Konstantinovi} Klovis i Bo`idar

Spasovi} @ofr, 7. avgust 1931. u Ivawici

Beka, Radomir, Mihailo i Pava Konstantinovi}, Bo`o i Draga Spasovi},

u Ivawici 7. avgusta 1931.

Mihailo Konstantinovi} kao francuski

vojnik, 1918. U poznim godinama, Ivawica 1971.

Profesor Kon-

stantinovi} je stekao

mnoga priznawa, po~ev{i od

Albanske spomenice i Kraqev-

skog ordena belog orla do Orde-

na zasluga za narod sa zlat-

nom zvezdom i Sedmojulske

nagrade, u novoj Jugoslavi-

ji. Bio je dopisni

~lan JAZU.

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 13DRU[TVO

{ef katedre za gra|ansko

pravo, a u nekoliko navrata

i dekan.

U~estvovao je u izradi

kapitalnih zakonskih tek-

stova, napisao kwigu

“Obligacije i ugovori,

skica za zakonik o obliga-

cijama i ugovorima”, pred-

vodio komisiju za izradu

prvog Ustava FNRJ, ure|i-

vao ~asopis “Anale”.

MIHAILO I BO@O

ILI KLOVIS I @OFR

U privatnom `ivotu,

Mihailo Konstantinovi}

je bio suprug Radojke - Beke

i otac prerano preminule

Pave, ko-

ja je po

profe-

s i j i

b i l a

p r a v -

nik, i

Radomira,

kwi`evni-

ka, filozofa i

autora “Filozofije palan-

ke” i “Bi}a i jezika”. Kada

je re~ o prijateqima profe-

sora Konstantinovi}a, ne-

ma sumwe da je prvo mesto

pripadalo Bo`idaru Spa-

sovi}u, uglednom ivawi~-

kom lekaru, sa kojim se sreo

jo{ u klupama ~a~anske

Gimnazije. Zajedno }e, u Pr-

vom svetskom ratu, oti}i u

dobrovoqce i sti}i do

Francuske, gde je Bo`o, kao

i wegova budu}a supruga

Draga, studirao medicinu.

Iz studentskih dana poti~u

i wihova

“francuska imena”. Klo-

vis (Mihailo) i @ofr (Bo-

`o) drugova}e tokom celog

`ivota, a prijateqstvo }e

se pro{iriti i na wihove

porodice. Konstantinovi-

}i su preko Spasovi}a zavo-

leli Ivawicu i wene qude,

svako leto provodili u ovoj

varo{i i u woj 1965. godine

sagradili ku}u. Posle Mi-

hailove i Bekine smrti, u

ivawi~ku varo{ je nasta-

vio da dolazi wihov sin sa

svojom porodicom. Radomir

je preminuo 2011. godine, a

ku}a - lekovita oaza dveju

generacija Konstantinovi-

}a sada je vlasni{tvo wego-

ve supruge Milice, koja je i

sama svim srcem zavolela

moravi~ki kraj. Fotogra-

fije koje objavqujemo ustu-

pio nam je Aleksandar Ni-

koli}, ~ija je pokojna su-

pruga Qiqana k}erka Bo`a

i Drage Spasovi}.

E.V.

marketing 032/342-276

IZ PORODI^NIH ALBUMA

KONSTANTINOVI]A, FAKULTETA U BEOGRADU

Moravi~ani na prijemu kod Mihaila Konstantinovi}a, ministra pravde u

Vladi Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1939.

Mihailo je u

Gimnaziji bio

oslobo|en takse za

svedo~anstvo, jer je

“imovnog stawa

- sirotog”

Profesor Konstantinovi} sa prijateqima ispred ku}e u

Ivawici, 6. maja 1966. godine

14 PETAK 10. MAJ 2013. GODINESELO

Dragan Xoko-

vi} i wegova

supruga Sne-

`ana ve} dva-

deset godina

se uspe{no bave cve}ar-

stvom. Qubav prema cve}u

preto~ili su u porodi~ni

posao od koga `ive i pola-

ko grade budu}nost za svoje

sinove. Na 450 metara kva-

dratnih za{ti}enog pro-

stora godi{we uzgajaju oko

50.000 sadnica cve}a. Kako

tvrde u ovoj ~etvoro~lanoj

porodici, ekonomska kri-

za je u protelih nekoliko

godina nepovoqno uticala

i na proizvodwu cve}a. U

nekim boqim vremenima

ova oblast privre|ivawa

davala je daleko boqe fi-

nansijske efekte, ali u da-

na{wim uslovima, prozvo-

|a~i cve}a ostvaruju

skromnije zarade i uglav-

nom nastoje da odr`e po-

stoje}i obim proizvodwe.

Svaka ve}a investicija na

poqu uve}awa broja cvet-

nih sadnica predstavqa

ograman rizik zbog ote`a-

nog plasmana proizvoda i

hroni~ne besparice koja

vlada u narodu. Iako cene

cve}a godinama unazad ne

prate poskupqewe repro-

materijala, kako tvrdi

Dragan Xokovi}, ukoliko

se neguje standardno dobar

kvalitet cve}a i redovno

prate savremeni svetski

trendovi u proizvodwi i

potra`wi cve}a - ovaj po-

sao i danas mo`e biti so-

lidan izvor egzistencije.

- Na{a dr`ava forsira

uvoz razli~itih roba i na

taj na~in uni{tava doma}u

proizvodwu. Ne mo`emo da

ra~unamo na sigurnu po-

mo}, kao {to je to u nekim

razvijenijim dr`avama u

svetu. Ako uzmemo za pri-

mer poqoprivredu, subven-

cije se uglavnom dele “na

ka{i~icu”, tako da od wih

i nema neke velike vajde.

Seqak vi{e ne zna ni gde

}e, ni {ta }e. Kad na mi-

{i}ima iznese proizvod-

wu - Boga moli da svoj trud

unov~i, jer mu niko ne ga-

rantuje cenu, a ni plasman

proizvoda. Na isti na~in

funkcioni{emo i mi u

cve}arstvu. Oslowamo se

iskqu~ivo na sopstvene

snage i trudimo se da kva-

litetom pridobijemo kup-

ca, dok cene na{ih proiz-

voda godinama miruju - ka-

`e Dragan, dodaju}i da bez

ozbiqne analize tr`i-

{nih kretawa nema ni op-

stanka proizvodwe. To je

bio i osnovni razlog da

druga~ije organizuje pro-

izvodwu. Umesto veoma

{iroke ponude najrazli-

~itijih ba{tenskih i bal-

konskih biqaka, Xokovi-

}i su, oslu{kuju}i `eqe

kupaca, odlu~ili da asor-

timan svedu na daleko ma-

wi broj vrsta cve}a, me|u

kojima dominantno mesto

zauzima surfinija.

- Mi smo prvi doneli

surfiniju u ^a~ak. S obzi-

rom na klimatske promene,

opredelili smo se i za ne-

ke nove sorte ovog cve}a.

Uverili smo se da surfi-

nije koje imaju sitniji

cvet boqe podnose visoke

temperature i pokazalo se

da je potra`wa za ovom vr-

stom robe sve boqa. Pro-

{le godine smo proizveli

i plasirali na tr`i{tu

Moravi~kog okruga tri i

po hiqade ovih izuzetno

lepih biqaka. Za ovu sezo-

nu smo udvostru~ili wi-

hov broj - ka`e iskusni ~a-

~anski proizvo|a~ cve}a,

obja{wavaju}i da stari,

ali i novi kupci, naj~e{}e

dolaze kod wih ku}i da na

licu mesta odaberu cve}e,

iako ga tokom ~itave sezo-

ne svakodnevno mogu kupi-

ti i na ~a~anskoj pijaci.

Xokovi}i su ranijih

godina za zagrejavawe sta-

klenika i plastenika ko-

ristili ugaq, ali su zbog

lo{ijeg kvaliteta ovog

energenta bili prinu|eni

da pre|u na drvo. Bez obzi-

ra na to, svake zime se

utro{e ogromne koli~ine

ogreva, pa je grejawe iteka-

ko optere}uju}a stavka za

ovu vrstu proizvodwe, po-

sebno u uslovima enormno

niskih temperatura. Tu su

i uvozna semena, kao i sup-

strati, kojima cena svake

godine raste.

- Sve poskupquje, izuzev

na{eg proizvoda. Ipak, ja

se dr`im one devize da do-

bra roba mo`e da postigne

i ja~u cenu. Recimo, surfi-

nije su preplavile pijacu

i wihova cena se kre}e oko

250 dinara. Mi smo na{e

surfinije prodavali na

Gradskom trgu po 350 i 400

dinara. Uspeli smo da se

specijalizujemo za wihovu

proizvodwu i na{ kvali-

tet je neosporan. Rasad ba-

{tenskog cve}a uglavnom

prodajemo po ceni od 30

dinara po komadu. Jedino

je „vinka“ zbog skupqeg se-

mena i specifi~nog re`i-

ma gajewa 50 dinara - ka`e

Dragan. On isti~e da i ove

godine kasni prodajna se-

zona za petnaestak dana i

da je prakti~no startovala

tek nakon praznika, {to

predstavqa dopunski pro-

blem za sve proizvo|a~e

cve}a.

Dragana smo pitali ko-

liko je jaka konkurencija u

ovoj vrsti proizvodwe, s

obzirom da je ~a~anski

kraj postao poznat po cve-

}arstvu. Odgovorio je sa-

svim iskreno, povla~e}i

jasnu crtu izme|u lojalne i

nelojalne konkurencije.

- Zdrava konkurencija u

poslu nikome ne mo`e da

smeta. Naprotiv, mo`e da

bude samo podsticajna.

Svi oni koji se ovim po-

slom bave povr{no i poku-

{avaju da zarade na koli-

~ini, a ne na kvalitetu

cve}a, vrlo brzo, ve} u sle-

de}oj sezoni, gube mu{te-

rije. Pravim proizvo|a~i-

ma pojava takvih nelojal-

nih konkurenata smeta, jer

im oni obaraju i onako

isuvi{e niske cene cve-

}arskih proizvoda. Ono

{to nas te{i u takvim

okolnostima je ~iwenica

da kvalitet pobe|uje - tvr-

di Dragan.

Ako se po jutru dan po-

znaje, porodi~ni posao na

imawu pored Spomen par-

ka nastavi}e Draganov

mla|i sin, dvadesettrogo-

di{wi Nikola, koji sva-

kodnevno sa roditeqima

nosi teret proizvodwe i

plasmana cve}a. Stariji

sin, dvadesetsedmogodi-

{wi Marko, po struci sa-

obra}ajni tehni~ar, za sa-

da ne u~estvuje u porodi~-

nom biznisu, jer je zapo-

slen na drugom mestu. Ne

preti~e mu dovoqno vre-

mena u kome bi mogao da se

posveti cve}arstvu. V.S.

DRAGAN XOKOVI], PROIZVO\A^ CVE]A IZ ^A^KA: OD HOBIJA DO PORODI^NOG BIZNISA

KVALITETOM

DO SIGURNOG

PLASMANA

PROIZVODA

KVALITETOM

DO SIGURNOG

PLASMANA

PROIZVODA

KVALITETOM

DO SIGURNOG

PLASMANA

PROIZVODA

KVALITETOM

DO SIGURNOG

PLASMANA

PROIZVODA

KVALITETOM

DO SIGURNOG

PLASMANA

PROIZVODA

KVALITETOM

DO SIGURNOG

PLASMANA

PROIZVODA

- Prilikom kupovine

surfinije trebalo bi da

se obrati posebna pa`wa

na kvalitet rasada. Jedna

str{qika ne predstavqa

dobar sadni materijal. Za

razvitak biqke bitan je i

izbor supstrata. Ne mo`e

se o~ekivati da surfinija

dobro napreduje u obi~noj

zemqi. Biqke ne bi treba-

lo preterano zalivati,

ve} pratiti wihove po-

trebe. Za dobru kondiciju

surfinije i svakog drugog

cve}a veoma je bitna i od-

govaraju}a prihrana, koja

se obavqa najmawe jednom

sedmi~no. Prihrana se

dozira u zavisnosti od ve-

li~ine biqke - savetuje

Dragan Xokovi}

SAVET ZA USPE[NU NEGU SURFINIJA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 15ZDRAVSTVO

Kako bi upozorili na nadolaze}e

koncentracije polena, lekari i in-

`eweri tima Zavoda za javno zdra-

vqe ^a~ak koji se bavi pra}ewem ovog

alergena govorili su o wegovom monito-

ringu na teritoriji ^a~ka.

^a~ak je od 2008. godine ukqu~en u pro-

jekat koji se bavi pra}ewem koncentraci-

je aeroalergenog polena, koji finansira

Skup{tina Grada.

Doktor Svetlana Raketi} specijalista

mikrobiologije ZZJZ ^a~ak, rekla je da se

svake godine vr{i kontinuirano pra}ewe

koncentracije polena, po~ev{i od febru-

ara pa do kraja oktobra.

- U tom periodu prolazimo kroz tri

faze cvetawa razli~itih biqaka, tako da

produkciju polena mo`emo podeliti na

produkciju polena drve}a, trava i korova.

Ti podaci se prikazuju na na{em sajtu jed-

nom sedmi~no. Na sajtu se zapravo mo`e

videti polenski semafor, koji prikazuje

koncentraciju aeroalergenog polena i

uvek se mo`e videti prognoza za narednu

nedequ – naglasila je dr Raketi}, isti~u-

}i da podatke sa sajta moraju da koriste

osobe koje su alergi~ne na polen.

- Upravo ovim osobama je veoma bitno

da znaju kolika je koncentracija polena u

vazduhu, kako bi mogli, u saradwi sa svo-

jim lekarom, da organizuju sve svoje aktiv-

nosti. Kod ovih alergija je veoma bitno da

se smawi izlo`enost alergenu. Ako znate

kada po~iwe produkcija polena na koji

ste alergi~ni, onda svoj `ivot mo`ete or-

ganizovati da sve svoje aktivnosti oba-

vqate u periodu kada tog alergena nema u

vazduhu – ka`e dr Raketi}.

O vrstama biqaka, koje su trenutno naj-

ve}i “proizvo|a~i” polena govorila je Je-

lena Milojevi} diplomirani in`ewer za-

{tite `ivotne sredine ZZJZ:

- Pra}ewe polena po~elo je 4. februa-

ra. Ve} u martu se pojavquju polenova zrna

koja pripadaju drve}u. Uz lesku i jovu,

brest i ~empres su bili u povi{enim kon-

centracijama. U nedeqi od 8. do 15. apri-

la imali smo prve pojave polena breze. Za-

bele`ene su povi{ene koncentracije bre-

ze, i do pet puta vi{e od dozvoqenih. Ve}

polovinom maja po~iwe polinacija trave,

a od jula o~ekujemo koncentraciju ambro-

zije kao jednog od najja~ih alergena.

Pedijatar alergolog Zorica Zate`i}

^elper rekla je da je breza sa stanovi{ta

klini~ara najzna~ajnija, jer je izaziva~

najja~ih alergijskih reakcija. Polen drve-

}a, objasnila je doktorka, me|usobno ne re-

aguje ukr{teno, tako da ako ste alergi~ni

na jednu vrstu drve}a niste na drugu, dok

polen trava deluje ukr{teno. Ako ste

alergi~ni na jednu vrstu trava, alergi~ni

ste skoro na sve.

- U na{em regionu najzna~ajniji je po-

len trava kao uzro~nik alergijskih reak-

cija, koje mogu biti veoma blage u vidu

svraba nosa i o~iju, kijawa, svraba u{iju

ili nepca, do mnogo ja~ih alergijskih re-

akcija u vidu stezawa u grudima, pa ~ak i

astmati~nih napada. Morate biti eduko-

vani, kako biste mogli da reagujete pre-

ventivno i da se za{titite od polena – re-

kla je dr Zate`i} ^elper, isti~u}i da je za

edukaciju osoba koje su alergi~ne veoma

zna~ajan semafor na sajtu ZZJZ ^a~ak.

I. M.

Evropska kampawa

protiv raka ko`e

bi}e odr`ana u po-

nedeqak 13. maja 2013. go-

dine u ~itavoj Srbiji.

U~estvova}e i doktori na

Ko`nom odeqewu ~a~anske

Bolnice, koji }e u ponede-

qak besplatno pregledati

sve zainteresovane gra|a-

ne, od 13 do 15 sati. Pre-

gledi se zakazuju putem bes-

platne telefonske linije

na broj 0800 222 888.

Ova humanitarna kam-

pawa preventivnog karak-

tera odr`ava se pod nazi-

vom “Euromelanoma 2013”,

a Evropski dan borbe pro-

tiv raka ko`e organizuje se

pod sloganom “Ugledajte -

spre~ite” u 20 gradova {i-

rom Srbije, u dr`avnim i

privatnim zdravstvenim

ustanovama. Kampawa ima

za ciq da pru`i informa-

cije o prevenciji, ranoj

dijagnostici i le~ewu ra-

ka ko`e.

Riziku od melanoma iz-

lo`en je svako, neki

vi{e nego drugi. U ri-

zi~nu grupu spadaju

osobe koje imaju svetlu

ko`u i koje su sklone

opekotinama od sunca,

oni koji su zadobili

opekotine od sunca u

detiwstvu, osobe koje

su izlo`ene inteziv-

nom sun~evom zra~ewu

u kra}em periodu, oso-

be koje koriste solari-

jume, oni koji imaju vi-

{e od 50 mlade`a, kao

i pacijenti kojima su

transplantirani orga-

ni.

Evropska kampawa

protiv raka ko`e je za-

po~eta u Belgiji 1999.

godine i pro{irila se na

29 zemaqa. Ovu incijativu

vodi mre`a evropskih der-

matologa koji rade bes-

platno i velikodu{no slu-

`e ciqu. Kampawu u Srbi-

ji organizuje Udru`ewe

dermatovenerologa Srbije

u saradwi sa Euromelano-

ma Evrope i Evropskim

udru`ewem za dermatolo-

{ku onkologiju (EADO),

pod pokroviteqstvom

Evropske akademije za der-

matologiju i venerologiju

(EADV) i Ministarstva

zdravqa Republike Srbije.

I. M.

U^a~ku je, kao i u

ostalim grado-

vima {irom Sr-

bije, nedavno obele`ena

Nedeqa prevencije povre-

da u saobra}aju. Organiza-

tor je bio Zavod za javno

zdravqe ^a~ak, a podr{ku

su im pru`ili mali{ani

iz vrti}a “Mali kapetan”

i pripadnici Policijske

uprave ^a~ak. Mali{ani

su uz pomo} policajaca,

zaustavqali vozila i vo-

za~ima govorili o bezbed-

nosti u saobra}aju.

U Srbiji se u proseku

dogodi vi{e od 60.000 sao-

bra}ajnih nesre}a, u koji-

ma 800 qudi izgubi `ivot.

Doktorka Qiqana Moji-

}evi} je podsetila da su

naj~e{}i uzroci saobra-

}ajnih nezgoda nepropi-

sna brzina, nepo{tovawe

saobra}ajnih propisa,

upotreba alkohola i neve-

zivawe sigurnosnih poja-

seva.

I. M.

PERIOD KONCENTRACIJE JAKIH AEROALERGENA

ZA[TITIMO SE OD POLENA

Na sajtu Zavoda za javno zdravqe

^a~ak su prikazani podaci o koncen-

traciji polena u vazduhu, u vidu po-

lenskog semafora. On prikazuje vrste

biqaka i da li je koncentracija po-

lena u visokim, sredwim ili niskim

granicama. Lekari isti~u da “polen-

ski semafor” omogu}ava da se kvali-

tetno organizuje `ivot alergi~ne

osobe.

„POLENSKI SEMAFOR”

NA SAJTU ZZJZ ^A^AK

EVROPSKA KAMPAWA PROTIV RAKA KO@E

U PONEDEQAK

BESPLATAN PREGLED

OBELE@ENA NEDEQA PREVENCIJE POVREDA U SAOBRA}AJU

MALI[ANI U^ILI VOZA^E

Jelena Milojevi}, dr Zorica Zate`i} ^elper i dr Svetlana Raketi}

16 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEZDRAVSTVO

Zova je biqka specifi~nog mirisa i ob-

lika cvetova, uz to i vrlo lekovita.

Svi weni delovi, i koren i cvet i plod ~u-

vaju zdravqe i vitalnost.

Mladi izdanci i mladi listovi beru se

u prole}e, cvetovi za vreme cvetawa u ma-

ju i junu, plodovi nakon dozrevawa, a kora

od februara do novembra. Ukus cvetova je

gorkast i aromati~an zbog sastojaka koje

sadr`i.

Cvet zove koristi se kod groznice, si-

nuzitisa, stimuli{e rad znojnih `lezda,

gde je u kombinaciji sa lipom posebno

efikasan u sni`avawu temperature. Sa

kantarionom se koristi protiv virusa

gripa. Od cvetova se pripremaju lekoviti

~aj i sok. Sa druge strane, plod je odli~an

laksativ i sredstvo za poja~ano mokrewe i

znojewe, a delotvoran je i protiv neural-

gije i i{ijasa. Sve`i plodovi upotrebqa-

vaju se za prole}no ~i{}ewe organizma.

Zovine bobice imaju najve}i procenat vi-

tamina B, koji je va`an za ja~awe nerava,

dosta vitamina C, kao i mineral selen,

koga u prirodi, ina~e, ima u tragovima.

^ajevi

Izvanredno je sredstvo i za ~i{}ewe je-

tre, bubrega, plu}a, `eluca i creva. ^aj se

spravqa tako {to se sedam, osam listi}a

zove prelije sa dva decilitra kqu~ale vo-

de, a onda se kuva osam minuta na tihoj va-

tri. Nakon toga se procedi i u ~aj doda ka-

{i~ica meda. Pokazao se i kao izuzetno

sredstvo protiv ne~iste ko`e i neprijat-

nog mirisa tela, kao i kod le~ewa gihta.

Osim toga, smrvqene listove zove kao

obloge narodna medicina preporu~uje kod

le~ewa neuralgije lica i hemoroida.

^aj od cvetova delotvoran je u le~ewu

prehlade, bronhitisa, ka{qa, gripa, po-

~etne upale plu}a, jake kijavice, te{kog

disawa, astme i kod svih reumati~nih bo-

lesti. Posebno se preporu~uje za preznoja-

vawe, kod visoke temperature. ^aj se spre-

ma tako {to se dve ka{i~ice cveta preli-

ju sa ~etvrt litra vrele vode, sve ostavi da

odstoji deset minuta, a zatim procedi. ^aj

se pije tokom celog dana, gutqaj po gutqaj.

^aj od kore grana i stabla odstrawuje

pote{ko}e kod mokrewa, smetwe u radu bu-

brega i mokra}ne be{ike, a poma`e i kod

tvrde stolice. Sa korom se ne sme preteri-

vati, {to zna~i da za {oqu ~aja treba uze-

ti ravnu ka{i~icu ovog sastojka. Uz to, u

toku dana mogu da se popiju jedna, a najvi-

{e dve {oqice, gutqaj po gutqaj, u ve}im

razmacima.

Infuzija i rastvor

Za le~ewe bronhitisa, rubeole, reuma-

tizma, kostobohe, posebno se preporu~uje

infuzija od zove.

Priprema se tako {to se jedna ka{ika

cvetova stavi u 250 mililitara vrele vo-

de, da odstoji tri minuta. Zatim se piju

tri {oqe, zasla|ene medom, i to uvek po-

sle jela.

Za infekcije o~iju i upale nosne slu-

znice kod kijavica, preporu~uje se ras-

tvor napravqen od cvetova zove.

Rastvor se sprema tako {to se 50 grama

cvetova kuva tri minuta u litar vode, a za-

tim ostavi da odstoji deset minuta. Nakon

toga se rastvor procedi i ispiraju o~i i

nozdrve vi{e puta u toku dana.

BLAGODETI ZOVE

Neki od najuspe{nijih,

ali i najlak{ih puteva

do uspe{ne detoksika-

cije kriju se u kuhiwi, to jest u

ukusnom vo}u i povr}u.

Organizam posle duge zime i

te{kih prazni~nih specijalite-

ta vapi za dobrim „~i{}ewem”.

Uz nekoliko trikova izbacite

toksine iz tela bez mnogo muke, a

stru~waci isti~u da }e vam ono

posle tri nedeqe, koliko je naj-

~e{}e potrebno za potpuno na-

vikavawe, biti veoma zahvalno.

Limunada

Zapo~nite dan osve`avaju}im

napitkom od blagog biqnog ~aja

(bez kofeina) ili tople vode i

sokom jednog limuna. Na taj na-

~in smawuje se kiselost organi-

zma, a toksini „be`e”. Ova an-

ti~ka tajna lepote i dobrog

zdravqa je veoma jednostavan i

prijatan na~in da telo hidrira-

mo. Nutricionisti savetuju da

probate da zamenite sir}e limu-

novim sokom. Salata }e biti

podjednako ukusna i dodatno

oboga}ena mineralima i C vita-

minom, a time i neuporedivo

zdravija.

Kozmetika

Ko`a upija sve iz raznora-

znih preparata koje koristimo

ili dodirujemo svakodnevno, a

nezdrave materije dospevaju nam

u organizam svaki put kada udah-

nemo. Na primer, brojni kozme-

ti~ki proizvodi sadr`e sastojke

koji mogu naru{iti zdravqe.

Parfemi, toaletne vode i de-

zodoransi treba da miri{u,

ostali proizvodi i ne ba{, tvr-

de stru~waci. Zato iz ormari}a

u kupatilu izbacite sve proiz-

vode u ~ijem sastavu na|ete re~

miris (fragrance), jer se u wemu

nalazi i do 26 potencijalno tok-

si~nih supstanci.

Vo}e i povr}e

Meso i mleko, kao i proizvo-

di koji ih sadr`e, pove}avaju ki-

selost organizma, {to otvara

vrata brojnim bolestima. Ako ne

potpuno, makar nekoliko puta

nedeqno odmorite telo i okre-

nite se zeleni{u, krastavcima i

mahunarkama.

Ako `elite ja~i efekat jedite

{to je vi{e mogu}e sve`eg, ter-

mi~ki neobra|enog vo}a i povr-

}a, jer jedino {to mo`ete da iz-

gubite je neki kilogram! Ne za-

boravite ni na sve`e ce|ene so-

kove koji mogu biti ukusna, osve-

`avaju}a u`ina koja }e istovre-

meno pro~istiti svaku }eliju te-

la.

Ve`bawe

Jedan od aduta detoksikacije

je znojewe. Izbacite toksine na

dinami~nijem ~asu joge, u sauni,

tr~e}i ili bave}i se nekom dru-

gom fizi~kom aktivno{}u.

I. M.

Osim {to }ete oja~ati va{

imunitet i poboq{ati op-

{te zdravqe, birawem odre-

|enih namirnica mo`ete pripremi-

ti va{u ko`u za sun~awe.

Kada se izla`ete suncu, ko`a po-

lako ali postojano dobija sve tam-

niji ton, otpornija je na delovawe

UV zraka, a ve} posle 10 do 15 minu-

ta sun~awa, stvara se veoma va`an

vitamin D, koji spre~ava osteopo-

rozu, depresiju, rak prostate, rak

dojke i plu}a, ima uticaja na dijabe-

tes i gojaznost. Ipak, da biste se

bezbedno sun~ali posle duge zime,

va`no je da va{ organizam snabdete

odre|enim nutritijentima, koji }e

va{u ko`u pripremiti za tople zra-

ke.

Beta karoten

Ovo je jedan od najpoznatijih antioksidansa, a na-

lazimo ga u biqnim izvorima i algama. Beta karo-

ten je “prirodni suncobran” jer {titi ko`u od opa-

snog ultraqubi~astog zra~ewa smawuju}i aktivnost

slobodnih radikala koji nastaju emisijom UV zraka.

Rezultati velikog broja eksperimentalnih studi-

ja ukazuju na to da beta karoten deluje za{titno pro-

tiv akutnih i hroni~nih manifestacija ko`nih

o{te}ewa uzrokovanih izlagawem suncu. Bez obzira

{to se o mehanizmu delovawa jo{ uvek raspravqa,

unos beta karotena se pre izlagawa suncu preporu-

~uje {irom sveta.

Vitamin C

Jedno od zna~ajnijih novih dermatolo{kih ot-

kri}a je sposobnost vitamina C da se “suprotstavi”

negativnim posledicama izlagawa suncu. Vitamin

C, kao mo}an antioksidans neutralizira slobodne

radikale i tako spre~ava o{te}ewa na ko`i.

Osim prevencije o{te}ewa, vitamin C igra va-

`nu ulogu i u regeneraciji ve} o{te}ene ko`e. Pre-

ma Ameri~kom dermatolo{kom dru{tvu, dnevni

unos 500 – 1000 mg vitamina C mo`e biti od velike

koristi za o~uvawe zdravqa ko`e.

Sintezu kolagena mogu}e je podsta}i i nano{e-

wem krema koje sadr`e vitamin C, jer jedino u tom

obliku vitamin C mo`e prodreti kroz slojeve ko`e

i stvoriti za{titno delovawe.

Vitamin E

Vitamin E naziva se i “vitamin lepote”, jer pod-

sti~e mnoge hemijske reakcije u organizmu koje po-

boq{avaju stawe na{e ko`e. Sna`an je antioksi-

dans i blagotvorno deluje na sve tipove ko`e.

Ovaj vitamin vla`i ko`u, podsti~e popravak

o{te}ewa uzrokovanih delovawem slobodnih radi-

kala, {titi ko`u od {tetnih uzro~nika iz okoline,

poma`e u smawewu crvenila ko`e nakon preteranog

izlagawa suncu, spre~ava nastajawe tamnih mrqa,

smawuje nastajawe bora i ko`u odr`ava glatkom

kroz du`e vreme.

Osim oralne primene, vitamin E se mo`e prime-

wivati i direktnim nano{ewem na ko`u, bilo kao

~isti vitamin E ili kao deo losiona za sun~awe. U

slu~aju direktnog nano{ewa vitamina E na ko`u,

treba uzeti u obzir vreme potrebno vitaminu da

prodre u dubqi sloj ko`e. Drugim re~ima, vitamin

E je potrebno naneti 10-20 minuta pre izlagawa sun-

cu.

Vitamin A

Vitamin A se u ko`i nalazi u malim koncentra-

cijama, ali je apsolutno esencijalan za zdravqe ko-

`e. Igra kqu~nu ulogu u rastu i razvoju }elija ko`e

i deluje na popravak o{te}ewa nastalih UV zra~e-

wem. Prekomerno izlagawe suncu mo`e uzrokovati

uni{tavawe vitamina A u ko`i, usled ~ega se mo`e

razviti i deficit, a posledi~no dolazi i do nastan-

ka tamnih mrqa, bora, qu{tewa ko`e i u najgorem

slu~aju, prekarcinogenih lezija.

Ovaj vitamin je najboqe unositi kao deo uravno-

te`ene prehrane, ili kao deo antioksidativnog do-

datka prehrani.

I. M.

PROLE]NA

DETOKSIKACIJA

ORGANIZMA

PRIPREMITE KO@U ZA SUN^AWE

Beta karoten se nalazi u `utom i naranxa-

stom povr}u i vo}u, kao i u tamnom zelenom li-

snatom povr}u.

Vitamin C se nalazi u brokoliju, crvenoj

paprici, {ipku, citrusima i jagodama.

Vitamin E se nalazi u uqu p{eni~nih kli-

ca, orasima, semenkama, biqnom uqu, `umana-

cima i u lisnatom zelenom povr}u.

Vitamin A se nalazi u mleku i mle~nim pro-

izvodima.

GDE SE NALAZE

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 17KULTURA

Karikatura Nikole Be{evi}a

vlasni{tvo je Umetni~ke galerije

"Nade`da Petrovi}"

Stevan Be{evi}, pesnik i satiri~ar,

mada 12 godina stariji, bio je

iskreni prijateq sa Vladislavom

Petkovi}em Disom. Spojile su ih

beogradske godine kada je Dis objavio

prvu zbirku "Utopqene du{e" i izazvao

brojne polemike, osude i revolt Jovana

Skerli}a, a Be{evi} se sa porodicom

tek doselio u srpsku prestonicu. Onda

je do{ao rat, povla~ewe vojske i naro-

da preko Albanije gde su se u koloni

na{li dvojica pesnika, Dis sa trojicom bra}e, a Stevan

sa sinovima Nikolom i Petrom. Obojici su `ene i malo-

letna deca ostali u porobqenoj otaxbini. Stevan

Be{evi} (1868-1942) }e na Krfu preuzeti du`nost uredni-

ka "Srpskih novina" u kojima je tokom 1916. i 1917.

godine objavqeno vi{e Disovih pesama, govor u Pti

Dalu i drugi prilozi, do nekrologa pesniku "Nirvane" i

"Najve}eg jada". Stevan je prijateqtvo sa Disom preneto i

na sinove, pa je Nikola Be{evi} sredinom maja 1917.

godine, pred Disovo posledwe putovawe bez povratka,

naslikao u Rimu nekoliko wegovih portreta, od kojih se

najpoznatiji, karikatura u crnom tu{u, dimenzija 17 sa

19 centimetara, nalazi u vlasni{tvu Umetni~ke galerije

"Nade`da Petrovi}" u ^a~ku. Iako je ova karikatura u

pesnikovom zavi~aju od 1971. godine i vi{e puta objavqi-

vana, wena istorija razotkrivena je, i {ire razja{wena,

tek ove godine povodom obele`avawa jubilarne pedeseto-

godi{wice Disovih sve~anosti. Krunski dokazi bili su

vest u "^a~anskom glasu" od 28. maja 1971.o poklonu

udovice Alise Be{evi} Umetni~koj galeriji i mono-

grafija o `ivotu i delu Nikole Be{evi}a, koju je 1998.

godine objavila slikareva k}erka Ivanka Be{evi}-

Boreli pod nazivom "Radost boja". Mozaik o povezanosti

porodice Be{evi} sa Disom tek sada je sklopqen, a

otkriveno je i vi{e novih podataka iz Disovog `ivota.

Nikola Be{evi} (1892-1970) rano je pokazao talenat za

slikarstvo: u ~etrnaestoj godini objavqivao je karika-

ture u novinama, a ve} u

{esnaestoj priredio je u Zagrebu

prvu izlo`bu u Umetni~koj {koli koju je

poha|ao. Kao najmla|i umetnik u~estvovao

je 1911. na ^etvrtoj jugoslovenskoj likovnoj

izlo`bi u Beogradu koju je otvorio kraq

Petar Prvi.Dobija i stipendiju za

Akademiju ali je napu{ta kada je po~eo

Prvi svetski rat i prijavquje se u

\a~ki bataqon gde u ~inu kaplara

u~estvuje u borbama. U prole}e

1915.godine razboleo se od pegavog

tifusa zbog ~ega je privremeno

progla{en nesposobnim za vojsku.

Otac Stevan je u slu`bi

Presbiroa srpske vlade i sa sinovi-

ma prelazi Albaniju, a `ena sa dve k}erke ostaje u

Beogradu. Na Krfu Stevan ure|uje dr`avne novine, Petar

je raspore|en u intendaturu u Solinu, a Nikola sredinom

1916. godine odlazi u Rim na studije slikarstva. Na o~evu

molbu Nikola je u avgustu u Rimu ugostio pesnika

Milutina Boji}a, koji je na Krfu sa Stevanom delio u

"jednoj sobi dobro i zlo, vesele i tu`ne ~asove". Stevan

`ivi od 120 dinara mese~no, spava na kanabeu u kancelar-

iji, hrani se kojekako, kako bi svaki dinar slao svojima u

Beograd i sinu za {kolovawe.

Ne{to kasnije Stevan }e sinu preporu~iti da se

"na|e" pesniku Vladislavu Petkovi}u Disu koji iz

Francuske putuje na Krf i zadr`ava se u Rimu. Dis je

doneo ocu pismo i poklone od sina: lulu, duvan i makaze.

Iz wihove prepiske saznajemo da je pesnik od Nikole

pozajmio 15 lira i dug vratio Stevanu uve}an za 10 lira

kao nagradu, ali i da se u povretku opet nekoliko dana

zadr`ao u Rimu. Nikola se potom `alio svojima kako ga

Dis umalo "nije upropastio, jer je bio sklon boemiji,

lutawu, pijankama i pu{ewu". Brat Petar je na ovo pismo

odgovorio" da niko nikoga ne mo`e upropastiti ako on

sam to ne `eli i ne}e da se upropasti. Da ti nisi hteo i}i

sa Disom i ~initi mu po voqi, on te ne bi mogao uhvati-

ti za ruku i voditi sa sobom".

Na ovim dru`ewima mladi Be{evi} imao je vremena

da upozna pesnika, pronikne u wegovu du{u i karakter, pa

nije iznena|ewe {to ga je prilikom posledweg susreta u

maju 1917. tako verno naslikao. Dis se na putu za Krf, gde

je po{ao da re{i problem sa novcem koji prijateq, kome

je to poverio, nije slao porodici u Beograd, zadr`ao u

Rimu u i{~ekivawu polaska parobroda. Nikola Be{evi}

je tada naslikao nekoliko karikatura, koje je zajedno sa

pismima koja su stizala iz Beograda, Soluna i sa Krfa

~uvao u kofer~i}u kao relikvije do kraja `ivota.

Udovica Alisa je u maju 1971.godine, u vreme osmog

Disovog prole}a, a godinu dana nakon slikareve smrti,

darovala ~a~anskog galeriji jedan portret koji nosi broj

5 u inventarskoj kwizi umetnina ove ustanove. Drugi,

mawe poznat, objavila je u monografiji "Radost boja"

Ivanka Boreli.

Tragedija se dogodila nekoliko dana kasnije, u zoru 17.

maja 1917. godine: nema~ka podmornica torpedovala je sa

dva projektila brod "Italiju" i skoro svi putnici su

na{li smrt u talasima Jonskog mora. Me|u utopqenim

du{ama bio je i pesnik Dis. Stevan Be{evi} 1.juna

"te{ka srca i uzdr`ano javqa sinu u Rim".

"Dragi moj Niko, na tvoju kartu od 20.maja u kojoj se

pita{ da li je stigao Dis i.t.d. evo ti kratak odgovor.

Siromah Dis, ne}e vi{e nikada ovamo sti}i, ve} ako ga

mo`da talasi Otranta ne iznesu gdegod na na{e obale.

Ni{ta me daqe ne pitaj. On se svojih muka oprostio, samo

te{ko wegovoj sirotiwi (`eni i dvoje zlatne de~ice) u

Beogradu. Ja ne}u imati hrabrosti da javim wegovoj

Tinki, kad mi se opet obrati i zapita za svoga Disa".

Ovako bi najkra}e mogla da glasi pri~a o posledwem

Disovom portretu, koji je na neobi~an na~in povezao tri

generacije Be{evi}a sa velikim srpskim pesnikom:

Stevana, Nikolu i Ivanku. Svako na svoj na~in ostavio

nam je uspomenu na pesnika Disa, a Ivanka Be{evi}-

Boreli sakupila je porodi~ne relikvije i objavila ih u

monografiji svoga oca koja je mnogo vi{e od toga, mono-

grafija jednog vremena i qudi koji su u wemu `iveli. Ona

je epopeja o solidarnosti i prijateqstvu, qubavi za

bli`we, mo`da danas te{ko razumqiva i daleka,

na`alost. To je spomenik generaciji rodoquba kojoj su

~ast i otaxbina bili na prvom mestu, koju najboqe defi-

ni{u stihovi Stevana Be{evii}a: "Nemam blaga... ne tre-

bam ga / Blago su mi gusle, lira./ A Slobode da je vi{e, /

Ja bih bio pjesnik mira..."

Danica Ota{evi}

PROGRAM ZA MAJ

^etvrtak, 9. maj

Galerija Narodnog muzeja u 19 ~asova

ILI JESI ILI – NISI

Kwi`evno ve~e dobitnika nagrade „Mladi Dis“

U~estvuju: Vladimir Stojni}, Bojan Vasi} i Mirko

Jovanovi}.

Muzika: Nikola Radovi}

Voditeq: Marija Radulovi}

Gost: @ivorad Nedeqkovi}

Utorak, 14. maj

Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ u 19 ~asova

WEGO[ – CRWANSKI – DIS

U~estvuju: prof. dr Milo Lompar, dramski umetnik

Vitomir Vico Dardi} i Slobodan Nikoli}

Muzika: Andrija Miliki}, guslar

^etvrtak, 16. maj

Likovni salon Doma kulture u 19 ~asova

17. PROLE]NI ANALE - O IDENTITETU

Selektor: Milica Todorovi}

U~estvuju: Zoran Grebenarovi}, Vladimir Devi}, Goran

Despotovski, Vladimir Duwi}, Draga Jovanovi}, Jelena

Kiti}, Tijana Koji}, Aleksandar Mladenovi} Leka, Nevena

Popovi}, Mileta Prodanovi}, Bojana Stamenkovi} i Igor

Stepan~i}

Petak, 17. maj

Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ u 19 ~asova

SA ZAKLOPQENIM O^IMA

Promocija Disovih sabranih pesama i kwige „Disu u gosti-

ma“ u izdawu Gradske biblioteke

U~estvuju: prof.dr Radivoje Miki}, Dragan Hamovi} i

Danica Ota{evi}

Stihove kazuje: Andrijana Videnovi}

Voditeq: Biqana Rai~i}

Muzika: An|ela Todorovi}, vokalni solista

^etvrtak, 23. maj

Galerija „Risim“ u 19 ~asova (izlo`ba)

DIS – UMETNI^KA KWIGA

U~estvuju: Daniela Fulgosi, Aleksandra Rakowac, Mi{ko

Pavlovi}, Aleksandra Gordi} i Irena Lagator Pejovi}

Ponedeqak, 27. maj

Gorwi hol Doma kulture u 19 ~asova

LICA OKO MENE

Izlo`ba digitalne fotografije u~enika ~a~anskih

osnovnih i sredwih {kola

Utorak, 28. maj

Kolar~eva zadu`bina u Beogradu u 17 ~asova

JAVQAJU VIHORI DA VE^E DOLAZI

U~estvuju: Matija Be}kovi}, Qubomir Simovi}, Milovan

Danojli}, Dragan Jovanovi} Danilov, Radmila Lazi},

Du{ko Novakovi}, dr Radivoje Miki} i Danica Ota{evi}.

Stihove kazuje: Neboj{a Dugali}

Muzika: vokalno-instrumentalni sastav „^udesmo“ sa

solistom Katarinom Pavlovi}

Sreda, 29. maj u 12 ~asova

DIS U ZAVI^AJU

* Parastos pesniku u crkvi sv. Arhangela Gavrila slu`i

protojerej Miroqub Mirkovi}

* Dodela nagrada za najboqe literarne radove u~enika

osnovnih i sredwih {kola Moravi~kog okruga (Osnovna

{kola „Vladislav Petkovi} Dis“)

U 19 ~asova, Sala Skup{tine grada ^a~ka

* VE^E SA HANDKEOM

U~estvuju: Peter Handke, Milovan Danojli} i @arko

Radakovi}

Uru~ivawe Plakete „Disovog prole}a“

Voditeq: Qubi{a ]irkovi}

^etvrtak, 30. maj

Dvori{te Narodnog muzeja u 18 ~asova

NE JAVQA SE. A IMA KAD...

Dodela nagrade „Mladi Dis“ i nagrade za esej

Slovo o poeziji: Dejan Aleksi}

Pesnici Disu: Dragan Jovanovi} Danilov, Dejan Aleksi},

Enes Halilovi}

Petak, 31. maj

Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ u 18 ~asova

ISPOD ZVEZDE SRE]E

Retrospektivna izlo`ba 50. „Disovih prole}a“

Autor: mr Marijana Matovi}

Uzlo`bu otvara Dejan Risti}, v.d. upravnika Narodne bib-

lioteke Srbije

Velika sala Doma kulture u 19,30 ~asova

SA O^IMA IZVAN SVAKOG ZLA

Sve~ana akademija povodom jubilarnog 50. „Disovog

prole}a“

Pozdravno slovo: ministar kulture Bratislav Petkovi} i

gradona~elnik mr Vojislav Ili}

U~estvuju laureati Disove nagrade: Matija Be}kovi},

Milovan Danojli}, Milosav Te{i}, Radovan Pavlovski,

Radmila Lazi}, Du{ko Novakovi} i drugi.

Muzika: vokalno-instrumentalni sastav „^udesmo“ sa

solistom Katarinom Pavlovi}

NEPOZNATO IZ @IVOTA ZAVI^AJNOG PESNIKA

POSLEDWI PORTRET VLADISLAVA PETKOVI]A DISA

18 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEKULTURA

Kulturno-umetni~ko dru{tvo “Srp-

ski jelek” nastupilo je posledwe

nedeqe aprila na manifestaciji

“Sa~uvati od zaborava”, koju organizuje

Kwi`evni klub “Ivo Andri}” iz Zemuna.

Program pod nazivom “Hri{}anske igre,

pesme i legende Moravske Srbije” je rea-

lizovan u dvorani pozori{ta “Pinokio”

u Zemunu. Nakon uvodnog obra}awa i po-

zdravne re~i predsednika Kluba doma}i-

na, u muzi~kom delu programa nastupili

su zemunski u~enici etno grupe O[ “Gor-

wa varo{“, KUD “Mladost”, izvorna pe-

va~ka grupa “Podoplena~ke delije” i KUD

“Srpski jelek”, dok su se poetskim i pro-

znim radovima predstavili ~lanovi Klu-

ba “\uro Jak{i}” iz Jagodine i doma}eg

Kluba “Ivo Andri}”, a Marija Novokmet

je kazivala nekoliko legendi iz narodne

kwi`evnosti. Program je zavr{en nastu-

pom svih u~esnika manifestacije na sceni

koji su zajedno zapevali pesmu “Oj Mora-

vo”.

Z. L. S.

UGaleriji „Risim’’, krajem

aprila otvorena je izlo`ba

Pjer Kri`ani}: hroni~ar

jednog vremena - izbor karikatura

Pjera Kri`ani}a iz fondova

Umetni~ke galerije “Nade`da Pe-

trovi}” i Spomen-zbirke Pavla

Beqanskog iz Novog Sada. Postav-

ka je osmi{qena tako da se kroz

tri tematske celine: Jugosloven-

ski paradoksi , Da Vam se pred-

stavim i Protiv fa{izma omo-

gu}i sagledavawe Kri`ani}evog

stvarala{tva s jedne strane, i jugo-

slovenskih politi~kih prilika

interpretiranih kroz karikaturu,

s druge. Autorka izlo`be je Mari-

ja Radisav~evi}, istori~arka umet-

nosti iz Umetni~ke galerije „Na-

de`da Petrovi}’’, a u ime Spomen-zbirke Pavla Beqan-

skog iz Novog Sada su do{le Milica Orlovi}, Gordana

Stani{i} i Jasmina Jak{i}, istori~arke umetnosti.

Tom prilikom za posetioce izlo`be je prikazan i doku-

mentarni film „Izme|u dva kraqa’’, rediteqa Zdravka

Velimirovi}a iz 1959. godine, koji Kri`ani}eve karika-

ture predstavqa na originalan na~in.

U okviru temata “Da Vam se predstavim”, Kri`ani} je

kao svojevrsni hroni~ar vremena, osim politi~ara, pred-

stavqao i galeriju istaknutih li~nosti iz dru{tvenog i

kulturnog `ivota. Umetnike, nau~nike i kwi`evnike

prikazivao je sa posebnim afinitetom, tako da se wihove

akcentovane osobenosti ne tuma~e sa moralizatorskog

aspekta, ve} duhovito i umereno sarkasti~no, re~eno je

prilikom otvarawa izlo`be. Posebnu celinu ~ine “Jugo-

slovenski paradoksi” sa slo`enim dru{tvenopoliti~-

kim prilikama, koje je Kri`ani} preispitivao posred-

stvom karikature. Koriste}i se humorom, satirom, iro-

nijom i o{trom psiholo{kom karakterizacijom likova i

situacija, ukazivao je na negativne tendencije na jugoslo-

venskoj politi~koj sceni. Iako se nije doticao svih in-

stanci vlasti (retko se bavio politikom monarha), wego-

ve karikature daju veoma slojevit presek, pre svega, jugo-

slovenske me|uratne kari-

kature. Taj period potre-

sala je moralna, du-

hovna i materijalna

kriza, koja se najja-

snije reflektovala

na politi~kom pla-

nu. U tom smislu,

Kri`ani}eve karika-

ture predstavqaju

vernu hroniku i od-

raz dru{tva u kome

je `iveo, navodi u poseb-

nom segmentu autorka iz-

lo`be Marija Radisav-

~evi}.

Posle Drugog

svetskog rata Pjer

Kri`ani} je priredio i po-

sebnu mapu antifa{isti~kih karikatura pod naslovom

“Protiv fa{izma” (1948) kojom su obuhva}ene karikature

nastale u periodu od 1927. do 1947. godine, koje su u najve-

}em broju objavqene u dnevnom listu “Politika”. Komen-

tari karikatura u toj mapi su delimi~no izmeweni poja-

{wavawem dru{tveno-politi~kog konteksta, {to ih je

u~inilo jasnijim. Z. L. S.

SA^UVATI OD ZABORAVA

KUD „SRPSKI JELEK” NA MANIFESTACIJI U ZEMUNU

IZ FONDOVA UMETNI^KE GALERIJE “NADE@DA PETROVI]” I SPOMEN ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG

Najpoznatiji jugoslovenski karikaturista Pjer Kri`ani} ro|en je

1890. godine u selu Glina u Hrvatskoj. [kolovao se na Umjetno-obrtnoj

{koli i Vi{oj {koli za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, kada 1908. za-

po~iwe saradwu sa satiri~nim ~asopisom “Koprive”, i javnosti se prvi

put predstavqa pod pseudonimom Pjer. Deset godina kasnije, nakon mobi-

lizacije, koju provodi u austrougraskoj vojsci na italijanskom frontu,

postaje i urednik ovog ~asopisa. Iz Zagreba se seli u Beograd 1922. godine

i po~iwe da publikuje karikature u “Politici”. Naredne godine objavqu-

je prvu mapu satiri~nih priloga pod nazivom “Na{e muke”. Na specijali-

zaciji u Parizu 1924. upoznaje slikarku Dragiwu Dragu Mari} kojom se

`eni 1926. Naredne godine objavquje mapu karikatura “Kuku Todore”. Je-

dan je od osniva~a humoristi~ko-satiri~nog ~asopisa “O{i{ani je`”

1935. Narodnooslobodila~koj vojsci pristupa 1944, mapu karikatura

“Protiv fa{izma” objavquje 1948. a 1950. odlazi u penziju zbog posledica

mo`danog udara. Preminuo je u Beogradu 1962. u 72. godini, a nagrada

“Pjer”, koju dodequje list “Ve~erwe novosti” za doprinos savremenoj srp-

skoj novinskoj karikaturi ustanovqena je 1967. godine.

PJER KRI@ANI]: OD „KOPRIVE” DO „O[I[ANOG JE@A”

IZABRANE KARIKATURE PJERA KRI@ANI]A

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 19KULTURA

Na Svetski dan kwige Kwi`evni

program Doma kulture priredio je

promociju kwige proto|akona mr

Qubomira Rankovi}a “@ena, ikona crkve

i blago sveta” o kojoj je, pored autora i

urednika izdawa, govorio i akademik Vla-

deta Jeroti}. Ovu, po sadr`aju i opremi

izuzetnu kwigu objavio je Glas crkve [a-

bac. Rankovi} je ve} 30 godina urednik i

prire|iva~ brojnih izdawa ovog izdava~a,

koja su obele`ila crkveno izdava{tvo

SPC, a me|u wima su i kapitalna sabrana

dela Dostojevskog u 35 tomova, sabrana de-

la Lava Tolstoja u 15 tomova. “Glas crkve

je prvi objavio i sporno “Tolstojevo jevan-

|eqe”, pa dela Du~i}a, Matije Be}kovi}a,

a sada i vladike Nikolaja Velimirovi}a u

15 tomova.

ONA JE PROGUTALA JABUKU!

Kwiga je predstavqena kroz dijalog

urednice Kwi`evnog programa Milkice

Mileti} i autora, koji na pitawe kako je

kao sve{tenik do{ao na ideju da napi{e

ovu kwigu, s obzirom na ~iwenicu da Hri-

stos nije podelio qude na mu{karce i `e-

ne, jer ih posmtra kao jedinstveno bi}e,

dvoje u jednom telu, nego je teologija na-

pravila ovu podelu, jer je usmerena ka mu-

{karcu, zato {to je “androcentri~na i mi-

zogena, i `enu smatra ni`im bi}em?”.

- Ono {to sam ja na po{ten na~in za-

kqu~io to je da su `ene one koje ponajvi{e

uzimaju crkvene kwige i bile su aktivne

slu{ateqke na{eg radija. Glas crkve je

{tampao 2005. godine Bibliju koja je do sa-

da objavqena u tira`u od pola milina

primeraka, od toga su 450.000 primeraka

kupile `ene. Interesantan je podatak da je

danas `ena nosilac crkvenog, porodi~nog

i kulturnog `ivota, i imaju}i u vidu da

crkva ima prili~no rigidan odnos prema

`eni, ja sam se usudio da mo`da prvi u na-

{oj crkvi na drugi na~in, iz drugog ugla

usmerim fokus na to predivno bi}e, koje

apostol Jovan u svojoj kwizi naziva “`e-

nom obu~enom u sunce”. @ena je ta koja je

natkrilila oltar pravoslavne crkve, na-

`alost, `eni nije dopu{teno da u|e u ol-

tar. Moja unuka Sofija kad je imala {est

godina, dakle dete koje je an|eo, jednoga da-

na `elela je da u|e samnom u oltar, ja sam je

uveo i dobio prekor kako pravim skaredan

doga|aj. Kad sam pitao svog sve{tenika za-

{to, dobio sam odgovor: “Pa zna{, ona je

progutala jabuku”. Meni to nikada nije bi-

lo primereno, niti prirodno, tako da je

ova kwiga jedna vrsta demar{a na takav

stav sve{tenstva prema `eni.

MOGU LI @ENE BITI

SVE[TENICE?

Kwiga je i neobi~no lepa i dirqiva ga-

lerija `enskih likova po~ev{i naravno

od majke Bo`ije, u svetu koji je beznade`no

mu{ki i u kome caruju gordost i agresiv-

nost, pi{e Rankovi}, i pomiwe znane i ne-

znane majke, supruge i sestre, postavqaju}i

u ovom delu mnoga pitawa. Da li `ena ra-

|a Hrista u du{ama qudi, pita se Ranko-

vi}. Svi su prizvani na delo slu`ewa i

svedo~ewa, a `ene ipak ne mogu da budu ru-

kopolo`ene sve{tenice u pravoslavnim i

katoli~kim crkvama. Da li je dana{we

dru{tvo odmaklo od onih vremena kada su

teolozi razmi{qali i diskutovali o tome

“da li je `ena ~ovek”, i da li smo odmakli

od onih re~i apostola Pavla koji ka`e da

“`ene treba da rade, }ute i budu poslu-

{ne?” Poznata je i konstatacija teologa da

`ena nije “podesna i dostojna za uzvi{ene

razgovore”.

- Od pitawa da li se `eni mo`e dopu-

stiti pristup svetim tajnama kao sve{te-

nici ili |akonisti, di`e se kosa na glavi

na{im sve{tenicima i teolozima, a pri-

li~no i oni o tome i odlu~uju. Kada sam

radio ovu kwigu nisam pri sebi imao no-

vootkriveni spis Svetog vladike Nikola-

ja, kome je prva episkopska stolica bila

upravo ovde u ^a~ku 1919. godine, koji je

napisao jedan zapis gde se otvoreno zala`e

da se obnovi red i ~in |akonizma. Re~ je o

`enama koje su ulazile u oltar, pri~e{}i-

vale vernike, saslu`ivale u Svetoj tajni

evharistije i bile sve{tenice. Otkriven je

i ~in rukopolagawa `ene, mo`e se to pri-

pisati meni kao moj li~ni stav, ali, iza-

{la je u ovoj ediciji kwiga vladike Niko-

laja, gde se to mo`e od re~i do re~i pro~i-

tati. Ali, znam samo jedno, gde god su `ene

u kliru

tamo je situacija mnogo boqa.

“MAJKA JE BI]E

NAJSLI^NIJE BOGU”

Na ovakav Rankovi}ev stav postavqali

su mu pitawe, mo`e li da zamisli da mu `e-

na bude vladika ili patrijarh.

- Moj odgovor na to pitawe glasi: moja

majka Pauna, ve}a je od svih vladika i pa-

trijarha celoga sveta, ono {to je meni mo-

ja majka dala to blago ne mo`e mi dati ni-

jedna crkva, ni konfesija, ni bilo koji po-

jedinac. Otuda Sveti Vladika Nikolaj pi-

{e da je “majka bi}e najsli~nije Bogu”. Ta

majka, ta `ena obu~ena u sunce je ono pred

~ijom se ja klawam, i pred wenim darovi-

ma. To je moja prva kwiga iz trilogije sve-

tlosti: “@ena”, “Dostojevski” i “Vladika

Nikolaj”, su tri moja `ivotna oslonca.

Dakle, mogu li Desanku Maksimovi} da za-

mislim kao patrijarha vaseqenskog? Da,

mogu - glasio je odgovor Qubomira Ranko-

vi}a, koji je publika ispratila ogromnim

aplauzom. Ova kwiga je moje iskupqewe i

spasewe, dodao je autor.

MARIJA MAGDALINA

- APOSTOLKA APOSTOLA

Da li su `ene bli`e Bogu, jer su ga sle-

dile bez straha i bez uzmicawa, i da li je

ta~no da `ena nema me|u apostolima, iako

svi znamo za Mariju Magdalinu, kojoj je

u~iwena najve}a ~ast da u osvit Vaskr-

{weg jutra vidi vaskrslog Hrista i da ce-

lom svetu objavi tu vest, daruju}i crvenim

jajetom cara Tiberija i pozdravqaju}i ga

vaskr{wim pozdravom “Hristos voskre-

se”. Postoje i podaci da je ona napisala Je-

van|eqe koje je potpuno u rangu sa Jevan|e-

qima koje znamo, i zbog ~ega je to apokrif-

ni spis, da li samo zato {to ga je pisala

`ena? - pitala je sagovornika Milkica

Mileti}.

- Mi smo sada u nedeqi ^asnog posta. U

toj drami Hristovog stradawa dominiraju

`ene i spasavaju ~ast i ugled ~oveka kao

bi}a, kao tvorevine Bo`ije. @ene domini-

raju u jutru vaskrsewa. Dok ga wegov u~e-

nik i apostol Juda izdaje i prodaje za 30

srebrwaka, wegov prvovrhovni apostol

Petar, odri~e ga se tri puta u no}i strada-

wa, i kada se zavr{ila drama stradawa Pe-

tar se vratio svom starom zanatu, ribolo-

va~kom, dok `ene nisu nisu odmicale od

wega na Golgoti ni jednu jedinu stopu. We-

gova majka Presveta Bogorodica, Marija

Magdalina, jo{ dve Marije. Marija Mag-

dalina nije odmicala od wegovog groba,

ona je bdila... Wu vaskrsli Hristos {aqe

da javi vest o vaskrsewu, zato je ona apo-

stolka apostola, ona izlazi pred Tiberija,

ona optu`uje Pontija Pilata, ~ija je `ena

nakon svega postala svetiteqka Hristova.

I najzad, kad nikoga Hristos na svetu ne

bi imao, da ima samo Mariju Magdalinu,

bilo bi dovoqno i previ{e. Ona je pokaza-

la da se od zga`enog crva, bluda, nemorala,

razvrata i propasti mo`e postati najve}a

svetiteqka kojoj crkva posve}uje central-

nu nedequ svog najsvetijeg perioda u godi-

ni. Ona je veli~anstveni primer, uzor i

ponos hri{}anstva i ~oveka - istakao je

Rankovi}.

VLADETA JEROTI]:

APOTEOZA @ENI

Kwiga “@ena, ikona crkve i blago sve-

ta” je apoteoza `eni kakvu Srbija nije ima-

la posledwih sto godina i ne mo`e nikoga

ostaviti ravnodu{nim, rekao je akademik

Vladeta Jeroti}. On smatra da je istorija

`ene u patrijarhatu dosta tu`na. Po~etak

kwige raspravqa o dva izvora postawa `e-

ne. U prvoj glavi Postawa Bog je stvorio i

mu{karca i `enu, u Drugoj glavi da je “mo-

rao da uspava Adama da bi iz wegovog re-

bra stvorio Evu”. Evu je prevarila zmija,

Eva je prevarila Adama, taj praroditeq-

ski greh je jedna veli~anstvena simbolika.

Antropolozi smatraju da je razlika izme|u

`ene i mu{karca vrlo mala, navodi Jero-

ti} i napomiwe da je Frojd napisao 15

kwiga o, za qudski `ivot, vrlo va`nim od-

nosima sina i majke, }erke i oca. “Od tog

odnosa zavisi {ta }e u `ivotu biti s na-

ma”, insistira Jeroti}. Akademik tako|e

tvrdi da nema ateista, da “nikad dovoqno

verovawa”, jer mi nismo hri{}ani po sebi,

ve} to postajemo. Mi smo judeo-hri{}an-

ska religija, a `ena je neprikosnovena u je-

vrejskoj porodici, a izvan }uti. Od pre

2.000 godina `ena je zauzimala pokoran od-

nos prema mu`u, iz straha, poslu{nosti

ili qubavi. Kako }e `ena zavoleti nekoga

koga se boji, pita se Jeroti} i tvrdi da je

za 90 odsto poba~aja i abortusa kriv mu-

{karac. Odnosi mu{karca i `ene nikad

nisu bili komplikovaniji nego danas. Pa-

trijarhat je uru{en i ne}e se vratiti. @e-

na se polako pretvara u mu{karca, a mu-

{karac se pretvara u `enu. @ena daje du{u

koju su mu{karci izgubili.

O^EKUJE MISIONAREWE

NOVIH PRAVOSLAVACA

- Kriza zapadnoevropske civilizacije

jeste vidqiva, ali ne i hri{}anstva. Poje-

dinci jesu, ali hri{}anstvo nije u krizi.

Ako bude nekog misionarewa u 21. veku, on-

da }e to biti pravoslavno misionarewe,

ali to ne}e ~initi Rusi, Grci, Srbi, ve}

Nemci, [panci, [ve|ani, i to prvenstve-

no obrazovani qudi nezadovoqni katoli-

~anstvom i protestantizmom. Ne vezujte se

za crkvu kao ustanovu, ve} za wenu duhovnu

dimenziju - poru~io je pored ostalog aka-

demik Vladeta Jeroti}.

Z. L .S.

KWIGA PROTO\AKONA MR QUBOMIRA RANKOVI]A O SVETOSTI @ENE

I OSVRT AKADEMIKA VLADETE JEROTI]A

„@ENA, IKONA CRKVE I BLAGO SVETA”

20 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEKULTURA

Pri~e iz „autobusa“

Kolone automobila, au-

tobusa i aviona kretale

su se u svim pravcima

zemqe i sveta tokom Prvomaj-

skog i Vaskr{wih praznika.

^udno za zemqu sa skoro mi-

lion nezaposlenih qudi, pri-

bli`no isto toliko penzione-

ra i radnika koji primaju

skromne ili one jadne, mini-

malne plate. ^iwenica da u na-

{em gradu `ivi 110 milionera

nije mogla napraviti ba{ to-

liku gu`vu. Oni koji su navi-

kli da rade imali su posla i za

praznike, a oni koji nemaju

radne obaveze, ka`u, odmarali

su se od tra`ewa posla. Svako

je na{ao razlog da sebi priu-

{ti nedequ odmora, kod ku}e,

odlaze}i kod rodbine ili bilo

gde. Ipak, nisu bile neprimetne gu`ve na grani~nim pre-

lazima, dolazili gastarbajteri u zavi~aj, ali ono {to bo-

de o~i u ovim ekonomski te{kim vremenima je broj di~-

nih nam Srba koji su ovaj mini odmor proveli na prili~-

no skupim, pa i najskupqim destinacijama u svetu. I gle

paradoksa, ba{ te najskupqe su bile i najtra`enije. Zna-

mo, mo`e na rate, mo`e na ~ekove, ali ne brane se narav-

no ni od ke{a. Poznajem qude koji ba{ tako provode svo-

je praznike, dok se uz neko uobi~ajeno dru`ewe uz kafu,

“kao” solidari{u sa ve}inom koja ni ne pomi{qa na taj

luksuz, pa ih otu`no slu{ati kako kao papagaji “kukaju”

i pri~aju istu pri~u koja mu~i prose~an svet. U tom is-

treniranom licemerju pribegavaju lukavstvu da ne bi

{tr~ali, bili omra`eni ili izolovani, pa nekako sme-

{no izgledaju kada posle povratka sa Maldiva, Kanara

ili sa Azurne obale, po~nu da nari~u, te visoki im ra~u-

ni za komunalije i druge da`bine, te skupa hrana, te zah-

tevno {kolovawe dece, pa skupa garderoba, pa stari auto,

a sve to o~igledno nije... Na drugoj strani opet gu`va.

Masa qudi tiskala se oko humanitarnih organizacija da

bi do{la do bar nekoliko ofarbanih vaskr{wih jaja, ka-

ko bi uop{te znali da je i wima praznik. Licemerju ni-

kad kraja...

Z. L. S.

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Novi de~ko u {koli je

prelep i Kesi se

istog trenutka kada

ga je ugledala zaqubila do

u{iju. Me|utim, da li }e

uspeti da zadobije wegovu

pa`wu i ubedi ga da je ona

prava devojka za wega, kada je

previ{e upla{ena ~ak i da

popri~a s wim?

Sve u vezi sa Olijem

stra{no je zbuwuju}e: u jed-

nom trenutku joj se zagonetno

osmehuje, a ve} u drugom

flertuje sa drugom devojkom.

Kada bi barem sve i{lo lako

kao sa wenim najboqim dru-

garom, Semom! I dok Kesi

gleda na Sema samo kao na prijateqa, Sem ima druga~ije

planove. Uskoro }e se Kesi na}i pred te{kim izborom...

Rimom tu~e jaka

ki{a. Dva

m u { k a r c a

istra`uju slu~aj devojke

koja je nestala. Mo`da je

kidnapovana, ali i ako

jeste jo{ `iva, nije joj

preostalo mnogo vreme-

na.

Markus je lovac na

mrak, obu~en da prepoz-

na anomalije, da prona|e

zlo i otkrije wegovo

skriveno lice. Jedan

detaq ~ini ovaj slu~aj

nestale devojke

druga~ijim od bilo kog

drugog i zbog toga samo

on mo`e da je spase. Dok

dodiruje o`iqak na sle-

poo~nici, mu~e ga sumwe. Kako }e uspeti da re{i slu~aj,

tek nekoliko meseci nakon nesre}e u kojoj je izgubio

pam}ewe?

Sandra je forenzi~ki fotograf i wen je posao da

snima mesta na kojima se desio zlo~in. Kroz objektiv

aparata, ona pronalazi tragove i krivca, i detaqe u koji-

ma se krije smrt. Me|utim, postoji jedan neobi~an detaq

i u wenom `ivotu.

Kada im se ukrste putevi, Markus i Sandra otkri}e

u`asan svet pun tajni, skriven me|u mra~nim sokacima

Rima. Svet koji je osmi{qen do najsitnijeg detaqa,

savr{eno zlokoban.

Svet smrti.

Nevidqiva tajna koja je svima tik pred o~ima. Pri~a

o drevnom, ve~nom zlu i onima koji mu se suprotstavqaju.

Donato Karizi

LOVAC NA DU[E

Fiona Foden

KESI SE ZAQUBILA PRAZNI^NO LICEMERJE

Ojednoj od najslikovitijih i

najlep{ih {panskih pokraji-

na Andaluziji (Seviqi), jed-

noj od tri najve}e u [paniji, govo-

rila je sredinom aprila, kao gost

Kulturno-obrazovnog programa Do-

ma kulture Ivana Duk~evi} Bu|a,

profesor Umetnosti i dizajna i

Istorije Starog sveta u Britanskoj

{koli u Beogradu. Re~ je o zemqi bo-

gate istorije, kontrasta, iznena|ewa,

postojbini flamenka, koride nastale

1726. (prizor sa usamqenim bikovi-

ma je jedan od najslikanijih u ovoj ze-

mqi), ~uvenih {panskih gitara, bo-

gate kulture i rasko{nih pejza`a, ze-

mqi sunca, strasti, boja i tempera-

mentnih qudi. Krase je “pueblos blan-

kos” - brojna bela sela, pomoranxe,

nar - za{titni znak Granade) nala-

zio se na grbovima moreplovaca i

vladara, masline, vino, egzoti~na

obala Costa del Sol, ali i snegovi na

vrhovima Siera Nevade. To je zemqa sa

najvi{om prose~nom temperaturom u

Evropi tokom leta, najju`nija ta~ka

[panije koja se na samo sedam kilo-

metara dodiruje sa Marokom. Anda-

luzija je inspirisala mnoge velike

pisce, pesnike i slikare. Ona je po-

stojbina svetski poznatog slikara

Pabla Pikasa, u 12. veku u woj se ro-

dio ~uveni Velaskez, to je predeo, ko-

ji je fascinirao i Ernesta Hemingve-

ja. Sa wenog juga i Kristifor Ko-

lumbo je krenuo u otkrivawe novog

sveta.

Andaluzija je druga zemqa u svetu

posle Italije po kulturnoj ba{tini

koju je za{titio UNESCO. U Italiji

svetskoj kulturnoj ba{tini pripada

47 objekata i kulturnih celina, u An-

daluziji 44, u Kini 43, Francuskoj

38, Nema~koj 37... A Mavari (Arapi

iz severne Afrike koji su vladali

ovim prostorima vi{e od 700 godi-

na, od 9. veka) bili su visoko civili-

zovano dru{tvo u kome su bili po-

{tovani i Jevreji i hri{}ani, zaslu-

`ni su za mnoga dostignu}a, me|u ko-

jima su mape, sistemi irigacije,

mlin, matematika, geometrija, poezi-

ja, medicina... Preko Mavara su, pre-

vedena na arapski, sa~uvana i auten-

ti~na dela gr~kih i rimskih anti~-

kih filozofa i mislilaca, a sa tog

jezika “vra}ena” u izvornu

formu. Svi `i~ani instru-

menti su preko ovog naroda

sa Bliskog istoka do{li u

Evropu. U Andaluziji je

Kordoba, poznata po festi-

valu cve}a, velikoj xamiji, ali i tvr-

|ava Alhambra, najpose}eniji kul-

turno-istorijski spomenik u [pa-

niji, nadahnuto je govorila Ivana

Duk~evi} Bu|a, pribli`avaju}i nam

slikom i re~ju ovu bogatu kulturu iz

koje su nam do{le i re~i, a da to ni-

smo znali: admiral, kalibar, arse-

nal, magazin, zenit, maska, masa`a,

azurno, safari, xemper, pe{kir, mo-

her, alkohol, hemija, amalgam, natri-

jum, cifra, gitara, tambura, lauta,

gazela, `irafa, spana}, {afran, na-

ranxa... Z. L. S.

PUTOPISOM KROZ ANDALUZIJU

RASKO[NA KULTURNA BA[TINA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21~.

„Odlu~ila sam da ga zaboravim.

Ovog puta mnogo ozbiqnije nego u

prethodnih ’sedamnaest’ poku{aja.

Prvo sam izbrisala wegov broj tele-

fona. Ne zbog wega, ve} zbog sebe – da

mi nikada vi{e ne padne na pamet da

po{aqem poruku ili pozovem. Ubila sam wegov telefonski

broj. I nisam kriva. Morala sam. Opet ka`em- zbog sebe. Bi-

lo je to u samoodbrani, ne od wega ve} od sebe! A od sebe se

najte`e branimo.“ Ovako po~iwe nova kwiga Ive [trqi},

„Znam da misli{ na mene“ koja je zapravo nastavak prethod-

ne „Nema{ pojma koliko te volim“. Ista atmosfera, isti ju-

naci. Ma{a ovog puta saznaje od svoje najboqe drugarice Sa-

we da je wen biv{i u gradu i uprkos wenoj re{enosti da se s

wim ne susretne, sudbina }e ih ipak spojiti. Wihova qubav

se ne}e ostvariti, a Ma{a na kraju ostaje sama, jer Milo{

smatra da ona zaslu`uje boqe od wega.

Ma{a ~ezne za svojim biv{im de~kom Milo{em, koji je

oti{ao u Australiju da radi i vi{e nikada se nije javio, a

ona je ostala u zabludi da je jo{ voli. Sada, posle tri godi-

ne a uo~i novogodi{weg do~eka, Ma{a, posredstvom druga-

rice Sawe, saznaje da se Milo{ vratio u Beograd i kupio

stan. Ma{a ne mo`e da obuzda svoju `equ da se susretne sa

Milo{em. Ipak, ona ne `eli da ga prva nazove, ali kad se,

posle niza peripetija, oni slu~ajno sretnu, ni{ta vi{e ne-

}e biti isto. Znam da misli{ na mene je kwiga u formi dnev-

nika o neostvarenoj qubavi dvoje mladih qudi. Iz ugla glav-

ne junakiwe Ma{e, Iva [trqi} nam u ispovedno-humori-

sti~kom tonu pripoveda o vezama i vezicama, no}nom `ivo-

tu glavnog grada, klubovima i `urkama, ve~erama i provodi-

ma, ali i detaqno opisuje ~e`wu i qubavne o`iqke mlade

`ene...

Izuzetna romanti~na pri~a.

Nikolas Sparks, autor najpro-

davanijih kwiga na listi Wujork

tajmsa, postao je istaknuti hroni-

~ar qudskog srca, ~ija su dela cewe-

ne i nadaleko prepoznatqive qu-

bavne pri~e. Sparks u novom roma-

nu istra`uje posledice qubavi koja

se preobrazila u zlo, i donosi nape-

tu pri~u o `eni koja mora nau~iti da iznova pokloni svoje

poverewe kako bi ponovo volela.

Kada se u gradi}u Sautportu, u Severnoj Karolini, poja-

vi tajanstvena mlada `ena po imenu Kejti, wen iznenadni

dolazak pobu|uje pitawa o wenoj pro{losti. Lepa, ali povu-

~ena Kejti re{ena je, ~ini se, da izbegne stvarawe li~nih ve-

za sve dok je niz doga|aja ne uvu~e u dva odnosa koja usposta-

vqa i protiv svoje voqe – jedan sa Aleksom, udovcem, vlasni-

kom prodavnice, ~ovekom dobrog srca i ocem dvoje male de-

ce, i drugi sa Xo, prostodu{nom susetkom koja `ivi sama.

Uprkos uzdr`anosti, Kejti polako po~iwe da se opu{ta, na-

lazi svoje mesto u tesno povezanoj zajednici i sve se vi{e ve-

zuje za Aleksa i wegovu porodicu. No ~ak i dok se zaqubqu-

je, Kejti se bori s mra~nom tajnom koja je i daqe progoni i

u`asava, s pro{lo{}u zbog koje se prepuna straha otisnula

na mu~no putovawe na drugi kraj zemqe do skloni{ta koje }e

prona}i u Sautportu. Uz saose}awe i podr{ku koje joj upor-

no pru`a Xo, Kejti na kraju zakqu~uje da mora da bira izme-

|u `ivota koji pru`a privremenu sigurnost i onog koji uz

opasnost donosi i nagradu… I shvata da je u najstra{nijim

trenucima qubav jedino istinsko uto~i{te.

Nikolas Sparks je jedan od najomiqenijih pripoveda~a

{irom sveta, pisac ~ije su kwige {tampane u vi{e od pede-

set miliona primeraka. Kwige mu se prevode na vi{e od ~e-

trdeset jezika i smatraju se svetskim hitovima. Sparksovi

romani ~esto su adaptirani za film. Autor `ivi u Severnoj

Karolini sa suprugom i decom.

Nikolas Sparks

UTO^I[TE

Iva [trqi}

„ZNAM DA

MISLI[

NA MENE“

Etnolo{ko odeqewe Narodnog muzeja od pro{le nedeqe

bogatije je za kolekciju ru~nih radova starih pribli-

`no ili vi{e od jednog veka. Darodavac oko stotinu ko-

mada ku}ne tekstilne galanterije je proteti~ar Qubica Voji-

novi}, ~est posetilac svih porograma Narodnog muzeja, {to ju

je podstaklo da najve}i deo rukorada iz zaostav{tine wene maj-

ke, babe i babine sestre iz Po`ege, iz ukupno ~etiri doma}in-

stva, prikupi i poveri trajno na ~uvawe ovoj ustanovi. Poseb-

no ju je inspirisala izlo`ba “Moda {ezdesetih”, kada su na

predlog prijateqice Milene Ikodinovi} od we bili pozajm-

qeni i izlo`eni pojedini eksponati. U dogovoru sa etnologom

Sne`anom [apowi} A{anin odabrani su najvredniji komadi,

pri~a Qubica. Svi radovi su stariji od darodavca, a re~ je o

besprekorno u{tirkanim stolwacima, krevetskim ~ar{avima

sa belim vezom koji su prostirani ispod }ilima, ukrasnim pe-

{kirima za ogledala i za razne narodne obi~aje, zavesicama,

draperima za prozore, zidnim ukrasima, takozvanim “~etkara-

ma”, raznim {ustiklama za bokal, ~a{e, poslu`avnike, mi-

qea... Sva platna su ru~no tkana, vezena, heklana i {ivena, {to

im daje umetni~ku i zanatsku dimenziju u o~uvawu na{e tradi-

cije. Tu je i komplet starinske ode}e, ko{uqa sa belim vezom -

rekla, la`iga}e, ~ipke za `ipone i druge komade ode}e. Zadr-

`ala je, ka`e Qubica, nekoliko komada za uspomenu... “Volim

da neko koga to interesuje i ko zna vrednost ovih ru~nih rado-

va to i sa~uva”, rekla je Vojinovi}ka, a etnolog Sne`ana [a-

powi} dodala, da je ovo jo{ jedna potvrda da Narodni muzej

svakodnevno oboga}uju darodavci, i da je obaveza ustanove da

ih etnolo{ki obradi, sa~uva i kada se uka`e prilika i temat-

ski prezentuje. Z. L. S.

Ve} 13 godina KUD “Tanasko

Raji}” iz Qubi}a uspe{no or-

ganizuje vaskr{we takmi~ewe

u razbijawu farbanih jaja i izboru

najlep{e oslikanog jajeta. Tu su i

druge zabavne igre posve}ene prevas-

hodno deci: na|i jaje, najbr`e jaje,

najtvr|e jaje i druge. Sve to na Sve-

tom mestu, pored hrama Svetog Kneza

Lazara na Qubi}kom brdu. I ove go-

dine okupio se veliki broj takmi~a-

ra, a `iri je imao pune ruke u izboru

najuspe{nijih u~esnika programa,

ka`e Zoran Zate`i}, predsednik

KUD-a.

U igri “Na|i jaje”, sakriveno jaje

je prona{la Danijela Rankovi}. U

najneizvesnijoj i najuzbudqivijoj

takmi~arskoj discipli-

ni - razbijawu vaskr-

{wih jaja, u kojoj su tak-

mi~ari mogli koristiti

samo koko{ija jaja, pri-

rodno ofarbana i bez

primesa laka, u finalu je

od @arka Vukajlovi}a

bio uspe{niji Vawa Da-

bi}, koji je i nosilac

Plakete za 2013. godinu.

Sudija u ovoj disciplini

bio je tradicionalno Milorad Vu-

kajlovi}. Plaketa “Milojko Mile

Pavlovi}” je dar organizatora i po-

rodice Pavlovi}, i svake godine se

dodequje pobedniku Vaskr{weg tak-

mi~ewa. Vredne nagrade pobednik je

dobio i od crkve Svetog kneza Laza-

ra. Slikar Branko Trifunovi} je,

tako|e, imao pune ruke posla kako bi

sa ~lanovima `irija izaberao nalep-

{e oslikana jaja. Zbog izuzetne krea-

tivnosti, umesto planirana prva tri

mesta, dodeqena je i specijalna na-

grada Davidu Mirkovi}u. Prvo me-

sto u ovoj disciplini je osvojio Ste-

fan Petrovi}, drugo Sandra Risto-

vi}, a tre}e Igor Nixovi}. U najbr-

`oj igri Vaskr{weg takmi~ewa na-

zvanoj “Najbr`e jaje”, koja se izvodi

tako {to odre|eni

deo rute takmi~ari

moraju pre}i {to br-

`e mogu, nose}i ka{i-

ku u ustima u kojoj se

nalazi jaje, u kojoj do

izra`aja dolaze pored

brzine, snala`qivost

i ve{tina, najuspe-

{niji takmi~ar je bio

Luka Nenadi}. Svi pobednici su do-

bili pehare u trajno vlasni{tvo kao

i vredne nagrade. Za uspe{no organi-

zovawe ovog tradicionalnog i neo-

bi~nog takmi~ewa predsednik KUD

“Tanasko Raji}” Zoran Zate`i} za-

hvaquje svim darodavcima kao i hra-

mu Svetog kneza Lazara i Odboru za

wegovu gradwu, koji uspe{no predvo-

di Bogoqub Teofilovi}. Z. L. S.

QUBICA VOJINOVI] DARODAVAC KOLEKCIJE RU^NIH

RADOVA NARODNOM MUZEJU

STOGODI[WACI

OD KONCA I PLATNA

KUD “TANASKO RAJI]” 13 GODINA ORGANIZUJE VASKR[WE

TAKMI^EWE NA QUBI]U

VAWA DABI] POBEDNIK U KUCAWU JAJIMA

22 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEKULTURA

Upoznali smo ga i dru`ili

se s wim jo{ od prvih

slova i prvih {kolskih

gramatika, a da mnogi nisu znali

da nam je kom{ija. Profesor dr

Milija Nikoli} je ro|en u Zeo-

kama, 5. septembra 1929. Upoko-

jio se 17. aprila 2013. godine i

sahrawen je na Novom grobqu u

Beogradu. Svojim izuzetnim pe-

dago{kim radom i posve}eno{}u

jeziku i kwi`evnosti zadu`io je

~a~anski i draga~evski kraj, pa i

~itavu naciju. Osnovnu {kolu

poha|ao u rodnom selu (1936-

1940), Gimnaziju u ^a~ku (1940-

1948), Filolo{ki fakultet u Be-

ogradu (1948-1953). Doktorsku

tezu Forme pripovedawa u prozi

Laze Lazarevi}a odbranio na

Filolo{kom fakultetu u Beo-

gradu 1972. Bio je profesor Gim-

nazije u ^a~ku (1954-1955),

osnovnoj {koli u Aran|elovcu

(1958-1968), potom na Filolo-

{kom fakultetu u Beogradu asi-

stent (1968-1973) i docent meto-

dike nastave kwi`evnosti i ma-

terweg jezika od 1973, vanredni

(1980-1985) i redovni profesor

od 1985. godine na Odseku za jugo-

slovensku kwi`evnost. Sara|i-

vao je u nebrojenim stru~nim li-

stovima, ~asopisima i drugim

publikacijama. Bio je odgovorni

urednik ~asopisa Kwi`evnost i

jezik (1972-1976). Bavio se istra-

`iva~kim radom na podru~ju

Metodike nastave srpskog jezika

i kwi`evnosti, koju je i nau~no

utemeqio. Napisao je vi{e uxbe-

nika - gramatika za osnovnu

{kolu od tre}eg do osmog razre-

da: “Pouke o jeziku”, “Jezik i iz-

ra`avawe”, “Mo} re~i”, “Jezik

majke i bajke”, “Ka`i mi, ka`i”

i “Jezik roda moga”. To su ilu-

strovani uxbenici koji na zani-

mqiv na~in podsti~u u~enike da

zavole jezik, da ga lako u~e, ali i

da se prema wemu stvarala~ki

odnose.

Profesor Milija Nikoli} je

objavio vi{e od 150 stru~nih ra-

dova: studija, priru~nika, ogle-

da, rasprava i ~lanaka iz obla-

sti nastavne metodologije i ne-

posredne {kolske prakse. Poseb-

no mu se isti~u kwige: “Iskustva

iz nastave materweg jezika”,

“Forme pripovedawa u prozi

Laze Lazarevi}a”, “Kwi`evno

delo u nastavnoj praksi”, “U sve-

tu znakova”, “Nastava pismeno-

sti” i “Metodika nastave srp-

skog jezika i kwi`evnosti”.

Uspe{nim objediwavawem teo-

rije i prakse, uz primenu vi{e

nau~nih gledi{ta i metodolo-

{kog pluralizma, suprotstavqa

se dogmatskim i reproduktivnim

pristupima nastavnom gradivu,

svim didakti~kim {ablonima i

“receptima”. Utemeqio je stva-

rala~ku, istra`iva~ku i pro-

blemsku nastavu kwi`evnosti i

materweg jezika, a to je nastava u

kojoj se prvenstveno sti~u spo-

sobnosti, umewa, radne i samoo-

brazovne navike, a pomo}u wih i

odgovaraju}a trajna i funkcio-

nalna znawa.

U poruci koju je kao univerzi-

tetski profesor uputio nastav-

nicima, projektovao se i poneki

detaq wegove duhovne autobio-

grafije, i to posebno kada isti-

~e duhovnu i moralnu snagu li~-

nosti, koja je primarni ~inilac

u inspirisawu i bodrewu vaspi-

ta~a: “Bitne su jake individual-

nosti sa aktivnim pona{awem i

divergentnim mi{qewem. Takvi

nastavnici nose u sebi inicija-

tivu za rad, pa im nisu potrebni,

ili pak nisu presudni, spoqa-

{wi podsticaji. Snaga samoini-

cijative utoliko je ja~a {to su

uslovi rada te`i. Smetwe posta-

ju izazov, a ote`ane okolnosti

stimuli{u da se deluje nekonven-

cionalno, stvarala~ki i origi-

nalno. Nastavnik koji stvara-

la~ki misli i deluje ne o~ekuje

tu|u pomo} i ne nada se brzoj

afirmaciji, ali zato poma`e

drugima. Wegovi duhovni vidi-

ci su {iri, staze uspeha su te{ke

i izazovne, a wegovi metodi~ki

postupci imaju du`e domete”.

Priredila: Z. L. S.

„Nova Zora“ je danas, po mi-

{qewu mnogih, nesumwivo jedan

od vode}ih i najvrednijih ~aso-

pisa za kwi`evnost i kulturu, ne

samo kod nas, ve} i u inostran-

stvu. Ona je, kako to mnogi ka`u,

svojevrsna i sveoubhvatna kwiga,

koja se ne samo ~ita ve} i ~uva,

jer se u woj, o raznim istorij-

skim i aktuelnim kulturnim te-

mama, redovno ogla{avaju pozna-

ti akademici, eminentni proza-

isti i pesnici, esejisti, lingvi-

sti, istori~ari kwi`evnosti i

likovne umetnosti, novinari,

publicisti i drugi stvaraoci sa

prostora Republike Srpske, Sr-

bije, Crne Gore i na{eg raseja-

wa. O novim izdawima ~asopisa

i wegovim sadr`ajima Zapadnu

Srbiju preko na{eg lista redov-

no informi{e na{ kolega iz Bi-

le}e Mi{o Kisi}, hroni~ar kul-

turnih zbivawa u Hercegovini,

gde se nalazi pored beogradske,

druga redakcija ove publikacije.

Nedavno je iz {tampe iza{ao

dvobroj (35-36) „Nove Zore“ za

period jesen-zima 2012/2013. go-

dine. Sadr`ajno i obimno, kao i

uvek impresivan, ~asopis u ovom

dvobroju, na vi{e od 470 strani-

ca, donosi priloge 60 autora.

Pa`wu ~italaca zaokupi}e si-

gurno brojni tekstovi i prilozi

(dati razli~itim povodima):

vladike Nikolaja, Isidore Se-

kuli}, Petera Handkea, Milova-

na Danojli}a, Koste ^avo{kog,

Veselina Matovi}a, Dragoquba

Zbiqi}a i drugih, a tu su i pri-

lozi o kineskom dobitniku No-

belove nagrade za kwi`evnost

Mo Janu i na{em nobelovcu Ivu

Andri}u. Na oko 20 stranica ob-

javqen je op{iran i zanimqiv

intervju sa profesorom dr Mir-

kom Zurovcem, koji je vodio no-

vinar Zoran Radisavqevi}, pod

naslovom „Razbijawe Jugoslavije

je antievropski i varvarski

~in“. Stranice proze ovog puta

ispisuju: Qubi{a \idi}, Niko-

la Malovi}, Sa{a Haxi Tan~i},

Miroqub Todorovi}, Bo`idar

Ze~evi} i Dragutin Mini} Kar-

lo. Poezijom se ogla{avaju: Mi-

lovan Kruni}, Mi}o Cvijeti},

Dejan \or|evi}, Jovo Kukuri} i

@arko Koqibabi}. Iz pera

Branka Leti}a, Milo{a Kova~e-

vi}a, Olivere Doklesti}, Jovana

Deli}a, Rajka Petrova Noga,

Miroquba Jokovi}a, Nedeqka

Zelenovi}a i drugih dati su kwi-

`evno-kriti~ki prikazi 15 naj-

novijih kwi`evnih ostvarewa.

„Nova Zora“ donosi i mnoge dru-

ge zanimqive priloge date kroz

stalne i povremene rubrike, kao

{to su: Eseji, aforizmi, Svjedo-

~anstva vremena, likovni `ivot,

Dramske teme, jubileji i sli~no.

Ve} po ustaqenoj praksi i ovaj

dvobroj „Nove Zore“ daje {irok

pregled najva`nijih kulturnih i

duhovnih doga|aja u sedam isto~-

nohercegova~kih op{tina, kao i

kulturnih doga|aja me|u Srbima

u Mostaru u periodu izme|u dva

broja, a bilo ih je vi{e od 60.

Me|u tim doga|ajima posebno me-

sto pripada [anti}evim ve~e-

rima poezije u Mostaru, ]orovi-

}evim susretima pisaca u Bile}i

i istori~ara u Gacku, Du~i}e-

vim ve~erima poezije u Trebiwu

itd.

^asopis „Nova Zora“, ~iji je

glavni i odgovorni urednik

kwi`evnik Radoslav Brati}, po-

krenuli su i izdaju odbori Srp-

skog prosvjetnog i kulturnog

dru{tva „Prosvjeta“ u Bile}i i

Gacku prije devet godina. Ovaj

dvobroj „Nove Zore“ (35-36),

{tampan je u [tampariji „Of-

setpres“ u Kraqevu u uobi~aje-

nom tira`u od 1.500 primeraka,

od ~ega oko hiqadu po ustaqenoj

praksi odlazi na adrese prenume-

ranata i institucija {irom svi-

eta. Kako isti~e sekretar Redak-

cije i predsednik Odbora SPKD

„Prosvjeta“ u Bile}i profesor

Nikola Asanovi}, ovaj dvobroj

{tampan je zahvaquju}i pomo}i

preduze}a „U`ice-putevi“ iz

U`ica. Asanovi} potvr|uje da }e

se nastaviti sa daqim predsta-

vqawima i promocijama „Nove

Zore“ u zemqi i svetu, u ciqu

okupqawa srpskog naroda oko za-

jendi~ke kulturne ba{tine.

Z. L. S.

SE]AWE S POVODOM

- Pretke po dobru prepoznajem u sebi. Otac Milosav je najza-

slu`niji {to sam krenuo “na nauke”. Imao je neizmerno povere-

we u duhovne aktivnosti, i sam je bio sklon “mozgawu” i origi-

nalnom umovawu. Nikad nije `urio sa odgovorima, stvari je sa-

gledao sa vi{e stanovi{ta i ~esto je upotrebqavao zakqu~ni

veznik dakle, pa su ga neki i zvali “Daklem” i “Astronom”. Kad

je govorio o duhovnoj perspektivi, bio je vidovit: sinove je po-

slao u gimnaziju u vreme odbojnog, ~ak i podrugqivog seqa~kog

stava prema “{kolcima”. Gledaju}i me, udubqenog u kwigu, re-

kao je: “Najve}a je kwiga neznawa!” Tek sam kasnije shvatio iz-

uzetnu i univerzalnu vrednost te apsurdno kazane mudrosti. Od

majke Drage i ujaka Ilije Ili}a prepoznajem u sebi “lirsku `i-

cu”, sklonost ma{tawu i stvarala~kom zanosu. Ujak je bio ze-

mqoradnik, p~elar i samouki stolar, ali ne zanatlija, ve}

umetnik. Stvorio je ko{nicu u vidu crkve na Oplencu i bio

graditeq violine izvanredno plemenitog zvuka. Imao je bogatu

porodi~nu biblioteku, u kojoj je, uz stru~nu poqoprivrednu li-

teraturu dominirala beletristika: izdawa Srpske kwi`evne

zadruge, edicije KADOK, “Srpski pisci” i kwige nobelovaca.

Iz ujakove biblioteke ~itao sam kwige do svoje dvanaeste godi-

ne, sve dok je Bugari nisu spalili 1941. godine - govorio je pro-

fesor Nikoli}. Porodi~ni talenat za nauke i kwi`evnost po-

delio je i sa bra}om Radojkom i Slavomirom, Slavom Nikoli-

}em. Svako je ispisao svoj trag...

“NAJVE]A JE KWIGA NEZNAWA”

PROFESOR DR MILIJA NIKOLI] (1929-2013)

IZA[AO IZ [TAMPE DVOBROJ (35-36) ^ASOPISA ZA KWI@EVNOST I KULTURU „NOVA ZORA“

SVESRPSKA KULTURNA RIZNICA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 23

marketing 032/342-276

MARKETING

Priprema:

Povr}e staviti da se

kuva u posoqenoj vodi, pa

kad provri kuvati jo{ de-

setak minuta. Kuvano po-

vr}e procediti, pa ostavi-

ti da se ohladi. Dodati ~e-

tiri ka{ike majoneza, ka-

{iku senfa, po ukusu soli, pa dobro sjediniti. Zatim

dodajte sitno seckane krastav~i}e i kukuruz iz konzer-

ve, pa prome{ajte. Ostavite da se dobro ohladi u fri-

`ideru.

Potrebno je:

450 g zamrznutog povr}a

za francusku salatu

200 g kukuruza iz limenke

7, 8 kiselih krastav~i}a

5, 6 ka{ika majoneza

1 ka{ika senfa

po ukusu soli

24 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEKUHIWA

Da lako odvojite belan-

ce od `umanca

Razbijte jaja iznad lev-

ka za te~nost. Belanca }e

pro}i a `umance }e ostati

u levku.

Kako skuvati jaje koje

je puklo

Pukotinu dobro nato-

pite limunovim sokom i

stavite jaje u hlad-

nu vodu da se ku-

va, uspeh je

zagaranto-

van.

Pohovawe bez jaja

Ako nemate u ku}i jaje

i ho}ete da pohujete meso,

ribu ili vaqu{ke, dovoq-

no je da uzmete fino kuku-

ruzno bra{no. Dobi}ete

na taj na~in istu re{ ko-

ricu, kao da ste namirni-

cu prvo umo~ili u jaje, pa

u prezle.

Zamena za jaje

Ako odjednom primeti-

te da vam nedostaje jedno

jaje, a pravite recimo, ko-

la~ mo`ete ga nadoknadi-

ti sa pola ~a{e mleka ili

milerama u koju ste sipa-

li supenu ka{iku sir}eta.

Kako brzo i lako ulu-

pati sneg

Ako u belance, pre nego

{to }ete otpo~eti lupawe

snega, sipate nekoliko ka-

pi limuna, posao }e i}i

znatno br`e, a uspeh }e

biti zagarantovan.

SAVETI!

FRANCUSKA SALATA

SA KUKURUZOM

Priprema:

Jaja umutiti, dodati bra-

{no i pra{ak za pecivo,

sipati uqe, dodati mleko,

sir, salamu i krastav~i}e.

Sve dobro sjediniti, sipa-

ti u pleh i pe}i u zagreja-

noj rerni na 250 stepeni.

Potrebno je:

3 jaja

200 g sira - sitan

150 g salame iseckane na

kockice

3 kisela krastav~i}a

iseckana na kockice

1/2 ~a{e od jogurta uqa

3 ~a{e bra{na

1 ~a{a mleka ili jogurta

1 pra{ak za pecivo

[PANSKA PITA

DESERT

Priprema:

Kalup za kuglof dobro na-

mazati maslacem i posuti

bra{nom. Maslac penasto

umutiti sa {e}erom. Doda-

ti `umanca, pa bra{no, a

potom rendanu koru limu-

na i so. ^vrsto ulupati

sneg od belanca i dodati u

smesu.

Odvojiti osam ka{ika ove

smese u poseban sud i doda-

ti smesu od kakaa i {e}era, staviti i rum. Polovinu

svetle smese sipati u pripremqeni kalup, preliti sme-

som od kakaa, a odozgo drugom polovinom svetle smese.

Pe}i, u prethodno na 180°C zagrejanoj pe}nici, 50-60

minuta.

Kalup prevrnuti na tacnu i pa`qivo ga skinuti. Posu-

ti {e}erom u prahu i ostaviti da se hladi. Ovaj kola~

mo`e trajati i du`e od nedequ dana.

Potrebno je:

230 g omek{alog maslaca

230 g {e}era

4 jajeta

230 g bra{na

malo pra{ka za pecivo

narendana kora jednog li-

muna

1/4 ka{i~ice soli

3 ka{ike kakaa u prahu

pome{ano sa 3 ka{ike {e}e-

ra

1 ka{ika tamnog ruma

MRAMORNI KUGLOF

Priprema

Umesiti krompir dok je

vru} sa 200 g bra{na i ja-

jetom. Prvo sa varja~om

me{ati da ne bi ispekli

ruke, a ~im prestane da bu-

de vru}e prebaciti na

radnu povr{inu (po po-

trebi dodavati bra{no) i

me{ati dok ne postane

glatka masa koja se ne le-

pi. Razvaqati testo na de-

bqinu 1 do 1,5 cm i ise}i

ga na trake, a te trake na

male kocke. Oblikovati

viqu{kom da bi se dobile

lepe woke sa prugicama.

Ubaciti woke u kqu~alu

slanu vodu i kuvati dok ne

iza|u na povr{inu.

Sos: Sve sastojke izblen-

dirati. U vru}e woke ume-

{ati sos. Dok je sve vru}e

dodati po `eqi sir ov~i-

ji, koziji ili ko ne voli

kravqi. A na kraju i par-

mesan.

Prijatno.

Sastojci za woke:

500 g kuvanog krompira

200 - 300 g bra{na

1 jaje

Sos od spana}a:

120 g spana}a

50 g badema ili oraha

5 su{enih paradajza

6 ka{ika maslinovog uqa

po `eqi soli

Sir:

100 g ov~ijeg/kozijeg sira

po `eqi parmezan

WOKE SA

SPANA]EM

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 25BA[TE I BALKONI

Sreda, 15. majUtorak, 14. majPonedeqak, 13. majPetak, 10. maj Nedeqa, 12. majSubota, 11. maj

280

C

100

C

270

C 180

C 170

C 220

C 260

C

110

C

290

C

120

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 16. maj

Ki{aObla~no, mogu}a ki{aKi{a Ki{a

120

C 90

C80

C90

C

Delimi~no obla~noDelimi~no obla~no Delimi~no obla~no

[ta vam ka`e biq-

ka kad li{}e mewa

boju, kad uspori

rast, kad se list

uvija, a vrhovi su-

{e, opadaju cveto-

vi i listovi? Da

biste nau~ili jezik

biqaka, morate po-

znavati osnove fi-

ziologije i ishrane

biqaka.

Ako biqka na stari-

jem dowem li{}u

pokazuje znakove

`utila, su{ewa ivica, po-

javu fleka crvene boje, ili

`utila izme|u lisnih ne-

rava, onda je to znak da joj

nedostaje azot, kalijum,

fosfor, ili magnezijum.

Ovi elementi su pokretni

u biqci i povla~e se iz do-

wih listova u vr{ne. Sva-

ki od ovih elemenata ima

svoju ulogu u ishrani biq-

ke. Tako azot ulazi u sastav

biqnog tkiva i od velikog

je zna~aja za rast biqke.

Podsti~e razvoj li{}a i

zeqastih stabqika. Fos-

for podsti~e razvoj korena

i zna~ajno doprinosi rav-

nomernom razvoju biqke.

Ima va`nu ulogu u cveta-

wu, jer uti~e na rast i pro-

ces oplo|avawa. Kalijum

igra su{tinsku ulogu u mi-

graciji {e}era i formira-

wu rezervnih organa, zato

{to pove}ava koli~inu

skroba u krtolama, rizo-

mima, semenu i korewu.

Uti~e tako|e na ja~inu

tkiva, odnosno na ~vrstinu

stabqike. Za biqke u ku}i

uvek treba da se koristi

prihrana bogata ovim ele-

mentom.

Ako najmla|e, vr{no li-

{}e pokazuje znakove `uti-

la, opadawa cvetova i asi-

metrije, onda biqka govo-

ri da joj nedostaje neki od

slede}ih nepokretnih ele-

menata: gvo`|e, sumpor, ba-

kar, ili kalcijum.

Ukoliko biqke pokazuju

simptome na mla|em li-

{}u, ali i na starijem, po-

javom asimetrije i sitno-

lisnosti, onda je to znak

nedostatka cinka.

Za razliku od drugih ga-

jenih biqaka, cve}e se gaji

u supstratima bogatim

hranqivim elementima i

pokazuje ~esto znakove tro-

vawa od vi{ka hraniva.

Naj~e{}i sipmtom koji se

~esto sre}e na cve}u u za-

tvorenim prostorijama je

vi{ak azota usled preko-

mernog |ubrewa, hranivom

bogatim ovim elementom.

On deluje toksi~no na ko-

ren~i}e i dolazi do wiho-

vog su{ewa, a da nema dru-

gih vidqivih simptoma.

Veoma je va`no da cve}e

prihrawujete umereno i re-

dovno. Po pravilu cve}e

tra`i mawe azota, jer ga

ima dovoqno u bogatom

supstratu, pa nemojte pre-

terivati. Prihrawujte

biqku u periodu rasta, tj.

od prole}a do jeseni.

Pridr`avajte se uput-

stva proizvo|a~a o koncen-

traciji. Izbegavajte pre-

dozirawe koje mo`e dove-

sti do fitotoksi~nosti. Za

biqke osetqive na mine-

ralne soli, kao {to su pa-

prati, palme i orhideje,

pove}ajte razbla`ivawe

udvostru~ivawem koli~i-

ne vode, u odnosu na prepo-

ru~enu koncentraciju na-

vedenu na ambala`i.

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

Pripremila: N. R.

PRIHRANA BIQAKA

Ne postoji nijedno pravilo bez iz-

uzetka. Dodu{e, u mawini su vr-

ste ~etinarskog drve}a kojima

opada li{}e, ali takvo drve}e ipak po-

stoji. Najpoznatiji primer je ari{, ~ije

iglice na jesen dobiju zlatnu boju, a za-

tim otpadaju. Na prole}e se pojave pre-

divne nove iglice (~etine) svetlo zelene

boje, po 40 komada u pramenu. Drugi pri-

mer je metasekvoja, poznata i kao mamut-

sko drvo, `ivi fosil, koji je nekada bio

jako rasprostrawen. Ova vrsta ima veoma

interesantnu pri~u o svom otkrivawu.

Kada je 1941. godine u Japanu opisana kao

fosil, pet godina kasnije je prime}eno da

je ona bliska ~etinarskom drve}u, koje je

prona|eno 1944. u zaba~enom mestu u Ki-

ni. U me|uvremenu je ovo praistorijsko

~etinarsko drvo kultivisano u mnogim

na{im parkovima i ba{tama.

NISU SVI ^ETINARI

I ZIMZELENI

26 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

Jedan od najfascinantnijih vodozemaca

koji nastawuje na{u planetu je tako-

zvana “staklena” `aba iz porodice, ~i-

ji je stomak toliko proziran da izgleda

kao da je sa~iwen od stakla.

Kroz providnu svetlozelenu ko`u wenog

stomaka mogu se videti unutra{wi organi.

Prose~na jedinka mo`e narasti od 20 do 30

milimetara.

Zanimqivo je da se u porodici ovih neo-

bi~nih stvorewa otac brine o potomstvu.

@enka pola`e jaja na obali vode, a zatim

se vra}a u {umu, dok otac od ovog trenutka

preuzima na sebe brigu o potomstvu. Oni

jaja{ca ~uvaju od predatora i odr`avaju ih

mokrim.

Staklena `aba `ivi u ki{nim {umama

Sredwe i Ju`ne Amerike.

DE^IJA STRANA

marketing 032/342-276

\ur|a Radulovi}

- Da ne zaga|ujemo, da ne

bacamo sme}e u potoke, jer

}e na{a planeta biti pr-

qava.

Nikola Ostoji}

- Ne smemo da zaga|ujemo

vodu, vazduh i zemqi{te.

Kristina Stankovi}

- Sme}e treba da se baca u

kantu, a ne po zemqi.

^edomir Vujovi}

- Da ne zaga|ujemo priro-

du i ne bacamo sme}e van

kante.

Bojana Slavkovi}

- Da ne bacamo |ubre na

travu, da bude zdrava voda,

da budemo svi zdravi.

Duwa Spasojevi}

- Ne smemo da bacamo sme-

}e po travi ili vodi ili

po livadi.

KAKO ^UVAMO NA[U PLANETU?

NA[A DECA

VRTI] „KOLIBRI”,

^UDO PRIRODE

Ostarijoj grupi, uzrasta {est go-

dina, vode brigu vaspita~ice

Danka Veselinovi} i Nevenka

Trifunovi}. Mali{ane smo zatekli ka-

ko, uz osmeh, prave razne ukrase za pred-

stoje}e uskr{we praznike.

- Komunikativni su, sve ciqeve i za-

datke obavqaju kako treba. Sa roditeqi-

ma imamo odli~nu saradwu, i oni nam,

zajedno sa decom daju predloge za rad -

pri~a vaspita~ica Danka i ka`e da su

ovi mali{ani veoma zainteresovani za

sve aktivnosti koje su za wihov uzrast

predvi|ene, a roditeqi uvek budu odu{e-

vqeni wihovom kreativno{}u, kada zada-

ci i “umetni~ki radovi” budu gotovi.

PROVIDNA @ABICA

- Da je fleka na kravi

unikatna kao i otisak prsta

ili pahuqa snega

- Da ne postoje dve

krave sa istim ob-

likom fleke?

- Da su u Fin-

skoj bili zabra-

weni crtani

filmovi Paje

Patka jer on ne

nosi pantalone?

- Da je Venera je-

dina planeta koja se rotira u

smeru kazaqke na satu?

- Da je morskim rako-

vima {kampima sr-

ce u glavi?

- Da je ^arli ^aplin jed-

nom prilikom osvojio tre-

}u nagradu na

takmi~ewu za

svog dvojnika.

- Da je Ginisova kwiga rekorda dr`i

rekord kao naj~e{}e kradena kwiga iz

kwi`ara?

- Da jedna

biblioteka

u Indiani

tone oko

dva centi-

metra go-

di{we, jer

stati~ari

nisu ura-

~unali

te`inu

svih

kwiga?

- Da je elektri~-

nu stolicu izumeo jedan zu-

bar?

DA

LI

STE

ZNALI?

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 27VODI^

Subota i nedeqa, 11. i 12. maj

- REPUBLI^KI FESTIVAL GUSLA-

RA, velika sala u 19 ~asova

Ponedeqak, 13. maj

- Izlo`ba radova u~enika sredwe Teh-

ni~ke {kole, sredwi hol u 18 ~asova

- Predstavqawe edicije i ~asopisa

“Brani~evo” i kwige “Veja~i ovejane su-

{tine” Predraga ^udi}a, mala sala u

18, 30 ~asova

Utorak, 14. maj - Koncert Dragutina Pa-

vlovi}a (violina, violon~elo) i Marije

Tiosavqevi} (klavir), velika sala u 20

~asova

Sreda, 15. maj - Predavawe “Tajne Beo-

grada”, predava~ Zoran Nikoli}, novi-

nar i pisac, mala sala u 19,30 ~asova

Sreda i ~etvrtak, 15. i 16. maj - film

“SKIDAWE”, velika sala u 20 ~asova

^etvrtak, 16. maj - 17. Prole}ni anale

- o identitetu (tradicionalna likovna

manifestacija),

Likovni salon u 19 ~asova

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

„SRPSKI PAB”

Petak, 10. maj

Svirka benda “EPILOG”, 22 ~asa

Subota, 11. maj

Svirka benda “DEJA VU”

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~aso-

va, vikendom od 9 do 13 ~asova

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar

Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310

KAFE “[TO DA NE”

Petak, 10. maj

Benda “ARIA”, 22 ~asa

Subota, 27. april

Svirka benda”AFTERDARK”, 22 ~asa

PETAK 10. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 11. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 12. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 13. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 14. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 15. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 16. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

Petak, 10. maj

“SIN DOMA]EG IZDAJNIKA”,

pozori{na predstava u izvo|ewu “Teatra Estat”,

velika sala u 20 ~asova

Dom Kulture

28 PETAK 10. MAJ 2013. GODINELU^ANI

“Raspevano Draga~evo”

je manifestacija koja se

svrstava odmah iza Sa-

bora truba~a prema

svom zna~aju. Postoji od

prvog saborovawa u Gu-

~i, koje je odr`ano

1961. godine, i traje sve

do dana{wih dana. U

po~etku je okupqalo sa-

mo izvo|a~e sa podru~ja

Draga~eva, a danas u

programu ove samosvoj-

ne manifestacije u~e-

stvuju truba~i i peva~ke

grupe i sa podru~ja ~i-

tavog Moravi~kog okru-

ga, ali i {ire.

Najnovija smotra izvornog

narodnog stvarala{tva

“Raspevano Draga~evo”,

53. po redu, koja je odr`ana tre-

}eg dana Vaskrsa, okupila je vi-

{e od dvesta u~esnika. Pored

draga~evskih truba~a i peva~kih

grupa, u smotri su u~estvovali i

izvo|a~i iz ^a~ka, Ivawice, Ko-

sjeri}a, Po`ege, kao i kulturno-

umetni~ka dru{tva “Abra{evi}”

i “Tanasko Raji}”. Iako se obi~-

no odr`ava na letwoj pozornici,

zbog nestabilnih vremenskih

prilika, smotra je odr`ana u bi-

oskopsoj sali Doma kulture i

trajala je oko tri sata.

Organizator manifestacije je

Centar za kulturu i sport, uz po-

dr{ku lokalne samouprave. Na

osnovu novina u propozicijama

takmi~ewa Sabora Truba~a,

organizatori su iskoristi-

li priliku da na “Raspeva-

nom Draga~evu” prisutni

truba~ki orkestri izvuku

`rebom nazive izvornih na-

rodnih pesama, koje }e izve-

sti na predtakmi~ewu u Ko-

tra`i. Prema novousvoje-

nim pravilima, truba~ima

je neophodno najmawe dva

meseca da uve`baaju svoje

nastupe, kao bi se postigao

boqi kvalitet takmi~ar-

skog dela najpoznatije smo-

tre truba{tva na svetu, is-

takao je Adam Tadi}, direk-

tor Centra za kulturu i

sport op{tine Lu~ani.

MANIFESTACIJA

DOBROG GLASA

Na najnovijoj smotri izvor-

nog narodnog stvarala{tva u~e-

stvovao je i orkestar Gorana Ran-

kovi}a iz Gu~e. Kako ka`u wego-

vi ~lanovi, ne nastupaju prvi put

na ovoj manifestaciji.

- U~estvovao sam od 1995. go-

dine na svakom “Raspevanom Dra-

ga~evu”. Ovde dolazimo da neguje-

mo na{u srpsku tradiciju izvor-

nog narodnog stvarala{tva i

svoje ume}e da podelimo sa drugi-

ma. Manifestacije ovog tipa su

odli~an na~in da se promovi{u

truba{tvo i izvorna srpska pe-

sma, koju smo svi mi, koliko nas

ovde danas ima, uspe{no ~uvali

od zaborava za nove generacije.

Ujedno, ovo je za truba~e odli~na

prilika da se polako uigravaju

za nastupe na predstoje}em Sabo-

ru truba~a u Gu~i - rekao je Go-

ran Rankovi}, vo|a orkestra.

- Na{a peva~ka grupa je for-

mirana 1974. godine i do sada

smo u~estvovali kao doma}ini na

svim odr`anim manifestacijama

ovakvog i sli~nog tipa na pod-

ru~ju Draga~eva. Smatram da je

“Raspevano Draga~evo” veoma

zna~ajna manifestacija za ovaj

deo Srbije, jer nas vra}a na{im

korenima i dosledno ~uva stare

srpske tradicionalne obi~aje i

izvorno narodno stvarala{tvo

od zaborava. Ponosan sam {to je

moja peva~ka grupa sastavni deo

najnovije draga~evske smotre -

izjavio je, nakon uspe{nog nastu-

pa na smotri, Dragoslav Drago-

vi}, vo|a osmo~lane peva~ke gru-

pe “Mile Dragovi}” iz Roga~e,

dodaju}i da mu je `ao {to im se,

u wihovim naporima da sa~uvaju

izvorne vrednosti starih vreme-

na, ne pridru`i vi{e mladih qu-

di sa ovog podru~ja.

- U posledwih {est godina

smo u~estvovali na svim draga-

~evskim smotrama ovakvoga tipa

i radujemo se svakom novom na-

stupu sa podjednakim `arom.

Imamo relativno mlado peva~ko

dru{tvo, koje je na pravi na~in

obogatilo na{e slobodno vreme.

Izvornu narodnu pesmu volim od

ranog detiwstva i radujem se {to

sam kroz nastupe “Brojanice”

ostvarila svoju davna{wu `equ

da pevam za druge - rekla je Mili-

ca Ocokoqi}, ~lan peva~ke grupe

“Brojanica” iz Bukovice, kod

Ivawice.

VERNI ^UVARI IZVORNOG

STVARALA[TVA

Velibor Cvetkovi}, predsed-

nik svih peva~kih grupa, kul-

turno-umetni~kih dru{tava i

zdravi~ara op{tine Ivawica,

isti~e da se rado odaziva sva-

kom pozivu da u~estvuje na ma-

nifestacijama u Draga~evu, jer

su, bez izuzetka, odli~no orga-

nizovane i vrlo sadr`ajne.

Truba i Draga~evo me uvek

posebno inspiri{u. Napisao

sam veoma lepu pesmu o trubi,

koja }e, najverovatnije, postati

saborska himna. Mislim da Gu-

~u i trubu, po kojoj se ova varo-

{ica na daleko pro~ula, niko

do sada na takav na~in nije ope-

vao. Dolazimo ovde skoro svake

godine, jednom ili vi{e puta, i

pesme koje pevamo svaki put na-

novo odu{evqavaju publiku i

izazivaju buru sna`nih emoci-

ja. Koristimo priliku i da od-

merimo snagu sa drugima i raz-

menimo iskustva sa drugima -

naglasio je Cvetkovi}, koji je,

ina~e, i aktivni ~lan peva~ke

grupe “Bukovi~ki jarani”.

V. S.

ODR@ANA 53. SMOTRA IZVORNOG NARODNOG STVARALA[TVA U GU^I

RASPEVANIJE I RAZIGRANIJE

NEGO IKAD RANIJE

RASPEVANIJE I RAZIGRANIJE

NEGO IKAD RANIJE

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 29LU^ANI

Bez sistema navodwava-

wa nema ni uspe{ne po-

qoprivredne proizvod-

we. Iako Draga~evo ima

idealne uslove za po-

qoprivrednu proizvod-

wu, prinosi gajenih

kultura na ve}ini par-

cela nisu na zavidnom

nivou, jer prete`ni

broj poqoprivrednika

nije obezbedio vodu za

zalivawe gajenih kultu-

ra. S obzirom da su ova-

kve investicije isuvi{e

velike da bi ih poqo-

privrednici samostal-

no izneli, najboqi na-

~in je da se ovaj pro-

blem re{ava uz podr-

{ku dr`ave.

Ministarstvo poqopri-

vrede }e u narednom pe-

riodu odobravati sub-

vencije za projekte izgradwe vo-

dozahvata i primarne mre`e za

navodwavawe, jer su oni vrlo

zna~ajni za poqoprivrednike

{irom Srbije. O na~inima dola-

ska do dr`avnih bespovratnih

sredstava govorilo se na sastan-

ku predstavnika op{tine Lu~a-

ni, Fonda za poqoprivredu i Sa-

veta za selo sa stru~wacima ~a-

~anske Poqoprivredne saveto-

davne i stru~ne slu`be, odr`a-

nom u zgradi Na~elstva u Gu~i.

Kako je istakao Radovan [e-

varli} iz Poqoprivredne save-

todavne i stru~ne slu`be u ^a~-

ku, ovogodi{wi program za sub-

vencionisawe vodosnabdevawa

predstavqa deo nacionalne stra-

tegije za unapre|ewe poqopri-

vrede. Pro{le godine su reali-

zovani prvi pilot projekti u toj

oblasti, a sada se kroz novu ured-

bu nastavqa zapo~eti posao.

Pravo na kori{}ewe podsticaj-

nih sredstava za navodwavawe

imaju sva registrovana, komerci-

jalna poqoprivredna gazdinstva.

Uslov je i da zemqa, za koju se

gradi zalivni sistem, bude u vla-

sni{tvu podnosioca zahteva.

Svi koji imaju nameru da konku-

ri{u za ova sredstva moraju ima-

ti projekte, koje rade ovla{}ena

lica, koja poseduju licencu. No-

vina je da su projekti navodwava-

wa ograni~eni na 300.000 dinara

po hektaru. Maksimalni iznos

po jednom projektu je 3,3 miliona

dinara, a poqoprivrednici sa

podru~ja Lu~ana, Gorweg Mila-

novca, Ariqa i ^a~ka zahteve za

odobravawe subvencija za navod-

wavawe mogu predati Poqopri-

vrednoj savetodavnoj i stru~noj

slu`bi u ^a~ku do 3. juna.

Buxet za poqoprivredu op-

{tine Lu~ani u ovoj godini iz-

nosi oko 20 miliona dinara. Ka-

ko je istakao Veselin Jovanovi},

pomo}nik predsednika op{tine

za investicije, ukoliko se pojavi

nedostatak novca, lokalna samo-

uprava }e rebalansom buxeta

obezbediti dodatna sredstva za

poqoprivredne posticaje, jer se

zna da je izrada projekata za na-

vodwavawe veoma skupa.

Draga~evskim poqoprivred-

nicima je predstavqena i Uredba

o sistemskoj kontroli zemqi{ta,

po kojoj mogu doneti uzorke ze-

mqi{ta na kompletnu analizu u

Poqoprivrednu slu`bu u ^a~ku.

Draga~evo ima 80 do 90 odsto

kiselih zemqi{ta. Najkiselija

zemqa je u @ivici. Kako bi se

popravio kvalitet takvog zemqi-

{ta, neophodno je obaviti pro-

ces kalcizacije, re~eno je na

ovom sastanku. S obzirom da dr-

`ava u ovoj godini nije obezbedi-

la subvencije za tu namenu, bi}e

neophodna pomo} lokalnih samo-

uprava, kako bi se poqoprivred-

nicima finansijski olak{ao

ovaj zna~ajan posao.

Op{tina Lu~ani ima oko

4.800 registrovanih poqopri-

vrednih doma}instava i ukupno

46.000 hektara zemqi{ta, od koga

je gotovo polovina obradiva.

Draga~evo je poznato po proiz-

vodwi jabuke, {qive, maline, ku-

pine, jagode i krompira. Vi{e od

pola radno sposobnih stanovni-

ka Op{tine bavi se poqoprivre-

dom. Budu}nost poqoprivredne

proizvodwe Draga~eva dobrim

delom zavisi od podizawa siste-

ma za navodwavawe, kako bi se

postigli daleko boqi prinosi

gajenih kultura od dosada{wih,

re~eno je na poqoprivrednom sa-

vetovawu u Gu~i.

V. S.

POQOPRIVREDNO SAVETOVAWE O DR@AVNIM SUBVENCIJAMA U OBLASTI AGRARA

Radi{a Markovi}, dvadesetsedmogodi{wi poqoprivrednik iz Gu~e, ka`e da iz godine u godinu

su{a uzima sve ve}i danak, tako da je bilo kakvo bavqewe poqoprivredom nezamislivo bez zalivnih

sistema. Pro{le godine je ulo`io oko milion i po dinara u izgradwu bazena i nabavku pumpe za na-

vodwavawe. On smatra da jo{ uvek nije zaokru`io investiciju do kraja i da bi trebalo da konkuri-

{e za sredstva kod nadle`nog ministarstva, kako bi unapredio svoj sistem navodwavawa. Do sada se

bavio proizvodwom jagode i maline, a u narednom periodu planira da zasnuje nove zasade tre{we i

kupine, {to zahteva i dodatna ulagawa, prvenstveno u zalivne sisteme.

BEZ ZALIVNIH SISTEMA NEMA USPE[NE PROIZVODWE

PROJEKTI NAVODWAVAWA ZEMQI[TA

Veselin Jovanovi} i

Nenad Matija{evi}

su nedavno imenova-

ni na mesta pomo}nika

predsednika op{tine Lu~a-

ni. U narednom periodu Jo-

vanovi} }e brinuti o inve-

sticijama u draga~evskom

kraju, dok }e Matija{evi}

pratiti slo`enu problema-

tiku mesnih zajednica, koje

su veoma brojne na terito-

riji ove op{tine. Iako su

nedavno stupili na nove du-

`nosti, pomo}nici su vrlo

brzo skicirali planove

svojih aktivnosti za ovu go-

dinu.

Veselin Jovanovi} isti-

~e da je wegov prvi radni

zadatak bio da kontaktira

predsednike susednih op-

{tina i gradona~elnika

^a~ka i kroz razgovor sa

wima ustanovi koliko su

oni na poqu realizacije

novih projekata napredova-

li u prethodnih deset mese-

ci, kako bi na osnovu tih

saznawa dobio jasnu viziju

gde se u odnosu na druge na-

lazi op{tina Lu~ani.

- Kroz te kontakte `ele-

li smo da uspostavimo i re-

gionalnu saradwu, kako bi-

smo zdru`eno nastupali u

realizaciji nekih novih,

budu}ih projekata, ukoliko

za to imamo zajedni~ki in-

teres. Poku{avamo da na-

doknadimo period od deset

meseci, jer smo tek od skoro

stupili na nove du`nosti,

da bismo maksimalno brzo

sagledali situaciju u obla-

stima za koje smo imenova-

ni. Na{ zadatak je da kon-

taktiramo nadle`na mini-

starstva i proverimo roko-

ve konkursa za nove projek-

te, koje planiramo da rea-

lizujemo uz pomo} dr`ave

ili nekih drugih fondova u

ovoj godini - ka`e Jovano-

vi}, dodaju}i da trenutno

proverava dokumentaciju

ve} pripremqenih projeka-

ta i istovremeno razmi{qa

o mogu}nostima za izradu

novih.

Kako isti~e Jovanovi},

pored projekta nekategori-

sanih puteva, na podru~ju

op{tine Lu~ani bi}e rea-

lizovani i novi u oblasti

vodosnabdevawa u pojedi-

nim mesnim zajednicama.

Razmi{qa i o sportskim

terenima, ure|ewu starih i

podizawu novih, kako bi se

omogu}ili boqi uslove za

mlade sportske uzdanice

Draga~eva.

- Posebni zna~aj u nared-

nom periodu ima}e poqo-

privreda. Mi smo izdvoji-

li zna~ajna sredstva u op-

{tinskom agrarnom buxetu

za podsticaje poqoprivre-

di, za razliku od nekih

prethodnika koji za ovu

oblast nisu ni dinara iz-

dvajali. Rebalansom buxeta

u maju obezbedi}emo i do-

punska sredstva za realiza-

ciju veoma va`nih projeka-

ta. Lokalna samouprava }e

u ovoj godini pokriti 20

odsto polise poqoprivred-

nog osigurawa registrova-

nim gazdinstvima, {to }e

za wih predstavqati drago-

cenu pomo}. S obzirom na

to da dr`ava pokriva 40 od-

sto polise osigurawa, po-

qoprivrednicima }e osta-

ti da pokriju 40 procenata

ukupnog osigurawa useva od

elementarnih nepogoda -

ka`e Jovanovi}, dodaju}i

da }e nastojati da blagovre-

meno obavesti sve privred-

nike i poqoprivrednike o

mogu}nostima da konkuri-

{u za subvencuje dr`ave.

Obe}ao je i pomo} stru~nih

slu`bi u izradi projektne

dokumentacije.

U narednom periodu

prioritet lokalne samou-

prave, prema proceni Jova-

novi}a, trebalo bi da bude

smawewe gubitaka vode u

postoje}im sistemima vo-

dosnabdevawa u Lu~anima i

Gu~i kroz revitalizaciju

vodovodne mre`e.

Nenad Matija{evi}, po-

mo}nik predsednika op-

{tine za mesne zajednice,

isti~e da polako sagledava

probleme sa kojima se suo-

~avaju `iteqi pojedinih

mesnih zajednica i istovre-

meno popisuje listu prio-

riteta, po kojoj }e u nared-

nom periodu i raditi.

- Postoje brojne stvari

koje u prethodnom periodu

nisu ura|ene do kraja i na

pravi na~in. Me|u wima

prvenstveno izdvajam samo-

doprinos, jer u mnogim me-

snim zajednicama nije iz-

glasan, a takva sredstva mo-

gu zna~ajno uticati na bo-

qu infrastrukturnu opre-

mqenost mesnih zajednica -

ka`e Matija{evi}. On me|u

prioritete u narednom pe-

riodu svrstava vodosnabde-

vawe u pojedinim podru~ji-

ma Draga~eva, kao i boqu

putnu infrastrukturu, po-

sebno na podru~ju rubnih

seoskih mesnih zajednica,

gde su nekategorisani pute-

vi u izuzetno lo{em stawu.

Kako smatra Matija{evi},

realizacija ovakvih proje-

kata mo`e biti dobra bari-

jera procesu odumirawa se-

la.

S obzirom na to da se

mnogi gra|ani interesuju

kada }e biti zavr{ena

sportska hala u Lu~anima,

pomo}nicima predsednika

op{tine postavili smo i

to pitawe.

- Sportska hala, koja se

nalazi u okviru kompleksa

Sredwe {kole “Draga~evo”,

jo{ uvek nije zavr{ena, ia-

ko je wena izgradwa zapo~e-

ta u 2006. godini. Radovi su

stopirani, jer je do{lo do

odstupawa od projekta kod

krovne konstrukcije hale.

Utvr|ene su nepravilnosti

u smislu prepravki projek-

ta. Po~etna procena vred-

nosti ove investicije bazi-

rala se na 65 miliona dina-

ra. Do sada je utro{eno

ukupno 107 miliona, a kako

su procenili ~lanovi Ko-

misije, me|u kojima sam bio

i ja, da bi se hala dovela u

funkcionalno stawe, neop-

hodno je ulo`iti jo{ 47 mi-

liona dinara. Kada se sve

sabere, ova investicija }e

iza}i blizu 160 miliona

dinara. Neko }e postaviti

pitawe u {ta su ulo`ene

tolike pare, a {ta se ta~no

dogodilo istra`i}e nadle-

`ne slu`be i organi - ka`e

pomo}nik predsednika op-

{tine Matija{evi}.

V. S.

POMO]NICI PREDSEDNIKA OP[TINE O PROGRAMIMA RADA ZA NAREDNI PERIOD

NOVE FUNKCIJE KAO IZAZOV, ALI I TERET VELIKE ODGOVORNOSTI

Veselin Jovanovi} Nenad Matija{evi}

30 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

SWISSLION RAZVOJNA LIGA

PO^IWU PRIPREME ZA SVETSKO

PRVENSTVO U KO[ARCI

SPORT

U{estom kolu

Swisslion razvoj-

ne lige ko{arka-

{i Borac Mo-

cart sporta savladali su

kod ku}e Slogu iz Kraqe-

va, 73:65. Doma}i su domi-

nirali u prvom poluvreme-

nu, a onda posle pada u tre-

}oj ~etvrtini, Kraqev~ani

su uspeli da pet minuta

pred kraj smawe rezultat

na jedan poen. ^a~ani su se

izvukli ponajvi{e zahva-

quju}i nepreciznom {utu

gostuju}e ekipe.

- Borac je vodio celu

utakmicu i na kraju, kada je

rezultat bio 61:60, proma-

{ili smo nekoliko udara-

ca. To nas je dosta ko{ta-

lo. Nekoliko wihovih kon-

tri su prelomile utakmicu

- izjavio je igra~ Sloge ^e-

domir Stefanovi}.

- Kom{ijski derbiji su

uvek bili te{ki me~evi.

Mi smo dobro otvorili

igru sa par kontri, a ka-

snije nam je opao ritam.

Mu~ili smo se celu utak-

micu, nismo uspeli da sre-

dimo skokove, {to je moglo

dosta da nas ko{ta. Na

kraju je Sloga oma{ila tri

otvorena {uta koja smo mi

realizovalu lakim poeni-

ma u kontri - komentar je

kapitena Borac Mocart

sporta Nemawe Todorovi-

}a.

Najboqi u~inak u doma-

}oj ekipi imali su Nemawa

Prolovi}, 24 ko{a, Mi-

qan Radisavqevi}, 12, Ste-

fan Mitrovi} i Nemawa

Todorovi} po deset. Mi-

li} Blagojegvi} je za Slogu

postigao 25 poena, Du{an

Vuleti} 15, dok ostali ni-

su imali dvocifren u~i-

nak.

U sedmom kolu Razvojne

lige BMS je izgubio od

OKK Beograda, 72:63. U

sredu su igrali sa Tami-

{om u Pan~evu i pobedili

70:84.

U devetom kolu Borac u

~etvrtak, 16. maja, u 19 ~a-

sova igra kod ku}e protiv

FMP-a. Z. J.

Ko{arka{i ~a~anske

Mladosti Milo{ Jan-

kovi} i Sreten Kne`evi} u

ponedeqak odlaze u Beo-

grad na pripreme sa repre-

zentacijom. Krajem juna

o~ekuje ih Svetsko junior-

sko prvenstvo u Pragu. U

Beogradu }e se sa ostalim

reprezentativcima zadr-

`ati nekoliko dana, a on-

da se ekipa seli na Zlati-

bor, gde }e nastaviti pri-

preme.

Milo{ i Sreten su odi-

grali i nekoliko utakmica

za Borac Mocart sport u

Razvojnoj ligi Srbije.

Trijumfom ekipe “Elektrodi-

stribucije” zavr{eno je pre-

mijerno izdawe Prvomajskog

basket turnira “3 na 3” preduze}a

^a~ka, odr`ano krajem aprila u sali

Prehrambeno - ugostiteqske {kole.

U konkurenciji je bilo devet timova,

podeqenih u dve grupe. Ciq turnira,

kako su nazna~ili organizatori, je

promocija fer pleja i rekreativnog

bavqewa sportom.

Posle odigranih utakmica po gru-

pama, u polufinalu je Nezavisni sin-

dikat Kompanije “Sloboda” pora`en

od “ALTI”-ja sa 21:12, dok je u dru-

gom “Elektrodistribucija savladala

“Telekom” sa 21:13. U borbi za tre}e

mesto Nezavisni sindikat Komapni-

je “Sloboda” je slavio u duelu sa “Te-

lekomom” sa 21:16, dok je pobedni~ki

pehar pripao “Elektrodistribuci-

ji”, po{to je u dva basketa bila boqa

od ekipe “ALTI” - 21:13 i 21:17.

Po izboru kapitena ekipa za naj-

boqeg igra~a turnira progla{en je

Predrag Pani} (“ALTI”).

Klub Pit bul organizovao je uo~i Va-

srksa u Novom Pazaru prvo kudo pr-

venstvo. U~estvovao je i klub Kar|or|e iz

^a~ka. Stefan Simovi} je u konkurenciji

juniora, indeks do 270, osvojio tre}e me-

sto, kao i Veqko Gojkovi} u kategoriji

indeks do 250. Junior Boris Stojan~evi},

indeks do 260, bio je drugi.

Zoran Kizi}, ~lan KK Kara|or|e, pro-

gla{en je za najuspe{nijeg takmi~ara u

svim kategorijama. Kizi} je u finalu po-

bedio Adnana Ali}a, odli~nog i iskusnog

borca koji je i organizator ovog takmi~e-

wa. Wemu je pripalo prvo mesto u apsolut-

noj kategoriji.

Kudo klub Kara|or|e i daqe je otvoren

za nove ~lanove. Zainteresovani se mogu

javiti na telefon 061/297-34-68.

KIZI] U @IVOTNOJ FORMI

KUDO KLUB KARA\OR\E

ZAVR[EN PRVOMAJSKI BASKET TURNIR „3 NA 3” PREDUZE]A ^A^KA

NAJJA^A „ELEKTRODISTRIBUCIJA”MILO[ I SRETEN

U REPREZENTACIJI

BORAC POBEDIO SLOGU

Fudbaleri Borca zabele`ili su jo{ jednu

pobedu kod ku}e. U 28. kolu Prve lige Sr-

bije savladali su Mladenovac sa 3:0. Go-

love za Borac postigli su Nikoli}, Ra-

{kovi} i Milojevi}. Mladenovcu je osta-

lo da se u zavr{nici prvenstva bori za opstanak u ligi.

- Igrali smo bez nekoliko standardnih igra~a i raz-

lika u kvalitetu bila je o~igledna na terenu. @ao mi je

{to Borac ove sezone nije izborio povratak tamo gde mu

je i mesto, a nadam se da }emo mi obezbediti opstanak u

ligi - rekao je trener Mladenovca @arko \urovi}.

- Kona~no smo dobru igru krunisali golovima i pobe-

dom. Igrali smo solidno i u Lu~anima, ali je izostala

zavr{nica. ^iwenica je da iz utakmice u utakmicu podi-

`emo formu i da pas igrom sti`emo do pravih pozicija

i golova - komentar je pomo}nog trenera Borca Miodra-

ga Star~evi}a.

U 28. kolu PLS Mladost iz Lu~ana je izgubila od Vo-

`dovca, 2:1, a Metalac od ^ukari~kog 0:3. U prethodnom

kolu Borac je u Lu~anima izgubio, 1:0, u kom{ijskom der-

biju protiv Mladosti. Metalac je tako|e, pora`en u

Kru{evcu od Napretka, 2:1. Z. J.

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

BORAC - MLADENOVAC 3:0 (1:0)

31SPORT

24. kolo

Vujan - Kotra`a FK 2:0

Jedinstvo GG - Miokovci 2:3

Slatina - Dowa Vrbava 2:0

Morava - Jedinstvo K 1:4

Ov~ar - Mladost 1:0

Brezak - Draga~evo 0:2

Napredak - Luwevica 3:2

Spartak - Rudar 4:1

25. kolo,

subota i nedeqa, 16 ~asova

Spartak - Vujan

Rudar - Napredak

Luwevica - Draga~evo, subota

Brezak - Ov~ar

Mladost - Morava

Jedinstvo K - Slatina

Dowa Vrbava - Jedinstvo GG

Miokovci - Kotra`a

Posledwe 17. kolo Gradske fudbalske

lige pro{lo je bez ve}ih iznena|ewa.

Najve}u pa`wu privukla je utakmica dru-

goplasiranog Parmenca i tre}eplasirane

Budu}nosti, koja je pro{log vikenda odi-

grana u Stan~i}ima. Gosti su pobedili

rezultatom 3:5. Na ovoj utakmici palo je i

najvi{e golova. Fudbaleri Preme}e su

nastavili pobedni~ku seriju na svom tere-

nu. Savladali su Strelac iz Miokovaca

sa 2:1. Ubedqivu pobedu kod ku}e zabele-

`io je i Planinac koji je u Vujetincima

protiv Zadrugara iz Gorwe Trep~e slavio

sa 3:0. U 17. kolu nere{enim rezultatom,

3:3, zavr{na je utakmica ^a~ak 94 - Rako-

va, ali je palo ~ak {est golova. Posle ni-

za slabih rezultata kona~no je pobedila i

Malba iz @ao~na. Malba je na svom tere-

nu bila ubedqiva protiv nezgodne Mora-

ve iz Katrge, 4:0.

24. kolo

Bane - Polet (Q) 1:3

Jsenica 1911 - Sloboda (^)1:0

25. kolo

Sloboda - [umadija (A) 2:1

Rudar - Polet 0:0

SRPSKA LIGA ZAPAD

26. kolo, nedeqa

Polet (Q) - Radni~ki Stobeks, 11 ~asova

Buju} Vaqevo - Sloboda, 16,30 ~asova

24. kolo

Prijevor - Trep~a 1:0

Omladinac (Z) - Vodoja`a 0:2

Omladinac - Orlovac 2:0

Mokra Gora - Polet (T) 3:1

25. kolo

Polet (T) - Sloboda (G) 1:1

Orlovac - [umadija 1903 0:0

Kara|or|e - Omladinac (Z) 1:0

Tutin - Prijevor 3:0

ZONA MORAVA

OKRU@NA LIGA

26. kolo

Nedeqa, 16,30

Omladinac (Z) - Orlovac

Prijevor - Vodoja`a

Subota, 16,30

Omladinac - Polet (T)

TABELA

1. Draga~evo 55

2. Slatina 54

3. Jedinstvo K 47

4. Rudar 41

5. Mladost 41

6. Miokovci 39

7. Spartak 37

8. Ov~ar 36

9. Dowa Vrbava 32

10. Jedinstvo GG 29

11. Kotra`a FK 27

12. Morava 26

13. Napredak 25

14. Brezak 22

15. Vujan 22

16. Luwevica 6

1. Mladost 39

2. Parmenac 37

3. Budu}nost 31

4. Zadrugar 24

5. Preme}a 22

6. Rakova 22

7. Morava 21

8. ^a~ak 94 15

9. Planinac 15

10. Strelac 12

11. Malba 8

12. Polet 0

18. kolo

Parmenac - Preme}a

Strelac - Malba

Morava - ^a~ak 94

Rakova - Planinac

Zadrugar - Mladost

Polet - Budu}nost

GRADSKA LIGA

PARMENAC POBEDIO U STAN^I]IMA

TABELA

NOVA POBEDA KOD KU]ENOVA POBEDA KOD KU]E

29. kolo,

11. maj, 17 ~asova

Be`anija - Borac

Mladost L - In|ija

Metalac - Teleoptik

Od utorka u Sport-

skom centru Fud-

balskog saveza Sr-

bije boravi i nekoliko re-

prezentativaca iz Mora-

vi~kog okruga. U kategori-

ji de~aka ro|enih 2000. go-

dine selektirani su: Jovan

Markovi} Mladost ra-

dost, Stefan Asanovi}

Metalac, Aleksa Uro{e-

vi}, Uro{ Milovanovi} i

David Jova{evi} Borac,

dok je Veqko Mijailovi}

iz Metalca, zbog obaveza u

{koli, opravdano odsutan.

Deca iz na{eg okruga otpu-

tovala su na ovaj skup za-

hvaquju}i pomo}i fir-

mama Modo xungla i Win

win tehno shop.

MLADI FUDBALERI U REPREZENTACIJI

[ESTORICA IZ MORAVI^KOG OKRUGA

NOVA POBEDA KOD KU]E

Reprezentativci sa Milo{em Stevani}em

32 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

NOVO U ^A^KU

SPORT

Od 1. do 6. maja u Gu~i je odr`an {esti

Otvoreni de~ji turnir za poletarce

“Balkan kup 2013”. U~estvovala je 31 eki-

pa.

Na glavnom turniru, u kategoriji de~a-

ka ro|enih 2003. godine, prvo mesto je pri-

palo Kolubari iz Lazarevca, drugo Buba-

mari Kraqevo, tre}e ekipi Napredak

Duel iz Kru{evca, a ~etvrto ~a~anskom

Kinderu. Silver kup osvojila je Po`ega,

kojoj je pripao i pehar za fer plej. Za naj-

boqeg igra~a i strelca progla{eni su

igra~i Kolubare Milan ]irkovi} i Ni-

kola Petkovi}, a za golmana Bubamarin

Marko Ranisavqevi}.

U kategoriji de~aka ro|enih 2004. me|u

pobednicima su dominirali mali fudba-

leri iz ^a~ka. Najboqa ekipa je Borac,

drugoplasirani ~a~anski Gau~osi, tre}a

u`i~ka Sloboda, dok je Kara|or|e iz Kra-

qeva bio ~etvrti. Silver kup pripao je

Kosmetu iz Leposavi}a. Pehar za fer plej

oti{ao je u ruke mladih fudbalera iz ni-

{kog kluba “Filip Filipovi}”. Naji-

gra~ u kategoriji devetogodi{waka je Ni-

kola Zekavica, fudbaler Borca, wegov sa-

igra~ Janko Rakowac je najstrelac i titu-

la najgolmana je pripala ^a~aninu Janku

Bara}u iz Gau~osa.

Kod fudbalera ro|enih 2002. prva je

bila Sloboda, Borac drugi, ~a~anski

Kinder tre}i, a ~etvrta Gu~a. Za fer plej

je nagra|ena ekipa Kolubare, najboqi

igra~ je Savo Ra{kovi} (Sloboda), stre-

lac Aleksandar Tripkovi} (Sloboda), a

golman Ivan Gavrlovi} (Borac). Z. J.

Fudbalski klub BIP proslavio je u

ponedeqak \ur|evdan. Ove godine

doma}in slave bio je generalni sekretar

Dragan Mili}evi}, a ta uloga za 2014.

pripala je Nenadu Stankovi}u, predsed-

niku FK BIP.

- Za nas je 2013. izuzetno uspe{na godi-

na. Na{a pionirska selekcija je na ~elu

FSR Zapadana Srbija, a i ostale selekci-

je bele`e odli~ne rezultate. O~ekuje nas

organizacija memorijalnog turnira koji

je posve}en na{im biv{im igra~ima i

prijateqima Jovanu Cunetu Gojkovi}u i

Vladimiru Toku Tokovi}u. Mo`emo se

pohvaliti da }e turnir ove godine imati

me|unarodni karakter - najavio je tom

prilikom Stankovi}.

Krsnu slavu FK BIP proslavio je u

dru{tvu prijateqa.

Pre Vaskr{wih pra-

znika u Smederevskoj

Palanci je odr`ano otvo-

reno prvenstvo u krosu.

U~estvovali su klubovi iz

devet gradova. Iz ~a~an-

skog ^AAK-a takmi~ilo se

12 atleti~ara koji su se ku-

}i vratili sa devet meda-

qa. Prva mesta su osvojili

Ogwen Nikoli}, Jovana

Xamba{evi} i Marko Tvr-

di{i}. Teodora Tomi} i

\or|e Soldatovi} su bili

drugi, a Tijana Miluno-

vi}, Katarina Popadi},

Bogdan Jokovi} i Marija-

na Milovankovi} tre}i.

Tijana Nikoli} i Alek-

sandra Mileti} na ciq su

stigle ~etvrte. Z. J.

^a~ak je dobio jo{ je-

dan olimpijski

sport. Promotiv-

nim turnirom nedavno je u

hali “Mladost” ozvani~en

rad Badminton kluba ^a-

~ak. Na turniru koji nije

imao takmi~arski karak-

ter nastupili su reprezen-

tativci Srbije. Na{ tim je

osvajao medaqe i priznawa

na turnirima {irom Evro-

pe i sveta, a trenutno im je

glavna preokupacija borba

za odlazak na Olimpijadu u

Rio de @eneiro 2016.

- Svi|a mi se dinamika

ovog sporta, igra~i su upu-

}eni na sebe. Atmosfera u

Badminton savezu je feno-

menalna ~esto putujemo i

dosta se dru`imo. Moj ciq

je Rio, a da bih to posti-

gla, moram u}i me|u 100

najboqih igra~ica sveta.

Imam jo{ vremena da

ostvarim ono {to sam za-

crtala. Do sada sam osvaja-

la medaqe na evropskim i

juniorskim kupovima, bila

sam tre}a na Balkanu i pet

puta seniorska prvakiwa

Srbije - navodi Milica

Simi}, reprezentativka

Srbija, koja se trenutno

nalazi na listi 200 najbo-

qih.

Prednost badmintona je

i to {to nije skup sport.

Reketi ko{taju nekoliko

stotina dinara, a profesi-

onalni maksimum 150 evra.

Nisu skupe ni plasti~ne

loptice, osim onih perja-

nih koje su znatno kvali-

tetnije. Badminton je vrlo

bezbedan sport, igra se u

zatvorenom prostoru cele

godine. Jedino ga rekrea-

tivci igraju napoqu.

- Svi smo mi kao mladi

igrali badminton. To nam

je bio veliki podstrek da

osnujemo klub. Svi ve}i

gradovi ve} imaju svoje

klubove. Potrudi}emo se

da vrlo brzo formiramo

ekipu i zapo~nemo takmi-

~ewa prema kalendaru Bad-

minton saveza Srbije - ka-

`e Dragan Biseni}, gene-

ralni sekretar Badminton

kluba ^a~ak.

Na promotivnom turni-

ru, osim na{ih reprezenta-

tivaca, prisustvovali su

predstavnici Badminton

saveza Srbije, gradsko ru-

kovodstvo i osnovci koji

su ve} zaqubqeni u bad-

minton. Z. J.

OSNOVAN BADMINTON KLUB

BIP PROSLAVIO \UR\EVDAN

IZUZETNO

USPE[NA

GODINA

ZAVR[EN „BALKAN KUP 2013”

PRAZNIK FUDBALA

DEVET MEDAQA ZA ^AAK

ATLETIKA

Reprezentacija Srbije

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

BICIKLIZAM

33SPORT

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Pioniri i pionirke OK ^a~ak u~e-

stvovali su na najve}em balkan-

skom turniru u Obrenovcu. Ove

godine takmi~ila se 41 ekipa devoj~ica i

22 ekipe de~aka iz Srbije, Crne Gore, Hr-

vatske, Slovenije i Bosne.

Pionirke su prvog dana turnira na

utakmici protiv Mitrovice igrale taj

brek 1:2, u drugom me~u sa ekipom Top Vol-

ley su izgubile, 2:0. Drugog dana su pobe-

dile Pazovu, 2:0, a izgubile protiv Vaqe-

va i osvojile 22 mesto.

Nastupili su: Nikoli}, Todorovi},

Bo{kovi}, Mastilovi}, Rakowac, Bogi-

}evi}, Drobwak, Stefanovi}, Jovi}evi}

Nevena i Jovana sa trenerom Zoranom No-

vakovi}em. Pioniri su prvi dan izgubili

od ekipe Tamnava vo}ar Koceqeva, 2:0, a

drugog su pobedili Crwanski, 2:0 i izgu-

bili od Kleka Srbija{ume, 2:0. Plasira-

li su se na 17. mesto.

Ekipu je vodio trener @eqko Jovan~e-

vi}, a igrali su Jakoni}, Bo`ovi}, ^ola-

kovi}, Iri`anin, Krsmanovi}, Danilo-

vi}, Raji}, Maksimovi}, Marjanovi}, Fi-

lipovi}, \ini}.

Nije te{ko primetiti

u skoro svakom fil-

mu da je Amerikan-

cima kuglawe glavni vid za-

bave. Kuglane sa barovima

imaju i najzabitiji krajevi

Sjediwenih Dr`ava. Kako je

pre ne{to mawe od pola veka

krenulo i kod nas, slutilo je

da }e kuglawe postati ne sa-

mo zabava. Nekada je samo

^a~ak imao tri kluba, a pr-

vi, koji je ime nosio po na-

{em gradu, osnovan je 1969. u

Domu vojske. Krajem {ezdese-

tih godina skoro svi grado-

vi biv{e Jugoslavije su ima-

li domove vojske i kuglane.

^a~anski Dom je imao jednu

asfaltnu stazu, a kasnije je

nastala dvostazna kuglana u

Me|uop{tinskoj organiza-

ciji gluvih i nagluvih. Od

prvog kluba ^a~ak formi-

ran je Borac da bi se potom

pojavili Sloboda i Savez

gluvih i nagluvih. Kugla{i

Borca bili su u biv{oj Jugo-

slaviji u istom rangu sa Cr-

venom zvezdom i Partiza-

nom. Imali smo i reprezen-

tativca Zorana Golubovi}a,

osvaja~a brojnih medaqa u

ekipnoj i pojedina~noj kon-

kurenciji. Golubovi} se tak-

mi~io za mnoge klubove, iz-

me|u ostalih za Zvezdu i

Partizan. Sada je ponovo

pokrenuo inicijativu da

formira mu{ku i `ensku

ekipu u klubu ^a~ak, kao i

da u dvori{tu Organizacije

gluvih i nagluvih, ili na ne-

koj drugoj lokaciji, bude iz-

gra|ena ~etvorostazna ku-

glana.

- Kuglawe je u ^a~ku ima-

lo nekoliko uspona i pado-

va. Sva tri kluba su funkci-

onisala do devedesetih. Bo-

rac se takmi~io u najja~em

rangu. Onda je 2004. ponovo

po~eo da radi klub ^a~ak.

Najpre smo igrali rekrea-

tivno, pa je formirana mu-

{ka ekipa, potom `enska.

Na{e nekada{we igra~ice

Mira Mileti}, Qiqana

Kandi} i Ivana Ivanovi}

jedno vreme su igrale za kra-

gujeva~ki klub [umarice, a

posle su se vratile kod nas i

nastupale za ^a~ak. Trebalo

je da se takmi~e u Super li-

gi, ali za to nije bilo do-

voqno novca. Sada kre}emo

iz po~etka. Imamo dobru ju-

niorsku ekipu, koja }e usko-

ro mo}i da se takmi~i. Kod

nas treniraju gluva i slabo-

vida lica, kao i deca bez ro-

diteqskog starawa. Dobri

kugla{i ne nastaju preko no-

}i, ve} im je potrebno najma-

we dve, tri godine intenziv-

nog rada. Ponovo upisujemo

nove ~lanove. Kod nas mogu

do}i svi, bez obzira na fi-

zi~ke predispozicije. Da bi-

ste se bavili kuglawem ne

morate biti visoki, sko~ni,

ili brzi, kao {to je to neop-

hodno za ko{arku ili fud-

bal - ka`e Golubovi}. Prema

novijim pravilima, za tak-

mi~ewa su neophodne ~etvo-

rostazne kuglane. Ove dvo-

stazne na kojoj na{i ve`baju

su ve} prevazi|ene.

- Kuglana bi mogla samu

sebe da izdr`ava. Ovde bi-

smo organizovali prvenstva

i kampove prema kalendaru

Kugla{kog saveza Srbije.

Mogli bismo da organizuje-

mo i Evropsko prvenstvo za

slabovide. Skoro je Kraguje-

vac napravio novu kuglanu,

Kraqev~ani i mi smo pokre-

nuli inicijativu i ako nam

ona uspe, ponovo }emo vrati-

ti kuglawe u Zapadnu Srbi-

ju. Mi ve} imamo projekat za

novu kuglanu, predo~i}emo

ga gradskom rukovodstvu -

navodi Zoran Golubovi}.

Sa juniorskom ekipom,

Stefanom Kova~evi}em, Ne-

mawom Krsti}em, Nenadom

Kova~evi}em, Mihailom Ra-

ji}em, Slobodanom Puzi}em

i ostalim kugla{ima inten-

zivno treniraju Mira Mile-

ti} i Qiqana Kandi}.

- U ^a~ku `ene nisu ba{

zainteresovane za kuglawe.

U po~etku mi je to bilo ~ud-

no, jer znam kakvo je intere-

sovawe u Kragujevcu, Beogra-

du ili Vojvodini - ka`e Mi-

ra. I ona je najpre po~ela

kao rekreativac, da bi se ka-

snije oprobala na takmi~e-

wima i sakupila brojne me-

daqe.

Klub ^a~ak je ponovo

otvoren za nove ~lanove svih

uzrasta. ^lanarina za zapo-

slene je hiqadu i po dinara,

a ostali ne pla}aju.

Z. J.

Biciklisti~ki klub Borac i Biciklisti~ki

savez Srbije sutra organizuju tradicional-

nu trku Klasik Beograd - ^a~ak. Ove godine

Klasik }e biti bodovan za Euro tur. Prijavqe-

no je 15 inostranih i {est doma}ih ekipa. Bici-

klisti na ciq sti`u u centar ^a~ka posle 17 ~a-

sova i u to vreme }e saobra}aj privremeno biti

obustavqen u Bulevaru oslobo|ewa, ulicama Dr

Dragi{a Mi{ovi}, Devet Jugovi}a i @upana

Stracimira.

Osim Klasika, u subotu je {kolsko takmi~e-

we, a u nedequ Hronometar koji }e biti vo`en

na putu ^a~ak - Prawani na deonici kroz Mio-

kovce. Po~etak Hronometra je u 11 ~asova, a sao-

bra}aj }e biti obustavqen od 11 do 12,30 ~asova.

^A^AK NA TURNIRU U OBRENOVCU

ODBOJKA

KUGLAWE

Od 21. do 26. maja u

Apatinu }e biti odr-

`ano Evropsko prven-

stvo u kuglawu za sle-

pe i slabovide osobe.

^a~ak }e predstavqa-

ti takmi~arka Mili-

janka Lukovi} i tre-

ner Zoran Golubovi}.

EVROPSKO ZA

SLEPE I SLABOVIDE

OPET NA PO^ETKU

Juniori sa Mirom i Zoranom

SUTRA KLASIK BEOGRAD - ^A^AK

34 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEOGLASI

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena

21.000 eura

P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}-

ska. Cena 24.000 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar.

Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska.

Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena

37.500 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eu-

ra

P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi-

}a. Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov,

centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena

36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena

70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena

57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov,

centar. Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena

dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena

dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena

46.000 eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG,

centar. Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, cen-

tar. Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava.

Cena 42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna

gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}.

Cena 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdra-

vqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom

Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolni-

ce. Cena 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}.

Cena 77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2,

4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogo-

vor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2,

nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43

m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47

m2, nov. Cena 1.700 e/m2

PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC

Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa,

podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 35[ARENA STRANA

Snaga parfema

Iako pravi, ~isti parfem ja~e mi-

ri{e, ujedno ima i kra}i rok trajawa.

Toaletna voda }e trajati mnogo du`e

od ~istog parfema, jer je vi{e razre|e-

na. Ako `elimo {to du`i rok trajawa,

uvek bi trebalo da odaberemo laganije

verzije mirisa u obliku toaletne vode.

Sadr`aj je bitan

Pri kupovini parfema pro~itajte

sastojke, ta~nije postotak alkohola ko-

ji sadr`i u sebi. Ve}i postotak alko-

hola zna~i i du`i rok trajawa, jer al-

kohol deluje kao konzervans.

Dr`i ga zatvorenim

Parfem koji je otvoren du`e vreme

br`e }e izvetriti jer alkohol, iako je

odli~an konzervans, vrlo brzo vetri u

kontaktu sa vazduhom. Nakon nano{ewa

parfema obavezno vratite ~ep na wega

{to pre, kako biste izbegli slabqewe

mirisa.

Matirane ili plave bo~ice

Bo~ice koje su mat ili plave boje du-

`e }e odr`ati sve`inu parfema od

onih prozirnih ili drugih boja. Iako

ne biramo parfem prema boji bo~ice u

kojoj se nalazi, ova informacija mo`e

biti korisna, pogotovo ako se dvoumi-

mo izme|u dva parfema od kojih je samo

jedan u mat bo~ici.

Prirodni sastojci kra}e traju

Parfemi koji obiluju prirodnim

sastojcima uvek }e kra}e trajati od

onih koji imaju vi{e sintetiziranih

spojeva, jer upravo ti spojevi deluju

kao konzervans i produ`avaju trajawe

parfema.

[umski mirisi

Sandalovina, kedar i ostali {um-

ski mirisi imaju mnogo du`i rok tra-

jawa od cvetnih i vo}nih mirisa, tako

da }e {umski parfem trajati mnogo du-

`e od onog sa notama citrusa.

Za{tita od sunca

Parfemi koji stoje blizu prozora

br`e }e se pokvariti od

onih koji su na tamnom

mestu. Tako|e, dobro

je ~uvati ih negde

gde nema puno

vlage, a ako ih ~u-

vate od vru}ine,

produ`i}ete wi-

hov rok trajawa.

KAKO DA

PARFEM

DU@E

TRAJEKao i sve ostalo, i parfemi ima-

ju rok trajawa, koji varira od

jedne do pet godina. Iako ne mo-

`emo omiqeni parfem ~uvati za-

uvek, postoji nekoliko saveta ko-

ji }e produ`iti wegovo trajawe.

Prqav pribor

Na priborun za {munku se lako stva-

raju bakterije, pa ~ak i bu|, ako ih ne

~istite redovno. Kako ne biste na{ko-

dili ko`i lica, barem jednom nedeqno

~etkice operite toplom vodom i sa malo

deterxenta za sudove.

[minka kojoj je istekao rok trajawa

Maskara bi trebalo da se mewa na

svaka tri meseca, dok bi puder, kremasta

rumenila i senke za o~i trebalo mewati

na svakih deset meseci. Rok trajawa ka-

menog pudera i pudera u prahu je do dve

godine, dok je karmine potrebno mewati

nakon godinu dana. ^ak i pre isteka ro-

ka, ukoliko primetite da su se miris,

boja i struktura va{e {minke promeni-

li, obavezno je bacite.

Led za bubuqice

Dermatolozi savetuju da bubuqice ne treba “cediti” jer time

uzrokujete iritaciju i crvenilo ko`e, koji se mogu zadr`ati i

po nekoliko dana. Umesto toga, preporu~uje se da upalu poku{a-

te ubla`iti uz pomo} leda. Stavite kockicu leda i dr`ite ne-

koliko minuta, a postupak ponovite nekoliko puta dnevno.

Kreme sa za{titnim faktorom

Krema sa za{titnim faktorom uskoro }e biti obavezna. ^ak

i “zubato sunce” uzrokuje pojavu bora i fleka na licu, pa bi ovu

kremu trebalo ve} nanositi pre svakog izlaska napoqe.

Neredovno ~i{}ewe lica

Jedno od najva`nijih pravila jeste da nikada na spavawe ne

odlazite sa {minkom. Nakon skidawa {minke, lice je potrebno

o~istiti sredstvom za ~i{}ewe. No, ako koristite ~esto jaka

sredstva za ~i{}ewe lica, ko`a mo`e postati suva.

NAJ^E[]E KOZMETI^KE GRE[KEUkoliko ne vodite ra~una o kozmeti~kim proizvodima koje koristite i

ko`u lia negujete nepravilno, reskirate da naru{ite va{e zdravqe.

Naime, va{a ko`a je tada sklonija iritacijama, gubi sve`inu i sjaj.

Piti ~aj

Polifenoli u ~aju mo-gu da spre~e apsorpciju

gvo`|a iz va{e hrane.

Zbog toga nije preporu~-qivo piti ga odmah poslejela, ve} na poluprazan

stomak.

[etati

[etawa poma`e po-

tro{wu kalorija, ali ako

pro{etate odmah posle je-

la, kondenzacija kiseline

u `elucu spre~ava enzime

za varewe da apsorbuju nu-

trijente.

Spavati

^im legnete, enzimi za

varewe odlaze od `eluca i

mo`e do}i do goru{ice.

Ovo je razlog za{to qudi

osete gorewe u ustima ako

legnu u krevet odmah na-

kon obilnog obroka. Le-

`e}i polo`aj stvara samo

dodatni pritisak na dija-

fragmu.

Kupati se

ili tu{irati

Da biste pravilno svarili hra-

nu, krvotok treba da bude stimuli-

san ka `elucu. Pri kupawu se de-

{ava upravo suprotno. Krvotok se

preusmerava ka {akama i stopali-

ma. Ovo vodi ka drugim problemi-

ma sa zdravqem. Sa~ekajte bar po-

la sata pre nego {to se istu{ira-

te ili okupate.

Jesti vo}e

Vo}e produ`uje vreme

potrebno da se hrana sva-

ri. ^iwenica da sadr`i

lako apsorbuju}e {e}ere

~ini ga odli~nim za bilo

koje doba dana, osim od-

mah posle jela, jer produ-

`uje vreme potrebno da

hrana do|e do creva.

[TA NE

VAQA

POSLE

OBROKA?

Motori i pogon

Sa ovom generacijom CR-

V Honda po prvi put nudi

potpuno automatizovan

elektronski kontrolisan

pogon na sva ~etiri to

ka. Sistem je konstruisan

tako da uvek kre}e sa pogo-

nom na sva ~etiri to~ka, ne-

zavisno od stawa na putu (

uzbrdo, nizbrdo, ravna pod-

loga, asfalt, zemqani

put…), pri ~emu centralna

jedinica gasi zadwi pogon

samo onda kada je jedini raz-

log potro{wa goriva. [to

zna~i da ako su na putu svi

uslovi ispuwewi za bezbed-

nu vo`wu i nema prokliza-

vawa, sistem zbog ekonomi~-

nosti gasi zadwi pogon. Ta-

ko|e, sa ovim modelom je pr-

vi put dostupna mogu}nost

klijentima da biraju model

CR-V sa pogonom na sva ~e-

tiri to~ka ili samo sa pred-

wim pogonom.

U SUPER CR-V se ugra|u-

ju dobro poznati i u praksi

provereni Hondini agregati

2.0 i-VTEC i 2.2 i-DTEC.

Iako ovi agregati spoqa iz-

gledaju sli~no svojim pret-

hodnicima, pretrpeli su to-

liko izmena da se mogu slo-

bodno nazvati novim - zahva-

quju}i Hondinoj tehnologi-

ji, oni sada imaju najboqi

odnos potro{we i odziva na

gasu u klasi. Pored toga, no-

vi 2.0 agregat sada ima 155ks

i 192 Nm (u odnosu na 150ks

i 190 Nm svog prethodnika),

dok 2.2 dizel i daqe ima

150ks pri 350 Nm ali je emi-

sija i potro{wa ovog agre-

gata daleko mawa.

Spoqa{nost

Kada je spoqa{wost no-

vog CR-V modela u pitawu,

~etvrta generacija poprima

agresivniji i aerodinami~-

niji stav s dubqim kontura-

ma na karoseriji i smelijim

dizajnom predweg dela. [i-

roki to~kovi i upadqivi

blatobrani dodatno isti~u

dinamiku i efikasnost. Spe-

cijalno za Evropsko tr`i-

{te, ovaj model se isti~e

brojnim spoqnim unapre|e-

wima - predwa LED dnevna

svetla i zadwa LED svetla

kao moderni dodaci, sistem

za ulazak bez kqu~a i mnogo

lak{i pristup prtqa`niku.

Unutra{wost

Unutra{wost dizajna no-

vog CR-V modela nastavqa

filozofiju “maksimum ~ove-

ka, minimum ma{ine”, pa je u

skladu sa tim unutra{wost

ergonomski efikasna i pro-

strana. Pa`wa je tako|e

usmerena na to da se zna~ajno

smawi buka koja dopire u ka-

binu iz motora i sa ulice.

Ulaskom u kabinu, fokus je

na inteligentnom multiin-

formacionom displeju (i-

MID) koji obezbe|uje razli-

~ite korisne informacije

tokom vo`we, a mo`e se i

personalizovati wallpaper-

om po izboru.

Novi CR-V ima najve}i

prtqa`nik u klasi, zapre-

mine ~ak 589l. Tako|e, sa

ovim modelom Honda je po

prvi put uvela „one motion

fold“ sedi{ta – sistem koji

omogu}ava izuzetno brzo i

lako obarawe zadwih sedi-

{ta povla~ewem samo jedne

ru~ice. Na ovaj na~in, pro-

stor prtqa`nika se pove}a-

va na ~ak 1146l.

Efikasnost

Poboq{ana aerodinami~-

nost i sofisticirana elek-

tronika dovele su do zna~aj-

nog smawewa potro{we gori-

va i emisije izduvnih gasova.

Dodatna ekonomi~nost se po-

sti`e zahvaquju}i Eco Assist

sistemu, koji prati tempo vo-

`we, i u skladu sa tempom, me-

wa boje ambijentmetra posta-

vqenog oko brzinomera. Tu je

i ECON dugme, koje aktivira-

wem olak{ava postizawe

maksimalne efikasnosti u

realnim, svakodnevnim situ-

acijama.

Bezbednost

Pored aktivnih naslona

za glavu, koji su standard u

svim Hondinim modelima,

novi CR-V ima i aktivne na-

slone sedi{ta. Jo{ jedna no-

vina kod ovog modela Honde,

koja dodatno olak{ava kreta-

we vozila na uzbrdicama je

HSA – Pomo} na uzbrdici.

Sistem funkcioni{e tako

{to prilikom otpu{tawa

no`ne ko~nice zadr`ava vo-

zilo u mestu za sekund-dve ko-

liko je dovoqno voza~u da

prebaci nogu sa ko~nice na

kva~ilo da bi bez kretawa vo-

zila unazad po inerciji od-

mah, lak{e i bezbednije kre-

nuli napred.

Svi modeli nove Honde

CR-V imaju AUTO spu{tawe

prozora i Anti pinch sistem

kao standard. Pomo}u ovog

sistema povrede prilikom za-

tvarawa prozora i petih vra-

ta su svedene na minimum.

Ovo je posebno korisno uko-

liko se u automobilu voze de-

ca.

Nova napredna oslawawa

modela CR-V i ko~ioni si-

stemi su povezani nizom elek-

tronskih sistema dizajnira-

nih da u~ine vo`wu lak{om i

sigurnijom. Unapre|eni si-

stem asistencije u vo`wi

(ADAS) predstavqa kombina-

ciju inovativnih tehnologi-

ja, gde je va`no napomenuti

LKAS (pra}ewe saobra}ajne

trake), ACC (adaptivni tem-

pomat) i CMBS (sistem upo-

zoravawa i smawewa posledi-

ca potencijalnog sudara), ko-

ji funkcioni{u zajedno kako

bi smawili zamor koji se kod

voza~a javqa na dugim puto-

vawima i obezbe|uju za{titu

u slu~aju nezgode.

36 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

UDOBAN KAO LIMUZINA, SNALA@QIV KAO TERENAC, PRAKTI^AN KAO MINIVAN

AUTOMOBILI

Vi{e od pet miliona modela CR-V prodato

je u svetu od 1995. godine, a nova, ~etvrta

generacija, gradi se na uspehu svojih pret-

hodnika sa jo{ ve}im kvalitetom i prak-

ti~no{}u. Dizajneri i in`eweri Honde na-

zvali su novi model “SUPER CR-V!”, veruju-

}i da su uspeli da naprave savr{en balans

izme|u udobnosti automobila i funkcio-

nalnosti i sigurnosti SUV-a. Na tr`i{tu

Srbije je prisutan od decembra 2012, a u

^a~ku ga mo`ete pogledati u salonu “Auto-

garant Motorsa”, Ibarski put bb.

Vi{e od pet miliona modela CR-V prodato

je u svetu od 1995. godine, a nova, ~etvrta

generacija, gradi se na uspehu svojih pret-

hodnika sa jo{ ve}im kvalitetom i prak-

ti~no{}u. Dizajneri i in`eweri Honde na-

zvali su novi model “SUPER CR-V!”, veruju-

}i da su uspeli da naprave savr{en balans

izme|u udobnosti automobila i funkcio-

nalnosti i sigurnosti SUV-a. Na tr`i{tu

Srbije je prisutan od decembra 2012, a u

^a~ku ga mo`ete pogledati u salonu “Auto-

garant Motorsa”, Ibarski put bb.

Vi{e od pet miliona modela CR-V prodato

je u svetu od 1995. godine, a nova, ~etvrta

generacija, gradi se na uspehu svojih pret-

hodnika sa jo{ ve}im kvalitetom i prak-

ti~no{}u. Dizajneri i in`eweri Honde na-

zvali su novi model “SUPER CR-V!”, veruju-

}i da su uspeli da naprave savr{en balans

izme|u udobnosti automobila i funkcio-

nalnosti i sigurnosti SUV-a. Na tr`i{tu

Srbije je prisutan od decembra 2012, a u

^a~ku ga mo`ete pogledati u salonu “Auto-

garant Motorsa”, Ibarski put bb.

SUPER CR-V!

marketing 032/342-276

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 37

marketing 032/342-276

MARKETING

38 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 39OGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena

70.000 E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA

BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM

STAWU, POVOQNO

www.stannekretnine.rs

40 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEOGLASI

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se

za:

- finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i

unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe;

- subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa registrovanih poqoprivred-

nih proizvo|a~a - od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem nivou za

dinarske kredite;

- sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom

u sto~arstvu.

I

Pravo na finansijsku podr{ku imaju:

- poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave

iskqu~ivo poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da:

- je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa

aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa

Registra poqoprivrednih gazdinstava;

- su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teri-

toriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava

svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada

^a~ka i koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom.

II

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su

direktna i bespovratna i koriste se za:

1. Povrtarsku proizvodwu:

- plastenici i staklenici - do 50% od vrednosti investicije;

- oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe,

i drugo) - do 50% od vrednosti investicije;

- kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe i sli~no-do

50% od vrednosti investicije.

2. Sto~arsku proizvodwu:

- laktofrizi (kapaciteta 100-2.000 l.) - do 50% od vrednosti investicije;

- muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - do 50% od vrednosti investicije;

- me{aone sto~ne hrane - do 50% od vrednosti investicije;

- kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog

potencijala u govedarstvu, ov~arstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu - do 50% od vrednos-

ti investicije.

3. Vo}arsku proizvodwu:

- ma{ine i oprema za za{titu biqa (freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander

i sli~no) do 50% od vrednosti investicije;

- kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe i sli~no - do

50% od vrednosti investicije;

- nabavka sadnog materijala - do 50% od vrednosti investicije;

- nabavka protivgradnih mre`a i oprema za podizawe iste - do 50% od vrednosti

investicije.

4. Ratarsku proizvodwu:

- nabavka semenskog materijala - do 50% od vrednosti investicije;

-nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu - do 30% vrednosti investicije;

- kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, nabavka opreme za navodwavawe u

ratarstvu - do 50% od vrednosti investicije.

5. Prera|iva~ke kapacitete:

- mini hladwa~e, su{are - do 50% od vrednosti investicije;

- oprema za preradu vo}a, povr}a, meda, mleka, mesa i drugih poqoprivrednih

proizvoda (pakerice, vakumirke, kalibratori i sli~no) - do 50% od vrednosti inves-

ticije.

POTREBNA DOKUMENTA

Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku

dostavqa:

1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca;

2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog

zemqi{ta

- list nepokretnosti,

- ugovor o zakupu,

- obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru

poqoprivrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za tre-

zor);

3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status);

4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele

poreze, doprinose i druge javne da`bine;

5. fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije;

6. potvrdu da se iskqu~ivo bavi poqoprivrednom proizvodwom;

7. garantni list za kupovinu ma{ina ili opreme;

8. carinsku deklaraciju ukoliko se kupuju uve`ene ma{ine ili oprema;

9. faktura od strane ovla{}enog distributera polovne opreme ukoliko se kupuju

polovna oprema ili ma{ine;

10. dokaz o vlasni{tvu (kopija saobra}ajne dozvole) za poqoprivredne ma{ine za

koje je to predvi|eno, da se poqoprivredna ma{ina nalazi u vlasni{tvu podnosioca

prijave; ovaj dokaz dostaviti u roku od dva meseca, od dana dodele podsticajnih sredsta-

va;

11. potvrdu poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i

ra~un ovla{}enog distributera kod kupovine polovne opreme ili ma{ina;

12. vlasni~ki list za kopawe bunara;

13. fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) za izvr{ene radove kod kopawa bunara;

14. fiskalne ra~une za nabavku materijala za kopawe bunara;

15. gra|evinsku dozvolu za izgradwu miniakumulacija;

16. vodoprivrednu saglasnost za izgradwu miniakumulacija;

17. potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti kupqenog sadnog i semenskog materijala;

18. kopiju paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo za kupovinu

kvalitetnog priplodnog materijala;

19. overen kupoprodajni ugovor zakqu~en sa prodavcem kvalitetnog priplodnog

materijala (ugovor mo`e biti overen u sudu, mesnoj kancelariji ili Gradskoj upravi);

20. potvrdu poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i

ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala;

21. druge dokaze koje utvrdi Komisija kao uslov za dodelu finansijske podr{ke.

U iznos sredstava koji grad ^a~ak daje kao bespovratna sredstava ura~unat je porez

na dohodak gra|ana.

Subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa registrovanih poqoprivrednih

proizvo|a~a- od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem nivou za dinarske

kredite

Pravo na subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa imaju:

- nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava koji se bave iskqu~ivo poqo-

privrednom proizvodwom pod uslovom da:

- je kratkoro~no zadu`ivawe nosiocu registrovanog poqoprivrednog odobreno za

kupovinu mehanizacije, semena i sadnog materijala, kupovinu mineralnog |ubriva,

kupovinu sredstava za za{titu biqa, kupovinu folija za plastenike, kupovinu folija

za povrtarstvo i vo}arstvo, kupovinu laktofriza, muzilica, hranilica i pojilica;

- je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa

aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa

Registra poqoprivrednih gazdinstava;

- su nosioci ili ~lanovi registrovanog poqoprivrednog gazdinstva sa

prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdin-

stava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi

na teritoriji grada ^a~ka i koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom.

Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe prava na subvencionisawe kamate za

kratkoro~na zadu`ivawa nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava

dostavqa:

1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca;

2. potvrdu izdatu od strane poslovne banke o odobrenom kreditu nosiocu reg-

istrovanog poqoprivrednog gazdinstva;

3. predra~un ili profakturu za kupovinu repromaterijala za koji je i podnet

zahtev poslovnoj banci za odobrewe kratkoro~nog kredita;

4. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqo-

privrednog zemqi{ta (list nepokretnosti, ugovor o zakupu);

5. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status);

6. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele

poreze, doprinose i druge javne da`bine;

GRAD ^A^AK

Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini

(“Sl.list grada ^a~ka“ br. 11/13 ),

KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI

raspisuje:

KONKURS

za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini na teritoriji grada ^a~ka

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 41OGLASI

Na osnovu Re{ewa ste~ajnog sudije Privrednog suda u ^a~ku, 2St.br.90/2012 od

14.05.2012 godine,i Re{ewa o unov~ewu ste~ajne mase 2St.br.90/2012 od 27.09.2012

godine, a u skladu sa ~lanovima 131, 132. i 133. Zakona o ste~aju ("Slu`beni glasnik

Republike Srbije" broj 104/2009), Nacionalnim standardom broj 5 - Nacionalni stan-

dard o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog ("Slu`beni glasnik Republike

Srbije" broj 13/2010), kao i na osnovu saglasnosti odbora poverilaca od 25. 04. 2013.

god, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika

"MONO DOO U STE^AJU" iz Prilika,

OGLA[AVA

Prvu prodaju imovine neposrednom pogodbom

Predmet prodaje je pokretna imovina kao celina koju ~ini:

1. Prikolica [varcmiler nekompletna

2. Viqu{kar Tojota dizel-neispravan

3. Viqu{kar ^elik Irion bo~ni-neispravan

4. Viqu{kar O&K 3T-ispravan

5. Viqu{kar 5T-neispravan

Procewena vrednost imovine za celinu sa PDV-om iznosi 286.200,00

Nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje neposrednom pogodbom za celinu

iznosi 57.240,00 dinara

Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na

drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa visine

ponude.

Pravo na u~e{}e u postupku prodaje imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:

1. uplate nov~ani iznos u iznosu od 57.240,00 dinara za celinu, na teku}i ra~un

ste~ajnog du`nika broj: 200-2375170101915-81 kod Po{tanske {tedionice ad

Beograd , najkasnije 3 radna dana pre odr`avawa prodaje (rok za uplatu depozita je

22. 05. 2013.).

2. potpi{u izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa za u~e{}e u pos-

tupku prodaje. Izjava ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije.

3. potpi{u ugovor o ~uvawu poverqivih podataka prilikom preuzimawa proda-

jne dokumentacije (ovaj uslov va`i samo ako je neophodno da ste~ajni upravnik u pos-

tupku prodaje otkrije poverqive informacije).

Imovina se kupuje u vi|enom stawu i mo`e se razgledati , svakim radnim danom

od 10 do 14 ~asova, uz predhodnu najavu, a najkasnije 3 dana pre zakazane prodaje .

Nakon uplate nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje a najkasnije do

22.05.2012.god., potencijalni kupci, radi pravovremene evidencije, moraju predati

ste~ajnom upravniku: popuwen obrazac prijave za u~e{}e na prodaji, dokaz o uplati

depozita ,potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj upla}enog nov~anog iznosa,

izvod iz registra privrednih subjekata i OP obrazac (ako se kao potencijalni

kupac prijavquje pravno lice), ovla{}ewe za zastupawe, ukoliko na prodaji ne

prisustvuje potencijalni kupac li~no (za fizi~ka lica) ili zakonski zastupnik (za

pravna lica)

Pozivaju se svi u~esnici koji su ispunili uslove za u~estvovawe u prodaji da

pristupe neposrednoj pogodbi radi odre|ivawa kona~ne cene, koja }e se odr`ati dana

27. 05. 2013. god. u 12 ~asova na adresi: Mono DOO u ste~aju, Prilike BB, Prilike.

Ste~ajni upravnik sprovodi neposrednu pogodbu tako {to:

1. otvara neposrednu pogodbu ~itaju}i pravila prodaje,

2. poziva u~esnike da istaknu cenu koju su spremni da plate do izglasavawa

u~esnika sa najboqom istaknutom cenom, ne ra~unaju}i ponude dostavqene do dana

odr`avawa neposredne pogodbe, koje se ne}e uzimati u razmatrawe.

3. odr`ava red na neposrednoj pogodbi,

4. progla{ava kupca ukoliko je najvi{a ponu|ena cena ve}a od minimalno prih-

vatqive cene koju je odredio odbor poverilaca;

5. potpisuje zapisnik.

Ukoliko je ponu|ena cena ve}a od minimalno prihvatqive cene koju je odredio

odbor poverilaca,kupcu se ispostavqa profaktura koju je on du`an da plati u roku

od 3 dana. Kupoprodajni ugovor sa najboqim ponu|a~em se potpisuje odmah po uplati

ukupnog iznosa po ispostavqenoj profakturi.

U~esnik u postupku prodaje gubi pravo na povra}aj nov~anih sredstava za u~e{}e

u postupku prodaje, u skladu sa Izjavom o gubitku prava na povra}aj nov~anog

iznosa.

U~esnicima koji u postupku prodaje nisu stekli status kupca, nov~ani iznos za

u~e{}e u postupku prodaje se vra}a u roku od 15 dana od dana odr`avawa prodaje

metodom neposredne pogodbe

Poreze i tro{kove koji proizlaze iz zakqu~enog kupoprodajnog ugovora u

celosti snosi kupac.

Lice za kontakt: ste~ajni upravnik Aco Milo{evi} telefon: 063/657-680.

7. potvrdu da se iskqu~ivo bavi poqoprivrednom proizvodwom;

8. druge dokaze koje utvrdi Komisija.

Konkurs za subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa nosilaca reg-

istrovanih poqoprivrednih gazdinstava - od 10 procentnih poena kamatne stope na

godi{wem nivou za dinarske kredite }e trajati najdu`e do 31.10.2013. godine ili pre

isteka ovog roka u slu~aju potro{we sredstava predvi|enih za ovu namenu, o ~emu }e

poslovne banke biti blagovremeno obave{tene od strane grada ^a~ka.

Nakon zakqu~ewa ugovora o dodeli podsticajnih sredstava u poqoprivredi, poqo-

privredni proizvo|a~i pristupaju realizaciji aktivnosti prikazanih u konkursnom

obrascu koje prati finansijska dokumentacija od tog perioda realizacije.

Sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u

sto~arstvu

Pravo na sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i

selekcijom u sto~arstvu imaju pravna lica registrovana za poslove selekcije i mati~ne

evidencije u sto~arstvu, koje }e obavqati usluge registrovanim poqoprivrednim

proizvo|a~ima na teritoriji grada ^a~ka.

- Sredstva se opredequju za unapre|ewe rada organizacija, koje se bave mati~nom evi-

dencijom i selekcijom u oblasti sto~arstva u visini utvr|enoj Finansijskim planom

direktnog korisnika Gradske uprave za Lokalni ekonomski razvoj grada ^a~ka za

2013.godinu.

- Pravo na kori{}ewe sredstava imaju ustanove i preduzetnici koji su registrovani

za ove poslove po re{ewu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, a

koji u 2013 godini obavqaju poslove selekcije i mati~ne evidencije u oblasti sto~arst-

va.

- Program mora da se usaglasi sa Zakonom o sto~arstvu ("Sl.glasnik RS", br.

41/2009).

- Selekcijske organizacije koje se jave na konkurs moraju imati potpisan Ugovor sa

ovla{}enom regionalnom slu`bom o sprovo|ewu ovih mera.

- Sredstva se dodequju kvartalno po izve{taju izvr{ioca po sprovedenim merama.

Prednost imaju one slu`be koje mogu vr{iti mati~ewe goveda, ovaca i sviwa.

Ugovorom }e biti regulisana prava i obaveze organizacija koje se bave mati~nom evi-

dencijom i selekcijom u sto~arstvu.

Prijava na konkurs podnosi se Komisiji.

Uz prijavu se podnosi:

- popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom i pe~atom podnosioca;

- re{ewe nadle`nog ministarstva za obavqawe poslova selekcije i mati~ne eviden-

cije u sto~arstvu;

- ugovor sa regionalnom savetodavnom stru~nom slu`bom o sprovo|ewu poslova

mati~ne evidencije i selekcije.

Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodos-

tojne dokaze uz prijavu.

Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proiz-

vo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredsta-

va u poqoprivredi.

Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi

ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za

lokalni ekonomski razvoj.

U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dode-

qena sredstva.

O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqo-

privredi. Konkurs se objavquje u listu "^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa

prate}om dokumentacijom je zakqu~no sa 30. 06 2013. godine.

Konkursni obrazac se mo`e dobiti na {alteru broj 8, Gradske uprave Grada ^a~ka..

Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom mo`ete dobiti u kancelariji br. 108

Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela ili na telefon broj: 032/309-135

(kontakt osoba Milanka Krxi}).

Prijave se podnose na adresu:

Grad ^a~ak

Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi

Ul. @upana Stracimira br. 2

32 000 ^a~ak

Sa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JA^AWE

POQOPRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA ^A^KA

O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 20.07.

2013.godine.

Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sred-

stava u poqoprivredi u 2012. godini nemaju pravo da konkuri{u u 2013. godini.

Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu

podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzeti u razmatrawe.

42 PETAK 10. MAJ 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM trosoban stan

od 80 m2, CG, 1. sprat, Ne-

mawina 47. Tel. 032/ 372-

131

PRODAJEM trosoban stan

, povr{ine 76 m2, 2 sprat,

CG, 2 terase, podrum. Cena

47.000 eura. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

69 m2, nov, 2. sprat, CG,

lift, kod Merkatora. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

68 m2 sa CG, u Nemawinoj

ulici, 3. sprat. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 60 m2 na Alvaxinici u

zgradama od fasadne cigle,

lift, CG, interfon. Povoq-

no. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

46 m2 u Nemawinoj ulici ,

kod {kole M. Pavlovi} .

Tel. 011/ 237-9-031, 061/

291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan

kod H. Morave, noviji, sa

name{tajem. Cena 25.000

eura. Tel. 064/317 -1 -701

PRODAJEM dvosoban stan

na Alvaxinici, bez posred-

nika, 2. sprat, ima lift.

Tel. 060/ 506-5-511

PRODAJEM dvosoban stan

40 m2 u Aveniji 2, CG,

lift, terasa. Cena 18.000

eura. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan

53 m2 sa gara`om u Beo-

gradu, ulica Suboti~ka.

Tel. 063/ 743-5-546

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 53 m2, kod Solida,

650 eura po m2. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM jednosoban

stan od 42 m2 u ulici Bate

Jankovi}. Tel. 064/ 288-1-

716

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 37 m2, na 1. spratu

u Beogradu, ulica Branka

Cvetkovi}a. Tel. 064/ 665-

3-399, 065/ 239-5-565

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, visoko prizemqe,

Qubi} kej. Tel. 063/ 349-

333

PRODAJEM novu garsowe-

ru od 29 m2, 3. sprat,

lift, CG, Avenija 2. Tel.

064/ 158-9- 363

PRODAJEM stan od 62 m2,

ulica Svetog Save ,1 sprat,

CG. Cena 46.000 eura. Tel.

032/ 348-927

PRODAJEM stan 37 m2,

Beograd, [umice, CG, 4.

sprat, ukwi`en, gleda na

park. Cena 50.000 eura.

Tel. 061/ 228-8-961

PRODAJEM stan od 47 m2,

u Beogradu, lokacija TC “

Zira”, lift, CG, nova grad-

wa, podzemna gara`a. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM stan 65 m2, 1.

sprat, Hotel Morava. Cena

34.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM nov stan od 70

m2, Kej, CG, lift. Povoqno.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan 28 m2

kod Hotel Morave. Cena

18.500 eura. Tel. 348-927,

060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 35 m2

sa CG, Qubi}ska. Cena

24.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM stan kod [i-

pada od 53 m2, tapija. Ce-

na 33.000 eura. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM stan od 43 m2,

ulica Nemawina, CG, 4.

sprat. Cena 28.000 eura.

Tel. 228-457

PRODAJEM stan 27 m2,

Gradsko {etali{te. Cena

dogovor. Tel. 066/ 366-

235

PRODAJEM stan 37 m2, 3.

sprat, CG, renoviran, bez

posrednika. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM nov stan od 62

m2, dupleks, centar, odmah

useqiv, CG, terasa. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 42 m2,

u ^a~ku, u ulici B. Janko-

vi}. Tel. 062/ 200-482

PRODAJEM ku}u u Pigovoj

11/2, / kod Parka /, odmah

useqiva. Tel. 345-543

PRODAJEM ku}u od 100

m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/

864-7-271

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa

2 ara placa kod bioskopa

Prag. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM staru ku}u sa

1.5 ari placa u strogom

centru grada. Tel. 063/

803-3-676

PRODAJEM ku}u 35+13

m2, 1 ar zemqe u ulici Voj-

vode Stepe. Cena 30.000

eura. Tel.228-457

PRODAJEM dve posebne

stambene jedinice / ku}e /

od 75 m2 i125 m2 na Alva-

xinici sa placem od 4 ara.

Povoqno. Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843- 0- 214

PRODAJEM lokal 30 m2,

kod Solida. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM ku}u u varo-

{ici u Kotra`i, sa 2 objek-

ta, 40 ari placa, vo}wa-

kom, {umom i livadom. Tel.

0033604179475

PRODAJEM ku}u od 60 m2

sa 2 ara placa kod Biosko-

pa Prag. Tel. 011/

3940872

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u, 15 kilometara od

^a~ka. Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM kamp ku}icu na

jezeru u Ro{cima. Tel. 064/

995-0-345

PRODAJEM vikendicu u

Grabu, od 80 m2 i 46 ari

placa. Na placu ima 220

stabala {qiva i su{ara.

Cena 18.000 eura. Tel.

062/ 891-3-191

PRODAJEM vikendicu na

Jelici od 50 m2 sa 10 ari

placa. Tel. 065/ 344-9-428

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM cve}aru prema

Novom Grobqu, kompletno

opremqena.Tel. 373-529,

064/ 070-4-155

IZDAJEM lokal od 40 m2,

u strogom centru grada.

Tel. 225-431, 063/ 711-0-

511

IZDAJEM poslovni pro-

stor od 60 m2 u centru gra-

da. Pogodan za agenciju, ko-

zmeti~ki salon. Tel. 225-

431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM poslovni pro-

stor od 60 m2, pogodan za

aerobik, bilijar klub. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 50 m2

u ^a~ku. Povoqno. Tel.

064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 81 m2

u strogom centru grada u

Gorwem Milanovcu. Tel.

063/ 885-6-610

IZDAJEM poslovni pro-

stor u centru, od 60 - 120

m2, parking. Cena po dogo-

voru. Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM ve}i broj kance-

larija povr{ine od 10-80

m2, u u`em centru grada,

kompletno opremqene. Tel.

063/ 654-653

IZDAJEM dvosoban nena-

me{ten stan, poseban ulaz,

nova gradwa, ku}a. Tel.

332-671

IZDAJEM name{ten stan

od 64 m2 u U~iteqskoj uli-

ci. Tel. 063/ 844-2-791

CRNA GORA, BAR, [u-

{aw, izdavawe privatnog

sme{taja - soba, blizu pla-

`e. Tel. 38230350562

IZDAJEM prazan jednoso-

ban stan u zgradi u Nema-

winoj , u ^a~ku. Tel. 063/

844-2-574

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan u Beogradu, u

blizini Hotela Srbija. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM noviji dvosoban,

poluname{ten stan, CG.

Tel. 063/ 7350260

IZDAJEM name{ten stan

kod Solida. Tel. 061/ 115-

9-863

IZDAJEM dvoiposoban

stan u Beogradu, Medako-

vi}, 4. sprat, bez lifta,

CG, telefon, kablovska.

Stan kod po~etne stanice

autobusa br.30 na 5 min.

do stanice 29. i 50. Stan

je kompletno name{ten, ma-

{ina za ve{, za sudove..

Cena 250 eura. Pogodan za

2 studenta ili porodicu.

Tel. 063/ 646-357, 063/

809-4-524

IZDAJEM stan u u strogom

centru grada, odmah use-

qiv. Cena izdavawa je od

130-150 eura. Tel. 061/

115-9-863

IZDAJEM u strogom centru

grada ku}u. Tel. 064/ 102-

2-759

IZDAJEM u strogom centru

name{tenu kancelariju, te-

lefon, mokri ~vor, povoq-

no. Tel. 064/ 102-2-759,

032/ 226-417

KUPUJEM mawi jednoso-

ban stan, uslov centralno

grejawe i lift, bez posred-

nika. Tel. 063/ 220-808

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog

Parka u ^a~ku, za odgova-

raju}i stan u Beogradu. Tel.

063/ 844-2-791

KU]U U U@EM DELU GRA-

DA ILI STAN U NOVO-

GRADWI MEWAM ZA STAN

U BEOGRADU. TEL. 223-116

OD 9-18 ~asova.

PLACEVI

PRODAJEM parcelu 30.64

ari , na putu za Gu~u, kod

Restorana Petrovi}. Na

placu voda i struja. Tel.

032/ 366-163

PRODAJEM plac 15 ari u

Miokovcima, sa objektom

od 10 m2, ima struja i vo-

da. Postoji mogu}nost i za-

mene za auto. Povoqno, ce-

na 1.900 eura. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM plac u Qubi-

}u od 5.5. ari. Tel. 061/

111-6-439

PRODAJEM plac od 10

ari, voda i vajat, kameni

most Trbu{ani. Tel. 060/

754-5-011

PRODAJEM plac od 25

ari u Preqini. Tel. 064/

126-8-507

PRODAJEM plac od 5 ari

uz asfalt / ima struja i vo-

da /, na Topalovom Brdu.

Tel. 374-663, 064/ 335-1-

637

IZDAJEM plac od 15 ari

sa objektom od 80 m2, u

Parmencu do puta. Cena

povoqna. Mo`e na du`i

vremenski period. Tel.

064/ 250-7-493

IZDAJEM 2 hektara zemqe

To{in dol u Pridvorici ,

na dugogodi{wi zakup, od-

li~no za vo}wak. Tel. 556-

1-495

RAZNO

PRODAJEM ugostiteqsku

prikolicu sa pred{atorom.

Povoqno. Tel. 065/ 411-2-

390

PRODAJEM pe} na struju ,

pokretnu za pe~ewe prasi-

}a i jagwi}a. Tel. 065/

411-2-390

PRODAJEM zamrziva~

sandu~ar od 410 litara,

povoqno. Tel. 062/ 856-0-

561

PRODAJEM |a~ki radni

sto KOMARAKT, dizajn, kva-

litet, funkcionalnost. Ce-

na 85 eura. Tel. 061/ 297-

9-521

PRODAJEM 400 komada

polovnog crepa, 8 greda, i

blokove. Tel. 060/ 418-3-

333

PRODAJEM Zepter AQUA

JEBBO , vi{enamenski pro-

fesionalni ure|aj za brzo

~i{}ewe i dezinfekciju.

Tel. 066/ 401-690

PRODAJEM me{alicu za

beton. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM kotao za par-

no grejawe, ispravan, po-

voqno. Tel. 371-685

PRODAJEM traktorsku

korpu , ru~na izrada. Nova.

Cena 120 eura. Tel. 066/

910-9-889

PRODAJEM gume za put-

ni~ka vozila- 175/65/14

komada 2, 155/65/13 koma-

da 2,165/70/30 komada 1,

155/80/13 komada 1. Tel.

032/ 334-218, 064/ 201-8-

845

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku. Mo`e

zamena. Tel. 063/ 749-4-

846

PRODAJEM mesing u {ip-

kama fi 12, 6. kg. Cena 48

E. Mo`e zamena. Tel. 063/

749-4-846

PRODAJEM be`i~ni tele-

fon Panasonik. Cena 15 E.

Mo`e zamena. Tel. 353-

016, 063/ 749-4-846.

PRODAJEM magnetnu traku

za fitnes sa 8 brzina. Ce-

na 120 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel.353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel.353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM balirano se-

no. Povoqno. Tel. 032/

712-264, 063/ 614-586

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

IZDAJEM

GARSOWERU KOD

MEDICINSKE

[KOLE, 70 EURA.

TEL: 062/550-833

PRODAJEM DVE UGOJE-

NE SVIWE.

TEL. 385-396

KUPUJEM MAWI STAN

OD 0.5-1, NI@E SPRAT-

NOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

SAMAC, PENZIONER,

VSS, STAMBENO I FI-

NANSIJSKI OBEZBE-

\EN, VITALAN, NEPU-

[A^, NE PIJE, @ELI

UPOZNATI @ENU RADI

BRAKA, OKO 60. GODI-

NA. TEL. 069/ 181-7-

446, 817-446

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene

jedinice od 75 m2 i125

m2 na Alvaxinici, plac

od 4 ara. Povoqno.

Mo`e zamena za stan, uz

doplatu.

Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA ZA

OSNOVCE

I SREDWO[KOLCE

- ^ASOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA ZA

SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

KUPUJEM MAWI STAN

OD 0.5-1, NI@E

SPRATNOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE

DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A

/2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHO-

MOTORNI RAZVOJ.

KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I

RA^UN 160-5700100712245-26

UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 43OGLASI

PRODAJEM hranu za pse i

ma~ke, mlevena piletina i ju-

netina, izuzetnog kvaliteta.

Cena 60 din / kg. Tel. 060/

536-7-852

PRODAJEM baliranu lucer-

ku, 220 bala. Zvati posle 19

~asova. Tel. 032/ 548-1-

044

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM samohodnu kosa-

~icu , BCS, italijanska, is-

pravna. Tel. 032/ 841-674

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM mobilni tele-

fon marke Soni Erikson

770. Cena 30 E. Te. 353-

016, 063/ 749-4-846.

PRODAJEM satelitski ta-

wir sa motorom i pozicione-

rom. Cena 90 E. Tel.

063/749-4-846

PRODAJEM kvalitetnu ~ip-

ku, {irine 5 cm. Tel. 371-

685

PRODAJEM Tomosa automa-

tika za delove ili uz malo

ulagawa mo`e da bude u vo-

znom stawu. Cena po dogovo-

ru. Tel. 065/ 554-4-290

PRODAJEM kotlove na ~vr-

sto gorivo, ekonomik, kvali-

tet i u{teda ogreva. Li~na

izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao-{poret

za eta`no grejawe Gorewe

MIV K[ 16. Cena 30.000

dinara. Tel. 060/ 4812144

PRODAJEM povoqno polov-

nu ve{ ma{inu. Tel. 032/

712-264, 063/ 614-586

PRODAJEM motor Piaggio

Libertu 125, registrovan,

vlasnik, servisiran. Posedu-

je kofer i vetrobran. Cena

750 eura. Tel. 066/ 352-044

PRODAJEM ~ehoslova~ki

dres za Vr{aj, predratni.

Tel. 064/ 120-6-572

PRODAJEM prskalicu Mo-

rava, 100 litara, na kolici-

ma, nova. Tel. 064/ 120-6-

572

PRODAJEM satelitsku ante-

nu sa motorom i risiver

Strong SRP 1500. Tel. 374-

125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM prenosive dvo-

ri{ne su{ilice za ve{. Tel.

374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM dva sportska in-

ternet domena cacak.football,

borac.football. Tel. 060/ 558-

9-296

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Z-101, 1984.

godi{te, plin, dobar motor,

nove gume, neregistrovan.

Cena 250 E. Tel. 062/ 891-

3-191

PRODAJEM Mercedes E250

TDI, 2010. godi{te. Pre{ao

1000 kilometara. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 653-

1-150

PRODAJEM Citroen San-

tija, registrovan, ispravan,

1996.godi{te. Cena 1.400

eura. Tel. 069/ 398-4-494

PRODAJEM kamion Merce-

des atego 2003.godi{te. Po-

stoji mogu}nost zamene za

stan . Tel. 069/ 161-0-777

USLUGE

NAJPOVOQNIJE kwigo-

vodstvene usluge, jedan mesec

gratis, osnivawe gratis. Tel.

064/ 196-4-705

^ASOVI matematike za

osnovce i sredwo{kolce.

Povoqno. Tel. 060/ 558-9-

296

^ASOVI interneta i do-

menske industrije. Mogu}nost

zarade! Tel. 060/ 558-9-

296

NADOGRADWA , oja~avawe

i izlivawe noktiju sa kvali-

tetnim silikonskim gelovima.

Tel. 064/ 353-7-871

IZRADA kotlovskih oxaka

od metalnih hilzni. Tel.

066/ 910-9-889, 069/ 870-

5-061

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe svih

gipsanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizola-

cije. Izvo|ewe svih vrsta

betonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

VR[IM usluge hladne depi-

lacije, veoma povoqno i higi-

jenski. Tel. 064/ 353-7-871

USLUGA kompletne instala-

cije Vindovs HP/ 7, sa svim

programima. Tel 061/ 165-0-

232

VR[IM usluge ~i{}ewa

stambenog i kancelarijskog

prostora, vrlo povoqno. Tel.

032/ 375-585

AEROBIK. fitnes, sve vrste

ve`bi, anticelulit vibroma-

sa`er. Cena 1200.00 dinara

mese~no. Tel. 063/ 656-973

USLUGE popravke le|nih pr-

skalica. Tel. 064/ 120-6-572

BRAVARIJA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel. 066/

910-9-889

IZRADA i prodaja traktor-

skih korpi. Tel. 066/ 910-9-

889, 069/ 870-5-061

ZAPOSLEWE

POTREBNA frizerka sa

radnim iskustvom. Tel. 064/

2180327

FRIZERSKOM SALONU

potrebna u~enica. Tel. 064/

2180327

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I

SLAMU

Telefon za

informacije:

032/385 - 396

Na osnovu ~lana 72. Pravilnika o ostvarivawu prava i pru`awu usluga u soci-

jalnoj za{titi iz nadle`nosti grada ^a~ak ("Slu`beni list grada ^a~ka " broj

6/13),

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD GRADA ^A^KA

O B J A V Q U J E

J A V N I P O Z I V

ZA PRIJEM KORISNIKA U DNEVNI BORAVAK DECE,

MLADIH I ODRASLIH SA SMETWAMA U RAZVOJU

"ZRA^AK" ^A^AK ZA 2013. GODINU

I. Zahtev za pru`awe usluge dnevnog boravka dece, mladih i odraslih lica u

ustanovu za dnevni boravak "Zra~ak" mo`e podneti roditeq, odnosno starateq

ili se postupak mo`e pokrenuti po slu`benoj du`nosti.

II. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji se mo`e dobiti u Centru za

socijalni rad ^a~ak, Ul. kneza Milo{a broj 1.

III. Uz zahtev se obavezno prila`e:

- Izvod iz mati~ne kwige ro|enih za potencijalnog korisnika usluge sa

upisanim JMBG brojem,

- Re{ewe o razvrstavawu korisnika za korisnike koji imaju re{ewe,

- Mi{qewe Interresorne komisije za procenu potreba za pru`awem dodatne,

obrazovne, zdravstvene i socijalne podr{ke detetu i u~eniku, za korisnike koji

nemaju re{ewe o razvrstavawu,

- Lekarsko uverewe,

- Dokaz o prihodima porodice u predhodna tri meseca (februar 2013, mart

2013. i april 2013. godine) sa navo|ewem podataka o primawu dodatka za pomo}

i negu drugog lica i uve}anog dodataka za pomo} i negu drugog lica,

- Uverewe o prebivali{tu i fotokopije li~nih karata podnosioca zahteva i

potencijalnog korisnika.

IV. Popuweni obrasci sa dokazima mogu se predati svakog radnog dana u vre-

menu od 8 do 14 ~asova u prostorijama Centra za socijalni rad u ^a~ku, Ul. kneza

Milo{a broj 1 - pisarnica.

V. Predavawe zahteva sa dokumentacijom po~iwe da te~e od prvog narednog

dana od dana objavqivawa ovog poziva u listu "^a~anski glas", i traje do 24. 05.

2013. godine.

DIREKTOR

Zoran Bel~evi}. dipl. pravnik

Na osnovu ~lana 3. Odluke o raspisivawu izbora za ~lanove Skup{tine

Komore i ~lana 4. Odluke o raspisivawu izbora za ~lanove Odbora udru`ewa

Komore, Regionalna privredna komora Kraqevo objavquje

J A V N I P O Z I V

SVIM ^LANOVIMA KOMORE

Z A P R E D L A G A W E

^LANOVA SKUP[TINE I ^LANOVA ODBORA

GRANSKIH UDRU@EWA KOMORE

Pravo predlagawa imaju svi ~lanovi Komore.

Kriterijumi za izbor ~lanova Skup{tine i Odbora udru`ewa su: uspe{nost

poslovawa, negovawe dobrih poslovnih obi~aja, struktura privrednih

dru{tava, teritorijalna pripadnost i u~e{}e u finansirawu Komore.

Predloge dostaviti, do 31. maja 2013. godine, na adresu:

Regionalna privredna komora Kraqevo

ul. Omladinska br. 2

36000 Kraqevo

Faks: 036/331-010, e-mail: kraljevo@komora.net, Telefon: 036/334 655

sa naznakom: Komisiji za sprovo|ewe izbora.

FOTOKOPIRNICA

„COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i

najjeftinije digitalno fo-

tokopirawe i {tampawe,

kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih

radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-

145, 061/ 173-1-172

Dana 28. 4. 2013.

preminuo je na{ dragi

Zahvalna porodica: supruga GEORGINA,

}erka RADOJKA i zet GVOZDEN

DOBRIVOJE DELI]

iz Lipnice

1919 - 2013.

Sahrana je obavqena 30. aprila na

Deli}a grobqu u Lipnici.

^ITUQE

Navr{ava se ^ETRDE-

SET DANA od smrti

na{e drage nine

SVETLANE CICE

KOVA^EVI]

U subotu 11. maja 2013. u

13 ~asova na Trnavskom

grobqu obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI

POMEN na{oj dragoj i

voqenoj

SVETLANI CICI

KOVA^EVI]

Dana 11. maja 2013. navr{ava se

^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

SVETLANE

CICE

KOVA^EVI]

iz Trnave

Dana 29. aprila 2013. godine,

preminula je na{a draga

QUBINKA

VUJOVI]

1937 - 2013

iz Atenice

Dana, 11. maja 2013. navr{ava se DESET GODINA

od smrti na{e drage

AN\E

RENDULI]

Sa `aqewem obave{tavamo rodbinu i prijateqe,

da je na{ dragi

Sahrana }e se obaviti u petak, 10. 5. 2013. u 14 ~asova na

^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENA PORODICA

15993

SINI[A

SRDANOVI]

iz ^a~ka

izgubio `ivot nesre}nim

slu~ajem, 8. 5. 2013. godine.

SINI[A

SRDANOVI]

Posledwi pozdrav dragom

od porodice Gavrilovi}

SINI[I

Kume

nemi smo od bola.

Piksi i Ceca sa decom

Dana 4. maja 2013. navr{ilo se 30

godina od smrti na{eg dragog dede

S po{tovawem i zahvalno{}u

~uva}emo uspomenu na Tebe.

TVOJI NAJMILIJI: snaha STOJKA i unuci

RADOVAN i MILOVAN sa porodicama

15980

MILORADA JOVI^I]A

MINA

iz Graba

10. 5. 2003. god. - 10. 5. 2013. god.

Kada pro|e jo{ jedno stole}e,

Dolete}u opet

I spusti}u se u ovaj kraj

Po~etkom maja...

AN\A, SNE@ANA, DRAGA i NATA[A

15985

IVAN VELISAVQEVI]

iz Kotra`e

U maju se navr{ava pet godina od

smrti na{eg voqenog

S qubavqu i po{tovawem ve~no }emo

~uvati uspomenu na tvoju dobrotu i

plemenitost. Sre}ni smo {to smo te

imali.

Sin IGOR, supruga MARIJA, majka MILINKA

i otac \OR\E

VLADA MARI]A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE

DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

44 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

Sa qubavqu tvoji:

STRAHIWA i SLAVICA

15992

Postoje tragovi koji se ne

bri{u, ose}awa koja ne

blede, bol koji ne jewava,

osmeh koji se pamti.

Sa tugom `ivimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali sa~uva}emo te od

zaborava.

K}erka ROMANA, zet DRAGAN i unuk NIKOLAJ.

15991

Zajedno sa prijateqima,

kom{ijama i rodbinom

poseti}emo wen grob i

okititi cve}em.

Prerano smo te izgubili,

ali qubav prema tebi

osta}e ve~no u na{im

srcima.

TVOJI NAJMILIJI:

suprug VUKA[IN, sin

RISTO, snaja SANDRA,

}erka MARIJA sa porodi-

com, svekar RISTO,

svekrva MIQOJKA, unuk

STRAHIWA, unuka

IRENA i unuk DAVID.

Uspomenu na tebe

ve~no }emo ~uvati, jer si

nam mnogo nina zna~ila.

Sinovice NATA[A

i SAWA sa porodicama.15998

Qubav prema tebi je ve~na, zaborav ne postoji.

Rana ostaje do`ivotna.

Prete{ko je i}i kroz `ivot bez tebe, tra`e}i te svuda,

a ne na}i te.

TVOJI NAJMILIJI

15996

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav prema

tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Dever JOVAN, jetrva JASNA,

sinovac MILAN sa porodicom.

15997

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

SINI[I

SRDANOVI]U

13. 5. 2012 - 13. 5. 2013.

Dr QUBI[A POPOVI]

U nedequ, 5. maja 2013. godine, u 64-oj godini,

preminuo je na{ dragi

SLOBODAN BOBAN

NEDEQKOVI]iz ^a~ka

Godinu dana nije sa nama na{ voqeni brat

Oti{ao je iznenada i prerano. ^uvamo ga od zaborava

sa qubavqu i zahvalno{}u {to nas je voleo i {titio.

Sestre KOSA, KAJA i ZORICA sa porodicama

15985

KAJICA

STANI[I]

Dragi sine Ra{o,

pro{lo je 18 godina kako nisi s nama a tvoja majka i

tata su `ivi. Mi smo produ`ili `ivot zbog dece.

Unuci su porasli Doca je ve} devojka a Aleksandar

momak. Da je sre}e da si nam `iv da se sine ponosi{

sa wima.

Majka ANDRIJANA i otac BRANKO

RA[O

PLAZINI]

dipl. ma{. in`.

iz Mr{inaca

16. 5. 1995 - 16. 5. 2013.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na

tebe.

Sa ponosom te pomiwemo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MARIJA,

}erka DANIJELA i sin ALEKSANDAR

15986

RA[O

PLAZINI]

dipl. ma{. in`.

iz Mr{inaca

16. 5. 1995 - 16. 5. 2013.

JEKI]

Uspomenu na wih ~uvaju

sestra QIQANA i zet CANE.

15988

SE]AWEU nedequ 12. maja 2013. godine u 12 ~asova na

^a~anskom grobqu obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Zajedno sa prijateqima,

kom{ijama i rodbinom

poseti}emo wegov grob.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i bol za

na{im dragim Sibinom.

Uspomenu na wega ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

15989

SIBINU

MIRKOVI]U

VOQENOJ NA[OJ

12. 5. 2013. u 14 ~asova je OSMOGODI[WI POMEN

DRAGANA

SRETENOVI]

TRIFUNOVI]

1980 - 2005

Dana 15. maja 2013. godine navr{ava se tu`na godina

od kada nije sa nama na{ dragi

Sa ponosom te pomiwemo a sa

tugom `ivimo.

Na{a qubav i se}awe na tebe

osta}e zauvek.

Pomen }e se obaviti u utorak, 14. maja 2013. godine u

13 ~asova na [ebe~kom grobqu u Qubi}u.

WEGOVI NAJMILIJI

upl.

RADOVAN

LAZOVI]

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 45

JEKI]

S ponosom i qubavqu uspomenu na wih ~uvaju

JASNA i MARINA sa mamom.

15989

16. 5. 2008 - 16. 5. 2013.

otac

SINI[A

13. 5. 2012 - 13. 5. 2013.

stric

SLAVI[A

13. 5. 2012 - 13. 5. 2013.

SLAVI[A

16. 5. 2008 - 16. 5. 2013.

SINI[A

Sa qubavqu i ponosom te pomi-

wemo a u srcu ~uvamo od zabora-

va.

Voqeni ne umiru.

Tvoji najmiliji

MAJKA I BRAT

15990

Sahrana je obavqena u utorak 7. maja 2013. godine na

^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: supruga MIRJANA,

sinovi MATIJA i PETAR, sestra CICA,

unuk MILOMIR, ta{ta MILKA,

ostala rodbina i prijateqi.

15961

Godina je pro{la a uspomenu na dragog

supruga, oca, svekra i dedu ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga OLIVERA, sin ALEKSANDAR

i snaja SLA\ANA sa decom.

15990

od MILANA i DRAGANA GOJKOVI]A

sa porodicama

fak.

IN MEMORIAM

[estogodi{wi pomen

10. 5. 2007 - 10. 5. 2013.

Se}awe na mog supruga, oca,

dedu koji po~iva u miru

WEGOVI NAJMILIJI:

supruga MAL^IKA, deca: STEVICA, RU@ICA,

MILICA i unuci: MILAN, IRINA i ADAM

15982

STEVANA Q.

MILOVI]A

1924 - 2007

- potpukovnika u penziji -

^ITUQE

U ponedeqak 13. maja, dava}emo POLUGODI[WI

POMEN i osve{tati ve~nu ku}u na{em dragom

QUBI[I

PAUNOVI]U

iz Atenice

Pro{lo je DESET GODINA od smrti na{ih Pro{lo je DESET GODINA

od kada nije sa nama

SLOBODAN

SLOVI]

16. 5. 2012 - 16. 5. 2013.

KAJICA

STANI[I]

Dana 13. maja 2013. navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{eg dragog

SLAVI[E

JEKI]A

Dana 15. maja 2013. god. navr{ava se

^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

ANGELINE

GINE

AN\ELI]

ro|ena Jakovqevi}

iz Gu~e

SE]AWE

16. 5. 2008 - 15. 5. 2013.

SINI[A

JEKI]

SE]AWE

16. maj 1994 - 16. maj 2013

MILOVAN

MILETI]

POSLEDWI POZDRAV

MILOJKU DANILOVI]U

iz Jezdine

Dana 2. maja 2013. god.

preminuo je na{

DRAGAN

[ORO

13. 5. 2001. godine, tvoj odlazak nika-

da ne mo`emo zaboraviti, osta}e{

zauvek u na{im srcima i mislima.

Tvoji DRAGA, NIKOLA, NELA,

NE[O i VIKTOR.

15959

SINI[A BE@ANI]

SE]AWE

11. 5. 2006 - 11. 5. 2013.

Godine prolaze a uspomenu na dragi

lik ~uvaju wegovi:

supruga ANKA, sin RADOMIR i }erka MILENA

sa porodicama.

15963

SRETEN POPOVI]

iz Zabla}a

16. maja je ^ETRDESET DANA

kako nije sa nama na{ dragi

Sve {to bi smo rekli premalo je za ono

{to ose}amo, bol u srcu, tuga u du{i,

mnogo je suza palo, kako je tvoje srce stalo.

TVOJI: supruga EMA, sin BANE, }erka BIQA,

sestra SLAVICA sa BOLOM, VLADOM, PE\OM,

GOCOM i LENOM.

SLOBODAN KRSTI]

KRLE

iz Je`evice

46 PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

Uvek }e{ biti sa nama sa~uvan od zaborava.

TVOJA PORODICA

15984

Sahrana je obavqena 4. maja 2013.

godine na sredwem Qubi}skom

grobqu.

Ovim putem `elimo da se zahvalimo dr. DRAGANU @IVADI-

NOVI]U i medicinskom osobqu gruidnog odeqewa, Hitne

pomo}i i Ku}ne nege, na pru`enoj nezi na{eg dragog Dragana.

Tako|e se zahvaqujemo kom{ijama, prijateqima i rodbini na

izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI: supruga VERA, k}erka DU[ICA, zet

DAMQAN, unuci BOGDAN i ANDRIJA, unuka DRAGANA,

bra}a MIJO i DULE sa porodicom i ostala rodbina.

15983

Supruga BRANKA, sin MILUTIN

i k}erka JELENA sa porodicama

Sa tugom `ivimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo.

Suprug MIQKO, sin MIJO, }erka MILUNKA,

snaha SLAVICA, zet VOJO, unuk MARKO, unuke

KATARINA i BOJANA

15988

Pro{lo je 5 godina.

Uspomenu na tebe sa qubavqu i ponosom ~uvaju

sinovice KATARINA, OLIVERA i DANIELA

sa mamom.

15987

Hvala ti za svu qubav, strpqewe i dobrotu.

Supruga RADA i }erke KATARINA,

OLIVERA i DANIELA

15986

Dan po dan, pro|e godina.

Uzalud je brojati dane

jer oni ne mogu da vrate

izgubqeno.

Kako je `iveti bez tebe znamo

samo mi koji te volimo.

Zato nije uzalud ~uvati uspomene i se}awa

jer znaj da `ivi{ kroz one koji nose deo tebe.

ZAHVALNA PORODICA

15983

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na dragog

oca i strica. Tata, ponosni smo {to smo te imali, i

tu`ni {to smo te izgubili.

VA[I NAJMILIJI: DANKA, ZORICA,

DU[ICA i MILICA sa porodicama

15984

BOGDANOVI]

MILUTIN

10. 5. 1997 - 10. 5. 2013.

MILETA

10. 11. 2012 - 10. 5. 2013.

Dragi Qubo i deda,

Verovali smo da }e{ pobediti,

jer borci kao ti nikad se ne predaju.

Dok si bolovao bolelo je i nas, a kad je tvoj bol prestao

na{ je posto jo{ ja~i.

Tvoja CANA i unuk LUKA

15965

Zauvek u na{im mislima i srcima.

SLAVICA i SANDRA

15964

S QUBAVQU I PO[TOVAWEM

^UVAMO USPOMENU NA WIH.

MIRJANA i ALEKSANDAR sa porodicama i sestra ANICA

mame

NADE@DE - LACE

BLAGOJEVI]

1. maj 2003 - 1. maj 2013.

tetke

MILEVE - LULE

PLANOJEVI]

16. maj 2003 - 16. maj 2013.

SE]AWE

RADOSAV

TODOSIJEVI]

15. maj 1980 - 15. maj 2013

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene.

PORODICE TODOSIJEVI] i DOMANOVI]

^ITUQE

SE]AWE

10. 5. 2000 - 10. 5. 2013.

ACA NIKOLI]

iz Mr{inaca

Tvojim preranim odlaskom

izgubili smo mnogo. Qubav,

ne`nost, sre}u. Stalno si u

na{im mislima.

Ponosni smo {to smo te

imali.

TVOJI: supruga

IVANA i sin ILIJA

15990

Dana 10. maja navr{ava se

TRINAEST GODINA od

kako sa nama nije na{

dragi i nikad pre`aqeni

ACA NIKOLI]

iz Mr{inaca

Vreme koje je pro{lo

nije umawilo tugu i bol za

tobom. Sa ponosom te se

se}amo i ~uvamo u na{im

srcima.

Tvoja sestra SNE@ANA,

zet ALEKSANDAR, sestri}

DEJAN i sestri~ina ANA

15989

Dana 14. maja 2013. navr{ava se DESET GODINA

od kako smo ostali bez na{eg

sina, brata, oca, supruga i dede

PETRA JOVANOVI]A

U nedequ 5. maja 2013. godine

napustio nas je na{

DRAGAN PROKI] PROKO

1947 - 2013

Bio je po`rtvovan otac, deda i brat. Odan prijateq i divna

osoba. Na{a se}awa }e biti na{a uteha i ponos.

S po{tovawem wegovi

sin NEMAWA, }erka JANA, unuka TIJANA, sestre DANKA

i BOBA, zet MOM^ILO, MANUELA

i ostala rodbina i prijateqi.

15984

U utorak 14. maja navr{ava se tu`nih 40 dana od kada sa nama

nije na{ dragi

BRANKO JEREMI]

iz Je`evice

Wegov lik i uspomene ~uva}e od zaborava wegova porodica

supruga MILA, }erka SNE@ANA, sin VLADIMIR, unu~ad

MILICA, IVAN, MIHAJLO, AN\ELA, NEVENA i JANA,

snaja IVANA i zet MIROSLAV.

15992

Dana 3. 5. 2013. godine,

preminuo je na{ dragi roditeq

VLADIMIR

JOKSIMOVI]

1953 - 2013

HVALA TI ZA SVE!

K}erka SNE@ANA i sin DANKO sa porodicom

15966

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE 47

Dana 10. maja navr{ava se TRINAEST

GODINA od smrti na{eg dragog sina,

supruga i oca

Dragi Aco, nema tog vremena koje mo`e

ubla`iti bol za tobom. Svakim danom nam

sve vi{e i vi{e nedostaje{.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: otac BRANISLAV,

majka VELIMIRKA, supruga IVANA i sin ILIJA

ACA NIKOLI]A

radnika MUP-a Republike Srbije

Nikada te ne}emo zaboraviti ni pre`aliti.

TVOJA PORODICA

15990

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE