176549486 Aleksandar Mekol Smit Plave Cipele i Sreća

5/21/2018 176549486 Aleksandar Mekol Smit Plave Cipele i Srea

1/83

Aleksandar Mekol Smit - Plave cipele i sreda

Ova knjiga je za Bernara itaua iz Bocvane i Keneta i Prevajnu King iz kotske

Prvo poglavlje

TETKA IMANG, STRUNJAK ZA REAVANJE PROBLEM

Ka ste u pravom ivotnom obu, kao Mma Ramocve, i ka ste nauili poneto o ivotu, kao to Mma

Ramocve izvesno jeste, tada ima nekih stvari koje jednostavno znate. A jedna od stvari koje je Mma

Ramocve, osnivaica Prve amske etektivske agencije (jeinedamske detektivske agencije u

Bocvani), obro znala, bila je a u ovom ivotu postoje ve vrste problema. Prvo, tu su oni problemi -

a to su oni glavni - u vezi s kojima ovek moe a uini vrlo malo, sem, abome, a se naa. To su

problemi zemljita, polja punih kamenja, zemlje koju oduva vetar, mesta na kojima usevi naprosto

nede a uspevaju, zbog neke bolesti koja vreba iz a. Meutim, na svim tim nanosi se problem vedi

o svih, sua. U Bocvani obro poznaju taj osedaj, to ekanje a pane kia koja esto naprosto ne

oe ili oe prekasno a bi spasla useve. Taa se zemlja, skorena i iscrpljena, sasui i ispuca po

nemilosrnim suncem i ini se a je samo uo moe vratiti u ivot. Ali to uo se naposletku ipak

esi, ouvek se eavalo, i krajolik se, po poljupcima kie, za samo nekoliko sati preobrazi iz smeeg

u zeleni. Posle zelene pojave se i rage boje; ute, plave, crvene izniknu ove-one po panjacima,

kao a je neviljiva ruka izmrvila i razbacala velike gruve boja. To su boje ivljeg cvedakoje se

tokom sue pritaji i vreba, ekajudi a ga probue prve kapi vlage. Tako barem ta vrsta problema ima

reenje, prema ovek esto mora a preivi uge sune mesece ok to reenje ne oe. ruga vrsta

problema su oni koje ljudi stvaraju sami sebi. Vrlo su uobiajeni i Mma Ramocve ih se u svom poslu

ved na-gleala. Otkako je osnovala agenciju, naoruana samo primerkom Naela privatnogistraivanjaKlovisa Anersena - i velikom koliinom zravog razuma jeva a je proao i jean jeini


2/83

dan a da se nije susrela s nekim problemom koji su ljudi sami sebi napravili. Za razliku od prve vrste

problema - sue i slinih stvari behu to tekode koje su se mogle izbedi. a su ljui bili samo malo

paljiviji ili a su se ponaali onako kako bi trebalo, ne bi se ni suoili s problemima te vrste. Ali

naravno, ljui se nika ne ponaaju onako kako bi trebalo. Svi smo mi samo ljui", primetila je

jenom Mma Ramocve, u razgovoru s Mmom Makuci, ,,a ljui naprosto ne mogu a se suzre. Jeste

li primetili to, Mma? Ne moemo a se suzrimo o onih stvari koje nas uvaljuju u sve mogude

nevolje." Mma Makuci razmiljala je nekoliko asaka o ovome. Uopte uzev, smatrala je a je Mma

Ramocve u pravu u vezi s ovim, ali inilo joj se a ovakva tvrnja iziskuje malo vie razmiljanja. Znala

je a ima ljui koji nisu kari a uine svoj ivot onakvim kakav bi eleli a on bue ali opet, ima i

onih koji su sasvim sposobni a se kontroliu. to se nje same ticalo, verovala je a je u stanju a se

vrlo efikasno oupre iskuenju. Nije smatrala sebe naroito jakom, ali, u isto vreme, nije joj se inilo

ni a je izrazito slaba. Nije pila, nije preterano uivala u hrani, okolai ili tako neemu. Ne, opaanje

Mme Ramocve bilo je malko previe uopteno i ona se nala primorana a se ne sloi s njom. Potom

joj, meutim, pae na pamet: a li je kara a se oupre lepom novom paru cipela, ak iako zna a ih

ved ima ovoljno (to nije sluaj)? Mislim a ste u pravu, Mma", ree ona. Svi imaju neku slabost, avedina nas nije ovoljno jaka a se tome oupre." Mma Ramocve je pogleala svoju pomodnicu. Nije

imala pojma koju bi slabost mogla imati Mma Makuci i, tavie, moglo ih je biti i vie o jene.

Uzmimo, na primer, gospoina . L. B. Matekonija", rekla je Mma Ramocve.Svi su mukarci slabi",

ovratila je Mma Makuci. To je obro poznato." Zastala je. Sa ka su Mma Ramocve i gospoin .

L. B. Matekoni bili u braku, mogude je a je Mma Ramocve otkrila neku njegovu novu slabost.

Mehaniar je bio tih ovek, ali esto upravo ljui koji najmirnije izgleaju rae najivopisnije stvari,

abome, u potaji. ta bi moglo pasti na pamet gospoinu . L. B. Matekoniju? To bi bilo vrlo

zanimljivo uti. Kolai", brzo je rekla Mma Ramocve. Gospoin . L. B. Matekoni je veoma slab na

kolae. Jenostavno ne moe a im ooli. Stavite ispre njega tanjir s kolaima i oas posla dete ga

izmanipulisati." Mma Makuci je prasnula u smeh. Mma Potokvani to obro zna, zar ne?" ree ona.Viala sam je kako uspeva a ubei gospoina . L. B. Matekonija a urai za nju bilo ta, prosto

tako to bi mu ponuila pare onog njenog vodnog kolaa." Mma Ramocve je prevrnula oima. Mma

Potokvani, nazornica sirotita, bila je njena prijateljica i, sve u svemu, valjana ena, ali spremna na

sve a bi nabavila ono to je potrebno eci o kojoj se starala. Ona je bila ta koja je obrlatila gospodina

. L. B. Matekonija a uzme voje ece, koja su saa ivela u njihovoj kudi; to je bilo obro, razume

se, i eca su bila voljena i paena, ali gospoin . L. B. Matekoni nije uopte razmislio o tome i ak je

propustio da se s Mmom Ramocve posavetuje o celoj stvari. Zatim, ko zna koliko puta je uspela da ga

nagovori da satima popravlja onu nepouzdanu, staru pumpu za vodu u sirotistu - pumpu koja je radila

jo o Protektorata i koja je ved odavno trebalo da bude penzionisana i odneta u muzej. A Mma

Potokvani je postizala sve to zato to je olino razumela kako razmiljaju mukarci i koje su im

slabosti; to je tajna uspenih ena - one poznaju muke slabosti. Ovaj razgovor s Mmom Makuci

odvijao se pre nekoliko ana. Saa je Mma Ramocve seela na verani svoje kude u Zebrinoj ulici, u

kasno subotnje popone, i italanovine. Oboje ece bilo je napolju: Motoleli je otila a provee

viken ko rugarice ija je poroica ivela u Mogiitianu. Majka te njene drugarice odvezla ju je

svojim malim kamionetom, natovarivi Motolelina kolica pozai, s nekakvim velikim klupaima

kanapa koji su pobudili ogromno interesovanje Mme Ramocve, ali smatrala je da ne bi bilo na mestu

a zapitkuje. Zato bi nekometrebalo toliko kanapa? Vedini ljui je trebalo vrlo malo kanapa u ivotu,

ako im je uopte neka i bio potreban, ali ovoj eni, koja je bila kozmetiarka, bilo ga je, izglea,

potrebno ba mnogo. a nema kanap, moa, neku posebnu primenu u kozmetici, za koju mi ostaline znamo? upitala se Mma Ramocve. Ljui su priali o zatezanju lica; a li se kanap upotrebljava za


3/83

zatezanje lica? Puso, eak koji im je svojim nepreviljivim ponaanjem zaavao velike glavobolje,

ali koji je odskora postao mnogo mirniji, otiao je s gospoinom . L. B. Matekonijem na staion, a

oglea vanu fubalsku utakmicu. Mma Ramocve nije je smatrala ni najmanje vanom - nije je

zanimao fiibal i nikako joj nije bilo jasno kakvu bi, pa makar i najmanju vanost, mogla a ima

injenica ko je najvie puta utnuo loptu u gol - ali gospoin . L. B. Matekoni je oigleno mislio

rugaije. Bio je estoki navija Zebri i nastojao je a oe na staion ka go su igrali. Sredom,

Zebrama je trenutno ilo obro, a to je, po miljenju Mme Ramocve, bilo dobro: bilo je sasvim

mogude, inilo joj se, a bi se epresija gospoina . L. B. Matekonija mogla vratiti ako bi on, ili

Zebre, pretrpeli bilo kakav ozbiljan udarac. Stoga je saa bila sama ko kude koja joj se inila veoma

tiha. Spravila je sebi solju biljnog aja i zamiljeno je ispijala, posmatrajudi preko oboa olje batu

pre kudom. rvo kigelije, moporoto,*( Tzv. rvo kobasice (Kigelia

africana/'pinnata), jer rada plodove nalik ogromnim kobasicama. (Prim. prev.) ) na koje nikad nije

obradala naroitu panju,

resilo je a ove goine obilato roi, te su se na krajugrane pojavila etiri ploa oblika kobasice,

povijajudi je svojom teinom. Moradc a urai neto povoom toga, pomislila je. Ljui znaju a je

opasno seeti po takvim rvedem, jer teak plo moe a razbije neiju glavu ako bi pao u trenutku

kad bi se osoba zadesila ispod njega. To se, pre mnogo godina, dogodilo jednom prijatelju njenog oca,

a uarac koji je obio razbio mu je lobanju i otetio mozak, zbog ega je oteano govorio. Prisetila se

kako se, kad je bila mala, svim silama upinjao da govori koliko-toliko razgovetno, a otac joj je objasnio

a je taj njegov prijatelj zaspao po rvetom kigelije i a je nesreda koja ga je snala rezultat toga.

Sainila je mentalnu zabelekua upozori ecu i zamoli gospoina . L. B. Matekonija a motkom

obori ploove pre no to nekoga povree. Potom se vratila svojoj olji aja i nevnom vesniku koji jojje leao otvoren na krilu. Proitala je prve etiri stranice novina i s uobiajenom panjom prouila

male oglase. Mnogo se toga moglo saznati iz malih oglasa, s njihovim ponudama pumpi za

navonjavanje za farmere, polovnih kombija, raznih poslova, placeva s graevinskom ozvolom i

jeftinog na-metaja. Ne samo a se ovek mogao na ovaj nainobavestiti o kretanju cena, nego je

istovremeno mogao a sazna i pojeinosti o rutvenim eavanjima. Tog ana se, na primer, u

oglasima nala izjava gospoina Herberta Motimeija a se ne smatra ogovornim za ugove koje

napravi gospoa Boipelo Motimei, ime je javnost zapravo obavetena a Herbert i Boipelo vie

nisu u ljubavi - to nije iznenailo Mmu Ramocve, jer je ouvek smatrala a taj brak nije bio obra

ieja, ako se ima u viu injenica a je otina Boipelo Motimei imala tri mua pre no to je nala

Herberta, od kojih su dvojica morala da proglase bankrotstvo. Osmehnula se pri pomisli na to i

preletela pogleom ostale oglase pre no to je okrenula stranu i prela na kolumnu koja ju je

zanimala vie o svega ostalog u novinama.Pre nekoliko meseci, novine su svoje itaoce obavestile a

uvoe novu rubriku. Ako imate bilo kakvih problema", pisalo je, trebalo bi a piete naoj novoj

ekskluzivnoj koiumnistkinji, tetki Imang, koja de vas posavetovati ta a raite. Ne samo a je tetka

Imang diplomirala na Univerzitetu Bocvane, nego i poseuje murost osobe koja je proivela peeset

osam goina i zna sve o ivotu." Ovo obavetenje izazvalo je pravu poplavu pisama, pa su novine

proirile prostor koji su prvobitno previele za obre savete tetke Imang. Ubrzo je postala toliko

popularna a su poeli a je smatraju nekom vrstom nacionalne institucije, a pomenuta je ak i u

parlamentu, ka je jean lan opozicije izazvao opti smeh tvrnjom a politika koju je preloio nekizlosrecni ministar, ne bi nikad dobila odobrenje tetke Imang. Mma Ramocve se sladco nasmejala


4/83

proitavi to, isto kao to se saa smejala itajudi o mukama mlaog stuenta koji je napisao

strastveno ljubavno pismo evojci i grekom ga isporuio njenoj sestri. Ne znam ta a raim",

napisao je te Imang. Mislim a je sestra vrlo zaovoljna onim to sam napisao, jer mi se stalno

smeka. Njena sestra, evojka koja mi se u stvari opaa, nema pojma a mi se opaa, a moe biti i

da joj je sestra rekla za pismo koje je od mene dobila. Zato sada misli da sam zaljubljen u njenu

sestru, a ne zna a sam zaljubljen u nju. Kako a se izvuem iz ove teke situacije?" Tetka Imang mu

je, na svoj uobiajeni robustan nain, ogovorila: ragi Zabrinuti iz Molepololea: Jenostavan

odgovor na tvoje pitanje glasi a se iz ovoga ne moe izvudi. Ako jenoj evojci kae a je obila

pismo namenjeno njenoj sestri, to de je veoma raalostiti. Njena sestra (ona kojoj si zapravo i hteo a

pie) pomislide taa a si neljubazan prema njenoj sestri i a si je uznemirio. Zbog toga joj se nede

opasti. Ogovor glasi a mora a se mane obeju evojaka i a bi vreme trebalo a posveti

priljenijem uenju za ispite. Ka se bue zaposlio i zaraivao obre pare, modi dea nae rugu

evojku u koju de se zaljubiti. Meutim, ka joj bue pisao pismo, paljivo voi rauna kako ga

aresira." Tu su bila jo va pisma. Jeno o etrnaestogoinjeg eaka koji je pisao tetki Imang

zbog toga to ga je nastavnik uzeo na zub. Ja sam vrean eak", napisao je. Sve svojekolskezaatke piem vrlo paljivo i ureno. Nika ne viem na asu i ne guram ruge (kao vedina ostalih

eaka). Ka nastavnik govori, uvek pazim i uvek mu se osmehujem. Ne zairkujem evojice (kao

vedina ostalih eaka). Ja sam u svakom pogleu obar de-ak. Ipak, nastavnik me uvek okrivi za sve

to krene naopako i aje mi loe ocene za moj tru. Vrlo sam nesredan. to se vie truim a mu

uovoljim, sve sam mu vie antipatian. U emu greim?" U svemu, pomislila je Mma Ramocve. Eto u

emu grei: u svemu. Ali kako a ovek objasni etrnaestogoinjem etetu a ne bi trebalo previe

da se trudi; upravo to je radio, a to je i nerviralo njegovog nastavnika. Bolje je, pomislila je, kad si u

ivotu i pomalo lo, a ne u svakom pogleu savren. Ako si u svakom pogleu savren, izaziva ba

ovakvu vrstu reakcije, ak iako bi uitelji trebalo a buu izna toga. Ali ekaj, upitala se, ta je na ovo

rekla teca Imang? ragi eae", napisala je teca Imang, nastavnici ne vole eake kao to si ti.Ne bi trebalo a govori a nisi kao ostali eaci, a ljui ne bi pomislili a si kao evojica." I to je

bilo sve to je teca Imang bila spremna a kae na ovu temu - poprilino ravnouno, smatrala je

Mma Ramocve, a saa de taj siroti, preterano zabrinuti eak poverovati da ne samo da ga nastavnik

ne voli, nego a ga.ne voli ni tetka Imang. Ali moa u novinama nije bilo ovoljno prostora za

obimnije bavljenje ovim problemom, zato to su morali a otampaju i poslenje pismo, koje nije

bilo kratko. raga tetka Imang", poinjalo je, ,,pre etiri goine, moja ena je roila naeg prvog

sina. ugo smopokuavali a obijemo ete i bili smo presredni ka se on roio. Ka je trebalo

oabrati ime, moja ena je preloila a ga nazovemo po mom bratu, koji ivi u Mahalapiji, ali svakog

meseca olazi a nas vii. Rekla je a bi to bilo lepo, jer moj brat nije oenjen, a bilo bi obro imatiime nekog o lanova poroice. Smatrao sam a je to u reu i sloio sam se. Moj sin raste, a moj

brat je veoma dobar prema njemu. Kad go oe a ga vii, onosi mu puno poklona i slatkia.

eak oboava strica i uvele paljivo slua prie koje mu ovaj pria. Moja ena smatra a je to obro -

to to eak toliko voli svog strica. ,,A ona mi je neko rekao: Tvoj sin bas mnogo lici na svog strica.

Skoro ko a mu je roeni sin. To me je, prvi put, nateralo a se zamislim: a li je moj brat otac moga

sina? Zagleao sam ih ok su seeli jean pore rugog, pa sam i sam pomislio isto. Vrlo su slini.

Veoma volim svog brata. Mi smo blizanci, znate, i uvek smo sve radili zajedno. Ali ne volim pomisao

a je on otac mog sina. Voleo bih a popriam s njim o ovome, ali ne elim a kaem nita to bi

moglo a prouzrokuje uznemirenost u poroici. Tetka, vi ste mura ena: ta mislite, ta bi trebalo a

uraim?" Mma Ramocve je proitala pismo o kraja i pomislila: valja bi blizancu trebalo a buejasno koliko ovo zvui smeno - najza, blizanci su. Ako se tetka Imang smejala itajui ovo pismo, to


5/83

se u njenom ogovoru nije primeivalo. Vrlo mi je ao to se zabrinjavate zbog toga", napisala je.

Pogleajte se u oglealo. Liite li na svog brata?" Ponovo je to bilo sve to je imala a kae. Mma

Ramocve je razmiljala o svemu to je proitala. inilo se a ona i tetka Imang imaju barem neto

zajeniko. Obe su se bavile problemima rugih i o obeju se oekivalo a na neki nain rese njihove

tekode. Ali svaka slinost se time zavravala. Uloga tetke Imang bila je laka: ona je morala samo a

a saet ogovor naiznete injenice. U sluaju Mme Ramocve, vani poaci bili su esto nepoznati i

valjalo ih je nekako oznati. A poto ih ozna, morala je a urai mnogo vie o avanja pametnog ili

ravnounog preloga. Morala je a isprati stvari o konanog ishoa, a ti ishoi nisu uvek bili tako

jenostavni kao toje moa mislila tetka Imang. Bilo bi primamljivo, pomislila je, pisati tetki Imang

sleedi put ka bue imala posla s naroito upornim problemom. Mogla bi a joj pie i upita je ta bi

ona uraila u istim okolnostima. Evo, tetka Imang, rei ovaj problem!Da, bilo bi zanimljivo, pomislila

je, ali i potpuno neprofesionalno. Ako ste privatni detektiv, poput Mme Ramocve, ne smete da

otkrivate svetu probleme svojih klijenata; tavie, Klovis Anersen imao je poneto a kae na tu

temu. rite usta zatvorena",napisao je u Naelima privatnog istraivanja. rite usta zatvorena u

svakom trenutku, ali u isto vreme postiite ruge a ine upravo suprotno." Mma Ramocve sedalase ovog saveta i morala je a se sloi a je, ak iako zvui licemerno (ako je zaista licemerno ponaati

se na jean nain, a posticati ruge a se ponaaju sasvim suprotno), sutina valjanog etektivskog

posla upravo u tome a naveete ruge ljue a priaju. Ljui vole a priaju, pogotovo u Bocvani i,

ako im ate priliku, redi de vam sve to je potrebno a znate. Mma Ramocve ustanovila je vi mnogim

svojim sluajevima a stvari zaista stoje tako. Ako elite a obijete ogovor, pitajte nekog. To uvek

upali. Oloila je novine i ovela misli u re. Sve je to bilo lepo, seeti tako na veranii razmiljati o

tuima problemima, ali popone je omicalo, a ona je imala posla. U kuhinji u zanjem elu kude

nalazila se puna kesa boranije koju je trebalo oprati i naseckati. Bila je tu i bundeva, koja nije

nameravala da se skuva sama od sebe, kao i crni luk, koji je trebalo ubaciti u erpu s kljualom voom

i kuvati ok ne omeka. Tako je to ka siena, pomislila je; nika kraja poslu. Sve i a nae vremenaa posei i popije solju biljnog aja, moa ak i ve, uvek zna a, posle toga, neko oekuje neto

o tebe. eca ili mukarci ekaju a obiju a jeu; prljav po vapi za pranjem; zguvana suknja trai

a se ispegla. I tako bez kraja i konca. aj je bio samo privremeno reenje za ovozemaljske brige,

prema je svakako pomagao. Moa bi trebalo a pie tetki Imang i kae joj to. Mnogi problemi

mogli bi a nestanu tako to demo uzeti a popijemo aj i, ispijajudi ga, razmiljati o onome to moe

a se urai. A ak ako se problemi i ne rese na taj nain, mogu barem malo a se oloe, to nam je

katkada preko potrebno.

rugo poglavlje PRAVILAN I NEPRAVILAN NAIN A IZAETE NA KRAJ SA ZMIJOM

Sleedeg poneeljka pre pone, uinak Zebri u utakmici protiv Zambije u subotu posle pone bio je,

barem meu mukarcima, glavna tema razgovora. Znao sam a demo a pobeimo", rekao je arli,

stariji egrt. Sve vreme sam znao. I jesmo. Pobeili smo." Gospoin . L. B. Matekoni se osmehnuo.

Nije bio sklon likovanju, za razliku o svoja va egrta koja su uvek uivala u porazu protivnikog tima.

Shvatao je da povremene pobede, ako se sagleda ukupan rezultat, uvek bivaju zasenjene nizom

poraza. Teko je ka ste mala zemlja - barem u pogledu broja stanovnika - a morate a se takmiite s

onim mnogoljunijim zemljama. Ka Kenijci ele a izaberu fubalsku reprezentaciju, mogu da biraju


6/83

meu mnogo miliona mukaraca, a isto vai, jo ivie, za Junu Afriku. Bocvana, meutim, iako

prostrana kao nebo i blagoslovena irokim, suncem opaljenim prostranstvima, imala je manje o va

miliona ljui meu kojima je mogla a izaberefubalski tim. To je oteavalo suprotstavljanje velikim

zemljama, bez obzira na sav uloeni tru. abome, ovo se onosilo samo na sport. Kaa je o svemu

ragom re, znao je, i ponosio se tom spoznajom, a je Bocvana kara a se osloni na samu sebe - i

vie o toga. Nije ugovala nikom nita; nije krila nikakva pravila. Razume se, nije bila savrena;

svaka zemlja ini neke stvari kojih se njen naro moa stii. Ali barem su ljui znali koje su to stvari i

mogli su otvoreno a razgovaraju o njima, to mnogo znai. Fubal je, meutim, bio neto posebno.

a", rekao je gospoin . L. B. Matekoni. Zebre su igrale veoma obro. Bio sam vrlo ponosan."

,,Au!" uzviknuo je mlai egrt, uzimajudi polugu za otvaranje motora automobila koji je trebalo a

servisiraju. ,,Au! Jeste li vieli one ljue iz Lusake koji su plakali ispre staiona?" Svako moe a

izgubi", upozorio ih je gospoin . L. B. Matekoni. To morate a imate na umu svaki put ka

pobeite." I svako moe a plae, pa ak i mukarac, hteo je a oa, ali znao je da bi to, kad su

egrti u pitanju, bilo samo uzaluno troenje rei. Ali gaza, mi nismo izgubili", rekao je arli.

Pobeili smo." Gospoin . L. B. Matekoni je uzahnuo. Iako je neko vreme bio u iskuenju a sesasvim okane pokuaja a naui ove egrte bilo emu o ivotu, ipak je istrajavao. Smatrao je a

majstor valja a urai za svoje egrte i neto vie, a ne samo a im pokae kako se menja filter za ulje

i popravljaju konice. Trebalo bi a im pokae, po mogudnosti linim primerom, kako a se ponaaju

kao asni automehaniari. Svako moe a naui a popravlja kola - zar Japanci nemaju one maine

koje umeju da naprave kola kojima niko ne upravlja? - ali ne moe svakoa oraste stanarima koje

mora a ispunjava jean astan automehaniar. Takva osoba umede a posavetuje vlasnika

automobila; takva osoba redi de istinu u vezi s kvarom na automobilu; takva osoba imade na umu

najbolje interese vlasnika i ponaade se u sklau s tim. To je neto to se ko mehaniara prenosi s

jedne generacije na rugu, to nije uvek lako uiniti. Pogleao je egrte. Prestojao im je jo jean

kradi perio obuke u Zanatskoj koli, ali pitao se a li su osa ita nauili tamo. Primao je izvestaje izkole, s ocenama koje su obijali za akaemski eo obuke. Ti izvetaji nisu bili nimalo povoljni:

premda su dobijali prelazne ocene na ispitima - jedva - svaki put bee oat neizbean komentar o

njihovoj neozbiljnosti i aljkavosti. ta sam zgreio a zasluim ovakve egrte? pitao se gospoin . L.

B. Matekoni. Imao je prijatelje koji su takoe uzeli egrte i esto su komentarisali kako su imali srede

a obiju mlaide koji su vrlo brzo nauili ovoljno a zarae svoju platu, pa i vie o toga. Stavie,

jean o tih prijatelja, koji je uzeo jenog mlaida iz Lobacea, bez sustezanja je priznavao da taj mladi

ovek zna o kolima vie o njega i a, uz to, ume olino a se ophoi s muterijama. Gospoinu .

L. B. Matekoniju inilo se a je bio vrlo malerozan jer je obio va nesposobna egrta istovremeno.

Da je dobio jednog, to bi jo i mogao a razume; vojica su mu izgleala kao izuzetan maler.Gospoin . L. B. Matekoni je bacio pogle na svoj runi sat. Nije bilo svrhe a gubi vreme

razmiljajudi o tome ta bi bilo a je svet rugaiji. Tog ana su imali osta posla, a uz to je morao i da

obavi neto zbog ega de biti osutan vedi eo preponeva. Mma Ramocve i Mma Makuci otile su u

potu i banku, a tamo de se poue zarati. Bio je kraj meseca, kad je u bankama uvek vladala velika

guva. Bilo bi bolje, razmiljao je, ka bi ani isplate bili razliiti. Neki bi mogli obijati plate na kraju

meseca, po traiciji, ali bi ih zato ostali mogli obijati nekim rugim anima. Pomiljao je ak a

pieTrgovakoj komori, ali je zakljuio a to ne bi imalo velike svrhe; ima nekih stvari koje su, valjda,

toliko uvreene a ih nita i nika nede promeniti. an isplate, mislio je, svakako je jena o njih.

Ponovo je pogleao na sat. Morade uskoro a oe a se nae s ovekom koji je proavao veliku

garanu izalicu za popravke. Brzi motori Tlokvenga ved su imali jenu takvu, ali je gospoin . L. B.Matekoni smatrao a ne bi bilo loe a imaju jo jenu, pogotovo ako bi mu uspelo a je obije po


7/83

obroj ceni. Ali ako oe tim poslom, egrti de ostati sami u servisu sve o povratka Mme Ramocve i

Mme Makuci. Moa de sve biti u najboljem reu, ali moa i nede, i zato je gospoin . L. B.

Matekoni bio obuzet brigom. Pogleao je kola koja su se, postavljena na garanu izalicu, lagano

dizala uvis. Behu to velika bela kola koja su pripadala Trevoru Mvambi, nedavno postavljenom za

biskupa Anglikanske crkve u Bocvani. Gospoin . L. B. Matekoni je obro poznavao biskupa - on je

venao Mmu Ramocve i njega po onim rvetom u voritu sirotita, uz pesmu hora i visoko, vero

nebo - i u drugim okolnostima ne bi ozvolio a egrti petljaju po njegovim kolima, ali u ovom

trenutku ba i nije imao velikog izbora. Biskup je eleo a, ako je ikako mogude, obije kola natrag

koliko tog poslepodneva, jer je morao da prisustvuje nekom sastanku u Molepololeu. Nije bio posredi

nikakav ozbiljan kvar, ved samo rutinski servis, ali gospoin . L. B. Matekoni je uvek voleo a na

svakom vozilu proveri konice pre no to ga ponovo prea vlasniku i moa de tu morati neto a se

urai. Po njegovom miljenju, konicesu bile najvaniji eo automobila. Ako motor stane, to zaista

jeste gnjavaa, ali nije neposreno opasno. Teko a se moete povreiti stojedi u mestu, ali zato se

sasvim izvesno moete povreiti ako se kredete brzinom o peeset milja na as i ne moete da se

zaustavite. A rum prema Molepololeu, kao to su svi znali, bio je problematian zbog stoke kojajelunjala njime. Stoka je trebalo da ostane s druge strane ograde - takav je bio propis - ali te ivotinje

vladaju se prema sopstvenim propisima i kao da uvek misle da je trava bolja na drugoj strani druma.

Gospoin . L. B. Matekoni je najza zakljuio a de morati a ostavi biskupova kola na milost i

nemilost egrtima, ali a de zato, ka se oko poneva vrati, morati a proveri ta su uraili. Pozvao je

starijeg egrta i izao mu uputstva. Buite vrlo paljivi", rekao je. To je automobil biskupa Mvambe.

Ne elim a ga zbrzate. Hodu a sve bue uraeno paljivo." arli je buljio u po. Gaza, ja sam uvek

paljiv", uvreeno je ovratio. Jeste l' me ika vieli a oljarim?" Gospoin . L. B. Matekoni je

zaustio a neto kae, ali se preomislio. Zapoevanje rasprave s ovim momcima bilo bi beskorisno,

zakljuio je. ta go on rekao, o toga nede biti nikakve vaje; sve to njima ue na jeno uvo i omah

izae na rugo. Okrenuo se i otkinuo koma papirnatog ubrusa, i obrisao ruke. Mma Ramocve de seuskoro vratiti", rekao je. Ona i Mma Makuci otile su nekim poslom. Ali ok se ne vrate, vi ste

ogovorni. Je l' to jasno? Ima a voite rauna o svemu." arli se osmehnuo. Gaza, sve de a bue

cakumpakum", ovratio je. Ka vam kaem." Gospoin . L. B. Matekoni je poigao obrvu.

Hmmm", zaustio je, ali je na tome i ostalo. Voenje biznisa povezano je s brigama - one su

neizbene. Briga zbog va loa mlaa ranika ved je ovoljno loa; koliko bi tee bilo voiti veliku

kompaniju, sa stotinama zaposlenih. Ili voiti ravu - tek to mora a je uasno zahtevan posao,

pomislio je gospoin . L. B. Matekoni i upitao se kako ljui kao to su premijeri i presenici uopte

mogu a spavaju nodu, pore svih ovozemaljskih problema koji im pritiskaju pleda. Biti presenik

Bocvane sigurno nije bio lak posao i a je gospoin . L.B. Matekoni morao a bira izmeu ivota uravnoj kudi ili vlasnitva na Brzim motorima Tlokvenga, ne bi imao dilemu za koju bi se opciju

opreelio. Sa, nije a bi bilo neuobno iveti u ravnoj kudi, s njenim prohlanim sobama i

senovitim vrtovima. Bilo bi to vrlo prijatno, ali koliko teko mora biti preseniku ka svi, ili skoro svi,

koji ou a ga vie trae neto o njega: molim vas, gospoine, uraite ovo; molim vas uraite ono;

molim vas ozvolite ovo ili ono ili bog zna ta jo. Ruku na srce, nije ni njegov ivot bio ba mnogo

rugaiji; otprilike svi koji su olazili ko njega traili su a im popravi kola i to, po mogudnosti, istog

ana. Mma Potokvani bila je ivi primer za to, sa svojim neprestanim zahtevima a se pobrine za sve

mogude neispravne maine tamo u sirotitu. Kao neko ko nije kaar a se oupre Mmi Potokvani i

njenim zahtevima, svakako i nije najbolji kaniat za presenika Bocvane, razmiljao je gospoin .

L. B. Matekoni. Razume se, presenik verovatno nije upoznao Mmu Potokvani i verovatno bi ak ion zakljuio a je prilino teko oupreti se toj neverovatno upornoj eni, s njenim vodnim kolaem i


8/83

svim ostalim smicalicama kojima se sluila a obrlati ljue a neto urae. egrti tog preponeva ipak

nisu ugo bili sami. Neugo nakon to je gospoin . L. B. Matekoni otiao, nali su sebi uobna

seita na va stara, prevrnuta burenceta za ulje, odakle su mogli da posmatraju prolaznike na

rumu. Mlae ene koje su prolazile, svesne oiju koje su ih pratile, mogle su a ovrate pogle ili a

se prave a ili ne primeduju, ali su svakako morale a uju komentare vojice mlaida. Bila je ovo fina

zabava za egrte, stoga behu grno razoarani iznenanom pojavom malog belog kombija Mme

Ramocve svega esetak minuta posle olaska gospoina . L. B. Matekonija. ta ste zaseli tu?"

uzviknula je Mma Makuci, izlazedi iz kombija. Nemojte a mislite a vas nismo viele." arli ju je

pogleao s izrazom uvreenog pravenika.Imamo pravo na pauzu za aj ko sav ostali svet", ovratio

je. Ni vi ne raite sve vreme, je l' tako? I vi pijete aj. Vieo sam vas." Malo je rano za pauzu za aj",

umeala se blagim glasom Mma Ramocve, pogleajudi na svoj runi sat. Ali nema veze. Sigurna sam

a ste osa ved oraili veliki eo posla." Tako su lenji", gunala je Mma Makuci sebi u brau. im

gospoin . L. B. Matekoni nege oe, omah ignu sve et'ri u vazuh." Mma Ramocve se

osmehnula. Jo su vrlo mlai", rekla je. Jo uvek ih je potrebno nazirati. Svi mlaidi su takvi." A

naroito beskorisni poput ovih", oala je Mma Makuci, ok su ulazile u kancelariju. Ka samopomislim a de, ka zavre sa egrtovanjem - kad god to bilo - modi slobono a vrIjaju. Zamislite

samo, Mma. Zamislite a arli ima vlastiti biznis. Zamislite a se ovezete u servis i zateknete arlija

kao glavnog majstora!" Mma Ramocve nije rekla nita. Pokuavala je ved a ubei Mmu Makuci a

bue malo tolerantnija prema vojici momaka, ali inilo se a njena pomodnica ima oreenih

prerasua. Po njoj, egrti nisu valjali za ve pare i nita to bi iko rekao nije je moglo ubeiti u

suprotno. Ule su u kancelariju. Mma Ramocve je prila prozoru iza svog stola i irom ga otvorila. an

je bio topao i u maloj prostoriji ved je postalo sparno; prozor je omogudavao makar kretanje vazuha,

bez obzira na to to je taj vazuh bio vreli ah Kalaharija. ok je Mma Ramocve stajala na prozoru i

zurila u nebo bez ijenog oblaka, Mma Makuci je napunila ajnik voom, za prvu solju aja koju de

popiti tog prepoiieva. Potom se okrenula i stala a izvlai stolicu koju je jutros ugurala sasvim posto. I upravo u tom trenutku je vrisnula - a taj vrisak se prolomio kroz vazduh i naterao malog

beloggekona a pojuri preko grea na tavanici kao a mu ivot zavisi o toga. Mma Ramocve se

okrenula na peti i ugleala rugu enu kako stoji sasvim nepomino, lica sleenog o straha. ,,Zm..."

zamucnula je, a potom izgovorila: Zmija, Mma Ramocve! Zmija!" Mma Ramocve u prvi trenutak nije

uinila nita. Pre mnogo goina u Mouiju, otac ju je nauio a je, ka su zmije posrei, najvanije

ne praviti nikakve nagle pokrete. Nagli pokret, iako, dabome, sasvim normalan, mogao je a uplai

zmiju i natera je u napa, prema se, kako je rekao, vedina zmija vrlo nerao oluuje na to. Ne ele

a trade otrov", rekao joj je. ,,I upamti a se one plae nas koliko i mi njih - moa jo i vie."

Meutim, nema zmije koja bi se prestravila kao Mma Makuci kad je ugledala kobru kako se lagano

njie na nekoliko stopa o nje. Znala je a bi trebalo a ovrati pogle, jer ove zmije umeju s

neverovatnom preiznodu a ispljunu otrov u oi rtve; znala je, ali je svejeno ustanovila da joj je

pogle prikovan za sitne crne zmijske oi, tako sitne i pretee. Kobra", apatom je obacila Mmi

Ramocve. Ispo mog stola. Kobra." Mma Ramocve se lagano omakla o prozora. Istovremeno je

ohvatila telefonski imenik koji je leao na njenom pisadem stolu. Bio je jeino to joj se nalazilo na

ohvat ruke i mogla ga je, bue li neophono, baciti na zmiju a bi joj ovratila panju o Mme

Makuci. Meutim, ispostavilo se a to ipak nede biti potrebno. Osetivi vibracije izazvane

pomeranjem stopala, zmija je naglo spustila glavu i otpuzala od stola Mme Malcuci, prema velikoj

korpi za papir na rugom kraju prostorije. Shvativi to kao signal, Mma Makuci je povratila mod

pokreta i jurnula prema vratima. Mma Ramocve je krenula za njom i ve ene su se ubrzo nale nasigurnom, s ruge strane vrata koja su snano zalupileza sobom. va egrta, koja su raila na kolima


9/83

biskupa Mvambe, poigla su pogle. Unutra je zmija", uzviknula je Mma Makuci. Vrlo velika zmija."

vojica mlaida smesta su ostavila posao i pritrala potresenim enama. Koja zmija?" upitao je arli,

briudi ruke komaom stare hartije. Mamba?" Ne", ovratila je Mma Makuci. Kobra. S velikim

klobukom - ovolikim. Pore mojih nogu. Spremna za napa." Imali ste srede, Mma", oao je mlai

egrt. a vas je ta zmija ujela, osa biste ved bili pokojni. Pokojna Mma Makuci." Mma Makuci ga je

prezrivo pogleala. Znam", rekla je. Ali ipak se nisam uspaniila. Stajala sam sasvim nepomino."

Ispravno ste postupili, Mma", rekao je na to arli. Ali saa demo a oemo unutra i ubijemo tu

zmiju. Za dva-tri minuta, vaa kancelarija de ponovo biti bezbena." Okrenuo se rugom egrtu, koji

je oneo va velika francuska kljua i pruio mu jean o njih. Naoruani ovim alatom, lagano su

prili vratima i okrinuli ih. Paljivo", uzviknula je Mma Makuci. Zmija je bila vrlo velika."

Pogleajte oko korpe za papir", oala je Mma Ramocve. Tu je nege, na tom kraju." arli je zavirio

u kancelariju. Stajao je na poluotvorenim vratima i nije mogao da vidi celu prostoriju, ali zato je

mogao a vii korpu i po oko nje i, a, razaznavao je neto omotano oko na korpe, neto to se

lako pomerilo u trenutku ka ga je okrznuo pogleom. Eno je", oapnuo je rugom egrtu. Tamo

preko." Mlaid je izvio vrat napre i ugleao oblije na pou.Ispustivi uan polu-uzvik, zavitlao jefrancuski klju preko prostorije, promaivi metu, ali pogoivi zato zi neposreno izna korpe.

Zveket kljua koji je pao na po naterao je zmiju a ponovo poigne glavu i rairi svoj klobuk,

okredudi se prema izvoru opasnosti. Saa je i arli bacio svoj klju, koji je takoe uario u zi, ali je

ovog puta pao tako a je pogoio kraj zmijinog repa. Zmija se nekoliko asaka borila a povrati

ravnoteu, uarajudi repom naokolo kao biem. Zatim se glava ponovo pretee zaklatila, s jezikom

koji je palacao ok je gmizavac pokuavao a shvati buku i opasnost okruenja u kojem se nalazio.

Mma Ramocve zgrabila je miicu Mme Makuci. Nisam sigurna a li ovi momci..." Nije zavrila

reenicu. Usvom uzbuenju, nisu primetile vozilo koje je stalo iza njih i mlaog oveka svetle kose

opaljenog suncem koji je iz njega izaao. Mma Ramocve", rekao je mlai ovek. ta se ogaa?"

Mma Ramocve se okrenula prema posetiocu. O, gospoine Vitson", rekla je. Stigli ste u pravi as.Unutra je zmija. egrti pokuavaju a je ubiju." Nil Vitson je omahnuo glavom. Zmije ne moraju

omah a se ubiju", ovratio je. ajte a pogleam." Priao je vratima kancelarije i pokretom glave

ao znak egrtima a se omaknu. Nemojte a je plaite", rekao je. Samo pogoravate situaciju ako

je uplaite." Ovo je vrlo velika zmija", ozlojeeno je ovratio arli. Moramo a je ubijemo, Rra." Nil

je bacio pogle kroz vrata i ugleao kobru sklupanu pore korpe za papir. Okrenuo se arliju. Imate

li neku motku ove?" upitao je. Bilo kakvu. Najobiniju motku." Mlai egrt je otiao po motku, ok

su arli i Nil ostali a motre na zmiju. Morademo a je ubijemo", rekao je arli. Ne smemoje pustiti

a se smuca ovua. ta ako ujee neku o ovih gospoa? ta ako ujee Mmu Ramocve?" Ujede je

samo ako se oseti ugroenom", objasnio je Nil. ,,A zmije se osete ugroene samo ako ljui nagaze nanjih ili..." zastao je, a potom oao: ako ih gaaju kojeim." Mlai egrt se vratio s pouom

motkom, olomljenom s rveta akarane koje je raslo pore ograe servisa. Uzevi je o njega, Nil

se lagano uvukao u kancelariju. Zmija ga je posmatrala, poigavi malo prenji eo tela i napola

rairivi klobuk. Naglim pokretom, Nil je prebacio motkupreko lea zmije i pritisnuo joj vrat na po.

Zatim je, nagnuvi se napre, zgrabio kobru iza glave i poigao je. Rep koji je ibao na sve strane

traedi oslonac, uskoro mu se naao u rugoj ruci. Tako", rekao je. ,,A sa, arli, treba nam jean

ak. Sigurno imate ak ove nege." Ka se sat kasnije vratio, gospoin . L. B. Matekoni je bio

obro raspoloen. Garana izalica koju je otiao a vii bila je u olinom stanju, a vlasnik nije traio

mnogo za nju. tavie, bila je krajnje jeftina i gospoin. L. B. Matekoni je ved ao kaparu za nju.

Njegov osmeh pokazivao je zaovoljstvo obavljenom transakcijom, ali egrti ga nisu ni primetili.Gaza, imali smo veliku frku ove", rekao je arli. ,,U kancelariju Mme Ramocve je ula zmija. Vrlo


10/83

velika zmija, s ovolikom glavom. a, ba tolikom." Gospoin . L. B. Matekoni se iznenaeno trgao.

,,U kancelariju Mme Ramocve", promucao je. Je l' ona obro?" O a, jeste", ovratio je arli. Sreda

njena a smo bili tu. a nismo, bogami ne znam..." Gospoin . L. B. Matekoni je pogleao mlaeg

egrta, kao a trai potvru ovih rei. Jeste, gaza", oglasio se mlai egrt. obro a smobili tu.

Uspeli smo a izaemo na kraj sa zmijom." A ge je zmija?" upitao je gospoin . L. B. Matekoni.

Ge ste je bacili? Sigurno znate a se njen parnjak uvek vrada a je trai. U tom sluaju imademo

velikih nevolja." Mlai egrt obacio je pogle arliju. ali smo mu a je onese", rekao je arli.

Onom oveku iz Mokoloija, onom s kojim ste razmenjivali elove za motor. On ju je odneo."

Gospoin Vitson?" upitao je gospoin . L. B. Matekoni. On ju je oneo?" arli je potvrno

klimnuo. Zmije ne moraju omah a se ubiju", rekao je. Najbolje je pustiti ih na slobou. Ali to ved

znate, zar ne, gaza?" Gospoin . L. B. Matekoni nije ogovorio. Grabedi krupnim koracima, otiao

je o vrata kancelarije, pokucao i uao. Unutra, seedi za svojim ranim stolovima, Mma Ramocve i

Mma Makuci su ga iekujudi pogleale. uo si?" upitala je Mma Ramocve. uo si za zmiju?"

Gospoin . L. B. Matekoni je potvrno klimnuo. Jesam, sve", ovratio je. Sva sreda a nisi

povreena, Mma Ramocve. Za sve rugo nije me briga." A ja?" javila se Mma Makuci sa svog mesta.ta je sa mnom, Rra?" Svakako, Mma, rago mi je a vas nije ujela", rekaoje gospoin . L. B.

Matekoni. Vrlo mi je rago zbog toga. Ne bih eleo a zmija ujee ijenu o vas." Mma Ramocve je

omahnula glavom. Bogme, Mma Makuci je bila vrlo blizu a nastraa", rekla je. I imale smo srede,

te se zaesilo a je naiao onaj tvoj prijatelj. ovek zna sve o zmijama. Trebalo je a vii kako ju je

uzeo u ruke, gospoine . L. B. Matekoni. Kao a je stonoga ili tako neto." Gospoin . L. B.

Matekoni je elovao zbunjeno. Ali, mislio sam a su je momci uhvatili", rekao je. arlimi ree

a..."Mma Makuci je prasnula u smeh. Oni? Oh, Rra, trebalo je a ih viite. Gaali su je francuskim

kljuevima i samo su je naljutili. Nisu bili ni o kakve koristi. Ba ni o kakve." Mma Ramocve se

osmehnula svom muu. ali su sve o sebe, naravno, ali..." Zadutala je. Niko nije savren, pomislila

je, a i sama se nije ba najbolje snala u atoj situaciji. Niko o nas ne zna kako a izae na kraj sazmijama sve ok ne oe taj trenutak, a taa se uglavnom ne snaemo ba najbolje. Zmije su jena

o onih proba na koje nas ivot stavlja i nika se ne zna kako demo toga asa reagovati. Zmije i

mukarci. To su iskuenja koja ivot stavlja pre ene, a isho nije uvek onakav kakav bismo eleli a

bude.

Trede poglavlje BESPLATNA HRANA SAMO GOJI Svima je bilo potrebno neko vreme da se oporave od

incienta s kobrom. Ubeeni a su ba oni oigrali kljunu ulogu u borbi sa zmijom, egrti su celog

ana bili puni sebe, priajudi priu svima koji su navratili u servis i kitedi je svaki put novim etaljima.Gospoin Polopeci, novi ranik koga je zaposlio gospoin . L. B. Matekoni - i koji je, prema

dogovoru, po potrebi ispomagao i u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji - uo je sve o tome ka se

oko sat kasnije vratio s terena. Po nalogu gospoina . L. B. Matekonija, otiao je po automobilske

gume u epo na rugom kraju graa, to je bio zaatak koji je esto iziskivao ugotrajno ekanje. im

je izaao iz kamioneta koji je u servisu sluio za te poslove, bee nagraen arlijevom pripovedu o

ogaaju; arli jeovog putapaljivo voio rauna a pomene prisustvo upravnika Rezervata za ivlja

u Mokoloiju, makar samo kao pozainsku porku. Mma Makuci je imala mnogo srede", rekao je,

ka je arli zavrio s priom. Te zmije napaaju kao munja. Tako brzo. Ako su oluile a napanu,

nema anse a ih izbegne." arli je bio prebrz za nju", rekao je mlai egrt. Spasao je ivot Mmi

Makuci." Zastao je, a potom oao: ,,A ona ni hvala a mu kae." Gospoin Polopeci se osmehnuo.

Siguran sam a je veoma zahvalna", rekao je. Ali vi biste, momci, trebalo a upamtite a niko nije


11/83

prebrz za zmiju. Sklanjajte im se s puta. Dok sam radio u bolnici, video sam nekoliko vrlo gadnih

sluajeva zmijskog ujea. Vrlo ganih." Rekavi to, prisetio se jene ene koju su ovezli iz Ocea; ujela

ju je siktavica ka se nodu u snu pomerila i uznemirila ebelu, tromu zmiju koja se, u potrazi za

toplotom, uvukla u njenu jenosobnu kolibu. Bio je euran u apoteci i stajao je napolju, na ulazu u

hitnu pomod, ka su je izneli iz ambulantnih kola i vieo joj je nogu, nateenu toliko a je koa pukla.

Sutraan je uo a nije preivela i a je za sobom ostavila troje ece, bez oca ili bake koji bi ih pazili;

pomislio je tada na svu onu decu u Africi koja su ostala bez roditelja i kako im mora biti bez ikoga ko

bi ih voleo onako kako nas vole samo roitelji. Pogleao je egrte. Oni nisu razmiljali o tim stvarima,

a i ko bi o njih oekivao tako neto? Bili su mlai, u goinama ka ovek veruje a je besmrtan, bez

obzira na sve dokaze koji govore suprotno. U servisu nije bilo vremena za bavljenje ovim mislima;

imali su mnogo posla. Gospoin Polopeci je istovario nove gume, s novim novcatim arama i

oznakama ispisanim kreom; gospoin . L. B. Matekoni prihvatio se zaatka poeavanja

brzinomera na starom karavanu francuske proizvodnje - kolima koja nije voleo, jer su se vaza neto

kvarila i kojima je, po njegovom miljenju,jo oavno trebalo prireiti ostojanstvenu sahranu;

vojica egrta ovravala su servisiranje poslunih belih kola biskupa Mvambe. U susednoj kancelarijiPrve amske etektivske agencije, Mma Ramocve i Mma Makuci ukale su papirima na svojim

ranim stolovima. Nisu imale bogzna ime a se bave, jer je agencija prolazila kroz jean o onih

mirnih perioa, tako a su se latile sreivanja okumentacije, zaatka ijim je obavljanjem, kao

vlasnica iplome Bocvanskog kolea za sekretarice, rukovoila Mma Makuci. Imali su obiaj a

kau a je valjano arhiviranje klju uspenog biznisa", rekla je Mmi Ramocve, prelistavajudi gomilu

starih priznanica. a, a", ovratila je Mma Ramocve, ne preterano zainteresovano. Ved je ko zna

koliko puta ula misli Mme Makuci na temu arhiviranja i smatrala je a o tome zaista ima jo vrlo

malo a se kae. Po njenom miljenju, teorija o arhiviranju nije bila ni izbliza toliko vana koliko

prosta injenica a li ono funkcionie ili ne. obar sistem arhiviranja omogudavao je oveku a

pronae pare papira; lo sistem arhiviranja nije. inilo se, meutim, a ipak ima jo toga a se kae.Arhiviranje moe ase obavlja po atumu", nastavila je Mma Makuci, kao a preaje na asu. Ili

moe a se vri po abecenom reu imena osoba na koje se okumenti onose. To su va glavna

sistema. Datum ili ime." Mma Ramocve prostrelila ju je pogledom preko sobe. Izgledalo joj je uno

da dokumenta ne mogu da se arhiviraju prema predmetima. Ona sama nije posedovala nikakvo

birotehniko obrazovanje, a kamoli iplomu Bocvanskog kolea za sekretarice, ali je bila sigurna a

je i sistem zasnovan prema premetima takoe mogud. ,,A ta je s premetima?" upitala je. Ima i

toga", urno je ometnula Mma Makuci. Zaboravila sam na to. I po premetima, takoe." Mma

Ramocve je naas razmislila. U kancelariji su arhivirale okumenta prema imenima klijenata, to

jesmatrala savreno loginim sistemom, ali bilo bi zanimljivo, pomislila je, uspostaviti uporedni sistem

prema vrsti sluajeva. Tako bi imali obimnu arhivu na temu preljube, u koju bi mogla a oloi sve

sluajeve koji su se ticali tih nezgonih problema, prema bi po svoj prilicibila potrebna i dodatna

poela. Mogli bi, moa, a postoje oeljak za sumnjiave mueve i oeljak za sumnjiave ene, a

ka bolje razmisli, ak i onaj za sluajeve muke menopauze. Mnoge o ena koje su olazile ko nje

behu zabrinute zbog svojih sredovenih mueva, a Mma Ramocve je proitala nege o mukoj

menopauzi i svim nevoljama o kojih ona ovoi. Izvesno je i sama imala a kae poneto o tome,

ka bi je neko pitao. Mma Ramocve i gospoin . L. B. Matekoni otili su a ruaju kudi, u Zebrinu

ulicu, to su s uivanjem inili svaki put ka je to posao u servisu ozvoljavao. Mma Ramocve volela je

da prilegne dvadesetak minuta posle podnevnog obeda. Povremeno bi i nakratko zadremala, ali

najede bi samo itala novine ili asopis. Gospoin . L. B. Matekoni nije legao, ved je voleo aproeta batom zatidenom mreastom tenom i razglea svoje povrde. Iako je bio automehaniar, u


12/83

ui je, poput vedine ljui u Bocvani, bio farmer, i mala leja povrda koje je uspevao a izmami iz suve

zemlje donosila mu je veliko zaovoljstvo. Jenog ana, ka se penzionie, njih voje de se preseliti

na selo, moa u Moui, kupiti koma zemlje koji de obraivati i malo stoke. Taa de najza imati

vremena a sei na pragu s Mmom Ramocve i posmatra kako pre njima tee ivot u selu. Bide to lep

nain a provee svoje preostale ane na ovom svetu; u miru, sredan, meu ljuima i stokom ronog

kraja. Bilo bi obro umreti meu svojom stokom, pomislio je; s njihovim slatkim ahom na licu i

tamnim, blagim oima koje te gleaju osamog kraja tvog puta, sve o obale reke. Vrativi se s

pauze za ruak, Mma Ramocve je zateklaMmu Makuci kako je eka na vratima kancelarije. Mlaa

ena elovala je iznervirano. Neka ena vas eka unutra." Mma Ramocve je klimnula glavom. a li

je rekla zato je ola, Mma?" upitala je. Mma Makuci izgleala je prilino ljutito. Insistira na tome

a razgovara s vama, Mma. Ponuila sam se a je sasluam, ali rekla je a hode moju

pretpostavljenu. Tako je rekla. Pretpostavljenu. To ste vi." Primedujudi pogled Mme Makuci pun

neoobravanja, Mma Ramocve je suspregla osmeh. Njena pomodnica se uvek nervirala ka bi se

ogoilo ovako neto. Ljui bi telefonirali i traili a ih prebaci efici, izazivajudi Mmu Makuci a

ozlojeeno zatrai objanjenje o priroi poziva. Ne viim zato ne mogu a mi kau zato zovu",zlovoljno je rekla. Taa bih lepo mogla a vam prebacim vezu nakon to vam kaem ko zove i o

emu je re." Ali to bi znailo a bi morali vaput a priaju isto", istakla je Mma Ramocve. Moa

smatraju a je zato bolje a saekaju a..." Prekinula se u pola reenice. Izglei a de ovaj argument

ubeiti Mmu Makuci behu vie nego slabi. ena koja ju je ekala u kancelariji bila je jo jena o tih

koji nisu bili spremni a kau Mmi Makuci kojim poslom olaze. Ipak, trebalo je imati razumevanja;

sama oluka a se oe ko privatnog etektiva zara nekog linog problema prestavljala je ved

ovoljno veliki korak, i ovek je morao biti blag prema tim ljuima. Nije bila sigurna a bi ona imala

hrabrosti da se zbog nekog intimnog problema poveri sasvim nepoznatoj osobi. Kad bi se, na primer,

gospoin . L. B. Matekoni ravo ponaao - to je, abome, bilo nezamislivo - da li bi bila kadra da

oe i razgovara s nekim o tome ili bi patila u tiini? Bila je sklonija a poveruje a bi patila u tiini; onabi reagovala tako, ali nekl rugi su, naravno, rugaiji. Neki ljui jeva ekaju a istresu svoje

najintimnije probleme u uvo svakog ko je voljan a slua.Mma Ramocve seela je jenom u autobusu

pore takve ene; a ta joj je ena, za vreme potrebno a autobus stigne o Gaborona o Lobacea,

ispriala sve o svojim osedanjima prema svekrvi, o brizi za sina kome je kola ila veoma obro, ali je

sreo evojku koja mu je zavrtela pamet i ovukla misli sa kolskog graiva, kao i o svojoj radoznaloj

kominici koju je u nekoliko navrata primetila kako s vogleom na oima zaviruje kroz prozor njene

spavade sobe. Moa je takvim ljuima lake ka govore, ali to ume a bue vrlo naporno za one

koje su oabrali za sluaoce. ena koja je sedela u kancelariji podigla je pogled kad je Mma Ramocve

ula u prostoriju. ok se Mma Ramocve smetala za svoj rani sto, razmenile su utive pozrave posvim propisima. Vi ste Mma Ramocve?" upitala je ena. Mma Ramocve je lako prignula glavu,

upijajudi sitne pojeinosti koje bi joj omogudile a proceni ovu enu. Imala je oko trieset pet goina,

tu nege; bila je traicionalne grae, poput Mme Ramocve (moa ak jo traicionalnije); a suedi

po prstenu koji je nosila, bila je uata za oveka koji je mogao a joj priuti poebelu zlatnu burmu.

Oeda, rekao je Klovis Anersen u Naelima privatnog istraivanja, aje vie putokaza o praktino

svega ostalog (osim rokovnika ili novanika!). Osmotrite oedu. Ona govori. Mma Ramocve je

osmotrila eninu oedu. Suknja, vrsto zategnuta preko njenih traicionalnih bokova, bila je o

prilino kvalitetnog materijala, neutralne sive boje. Ne govori nita, pomislila je Mma Ramocve, sem

injenice a ova ena voi rauna o svojoj oedi i a moe a potroi osta novca na nju. Gore je

imala belu bluzu i... Zastala je. Na jenom rukavu, tik ispo lakta, nalazila se crvenkastosmea mrlja.Neto je kapalo niz rukav, neki sos, moa. Vi ste kuvarica, Mma?" upitala je Mma Ramocve. ena je


13/83

potvrno klimnula. Jesam", ovratila je, itaman je htela a kae jo neto, ka je zadutala i zbunjeno

se namrtila. Otku znate, Mma? Jesmo li se ved nege srele?" Mma Ramocve je omahnula rukom.

Nismo", ovratila je. Nismo se srele, ali imam neki osedaj a ste kuvarica." akle, stvarno jesam",

rekla je ena. A mora biti a ste vrlo pametni ka ste to pogoili. Pretpostavljam a se zato i bavite

ovim poslom." Posao kojim se ljui bave govori mnogo o njima", rekla je Mma Ramocve. Vi ste

kuvarica, moa zato to... ozvolite a razmislim. Zato to volite a jeete? Ne, sigurno ne zbog

toga. Bilo bi previe jenostavno. Kuvarica ste, akle, zato... zato to ste uati za kuvara. Jesam li u

pravu?" ena je ispustila zviuk iznenaenja. Ne mogu a verujem a znate sve to", uzviknula je.

Ba uno." Mma Ramocve naas nije progovarala. Bilo je to primamljivo, pripisati sebi zasluge, ali

zakljuila je a ne moe to a urai. Razlog to to znam, Mma", rekla je, jeste injenica a itam

novine. Pre tri nedelje - ili bee etiri? - u novinama se pojavila vaa fotografija. Pobeili ste na onom

kuvarskom takmienju. A u novinama je pisalo a ste vi kuvarica na koleu ove u Gaboronu i a

vam je mu kuvar u hotelu 'Prezient'." Osmehnula se. Eto, Mma, otku znam sve te stvari." Ovo

otkride bee pozravljeno glasnim smehom Mme Makuci. Eto viite, Mma", rekla je, znale smo sve

o vama o prvog trenutka ka ste oli ovamo. Nisam uopte morala a priam s vama!" MmaRamocve uputila je upozoravajudi pogle u pravcu Mme Makuci. Morala je a pripazi na nju kad su

klijenti u pitanju; umela je katkaa a bue neutiva prema njima, ona ka je smatrala a se ne

ponaaju prema njoj s unim potovanjem. Bila je to neobina tenencija, koja je, po miljenju Mme

Ramocve, poticalaiz onih devedeset sedam procenata. Morade a porazgovara s njom o tome,

jenog ana, i a je, moa, uputi a proita ono vano poglavlje u knjizi Klovisa Anersena, u kojem

je opisao pravilan onos prema klijentima. Ne bi nika trebalo a pokuavate a osvojite poen na

raun klijenta, upozoravao je Klovis Anersen. etektiv koji pokuava a ispane pametan na raun

klijenta zapravo uopte nije pametan - naprotiv. Mma Ramocve je dala znak Mmi Makuci da pripremi

aj. aj je pomagao klijentima a buu govorljiviji, a izglealo je a se ova ena oseda nelagono i a

joj je potrebno a se opusti. Smem li a pitam kako se zovete, Mma?" poela je Mma Ramocve.Popi", ovratila je ena. Popi Maope. Ljui me zovu prosto Popi." Vrlo lepo ime, Mma. Volela bih

da se zovem Popi." Kompliment je izmamio osmeh. Neka sam ga se stiela", rekla je Popi. Krila

sam o ljui kako se zovem. Smatrala sam a je to vrlo glupo ime."*( Poppy na engleskom znai

mak, bulka". (Prim. prev.)) Mma Ramocve je omahnula glavom. Nije bilo niega sramnog u imenu

Popi, ali niste nika znali kojih bi sve imena ljui mogli a se stie. Eto, na primer, gospoin . L. B.

Matekoni. Vrlo su malobrojni, ako ih je uopte bilo, oni koji su znali ta se krije iza njegovih inicijala.

Njoj je, naravno, rekao, jer su tada ved bili vereni, ali izglea a niko rugi nije znao; sasvim izvesno

ne Mma Makuci, koja ju je nimalo uvijeno pitala o tome i obila ogovor a joj, naalost, ne moe

redi. Neka imena su lina stvar", rekla joj je taa Mma Ramocve. To je sluaj s imenom gospodina

. L. B. Matekonija. Ouvek je bio poznat kao gospoin . L. B. Matekoni i on eli a tako i ostane."

Skuvavi aj, Mma Makuci je izvaila ve olje i stavila ih na sto. Mma Ramocve je primetila kako za

to vreme posmatra klijentkinju, kao da se priprema a jojneto kae, i obacila joj je upozoravajudi

pogle. ola sam ko vas zbog jenog problema vrlo line priroe", poela je Popi. Jako mi je

teko a priam o tome." Mma Ramocve je pruila ruku preko stola, taman ovoljno a lagano

dodirne Popinu polakticu. Posrei je neki brani problem, pomislila je, a o njima nije nika lako

govoriti; ved i sam razgovor o njima esto onese suze i tugu. Ako je re o nekom branom

problemu, Mma", blago je rekla Mma Ramocve, imajte na umu a smo - Mma Makuci i ja - dosad

ule ama ba sve to ima a se kae na tu temu. Nema ta nismo ule." Nema", potvrila je Mma

Malcuci, pijuckajudi svoj aj. I pomislila na onog klijenta, mukarca, koji je oao prole neelje iispriao im neverovatnu priu i koliko ihje truda obe stajalo da ne prasnu u smeli dok je opisivao


14/83

kako... Oh, ne sme nikako a razmilja o tome, jer bi se omah mogla ponovo nasmejati. Popi je

oluno omahnula glavom. Nije posrei nikakav brani problem", rekla je. Moj mu je obar

ovek. Imamo sredan brak." Mma Ramocve je skrstila ruke. rago mi je to to ujem", ovratila je.

Koliko ljui moe a kae tako neto u ovim tekim vremenima? Otkako su ene ozvolile

mukarcima a misle a se moe i bez braka, sve je polo naopako. Eto ta ja mislim, Mma." Popi je

naas razmislila. Mislim a ste verovatno u pravu", rekla je. Pogleajte ovu zbrku. Pogleajte samo

sva ova neverstva. Ljui i umiru zbog toga, zar ne? Mnogi umiru." Na trenutak su sve tri zadutale. Ono

to je Popi rekla nije se mogloporedi. Bilo je istina. Samo istina. Ali nisam zbog toga ola", nastavila

je Popi. ola sam zato to sam vrlo uplaena. Bojim se a du izgubiti posao, a ako ga izgubim, kako

demo platiti kudu koju smo kupili? Cela moja plata olazi na rate za kudu, Mma.Prema tome, ako

izgubim posao, morademo a se selimo, a znate kako je teko nadi neko pristojno mesto za ivot.

Jenostavno nema ovoljno kuda." Mma Ramocve je uzela olovku sa svog ranog stola i stala a je

vrti meu prstima. a, ena je zaista u pravu.Ona, Mma Ramocve, imala je srede jer je poseovala

sopstvenu kudu u Zebrinoj ulici. a je saa morala a kupi kudu, ne bi mogla. Kako ljui uspevaju a

preive ka je stambeni prostor tako skup? Ogovor na ovo pitanje prestavljao je misteriju za nju.Popi ju je posmatrala. Molim vas, Mma, nastavite", rekla je Mma Ramocve. Naam se a vam ne

smeta to se igram olovkom. Paljivo vas sluam. Naprosto, lake je sluati ka ovek ima neto u

rukama." Popi joj je pokretom ruke ala o znanja a nema nita protiv. Ne smeta mi, Mma. Samo

se vi igrajte. A ja du a priam, i redi du vam zato sam uplaena. Ali prvo moram a vam kaem neto

o svom poslu, jer, ako dete mi pomodi, to su stvari koje morate a znate. Kuvanje me je ouvek

zanimalo, Mma. Kao devojka stalno sam bila u kuhinji, kuvajudi za celu poroicu. Baka me je nauila.

Ouvek je kuvala i umela je a pripremi jenostavna jela tako a buu vrlo ukusna. Kukuruznu kau.

Sorgum. Te tako jednostavne stvari imale su divan ukus kad bi im moja baka dodala svoje zainske

trave. Zainske trave ili malo mesa, ako smo imali srede, ili ak naseckane Mopani crve.*( Gusenice

carskog moljca, nazvane tako jer se hrane lidem enemskog mopanirveta (Colophospermum

mopane). Ruralne zajenice u Africi se ved stotinama goinama u ishrani oslanjaju na njih, kao i na

neke ruge vrste larvi i gusenica, kao na osnovni izvor belanevina. anas su sve popularniji meu

turistima, kao vrlo ukusna etnika" hrana. (Prim. prev.)) Oh, oni su bili prava poslastica. Ne mogu a

odolim

Mopani crvima, Mma. A vi?" Nema Mocvanca koji bi im ooleo", ovratila je Mma Ramocve,

osmehujudi se. Volela bih a ih ovog asa imam ove, ali izvinjavam se, Mma..."Popi je otpila gutljaj

svog aja. Eh, Mopani crvi! U svakom sluaju, otila sam na kuvarski kurs u Junu Afriku. Imala sam

srede to sam uspela a se upiem tamo, pa jo i a obijem stipeniju. Kurs je trajao celu goinu i

tamo sam nauila vrlo mnogo o kuvanju. Nauila sam i kako a kuvam za sto ili vesta ljui, isto tako

lako kao to kuvamo za etvoro ili petoro. Nije uopte tako teko, znate, Mma Ramocve, po uslovom

a znate koje su vam koliine namirnica potrebne. Potom sam se vratila u Bocvanu i obila prvi

posao u jednom od rudnika dijamanata, onom u Orapi. Tamo imaju kantine za rudare, a ja sam bila

pomodnica jenog o glavnih kuvara. Posao je bio vrlo teak, a oni ruari su uvek bili tako glani! Ali

uila sam sve vie, a tamo sam upoznala i svog mua, koji je raio kao ef kuhinje u kudi u koju je

kompanija smetala svoje posetioce.Voleli su a gostima serviraju valjanu hranu, a ovek za koga

sam se uala bio je kuvar koji ju je pripremao. Jenog ana je moj mu oluio a mu je osta ivotau runiku ijamanata. 'Ove nema ta a se rai', rekao je. 'Svua oko nas je samo praina,nita


15/83

vie.' Rekla sam mu a ne bi trebalo a olazimo ok ne skupimo vie novca, ali njemu je bilo svega

osta i hteo je preemo u Gaboron. Sredom, lako je obio novi posao, preko nekoga ko je oseao u

gostinjskoj kudi i znao a hotel 'Prezient' traijo jenog kuvara. I tako smo oli ovamo, a i ja sam

se ubrzo zaposlila u tom koleu, onom velikom, novom, koji su sagraili tamo na onoj strani znate

na koji mislim, Mma. Bila sam sredna to sam obila taj posao i zaovoljna to ivimo u Gaboronu,

gde se sve ogaa i ge niste okrueni samo praininom i niim vie. Sve je ilo veoma obro. Ja

nisam obila mesto efa kuhinje - taj posao rai jena ena po imenu Mma Cau. Bila je uvek veoma

dobra prema meni i postarala se da po isteku prve godine dobijem poviicu. Bila sam vrlo sredna, sve

ok nisam otkrila ta se ogaa.Mma Cau ima mua, koga sam jenom ili vaput viela tamo.

Jenog ana, jena o spremaica mi je rekla: 'Taj ovek sve pojee, znate. obije svu najbolju

hranu.' Nisam imala pojma ta je time htela a kae, stoga sam je upitala o kojem to oveku govori.

Rekla mi je a je to mu Mme Cau i a u koleu postoji ostava u koju on povremeno navrada i u koju

mu njegova ena onosi samo najkvalitetnije meso. rugim anima, rekla je, Mma Cau onosi

pakovanja najboljeg mesa i priprema ga muu ko kude. Ta hrana pripaa koleu, rekla je, ali ipak

olazi pravo u usta mua Mme Cau, koji je, zahvaljujudi valjanim obeima, svakog ana sve eblji ieblji. Isprva nisam poverovala u to. Jesam primetila da je on vrlo debeo, ali pomislila sam da je to

zato to je oenjen tako obrom kuvaricom. Muevi obrih kuvarica esto su eblji o ostalih

mukaraca - to je sasvim prirono, pretpostavljam. Jenog ana sam reila a proverim a li mi je

ta spremaica ispriala istinu. Uoila sam a Mma Cau poneka u vreme ruka oe iz kuhinje, ali uvek

sam bila prezauzeta a bih obratila panju na to. U velikoj kuhinji se uvek neto eava i ima mnogo

razloga zbog kojih ef kuhinje poneka mora i a oe o poreta. Mora da proverava zalihe. Mora da

ogovara na telefonske pozive. Mora a pouruje pomodnike. Tog ana sam motrila na Mmu Cau. U

jenom trenutku je izala napolje a bi pozvala jenu pomodnicu, koja je seela napolju na suncu i

nije radila svoj posao. Pogledala sam kroz prozor i viela kako preti prstom toj eni i vie na nju, ali

nisam ula ta je rekla. Maa, mogu a mislim ta je to bilo. ,,A ona, nekoliko minuta kasnije,primetila sam a je prila vratima jene o pednica za zagrevanje i izvaila iz nje pokriven sud. Bila je

to pednica koju nika ne koristimo, buudi a kuhinja ima veliki kapacitet. Uzelaje, akle, taj su, koji

bee pokriven metalnim tanjirom, i izala iz kuhinje. Prila sam prozoru i viela je kako olazi prema

maloj zgradi blizu kuhinje. Tamo se nalazi stara kancelarija, koja se vie ne koristi, i ostava. Ula je,

zarala se unutra nekoliko minuta, a potom ponovo izala, bez sua, ali briudi ruke o kecelju.

Priekala sam va-tri minuta. Mma Cau bila je zauzeta nagleanjem pomodnica koje su servirale

gula za stuente. Govorila im je a ne prave suvie izane porcije, jer nede biti ovoljno gulaa za

one stuente koji de ruati u rugoj turi. ula sam i kako kae jenoj pomodnici a ne bi trebalo a

daju obilnije porcije onima koji suim simpatiniji, koji im se osmehuju ka oe njihov re ili koji suim u rou. Nisam mogla a verujem svojim uima, ako je ono to sam pre toga viela bilo istina.

Mislim da ne bi trebalo govoriti jedno, a raditi sasvim suprotno, zar ne, Mma Ramocve? Ne. I ja sam

to pomislila. To je bio najpogoniji trenutak a izaem iz kuhinje, ok je Mma Cau rala preavanje

pomodnici. Izala sam i otrala preko o zgraice u koju sam je viela a ulazi. Zakljuila sam a de

biti najbolje a se pravim a neto traim,stoga nisam pokucala na vrata, nego sam ih samo otvorila i

ula. Unutra je bio mukarac, onaj ebeli mukarac, mu Mme Cau. Seeo je za malim stolom, a pre

njim se nalazio tanjir s ogromnom niclom. Bilo je tu i povrda - krompir preliven umakom i gomila

instane argarepe. Na stolu se nalazila i boca keapa o paraajza, kao i novine, ejli njuz, koje je

prelistavao ok je jeo. Pretvarala sam se a sam iznenaena, iako je ono to sam viela bilo upravo

ono to sam i oekivala a viim. Stoga sam ga pozravila i izvinila se to ga uznemiravam ok rua.Osmehnuo se i rekao a nema veze, te a slobono potraim ono po ta sam ola. Potom se vratio


16/83

svojoj nicli, koja je stvarno olino mirisala u toj maloj prostoriji."Kako je pria tekla, usta Mme

Ramocve behu sve vie i vie otvorena o ua. Mma Makuci takoe je elovala kao a je

hipnotisana pripovedu koju je kazivala njihova klijentkinja i seela je za svojim ranim stolom sasvim

nepomino, upijajudi svaku re. Popi je saa zastala. Naam se a ne mislite a sam bila previe

raoznala", rekla je. Znam a se ne bi trebalo petljati u tua posla." Mma Ramocve je omahnula

glavom. Ali to nisu tua posla, Mma", rekla je. To su vaa posla. Ako neko o zaposlenih potkraa

firmu, to su onda svakako posla svih koji u njoj rade. To su posla svih vas." Popi je izgledala kao da joj

je laknulo. rago mi je a ste to rekli, Mma. Ne bih elela a me smatrate za osobu koja gura nos u

tue stvari. Brinula sam..." akle", prekinula ju je Mma Ramocve. Morate a oluite ta a raite.

Jeste li zato oli ko mene?" Ovaj zakljuak elovao je logino Mmi Ramocve, ali je Popi poigla

ruke, poriudi. Ne, Mma", rekla je. ,Ja sam omah oluila ta du a uraim. Koliko sutraan sam

prila Mmi Cau i upitala je za njenog mua. Rekla sam joj: 'Zato va mu jee hranu koja pripaa

koleu? Zar nemate ovoljno sopstvene hrane?' Ona je tog asa pregleala neki lonac i ka je ula

moje pitanje, ispustila ga je, toliko je bila iznenaena. Zatim se zagleala u mene i rekla mi a ne zna

o emu priam i a ne bi trebalo a izmiljam takve nebulozne prie, a ne bi neko sluajnopoverovao u njih. 'Ali viela sam svojim oima', ovratila sam. 'Viela sam ga tamo preko u ostavi

kako jee nicle iz koleke kuhinje. Viela sam ga, Mma.'"Mma Makuci, koja je ota dutala, nije vie

mogla a se suzri. Ali, Mma, nije valja pokuala a porekne", rekla je. Pokvarene li ene! a

otkia o usta stuentima i hrani tog svog ebelog mua! A za to meso ovajaju se pare o poreza

koji svi pladamo!" Popi i Mma Ramocve istovremeno su pogleale MmuMakuci. Njen gnev bee

gotovo opipljiv. Pa i nije", nastavila je Popi. Ka sam joj rekla a sam svojim oima viela ta se

ogaa, ona je samo naas zadutala. Ali gleala me je suenim oima - evo, ovako. Potom je rekla da

de se, ako samo nekome zucnem o tome, postarati a izgubim posao. Objasnila mi je kako je njoj lako

a to urai. a de biti ovoljno a kae upravitelju kolea a nisam orasla poslu i a moraju a

potrae nekog rugog. Rekla je a de joj oni poverovati i a ja tu nedu modi ba nita." Naam se aste otili pravo u policiju", srito je rekla Mma Makuci. Popi je ljutito mrknula. Kako sam mogla?

Nisam imala nikakav dokaz koji bih dala policiji, i poverovali bi pre njoj nego meni. Imajte na umu da

je ona ef kuhinje. Ja sam samo jena o kuvarica." Mma Ramocve je poigla pogle prema tavanici.

Proitala je neavno jean lanak o ovoj vrsti problema i pokuavala je a se priseti izraza koji su

upotrebili a bi ga opisali. uvanje u pitaljku!*( Doslovan prevod fraze

,,whistle-blowing". Inae, ova fraza prevoi se kao propevati" (prilikom policijskog ispitivanja, na

primer), oati" (nekog ko se bavi neim nezakonitim) i tome slino. Ovde je, zbog dijaloga koji sledi,

dat doslovan prevod ove fraze. (Prim. prev.)) a, to je to. U lanku se

govorilo o tome a se oni koji uoe neke nezakonite ranje na svom ranom mestu i hode a ih

prijave, esto nau u nebranom grou. U nekim zemljama, pisalo je, zakon titi one koji unu u

pitaljku - u nekim zemljama, a, ali nije bila sigurna vai li to i za Bocvanu. U Bocvani je bilo vrlo malo

korupcije, ali ipak nije bila sigurna a li to iole olakava ivot uvaima u pitaljku. uvanje u

pitaljku", rekla je glasno. Eto ta je to uvanje u pitaljku." Popi ju je bleo pogleala. Ko uva u

pitaljku?" upitala je. Vi", ovratila je Mma Ramocve. Ili biste mogli a unete u pitaljku." Ne

viim kakve veze imaju pitaljke s ovim", rekla jePopi. Ka biste otili u policiju, unuli biste u

pitaljku", objasnila je Mma Ramocve. Tako se kae za osobu koja obeloani ono to se ogaa izakulisa." Iza kulisa?" upitala je Popi. Mma Ramocve oluila je a promeni pristup. Ima ljui koji su


17/83

prilino bukvalni u svom shvatanju stvari, a Popi je, inilo se, bila jena o njih. obro, nemojmo se

saa suvie zamajavati pitaljkama i slinim stvarima", rekla je. ta je ove vano: elite a uraimo

neto povoom te ene i njenog potkraanja. Je li tako?" Prelog kao a je uznemirio Popi. Nije",

odvratila je. To nije ono to elim, Mma. Morate a saekate a zavrim priu." Mma Ramocve se

lakim pokretom glave izvinila, a Popi je nastavila tamo ge je stala. Bojala sam se, Mma. Nisam

smela ni a pomislim a ostanem bez posla i zato nisam uraila nita. Nije mi se dopadala pomisao

a taj ovek proire svu to ravnu hranu, ali ona sam pomislila kako bi bilo iveti bez kude i samo

sam se ugrizla za jezik. Ali ona, pre tri ana, Mma Cau mi je prila ba ka sam se spremala a

krenem kudi. Moj mu ima kola i ekao me je napolju. Videla sam ga kako sedi u kolima i zuri u nebo,

kao to voli a rai. Ka ste kuvar, sve to viite su tavanica kuhinje i oblaci pare. Zato, ka ste

napolju, volite a gleate u nebo. Mma Cau me je povukla u stranu. Tresla se o besa i mislila sam

a sam neto grno pogreila u poslu. Ali nije bila re o tome. Zgrabila me je za miicu i unela mi se u

lice. 'Misli a si pametna', rekla je. 'Misli a moe a me natera a ti platim za dutanje o mom

muu. To misli, je l' a?' Nisam imalapojma o emu govori. To sam joj i rekla, ali ona mi se samo

nasmejala u lice. Rekla je a je pocepala pismo koje sam napisala. Zatim je rekla a eme se prvomprilikom otarasiti. Rekla je a e moa potrajati i mesec-va, ali a de se pobrinuti a me isteraju s

posla." Popi je uutala. Pribliavajudi se kraju prie, poela je a govori sve glasnije, a poslenje

reenice izgovorila je ahdudi. Mma Ramocve se nagnula prema njoj i uzela je za ruku. Ne nervirajte

se, Mma", blago je rekla. Ona samo preti. Ljui esto ne ispune svoje pretnje, zar ne, Mma Maknci?"

Pre no to je ogovorila, Mma Makuci je kratko pogleala Mmu Ramocve. Pomislila je a takvi ljui

esto urae ba onako kao to su i zapretili a de uraiti - i gore od toga - ali da nije pravi trenutak za

izraavanje takvih sumnji. Pogrevanje atmosfere", rekla je. Pomislili biste a je u Bocvani i ovako

ovoljno toplo, s Kalaharijem omah tu blizu, ali ipak postoje ljui kao to je ta Mma Cau, koji

podgrevaju ionako vrelu atmosferu. Ali to je ipak samo vreli vazduh, Mma, tako da nema potrebe da

se zabrinjavate." Popi je pogleala Mmu Makuci i slabano se osmehnula. Naam se a ste u pravu,Mma", odvratila je. Ali nisam sigurna u to. I, uostalom, o kakvom je to pismu priala? Ja joj ga sasvim

sigurno nisam napisala." Mma Ramocve je ustala sa stolice i otila o prozora. Popi je rekla kako

kuvari vole a gleaju u nebo ka go im se ukae prilika za to; e pa isto vai i za privatne etektive,

pomislila je. Stavie, svi bi trebalo a gleaju u nebo kad god mogu, jer nebo zna mnoge odgovore,

po uslovom a ovek zna kako a ih vii. A saa, ok je posmatrala nebo, preko vrhova kronji

akacija i gore ka onoj jeedoj praznini, inilo joj se vrlo oiglenim a Popi nije jeina koja zna za

hranu i ona druga osoba koja zna - a koja, takoe vrlo oigleno, nije niko rugi o pomenuta

spremaica - koristi priliku a ucenjuje Mmu Cau. Na Popinu nesredu, krivica je pala na nju, ali to je

tako tipino za ivot, zar ne? esto biva okrivljena pogrena osoba i pogrena osoba trpi zbog neegato jeuraio neko rugi. A u svemu tome je nebo, nebo koje je vielo toliko toga, neutralno,

apsolutno neutralno. Problem s uenom, razmiljala je Mma Ramocve, jeste sleedi: rtva je esto

prestupnik, ali poto je ucenjena, ume a izazove nae saaljenje. Ali zato bismo alili nekoga ko je,

naprosto, nateran a plati za svoj prestup? Mmi Ramocve se uinilo a je ovo problem koji iziskuje

ozbiljno razmiljanje. Moa ak i postavljanje pitanja tetki Imang. Tetka Imang...

etvrto poglavlje TA SU FEMINISTKINJE NAMENILE MUKARCIMA Mma Makuci je pripremila veeru

za gospoina Futija Raifutija, svog oskoranjeg verenika. Futi Raifuti bio je sin starijeg gospoina

Raifutija, uspenog poslovnog oveka, farmera i vlasnika proavnice nametaja vostruko

uobnije". Upoznala ga je na plesnom kursu koje su oboje pohaali, na Akaemiji za ples i pokret. To


18/83

nije bila prava akaemija, utoliko to nije imala svoju zgrau, a ni osoblje, ako se izuzmu ena koja je

uzimala novac i instruktor, gospoin Fano Fanope, plesa koji je s velikim uspehom nastupao u

Johanesburgu i Najrobiju. Glas o veribi proneo se meu polaznicima plesnog kursa, a gospoin

Fanope lino je jene veeri, na kraju asa, zvanino objavio a se akaemija ponosi time to je

zbliila ovaj par. Kontakt meu ljuima je sutina plesa", rekao je u svom govoru. Ka igrate s

nekim, vi mu se obradate, iako ne otvarate usta. Vai pokreti mogu a pokau ono to vam je u srcu.

To je veoma vano. Upravo zato se takomnogo srednih parovaupoznalo upravo na igrankama. A to je

jo jean razlog a rezerviete mesto na naem narenom kursu, ako to ved niste uinili. ame,

mogle biste a buete kao Grejs Makuci i naete ove obrog mua; gospoo, ugleajte se na

gospodina Futija Radifutija, koji je naao ovu obru enu. Poelimo im a buu sredni zajeno!

Poelimo im mnogo srednih sati na plesnom poijumu i svim rugim mestima!" Mma Makuci bee

dirnuta ovim govorom, uprkos neuvijenom pozivu na rezervacije unapred. Dopadao joj se gospodin

Fanope i znala je da mu je istinski drago zbog njihove veridbe. Znala je i da to zadovoljstvo dele i

mnogi polaznici kursa, ak iako ne ba svi. Jena o ena, osoba po imenu Vajolet, koju je znala iz

Bocvanskog kolea za sekretarice, porugljivo se smekala zavreme govora gospodina Fanopea ipromrmljala neto mukarcu koji je stajao pore nje, koji je jeva suspregao smeh. Mma Makuci je

razmenila nekoliko rei s njom na jenom o ranijih asova, i tom prilikom je Vajolet iznela

omalovaavajudi! primebu na raun zelenih cipela Mme Makuci (na koje je ona bila grdno ponosna)

i otvoreno se podsmevala Futiju Radifutiju. Krajnjom snagom volje, Mma Makuci joj je odgovorila

kurtoazno i ak se potruila a joj a kompliment. To je oista bilo teko, s obzirom na to a je

Vajolet obila jeva prolaznu ocenu na Bocvanskom koleu za sekretarice - nekih pedesetak posto -

i bee oigleno a sve to je zanima jeste a ulovi to je mogude bogatijeg mua. Primetivi

posmeh, Mma Makuci je jean ivan trenutak zamiljala ta bi mogla a kae Vajolet, ukoliko joj se

ukae prilika. A prilika se zaista ukazala, krajem te veeri, ka je Vajolet stala pore nje i rekla: akle,

Mma, ba ste ljubazni. Lepo je o vas to ste voljni a pazite gospoina Raifutija. Mora biti a mu jebilo vrlo teko a nae enu, a sa ste vi pristali a se uate za njega. Ba ste ljubazni. Ali to sam

ouvek znala,naravno." Mma Makuci je pogleala svoju neprijateljicu. Jo uvek se sedala onih ana u

Bocvanskom koleu za sekretarice, ka su glamurozne evojke, kojima je Vajolet, manje ili vie, bila

kolovoa, seele u zanjem elu uionice i priale o svojim uspesima u rutvu i posmevale se ka

bi preava pohvalio Mmu Makuci ili neku rugu vrenu evojku. Taa nije rekla nita i, ruku na srce,

ne bi trebalo a govori ni saa, ali iskuenje je naprosto bilo suvie veliko. Hvala vam, Mma",

ovratila je. Ali, znate, ja sam ona koja je imala srede. Ne nalazi se svakog ana ovakav mu."

Zadutala je, a ona nastavila. Ali naam se a de i vas jenog ana zaesiti ista takva sreda. Ko zna?"

Potom se umilno osmehnula. Vajolet je razrogaila oi. Sreda? Ne bih ja to tako nazvala, GrejsMakuci! Nisam ba sigurna a je sreda nadi se pore mukarca kao to je taj. U svakom sluaju,

naam se a de na kraju ispasti dobro za vas. Moa i hode." I potom je i sama oala: Ko zna?"

Mma Makuci je osetila kako joj srce u gruima bubnja. Kucnuo je as za poslenji uarac. Ali ja sam

zaista imala srede, Mma", ovratila je. Mislim a bi bilo koja evojka koja se ua u tuporodicu

mogla a se smatra srednom. I bogatom, uz to." Vajolet je zarhtala. Bogatom?" Psst", rekla je

Grejs Makuci, stavivi prst na usne. Nije pristojno pominjati te stvari. Zato nedu ni a govorim o

proavnici nametaja 'vostruko uobnije', koja je samo jean o biznisa u vlasnitvu mog verenika,

znate. Ne smem a priam o tome. Ali sigurno znate tu proavnicu, Mma? Ako ovoljno uteite,

mogli biste jenog ana a navratite i kupite sebi stolicu." Vajolet je zinula a neto kae, ali nije

rekla nita. Potom se pojavio gospoin Fanope, rukovao se s Mmom Makuci i oveo je aporazgovara s rugim polaznikom kursa koji je hteo a joj estita. Mma Makuci se osvrnulai okrznula


19/83

pogleom Vajolet, koja je petljala neto po svojoj runoj torbici, ali je potom podigla glavu i uhvatila

njen pogle, nesposobna a sakrije svoju zavist. Bilo je toliko prolosti: pune stia, siromatva i muka,

i saa je naprosto mogla a uje glas Mme Ramocve u glavi. Ovo ba nije bilo lepo o vas, Mma

Makuci", rekla je Mma Ramocve. Nije trebalo to a raite." Znam", ovratila je u mislima Mma

Makuci. Ali jenostavno nisam mogla a oolim, Mma." Glas Mme Ramocve postao je smesta

meki. Znam", rekla je. Znam." I zaista je znala, jer iako je bila obra i ljubazna, Mma Ramocve bila

je pre svega ljusko bide i obro je znala a ima trenutaka kaa je nemogude oupreti se malom

likovanju, a pogotovo onom koga dete se kasnije s osmehom prisedati i smeiti se satima i satima.

Mma Makuci i Futi Radifuti uhodali su se u prijatnu rutinu. etiri ana neeljno, ukljuujudi i

poneeljak, Futi je olazio na veeru u kudu Mme Makuci; preostala tri ana naizmenino je

obeovao ko svoje najstarije tetke, ko sestre i zeta i, subotom uvee, ko svog ostarelog oca.

Veere ko oca bile su mu katkanaporne, buudi a starevo pamdenje nije bilo kao neka i esto

se ponavljao, naroito ka je priao o stoci. Ali Futi bee pun potovanja i satima bi seeo ok bi

njegov otac vaza ispreao o jenom te istom: Seda li se Futi onog olinog bika kojeg je prodao

onom oveku koji je iveo u Mahalapiji? Moe li Futi a se seti koliko su platili za onu bramanskukravu koju su kupili o onog burskog farmera ole u Zerustu? Bee to ba valjana krava, al' ka je ono

uginula? Seda li se Futi koje to goine bee? Ita je bilo s onim bikom koji je otiao u Mahalapiju?

Seda li ga se Futi? Sigurno? Tu i tamo, Mma Makuci priruila bi mu se na ovim veerama u oevoj

kudi i seela bi mirno tokom tih stalno istih razgovora, truedi se iz petnih ila a ne zarema

zavreme pria ili pitanja koja su ih prekiala. Kakva je ove goine stoka u Bobonongu? Je l' mrava? Je

l' rugaija o stoke ole na jugu? Primetila je a Futi u oevom prisustvu izraenije zamuckuje. Za

veerama u njenoj kudi, to zamuckivanje bilo je saa jevaprimetno, to je sveoilo o

samopouzanju koje je uspevala a mu ulije. U njenom rutvu, bio je saa sasvim sposoban a

izgovara uge i komplikovane reenice, bilo na Secvana jeziku ili na engleskom, bez i najmanjeg

oklevanja ili spoticanja. Ova novopronaena reitost, na koju je bio tako ponosan, omogudavala muje a iskae stvari koje goinama nije mogao, a redi su prosto tekle iz njega; rei o etinjstvu, o

eatvu; rei o poslu s nametajem i uobnosti ili neuobnosti raznih vrsta stolica; i rei o radosti,

istoj raosti zbog toga to je naao nekog s kim de osaa eliti ivot. Bilo je to kao ka se okona

sua - sua koja stvara prostranstva tiine, jenako kao to sua isui slanite i pretvori ga u belu

prainu - a rei behu kao ugo uena kia, o koje se zemlja najza zazeleni. Ubrzo je ustanovila ta

Futi voli a jee i starala se a mu uvek pripremi neko o tih jela. Voleo je meso, naravno, naroito

govee oreske s koskom, koje je s uivanjem uzimao u ruke i gloao. Voleo je kotanu sr sa

irokom boranijom prelivenu istopljenim maslacem, kao i seckano suvo meso u umaku, servirano s

pirekrompirom. Pripremala mu je sva ta jela i svaki put bi joj iznova ouevljeno estitao na njenomkulinarskom umedu, kao a ga jo nijenom nije pomenuo. Volela je te komplimente, kao i lepe stvari

koje je govorio o njenom izgleu. Po sopstvenom miljenju, nije bila nita vie o ena s velikim

naoarima i problematinom koom; saa bee opisivana kao jena o najlepih ena u Bocvani, s

nosom koji ga je posedao na... i tu je promumlao neto i ona nije obro ula na ta ga to poseda

njen nos, ali bila je sigurna a je asocijacija pozitivna i nije joj smetalo to ne zna ta je to.Te veeri,

posle drame sa zmijom, Mma Makuci udostojila je Futija kompletnom pripovetkom o onome to se

pretvorilo u nezaboravan an. Ispriala mu je o apsurnoj prii koju su egrti izmislili o svojoj ulozi u

uklanjanju zmije, a on se na to smejao. Zatim mu je ispriala za Popin olazak i njenu zanimljivu

pripovest o krai hrane i pretnji otputanjem. Ka je Mma Makuci zavrila, Futi je nekoliko minuta

seeo ne progovarajudi. akle?" rekao je naposletku. akle, ta moete a uraite a bistepomogle toj eni? Nije mi jasno kako dete uspeti a joj sauvate posao. ta moete a uraite?"


20/83

Moemo a se pobrinemo a ta kuvarica - ta ruga ena -izgubi posao, a ne ona", odvratila je Mma

Makuci. Nju bi trebalo otpustiti." Futi je elovao sumnjiavo. Moa. Ali ne viim kako dete to

postidi. Uostalom, oakle poeti u jenom ovakvom sluaju?ta vi tu uopte moete?" Mma Makuci

mu je sipala jo jenu porciju pirekrompira. Moemo a ustanovimo ko zaista ucenjuje Mmu Cau.

Taa bismo mogli a joj kaemo a to nije Popi." Futi je smatrao a je to sasvim logian prelog, ali

mu je potom pala na pamet bolja ieja i rekao ju je Mmi Makuci ok je poinjao a jee svoj pire-

krompir. abome, bilo bi lake, zar ne, redi Mmi Cau a demo, bue li otpustila Popi, mi redi vlastima

na koleu za njeno potkraanje. To bi svakako bilo jenostavnije." Mma Makuci je buljila u njega.

Ali i to je, u sutini, ucena", prigovorila je. Ne moe a ie naokolo i preti ljuima na takav

nain." Ne viim zato ne", rekao je Futi, briudi trunicu pirea s brae. Mi o nje ne obijamo

nita. Ne moe biti ucena ako ne obija nita za sebe." Mma Makuci je razmislila malo o ovome.

Moa je Futi u pravu, ali ipak, Mma Ramocve je stalno naglaavala a cilj ne opravdava sredstvo i da

oveknema pravo a poini prestup a bi ispravio neku nepravu. Ipak, i Mma Ramocve bee

poznata po tome to je tu i tamo umela a slae u nastojanju a opre o istine. Izvukla je

informaciju o ravnog inovnika tako to je navela nepostojedi propis; reavajudi poroiniproblem biveg ministra pretvarala se a je neko rugi; spisak je poui, ka smo ved ko toga. U

svakom sluaju, raila je to u svojim nastojanjima a pomogne onima kojima je pomod bila potrebna

i, uostalom, to nisu bile nikakve krupne lai; meutim, ipak su bile lai i pitala se a li je Mma

Ramocve sasvim oslena u vezi s ovim. Oluila je a de morati to a je pita, ali ovog asa bilo je

bolje da promeni temu. Stoga je podigla pogled s tanjira i upitala Futija Radifutija kako je bilo tog

ana u ranji. rage volje je ostavio iza sebe filozofske sloenosti ucene i stao ivahno a pripovea o

problemu na koji su naili prilikom isporuke stola koji je imao samo tri noge. U fabrici su bili izriiti u

svojoj tvrnji a su im ostavili sve etiri, ali je ranik u sklaitu jenako vrsto stajao pri stanovitu

a je imao samo tri noge kaa je opremljen. Moa je ovo jo jean sluaj za Mmu Ramocve", rekla

je Mma Makuci. Ona je obra u raspetljavanju takvih neoumica." Riti se osmehnuo. Ima MmaRamocve i pametnija posla", rekao je. Vede zloine koje valja a rei." Mma Makuci je ved ranije ula

ovu popularnu zabludu. Laskala joj je pomisao da je reputacija Prve damske detektivske agencije tako

naduvana, ali nije mogla a ozvoli a Futi, njen roeni verenik, ostane u neznanju u pogleu onoga

ime su se zaista bavile. Ne", ovratila je. Mma Ramocve ne reava zloine. Ona se bavi malim

stvarima." a bi zorno prikazala koliko su male, Mma Makuci pribliila je vrh palca i kaiprsta sasvim

blizu, kao a prirava vlas kose. Ali", nastavila je, te male stvari su ljuima vane. MmaRamocve

ume esto a mi kae a se ivot sastoji o malih stvari. I mislim a je u pravu." Futi je pomislio kako

je i ona u pravu. Beemalice razoaran saznanjem a se Prva amska etektivska agencija ipak ne

bavi velikim zloinima. Bilo mu je vrlo rago to uopte ima verenicu, a kamoli jo verenicu s takoglamuroznim zanimanjem, i hvalio se prijateljima kako je veren s poznatom detektivkom. Dabome, to

je, strogo uzev, bila istina - Mma Makuci je zaista bila etektivka i nije bilo preterano vano to se u

svom poslu bavila ovozemaljskim stvarima. Stavie, tako je verovatno bilo i bolje. etektivi rugaije

vrste umeli su i a buu izloeni opasnosti, a to nije bilo ono to je Futi imao na umu za svoju buudu

enu. Nema mnogo opasnosti u poslu proaje nametaja, u kojem de uvek biti mesta za nju bue li

oluila a napusti privatno istraivanje. Pitao se a li bi trebalo a joj to pomene,ali je ipak reio a

je bolje a duti. Nije eleo a pomisli a de u braku s njim morati a se povinuje njegovim planovima;

uo je a ene u poslenje vreme nerao prihvataju takve stvari to je, u stvari, obro, smatrao je.

Jer, previe ugo su mukarci uzimali zravo za gotovo a de se ene pokoravati njihovim

zapovestima, a ako su ananje ene ovoile to u pitanje, rage volje se slagao s njima. Maa, to neznai a je gajio simpatije prema onima koje su sebe nazivale feministkinjama: uo je jenu o tih


21/83

gospoa na raiju i bio okiran njenom agresivnodu prema mukarcu koji ju je intervjuisao. Ta ena

je, manje ili vie, optuila reportera a je arogantan ka je osporio njenu tvrnju a su mukarci,

uopte uzev, manje sposobni o ena. Rekla je a je njegovo vreme prolo" i a de feminizam

zbrisati mukarce kao to je on. Ali ako de mukarci biti zbrisani, pitao se Futi Raifuti, ta de biti s

njima? Hode li biti smeteni u nekakve specijalne omove, u kojima de im biti zaavani neki

jednostavni zadaci, ok de se ene baviti vanim upravljakim poslovima? a li de mukarcima biti

ozvoljeno aponeka izau iz tih omova i proetaju malo (po pratnjom, razume se)? Jo obrih

nekoliko ana nakon to je osluao tu emisiju, brinuo je Futi Raifuti o tom zbrisavanju i imao vrlo

iv i neprijatan san - nodnu moru, u stvari - u kojoj ga je neka krupna feminisukinja zaista poistila

nekakvom metlom. Bee to vrlo neprijatno iskustvo, to tumbanje u oblaku praine pre agresivnim

pokretima te zastraujude ene. Pogledao je Mmu Makuci, koja je sekla komad mesa na svom tanjiru.

Struno je baratala noem, kojim je gurnula oseeno parence na viljuku. Zatim se viljuka nala

pre njenim ustima, koja su se irom otvorila a prime hranu, posle ega su se zubi sastavili.

Osmehnula mu se i pokretom glave pokazala prema njegovom tanjiru, postiudi ga a nastavi s

jelom. Futi je pogledao u svoj tanjir. Tog trenutka mu je palo na pamet da bi Mma Makuci mogla bitifeministkinja. Nije znao otkud mu ta pomisao. Nije mu nikad pretila a de ga zbrisati, ali ka su igrali

zajedno na Akademiji za ples i pokret, nije bilo sumnje u pogledu toga ko vodi. Gospodin Fano Fanope

objasnio je a je u klasinim plesovima uvek mukarac onaj koji voi, ali Futi je zakljuio a nije

stvoren za to i rao je sleio olune posticaje lanova Mme Makuci, o kojih jean bee poloen

na njegovo rame, a rugi nisko na leima. a li ju je ovo inilo feministkinjom ili naprosto enom koja

ume a prepozna mukarca koji nema pojma kako a voi u plesu? Podigao je pogled s tanjira i

usmerio ga ka Mmi Makuci. Vieo je svoj oraz u soivima njenih velikih okruglih naoara i osmeh na

njenim usnama. Moa bi bilo najbolje a je jenostavno upita, pomislio je. Mma Makuci", zaustio

je, hteo bih neto a te pitam." Mma Makuci je spustila no i viljuku i osmehnula mu se. Moe a

me pita ta go eli", ovratila je. Verenici smo."Progutao je knelu. Bilo bi najbolje a bueirektan. Jesi li ti feministkinja?" bubnuo je. Usle nervoze, malice je zamucao izgovarajudi re

feministkinja", zbog ega je slovo f zazvualo vostruko ili, ak, trostruko. Njegovo zamuckivanje

bee znatno umanjeno o susreta s Mmom Makuci i njenog pristanka a se ua za njega, ali u

trenucima stresa je jo uvek umelo povremeno a se ispolji. Mma Makuci bila je pomalo zateena

pitanjem. Nije oekivala nainjanje ove teme, ali sa ka je pitanje palo, mogla je ati samo jean

ogovor. abome a jesam", jenostavno je rekla. Ogovorivi, pogleala ga je kroz svoje velike

okrugle naoari; ponovo se osmehnula. anas su mnoge ene feministkinje. Zar nisi to znao?" Futi

Raifuti nije mogao a joj ogovori. Zinuo je a neto kae, ali izglealo je a su ga rei, u poslenje

vreme tako izane, jenostavno napustile. Bee to stari, obro poznat osedaj; napor a misli koje sumu bile na umu artikulise u glas koji nije hteo a izae iz grla, ili je izlazio grevito, zapinjudi.

Zamiljao je buudnost pun

Documents

176549486 Aleksandar Mekol Smit Plave Cipele i Sreća