2009 Seminar Ski Rad Marko Dogovic

8/9/2019 2009 Seminar Ski Rad Marko Dogovic

1/29

UIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGAIZACIOIH AUKA

SEMIARSKI RAD

STRAE DIREKTE IVESTICIJE KAO

FAKTOR PRIVREDOG RASTA I RAZVOJA

Mentor: Ime i prezime studenta i broj indeksa:

prof. dr Dragana Kragulj Marko Dogovi 103/09/M

Beograd, decembar, 2009.


2/29

2

APSTRAKT

Strane direktne investicije (SDI) imaju veliki znaaj za privredni rast i razvoj

zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Dosadanja iskustva pokazuju da su strana

ulaganja igrala znaajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i nainu

poslovanja u zemljama korisnicama ovih sredstava. U radu su opisani naini stranih

ulaganja i dat je pregled najvrednijih SDI u Srbiju, kao i njihov znaaj. Posebna panja

posveena je uticaju SDI na kljune makroekonomske pokazatelje, kao i uticaju svetske

finansijske krize na priliv SDI u nau zemlju. U radu su izneti podaci arodne Banke,

Ministarstva finansija i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, na osnovu kojih je

uraen niz tabela i grafika.


3/29

3

SADRAJ

1. POJAM, ZNAAJ I CILJEVI PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA ........................ 4

2. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA ....................................................................... 6

3. INDIKATORI RAZVIJENOSTI .................................................................................. 7

4. MEUNARODNO KRETANJE KAPITALA IZVOZ KAPITALA ........................ 9

5. INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA .......................................................... 11

5.1. Direktne investicije ........................................................................................ 11

5.2. Portfolio investicije ........................................................................................ 12

5.3 Razlike izmeu greenfield SDI i drugih vrsta investicija ............................... 13

6. MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI EFEKTI STRANIHDIREKTNIH INVESTICIJA I NJIHOVE KORISTI ................................................... 15

6.1. Mikroekonomski aspekt ................................................................................. 15

6.2. Makroekonomski aspekt ................................................................................ 16

7. ZNAAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ZA SRBIJU ................................ 17

8. PREDNOSTI I SLABOSTI SRBIJE ............................................................................ 20

8.1. Prednosti Srbije .............................................................................................. 20

8.2. Slabosti Srbije ................................................................................................ 21

9. SDI I KLJUNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI U USLOVIMASVETSKE FINANSIJSKE KRIZE............................................................................... 22

10. ZAKLJUAK ............................................................................................................. 28

LITERATURA ................................................................................................................. 29


4/29

4

1. POJAM, ZAAJ I CILJEVI PRIVREDOG RASTA I RAZVOJA1

Privredni razvoj ne moemo posmatrati van konteksta celokupnog drutvenog razvoja, jer

kako je privreda jedan od najznaajnijih podsistema drutvenog sistema, tako je i privredni

razvoj neodvojiv od ukupnog drutvenog razvoja. Socijalne, politike, istorijske,

geografske, kulturne i ostale neekonomske oblasti bitno utiu na ekonomske dimenzije

privrednog razvoja.

Privredni razvoj (economic developement) je sloen drutveni proces putem kojeg

svaka zemlja tei ka prelasku iz niih u vie faze ekonomske razvijenosti.2 Dok

privredni rast (economic growth) definiemo kao poveanje nacionalne proizvodnje

tokom odreenog vremenskog perioda, vee od porasta stanovnitva. Iz datih definicija,

uviamo da je privredni razvoj iri i kompleksniji proces od privrednog rasta.

Postoje dva osnovna naina za postizanje privrednog rasta:

1) poveana upotreba inputa u cilju poveanja outputa

2) optimalno korienje proizvodnih kapaciteta pri kojem se rast outputa ostvaruje

istom koliinom inputa ali da pri tome raste efikasnost njihovog korienja.

Privredni rast se moe izraziti preko pokazatelja stope rasta bruto domaeg proizvoda,

nacionalnog dohotka, kretanja bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka per capita.

Privredni razvoj se razmatra kao pokazatelj meusobnih odnosa makroekonomskih

agregata kao to su drutveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, akumulacija,

investicije, potronja, ali i kroz itav niz drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata,

pa se stoga definie i kao multidimenzionalni proces. Trebalo bi napomenuti i da nema

privrednog razvoja bez privrednog porasta, dok obrnuta relacija ne mora da postoji, tj.

mogu je privredni rast bez privrednog razvoja. Jedna od osnovnih komponenti

privrednog razvoja je promena ukupne drutvene strukture i privrede (promene su

najizraenije u proizvodnom sastavu, odnosno ueu sektora poljoprivrede i industrije u

ukupnoj proizvodnji). Sa privrednim rastom omoguava rast kako drutvenog, tako i

nacionalnog dohotka. Da bi se privredni razvoj realizovao potrebno je unapred definisane

ciljeve uskladiti. Podizanje ivotnog standarda stanovnitva i razvoj proizvodnih

potencijala su dva najvanija cilja. Pri tome treba voditi rauna da brojnost i raznolikost

1 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,

Kragulj, Beograd, str. 3052 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,

Kragulj, Beograd, str. 306


5/29

5

ciljeva i njihova dinaminost, oteavaju adekvatan izbor razvojnih prioriteta. Ciljevi

privrednog razvoja zavise od stepena ekonomske razvijenosti zemlje i njene veliine. Iako

su mnogi razvojni ciljevi meusobno komplementarni, esto se u savremenim privredama

namee potreba savlaivanja problema konfliktnosti cilljeva (npr. dinamiziranje

privrednog rasta i potovanje ekolokih standarda, zatim konfliktnost dugoronih i

kratkoronih ciljeva, i sl.). Zato bi trebalo, da svaka zemlja vodi rauna o pravilnom

izboru razvojnih prioriteta ali i o tome da obezbedi materijalne uslove koji su potrebni za

ostvarenje eljenih ciljeva.

U poslednje vreme, dosta je popularan tzv. odrivi razvoj(sustainable developement) koji

podrazumeva samo onaj razvoj koji obezbeuje podmirenje potreba sadanjih generacija,

ali bez ugroavanja mogunosti zadovoljenja potreba buducih generacija. Bazira se naoptimalnom balansiranju izmeu ekonomskih, socijalnih i faktora ivotne sredine u

institucionalizovanim okvirima. Podrazumeva dinamian razvoj i ekonomski rast uz

ostvarenje pravednosti, s akcentom na zapoljavanje i poveanje linih prihoda u okviru

konkurentnijeg privatnog sektora. Dugorono odrivi razvoj podrazumeva da se

bogatstvo, resursi i mogunosti moraju rasporediti na takav nain, da svi graani mogu da

uivaju bar minimalne standarde bezbednosti, ljudskih prava i ostalih privilegija.3

Mada je jedan od prvenstvenih ciljeva svake zemlje postizanje to veeg nivoa

ekonomske razvijenosti, znaaj privrednog razvoja je izuzetno naglaen za sve nerazvijene

zemlje. Bez ubrzanog privrednog razvoja, poveanja ukupnog obima materijalne

proizvodnje i bruto domaeg proizvoda per capita i sutinske promene strukture svoje

privrede nije mogue osloboditi se ekonomske zavisnosti i neokolonojalnih odnosa. Oba

ta procesa, s jedne strane privredni rast, s druge, strukturne promene privrede, teku

istovremeno i nalaze se u meusobnoj uslovljenosti. Bez strukturnih promena ne moe se

ostvariti brz privredni rast, niti se strukturne promene vre u zemljama ija privredastagnira i gde ne rastu GDP i nacionalni dohodak. Uz pomo drave i merama aktivne

ekonomske politike nerazvijene zemlje pokuavaju da se, u relativno kratkom roku,

iupaju iz svoje vekovne ekonomske zaostalosti. Ipak, jedna od osnovnih karakteristika

procesa privrednog rasta je sporost i dugotrajnost.4

3

Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/4 Izvor: Kragulj D., 2009.,Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,Kragulj, Beograd, str. 307


6/29

6

2. FAKTORI PRIVREDOG RAZVOJA

U odreenoj zemlji i u odreenom vremenskom periodu, faktori koji utiu na privredni

razvoj deluju u skupu i efekat zavisi upravo od uzajamnog delovanja tih faktora.

Posmatrajui samo jedan faktor, uzet iz konteksta, kao sam nema veliki znaaj, ali u grupi

sa ostalim faktorima dobija veliku vanost.

Prema klasinoj podeli faktora privrednog rasta i razvoja, postoje etiri vrste:

1. prirodni resursi, pri emu se prirodno bogatstvo moe podeliti na tri dela:a) suneva energija

b) minerali

c) izvori biosfere (zemlja, voda, vazduh, flora i fauna);2. radpod kojim podrazumevamo upotrebljavanje, tj. troenje ovekove radne snage,

a koji moe biti proizvodnog ili neproizvodnog karaktera;

3. kapital shvaen kao proizvodna sredstva koja uestvuju u procesu proizvodnje i4. preduzetnitvo koje podrazumeva ukupne organizatorske, rukovodee,

upravljake i nadzornike poslove i sposobnosti preduzetnika neophodne u

proizvodnom procesu.5

Svaki od navedenih faktora dovodi do odgovarajue zarade: angaovanjem zemlje

ostvaruje se zemljina renta, radne snage plata, kapitala kamata i preduzetnitva

preduzetnika dobit.

Navedimo jo neke bitne faktore privrednog rasta i razvoja neke zemlje ili regiona:

1. Drutveno politiki faktori

2. Stanovnitvo

3. Kadrovi i nauka4. Meunardno okruenje

5. Poljoprivredna proizvodnja

6. Proizvodnja, tehnika i tehnoloke promene i inovacije

Vei stepen prioriteta imaju faktori privrednog razvoja koji imaju iri opseg delovanja,

deluju na dui rok i koji ne podleu estim promenama, a imaju snano pozitivno dejstvo

na kretanje i razvoj privrede.

5 Izvor: Kragulj D., 2009.,Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,Kragulj, Beograd, str. 308


7/29

7

3. IDIKATORI RAZVIJEOSTI6

Ocena stepena privredne i drutvene razvijenosti moe se dati analitikim posmatranjem

komponenata razvoja kao i njihovim dekomponovanjem na indikatore. Merenje

agregatnih veliina kao to su proizvodnja, zaposlenost, dohodak itd. omoguava

sagledavanje, kako dostignutog nivoa privrednog razvoja, tako i brzine promena u procesu

razvoja, a to je od izuzetne vanosti za sprovoenje adekvatne ekonomske politike u cilju

reavanja relevantnih razvojnih problema.

Korienje jednog indikatora moe u odreenim uslovima biti dovoljno za ocenu stanja i

razvoja, ali esto je jedan indikator nedovoljan da utvrdi odgovarajui nivo i strukturu

razvijenosti, pa je potrebno primeniti i vie od jednog indikatora kako bi se zadovoljio ciljanalize. Tako je, na primer, drutveni proizvod per capita u razvijenim zemljama davao

dosta dobre rezultate, ali kod nedovoljno razvijenih zemalja ovaj pokazatelj nije bio u

stanju da prui adekvatnu sliku nivoa i promena ukupne razvijenosti, pa je bilo neophodno

primeniti vie indikatora. Zato se esto postavlja pitanje koju kombinaciju indikatora

primeniti da bi se dobila najadekvatnija slika s obzirom na cilj postavljen u analizi.

Indikatori privrednog razvoja mogu biti izraeni naturalno ili vrednosno. Naturalni

pokazatelji izraavaju dostignuti nivo privrednog razvoja odreene zemlje i najee sekoriste za izraavanje obima proizvodnje pojedinih proizvoda (nafta, elik, ugalj, mleko,

eer, itd.). Dok vrednosni izrazi predstavljaju novane pokazatelje u odreenoj valuti.

Jedan od najvanijih i najee korienih pokazatelja je bruto domai proizvod BDP

(Gross domestic product-GDP). Ako se izraava u tekuim cenama onda je to nominalni

BDP (nominalGDP), mada tako izraen nije potpuno pouzdan zbog uticaja promena cena,

pa je bolje koristiti realni BDP (realGDP) pri emu se za eliminisanje tog uticaja koriste

stalne (bazne) cene, uzete od neke bazne godine.

Pokazatelji privrednog rasta mogu biti per capita i agregatni. Pokazatelji per capita su

najee korieni indikatori razvoja i izraavaju odreene veliine po glavi stanovnika,

dok agregatni pokazatelji predstavljaju zbirne iznose pojedinih makroekonomskih

veliina( pogledati grafikon br.3).



8/29

8

Grafikon br. 1:Realni rast srpskog GDP-a 2001-2008. godine

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Grafikon br. 2: Rast GDP-a u zemljama u tranziciji u peridu 2004.-2008. godine

Izvor: MMF

Grafikon br. 3: Ukupan GDP (u milionima USD) i GDP po stanovniku

Izvor: Republiki zavod za statistiku


9/29

9

4. MEUARODO KRETAJE KAPITALA IZVOZ KAPITALA

Sa ekonomske take gledita, kretanje kapitala predstavlja najvaniji oblik meunarodnog

kretanja faktora proizvodnje. Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmeri, kapital

prema onim geografskim oblastima koje pruaju mogunost ostvarivanja najveeg profitai najrentabilnije proizvodnje.7

Kretanje kapitala iz jedne drave u drugu moe se posmatrati sa razliitih aspekata, pa

tako i podeliti na osnovu razliitih kriterijuma. Navodim dve najvanije podele:

Prva, osnovna i najvanija podela podrazumeva dva oblika izvoza kapitala: kreditni i

investicioni (privatni), tj. kapital koji potie od meunarodnih institucija (Svetska banka,

EBRD, Evropska investiciona banka, itd.) i kapital iz privatnih izvora. Po svom znaaju prednost imaju privatni izvori u toliko to je njihovo poslovanje orijentisano na

potencijalni profit, pa je zbog toga efikasnost poslovanja vea. (pogledati emu na str. 14) Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom ueu u

privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz:

1) osnivanje samostalnih preduzea (greenfield investicije)

2) kupovinu ve postojeih (brownfield investicije, merderi i akvizicije)

3) kupovinu i prodaju akcija i obveznica (portfolio ulaganja)4) zajednika ulaganja (strano preduzee uzima znaajan deo u novoosnovanom

domaem preduzeu).

Kako e na narednim stranicama biti vie rei o investicionim ulaganjima, trebalo bi rei i

par rei o kreditnom obliku izvoza kapitala.

Kreditni (kamatonski ili zajmovni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vri

kreditiranje stranih preduzea ili drava, pri emu investitor dobija fiksne kamate od

dunika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja

meunarodnog kapitala. Meutim, sa razvojem finansijskih trita, njegovo uee u

ukupnom kretanju kapitala znatno opada. Dakle, osnovni kriterijum za obim i pravac

kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza

kapitala, odnosno, uvisini kamatne stope ako je re o zajmovnom kapitalu. Investicioni



10/29

10

oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni, s obzirom da omoguava ostvarenje

veih profita (mada je i rizik ulaganja znatno vei).8

Druga podela potie od Svetske banke, i to je podela prema motivima za investiranje. Ova

podela moe biti veoma korisna, jer se na ovaj nain mogu jednostavno odrediti ciljne

grupe investitora.

Prema ovoj podeli, postoje:9

1) investicije koje trae resurse:

- investicije koje trae prirodne resurse (rude, sirovine ili poljoprivredne proizvode);

- investicije koje trae jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu;

2) investicije koje trae trite:

- investicije koje dolaze na trita odakle je uvoz odreenih proizvoda visok;

- investicije koje prate kretanje svojih kupaca velikih kompanija;

- investicije koje prate odreene trendove na tritu i angauju lokalne dobavljae;

3) investicije koje trae poveanje produktivnosti proizvodnje, to podrazumeva

racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama

u cilju smanjenja trokova i/ili specijalizacije proizvodnje;

4) investicije koje trae ve postojee kapacitete kako bi zadrale i promovisale

dugorone ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji,

jer kupovinom postojeih kompanija zadravaju proizvodni program i postojee trite).

Takoe, cilj moe biti i da se od sirovina proizvedu finalni proizvodi koji se po visokim

cenama prodaju u onoj zemlji iz koje su te sirovine uvezene ili da se prodajom ovih

proizvoda na svetskom tritu ostvaruju visoki profiti, jer je tranja za njima velika i cene

veoma visoke . Motivi se mogu sagledati i u mogunosti uvozne supstitucije, izbegavanja

carinskih barijera, stvaranja novih prostora za svoju delatnost, ostvarenje ekonomske i

politike dominacije, obezbeenje vojno-strategijskih ciljeva itd.10


http://www.siepa.gov.rs10 Izvor: Kragulj D., 2009.,Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,Kragulj, Beograd, str. 388


11/29

11

5. IVESTICIOI OBLIK IZVOZA KAPITALA

Strani kapital u zemlju moe ui po dva osnova, i to po osnovu direktnog investiranja

(greenfield ulaganja, merderi, akvizicije) ili kroz kupovinu akcija kompanija - portfolio

investicije (u sluaju tranzicionih zemalja to se odnosi na privatizaciju). Po svom znaaju

istiu se direktne investicije. (pogledati emu na strani 14)

5.1. Direktne investicije

Direktne investicije predstavljaju najriziniji oblik meunarodnog kretanja kapitala, ali

zato obezbeuju i najvee profite. Podrazumevaju dugorona ulaganja kapitala u

inostranstvu, ali i ulaganja u tehniko-tehnoloki proces, organizaciju rada itd. Vlasnik

kapitala zadrava i funkciju svojine i funkciju upravljanja, tj. izvoznik kapitala organizuje

i kontrolie upotrebu kapitala. Razlikuje se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi

stranih direktnih investicija.

Po svom znaaju istakao bih pre svega greenfield strane direktne investicije zbog koristi

koje donose privredi u razvoju u koju se ulae i njihovih direktnih efekata na mikro i

makro aspekte domae privrede. Jer to su investicije koje podrazumevaju izgradnju

potpuno novih proizvodnih kapaciteta koji su u 100% vlasnitvu tog investitora, to znai

da on odluuje o sudbini tih sredstava. Izgradnjom novih fabrika i preduzea na ledini,

putem greenfield SDI, direktno se doprinosi poveanju proizvodnih kapaciteta zemlje i

zapoljavanju novih radnika. Takoe, greenfield investiranje ima i znaajan efekat na

poveanje ukupnih investicija jer daje pozitivan signal ostalim potencijalnim

investitorima. Ovakve investicije su od posebnog znaaja za zemlje u tranziciji, meutim

najtee je privui ih jer su greenfield investicije najosetljivije na investicioni ambijent, pa

su tako i rea opcija kod zemalja u tranziciji jer je rizik investitora vei, a i nestabilni su

uslovi privreivanja.

Brownfield strane direktne investicije podrazumevaju kupovinu ve postojeih zgrada,

skladita i kancelarijskih prostora od strane stranih investitora. Naputene i zaputene

lokacije i objekti u gradskim zonama su poseban izazov za investitore. Dugi period

nekoriena gradska zemljita postaju ekoloki, socijalni i estetski problem grada, te stoga

treba stimulisati investitore da osposobe za upotrebu postojee industrijske objekte i

lokacije gde ve postoji pratea infrastruktura. U zemljama u tranziciji ovaj vid investicija

je ei sluaj, nego greenfield investicije, iz razloga to u tim zemljama postoji mnogo


12/29

12

neiskorienih kapaciteta kao i velikih kompanija iz socijalistikog perioda koje, na

primer, ekaju proces privatizacije ili steaja.

Merderi i akvizicije (mergers and aquisitions) predstavljaju direktna ulaganja putem

spajanja i preuzimanja. Merderi podrazumevaju spajanja dva ili vie odvojenih inezavisnih meunarodnih kompanija u jedan novi entitet. Akvizicija podrazumeva

pripajanje preduzea u inostranstvu njegovom kupovinom, ime preduzee koje je

pripojeno dobija novog vlasnika i novi menadment. Kod merdera i akvizicija dolazi do

promene vlasnitva nad postojeim resursima, tako da ovaj oblik investiranja ne dovodi do

poveanja oblika proizvodnje i zaposlenosti. Deava se i da u poetnom periodu doe do

smanjenja kapaciteta i otputanja odreenog broja radnika. Ipak merderi i akvizicije

mogu uticati na poveanje ukupnih investicija u narednim periodima i znaajno doprinetiprivrednom rastu zemlje kroz unapreenje poslovanja firmi i transfer tehnologije. Isto tako

ovim oblikom ulaganja moe se reiti problem opstanka domaih preduzea koja su pred

bankrotstvom.11

Joint venture investicije (zajednika ulaganja) strano preduzee uzima znaajan udeo u

novoosnovanom domaem preduzeu.

5.2. Portfolio investicije

Po drugom osnovu, strani kapital u zemlju moe ui kroz kupovinu akcija kompanija.

Portfolio investicije podrazumevaju ulaganje slobodnog kapitala u kupovinu hartija od

vrednosti od strane nerezidenata, bez namere da se time utie na poslovnu politiku

preduzea. Ulaganja mogu biti u vidu vlasnikih HoV (akcije) ili dunikih hartija od

vrednosti (obveznice), pa tako i dohodak u vidu dividendi i kamata. Ovo je indirektni

oblik investiranja, gde se domai kapital premeta u inostranstvo, pri emu investitor

nema prava da organizuje i kontrolie upotrebu kapitala. Za portfolio investicije se

najee odluuju institucionalizovani investitori kao to su penzioni fondovi, uzajamni

fondovi, fondovi PiO, itd. Pri tome, investiraju na dugi rok, ali bez preteranog rizika, kako

bi to bolje ouvali i uveali svoj kapital.



13/29

13

5.3 Razlike izmeu greenfield SDI i drugih vrsta investicija

Kada su u pitanju razlike izmeu greenfield i drugih vrsta investicija, istie se da, na

kratak rok, zemlja domain ima vie koristi od greenfield nego od drugih vrsta SDI.

Sledea tabela ukazuje na neke od razlika izmeu greenfield i drugih tipova investiranja.

Tabela br. 1: Razlike izmeu greenfield SDI i drugih oblika investiranja

Greenfield SDI Drugi oblici investiranja

Donose strani kapital zemlji domainu to

dovodi do poveanja vrednosti kapitala

Donose strani kapital zemlji domainu, ali

ne dovode uvek do poveanja vrednosti

kapitala

Uvek dovode do transfera bolje ilisavremenije tehnologije

U sluaju da je lokalna firma u velikimtekoama i zatvaranje je jedina

mogunost, spajanje ili privatizacija moe

da odigra ulogu spasioca

Uvek pri ulasku u zemlju dovode do

otvaranja novih radnih mesta

Ne dovode do otvaranja novih radnih mesta

pri ulasku u zemlju; mogu da dovedu do

otputanja

Greenfield investicije poveavaju brojpreduzea, pa samim tim i konkurenciju, pa

ne poveavaju koncentraciju na tritu

Investicije koje ulaze kroz spajanja i pripajanja mogu da dovedu do poveanja

koncentracije i monopola

Greenfield investicije su mnogo stabilniji

izvor kapitala jer predstavljaju dugorono

ulaganje u fiksnu imovinu

Portfolio investicije su kratkorone prirode

i u uslovima krize mogu da dovedu do

bega kapitala

Na dui rok mnoge od ovih razlika izmeu naina ulaska investicija se smanjuju ili

potpuno nestaju. Merderi i akvizicije esto ulau u proizvodnju i transfer nove ili bolje

tehnologije kao i greenfield investicije. Razlike izmeu ova dva naina ulaska kada je u

pitanju otvaranje novih radnih mesta, esto se smanjuju tokom vremena i vie zavise od

motiva ulaska nego od naina.


14/29

14

ema: Klasifikacija oblika izvoza kapitala

OBLICI IZVOZA KAPITALA

KREDITNI KAPITAL(prvenstveno dravni)

INVESTICIONI KAPITAL(prvenstveno privatni)

Vlasnike HoV Akcije

PORTFOLIO INVESTICIJE

Dunike HoV Obveznice

KRATKORONI

DEPOZITI U INOSTRANEBANKE

Joint venture investicije

Merderi (mergers)

Akvizicije (aquisitions)

Brownfield investicije

Greenfield investicije

DUGORONI SPOLJNIZAJMOVI

DIREKTNE INVESTICIJE


15/29

15

6. MIKROEKOOMSKI I MAKROEKOOMSKI EFEKTI STRAIH

DIREKTIH IVESTICIJA I JIHOVE KORISTI

6.1. Mikroekonomski aspekt

Kad je re o mikroekonomskom aspektu, tu se prvo misli na uticaj stranih direktnih

investicija na performanse preduzea, tokom samog procesa proizvodnje, a i kasnije,

naina prodaje, marketinga i drugih aktivnosti.

Ukoliko je u pitanju privatizacija, iskustvo iz proteklih deset godina tranzicije je pokazalo

da su strani direktni investitori sposobniji za voenje procesa restrukturiranja u

preduzeima nego domai vlasnici i menaderi. To je uglavnom zbog injenice da, na

nivou preduzea, proces prestrukturiranja podrazumeva fundamentalne promene u

strukturi i upravljanju preduzea, to nailazi na znaajan otpor. Promena vlasnitva je

esto neophodan uslov da bi se izvele takve reforme jer je veoma mali broj domaih

investitora koji bi mogli da budu u ulozi stratekog investitora tj. dugoronog investitora

sa iskustvom u poslovanju preduzea.

S druge strane, strani investitori koji dolaze putem greenfield ulaganja, unose sa sobom

savremenu tehnologiju i znanje ijim se korienjem poboljava kvalitet proizvoda, usluga

i rada preduzea. Sledei pozitivan uticaj jeste u polju modernizacije upravljanja u

preduzeima. Kako strani ulagai uglavnom potiu iz razvijenih trinih ekonomija u

kojima je maksimizacija profita odavno najvaniji cilj bilo kog proizvodnog procesa, te je

kontrola i upravljanje proizvodnjom od velikog znaaja, oni poseduju savremena znanja i

vetine uspenog korporativnog upravljanja koje je uglavnom nepoznato domaoj

privredi. Takoe deluju i u pravcu modernizacije asortimana proizvoda; strane kompanije

uglavnom uvode nove proizvodne asortimane na domae trite o kojoj god grani privrede

da je re: hrana, pie, lekovi, kozmetika, usluge mobilnih operatera i sl. Strane direktne

investicije takoe znae i novi metod prodaje, adekvatan trinoj privredi gde marketing

ima znaajnu ulogu. Konano, prednost stranih investicija ogleda se i u tome to se tim

putem domaa preduzea, kojima stranci upravljaju integriu u svetsko trite, te se stoga i

domaa privreda ukljuuje u proces globalizacije, iji su veliki pokreta strane investicije.

Sve gore navedeno se najee odnosi na velike multinacionalne kompanije, koje su u

stanju da prihvate poslovni rizik ulaska na nedovoljno razvijeno trite, to manje

kompanije ipak esto nisu u mogunosti.


16/29

16

6.2. Makroekonomski aspekt

Postoji jaka zavisnost izmeu stranih direktnih investicija i drugih makroekonomskih

pokazatelja u dravi. Prilivi stranog kapitala esto se koriste za pokrivanje velikih deficita

u tekuem raunu prouzrokovanih uvozom potroakih i investicionih proizvoda koji se neproizvode u zemlji.

Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da su strane direktne investicije povoljniji

kanal priliva neophodnog stranog kapitala u odnosu na uzimanje klasinih kredita na

meunarodnom finansijskom tritu.

Kada se radi o izgradnji potpuno novog preduzea, na ledini, ono koristi u potpunosti

nove resurse za razliku od privatizacije, to znai novo zapoljavanje, nova proizvodnja,vei output, vei realni GDP, pa samim tim i vii ivotni standard i vei privredni rast, to

je neophodno privredi u razvoju.

Kod investicija je vano pomenuti i uticaj multiplikacije na tranju; nove investicije

podstiu mnogo iru privrednu aktivnost od same te investicije, na primer izgradnja nove

fabrike koja e zaposliti nove radnike i stvarati nove proizvode, tokom samog procesa

investiranja znai i zapoljavanje i angaovanje graevinarskih kapaciteta, cementne

industrije, koja e snabdevati graevinski materijal, fabrike maina i oprema koje e

isporuiti ta osnovna sredstva, fabrike stakla, nametaja, proizvoae energije, itd.

Grafikon br. 4: Efekat multiplikacije12

12 Izvor: N. Gregori Mankju, 2008.,Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd

AD3

AD

Prvobitno pomeranje ADusled izgradnje fabrike

Nivocena

Koliina

outputa

AD2

Dodatno pomeranjeusled multiplikacije


17/29

17

7. ZAAJ STRAIH DIREKTIH IVESTICIJA ZA SRBIJU

Tokom proteklih nekoliko godina, Srbija je dosta napredovala u pogledu politikih i

ekonomskih reformi. U toku su brojne znaajne zakonodavne reforme, koje su u vie

navrata pohvaljene od strane vodeih meunarodnih institucija, a koje za cilj imaju

usklaivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izvetaj o izvodljivosti EU, posebno

daje znaaj reformama u oblasti makroekonomske stabilnosti, poboljanja finansijskog

sektora, zakonodavne aktivnosti i spoljnih odnosa.13 Meunarodnim kompanijama se u

Srbiji garantuje isti pravni tretman kao i domaim firmama. Isto tako, dozvoljeno im je da

ulau sredstva u bilo koju industriju, kao i da slobodno transferiu sve finansijske i druge

aktive, ukljuujui profit i dividende.

Strani investitori koji su u Srbiju doli na poetku tranzicije ostvarili su visoke prinose,

esto zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u sluaju banaka) zbog

izuzetno visokih aktivnih kamatnih stopa. To je naroito bio sluaj sa investiranjem u

banke i hartije od vrednosti - obveznice devizne tednje i akcije boljih preduzea i banaka

na Beogradskoj berzi.

Sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija kao zemlja u tranziciji, smatraju strane investicije

znaajnim izvorom privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje, zaposlenosti iprihoda. One isto tako imaju veliki i politiki i ekonomski znaaj jer daju signal drugima

da ta zemlja ima odreene performanse i ekonomsku budunost i da se ulaganje moe

pokazati kao profitabilno. Sa te strane gledano, kreatorima ekonomske politike je vrlo

vano da stvore odgovarajuu investicionu klimu koja pogoduje privlaenju stranih

direktnih investicija. Isto tako, dobar signal investitorima je dat i potpisivanjem CEFTA14

sporazuma koji je Srbija potpisala 19. decembra 2006., kao i potpisivanjem EFTA15

sporazuma 17. decembra 2009. Faktor koji znaajno doprinosi povoljnoj investicionoj

klimi je i stimulativno poresko okruenje.

S obzirom da strana ulaganja u privredni razvoj jedne zemlje predstavljaju vrstu

specifinog ekonomskog posla, koji podrazumeva jasno definisanje prava i obaveza obe

strane, potrebno je unapred obezbediti adekvatnu zakonsku regulativu i odgovarajue

propise koji e uiniti da se strani ulaga, po pitanju opstanka svog kapitala u stranoj

13 Izvor: www.siepa.gov.rs14

Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi (CEFTA)15 Sporazum o zoni slobodne trgovine izmeu Republike Srbije i drava Evropskog udruenja slobodnetrgovine (EFTA)


18/29

18

zemlji, osea zakonski sigurno i zatieno. U Srbiji jo uvek ne postoji jasan pravni okvir,

niti postojei zakoni pruaju dovoljnu osnovu za gradnju transparentnog legalnog sistema

koji bi poveao nivo poverenja i zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u ovo

podruje. Posebnu grupu problema ini i nepostojanje reforme javne administracije i

upravljanja javnim finansijama. Administrativna procedura za otvaranje novog preduzea

je izuzetno sloena i moe da oduzme mnogo vremena, ali se radi na tome da se smanji.

Izmeu ostalog, investitore uglavnom brine i brzi rast plata u javnom sektoru, to moe da

pojaa pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i jo uvek nereformisano pravosue.

Pored toga, socijalistiko radno zakonodavstvo u Srbiji previe titi radnike i ne

stimulie otvaranje novih radnih mesta. Sadanji sistem zakupa gradskog graevinskog

zemljita ometa osnivanje novih firmi, a trite nekretnina takoe trpi zbog postupka

izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Jedan od naina za reavanje

ovog problema bila bi restitucija imovine oduzete za vreme komunizma koja je preduslov

za definisanje vlasnitva u sektoru nekretnina.16

Treba istai da budunost srpske privrede u najveoj meri zavisi od poveanja priliva

stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja

kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji e za strane investitore

predstavljati izazov.

Zabrinutost u vezi sa stranim direktnim investicijama postoji i zbog toga sto su investicije

ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara bankarstvo, osiguranje, energetiku,

telekomunikacije i nekretnine.17 Iz razvojne perspektive, najznaajnije su investicije koje

podstiu produktivnost i tehnoloki napredak, naroito u sektoru razmenljivih dobara,

poto podstiu konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara moe da

izazove i neeljene posledice (ak i ako povea produktivnost) ako ne generie devizni

priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naroito u sektornekretnina, esto dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu

plata i dovodi do premetanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa

rastuom tranjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekueg

platnog bilansa postaje neminovan.

16 Izvor: Begovi B., Mijatovi B., Paunovi M., Popovi D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u

Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 2517 Izvor: Begovi B., Mijatovi B., Paunovi M., Popovi D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije uSrbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 27


19/29

19

Kada su u pitanju greenfield investicije u Srbiji, opte miljenje je da je njih bilo

nedovoljno od poetka procesa traznicije. Ipak, veoma znaajan investitor iz grupe

greenfield investicija je slovenaki Merkator, koji je na srpskom tritu prisutan od 2002.

godine, a ija ulaganja u izgradnju trnog centra na Novom Beogradu iznose 43 miliona

evra. Takoe su znaajne i investicije austrijske kompanije OMW u gradnju benzinskih

pumpi irom Srbije, koje iznose 100 miliona evra. Od stranih investitora na srpskom

tritu je prisutna i amerika firma za proizvodnju limenki Ball Packaging, zatim Metro

cash and carry i Coca Cola HBC, koja ima najdui investicioni sta u Srbiji. 18

Tabela br. 2: ajvrednije SDI u Srbiji

Kompanija Zemljaporekla

Sektor Vrsta ulaganja Iznos(mil.EUR)

1 Telenor Norveka Telekomunikacije Privatizacija 1.6022 Mobilkom Austria Group Austrija Telekomunikacije Greenfield 570

3 Philip Morris DIN SAD Duvanska industrija Privatizacija 5184 Stadt Nemaka Industrija Trite kapitala 4755 Banca Intesa Delta

BankaItalija Bankarstvo Trite kapitala 462

6 Interbrew Apatinskapivara

Belgija Pivara Trite kapitala 430

7 NBG Grka Bankarstvo Privatizacija 4258 Mercator Slovenija Maloprodaja Greenfield 2409 Lukoil Beopetrol Rusija Naftna industrija Privatizacija 210

10 Holcim Novi Popovac vajcarska Cement Privatizacija 18511 OTP Bank Maarska Bankarstvo Privatizacija 16612 Alpha Bank Jubanka Grcka Bankarstvo Privatizacija 15213 U.S. Steel Sartid SAD Prerada lima i elika Privatizacija 15014 Metro Cash & Carry Nemacka Veleprodaja Greenfield 15015 OMV Austrija Benzinske pumpe Greenfield 15016 Coca Cola SAD Bezalkoholna pia Trite kapitala 14217 Africa Israel Corp. Tidhar Izrael Nekretnine Trite kapitala 12018 Droga Kolinska Grand

prom.Slovenija Industrija Greenfield 100

19 Merkur Slovenija Maloprodaja Greenfield 60

20 Ball Corporation SAD Industrija Greenfield 6021 GTC International Holandija Nekretnine Greenfield 5822 Hellenic Petroleum Grka Energija Greenfield 5023 Veropulos Grka Maloprodaja Greenfield 3424 Laiki Bank Centrobanka Kipar Bankarstvo Trite kapitala 3325 Neochimiki Rafinerija

nafte BeogradGrka Energija Privatizacija 31

26 General Group Deltaosiguranje

Italija Osiguranje Trite kapitala 30

27 Grawe Austrija Osiguranje Greenfield 3028 Hotel IN Grka Turizam Greenfield 20

18 Izvor: Ekonomski anali, Ekonomska tranzicija u Srbiji 2001-2005.


20/29

20

8. PREDOSTI I SLABOSTI SRBIJE

8.1. Prednosti Srbije19

Ljudstvo i sposobnosti: konkurentna radna snaga (obuena, sa znanjem engleskogjezika i tradicionalnom izloenou inostranstvu)

Centralni poloaj u Jugoistonoj Evropi i dobar pristup tritima preko procesa pristupanja EU, regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o

slobodnoj trgovini sa Rusijom

Slika br. 1: Srbija centar Jugoistone Evrope

Izvor: Siepa

Nia cena rada za kvalifikovane radnike i radnike koji se mogu obuiti Industrijska/istraivaka tradicija i iskustvo u inenjerskim/proizvodnim poslovima Prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i umarstvu Poboljana investiciona klima koja se i dalje unapreuje Stopa poreza na dobit preduzea je jedna od najniih u regionu

19Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja


21/29

21

8.2. Slabosti Srbije

Glavne slabosti u privredi potiu od desetogodinjeg unutranjeg sukoba i, kao posledice toga,

meunarodne izolacije devedesetih godina prolog veka. Poetkom 1990. godine Srbija je bila

industrijski i tehnoloki naprednija od veine svojih suseda i mnoga njena preduzea poslovalasu konkurentno na meunarodnom tritu. Ipak, period meunarodne izolacije uinio je da su

mnogi industrijski sektori zastareli, a time je stvorena i nekonkurentnost, iseljavanje mnogih

obuenih i kvalifikovanih radnika i ukupni desetogodinji zaostatak u otpoinjanju programa

privatizacije i reforme zakonodavnog sistema.

Zapravo, glavni problem Srbije je konkurentnost i to bi trebalo da bude prioritet.

Bez obzira na znaajan napredak koji je Srbija ostvarila u proteklim godinama, ekonomskaostvarenja su neto na emu treba jo dosta raditi, to se vidi iz mnogih vanih pokazatelja:

Znaajan trgovinski deficit koji je posledica oslanjanja na zajmove Stopa zapoljavanja i broj ljudi sa unosnim zaposlenjem u proizvodnoj,

meunarodno konkurentnoj industriji i uslugama su prema meunarodnim

standardima niski, mada su ipak bolji nego u mnogim susednim zemljama

Manjak ukupne konkurentnosti zbog manjka investicija i zakasnelog otpoinjanjaprocesa privatizacije

Lo imid u inostranstvu, predstava politike nestabilnostiAleksandar perl, predsednik Upravnog odbora Vip mobajla, kompanijekoja je u prvedve godine poslovanja uloila skoro 200 miliona evra, smatra da su dva najvea problema

sa kojima se suoavaju strani investitori birokratija i nesigurnost.

Veina propisa i zakona su zastareli i treba ih menjati. isu orijentisani prema poslu.Ukoliko ih sada promenite, bie mnogo bolje kada kriza proe. edavno smo videli

maratonsku sednicu u parlamentu, kada je usvojeno preko dvadeset zakona. Mnogo jestvari unapreeno i osavremenjeno. To je dobar nain da se stvari poboljaju.

Drava mora da stvori sredinu u kojoj moe da se posluje i sa tim ne treba da se eka jer je vreme novac. Mora da se poalje signal da se stvari popravljaju i da se birokratijasmanjuje. Ukoliko investitori vide da se zakoni i propisi menjaju, oni e odluiti da ovdeuloe svoj novac. Kazae da je trite dobro i da nema velikih prepreka za poslovanje.

Lino sam bio zapanjen kolika koliina papirologije je potrebna da bi se bilo tauradilo.20

20 Izvor: Blic, lanak: perl-Birokratija koi investitore, 11.09.2009.god.


22/29

22

9. SDI I KLJUI MAKROEKOOMSKI IDIKATORI U

USLOVIMA SVETSKE FIASIJSKE KRIZE

Nakon politikih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija belei trend rasta koji

je trajao sve do kraja 2006. godine. Najvei udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od

privatizacije, dok su greenfield investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000.

do 2007 godine Srbija je znaajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu

stranih direktnih investicija i pomerila se sa 116. mesta na 71. To nije bio samo sluaj sa

Srbijom, ve i sa svim zemljama Zapadnog Balkana.21 Na sledeem grafiku prikazane su

neto SDI u Srbiju, u periodu od 2001. do 2009. godine, s tim da je za 2009. godinu uzeta

prognoza od 1.5 milijardi evra.

Grafikon br. 5: Srbija - eto SDI u mil. EUR (od 2001. do 2009. godine)

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Priliv stranih direktnih investicija u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine

beleio je rast, kad je dolo do usporavanja priliva usled problematine politike situacije

u zemlji i izbora. U 2004. godini zabeleeno je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u

2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo poveanje nastaje usled

prodaje mobilnog operatera Telenor-u, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. Ve

naredne 2007. godine dolazi do osetno manjih priliva, jer nije bilo tako velikih

21 Izvor: Istraivanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institutfakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, str.64

184.00

502.20

1,205.70

776.60

1,244.60

3,492.20

1,820.80 1,812.10

1,500.00

0.00

500.00

1,000.00

1,500.00

2,000.00

2,500.00

3,000.00

3,500.00

4,000.00

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009


23/29

23

privatizacija kao u 2006. Zatim u 2008. nastaje period stagnacije, da bi krajem godine

dolo do blagog pada koji je usled svetske finansijske krize produbljen u 2009. godini.

Iako su mnogi najavljivali totalni krah investicija, za prva tri kvartala 2009. godine SDI

iznose 1,2 milijarde evra. U 2008. godini ta cifra bila je 1,8 milijardi evra. Do krajagodine oekujemo 1,5 milijardi evra ukupnih stranih investicija, to se pribliava cifri od

pet odsto bruto domaeg proizvoda. To uopte nije loe za ovako teku godinu i pokazuje

da Srbija i u ovim tekim vremenima nastavlja da bude atraktivna.22

Meutim, mnogo vei pad investicija osetilo je trite kapitala, a to i ne udi ako znamo

da su portfolio investicije najpodlonije promenama, i da u uslovima krize brzo dovode do

bega kapitala.

Grafikon br. 6: Kretanje indexa BELEX 15 i BELEXline (od juna 2008. do dec.2009.god.)

Izvor: Beogradska berza

Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlaenjem inostranih portfolio investitora

sa trita Srbije usled oekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Najniu

vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godine,

kada je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. Pad likvidnosti

se u Srbiji odrazio i na realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti.

22 Izvor: RTS (22. nov. 2009.): izjava potpredsednika Vlade, Boidara elia, na tribini"Evropa za sve",posveenoj promociji stavljanja Srbije na belu engen listu

0.00

500.00

1,000.00

1,500.00

2,000.00

2,500.00

3,000.00

3,500.00

Jun/08

Jul/08

Aug/08

Sep/08

Oct/08

Nov/08

Dec/08

Jan/09

Feb/09

Mar/09

Apr/09

May/09

Jun/09

Jul/09

Aug/09

Sep/09

Oct/09

Nov/09

Dec/09

BELEX 15

BELEXline


24/29

24

Pad priliva SDI utie na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, to je imalo za

posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tranju i krajnja

posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledeim grafikonima prikazan je bruto

domai proizvod u milionima evra i bruto domai proizvod po glavi stanovnika u evrima.

Grafikon br. 7: GDP u mil. EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine23)


Grafikon br. 8: GDPper capita u EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine22)


23 Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija(http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg auriranja 04.12.2009. i podleni su promenama

12,820.90

16,033.7017,416.40

19,075.0020,358.00

23,520.60

29,542.70

34,259.00

31,511.00

0.00

5,000.00

10,000.00

15,000.00

20,000.00

25,000.00

30,000.00

35,000.00

40,000.00

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

1,708.70

2,137.80

2,328.202,555.90

2,736.003,173.50

4,002.20

4,661.004,304.00

0.00

500.00

1,000.00

1,500.00

2,000.002,500.00

3,000.00

3,500.00

4,000.00

4,500.00

5,000.00

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009


25/29

25

Grafikon br. 9: GDP realni rast u % (u periodu od 2000. do 2009.godine.24)


Na poetku tranzicije, poto se pristupilo restruktuiranju privrede, dolo je do pada ukupne

proizvodnje, kada je stopa rasta realnog GDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beleila

silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa

privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostruena u odnosu na prethodnu godinu. U sledee

dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeleen rast od oko 7%.

U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti, da bi 2009.godine

Srbija zabeleila realan pad GDP-a od oko 3%

Privredna aktivnost je u2009. godini drastino smanjena usled velikog smanjenja domae

i izvozne tranje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzea. Najdublji pad

belee industrija, graevinarstvo i trgovina na malo. Na smanjenje proizvodnje uticao je

veliki pad kreditne aktivnosti i agregatne tranje, poveanje nelikvidnosti privrede i

dodatne optereenosti dunika deprecijacijom dinara. Meutim, smanjenje proizvodnje

nije pratilo vee zatvaranje preduzea i vei pad zaposlenosti.25

24 Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija

(http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg auriranja 04.12.2009. i podleni su promenama25 Ministarstvo finansija, 2009.,Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar jun 2009.godine, Beograd, str.4

5.60%

3.90%

2.40%

8.30%

5.60%5.20%

6.90%

5.50%

-3.00%

-4.00%

-2.00%

0.00%

2.00%

4.00%

6.00%

8.00%

10.00%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009


26/29

26

Grafikon br. 10: Stopa nezaposlenosti (od 2004. do 2009.godine)


to se tie spoljnotrgovinske razmene, tu Srbija belei deficit (tabela br. 3, grafik br.12). Veina

stranih direktnih investicija u Srbiji orijentisane su ka tritu i spadaju u sektor nerazmenjlivihroba.Retki su primeri investicija u Srbiji koji su orijentisani ka efikasnosti kao to je brownfield

investitor U.S. Steel koji predstavlja do sada najveeg izvoznika ili na primer Ball Packaging

koji je greenfield investicija koja vai za izuzetno uspenog izvoznika. Na primer, u Irskoj,

greenfield investitori, kao to su Intel, Dell, Pfizer i HP ine gotovo 90% irskog izvoza. Zato je

od velike vanosti za ekonomsku stabilnost jedne zemlje da privue strane investitore

orijentisane ka efikasnosti, poto one pomau da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, to i

jeste problem Srbije. Kada govorimo o izvozu Srbije, pokreta privrednog rasta u prethodnom

periodu bila je domaa tranja u veoj meri nego izvoz. Srbija se kako se vidi iz grafika br. 11,

nalazi tek ispred Rumunije i Albanije, pa je i to jedan od pokazatelja da Srbija treba da se

ozbiljno posveti privlaenju investitora koji e poboljati izvoz zemlje.

Grafikon br. 11: Uee izvoza robe i usluga u GDP-u

Izvor: BS

19.521.8 21.6

18.8

14.4 16.4

0

5

10

15

20

25

2004 2005 2006 2007 2008 2009

69.4

44.841.9

24.5

10.3

31

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Maarska Bugarska Hrvatska Rumunija Albanija Srbija


27/29

27

Tabela br. 3:Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR26Godina Uvoz robe Izvoz robe Deficit robne razmene

1997 3.986 2.531 -1.4551998 3.968 2.723 -1.245

1999 2.694 1.369 -1.3252000 3.606 1.558 -2.0482001 4.758 1.721 -3.0372002 5.919 2.075 -3.8442003 6.589 2.756 -3.833

2004 8.769 3.879 -4.8902005 8.564 4.898 -3.6662006 10.463 6.428 -4.0352007 13.507 8.825 -4.6822008 15.494 10.973 -4.521

2009 9.139 6.809 -2.330

Izvor: BS

Grafikon br. 12: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR (od 1997. do 2009.godine)

Izvor: BS

26

Izvor: NBS; Sektor za ekonomske anlize i istraivanja; Odeljenje statistike platnog bilansa27 Napomena: Od 2004. godine ukljuena razmena sa Crnom Gorom28 Napomena: Podaci za 2009. godinu su uzeti zakljuno sa mesecom oktobrom

-10,000

-5,000

0

5,000

10,000

15,000

20,000

Uvoz robe

Deficit robne razmene

Izvoz robe


28/29

28

10. ZAKLJUAK

Strane direktne investicije se smatraju naboljim i najbrim nainom oporavka zemalja u

tranziciji, kao i glavnim pokretaem rasta i razvoja postsocijalistikih privreda. Meu njima,

greenfield investicije se smatraju najznaajnijim i one se vide kao glavni nain ulaska kapitala u

zemlje Jugoistone Evrope. Takvo miljenje preovladava naroito u periodu kad tranzicija ve

odmakne, jer se zemlja donekle stabilizuje, rizik je manji, a razlog je i to to su najvee

privatizacije tada ve zavrene.

SDI dolaze u podruja i grane gde imaju uslova da ostvare to vei profit uz, naravno, to je

mogue manji rizik. U tom smilsu, Srbija je dosta radila i napredovala kad je re o stvaranju

kvalitetnog i stabilnog poslovnog i investicionog ambijenta, ali daleko od toga da su stvari

idealne, naroito u uslovima svetske ekonomske krize.

Nema sumnje da celokupno makroekonomsko okuenje predstavlja odluujui faktor za

investitore pri donoenju odluka o svojim investicijama, a naroito kad je re o greenfield

invetsicijama. Na mnoge elemente makroekonomskog okruenja drava moe da utie.

Jedan od najveih problema je dobijanje dozvola i pitanja vezana za zemljite. S obzirom da je u

direktnoj vezi sa greenfield investicijama, tu moda lei odgovor zato takvih investicija nije

bilo vie i zato su drugi oblici investiranja bili intenzivniji.

Reforma oporezivanja i modernizacija su veoma vaan element celokupnog paketa podsticaja

koji se nudi novim ulaganjima. Ukupna niska stopa oporezivanja i najnia u regionu daje

dovoljan podsticaj ozbiljnim investitorima.

S obzirom na stanje u svetu, izazvano posledicama svetske ekonomske krize, srpska privreda je

isto tako osetila ozbiljne promene. Pokreta privrednog rasta u prethodnim godinama u Srbiji

bila je u veoj meri domaa tranja pre nego izvoz, tako da se znatan pad privredne aktivnosti

moe objasniti padom domae tranje, a ne toliko svetske, na osnovu ega se dolazi dozakljuka da je kriza ozbiljno zahvatila i Srbiju. Ipak, izvoz Srbije, koji je u najveoj meri

namenjen zemljama Evropske unije, osetio je recesiju, s obzirom da je i u tim zemljama tranja

drastino opala. Istie se da je ovogodinji priliv stranih direktnih investicija za oko etvrtinu

manji nego prole godine, u emu udela ima i ekonomska kriza. Smanjenje izvoza, industrijske

proizvodnje, zatvaranje neefikasnih preduzea, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti su

posledice koje je Srbija osetila tokom 2009. godine. Jedan od naina za izlazak iz krize ili za

smanjenje njenih efekata je kreiranje uslova za znaajnije privlaenje stranih direktnihinvesticija.


29/29

LITERATURA

1. Begovi B., Mijatovi B., Paunovi M., Popovi D., 2008.,Grinfild strane direktneinvesticije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd

2. Blic, lanak: perl-Birokratija koi investitore, (11.09.2009.god.)3. Istraivanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu

Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd

4. Kragulj D., 2009.,Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija imakroekonomija, Kragulj, Beograd

5. Ministarstvo finansija, 2009.,Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja uperiodu januar jun 2009. godine, Beograd

6. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bonjak, 2008.,Kljucne makroekonomskeneravnotee, Beograd

7. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bonjak, 2008., Socioekonomski i strukturninapredak Srbije, Beograd

8. N. Gregori Mankju, 2008.,Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd9. Vlada Republike Srbije,2006., Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja,

Beograd

10.www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu (15.dec.2009)11.www.siepa.gov.rs (15.dec.2009)12.www.rts.rs(22. nov. 2009.)13.www.nbs.rs (02.jan.2010.)14.www.b92.net (22. nov. 2009.)15.www.mfin.gov.rs/src/3532 (04.dec.2009.)

Documents

2009 Seminar Ski Rad Marko Dogovic