Metode i tehnike predvi anjaSpreman je onaj ko je na vreme upozoren

sadraj:

1.Podruja, zadaci i metod predvi anja

Unapred dobiti optu predstavu o onome to bi se eventualno dogodilo

Definicija predvi anja, s aspekta sutine, trebala bi da obuhvati sledee elemente: a) Pojam da je predvi anje misaoni proces,a istovremeno i struna delatnost; b) Sadraj-to su faktori rada, koji po svojoj prirodi, mestu lokacije, mogu biti unutranji i spoljni i ishod nameravanog toka akcije u tako predvi enom buduem ambijentu rada; c) Znaaj-smanjenje neizvesnosti i rizika pri pripremi i donoenju odluka. Imajui sve ovo u vidu moe se rei da predvi anje predstavlja misaoni proces i svesnu, na nauci zasnovanu strunu delatnost prognoziranja buduih uslova privre ivanja (procena unutranjih i spoljnih faktora privre ivanja) i ishoda nameravane akcije sa ciljem da se smanji neizvesnost i rizik pri pripremi i donoenju odluka

Prognoziranjem se podrazumeva slobodna, neobavezna procena budueg toka doga aja, dok je predvi anje prihvaen stav o buduem doga aju od koga se polazi u definisanju planskih odluka Prognostika kao nauka se bavi prouavanjem optih zakonitosti, principa, metoda i sredstava predvi anja razvoja pojava u budunosti. Futurologija ili studija budunosti definiemo kao predvi anje buduih doga aja na osnovu postojeih uslova.

Predvi anje je najiri pojam koji u sebi obuhvata pojam prognoze i pojam futurologije.

4.Metode i tehnike za predvi anje budunosti Danas se smatra da za predvi anje faktora privre ivanja i ishoda nameravane akcije postoji vie od 150 metoda Metode prognoziranja mora dati odgovore na sledee kljune take:1. 2. 3. 4. Definisanje kljunih varijabli za objanjavanje Definisanje buduih vrednosti tih varijabli Relativizacija problema sigurnosti procenjenih vrednosti Selekcija odgovarajuih metoda prognoziranja.

4.1. Metode prognoziranja zasnovane na matematiko-statistikim postupcima Predvi anje kratkoronih budunosti manje sloenih pojava.

4.1. Metode prognoziranja zasnovane na matematiko-statistikim postupcima :Ispitivanje vremenskih serija Analiza stohastine veze 4.1.1. Predvi anje na osnovu vremenske serije Metod trenda Metod pokretnih proseka Metod eksponencijalnog izjednaavanja Analitike funkcije 4.1.2. Prognoza na osnovu nagovetavanja stohastike veze Korelaciona i regresiona analiza Faktorska analiza

4.2. Intuitivne (kvalitativne) metodeBreinstorming Obrnuti breinstrorming Sinektika Delfi metod Nauna fantastika Ekspertska analiza Pogled sa dna prema gore fokus grupe Tehnoloko predvi anje Lini intervjui

Analiza unakrsnog uticaja backcasting (retrospektiva) Toak budunosti Pregledi (posmatranja) Igranje uloga 4.3. Eksplorativne ili istraivake metode Metod scenarija Modeli ili simulacije Morfoloka analiza

4.2. Intuitivne (kvalitativne) metodeOve metode se baziraju na intuiciji i na prosu ivanju i esto se koriste u upravljanju preduzeem. Koriste se u sluajevima kada se precizni podaci teko mogu dobiti za potrebe predvi anja 4.2.1. Breinstorming Odre ene grupe ljudi grupno iznose ideje o moguim promenama tehnologije i nauke. Na kreativnom sastanku se formiraju ideje. Pravilo je da se ideje ne smeju kritikovati bez obzira na njihovu realnost. Akcenat se stavlja na to vei broj ideja, da bi se iz njih mogao izvui kvalitet. Ideje se kombinuju, modifikuju ili poboljavaju sa nekom drugom idejom.

Odvijanje faza, toka realizovanja brainstorminga su:1. 2. 3. 4. 5. Izbor problema, Izbor eksperata, Odvijanje toka konferencije, Obrada predloga Dolaenje do konkretne alternative, ili koncenzusa.

Pravila u brainstormingu koja se potuju su:1. Razmotriti svaku ideju, miljenje ili alternativu bez obzira na njenu vrednost, znaaj ili primenljivost; 2. Kritika ideja je strogo zabranjena, jer je kvalitetna ideja neophodna , a i potpuna sloboda miljenja. Moderator sesije prekida svaki pokuaj kritikovanja izloene ideje; 3. Podrati i podsticati izraavanje neobinih ideja i misli u skladu je sa zahtevom da se generie to vei broj ideja, ma koliko se one inile nekorisne i nerealne u prvom trenutku. Diskusije eksperata dovode do zakljuka ili koncenzusa.

4.2.2. Obrnuti breinstorming Nakon izvrene selekcije izabere se najbolja ideja i za nju se organizuje Breinstorming. Na sastanku se postavlja pitanje i iznose ideje na koji sve nain moe ova izabrana, za sada najbolja ideja da propadne. Ova tehnika slui da bi se poboljala izabrana ideja. 4.2.3. Delfi metod Delfi metoda je jedna od navie i najradije primenjivanih metoda istraivanja (O.Helmer i T.J. Gordon u SAD 1950.g.) Najrasprostranjeniji metod iz grupe tzv. intuitivnog predvi anja

Klasini metodoloki pristup predvi anja budunosti zamenjen je grupnim ekspertskim miljenjem. Karakteristike delfi postupka jeste:Anonimnost, Kontrola povratnom spregom, Statistiki i grupni odgovori.

Metoda se ponavlja sve dotle dok se miljenje eksperata ne usaglase ili dok se do konanog odgovora ne do e konsenzusom. Odabrana grupa strunjaka prua odgovore na odre ena pitanja koja su predmet predvi anja,postupak se naziva panel(upitnik)

Prednosti Delfi metode su sledee:1. Uesnici u prognoziranju su anonimni, to omoguava da se dobiju objektivni odgovori; 2. Delfi metod, kao intuitivni nain miljenja, stvara osnovu za racionalno i kvalitetno odluivanje; 3. Iterativni karakter metode, putem razmene informacija i podataka, omoguava korigovanje poetnih stavova i miljenja; 4. Kombinovanjem intuitivnih grupnih miljenja kroz runde poboljava se tanost predvi anja;

Nedostaci:1. Subjektivni karakter; 2. Od poetka do kraja prolazi dui vremenski interval, u kome mogu nastati promene u faktorima predvi anja; 3. Postojanje parcijalne popustljivosti kod eksperata; 4. Oblici anketnih pitanja nedovoljno konkretni; 5. Nestabilnost panel-lanova.

4.3.Eksplorativne ili istraivake metodeKoristi sadanje poznavanje naunog potencijala i trendove tehnolokih promena i projektuje ih u budunost pod pretpostavkom da u ostalim bitnim faktorima sredine nee biti promena. Pretpostavka da se razvoj odvija nekim svojim prirodnim tokom koji se moe sagledati i na koji moe da se utie. Tu spadaju: 1. Metod scenarija 2. Metod simulacije

4.3.1 .Metod scenarijaModerna tehnika koja vie obezbe uje vie kvalitativnu deskripciju evolucije sadanjosti u budunost,a manje insistira na numerikoj preciznosti. Koraci: 1. Prvo se odre uju pokretake snage iroke primene; 2. Drugo, utvr uje se zavisnost izme u prihvatljivih trendova 3. Na kraju se vri njihova kombinacija u cilju dobijanja scenarija Cilj scenarija je ne da se predvidi budunost , nego da se razume situacija, da se identifikuju kritini faktori i oekivani diskontinuiteti, kao i da se na sistematian nain ispitaju alternativni pravci moguih akcija u budunosti.

Sprovo enje metode scenarija se moe saeti u etiri etape:Prva etapa obuhvata definisanje podruja poslovanja sa ustanovljenjem:Istorijskog pregleda doga aja, analize sadanje situacije u nauci i tekuih trendova Analiza verovatnih faktora koji vode tehnolokim promenama da bi se dolo do tzv. predvi anja budunosti oslobo ene od iznena enja Identifikovanje i procena potencijalnih diskontinuiteta ili glavnih taaka tehnolokih promena u oekivanim trendovima Identifikovanje kljunih implikacija trendova na politiku i strategije preduzea

Druga etapa obuhvata sagledavanje dobijenih informacija u kontekstu da li je mogue sa njima na razuman nain operisatiBrojni trendovi, doga aji i diskontinuiteti se moraju sortirati i aranirati sa stanovita verovatnoe deavanja i uticaja na preduzee; Integrisati dobijene rezultate ;

Trea etapa obuhvata kreiranje scenarija izvedeanih iz razliitih kombinacija trendova, doga aja i diskontinuiteta, kao na primer:Mogunost da se postavi optimistiki i pesimistiki scenarij, na kojima se proveravaju osnovne strategije koje preduzee namerava da primeni; Tako e postoji mogunost da se postavi osnovni ili referentni scenarij oien od iznena enja, zatim scenarij u kojem se nastavljaju postojei odnosi u sredini, ekstremno dobar scenarij i ekstremno lo scenarij;

etvrta etapa obuhvata rangiranje strategijskih opcija, koje mogu biti:Nastaviti sa postojeim poslovanjem i postojeim tehnologijama; Uvesti nove tehnologije i reorganizovati postojee trino poslovanje; Prilagoditi nivo postojee tehnologije sa nivoom vertikalne ili horizontalne integracije; Diverzifikovati postojeu tehnologiju sa novom tehnologijom, ukljuujui diverzifikaciju trinog poslovanja. el je prvo globalno preduzee u podruju energije koje je poelo da koristi planiranje scenaria, i za njih scenario nije predvi anje ili preferencija, on je pre pouzdana alternativna pria o budunosti. Koriste da preispitaju svoje pretpostavke,stvore strategije i testiraju planove.

Nedostatak: Teko je postii slaganje o tome ta pravi scenario treba da sadri, pa se esto kae da oni nisu neka posebno tana predvi anja.

4.2.3.Metod simulacije Najvie koriena metoda projektovanja budunosti na osnovu poznatih relacija. Tehnika za opisivanje ponaanja realnog sistema tokom vremena uz posmatranje promena vrednosti varijabli i parametara iz okruenja.(skup zavisnih varijabli, kao to su profit, trite, prodajna cena i sl, koje se menjaju tokom simulacije s promenama nezavisnih varijabli , kao to su stopa inflacije, promene cena konkurenata i stopa nezaposlenosti) Kroz izmenu ulaza izazivaju se promene izlaza, nakon ega se vri opredeljenje za najpovoljniju ulazno-izlaznu kombinaciju Modeli simulacije su tani jedino ako se za testiranje koriste pomo realnih podataka i koji se koriste kratkorono, tj. za mali broj godina.

Osnovni cilj korienja simulacije je upravo u mogunosti da se latentne krizne situacije predvide, to omoguava menaderima da planiraju organizacione promene proaktivno, da reaguju pre nego to se planirane promene i praktino dogode. Menaderi koriste simulacijske modele za predvi anje efekata promena okoline, npr. kakva se tehnologija moe oekivati sledee godine ako se stopa ulaganja u IR povea? Daje odgovore npr. kakvi e biti efekti promena u globalnim tehnolokim procesima na preduzee ako njegove strategije ostanu nepomenjene? Koje su te kombinacije strategija koje mogu omoguiti preduzeu ostvarivanje napretka u tehnologiji?

Metod scenarija moe da poslui kod tehnolokog predvi anja kada se trai odgovor na pitanje da li kompanija moe da predvidi i anticipira sled novih svojstava i novih karakteristika proizvoda, te na koji nain e kompanija otkrivati nova svojstva i nove karakteristike za kojima e verovatno tokom vremena biti velika tranja i koja su od njih tehnoloki izvediva.

Vizionarske sposobnosti i preduzetniki, proaktivni pristup u upravljanju promenama jesu kljuna obeleja savremenih menadera, to elim od sveg srca da postanete!! KRAJ