7. Gradski Turizam

Tematski turizam- vežbe -

Nikola Minić, master

[email protected]

Gradski turizam

VII nedelja

Gradski (city break) turizam

• World Travel Monitor – gradski (city break) turizamu gradovima Evrope ostvaruje 40% noćenja i 20%prihoda od međunarodnog turizma;

• Gradski turizam je više od jedne trećine ukupnogevropskog obima međunarodnog turizma i trećanajvažnija vrsta odmora i putovanja međuEvropljanima (nakon sunca i plaža i turneja);

• Trend rasta gradskog turizma predstavlja osnovurazvoja gradova-destinacija poput Rima, Pariza,Londona, Madrida, itd.

3


• Sadržajne i kratkotrajne posete:

– Kratak odmor;

– Praznični odmor;

– Vikend u gradu.

4


• Aktivnosti u sklopu gradskog turizma su:– Razgledanje;– Poseta muzejima i galerijama;– Odlazak u pozorišta, na koncerte i plesne zabave;– Poseta iz obrazovnih razloga;– Šoping;– Festivali i događaji;– Konferencije i poslovni sastanci;– Poseta restoranima, kafeterijama, barovima i

noćnim klubovima;– Poseta prijateljima i rođacima.

5


• Muzeji – riznice koje inspirišu poklonike gradskog ikulturnog turizma;

• Grad – koncentracija trgovina, industrija i usluga;oni su glavni saobraćajni čvorovi i gusto su naseljeni;

• Gradovi – centri intenzivnih interakcija međuljudima;

• Gradovi – kapije (gateway) za turiste koji posećujuneku zemlju;

• Gradovi – smeštajna baza za turiste koji odatleodlaze na izlete u ruralna područja, ali i kaodestinacija.

6

Tipovi gradskih turističkih destinacija

• Globalni ili svetski gradovi (tzv. Alfa++)1:– London, Njujork;

• Nacionalne prestonice:– Ankara, Kanbera;

• Kulturne prestonice:– Budimpešta, Prag, Beč;

• Gradovi sa kulturnom baštinom:– Venecija, Krakov;

• Umetnički gradovi:– Firenca, Madrid;

71 Beograd je Beta- grad

Tipovi gradskih turističkih destinacija

• Kreativni gradovi:– Helsinki, Barselona;

• Industrijski gradovi:– Glazgov, Bilbao, Liverpul;

• Sportski gradovi:– Melburn, Kardif;

• Festivalski gradovi:– Rio de Žaneiro, Nju Orleans;

• Futuristički gradovi:– Dubai, Tokijo.

8

Evropski gradovi/prestonice kulture

9

1985Atina 1995Luksemburg 2003Grac 2013Marsej, Košice1986Firenca 1996Kopenhagen 2004Đenova, Lil 2014Riga, Umeo1987Amsterdam 1997Solun 2005Kork 2015Mons, Plzen

1988Berlin 1998Stokholm 2006Patras 2016San Sebastijan, Vroclav

1989Pariz 1999Vajmar 2007Sibinj, Luksemburg

2017Orhus, Pafos

1990Glazgov

2000

Avinjon, Bergen, Bolonja,

2008Liverpul, Stavanger

2018Leuvarden, Valeta

1991DablinBrisel, Helsinki, Krakov, Prag,

2009Viljnus, Linc 2019Matera, Plovdiv

1992MadridRejkjavik, Santjago de Kampostela

2010Esen, Istanbul, Pečuj

2020Hrvatska, Irska, Srbija? (Beograd)

1993Antverpen 2001Roterdam, Porto

2011Turku, Taljin 2021

Rumunija, Grčka, zemlja kandidat (Cetinje, Novi Sad)

1994Lisabon 2002Briž, Salamanka

2012Gimareš, Maribor

2022Litvanija, Luksemburg

Omladinske prestonice Evrope

10

2009Roterdam

2010Torino

2011Antverpen

2012Braga

2013Maribor

2014Solun

2015Kluž-Napoka

2016Gandža

2017Varna

Najposećeniji svetski gradovi u 2012.

1. Pariz (14,8 miliona);2. London (14 miliona);3. Bangkok (10,2 miliona);4. Singapur (9,7 miliona);5. Kuala Lumpur (8,9 miliona);6. Njujork (8,7 miliona);7. Dubai (7,6 miliona);8. Istanbul (7,5 miliona);9. Hong Kong (7 miliona);10.Šangaj (6,7 miliona).

11


1. Bangkok (15,98 miliona);2. London (15,96 miliona);3. Pariz (13,92 miliona);4. Singapur (11,75 miliona);5. Njujork (11,52 miliona);6. Istanbul (10,37 miliona);7. Dubai (9,89 miliona);8. Kuala Lumpur (9,2 miliona);9. Hong Kong (8,72 miliona);10.Barselona (8,41 milion).

12


1. London (18,69 miliona);2. Bangkok (16,42 miliona);3. Pariz (15,57 miliona);4. Singapur (12,47 miliona);5. Dubai (11,95 miliona);6. Njujork (11,81 miliona);7. Istanbul (11,60 miliona);8. Kuala Lumpur (10,81 milion);9. Hong Kong (8,84 miliona);10.Seul (8,63 miliona).

13

Seul (8,63 miliona) Hong Kong (8,84 miliona)

Kuala Lumpur (10,81 milion) Istanbul (11,60 miliona)

Njujork (11,81 miliona) Dubai (11,95 miliona)

Singapur (12,47 miliona) Pariz (15,57 miliona)

Bangkok (16,42 miliona)

London (18,69 miliona)

Najposećeniji evropski gradovi u 2013.

1. London (15,96 miliona);2. Pariz (13,92 miliona);3. Istanbul (10,37 miliona);4. Barselona (8,41 milion);5. Milano (6,8 miliona);6. Rim (6,7 miliona);7. Amsterdam (6,3 miliona);8. Beč (5,4 miliona);9. Madid (4,7 miliona);10.Prag (4,4 miliona).

19

Muzeji – turistički centri gradova

• Vrste muzeja variraju, od velikih institucija, kojepokrivaju mnoge kategorije kao na primer: slikarstvo,primenjenu umetnost, zanate, arheologiju, antropologijui etnologiju, istoriju, istoriju kulture, nauke, tehnologije,dečje muzeje, prirodnjačke muzeje;

• Mnogi muzeji su specijalizovani, npr. muzeji savremeneumetnosti, narodne umetnosti, lokalne istorije, vojneistorije, istorije avijacije, filatelije, poljoprivrede iligeologije;

• Muzej umetnosti ili umetničke galerije su prostor zaizložbe umetnosti, obično u vidu umetničkih predmeta izvizuelne umetnosti, pre svega slika, ilustracija iskulpture.

20

Najposećeniji svetski muzeji

1. Luvr, Pariz (9,33 miliona);2. Britanski muzej, London (6,7 miliona);3. Metropoliten, Njujork (6,23 miliona);4. Nacionalna galerija, London (6,03 miliona);5. Vatikanski muzeji (5,46 miliona);6. Tejt modern, London (4,88 miliona);7. Muzej Nacionalne palate, Tajpej (4,5 miliona);8. Nacionalna galerija umetnosti, Vašington (4,09 miliona);9. Centar Pompidu, Pariz (3,75 miliona);10. Muzej Orsej, Pariz (3,5 miliona);11. Muzej Viktorije i Alberta, London (3,29 miliona);12. Reina Sofía, Madrid (3,19 miliona);13. Muzej moderne umetnosti, Njujork (3,07 miliona);14. Nacionalni muzej Koreje, Seul (3,05 miliona);15. Ermitaž, Sankt Peterburg (2,89 miliona);16. Nacionalni muzej naroda Koreje, Seul (2,71 milion).

21

Muzeji u Beogradu

• Narodni muzej (zatvoren zbog rekonstrukcije do 10. maja 2016. godine);

• Vojni muzej;• Etnografski muzej;• Istorijski muzej Srbije;• Muzej vazduhoplovstva;• Muzej automobila;• Muzej grada Beograda;• Muzej istorije Jugoslavije;• Muzej nauke i tehnike;• Muzej Nikole Tesle;• Muzej savremene umetnosti (zatvoren zbog rekonstrukcije do 20.

oktobra 2015. godine);• Prirodnjački muzej;• Železnički muzej.

22

Narodni muzej

Vojni muzej

Etnografski muzej

Istorijski muzej Srbije

Železnički muzej

Muzej vazduhoplovstva

Muzej istorije Jugoslavije Muzej Nikole Tesle

Muzej nauke i tehnike Muzej savremene umetnosti

Gradska jezgra stecišta turista

• Gradski centri su tradicionalno mesta okupljanja velikog broja ljudi;

• Oni su istovremeno centar komunikacija, saobraćajna čvorišta sa mnoštvom javnih građevina – najlepših primeraka arhitekture, muzejima, bibliotekama, itd. i glavni orjentir u kretanju turista kroz gradove.

26


• Istorijska jezgra gradova, zone pogodne za pešačenje, su gradski prostori dopadljivi posetiocima, oduvek su mesta sa najvećim brojem posetilaca u svim sezonama;

• Gradovi koji imaju reke, jezera ili morsku obalu posebo privlače turiste čija je pažnja okrenuta ka zabavi i uživanju;

• Često se u tim gradovima pojavljuju rekreativni i zabavni sadržaji.

27


• Izložbe i kongresi su među glavnim razlozima masovnih poseta gradovima gde čak 40 % posetilaca koji su ostvarili jedno noćenje došlo iz tih razloga;

• Festivali i drugi događaji, izložbe, turistički kvartovi i mesta za razonodu, brojni i raznovrsni restorani privlače turiste koji posećuju gradove redovno i koji se vraćaju narednih godina.

28


• Jedna od najčešćih aktivnosti u gradskom turizmu je razgledanje grada, njegovih pojedinih atrakcija, muzeja i galerija;

• Sam termin razgledanje (sightseeing) opisuje čin posete atrakcijama i vreme na putovanju kada se gleda na neki objekat;

• U mnogim urbanim centrima u svetu postoje organizovana razgledanja u formi tzv. objavljene ili publikovane ture (regular ili scheduled tour), koje podrazumevaju svakodnevne i garantovane polaske sa predviđenog punkta ili terminala.

29


• Osim organizovanih razgledanja grada veoma su popularne pešačke ture i šetnja u pratnji vodiča;

• Najčešće je u pitanju obilazak standardnih atrakcija, kao što je neki urbani ambijent (istorijsko jezgro, turistički kvart); prostor određenog lokaliteta (arheološki, istorijski, memorijalni) ili unutrašnjost građevine (muzej, galerija, crkva, industrijski objekat i slično).

30


• Turiste privlače specifični kvartovi, mesta na kojima najčešće žive imigranti dajući im imena nacija iz koje potiču stanovnici pa su tako prepoznatljivi Chinatown, Little Italy, Greektown;

• Takođe, siromašna predgrađa poput, favela u latinskoj Americi u kojima žive beskućnici, su predmet intersovanja turista.

31

City break turizam

• Kratki (gradski) odmor ili City break je turističko putovanje koje obično traje između jednog i četiri dana, ponekad i duže, a predstavlja drugi, treći ili četvrti odmor u godini;

• Tržište za ovu vrstu proizvoda u Evropi je izuzetno konkurentno;

• Tržište kratkih (gradskih) odmora je podeljeno između organizovanih paketa (prevoz, smeštaj) i individualno organizovanog odmora.

32

Tržište i klijenti city breakturizma

• U protekloj deceniji gradski turizam je imao porast od 108% (dolasci), dok su odmorišna putovanja imala porast od samo 8%;

• U 2004. godini gradski turizam je ostvario udeo od 38% ukupnih evropskih outboundputovanja(135 miliona dolazaka):– tipičan odmoru u gradu – 81 milion (60%);

– poseta prijateljima i rodbini – 31 milion (23%);

– poslovni razlozi – 23 miliona (17%);

– city break odmori – 50 milion (37%).

33


• Najveća receptivna tržišta su Francuska, Italija, Nemačka, Španija i Velika Britanija, koje su zajedno privukle oko 50% celokupnog tržišta (67 miliona dolazaka);

• Najveća emitivna tržišta su Nemačka, Velika Britanija, Italija, Španija i Francuska, koje zajedno čine dve trećine ukupnog broja turističkih dolazaka (89 miliona).

34


• Glavni klijenti kratkih, gradskih odmora su:

– parovi koji još nisu zasnovali porodicu;

– parovi koji imaju odraslu decu;

– mlađe osobe između 15 i 25 godina.

35

Gradske turističke organizacije

• Gradske turističke organizacije (City tourist organisations (CTO)):– City leisure tourism bureau (CLTB);

– City convention bureau (CCB);

– City tourist board (CTB);

• Gradske marketing organizacije (City marketing organisations (CMO)):– City branding authority (CBA);

– City inward investment and business agency (CIIBA);

– City marketing and investment agency (CMIA).

36

Documents

7. Gradski Turizam