anksioznost

Uvod

Re "anksiozan" vodi poreklo od latinskog "anxious". Kod nas je preuzeta iz engleskog jezika, a doslovni prevod sa engleskog znai: biti zabrinut, biti uznemiren, uplaen.Strah ima korisne funkcije. Filogenetski- priprema jedinku da pobegne ili da se bori. Razlika izmedju adaptivne i patoloke anksioznosti: adaptivna anksioznost mobilie psihike potencijale u cilju reavanja problema a patoloka anksioznost paralie jedinku- ne postoji strah u odnosu na neki definisani objekat-slobodno lebdei strah. Anksioznost je uvek praena fiziolokim manifestacijama: subjektivni doivljaj, ponaanje, telesna reakcija, kognitivna manifestacija - razmiljanje o opasnosti. Izraena je somatska komponenta-prenadraen simpatikus, pojaano luenje adrenalina i noradrenalina. Dolazi do situacije bekstva ili borbe: izotrava se vid kad postoji opasnost; dugotrajna akomodacija - nejasan vid, magla; redukcija luenja pljuvake koja se presumerava u krv; suva usta i tekoa u gutanju.Disajni putevi postaju iri da bi se plua bolje snabdevala kiseonikom, kod bolesnika je posledica da teko die; gubitak daha-plua rade intenzivno-nemamo kiseonika; ubrzan rad srca-tahikardija; dolazi do naglog oslobodjavanja glukogena, seera iz jetre u krv; rad digestitivnih organa se inhibira; koa se znoji pojaano; krvni sudovi koe se skupljaju-kontrahuju, krv se usmerava u telo pa nastaje bledilo lica ; miii se kontrahuju to dovodi do bolova i drhtavice miia , nastaje gubitak kalcijuma i javlja s trnjenje prstiju, ruku, nogu; vrtoglavica i nesvestica.

1. TA SU TO ANKSIOZNI POREMEAJI?Osobe sa anksioznim poremeajima doivljavaju prekomernu zabrinutost i napetost koja dovodi do toga da oni ili izbegavaju situacije koje mogu dovesti do pojave simptoma, ili razvijaju prinudne rituale koji smanjuju anksioznost. Svako od nas osea zabrinutost u pojedinim situacijama, ali osobe sa anksioznim poremeajima imaju preterana i nerealna oseanja koja utiu na njihove ivote, odnose sa ljudima, postignua u koli ili na poslu, drutvene aktivnosti i rekreaciju.Mnoge osobe, iz razliitih razloga, ne lee svoju anksioznost; one mogu smatrati da su simptomi blagi, ili ak normalni, ili pak simptomi sami po sebi mogu uticati na to da se trai pomo. Anksiozni poremeaji se efikasno lee.1.1. Simptomi anksioznih poremeaja:

1. intenzivna i dugotrajna oseanja straha i nelagodnosti koja se pojavljuju nevezano za neku stvarnu pretnju ili opasnost2. oseanja straha i nelagodnosti koja utiu na normalno svakodnevno funkcionisanje

1.2. KOLIKO SU ESTI ANKSIOZNI POREMEAJI?Podaci iz jedne zapadne zemlje sa 25 miliona stanovnika govore da kombinovani anksiozni poremeaji zahvataju 12% graana: 9% mukaraca i 16% ena tokom jedne godine. Kao grupa, anksiozni poremeaji su najei od svih mentalnih poremaaja.

2. UZROCI ANKSIOZNIH POREMEAJAPo svemu sudei, nastanak anksioznih poremaaja je rezultat kompleksne interakcije genetskih, biolokih, razvojnih i drugih faktora kao to su npr. socioekonomski faktori i stres na radnom mestu. Predloeno je mnotvo razliitih teorija koje objanjavaju kako navedeni faktori doprinose razvoju ovog poremaaja. Prva teorija je iskustvena: ljudi mogu nauiti svoj strah nakon poetnog neprijatnog iskustva kao to je poniavajua situacija, fiziko ili seksualno zlostavljanje, ili samo prisustvovanje nekom nasilnom inu. Slina iskustva koja slede slue da dodatno pojaaju strah.[footnoteRef:2] [2: Psihijatrija-Duan Kecmanovi (Beograd-Zagreb, Medicinska Knjiga, 1980.) str.89.]

Po drugoj teoriji, koja se odnosi na kogniciju ili miljenje, ljudi veruju ili predviaju da e ishod odreene situacije biti po njih poniavajui ili tetan. Ovo se moe dogoditi, na primer, ako su roditelji preterano zatitniki nastrojeni i ako neprestano upozoravaju na potencijalne probleme.Trea teorija se usredsreuje na bioloke osnove. Istraivanja sugeriu da amigdala, struktura koja se nalazi duboko unutar mozga, slui kao komunikacijska centrala koja signalizira prisustvo pretnje i okida odgovor u vidu straha ili zabrinutosti. Amigdala, takoe, skladiti emocionalna seanja i moe igrati ulogu u nastanku anksioznih poremaaja. Deca osoba sa anksioznim poremajima su pod znatno veim rizikom da razviju isti poremeaj nego opta populacija, to moe ukazati na genetski faktor, roditeljske uticaje ili i jedno i drugo.

3. VRSTE ANKSIOZNIH POREMEAJA

3.1. GENERALIZOVANI ANKZIOZNI POREMEAJ (F 41.1)Preterana zabrinutost zbog raliitih dogaaja ili aktivnosti, koja se javlja tokom vie dana, ali ne due od 6 meseci, uz pridruene simptome (zamor, oslabljena koncentracija). Generalizovani anksiozni poremeaj (GAP) spada u skupinu anksioznih poremeaja. esto se javlja zajedno sa poremeajima raspoloenja, s drugim anksioznim poremeajima i poremeajima vezanim uz psihoaktivne stvari (APA, 1996).Glavna obeleja ovog poremeaja su slobodno lebdei i neodreeni strah, strahovanja, bojaljiva iekivanja, tekoba, strepnja, unutranji nemir, psihomotorna napetost te hiperaktivnost autonomnog nervnog sistema. Oboleli doivljava neodreeni strah koji ga potpuno preplavljuje, a on ne zna ni razloge toga straha. Takav strah ini obolele bespomonima, nesigurnima, esto i nesposobnima za socijalna, radna i druga funkcionisanja. Psihomotorna napetost oituje se oseajem unutranjeg pritiska, nemirom, tremorom, trzanjem, oseajem drhtavice, agitacijom, nemogunou da se bude na jednom mestu, brzim zamaranjem i bolovima u miiima. Hiperaktivnost autonomnog nervnog sastava oituje se u simptomima povrnog disanja, oseaju nedostatka vazduha, znojenju, povraanju, prolivu, uestalom mokrenju, oteanom gutanju i suhim ustima te hladnim, lepljivim rukama. Takoe, najee se javljaju i oteano koncentrisanje, razdraljivost, distraktibilnost poremeaji spavanja, smetnje u komuniciranju s okolinom i depresivni simptomi. Eksperimenti su pokazali da je kod ovog poremeaja oteena panja pa pacijent ima pojaanu panju za sve stimulanse koje predstavljaju opasnost.. perceptivni POP-AUT: dve kategorije majki- jedna grupa majki sa decom koja oekuju operaciju i druga grupa majki sa decom koja nisu imala intervenciju-putali su im muziku i neutralne rei da ih asociraju na operaciju. Majke koje su ekale na operaciju su zapaale te neutralne rei i asocirale na operaciju.Pacijenti sa ovim poremeajem ispoljavaju jak miini tonus, izraena je jaka hiperaktivnost autonomnog nervnog sistema, znojenje i optu napetost koja traje sve vreme.3.1.1. LeenjeNajproireniji oblik terapije su anksiolitici, pre svega benzodiazepini, posebno u akutnoj fazi simptoma. Antidepresivi se mogu dati ako je generalizovani anksiozni poremeaj udruen s paninim napadima, depresijom ili ako preti razvoj zavisnosti o benzodiazepinima (Jakovljevi i sar., 1995). Uz farmakoterapiju treba ukljuiti i psihoterapiju. Kako psihoanalitika teorija pretpostavlja da je GAP posledica potisnutih konflikata, oni obolelom nastoje pomoi tako da se suoi s pravim izvorom konflikata.[footnoteRef:3] [3: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom-Srboljub Stojiljkovi ( Beograd-Zagreb,Medicinska Knjiga, 1986.) str.65-70]

Bihevioralni terapeuti smatraju da se slobodno- plutajua anksioznost moe podeliti u jednu ili nekoliko fobija, pa se shodno tome moe sprovesti sistematka desenzibilizacija (Davison i Neale, 2002). Opstija bihevioralna terapija ukljuuje intenzivno uvebavanje metoda oputanja s pretpostavkom da e se tako sniziti opsta napetost i nemir kod obolelih.Kroz verbalno pouavanje, modeliranje ili operantno oblikovanje pokuava se smanjiti oseaj bespomonosti tako da se klijentu pomogne da stekne vetine koje mu omoguuju da dobije oseaj kompetentnosti kao i samopouzdanje. Kognitivne terapije pokuavaju podstaknuti obolelog da ponovno procene i drugaije interpretiraju neke dvosmislene podraaje i situacije. 3.2. Specifina fobijaNaznaen i uporan strah od jasno prepoznatljivih objekata ili situacija (npr. letenje, visina, ivotinje). Osobe sa specifinim fobijama pate od intenzivnog straha od specifinih situacija ili objekata (zatvoren ili otvoren prostor, visina, pauci, psi, itd.). Izraenost straha je neadekvatna u odnosu na situaciju i osoba je prepoznaje kao iracionalnu. Specifine fobije mogu dovesti do izbegavanja uobiajenih, svakodnevnih situacija. Poremeaj socijalne anksioznosti (Socijalna fobija). Karakterie se ekstremnom anksioznou vezanom za procenu drugih ili ponaanje koje bi moglo dovesti do ismejavanja i osramoivanja. Ovakva intenzivna anksioznost moe voditi izbegavajuem ponaanju. Fizike manifestacije povezane sa ovim poremeajem su lupanje srca, ubrzano disanje, crvenjenje i znojenje.

3.3. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ (PTSP)Uporno ponavljanje seanja na proivljenu traumu (flebekovi), uporne zastraujue misli, komarni snovi, bes ili razdraljivost kao odgovor na zastraujue iskustvo tokom koga je postojala pretnja fizikim povreivanjem ili je do njega i dolo (npr. silovanje, zlostavljanje dece, rat, elementarna nepogoda). Jedan od velikih problema u dananjem svetu su upravo psiholoki problemi i poremeaji koji se javljaju kao posledica traumatskih, stresnih dogaaja. Prirodne traume, zemljotresi, poplave, poari, i velike drutvene traume kao to su ratovi i sve to rat nosi sa sobom, mogu da uzrokuju teko podnoljiv stres i poremeaj kod individue ali i porodice, pa ak i itavog drutva.Postoje raznovrsne definicije traume danas. Najira definicija traumatskog iskustva bi bila da je to bilo koje iskustvo koje prevazilazi granice uobiajenog iskustva i oekivanja. Trauma se definie i kao bilo koja po ivot opasna, emocionalno nesavladiva katastrofa koja prevazilazi uobiajene mehanizme prevladavanja, bez obzira da li se ta trauma odigrala u detinjstvu ili u odraslom dobu, bez obzira da li je trauma kratko trajala ili se deavala tokom celog ivota.Traumatsko iskustvo koje se vezuje za Post-traumatski stresni poremeaj (u daljem tekstu PTSP) treba da zadovolji sledee kriterijume:1. osoba je doivela, prisustvovala ili bila suoena sa dogaajem koji je opasan po ivot ili fiziki integritet osobe ili drugih.2. Reakcije osobe ukljuuju oseanja intenzivnog straha, bespomonosti i uasa.Prvi kriterijum je vezan za karakteristike stresora, ali mnoga istraivanja su pokazala da postraumatski simptomi nisu direktno proporcijalni jaini stresora, i da su subjektivni faktori jako bitni u predikciji PTSP simptomatologije, te je i drugi kriterijum uveden.Kod osoba koje boluju od PTSP-a, traumatsko iskustvo koje su doiveli se uporno ponavlja preko1. Intruzivnih, munih seanja na dogaaj koja se javljaju u vidu slika, misli ili percepcija1. Zastraujuih snova o dogaaju 1. Oseanja kao da se zastraujui dogaaj ponovo deava, koje se javlja u budnom ili intoksiciranom stanju i manifestuje preko iluzija, halucinacija ili flashback epizoda traumatinog dogaaja. 1. Spoljanjih ili unutranjih podsetnika na traumu koji dovode do reaktivacije oseanja ili ponaanja koja su vezana za traumatski dogaaj.Osoba gubi interesovanja za sve aktivnosti koje je ranije volela da upranjava, ulae ogromne napore kako bi izbegla misli, oseanja ili ljude koji je podseaju na traumu, vrlo esto je nesposobna da se seti nekih vanih aspekata i delova traumatskog dogaaja, osea se drugaije i otueno od drugih, bliskih osoba u svom ivotu ili ak ne osea ljubav i privrenost prema nekada bliskim lanovima svoje porodice. Osoba ima oseaj skraene budunosti, oseaj da nee imati porodicu, karijeru, uobiajen normalan ivot.Jedan od estih simptoma PTSP-a je i oseanje da je sama osoba ili svet oko nje nerealan (depersonalizacija / derealizacija). Depersonalizacija moe da ukljuuje oseanja odvojenosti duha od tela, kada osoba ima oseaj kao da posmatra sebe i ono to joj se deava sa distance; oseanja velikih telesnih promenena kao to je npr. oseaj da su telesni ekstremiteti vei nego to bi trebalo da budu, itd. Derealizacija, odnosno oseanje nerealnog vezano za objekte spolja, se esto javlja paralelno sa depersonalizacijom. 3.4. Opsesivno- kompulzivni poremeaj (F42.8)Opsesije (prisilne misli): uporne misli, ideje, porivi ili slike koje se nameu protiv volje. Neprikladne su i uzrokuju primetnu napetost ili nelagodnost. Osobe sa prisilnim mislima obino pokuavaju da takve misli ili prvo ignoriu ili potisnu, ili da im se suprotstave drugim mislima ili akcijama (kompulzije).Kompulzije (prisilne radnje): ponavljajua ponaanja (pranje ruku, sreivanje ili proveravanje) ili mentalne radnje (molitve, brojanje ili ponavljanje rei) koje se javljaju kao odgovor na prisilne misli ili se javljaju na ritualan nain. Opsesivno- kompulzivni poremeaj spada u grupu anksioznih poremeaja. esto se javlja sa velikim depresivnim poremeajem, drugim anksioznim poremeajima, poremeajima hranjenja i opsesivno- kompulzivnim poremeajem linosti (APA, 1996).3.4.1. Obeleja poremeaja i klinika slikaOpsesivno- kompulzivni poremeaj (OKP) obeleavaju prisilne misli i radnje koje oboleli doivljava kao strane ili nametnute, a koje osobu vremenski okupiraju ili izazivaju oite smetnje i znaajna oteenja. Opsesije su perzistentne ideje, misli, poticaji, predodbe koje se doivljavaju kao nametljive, neprimerene, neeljene i nepozvane te izazivaju anksioznost. Osobe su sposobne prepoznati te opsesije kao svoje misli, znaju da nisu nametnute izvana, ali se nad njima nema kontrola i zna se da to nisu misli koje bi osoba trebala ili elela imati (APA, 1996). Akter i sar. (1975) (prema Davison i Neale, 2002) su pronali pet najeih oblika opsesije:1. Opsesivne dvojbe koje se pojavljuju kao ustrajne misli o tome da dovreni posao nije dobro obavljen (npr. Jesam li ugasio tednjak, jesam li to sigurno uinio?, iako se oboleli tano sea da je to uinio)2. Opsesivne misli su beskonani lanci misli, esto usmereni na budue dogaaje (npr. Ako mi se rodi deak, on bi mogao zbog karijere otii i napustiti me, no moda mi se poeli i vratiti, jer u ja...).3. Opsesivni impulsi su snani porivi za izvoenjem odreenih postupaka, esto protiv volje obolelog, koji mogu biti najobinijie bezazlene muice (npr. piti iz jedne i samo jedne ae), ali i nasilni i opasni postupci (npr. poriv da povrede dete, da psuju u crkvi).4. Kod opsesivnih strahova oboleli se brinu da e izgubiti kontrolu i uiniti neto drutveno neprihvatljivo (npr. nastavnik se boji da e pred uenicima govoriti o svojim loim polnim odnosima, iako o tome zapravo ne eli govoriti)5. Opsesivne halucinacije predstavljaju trajne halucinacije nekog nedavno vienog ili zamiljenog dogaaja koje progone obolelog (npr. osoba vidi kako joj povuena voda iz kotlia odnosi bebu u kanalizaciju svaki put kada ue u kupaotilo).Kompulzije predstavljaju ponavljane radnje, odnosno ponaanja ili pak mentalni in (naziva se jo i kognitivna kompulzija, npr. brojenje, tiho ponavljanje rei) koji se koriste u svrhu spreavanja ili smanjenja anksioznosti ili nelagode, a ne u svrhu postizanja zadovoljstva (kao kod kockanja npr.) (APA, 1996). Osoba se osea nateranom da izvri neku radnju kako bi smanjila nelagodu, ublaila stres koji izazivaju opsesije ili spreila neki opasni dogaaj ili situaciju, a est je i strah od posledica prekidanja takvih radnji. Kompulzije su naglaeno preterane i esto realno nepovezane s razlogom zbog kojeg se ine. U najee kompulzije ubrajaju se pranje, ienje, brojenje, proveravanje, pospremanje, odevanje, slaganje odee i slino.[footnoteRef:4] [4: Psihijatrija- predgovor dr. Slavka Mori-Petrovi (Subotica, Birografika, 1987. ) str. 105-107.]

Akhter i sar. (1975) (prema Davison i Neale, 2002) su pronali dva oblika kompulzija:1. Kompulzije proveravanja su kompulzivni porivi koji obolelog prisiljavaju na delovanje (npr. neprestano proveravanje jesu li vrata zakljuana, stalno proveravanje sadraja depa, iako oboleli zna da u njemu nema niega).2. Kompulzije kontrole omoguuju kontrolu nekog kompulzivnog poriva i uspeno odupiranje tom porivu (osobe koje oseaju nelagodu zbog neprimerenih, npr. incestuoznih, poriva kontroliraju svoju anksioznost izazvanu tim porivima tako to neprestano broje naglas do deset).Oko 2/3 oboljelih od OKP pokazuje specifian tip linosti, tzv. opsesivni karakter koji ukljuuje visok stupanj samokontrole, savesnost, preteranu pedantnost, perfekcionizam, rigidno ponaanje i slino (Jakovljevi i sar., 1995)Kada osobe sa OKP shvataju da su opsesije ili kompulzije preterane, nerazumne i nerealne, pokuavaju im se odupreti. Odupiranjem kompulziji, oseaj napetosti i anksioznosti se pojaava, a ponovno se moe smanjiti jedino preputanjem kompulziji. Nakon mnogo takvih bezuspenih pokuaja odupiranju opsesijama i kompulzijama, oboleli im se preputa, ukljuuje ih u svoju svakodnevicu te vie ni ne osea potrebu za odupiranjem. Popratna obeleja OKP-a ukljuuju izbjgavanja situacija koje ukljuuju sadraj opsesija (kao npr. izbegavanje ekaonica, rukovanja s nepoznatim ljudima), mogu biti prisutni oseaji krivice, patoloki oseaj odgovornosti, smetnje spavanja, preterano uzimanje alkohola, sedativa, anksiolitika, hipnotika, mogu se javiti dermatoloki problemi zbog preteranog pranja ruku vodom ili dezinfekcijskim sredstvima. Osobe se esto jedino usmeravaju na izvravanje prisilnih radnji, bez obzira na ozbiljne posledice po brani, profesionalni i socijalni ivot, znaju biti i samo prikovani uz kuu (APA, 1996).

3.4.2. LeenjeAnksiolitici esto donose kratkotrajno olakanje kod obolelih od OKP (Jakovljevi i sar., 1995). Inhibitori monoaminooskidaze i tricikliki antidepresivi mogu imati povoljne uinke u leenju OKP (Davison i Neale, 2002).Psihoanalitiki postupci u leenju OKP nisu se pokazali delotvornima (uklanjanje potiskivanja i omoguavanju bolesniku da se suoi s onim ega se zaista boji- da e odreeni nagon biti zadovoljen).Bihevioralni pristup kompulzivnim ritualima obuhvata izlaganje s prevencijom odgovora, i dosad je jedan od delotvornijih oblika psihoterapije. Takav postupak ukljuuje izlaganje osoba situacijama koje izazivaju kompulzivni in (dodirivanje prljave posude), a potom se suzdrava od izvoenja uobiajenog rituala (pranje ruku). Spreavanje izvoenja rituala e osobu izloiti podraajima koji izazivaju anksioznost, ali time e se omoguiti i gaenje te anksioznosti.Bez obzira na vrstu terapije, oboleli se retko izlee. Oni mogu nakon terapija osetiti poboljanje, jer, iako opsesivno- kompulzivne tendencije traju i dalje, oboleli ih mogu u boljem stupnju kontrolisati i manje ometaju odvijanje normalnog, svakodnevnog ivota.[footnoteRef:5] [5: Davison, G. C., Neale, J. M. (2002). Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja. Jastrebarsko: Naklada Slap]

3.5. Panini poremeajPrisustvo ponavljajuih, neoekivanih napada panike koji su praeni (u trajanju od najmanje mesec dana) stalno prisutnom zabrinutou oko mogunosti dobijanja dodatnih napada, brigom zbog uticaja napada ili njegovih posledica, ili znaajnom promenom ponaanja u vezi sa napadima.Panini poremeaji su ponekad udrueni sa agorafobijom zabrinutost zbog, ili izbegavanje, mesta i situacija sa kojih bi beg mogao da bude otean ili poniavajui, ili na kojima pomo ne bi bila dostupna u sluaju paninog napada ili simptoma slinih panici.Kljuna odlika paninog napada je jasno ogranien period intenzivnog straha ili nelagodnosti koji je praen sa najmanje 4 od 13 fizikih simptoma kao to su:1. palpitacije, ubrzan srani rad ili lupanje srca2. znojenje3. drhtanje ili tremor4. oseaj oteanog disanja ili guenja5. bol ili nelagodnost u grudima6. munina ili nelagodnost u stomaku7. vrtoglavica, nestabilnost, zbunjenost, nesvestica8. doivljaj da su objekti nestvarni (derealizacija)9. doivljaj da je sopstveno Ja udaljeno ili da nije stvarno tu (depersonalizacija)10. strah od gubitka kontrole; strah da e se "poludeti"11. strah od smrti12. parestezije (oseaj obamrlosti ili peckanja)13. topli ili hladni talasi po telu.

4. UTICAJ I POSLEDICE ANKSIOZNIH POREMEAJASimptomi anksioznih poremeaja esto se razvijaju tokom ranog odraslog perioda. Uprkos tome to veina ljudi ima blage smetnje ili ih nema uopte, anksiozni poremeaji mogu ozbiljno ograniiti obrazovanje, posao, zabavu i drutvene aktivnosti jedne osobe jer on/ona izbegava situacije koje mogu dovesti do pojave simptoma.Osobe koje su ozbiljno ugroene anksioznim poremeajima ee imaju i neki drugi tip poremeaja: depresiju, distimiju, zloupotrebljavaju alkohol ili psihoaktivne supstance ili imaju poremeaj linosti.Upravo zato to su anksiozni poremeaji bliski onome to veina ljudi doivljava kao normalnu zabrinutost, oni koji od njih boluju mogu strahovati da e drugi ljudi okarakterisati njihovu prekomernu brigu i strah kao puku slabost. Kao posledica, oni mogu da ignoriu ozbiljnost sopstvenog stanja i nastojati da ga ree sami. esto izbegavaju da potrae pomo i pate u tiini.

5. LEENJE ANKSIOZNIH POREMEAJARano prepoznavanje i adekvatan tretman su imperativi u cilju poveavanja kvaliteta ivota osoba sa anksioznim poremeajima. Adekvatno prepoznavanje i tretman takoe pomau da se spree esti sekundarni poremeaji kao to su depresija i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.Odlaganje traenja i dobijanja dijagnoze i terapije moe se pripisati mnotvu faktora kao to su: stigma (sramota, ljaga), nedostatak ljudskih resursa, znanja ili finansijski razlozi. Uz sve to, moe se dogoditi da lekari ne prepoznaju uvek obrazac u simptomima jedne osobe koji bi ih doveo do prave dijagnoze. esto se simptomi ne shvataju ozbiljno i osoba sa anksioznim poremeajem se etiketira kao "emocionalno nestabilna".Skoranji pregled anksioznih poremaaja ukazuje da bi efikasno leenje ukljuivalo terapiju lekovima (antidepresivima, anksioliticima) i kognitivno-bihejvioralnu terapiju koja pomae ljudima da svoje misli o svemu onome to ih prekomerno brine preobraze u racionalnije ideje. Grupe podrke za pojedince i porodice, takoe mogu pomoi da se stvori orue za smanjivanje simptoma i izlaenje na kraj sa njima.

Literatura

1. Psihijatrija- predgovor dr. Slavka Mori-Petrovi (Subotica, Birografika, 1987. )2. Psihijatrija sa medicinskom psihologijom-Srboljub Stojiljkovi ( Beograd-Zagreb,Medicinska Knjiga, 1986.)3. Psihijatrija-Duan Kecmanovi (Beograd-Zagreb, Medicinska Knjiga, 1980.)

SadrajUvod 1. TA SU TO ANKSIOZNI POREMEAJI? .........................................................................................21.1. Simptomi anksioznih poremeaja ..........................................................................31.2. KOLIKO SU ESTI ANKSIOZNI POREMEAJI .......................................................32. VRSTE ANKSIOZNIH POREMEAJA ...................................................................................................32.1. GENERALIZOVANI ANKZIOZNI POREMEAJ (F 41.1) .....................................33. UZROCI ANKSIOZNIH POREMEAJA ..............................................................................................43.1.1. Leenje....................................................................................................................53.2. Specifina fobija ................................................................................................................53.3. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ (PTSP) ..........................................53.4. Opsesivno- kompulzivni poremeaj (F42.8) ..........................................73.4.1. Obeleja poremeaja i klinika slika..........................................................73.4.2. Leenje ..................................................................................................................93.5. Panini poremeaj ........................................................................................................106. UTICAJ I POSLEDICE ANKSIOZNIH POREMEAJA ..............................................................117. LEENJE ANKSIOZNIH POREMEAJA ...........................................................................................11www.maturski.org

3