MENADŽMENT TEHNOLOGIJE I RAZVOJA

OPERATIVNI MENADŽMENTTEHNOLOGIJE

➢ Karakteristike sistemskog pristupa

➢ Tehnološki sistemi

➢ Hijerarhijski sistemi

➢ Tehnološki sistem i okruženje

➢ Tehnološki sistemi, procesi i operacije

➢ Fleksibilni proizvodni sistemi

Operativni menadžment tehnologije

Operativni menadžment tehnologije

• Na operativnom nivou, upravljanje tehnologijom

podrazumeva planiranje, usmeravanje,

organizovanje, koordinaciju i kontrolu

tehnoloških operacija koje su realizovane sa

raspoloživom tehnologijom u organizaciji.

• Cilj je ostvarenje efikasnosti tehnološkog

sistema, procesa i operacija.

Operativni menadžment tehnologije

• Menadžeri na operativnom nivou unapređuju

tehnološki sistem sa ciljem da ostvare:

▫ efikasnost tehnologije kroz optimalan odnos inputa

i autputa i,

▫ sa datom tehnologijom, ostvare planom predviđen

izlaz: cenu, kvalitet, količinu i sve to u planiranom

vremenu.

Sistemski pristup

• Sistemski pristup - obuhvata znanja - metodologiju

i zakonitosti Opšte teorije sistema koji se

primenjuju u sagledavanju raznovrsnih pojava

dinamičke prirode u realnom svetu.

• Sistemski pristup podrazumeva:

1. određeni način razmišljanja;

2. metod ili tehniku analize;

3. pristup upravljanju sistemima.

1. Sistem je integralna celina međusobno povezanih

elemenata;

2. Sistem se na specifičan način vezuje i predstavlja

jedinstvo sa svojim okruženjem;

3. Odnos sistem-podsistem je relativan: određeni sistem se

posmatra kao element sistema višeg reda, tj. kao podsistem ili element

šireg sistema, a elementi sistema koji se posmatraju mogu da se

analiziraju kao sistemi nižeg reda.

Opšte karakteristike sistema:

▪ struktura,

▪ koordinate (promenljive) sistema,

▪ informacije i

▪ funkcije koje obavlja.

Osnovni elementi i kriterijumi za identifikaciju i klasifikaciju sistema su:

Struktura sistema - skup njegovih elemenata i

podsistema, prikazan kroz njihove međusobne

interakcije, veze između sistema i okoline, sa

naznačenim ulazima i izlazima.

S obzirom na njihovu strukturu, sistemi se dele na:

•proste,

•složene i

•velike sistеmе.

Prema prirodi svog nastanka sistemi mogu da budu:

1. prirodni i

2. veštački.

Prirodni sistemi nastaju bez organizovanog,

svesnog učešća i delovanja čoveka;

Veštački sistemi su nastali svesnim,

svrsishodnim delovanjem ljudi.

Prema odnosu prema okolini sistemi mogu da budu:

1. otvoreni i

2. zatvoreni.

Otvoreni sistem obavlja razmenu materija, energije i

informacija sa okolinom.

Zatvoreni sistem nema osobinu razmene ova tri faktora

sa okolinom.

Prema transformaciji ulaza u odgovarajući izlaz

ili promenama stanja sistema, sistemi se dele na:

1. determinističke;

2. stohastičke i

3. slučajne.

Deterministički sistem

u svakom trenutku u potpunosti poznato stanje

sistema, a delovanje upravljačke akcije (poznati

ulaz) vodi ka transformaciji u poznato i

determinisano stanje (poznati, determinisani

izlaz).

Stohastički sistem

pod dejstvom upravljačke akcije (poznati ulaz)

stanje se transformiše u jedno od konačnog

skupa mogućih stanja (poznate mogućnosti

izlaza).

Pri tom, poznate su i stohastičke - statističke

veličine, verovatnoće, raspodele verovatnoća

odvijanja mogućih transformacija.

Slučajni sistemi

na osnovu određene upravljačke akcije (poznati

ulaz) ne može se odrediti očekivano buduće

stanje (nepoznati, slučajni izlaz).

Sistem može da sadrži sva tri oblika

transformacije stanja i u određenim delovima da

bude deterministički, u drugim stohastički i

slučajni.

Prema promeni stanja u vremenu sistemi se

dele na:

1. statičke i

2. dinamičke.

Statički - protokom vremena ne menjaju svoje

stanje.

Dinamički - menjaju svoje stanje sa protokom

vremena.

Tehnološki sistem:

Tehnološki sistem je deo šireg sistema i rezultat je

integralnog delovanja ljudi. Uobičajeno je da se

tehnološki sistemi ne posmatraju isključivo kao

podsistemi, već izdvojeno, kao sistemi, s obzirom na

sve veću složenost zadataka koji treba da se reše u

okviru tehnološkog sistema, što je u vezi sa sve

složenijim tehnologijama koje se razvijaju...

Tehnološki sistemi, procesi i operacije

Tehnološki sistemi su:

▪ Veštački;

▪ Otvoreni;

▪ Dinamički, i

▪ Stohastički sistemi.

Tehnološki sistemi su:

• Veštački – jer je nastao pod delovanjem svesne čovekove

aktivnosti...

• Otvoreni – u njemu postoji razmena materija, energije i

informacija sa okolinom (usled čega je veoma blisko vezan sa

svojim okruženjem)...

• Dinamički – sa protokom vremena stanje tehnološkog sistema se

menja i

• Stohastički sistemi – stanje tehnološkog sistema se menja pod

uticajem određene upravljačke akcije bilo da se stanje po

prirodnoj strukturi elemenata ili pod delovanjem okruženja

menja....

Opšti model proizvodnog tehnološkogsistema

OSNOVNA PODELA TEHNOLOŠKIH SISTEMA:

1. PROIZVODNI (PROIZVODNJA FIZIČKIH

DOBARA) i

2. NEPROIZVODNI (DOMEN USLUGA u kojima sve

više uticaja ostvaruju savremene IKT). Oni se sreću u

oblastima obrazovanja, zdravstva, saobraćaja,

telekomunikacija, ugostiteljstva i turizma, kulturne

delatnosti.

Hijerarhijski sistemi

• Struktura sa više nivoa pruža detaljniji uvid u

karakteristike organizacije, otvara mogućnost

za adekvatnije upravljanje organizacijom.

• Organizacija se posmatra kao sistem sastavljen

od međusobno poveznih podsistema u okviru

kojih se donose odluke, a ovi podsistemi su

raspoređeni hijerarhijski.

Karakteristike hijerarhijske strukture

1. Vertikalni raspored podsistema;

2. Pravo na intervenciju viših u odnosu na niže

podsisteme;

3. Performanse sistema su međusobno uslovljene,

znači uspeh sistema u celini kao i jedinica na

drugim nivoima zavisi od performansi svih

jedinica sistema..

Tehnološki sistem i okruženje

Hijerarhija sistema u okruženju tehnološkog sistema

Hijerarhijska struktura poslovnog sistema

Povezanost tehnološkog sistema i okruženja

Elementi tehnološkog sistema

1. Ulazni elementi: materijal, oprema (mašine, alati), energija, ljudski

rad, tehnološka dokumentacija;

2. Izlazni elementi: gotovi proizvodi, škart, gubici u materijalu i

energiji;

3. Tehnološki proces sastavljen od tehnoloških operacija, zahvata,

pokreta, mikropokreta.

Tehnološki procesi i operacije

Tehnološki proces

Redosled zbivanja ili faza koje se razvijaju u toku rada ili

postupaka, grupisanih prema prirodi zbivanja.

Povezivanje tehnoloških operacija radi pretvaranja nižih

upotrebnih vrednosti u više uz svrsishodno delovanje

čoveka, radi pretvaranja materijala iz jednog oblika u

drugi, ili kreiranja usluga koje imaju vrednost za kupca.

Struktura tehnološkog sistema

Osnovne podele tehnoloških procesa- kriterijumi za podelu -

• Stepen uloženog rada;

• Vrsta rada koja se obavlja;

• Vrsta pripadne delatnosti;

• Dinamika kretanja materijala i stabilnosti uslova pod kojima se obavlja

tehnološki proces;

• Organizacija proizvodnje;

• Makroprocesi

Prema stepenu uloženog rada:

• tehnološki proces proizvodnje sirovina i prostih

jedinjenja;

• tehnološki proces proizvodnje polufabrikata;

• tehnološki proces proizvodnje osnovnih jedinjenja;

• tehnološki proces proizvodnje podsklopova i složenih

jedinjenja;

• tehnološki proces proizvodnje sklopova;

• tehnološki proces proizvodnje finalnih proizvoda.

Prema vrsti rada koji se obavlja u njima

• ekstraktivni tehnološki procesi;

• prerađivački tehnološki procesi;

• sintetički tehnološki procesi.

Prema pripadnoj delatnosti

• poljoprivredni tehnološki procesi;

• rudarski tehnološki procesi;

• metalurški tehnološki procesi;

• hemijski tehnološki procesi;

• metalsko-prerađivački tehnološki procesi;

• tekstilni tehnološki procesi;

• farmaceutski tehnološki procesi;

• drvni tehnološki procesi;

• prehrambeni tehnološki procesi.

Prema dinamici kretanja materijala u tehnološkim procesima i prema stabilnosti

uslova pod kojima se obavlja tehnološki proces

• prekidni ili diskontinualni tehnološki procesi;

▫ nisu specijalizovani, tok operacija je prekinut i unosi se

operacija čekanje…

• neprekidni ili kontinualni tehnološki procesi.

▫ su specijalizovani, čekanja su svedena na neophodnu

najmanju meru…

Prema organizaciji proizvodnje

• Kriterijumi za klasifikaciju:

(1) obim proizvoda proizvedenih na isti način;

(2) način i mesto gde se obavlja proizvodnja.

1) Prema obimu proizvoda nastalih naisti način

а) Masovni način proizvodnje - tehnološki

procesi masovne proizvodnje: visok stepen

mehanizacije i automatizacije, neprekidnost

tehnološkog procesa, stabilno radno mesto.

1) Prema obimu proizvoda nastalih naisti način

b) Serijski način proizvodnje - tehnološki

procesi serijske proizvodnje: proizvodnja

određenog broja proizvoda na isti način

(serija).

1) Prema obimu proizvoda nastalihna isti način

c) Pojedinačni način proizvodnje - tehnološki

procesi pojedinačnih proizvoda: odsustvo

specijalizacije, nema izražene podele rada, a

tehnološki proces je naglašeno prekidan.

(2) Prema načinu i mestu proizvodnje:

a) Lančani način proizvodnje - tehnološki proces

određen je takvim rasporedom sredstava rada i

tokom materijala koji obezbeđuju neprekidan sled

tehnoloških operacija u određenom vremenu s

najkraćim rastojanjem između radnih mesta i

minimiziranim čekanjima predmeta rada, mašina i

ljudi.

b) Grupna izrada - tehnološki procesi sa grupnim načinom

organizovanja proizvodnje karakteriše postojanje

proizvodnje na grupi mašina ili radnih mesta. Grupe

mašina ili radna mesta svrstane su po principu izrade

odgovarajućeg dela proizvoda, a slede tok operacija u

tehnološkom procesu.

c) Radionička izrada odnosi se na proizvodnju na jednoj

mašini, uređaju ili agregatu. Proizvodnja je organizovana

fizičkim grupisanjem mašina istog tipa u odgovarajuće

radionice.

(2) Prema načinu i mestu proizvodnje:

d) Zanаtska izradа je zasnovanа na grupisanju

tehnolоških operacija u tehnolоškom procesu na

jednom mestu koje izvršavа jedan radnik, to je

tеhnolоški proces izrade pojedinačnih proizvoda,

a ovaj način organizovanja proizvodnje vezuje se

najčešće za popravke mašina, izradu preciznih

delova mаšina, аlatа i drugo.

(2) Prema načinu i mestu proizvodnje:

6. Prema vrsti makroprоcesa

• tehnološki procesi pripreme sirovina;

• tehnološki procesi hemijske prerade;

• tehnološki procesi fizičke obrade;

• tehnološki procesi završne obrade-finalizacije.

Prema drugim kriterijumima

• Karakteru sredstava za rad (mehanizovani,

automatizovani);

• Vrsti autputa (proizvodni, uslužni, mešoviti);

• Vrsti inputa (kapitalno intenzivni, radno

intenzivni, i dr.)

Veze između tehnoloških sistema

Tehnološki sistemi mogu da budu:

a) međusobno uslovljeni – izlaz iz jednog predstavlja ulaz

u naredni tehnološki sistem;

b) povezani ulaznim elementima – povezani jednim ili

više zajedničkih ulaznih elemenata;

c) Nezavisni tehnološki sistemi – nemaju nijedan

zajednički element.

Integralni tehnološki sistem za proizvodnju bakra

Tehnološki sistemi povezani istim ulaznimelementom (npr. mašina, uređaj, alat, koji se koriste

u dva ili više tehnološka sistema)

FLEKSIBILNOST TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE

Fleksibilnost

• Fleksibilnost za neke menadžere u organizaciji može da

znači sposobnost organizacije da efikasno povećava i

smanjuje obim proizvodnje u skladu sa zahtevom tržišta.

• Fleksibilnost se ocenjuje i na osnovu različitosti

potencijalnih proizvoda i usluga koje bi organizacija na

osnovu svojih tehnologija i kompetentnosti mogla da pruži.

▫ Fleksibilnost se odnosi na potencijalnu sposobnost da se ostvari

širok asortiman proizvodnje i usluga.

Nova tehnologija i FPS

FPS (fleksibilni proizvodni sistem) se mogu naći u literaturi pod različitim

nazivima: kompjuterski proizvodni sistemi, promenljivi proizvodni

sistemi, fleksibilni automatizovani proizvodni sistemi, itd.

Potpuno automatizovani, kompjuterski vođeni proizvodni sistem sa

specifičnim karakteristikama.

FPS ima značajnu ulogu objedinjavanja različitih

organizacionih i tehnoloških oblika u jedinstveni

automatizovani proizvodni sistem.

FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEMI

Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept

totalnog upravljanja kvalitetom (TQM - engl. Total

Quality Management), JIT proizvodnje (JIT - engl.

Just In Time) i participativnosti zaposlenih (EI –

engl. Employee Involvement) u kreiranju

odgovarajuće organizacione klime.

TQM

Koncept totalnog upravljanja kvalitetom predstavlja

posebnu filozofiju menadžmenta:

1) totalnu spremnost (privrženost) svih organizacionih

nivoa da se ostvari kvalitet u svim aktivnostima, i

2) potrebu da se osigura da proizvodi i/ili usluge

zadovoljavaju zahteve kupaca.

TQM

TQM iziskuje da svaka funkcionalna oblast

organizacije kreira plan kvaliteta koji polazi od

zahteva potrošača i oblikovanja puteva i načina da

se ti zahtevi zadovolje kako bi se ostvario sklad

između ciljeva sveukupnog poslovanja i rezultata

internih operacija.

JIT

Proizvodnja ili pružanje usluga upravo na vreme, posebna je

filozofija menadžmenta i obuhvata:

1. stalne napore za poboljšanje svih performansi - kontinualno

unapređenje;

2. eliminisanje svih gubitaka - štedljive (engl. lean) operacije (tj.

radi samo one operacije koje dodaju vrednost proizvodu/usluzi);

3. radi samo ono što predstavlja vrednost za kupca i to u

količinama, po ceni i tačno na vreme kada on to zahteva.

Participativni menadžment

EI (engl. Employee involvement) je posebna filozofija menadžmenta:

1) korišćenje neograničenog inovativnog i kreativnog potencijala i

energije zaposlenih kroz njihovu involviranost, i

2) kontinualno poboljšanje preformansi na nivou cele organizacije

(fabrike) putem porasta sposobnosti zaposlenih.

EI se smatra filozofijom koja može da dovede do potpunog uspeha

preduzeća.

Proizvodnja Just-in-time je tip proizvodnje koji ima sledeće karakteristike:

• proizvodnja „po narudžbi“,

• proizvodnja u „malim serijama“,

• proizvodnja sa „nula grešaka“,

• proizvodnja sa najkraćim ciklusom izrade,

• proizvodnja „bez skladišta“,

• proizvodnja „bez zaliha“ (gotovih proizvoda).

Cilj Just-in-time proizvodnje je da se postigne rentabilnost.

• nizak nivo angažovanja kapitala (bezskladišna

proizvodnja),

• niski troškovi,

• veliko iskorišćenje kapaciteta.

Primenom Just-in-time u proizvodnji postiže se:

• Visok kvalitet proizvoda; proizvodnja bez grešaka,

• Proizvodnja prema potrebama tržišta, fleksibilnost kapaciteta,

• Kratak ciklus proizvodnje,

• Efikasna izmena alata,

• „Pull-sistem“, tj. odgovarajuća tehnika planiranja,

• Saradnja i poverenje kupca i prodavca,

• Angažovan odnos svih zaposlenih,

• Efikasno upravljanje materijalom,

• Smanjenje zaliha robe,

• Pouzdanost isporuke itd.

JIT

JIT se često shvata kao program za nabavljanje delova spolja, tačno

na vreme kada su potrebni, čime se troškovi čuvanja zaliha

prevaljuju na dobavaljače. Međutim, veliki broj komponenti za

montažu proizvodi se unutar kuće.

▪ Harley-Davidson je morao da skrati vreme pripreme mašina da bi

uspeo sa JIT unutar kuće. Pripremno i proizvodno vreme za

proizvodnju branika i rezervoara za gorivo iznosilo je 3-4 nedelje. Uz

svestrano zalaganje, ovo vreme je skraćeno na 2 dana, što znači da se

može brzo i na vreme reagovati na tržišne promene.

Kanban (jap. Kartica)

• Kanban je metod praćenja proizvodnje i kretanja

materijala u JIT-sistemu. Na japanskom jeziku,

KANBAN znači „karta“, ili bukvalno, „vidljiv zapis“,

ili „ident karta“, kako se može zvati. Kanban je

podsistem JIT-a, i ta dva termina nisu sinonimi.

Kanban

Prvobitno razvijen u Tojotinim linijama za montažu.

Tumači se kao informacioni sistem koji je skrojen tako da

kontroliše proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnog

procesa.

Kanban je sistem povlačenja:

• radni centri kojima su potrebni delovi, podsklopovi ili

sklopovi iz drugih proizvodnih radnih centara, izvlače,

povlače ih prema svojoj potrebi. Na taj način, zahtevi za

materijalima su sasvim precizno određeni.

Kanban

• Kanban-sistem funkcioniše tako što Kanban ide od niže

radne stanice ka višoj, obaveštavajući radnika koji deo i u

kojim količinama treba da proizvede. Kada „karta“ ne dođe,

radnik treba da prestane sa proizvodnjom i pređe na drugi

radni zadatak, koji često zahteva i različito znanje i umeće.

Na ovaj način, fleksibilnost radnih zadataka, kao i šire

obrazovanje radnika, predstavljaju apsolutne pretpostavke

za proizvodnju malih serija po sistemu Kanban.

Ident karta (Kanban)

(ide) OD

KUDA (ide)

- Redni broj:

- Oznaka dela:

- Tip kontejnera:

- Kapacitet kontejnera:

6

135873

P.012/5

60 (jedinica)

D MN

2055 5627CMPT PLAN

27STYLE

STOREMN

GBLCA29

75PCS

Ako nađete ovu karticuvratite je MA

ili do odeljenja za isporuku.

HVALA!

3

Zadnja strana kartice

4

5

2 1

6

7Prednja strana kartice

Oznake: 1. Mesto korišćenja; 2. Mesto izrade; 3. Broj dela; 4. Opis dela; 5. Mesto za skladištenje; 6. Kontejner za standardno pakovanje; 7. Veličina standardnog pakovanja

Ident karta (Kanban)

KANBAN- kartica

Kartice se koriste sa dva cilja:

1. da se delovi transportuju sa jednog mesta na

drugo - transportni kanban (TK), ili

2. da se ovlasti proizvodnja delova, podsklopova ili

sklopova - proizvodni kanban (PK).

Kartice se koriste kao fizički signali kojima se odobrava

zamena potrošene količine materijala novom.

• Prilikom upotrebe kartica, u praksi, javlja se strah da se

ona može izgubiti, ukrasti ili poslati na pogrešno mesto.

Takve situacije se mogu izbeći ukoliko se na zadnjoj strani

kartice navedu informacije o tome šta bi trebalo uraditi u

slučaju pronalaženja kartice i, ukoliko se izvrši

upoznavanje svih zaposlenih sa svrhom kartice u

organizaciji

PRIMER PRIMENE KANBAN-SISTEMA U PRAKSI

• Kanban-sistem je široko prihvaćen, prvo u Japanu

a zatim i u ostalim industrijski razvijenim

zemljama. Ovaj sistem je široko prihvaćen i u

američkoj auto industriji. General Motors je jedna

od kompanija koja koristi Kanban-sistem za

upravljanje materijalnim tokovima.

Vizuelna kontrola toka materijala - Tabla za vizuelnu kontrolu Kanban-kartica u General Motors-u

INFORMACIJEDeo # 14089234

Crvena zona

Žuta zona

Zelena zona

Zamajac

Standardno pakovanje

30 kom

Broj kartica 15 kartica

Deo # 17086910

Osovina

Standardno pakovanje

100 kom

Broj kartica 10 kartica

Za svaki proizvod tabla je podeljena i čine je tri zone: crvena,žuta i zelena

• Crvena zona označava da je dobavljač na granici da ne ispuni zahteve

kupaca. Održava se vrlo nizak nivo zaliha. Žuta zona označava da su

potrebe kupaca zadovoljene. Održava se nizak nivo zaliha. Zelena zona

označava da su potrebe kupaca u potpunosti ispunjene. Dobavljač

proizvodi više nego što je kupcu potrebno i moguće je da treba zaustaviti

proizvodnju dok se ne uskladi tražnja sa raspoloživim zalihama.

▫ Za svaki proizvod na tabli je postavljeno više kuka na koje se kače prazne

signalne kartice. Ukupan broj kuka je jednak broju kartica u sistemu.

Kartice se koriste na sledeći način:

• Prazan kontejner se napuni standardnom količinom delova

(označenom na kartici).

• Uzima se kartica sa kontrolne table i postavlja na napunjeni

kontejner.

• Kontejner se isporučuje kupcu.

• Kupac vraća ispražnjeni kontejner.

• Skida se kartica sa kontejnera i postavlja na prvu slobodnu kuku

na kontrolnoj tabli (prva slobodna kuka posmatrana odozdo).

• Kontejner se postavlja na radno mesto radi punjenja.

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica je projektovan poput table za

vizuelnu kontrolu, sa tri zone: crvenom, žutom i zelenom. Na dijagramu je

prikazan broj Kanban-kartica koje se nalaze na tabli za vizuelnu kontrolu.

Na horizontalnoj osi je prikazan protok vremena, u danima, a na

vertikalnoj, broj kartica na tabli za svaki dan. Izlomljenom linijom je

prikazano kretanje broja Kanban-kartica na tabli za vizuelnu kontrolu

tokom vremena. Nekoliko primera dijagrama za praćenje Kanban-kartica i

analize materijalnih tokova je dato na slikama, u nastavku.

Dobar način upravljanja materijalnim tokom

Bro

j Kan

ban

-kar

tica

na

tab

li

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Zalihe ispod sigurnosnog nivoaB

roj K

anb

an-k

arti

ca n

a ta

bli

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Visok nivo zalihaB

roj K

anb

an-k

arti

ca n

a ta

bli

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Sistem izvan kontroleB

roj K

anb

an-k

arti

ca n

a ta

bli

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Na osnovu iznetog primera primene Kanban-sistema u General Motors,

jasno se vidi da je moguća uspešna primena Kanban-sistema u

proizvodnoj organizaciji. Ovaj primer je predstavljao prvi korak u razvoju i

unapređivanju Kanban-sistema. Iskustva primene Kanban-sistema u

General Motors predstavljaju polaznu osnovu za sve ostale organizacije

koje žele da unaprede proces proizvodnje uvođenjem

Kanban-sistema.

Tehnološki progres

• Tehnološki progres je stvaranje nove i usavršavanje

postojeće tehnike i tehnologije, a rezultati se

ogledaju u:

▫ stvaranju novih sredstava i metoda proizvodnje koji

dovode do ušteda u živom i opredmećenom radu;

▫ poboljšanju kvaliteta proizvoda;

▫ uvođenju novih proizvoda;

▫ unapređenju organizacije i upravljanja;

Proizvodna funkcija

• Za bilo koji proizvod proizvodna funkcija (globalna) može

se predstaviti tabelarno, grafički ili putem jednačine koja

pokazuje maksimalni autput proizvoda koji se može

postići na osnovu bilo kog skupa (kombinacije)

upotrebljenih inputa.

• Proizvodna funkcija se uvek vezuje za odgovarajuću

proizvodnu tehnologiju i budući da tehnologiju

posmatramo kao makro i mikro fenomen, proizvodne

funkcije posmatramo kao:

Globalna proizvodna funkcija

• kada ona jednoznačno ukazuje na kombinaciju proizvodnih faktora da bi se

dobio određeni autput, pri čemu to nije bilo kakva kombinacija koja dovodi

do proizvodnje nekog autputa, već je to isključivo efikasna kombinacija

inputa. To je projektovana proizvodna funkcija za određenu tehnologiju;

• Efikasna kombinacija proizvodnih faktora da bi se dobio određeni autput

• Pokazuje mogućnosti, potencijalni odnos inputa i autputa

• Pokazuje optimalni, projektovani odnos između ulaza i izlaza

• Tehnologija se posmatra kao makrofenomen

Partikularna proizvodna funkcija

• kada ona u konkretnim situacijama primene

tehnologije u preduzeću pokazuje upotrebljene

kombinacije inputa u proizvodnji autputa, pri čemu

su moguća odstupanja u odnosu na projektovani,

efikasni model.

• pokazuje upotrebljene kombinacije inputa u

proizvodnji autputa

• tehnologija se posmatra kao mikrofenomen

Primer:

• Ukoliko se sa 2 jedinice L i 3 jedinice K može

proizvesti 1 jedinica P, ova kombinacija inputa

i autputa neće se smatrati validnom za globalnu

proizvodnu funkciju ukoliko se utvrdi da je

moguće 1 jedinicu P proizvesti sa 2 jedinice L

i 2 jedinice K.

• Prva kombinacija predstavlja partikularnu

funkciju, koja NE PREDSTAVLJA i najefikasniji

model proizvodnje sa datom tehnologijom.

2L+3K=1P

2L+2K=1P

Opredmećeni tehnološki progres

• To je napredak kojim se nivo autputa

(proizvoda) povećava kao direktna posledica

povećanja neto-akumulacije kapitala ili

zamene dotrajale opreme savremenom;

• Menja se starosna struktura opreme

Opredmećeni tehnološki progres

Neopredmećeni tehnološki progres

• Pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje, ali bez

novih investicija;

• Rezultat je poslovnih i organizacionih promena,

kao i novih znanja zaposlenih, koji vode

efikasnijem korišćenju faktora proizvodnje, bez

neto akumulacije kapitala.

Neopredmećeni tehnološki progres