B I Z N I S

2 Septembar 2017.

3www.serbianmirror.comSeptembar 2017.

Srb info strana 4Politi~ke aktuelnosti strana 5Fundraiser for Serbia strana 6Oluja nad ^ikagom strana 7Predstava “Hadersfild” u US strane 8-9Jedan narod - jedna pri~aOj, Srbijom, medju {ljivama strana 10Vanjini biseri: Mu{ka ordinacija u pli}aku strana 11Milutin Milankovi} ovekove~an u KlivlenduI bi Ni{(vil) strana 12Kosara i letos u Valjevu strana 13Stari Beograd - Varo{ kapija strane 14Najava premijere filmaIme: Dobrica, prezime: nepoznato strana 15Repertoar srpskog filmskog festivala^ikago 2017. strane 18-19Pravoslavlje: Grob Patrijarha Pavla svetli usred dana strana 20Stara crkva Vaskrsenja Hristovog na Palmerustrana 21Mali oglasi strana 22Vremeplov: Dogodilo se u septembru strana 23Iz konzulata: Promena li~nog imena strana 24Sport: Ovo niko drugi nema strana 25 Horoskop za septembar strane 26-27Porodica: Kako da se re{ite hroni~nog umoraKulinarstvo Aleksandra Sa{e [oji}a strana 28^estitke i mediji strana 29Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi} • GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKA

O v i mputem `elimoda vas obavesti-mo da }e“ O g l e d a l o “

svoju 16. godišnjicu rada sve~anoobele`iti u nedelju, 15. oktobra, u18:00 h, uz prigodan umetni~ki pro-gram i lepo dru`enje. U programu }eu~estvovati Tamburaški orkestar,glumci Srpskog pozorišta i `enskapeva~ka grupa.

Vaše prisustvo bi nam bilo odvelikog zna~aja. @elja nam je dazajedno sa vama, prijateljima“Ogledala“, proslavimo ovaj jubilej,šesnaest godina uzajamnog poveren-ja. Budite i ovaj put uz nas i podr`itenaš rad na o~uvanju i negovanju srp-skog identiteta i srpskih vrednosti.Vaša podrška nas je uvek inspirisala isna`ila u daljem radu i stvaranju.

Iskreno se nadamo da }ete seodazvati i uveli~ati našu proslavu iunapred se radujemo vašemdolasku.

Ukoliko niste u mogu}nosti danam se pridru`ite, a `elite da naspodr`ite finansijski, vaše priloge, nakojima smo vam iskreno zahvalni,mo`ete poslati na adresu naše redak-cije.

Nedelja, 15. oktobar, u 18:00 hTuscano’s restoran4926 River Rd – Schiller Park

“OGLEDALO“ – ODRAZ SRBIJE U RASEJANJU

U ime redakcije,Srda~no VašaSlavica Petrovi}

Po{tovani ~itaoci, prijatelji ”Ogledala”,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

B I Z N I S

Septembar 2017.4

Ministarka za evropskeintegracije JadrankaJoksimovi} izjavila jeposle sastanka sa izvestiocem EPza Srbiju DejvidomMekalisterom da o~ekuje da }edo kraja godine Srbija dobitipotvrdu zemalja ~lanica da otvorijo{ tri poglavlja – poglavlje 6(kompanijsko pravo), 30(ekonomski odnosi sa inos-transtvom) i 33 (finansijske ibud`etske odredbe). Srbija je,ka`e, za ta poglavlja ve} sprem-na, a pripremaju se jo{ dva kojatakodje mogu biti otvorena.

Oceniv{i da je sastanaksa Mekalisterom bio dobar, kao iuvek, ona je navela da je sa njimosim o procesu evropskih inte-gracija razgovarala i o sprovod-jenju akcionog plana za poglavl-je 23, {to je jedan od repera dase oceni napredak uoblasti vladavine prava.

Primetiv{i da jeMekalisterova posetaizazvala veliku pa`njujavnosti, Joksimovi}evaje podsetila da je onizvestilac za Srbiju EPjo{ od 2014. godine i daje uvek bio objektivan ikorektan uz povremenekritike i zapa`anja, kojasu, isti~e, bila korisna.“Mekalister je slaokorisne i va`ne poruke ipomogao na putu evrop-skih integracija uposlednje dve, trigodine“, rekla je min-istarka.

Ukazuju}i da jeMekalister u medjuvre-menu postao i predsed-nik Spoljnopoliti~kogodbora EP i li~no sezalo`io da ostaneizvestilac za Srbiju, {to,ka`e, nije uobi~ajenapraksa, Joskimovi}eva isti~e dato pokazuje njegovu dobru voljui spremnost da na pozitivanna~in u~estvuje u evropskimintegracijama Srbije.

Srbija nikada nije i ne}e

svoj napredak meriti brojemotvorenih poglavlja, ve} brojemnovootvorenih radnih mesta ikoliko smo unapredili svakod-nevni `ivot gradjana Srbije,istakla je premijerka AnaBrnabi} u razgovoru sa izvestio-cem Evropskog parlamenta zaSrbiju i predsedavaju}imKomiteta EP za spoljne posloveDejvidom Mekalisterom.

Brnabi}eva jeMekalisteru prenela da zahvalju-ju}i uspe{nim ekonomskim ipoliti~kim reformama Srbija nas-tavlja sigurnim putem ka~lanstvu u zajednicu evropskihdr`ava. Ona je dodala da, uprkosbrojnim izazovima na putu kapunopravnom ~lanstvu u EU,Srbija nastavlja svoje unutra{njereforme.

“To ~inimo, ne samo da

bismo pokazali posve}enostevropskom putu, ve} i zato {torezultati koje stvaramo doprinosepobolj{anju `ivotnog standarda ikvaliteta `ivota svih gradjanki igradjana Srbije”, istakla je Ana

Brnabi}. Ona je sagovorniku

ukazala da ispunjavanje obavezaneophodnih za otvaranje pristup-nih poglavlja, za Srbiju ne zna~iproces “{tikliranja“ stavki, ve}da je to usmerava na{u zemljuka br`em razvoju i dru{tvubudu}nosti.

VELIKI HO]EBALKAN NA UZICIKoji god model za

re{enje kosmetskog vi{edeceni-jskog rebusa bi Beograd ponudiokao platformu, on ne bi bio povolji svetskih sila, pi{u“Ve~ernje novosti“. Kako senavodi, on ne bi bio po volji jerbi stavljanjem ta~ke na ovumu~nu temu “sile“ dobrim delomizgubile poluge kojima

poku{avaju da dr`e na uzicibalkanske zemlje. Tako sagovor-nici “Novosti“ tuma~e informaci-ju da se ni na Istoku ni naZapadu ne gleda blagonaklonona poziv predsednika Srbije

Aleksandra Vu~i}a na {irokinacionalni dijalog o kosovskompitanju, i da je odr`avanje sta-tusa kvo za njih idealna opcija.

Saradnik Instituta zaevropske studije AleksandarGaji} rekao je, da pojedinim“velikim igra~ima“ nije u intere-su da se kosovsko pitanje paci-fikuje, jer `ele da i dalje arbitri-raju i zadr`e svoju dominantnupoziciju na Balkanu. Njima neodgovara ni da se pregovoriodvijaju direktno izmedjuAlbanaca i Srba, jer to umanjujenjihov uticaj, ka`e Gaji}.“Nema~koj, na primer, vi{eodgovara da se ovo pitanje re{ipre ulaska Srbije u EU, kako seproblem ne bi uneo unutar Unije,dok je Americi u interesu da seSrbija u~lani u EU sa otvorenimkosovskim pitanjem“, isti~e on.

Rusija, na drugoj strani, imafleksibilan stav i nije apriori pro-tiv dijaloga, ali je svesna da, akose u tom dijalogu u~ine odred-jeni ustupci, onda su oni mogu}ii na nekom drugom polju, kao i

da se principi koji se tu buduzastupali mogu uzeti kao para-metar za sli~na pitanja u ostalimregionima u svetu, ka`e Gaji}.

Po re~ima politi~koganaliti~ara Dejana VukaStankovi}a, pritisci velikih silapo pitanju zapo~etog dijaloga nepoti~u od toga {to se nekome nedopada neko konkretno re{enjekoje se predla`e u na{oj javnos-ti, ve} zbog toga {to je ciljdijaloga da se postigne nacional-no jedinstvo. “Velike silenajlak{e ostvaruju svoje interesepreko onih koji ne moraju nu`noda budu deo tog dru{tvenog kom-promisa, pa bi njegovim posti-zanjem ostali uskra}eni za tupolugu“, ka`e Stankovi}. “Zbogtoga je za njih mnogo bolja opci-ja kada ovde postoji unutra{nji‘politi~ki rat’, jer {to je ve}i nivo

unutra{njih sukoba, onilak{e brane svoje cil-jeve“, isti~e Stankovi}za beogradski dnevnik.

KOSOVO NE SME

BITI ^LAN UNESKA ILIINTERPOLA

[ef diplomatijeIvica Da~i} }e, udogovoru sa predsed-nikom dr`aveAleksandrom Vu~i}em,tokom septembra uputitispecijalne izaslanike ujo{ osam dr`ava u ciljuspre~avanja u~lanjenjaPri{tine u Unesko idruge medjunarodneorganizacije. Do 9.avgusta, specijalni emis-ari su od 27 predvid-jenih dr`ava posetili 19.

Ovo je nas-tavak opse`ne diplomatske akcijelobiranja protiv kandidatureKosova, koja je po~ela 1. aprila.Izaslanici su poslati u Al`ir,Brazil, Egipat, Gr~ku, Iran,Kirgistan, Kolumbiju, Liban,

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comSeptembar 2017.

RADNA MESTA ODREDJUJUNAPREDAK, A NE POGLAVLJA

Dejvid Mekalisteri Aleksandar Vu~i}

A K T U E L N O

6 Septembar 2017.

Mjanmar, Mongoliju, Oman,Paragvaj, Peru, Rumuniju, Siriju,Turkmenistan, Vijetnam, Ugandui Uzbekistan. Oni su, premanavodima lista, dobili direktivu ida zvani~nicima zemalja kojepose}uju uru~e pisma predsednikaVu~i}a, u kojima se obja{njavajupozicije Srbije u vezi sa statusomKiM i politika koju Beograd vodiu cilju o~uvanja teritorijalnogintegriteta, za{tite ustavnog poret-ka i po{tovanja principa medju-narodnog prava.

Prema izve{tajima iza-slanika koji su ve} po~eli dapristi`u u MSP, u razgovorimasa predstavnicima zemaljadoma}ina napravljeni su konkret-ni koraci za unapredjenje sarad-nje i inicirane su brojneaktivnosti kako bi se Srbija {tobolje pozicionirala na medjunar-odnoj sceni.

Makedonija }e bitiuzdr`ana ukoliko dodje doglasanja o ~lanstvu Kosova uUnesku, a za Srbiju je va`no dase svi dr`imo dogovora, rekla jepremijerka Ana Brnabi}. Ona je

naglasila da eventualno glasanjeMakedonije o ~lanstvu Kosova uUnesku ne bi bilo u interesudalje saradnje Srbije iMakedonije.

Iz Pri{tine su u proteklomperiodu stizale protivre~ne infor-

macije o tome da li je njihova kan-didatura za ~lanstvo u Unesku pod-neta, a “Novosti“, pozivaju}i se nadiplomatske krugove, pi{u da nji-hov zahtev, zasada, nije stigao usedi{te ove organizacije.

Generalna konferencija

Uneska }e zasedati u novembru,a mesec dana ranije prethodisednica Izvr{nog odbora na kojojse odlu~uje o tome da li }e seneki zahtev proslediti naSkup{tini.

“I Makedonija i svaka

druga zemlja treba da znaju da jenama pitanje Uneska i pitanjeulaska Kosova u Interpol odvelikog zna~aja i da mi smatramoda KiM ne sme i ne mo`e biti deotih organizacija“, rekao je ministarodbrane Aleksandar Vulin.

Kako je istakao, svezemlje koje to znaju, razumejuda }e se i na{i odnosi “dobrimdelom zasnivati na tome“.

“Mi moramo da vodimora~una o svojim interesima i otome da na{i prijatelji treba takoda se pona{aju“, rekao je min-istar odbrane.

Smatra da je na make-donskim vlastima da vode poli-tiku svoje zemlje, da Srbija nika-da nikome nije postavljalaprepreke da samostalno odlu~ujeu svojoj zemlji, jer ni Srbija nedozvoljava drugima da odlu~ujuu njeno ime.

“Tako treba da rade ipredstavnici vlasti u Makedoniji,ali treba da znaju da je namaveoma bitno da Kosovo ne bude~lan Uneska i Interpola“, istakaoje Vulin.

Value of the donated supplies going to Serbia is $1,400,000.00 US

On August 8, 2017, atthe Drake Hotel inChicago, ProjectC.U.R.E., one of the fourlargest humanitarian organi-zations in the US and inpartnership with the charita-ble organization ‘Our Serbs –Nasi Srbi’ held a fundraiserto benefit Serbia. During theelegant evening at the GoldCoast Room, attended bySerbian and American bene-factors, funds were collectedto enable the shipment of acontainer full of donatedmedical supplies that willbenefit four hospitals inSerbia. Supplies containeverything from hospitalbeds to sterilizers, wheel-chairs, syringes, gloves, mat-tresses and other hospitalnecessities. The total valueof the donated supplies goingto Serbia is $1,400,000.00US.

Mr. WalterJohnson, Mid-West RegionalManager of Project C.U.R.E.officiated. President andCEO of Project C.U.R.E.,Mr. Doug Jackson, camefrom the home office inDenver, Colorado and spoke about theorganization, its mission and the kind ofmedical assistance it provides. President of

charitable organization ‘Our Serbs – NasiSrbi’ Mrs. Kathy Fanslow also spoke ofthe need in Serbia and the partnership of

these two organizations.Evening was attended

by special guests: His RoyalHighness Crown PrinceAleksandar Karadjordjevic andPrincess Katherine, ActingConsul General of the Republicof Serbia Dejan Radulovic withMrs. Radulovic, noted authorsMr. Nikola Moravcevic andMrs. Jelena BankovicMoravcevic, Rotarian Mr.Srdjan Cemerikic and many oth-ers.

Our sincere thank yougoes to all the generous donorswho made this incredible featpossible.

FUNDRAISER FOR SERBIA

Biljana ^orbi} Badulovi}, Dobrila Pintar and acting consul General Dejan Radulovi}

MR. DOUGJOHNSON

Kathy Fanslow and Jelena Bankovi} Morav~evi}

OUR SERBSFor information about both organizations

please go to “http://www.ourserbs.org” and“http://www.projectcure.org”5

7www.serbianmirror.comSeptembar 2017.

P R I ^ A O G L E D A L A

Oluja nad^ i k a g o muvek sepojavi brzo.Prikrade se poputma~ke. Udari izne-nada kao ubica izsenke. Sru~i premazemlji svoj te{kitovar vode i orkan-skog vetra. Isparanebo silinom bo`ijeggneva, da bi,ponekad, ve} u trenu nestala udaljini...

Dan prvi...Sedim besposlen u

kafeu Burbon. Skoro }e podne.Unutra nekoliko penzionera; ~inimi se, ve} odavno igraju karte.Kao i uvek, u bircuz su do{liprvi, iz njega }e se, dubokoposle pono}i, odvu}i poslednji.Vrati}e se polako, nogu prednogu, u svoje opustele domove.Tamo }e ih ~ekati seni, slike iuspomene na njihove davnoumrle supruge da im, i u dobrui u zlu, dok ih smrt ponovo nesastavi, pomognu da pre`ive jo{jednu no}. Ali tamo ne}e bitinjihove netragom nestale dece,zbog koje su i krv propljuvali,da u ljubavi i u mr`nji vodeduge, o~ajni~ke, ve} unapredizgubljene ratove.

Ne{to kasnije, u kafanuulazi ~ovek `ustrih i odlu~nihpokreta, ozbiljnog lica i seda zasto u blizini. Vidjao sam ga iranije, ali ne znam ko je. Ostaligosti mu prilaze i pozdravljajuga. Neko mu ne{to govori malokasnije, glavom pokazav{i umom pravcu. Odjednom seokre}e prema meni i pita me dali bih radio na gradjevini i da liimam ikakvog iskustva. Kao iztopa odgovaram da bih i daiskustva imam. “Radio sam celojedno leto sa Crnotravcima kadsam imao 17 godina“, ka`em mupun nade. Sme{ka se u nevericii blago odmahuje rukom. Ipak,vi{e iz o~ajanja nego iz o~eki-vanja da }u dobiti posao, usta-jem od stola, prilazim mu inemo ostavljam svoj broj tele-fona, na`vrljan na par~etu papi-ra. Nevoljno ga uzima i kojiminut kasnije odlazi.

^im je iz kafane kro~io,po~injem da psujem sam sebezbog sopstvene nepromi{ljenostii izvaljene gluposti. Ali samopetnaestak minuta kasnije,neo~ekivano sti`e poziv...Gradili{te je blizu, svega dvade-setak minuta hoda od mesta na

kojem stanujem, astanujem koddobrih prijateljaBranke i Ne{e, takoda imam dovoljnovremena da sepripremim...

Tamo meu ~etiri po podne~eka glavni majstorMi{ko, koji }e se

samo nekoliko danakasnije te{ko

povrediti. Do~ekuju me i dvaljuta Bugarina i jedan dobranonacvrcani ^eh, koji }e uskorobiti poslat ku}i na tre`njenje.^eka me i Grozdana, a tu je i^aslav, ~ovek koji mi je daoposao.

Daju mi ~eki} i pajserda lomim takozvani “suvi zid“.Prvi put zamahujem ~eki}em i

umesto vrha pajsera pogadjam{aku kojom ga dr`im. Ose}amstrahovit bol, ali sre}om na ruka-ma imam radne rukavice. Kupiosam ih kod Pakistanaca za dolari 25 centi, samo sat vremenaranije. Bol brzo jenjava. Nikadmi u `ivotu dolar i 25 centi nisubili vredniji nego ovog trenutka,govorim sam sebi. Kasnije,tokom ve~eri, pridr`avam nekecevi, dok ih majstor Mi{ko se~e.Varnice vrcaju na sve strane.Stavljam sun~ane nao~are daza{titim o~i. Uskoro sviprimeti{e. Po~inju da se gurkajui kiko}u. “[ta, jesi li ti to po{aona pla`u!?“, Grozdana dobacuje.Pomalo osramo}en, skidam ih. Injih za dolar i 25 centi kupihkod Pakistanaca. Ali nikad midolar i 25 centi ne behu bezvred-

niji nego sada, rugam se samsebi. I tako, malo pomalo, sat posat, korak po korak, posrtanje poposrtanje, pad po pad, zavr{i seu jedanaest sati uve~e moj prvidan na poslu. Bez imalo snage,o~ajan, sa tupim bolom u ledji-ma, nekako ga prevarih, izdr`ahi pre`iveh.

[est nedelja kasnijedo}i }e na red i taj – sudnji dan– te`ak i vreo, pra}en paklenodugom, u`arenom no}i – vremekoje nikad ne}u zaboraviti. Alito je ve} neka, sasvim druga iveoma duga pri~a...

Ono {to ja nisam mogaopokidati ~eki}em i pajserom,bra}a Bugari su kidali golimrukama. Ono {to oni nisu bili ustanju pokidati golim rukama,Grozdana je, ~ini mi se, moglaiskidati golim zubima. Ova biv{a

aktivna gimnasti~arka, koja jezbog te{ke povrede napustilasport koji toliko voli u osam-naestoj godini `ivota, u svakomsvom zamahu spajala je i objed-injavala najmo}nije ljudskepokreta~ke sile, shvati}u kasnije.Bes i mr`nju i prema ljudima iprema djavolu, iskonski nagon zaopstankom pome{an sa `ivotin-jskom `udnjom za `ivotom ibeskrajnom maj~inskom ljubaviprema prvom, poslednjem i jedi-nom pti}u preostalom u gnezdu.A pred besom, mr`njom,ljubavlju i `udnjom spojenim isjedinjenim u jednu i jedinstvenuru{ila~ku i razaraju}u snagu,nema tog zida koji ne}e pasti, nepostoji `elezo koje ne}e bitiprese~eno.

Nekoliko dana kasnije,

ona i ja iznosimo otpad iz zgradei odla`emo ga u kontejner udvori{tu. Iznenada i niotkuda nadgradom se navla~e crni oblaci.Po~inje da duva sve ja~i vetar,pra}en grmljvinom, a odmahpotom, krenu da lije te{ka itamna, neprozirna ki{a. Be`imounutra. Nad ^ikagom besnioluja...

“Samo nekoliko nedeljapre nego {to je trebalo da seporodim, po~ele su komplikacije,pra}ene sve ja~im bolovima.Jedne no}i su me prebacili u bol-nicu...i to je bilo to... Lekari }emi sutradan re}i da sam se vrati-la iz mrtvih, ali ne i dete.Moralo je biti `rtvovano da bih`ivela ja... dete je bilo mu{ko.Rekli su mi i da vi{e nikad ne}umo}i roditi. Kazali su to predmojim momkom, nesudjenim

ocem deteta i ~ovekom za kogaje trebalo da se udam. Bio je sinjedinac. I sam zna{ {ta to uprokletoj Srbiji zna~i. Dok jeodlazio, videla sam mu suze uo~ima, ali ve} tada sam znala daje sve gotovo, da ven~anja ne}ebiti. Ba{ kao u onoj pesmi, zna{.Samo {to to nisam bila ja, kojaven~anje nije htela. Bila je tonjegova majka, koja je od samogpo~etka na{e veze bila hladna irezervisana prema meni i kojame je uvek smatrala uljezom.Tudjinkom koja se pojavilaniotkuda da joj ukrade i preotmejedinog sina. Nekoliko mesecikasnije svemu je do{ao kraj. Ne,posle odredjenog perioda, nisamse vi{e ose}ala lo{e. Bilo mi je`ao deteta, `ao mi ga je idan-danas, ali nisam `alila za

njim. Vremenom sam shvatila daga nikada previ{e nisam nivolela. Valjda sre}na {to sam jo{uvek `iva i `eljna svega, {to samu `ivotu propustila, po~ela samda se zabavljam i da pijem... Itako, iz nedelje u nedelju, izmeseca u mesec, iz godine ugodinu, zabavljala se, pila,zabavljala se... Ne}u da ka`emda mi nije bilo lepo, ako zna{ na{ta mislim...

A, onda ta svadba.Prava srpska. Dva dana i dveno}i sam pila, pila i pila, da bise tre}eg dana u kasno popodneprobudila pored nagog mu{karca,~ijeg lica o~ajni~ki poku{avamda se setim. Bio je mlad, mladjiod mene, taman i lep,bo`anstveno lep. Sutradan menije ni pogledao. Brzo samshvatila za{to je odabrao ba{mene. Bila sam mu najlak{i plen.Zna{, vi mu{karci ste poputdivljih `ivotinja, uvek lovitenajslabije i najbespomo}nije ukrdu. Samo {to ste vi sto putagori od najgorih `ivotinja.“

“E, ne umi{ljaj, molimte, {ta mi sve to za kratko vremenapri~a.“

“Ba{ si mi ti kao ne{tobolji od drugih, sve se nadam.Uzgred, se}a{ li se ono kad ti je^aslav ve} prvog dana rekao daja radim za dvojicu mu{karaca, ati mu odgovorio da nije u pravu,pa si mu kazao da radim za tro-jicu – trojicu kakav si ti. E, to tije bila jedina pametna stvar kojusi za celu ovo vreme, koliko siovde, izgovorio. Ne pamti{ li dati je trebalo dva dana da po~ne{da razlikuje{ `icu za struju odcevi za vodu, ~ime si oboriosvetski rekord... i za to primimoje iskrene ~estitke. Ali to jejo{ i dobro, s obzirom na tvojubosansku glavu. ^ak i to sam tija morala da poka`em.

A, onda, a, onda sedesilo... samo se desilo... Kaogrom iz vedra neba. Ba{ kao {tose nad ^ikagom, niotkuda pojavioluja. Iznenada i neo~ekivano...Ostadoh trudna! Oh, Bo`e, kakavdar. ^ime li sam ja zaslu`ilatakvu sre}u? Bog, ipak, postoji...Postoji li? Reci mi da postoji,reci mi, molim te.“

Nevreme je iznenadastalo. Sami smo. Vra}amo se naposao.

Napolju, okupan sve-tom vodom, obasjan bo`anskompopodnevnom svetlo{}u, gradblista, ~ini mi se, kao nikadpre.

OLUJA NAD ^IKAGOM

Stevan Stupar

8 Septembar 2017.

P O Z O R I [ T E

Kultna predstava na ameri~koj turneji

Komad “Hadersfild“,prema tekstu Uglje{e[ejtinca, premijerno jeodigran 2004. godine u VelikojBritaniji, a naredne na sceniJugoslovenskog dramskogpozori{ta. Vi{egodi{nje izvodjenje{irom Srbije, Balkana i sveta, teosvajanje glavnih festivalskihnagrada u zemlji i regionu, medjukojima su i tri ”Sterijine“, donelisu”Hadersfildu“ kultni status.Godine 2007. snimlljen je iistoimeni igrani film Ivana@ivkovi}a, sa istovetnomgluma~kom podelom. U ^ikagu je“Hadersfild“ prvi put izveden2006, u pozori{tu “TUTA“ (TheUtopian Theatre Asylum), naengleskom jeziku i sa ameri~kimglumcima. Zahvaljuju}i organi-zaciji “SEE Art“, ^ika`ani }e 28.septembra mo}i da ga vide najeziku naroda sa prostora biv{eJugoslavije, u re`iji Aleks^izholm.

Pred ameri~ku turnejuove predstave, koja }e osim^ikaga obuhvatiti i Njujork (21.septembra), Va{ington (24. sep-tembra) i Boston (30. septem-bra),`eleli smo da od protagonistali~no saznamo {ta je Hadersfildnjima i {ta su oni njemu.Stoga,razgovaramo sa Goranom[u{ljikom (Ra{a), Neboj{omGlogovcem (Ivan), Vojinom]etkovi}em (Dule), DamjanomKecojevi}em (Igor), TijanomMladenovi} @urovi} (Milica) i@arkom Lau{evi}em (Ra{in otac).

Pri~u “Hadersfild“ }esvako razumeti ili ne}e razumetina svoj na~in. Neko }e, na primer,re}i da svaki lik iz komada pred-stavlja po jednu menu sazrevanjau `ivotima generacija kojebivstvuju u Srbiji, ili da likovisimbolizuju nekoliko razli~itihgeneracija, medjusobno povezanihstanjem beskona~nog propadanja.Kako god, na kraju je ipaknajva`nije na}i svoj Hadersfild.

I. K.: @arko, kako na}isvoj sopstveni Hadersfild, mestogde }emo biti sre}ni, ili gde}emo makar misliti da smosre}ni?

@arko Lau{evi}: Akoste ovim pitanjem Hadersfild pro-glasili metaforom nekog boljeg`ivota, onda je ~oveku te{ko na}iodgovor gde je to i {ta je u stvaribolji `ivot. Nekome je i komaracmuzika, dok }e drugi i unajmilozvu~nijim tonovima tra`itii pronalaziti iritantne nadra`aje.Jednome je dovoljno suva hleba ivode, drugi se ne}e namiriti ni na

jednoj gozbi. Mo`da je na{ jediniHadersfild u Tepcima kod @ablja-ka, ili negde na Rtnju. Mo`da suovoga zaista u “grobu klju~evi“,jer je istinski Hadersfild samo unama, pa ga “najsretniji iz ni{tastvaraju“, i gde god da odu nosesa sobom ili svoju nesre}u ili tajHadersfild.

I. K.: Ra{a je pred-stavnik generacije koja je uvreme de{avanja radnje mladada ostane u Srbiji i svene, astara da ode u svet i nadje nekisvoj Hadersfild; generacije za

koju njegov otac smatra da jeizdala svoje roditelje. Gorane,gde je ta generacija sada, {ta ses njom desilo?

Goran [u{ljik: I sampripadam toj generaciji, mada,kako vreme prolazi, sve manjevolim da koristim taj izraz, jer onne obja{njava celokupnu slikuonoga sto se de{ava u jednomtrenutku ili jednoj epohi. Svi smomi u stvari jedna generacija. Na{iroditelji, mi, na{a deca. Ose}anjeizdaje, osuje}enosti ili, nasuprottome, zadovoljstva i trijumfa jedosta relativno i mo`da je najjed-nostavnije i najta~nije odgovoriti:tu smo gde jesmo i to smo {tosmo. Svako ponaosob bi trebaloda odgovori na to pitanje i dabude precizan.

I. K.: Vi, @arko, `iviteu dijaspori, {ta biste poru~ilionima koji bi da predju “s onestrane ogledala“, iz nekogdoma}eg Hadersfilda u novi,tudji Hadersfild, po svaku cenu?Kako da, ako i predju, ostanusvoji?

@arko Lau{evi}: To jeindividualna stvar i te{ko je datirecept. Pogotovu ga ne mo`edavati neko ko je u emigracijipotpuno izokrenuo svoj `ivot ipo~eo po ko zna koji putispo~etka. Ali ako pod zadr`avan-

jem sopstva mislimo naprivr`enost domovini i tradiciji,onda je valjda najmanje {tomo`emo da u~inimo da sa~uvamona{ jezik, jer “van njegadomovine nema“, da poku{amo dana{oj deci prenesemo ljubavprema otad`bini i da ih stalno inenametljivo podse}amo naporeklo i tradiciju. Ina~e, svakiemigrant je obi~no svesna `rtva.On naj~e{}e ostane raspolu}en iraskre~en izmedju dve sredine,nesnadjen do kraja `ivota, nikadoti{ao, a nikad prispeo.

I. K.: Ra{ina devojkaMilica je pripadnica mladje gen-eracije koja ne pamti vreme prejugoslovenske implozije, ali i tekako ose}a, uglavnom nesvesno,posledice `ivota pod sru{enim

temeljima srpskog dru{tva.Tijana, gde Vi vidite Mili~inHadersfild, odnosno mestospasenja?

Tijana Mladenovi}^urovi}: Milica je, kao {to sterekli, pripadnica mladje generaci-je, koja je u tranziciji vremenaizgubila kompas i merilo vrednos-ti, samim tim ostaju}i bez iden-titeta. Ta generacija, koja jeo-drasla uz potpunu poreme}enostporodi~nih odnosa, besparicu inasilje, tra`ila je i borila se zasvoje mesto u dru{tvu na potpunoneadekvatan na~in. Primera radi,Milica je naivna, iskrena i pot-puno otvorena du{a, koja je, nesnalaze}i se medju vr{njacima,poku{ala da se pribli`i starijojgeneraciji i tako doka`e da vredi.Verujem da bi ona, da je kojimslu~ajem odrastala u sre}nijimokolnostima, bila uzorna i finadevojka. Ova predstava govorimnogo, o mladosti, sazrevanju,pogre{nim izborima, uzorima,odnosu prema drugim i druga~ijimljudima i o tragediji jedne gen-eracije i jednog vremena, prostorai dru{tva.

I. K.: Neboj{a, lik kojiu predstavi “Hadersfild“tuma~ite, Ivan, sludjeni sanjar,inkarnacija je nesre}nog niza`rtvovanih generacija, psihi~kih ifizi~kih invalida, ali i cvet upolju umiru}e duhovnosti, iskrau dru{tvu u kojem je nenormal-no normalnije od normalnog.Verujete li da ovakvih sanjara idalje ima, godinama nakonpisanja teksta komada, da suopstali u svojoj “ludosti“ i dahrabro pobedjuju svaki trenutakgreha, nepravde i neukusa kojinam se u “majci otad`bini“svakodnevno servira? Ukoliko ihima, {ta biste im ovim putemporu~ili?

Neboj{a Glogovac:Verujem da postoje, ali kao i svimu~enici koji tragaju za istinomdo kona~ne pobede, oni su skra-jnuti, skriveni, osramo}eni i isme-jani kao beskoristan i ometaju}ifaktor u stampedu “op{tegnezadr`ivog nepretka u prometurobe i kapitala i, kona~no, naputu ka idealnom dru{tvu“.Nemam {ta da im poru~im.Radije bih da ~ujem njihovuporuku meni.

I. K.: Tijana, kada bi sepisao nastavak ovog komada, dali bi po Va{em mi{ljenju Milicatrebalo da ostane uz Ra{u ili danadje nekog svojih godina?

Tijana Mladenovi}

^urovi}: Ne zaboravimo vreme imesto u kojem se radnja ovogkomada de{ava. Mislim da bidanas Milica bila uspe{na, mladai porodi~na `ena, jer i jasamodrastala i bila pripadnik te“izgubljene generacije“ i verujemda je to ostavilo posledice po svenas, gde god i kako god da smostasavali, ali isto tako verujem dasmo iz svega toga nau~ili ne{to ida narednim generacijama ne}emopriredjivati sli~na iskustva. Mojdeda je jednom rekao: “Tijana,ovo su krvavi prostori, ovde }esvakih sto godina da se ratuje!“.@elim, ipak, da verujem su ljudinapredovali i da su shvatili da netreba gubiti `ivote zbog granicakoje ni{ta ne zna~e, ve} da setreba boriti samo za sre}nije izrdavije odrastanje budu}ihnara{taja.

I. K.: Predstava “Ha-dersfild“ je u vreme prvogizvodjenja govorila u ime istilom generacije kojoj se direk-tno obra}ala. Gorane, jeste li Vii Va{e kolege morali, kako sugodine prolazile, da svesno mod-ifikujete i prilagodjavate jezikpredstave novim tridesetogo-di{njacima i dru{tvenim prilika-ma, napretku tehnologije isli~no?

Goran [u{ljik: Mislimda su se, paradoksalno, vreme iokolnosti prilagodjavale na{imigranjima. Ta~nije, ni{ta se su{tin-ski nije promenilo. Mi smo igraliisto, {to zna~i da smo svaki putpoku{avali da uhvatimo onajtrenutak u pozori{tu koji je istiniti ve~an. Zato ova predstava trajeovoliko dugo. Njen kvalitet nijenikada bila aktuelnost teme, negoistinitost u kojem se svako vremei svaka okolnost mogu prepoz-nati.

I. K.: Vojine, Va{ likDule je neko ko se trudi dapronadje svoje mesto u “koordi-natnom sistemu konfuzije“. Ongaji male grehove koji mupoma`u da se nezadovoljstvo unjemu ne nakupi i dosegnekriti~nu ta~ku, jer kada se todesi on eksplodira. Na koji na~inVi odr`avate svoj duhovni kon-senzus?

Vojin ]etkovi}: Snaguda izdr`im izazove, bezidejnostvremena u kom `ivimo, politi~kei finansijske neprilike, nalazim presvega u zagrljaju svoje porodice,u kvalitetnom odabiru posla idugim razgovorima sa prijatelji-ma. To su tvrdjave koje me braneda ne puknem.

PREDSTAVA ”HADERSFILD” U SAD

P O Z O R I [ T E

“JEDAN NAROD – JEDNA PRI^A“NOVA POZORIŠNA

PREMIJERA U ^IKAGUPosle uspešne predstave “Cer i Kolubara – u slavu ratnika“, ~ija je

premijera bila u maju 2014. godine, u pripremi je nova predstava “Jedannarod – jedna pri~a“, koja se takodje bavi istorijskom temom.

U predstavi u~estvuje oko 50 u~esnika, srpsko-ameri~ko pozorište“Mira Srem~evi}“, u svom punom sastavu, folklorni ansambl “Oko sokolo-vo“ i `enska peva~ka grupa “Soko“.

Predstava je zamišljena kao prikaz ~etiri najzna~ajnija obi~aja kodSrba: Bo`i}a, slave, svadbe i Uskrsa, kroz razli~ite istorijske epohe. Tokomistorije srpskog naroda, stalno se provla~ila jedna pri~a, kao usud.

Bivaju}i na raskrsnici puteva i interesa mo}nijih, srpski narod je uvekbio na udaru i smetao u ostvarivanju tudjih ciljeva. Po pravilu, ali isimboli~no, mete napada bili su upravo obi~aji, vera i tradicija, kao nosiocisuštine jednog naroda.

Iz tih kriznih situacija i ratova, srpski narod nije uspeo da izvu~epouke i kao rezultat toga dolazilo je do novih ugro`avanja i ponavljanjapri~e.

Predstava ima za cilj da pošalje poruku o neophodnosti sloge i jedin-stva srpskog naroda, kroz privr`enost veri i poznavanje svojih obi~aja i tradi-cije.

Takodje, predstava ima i edukativni karakter, jer obradjuje obi~aje,koji su neobi~no bogati i razli~iti u razli~itim krajevima Srbije. Upoznaje nassa tradicionalnim obrednim pevanjem, igrom koja prati obi~aje i narodnimnošnjama vezanim za njih.

Scenario i re`iju potpisuje Milan Andrijani}.Scenografiju i izradu rekvizita Milenko Šišarica i Ljupko Stefanovi}, a

dizajn plakata Vlatko @drale.Premijera je zakazana za 21. oktobar 2017. godine u 19 ~asova u

Athenaeum theatre-u u ^ikagu.Celokupan prihod sa predstave namenjen je kupovini nove zgrade

za Akademiju Sveti Sava.

Septembar 2017. 9www.serbianmirror.com

I. K.: Ivan poseduje dobrotukoja izaziva ruganje i smeh okoline.Neboj{a, da li se do`ivljaj njegove li~nostiu publici s godinama izvodjenja menjao?Je li se, na primer, desilo da su ranijegledaoci neki njegov gest do~ekivalismeju}i se, a kasnije `ale}i ga ili seempati~no zami{ljaju}i nad njegovomsudbinom?

Neboj{a Glogovac: Ne bih rekaoda se tu ne{to zna~ajno promenilo. Kao ina po~etku, jedni Ivana do`ivljavaju kaokomi~nu pojavu, drugi pomisle: ”Jadan~ovek, samo da se meni ili nekom momovako ne{to ne desi“, a tre}i gaje ~istuempatiju prema unesre}enom ljudskom bi}ui vodili bi ga ku}i. Najdragocenije u Ivanuje ono koje je iznad svakog od ovih utisa-ka: njegov uzvi{eni, nepokolebljivi iprekaljeni duh, istrajan u dobroti i istini.On je borac sa oru`jem dobrote u rukama,glavi, nogama, u celom svom ubogaljenomtelu i netaknutoj du{i.

I. K.: Igor je jedan onih kojisu se, uslovno re~eno, spasili iz loncapre klju~anja, barem kada su Srbija i“mali grad u preriji“ u pitanju.Damjane, na koji na~in publika udijaspori reaguje kada se govori osvemu onome {to su Ra{a, Dule imnogi drugi pro{li, a Igor nije jer jebio za{ti}en u Hadersfildu?

Damjan Kecojevi}: Oni verovatnopomisle na sve ono {to su oni pro{li, aRa{a, Dule i mnogi drugi nisu. Pomisle nasve ono {to vas ~eka kada odete, a {to nijenapisano u ovom pozori{nom delu. Niko se

nije izvukao bez povreda, ni oni koji suoti{li, ni oni koji su ostali. Na kraju je jedi-no bitno da li pored sebe imate nekog ko}e istrpeti va{e boljke i slabosti, nekog ko}e vas podi}i kad klonete, kao {to Ra{a iIvan imaju jedan drugog.

I. K.: Hadersfild je simbol `ivotakoji se de{ava dok mi paralelnorazmi{ljamo gde smo pogre{ili prilikomizbora sopstvenog na~ina `ivljenja. I doku Hadersfildu prolaze godine, u Srbijiteku dani. Vojine, jesu li za komad“Hadersfild“ i njegove aktere sve ovegodine igranja zaista pro{le kao godine ilipak kao dani?

Vojin ]etkovi}: U su{tini, ja nedopu{tam da mi godine prolaze kao dani.Od po~etka igranja predstave do danas, umom zivotu su se dogodile mnoge promenekoje ~ine da se ose}am `ivim.

I. K.: Damjane, kada biste moglida vratite vreme, da li biste menjali slavui zna~aj predstave “Hadersfild“ za `ivot upravom Hadersfildu?

Damjan Kecojevi}: Menjao bihsve {to sam ikada radio u pozori{tu, ako bito garantovalo normalniji `ivot mojoj decina nekom boljem mestu. Nisam siguran,medjutim, da li je Hadersfild to “boljemesto“.

Za informacije o mogu}nostimanabavke ulaznica za gostovanje“Hadersfilda“ u sva ~etiri ameri~ka grada,kontaktirajte organizaciju “SEE Art“ naseeart011@gmail.com ili telefonomna773.935.6875.

Razgovarao: Ivan Kalauzovi} Ivanus

Oj, Srbijo, medju pesmama, medju{ljivama, oj, Srbijo, medju ljudima,na njivama,oj, Srbijo, medju pesmama, medju

stadima,oj, Srbijo, pesmo medju

narodima...O Srbiji medju {ljivama

peva Oskar Davi~o, jer Srbije nikadbilo nije a da se nad njom nije nad-vijala dobra senka modre {ljive.Srpskog svetog drveta `ivota i smrtikojem se Srbin vra}a i kad nazdravl-ja novom `ivotu i kad pije za pokojdu{e.

Na`alost, Srbija vi{e nijedr`ava u kojoj su ogromna pros-transtva kao po~etkom pro{log veka,svake jeseni u vreme berbe, popri-mala boju mastila. Broj stabala ovevo}ke po~eo je drasti~no da opada,{to preti da na{u pri~u o {ljivama irakiji pretvori u jo{ jedno seæ}nje naneka bolja vremena. Ne treba zabo-raviti da je u doba vladavine knezaMilo{a Obrenovi}a srpska {ljivovicaimala veliki ugled. Slu`ena je nacarskim i kraljevskim dvorovima {iromEvrope, a postoje podaci i da je 1858. godinesuva {ljiva bila drugi najva`niji izvozniproizvod Srbije.

U Dva jelena, jednom od najboljihi svakako najstarijih beogradskih restorana,~uvaju tradiciju i srpsko nasledje, 180 min-ulih godina i slavnih koraka velikana koji suhodili kaldrmom Skadarlije. Ne ~udi zato dasu i na{u ~uvenu {ljivu sa~uvali od zaboravapoku{avaju}i da joj vrate staru slavu. Zapo~etak, ovo su vo}e sve`e ili su{eno staviliu jelovnik restorana, a predjelo u kojem suglavne role dodeljene slaninici i suvoj {ljivipostalo je nadaleko ~uveno i omiljeno medjugostima kafane.

– Slano-slatka kombinacija jelauvezena je sa Zapada, ali su na{i kuvarikoristili {ljivu od davnina. U doba Nemanji}ajeli su se mahom divlja~ i jagnjetina, a pri~ase da su jo{ tada dodavali {ljive, mada otome nema dovoljno preciznih podataka. Miu Dva jelena mo`emo da se pohvalimo~injenicom kako je suva {ljiva rolovana uslaninici pravi hit na meniju. Naravno, svimabih preporu~io da za glavno jelo naru~i

june}e obraze u sosu od {ljiva i ~uvene kne-dle u ~ijem vas mekom sredi{tu ~eka slatka{ljiva – ka`e Milo{ Vukovi}, {ef kuhinje Dvajelena, i podse}a da na{a {ljiva nije samo

ukusna ve} da je i izuzetno zdrava, {to je jo{jedan razlog da se nadje na trpezi u bilo komobliku.

A kad smo kod oblika i na~ina nakoji {ljiva mo`e da se konzumira, nema sum-nje, to zna svaki stanovnik Srbije, da supekmez i rakija najbolji izbor. Ka`u da su ipekmez i {ljivovica bez premca onda kada jegodina rodna i puna sunca, a {ljiva slatka kao{e}er. A oduvek je pe~enje rakije u Srbiji biopraznik za celu porodicu. Oko kazana senarod okupljao, pevalo se, igralo, razgovaralou vreme kada su srpska sela bujala od `ivota.{ta je to tako ~udesno u rakiji, objasnio jemo`da i najbolji hroni~ar srpskog mentalitetai poznavalac na{ih karaktera, Momo Kapor.Kako ka`e ovaj veliki pisac i slikar, “u raki-ji je su{tina srpskog bi}a – najpre radost,zatim sve~anost ukusa, zatim bes, samilost,ose}anje da je svet dobar i da su svi prijateljikoji je piju“.

A jedan od najve}ih poznavalacana{ih pi}a zaljubljeno tvrdi da je {ljiva kralji-ca vo}a, a {ljivovica kraljica rakije.

– [ljiva je ne{to po ~emu smo pre-poznatljivi u celom svetu, mada je na`alost

nismo za{titili, niti se prema njoj ponelionako kako ona zaslu`uje. Novim na~inomproizvodnje, blendira se vi{e godina, dobijaposebnu puno}u, postaje kremastija i

miri{ljavija. [ljiva je oli~enje `ivota u Srbiji, jer

je kroz istoriju bila sa nama. Veselila nas jeuz doma}inske kazane, hranila nam decupekmezom kad nije bilo ni~ega na trpezama,na{e bake pravile su kola~e od suve {ljive, ami smo sebi dozvolili da se od te i takve{ljive odrodimo – pri~a nam DejanMaslovara, vlasnik vinoteke i poznavalac rak-

ija i vina koji se prodajom najboljih pi}a bavidecenijama.

[ljivovica se lako pije, ali se te{kodobija, ka`e nam prva `ena oven~ana titulom

viteza u Srbiji. Sonja Bro}eta, vitezrakije, samouvereno tvrdi da je boljepiti rakiju nego strana pi}a jer je“vo}e bo`ansko“…

– Mo`ete li da uberetekrompir, pirina~ ili ̀ itarice od kojih sedobijaju druga pi}a i pojedete ih? Nemo`ete, ali zato vo}e mo`ete daskinete sa grane i odmah u`ivate unjemu. Vo}ne rakije su, stoga, boljiizbor, ali ih je i te`e napraviti, jer svezavisi od prirode, koliko je rodna god-ina i kakav je rod. Osim toga, {ljivaje jedina rakija koju ne mo`ete dala`irate jer ne postoji ekstrakt. Zatokad ka`ete rakija, mislite {ljivovica –obja{njava Sonja i poru~uje jo{ jednuveoma va`nu stvar. – Rakija semera~i. Ona se pije polako, u njoj seu`iva sa dru{tvom i obavezno se ispi-ja uz meze…

Bilo da je sa u`itkom ispi-jamo, da je deca prsti}ima bri{u iz

tegli sa pekmezom ili da je jedemo umotanuknedlom, {ljiva je celog `ivota sa nama.Ka`u stara verovanja da ku}u treba graditi naonom mestu gde ovo drvo dobro napreduje.Ka`u i da kada se novorodjen~e okupa, tuvodu treba prosuti na rodnu {ljivu. A kadana Bo`i} pada ki{a, nema sumnje, rodi}enam {ljiva... @iveli!

Izvor: Elevate

Septembar 2017.10

Bilo da je sa merakom ispijamo, da je deca prsti}imabri{u iz tegli sa pekmezom ili da je jedemo umotanu

knedlom, {ljiva je celog `ivota sa nama

OJ, SRBIJO, MEDJU

[LJIVAMA

D R U [ T V O

[ljiva je oli~enje `ivota u Srbiji, jer je kroz istoriju bila sa nama

01020304050607080910