Bocvana – leto 2005. Botswana – Summer

2005

Bojana Rilke i Jovan

Jovanović

Kažu da je Bocvana jedna od poslednjih safari destinacija u Africi gde se još uvek može doživeti priroda na način istraživača iz prošlih vremena. Da li je to bio razlog što smo se opredelili da ovo leto provedemo u Južnoj Africi? Jovan je kao mladić kampovao, ali ja - ne samo da nikad nisam kampovala, nego nikada izbliza nisam ni videla vreću za spavanje, ja koja volim pešačenje i otkrivanje novog i nepoznatog, ali uz komforan prevoz i smeštaj! Bilo kako bilo, na ovaj put smo krenuli - i ne da se nismo pojakajali, nego – mislim da nam je ovo leto jedan od najlepših godišnjih odmora.

Naše je bilo da izberemo kontinent i vrstu putovanja, sve ostalo prepustili sam turističkoj agenciji Globturs iz Beograda sa kojom smo i prethodnih godina imali sjajna iskustva.

Ovogodišnje putovanje je trajalo 19 dana, pri čemu smo prešli oko 20.000 kilometara.

Let od Ciriha do Johanesburga u Airbus-u A-340 Swissair-a trajao je 10 sati i doveo nas u drugo godišnje doba - u zimu, ali zimu prijatne temperature od oko 25 stepeni C. Safari putovanja organizuje kompanija Drifters (u porevodu lutalice) iz Johanesburga - oni imaju svoje hotele, svoje landrovere i landkrusere, svoje vodiče. I to zaista sjajne.

1

U grupi, apsolutno kosmopolitskoj bilo nas je 12 – pored mog supruga Jovana i mene još jedan bračni par Italijana, a ostalo – same žene – iz Nemačke, Švajcarske, Francuske, Amerike i Kanade. I već veče pred sam put šok – treba da damo podatke o osobi koju bi trebalo obavestiti u slučaju nekog nesrećnog slučaja. Kao pred operaciju! S jedne strane neprijatno, a sa druge se oseća nadolaženje adrenalina.

Prvi smo dan adaptiranim Mercedesovim autobusom prešli 950 kilometara i stigli u Bocvanu.

Bocvana je čudesna zemlja, jedna od najslabije naseljenih zemalja sveta sa manje od troje ljudi po kvadratnom kilometru. Nezavisnost je stekla 1966. godine od kada dolazi do značjnog razvoja svih grana privrede, uključujući i turizma. Posebno se vodi računa o zaštiti životne sredine, pa preko 17% zemlje čine zaštićena područja – nacionalni parkovi.

Smeštena u centru Južne Afrike ova zemlja raspolaže najvećom kontinentalnom deltom na svetu; u njoj je najveće isušeno slano jezero na svetu; ta zemlja ima najkraću granicu na svetu, onu prema Zambiji – samo 700 metara i to je najsuvlja zemlja sveta koja ima samo jednu stalnu reku – Okavango. Vitalni značaj vode za Bocvanu vidi se u tome što im se nacionalna valuta zove pula – na setswana jeziku kiša. U ovoj zemlji stalne suše – kiša i blagostanje predstavljaju sinonime.

Bocvana je danas ipak najbogatija afrička zemlja zahvaljući tome što je jedan od najvećih proizvodjača dijamanata na svetu, pri čemu 75% najkvalitetnijih dijamanata svetske proizvodnje potiču baš odavde.

Nacionlni jezik je setswana i govore ga sva plemena sa neznatnim dijalektima, što doprinosi harmoniji medju njima. Službeni jezik je medjutim engleski. U nekim sredinama govori se i afrikanerski ( koji predstavlja kombinaciju engleskog, holandskog i skandinavskih jezika) kao rezultat rada velikog broja Bocvanaca u rudnicima Južnoafričke republike.

Zvanična religija, za preko 60% stanovništva, je Hrišćanstvo, koje je u Bocvanu širio David Livingstone sredinom 19. veka. Jaka je i muslimanska zajednica, a postoji i nešto budista.

Od 1964. godine glavni grad zemlje je Gaborone. Uz ovaj grad postoje još dva veća grada – Frensistaun i Maun.

Maun, osnovan 1915. godine, danas ima oko 30.000 stanovnika i predstavlja glavni turistički grad zemlje i polazište brojnih safarija i vazdušnih čarter letova.

Prvu fascinaciju Bocvanom doživeli smo već drugog dana boravka u ovoj zemlji. Posetili smo naime Makgadikgadi isušena slana jezera.

U današnjem svetu prenaseljenosti i velikih urbanih konglomerata gotovo je nemoguće zamisliti mesto potpuno otvoreno i nenaseljeno pod beskrajem neba.Takvo je mesto

2

Makgadikgadi. To je najveće isušeno slano jezero na svetu, čija srebrno siva površina pokriva oko 12 000 kvadratnih kilometara potpune ravnice, što je područje veličine Portugala. To je toliko prostranstvo da čovek prostim okom vidi zaobljeni horizont.

Nekada je na ovom području bilo pravo, ogromno jezero koje su činile dve reke Chobe i Zambezi. Promenom njihovog toka, tokom stotina godina, područje koje je stalno kupalo sunce isušilo je, i postalo mesto apsolutnog mira i potpune izolovanosti. U doba kiša ova ravnica ovlaži i milioni flaminga sleću da se nahrane jednom jedinom vrstom algi koje uspevaju na slanom tlu.

Makgadikgadi je mesto sa najraskošnijim zvezdama koje sam ikada videla, to je mesto sa najlepšim svitanjem i prelepim zalaskom sunca, to je mesto koje je svojom jednostavnošću apsolutno jedinstveno.

Drugu fascinaciju Bocvanom doživeli smo nešto kasnije u Okavango delti, najvećoj kontinentalnoj delti na svetu koja pokriva 15.000 kvadratnih kilometara. Okružena pustinjom Kalahari, ovaj prirodni smaragd je ogromna oaza koju natapa moćna reka Okavango, koja za razliku od drugih velikih reka na svetu nikada ne stiže do mora, nego umire u pustinjskom pesku severne Bocvane.

Delta živi svoj zasebni život pun boja i zvukova. Voda je kristalno čista, pitka čak, toliko prozirna da se u dubini vidi njen celokupni vodeni život. Površina je prekrivena lokvanjima belim i plavim, uz obale su metlice najraznolikije trske. Vazduh je toliko kristalan da se svaka jutarnja kap rose na svakoj vodenoj travki preliva pod zracima sunca. Apsolutni mir i sklad remete samo čudesni glasovi ptica, dahtanje nilskih konja, udari vode pod nogama slonova koji kroz deltu prave svoju stazu.

Jedino prevozno sredstvo u delti su uski čamci koji se zovu mokoro. Originalno se prave od posebne vrste drvete, tzv. sausage drveta, što je dugotrajan proces za koji je potrebno nekoliko nedelja.

Čudesan je smiraj dana u delti. Mokoroi okrenuti zapadu, purpur neba, odsjaj rastinja u vodi i lagano nestajanje dana. I kao da se okrene prekidač – odjednom tama, odjednom hladno.

Put nas je dalje vodio u Moremi rezervate, koji se opisuju kao jedan od najlepših i najraznolikijih rezervata Afrike, sa ogromnom koncentracijom divljih životinja. Nazvan po poglavici Moremi III koji je zemlju donirao, rezervat je otvoren 1963. godine i proteže se na oko 5 000 km kvadratnih.

U četiri dana koliko smo proveli u rezervatu videli smo zaista mnogo životinja – slonove, žirafe, impale, kudue, zebre, šakale, divlje svinje, krokodile, babune... svaka od njih svojim pogledom, svojim pokretom, svojim stavom priča je za sebe. I svaka ima isti cilj – opstanak. Zato ako su na paši dve životinje – uvek su okrenute jedna drugoj repovima – kako bi svojim očima, nosevima i ušima prekrile ceo prostor i tako što pre osetile opasnost.

3

Iako geografski spadaju u Zimbabve, Viktorijini vodopadi deo su ovog safarija po Bocvani.

Vik falls, kako ih skraćeno zovu, predstavljaju jedno od svetskih čuda prirode koje je otkrio Livingston, čiji je spomenik i smešten u parku samih vodopada. Istoimeni gradić ima oko 40 000 stanovnika i nalazi se na samoj granici sa Zambijom, pri čemu je reka Zambezi, koja i čini vodopade, prirodna granica. Park je vrlo lepo, nepretenciozno uredjen, prepun majmuna-babuna. Karakteristično je da na ovim vodopadima pored sunčeve duge, odredjenih dana u mesecu postoji i mesečeva duga.

Vik falls je pravo turističko mesto sa mnoštvom turističkih sadržaja vezanih uglavnom uz vodopade – let helikopterom iznad samih vodopada (pri čemu smo morali preći u Zambiju do heliodroma), bungi jumping, vožnja kanuima, rafting – vožnja gumenim čamcima ispod vodopada, letenje ultralakim avionima iznad vodopada, itd. itd. Postoji naravno i kružna vožnja po Zambeziju, jahanje na slonovima i još mnogo drugih aktivnosti.

Putovanje smo ponovo završili na polazištu, u Johanesburgu. Vraćajući vreće za spavanje pomislila sam kako je ponekad dobro biti malo nepromišljen – kako je potrebno biti otvoren za neka nova iskustva. Jer da nije tako ostala bih uskraćena za tako mnogo - za najlepše svitanje u Makgadikgadiju, za najlepše sutone Okavango delte, a ponajviše za najbogatije, nestvarno i najraskošnije zvezdano nebo Bocvane.

U Beograd se vratismo srećno – u mislima ostasmo u Bocvani!

4