Cincari u Srbiji

Погледај неодговорене постове | Погледај активне теме

Индекс форума » Друштво » Друштвене теме Сва времена су у UTC + 1 сат [ DST ]

Модератори: srb1389, Zlotjko, сербон, Дика_Израиљева

Тема поста: улога цинцара у српском друштву

Послато: Чет Апр 22, 2010 4:05 pm

Vidovdan.orgwww.vidovdan.org

Пријавите се Региструј се FAQ Претрага

ПИТАЊЕ ЗА РЕДАКЦИЈУ ВИДОВДАНА

Данас је Пон Мар 11, 2013 2:36 am

Текстови и вести на насловној страни Видовдана

улога цинцара у српском друштву

Страница 1 од 1 [ 6 Поста ]

Поглед за штампу Претходна тема | Први непрочитан пост | Следећа тема

Аутор Порука

diktator

Велики Активиста

Придружио се: Суб Јул 28, 200712:00 amПостови: 2714Похвала: 145Похваљен(а):658 пута у 471 порука

Доста људи који су у српској политици имају цинцарско порекло.Весна Пешић, Милан Ст Протић Владета Јанковић Милан БожићГоран Свилановић... Цинцари су се често асимиловали али су ипакбили свесни свог несрпског порекла и нису имали неки осећајјединства са српским народом. Отуда и објашњење што су биличесто склони глобалистичким идеологијама...

Kraj Drugoga svetskog rata je najvećim delom prekinuoučešće ljudicincarskog porekla u političkoj i privrednoj elitiSrbije i Jugoslavije. Novi vođesu bili ili iz redova nesrpskihnacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka iradnika.40 Ulogaljudi cincarskog porekla je donekle ostala značajna samouoblasti kulturnog stvaralaštva, ali je njihov procenat - sa39 Up., npr., S.Marković Štedimlija, Cincari, u: Kulturnopolitička raz-matranja, I, Zagreb,1939, 57.Na ovakve optužbe odgovarano je, s jedne strane, negiranjempostojanjaCincara u srpskim gradovima (koji se proglašavaju Srbima izMakedonije)i, s druge strane, negiranjem duhovnih sposobnosti Cincara dapostanuvođama Srba (up. D. Lapčević, Cincarstvo u Srbiji - u Beograduisrbijanskim gradovima, Beograd, bez g. izd., l). Ni neki srpski autori, uzto,koji nisu poricali prisustvo Cincara među Srbima, nisu bilioduševljeniposledicama njihove asimilacije: jedni smatraju da su Cincari idrugiasimilanti samo pokvarili rasu (up. R. Simonović, EtnografskipregledVojvodine, Novi Sad, 1924, 12), dok drugi smatraju da je ionakovećinaosobina koje su Srbi poprimili od Cincara negativna (up. D. J.

Vidovdan.org • Погледај тему - улога цинцара у српском друштву http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

1 di 12 11/03/2013 1.52

Тема поста: Re: улога цинцара у српском друштву


Popović, OCincarima, n.d., 305).40 Jedan od retkih izuzetaka bio je KočaPopović.

razmahom školovanja i sve većim brojem intelektualacapoteklih sa sela -postao osetno manji. Pored toga kodpotomaka starih asimilanata ostalo jeponosno sećanje napripadnosti nekadašnjoj eliti.41Propast socijalizma inastanak opozicionih političkih stra-naka, koje su bile ili se su se barizdavale za građanske,vratio je na političku scenu srazmerno dostaistaknutihličnosti cincarskog porekla.42 To je razumljivo ako se ima naumuda su cincarske porodice pripadale nekadašnjem gra-đanstvu, u kome su,naravno, komunisti stekli malo simpa-tizera. Promena situacije omogućilaje, između ostalog, iostacima, odnosno potomcima nekadašnje buržoazijeda seponovo uključe u politički život, naravno sa antikomu-nističkih pozicija.Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novojsrpskoj političkoj eliti ima, prvi putu poslednjih pola sto-leća, više osoba cincarskog porekla. Kaonajistaknutije mo-žemo nabrojati ministra inostranih poslova i vođuGrađan-skog saveza Srbije Gorana Svilanovića, ambasadore uLondonu(Vladetu Jankovića), Meksiku (Vesnu Pešić, neka-dašnju šeficuGrađanskog saveza), Vašingtonu (Milana St.Protića), kao i šefa Stalnemisije pri Ujedinjenim nacijamaDejana Šahovića.Ova činjenica nije ostalaskrivena ni poraženim preds-tavnicima Miloševićeva režima, tako da je isama kćerkabivšeg predsednika izjavila da ne voli više Srbiju jer njom

41 Ovaj sloj je jezički i kulturno potpuno asimilovan, ali je ostaosvestansvog porekla. Obično manje obrazovani noviji doseljenici sa juga,kojiponekad još znaju cincarski, su međutim nosioci nacionalne svestiupravom smislu te reči (up. T. Kahl, Ethnizität und räumliche VerteilungderAromunen in Südost-Europa, Münster, 1999, 84).42 Up. P. Marinković,n. delo.

“sad upravljaju Cigani, Cincari i Turci.”43 Tako se jedna odistaknutihkorisnica kvazi-nacionalističke politike SlobodanaMiloševića na određeninačin stavila na iste pozicije kaohrvatski nacionalisti, protiv kojih je bivširežim sipao drvlje ikamenje.

http://dokumenta.scd-lunjina.org/free/C ... _elita.pdf

Врх

diktator


Jovan Sterija Popović (1806 - 1856), po ocu Steriji Cincarin. Prvi i najvećisrpski komediograf 19. veka. Jovan Sterija Popović (ili Jovan PopovićSterijin) je rođen u Vršcu 1806., u trgovačkoj porodici. Osnovnu i srednjuškolu učio je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmaroku. Jednovreme je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvanda dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Postaje načelnikMinistarstva prosvete (od 1842), i na tom položaju, u toku osam godina, onje glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača

Like Send Be the first of your friends to like this.


2 di 12 11/03/2013 1.52


Učenog srpskog društva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademijenauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.Nezaboravan lik je " KirJanja" u istoimenoj drami u kojoj Popović odslikava cincarskog trgovca 19.veka. Od tada valjda potiče stereotip o Cincarima tvrdicama. Svako koimalo poznaje Grke, zna da se ovde ne radi o jednom Grku, već oCincarinu. Mnoge cincarske porodice su se prezivale Popa ili Popi.

Ime Sterija uglavnom se javlja kod Srba cincarskog porekla. Cincari gaizgovaraju kao Šteriju. Sadržano i u ličnom imenu Jovana Sterije Popovića,našeg poznatog književnika i naučnika iz prošlog veka. "Steriju su takoprozvali po ocu Grku-Cincarinu, trgovcu. Po materi je bio unuk uglednogsrpskog slikara, i pomalo pesnika Nikole Neškovića." Prema tome, njegovokršteno ime je Jovan, a Sterija je ime njegovog oca. U konkretnom slučaju,drugo ime Sterija znači "Steriji". Ženska forma ovog imena kod Srba nijezastupljena.

Branislav Nušić (Alkibijad Nuša 1864 - 1938),

po ocu, Georgijesu Nuša, cincarskog porekla, književnik, dramatičar,pripovedač, putopisac, diplomirani pravnik. Najveći srpski komediografposle Sterije. Prvi načelnik oslobodjenog Bitolja. Organizator pozorišta iupravnik u oslobodjenom Skoplju 1913. godine.Janaki i Milton Manaki,

Braća Janaki ( Avdela 1878. - Solun 1954.) i Milton (Avdela 1882. - Bitolj1964.) Manaki su poznati kao pioniri filma i fotografije u turskom deluBalkana.

Rođeni su u cincarskoj porodici u grevenskom selu Avdela, u današnojGrčkoj. Porodica je bila ekonomsko jaka, što je razlog u velikoj količinistoke, koju je porodica Manaki posedovala (ovce). Sa vremenom počeli suse baviti i finansijskim poslovima - davanjem kredita, uz dobre kamate. To jeManakijima donelo još veće blagostanje.

Prvi atelje brača Manaki imali su u grčkom gradu Janina (Ioannina) od1884. do 1904., te iste godinu su posetili Bitolj, gde su na Širok sokakukupili neki dućan, koji su adaptirali u fotografski atelje. 1905. sele se u Bitoljgde su otvorili svoj atelje pod nazivom Atelje za umetničku fotografiju. Tegodine u Londonu Milton je nabavio kameru tipa Bioscope. Milton je slikaodosta poznatih ljudi (Sultana, srpskog kralja) prilikom njihove posete Bitolju.Braća Manaki bili su zvanični fotografi srpskog, rumunskog i turskog dvora.

Taško Načić,

rođen 1934 u Kruševcu, umro marta 1993 u Beogradu. Po nacionalnosti jeCincarin. Samom svojom pojavom izazivao je smeh kod publike. Igrao je uviše filmova:

Bokseri idu u rajKo to tamo pevaMajstor i MargaritaAli svakako ostaje upamćen kao Pera Mitić, prodavac karanfila u filmu


3 di 12 11/03/2013 1.52

Davitelj protiv davitelja. Snimio je ukupno 26 filmova.

Konstantin - Koča Popović,rodjen 14.03.1908. godine u Beogradu, umro 20.10.1992. Cincarskogporekla po ocu. Školovao se u Švajcarskoj. Apsolvent na Sorboni.Revolucionar, španski borac i vojni rukovodilac, general pukovnik,književnik, ministar, diplomata.

Naum Krnar - Moskopoljac,

bliski saradnik i pomoćnik Karadjordja. Rođen je u Moskopolju, oko 1780.godine. Po etničkoj pripadnosti je bio Cincarin. Poreklom je iz imućnetrgovačke porodice u Moskopolju. U mladosti je stekao solidnoobrazovanje. Govorio je više jezika. Prvi put se oženio 1800 u Moskopolju.Sa ženom Marijom imao je sina Petraćija. Posle ženidbe otišao je uBeograd, gde je ostao. U Beogradu je stekao bogatstvo. Na Dorćolu jeimao kuću. On se nešto zamerio Turcima tako da u Moskopolje nije mogaoviše da se vrati. Pripadao je Heteriji, organizaciji za oslobođenje Grka iostalih balkanskih hrišćana na Balkanu, a čiji je jedan od istaknutih vođa bioi Riga od Fere. Nauma Krnara i njegovu ulogu u ustaničkom pokretu srpskaistoriografija je, naizgled, sistematski zanemarivala. Najčešće se pominjekao Karađorđev “momak”, ili pisar, u najboljem slučaju. Činjenice, međutim,govore da je njegova uloga bila mnogo značajnija. Verovatno je, kaopoverenik Heterije, na Karađorđa vršio odlučujući politički uticaj i bio mupolitički i diplomatski savetnik. O važnosti koju mu je turska vlast pridavalasvedoči i činjenica da je i njegova glava, kao i Karađorđeva, putovala zaCarigrad.

Тoma i Filota Fila,

File potiču sa Krfa. Početkom 18. veka prelaze u Janinu. Početkom19.veka, za vreme Ali Paše, koji je pljačkao i proganjao cincarski narod,Filotini preci su pobegli na sever, u Bitolj. Po nacionalnosti su Cincari. Filotaje bio odličan advokat. Branio je optužene za krvne delikte. Bio je velikiprotivnik smrtne kazne.

Miša A. Anastasijević ( 1803 - 1885), rođen u Poreču, umro u Bukureštu.Otac Anastas, trgovac, po narodnosti Cincarin i majka Ruža rano su umrli.Sa tri godine života on je ostao siroče. Postao je čuveni trgovac ibrodovlasnik, u dunavskoj plovidbiučestvovao sa svoja 74 plovna objekta.Knez Miloš mu je 1838. godine dodelio titulu " dunavskog kapetana".Velikuzgradu na Studentskom trgu u Beogradu, zvanu kapetan Mišino zdanje,poklonio je državi. Sada je ta zgrada Rektorat Beogradskog univerziteta.

Dimitrije Anastasijević - Sabov

Cincarin, rodjen u selu Negoši 1726. godine. Doveden kao dete od šestgodina u Zemun 1723. ili 1733. god. Pozanimanju je bio sabov ( prostkrojač), abadžija, kapamadžija, trgovac i arendator. Uzimao je u zakup tzv.bataljonske bare bivšeg šajkaškog bataljona, od Karlovaca pa sve doBeča.Bogati trgovac izdvojio je 20 000 forinti za prvu ( najstariju) srpskugimnaziju u Sremskim Karlovcima 1791. godine.Sabov umire 1803. godine.


4 di 12 11/03/2013 1.52

Sahranjen na groblju na Magarčevom bregu. Prilikom obeležavanja dvaveka od osnivanja Karlovačke gimnazije postavljena je nadgrobnaploča odružičastog mramora. Kada je obeležavana 200-godišnjica Gimnazije, upredvorju zgrade smeštena je levo od ulaza figura Dimitrija Anastasijevićavisoka dva metra i načinjena od gipsa a nasuprotnjoj i mitropolita Stefana Stratimirovića. Obe figure delo su novosadskogvajara Jovana Soldatovića.

Тoše ( Todor) Proeski - Balkanski Anđeo,

popularan makedonski pevač. Rodjen u Kruševu 25.01.1981. Tragičnopoginuo u saobraćajnoj nesreći 16.10.2007. Predstavnik Makedonije naizboru za pesmu Evrovizije 2004. godine. Pevao je u svim balkanskimzemljama. Ambasador dobre volje UNICEF- a.

Lazar Paču,

Potiče iz svešteničke porodice koja se sa juga doselila u Austrougarsku sapatrijarhom Čarnojevićem. Otac Stefan bio je paroh, a majka je poticala izporodice kojoj je pripadao i Miloš Cvetić, poznati dramski pisac i glumac.Po ocu Stefanu je cincarskog porekla.

Studije medicine započeo je u Cirihu, gde se pridružio bakunjističkom krugui upoznao Svetozara Markovića, Vasu Pelagića i buduće rukovodstvoRadikalne stranke: Nikolu Pašića, Peru Todorovića i Peru Velimirovića. Tuje sreo i Lenku Zaho, kojom se kasnije venčao.

Studije je prekinuo 1878. godine, kada je, zajedno sa Perom Todorovićem,osnovao list "Straža" u Novom Sadu, ali ih je vlast ubrzo proterala. Paču jezatim okončao studije medicine u Berlinu i doktorirao tezom o reumatskimoboljenjima.

U Beogradu je otvorio lekarsku ordinaciju i od nje živeo tokom 1880-tihgodina. Učestvovao je u osnivanju Narodne radikalske stranke 1881.godine i postao član glavnog odbora. Pisao je za "Samoupravu", listRadikalne stranke. Važna je njegova serija nepotpisanih tekstova u kojoj jepokušao da odgovori na kritiku Mite Cenića da je Radikalna strankanapustila ideologiju Svetozara Markovića.

Kada je radikalna vlada 1889. godine nacionalizovala monopole duvana isoli, za upravnika državnih monopola postavljen je Paču i bio to do 1893,kada je smenjen od strane liberalne vlade. Upravnik monopola je i1893-1894. i 1897-1898. godine. U međuvremenu bio je komesar Narodnebanke i direktor Beogradske zadruge (banka).

Po promeni dinastije 1903. godine i dolasku radikalskih stranaka na vlast,Lazar Paču je ministar finansija u tri perioda: januar 1904 – maj 1905, april1906 – januar 1908. i avgust 1912 – oktobar 1915. godine. Iz ovog periodaPaču je ostao zapamćen, po nekoliko anegdota, kao škrt ministar finansija,mada je i pod njim budžet brzo rastao. Važna je njegova uloga u tzv.carinskom ratu sa Austrougarskom, zaključenju novih spoljnih zajmova


5 di 12 11/03/2013 1.52



Srbije i finansiranju balkanskih ratova i početka I svetskog rata.

Hadži Dimitrije Rošu

rođen u Moskopolju oko 1780. godine, preminuo 1860. godine, Cincarin.Brzo se obogatio trgovinom na veliko. Jedan je od osnivača Narodnogpozorišta.

Jovan Jovanović Zmaj,

rođen 1833. u Novom Sadu, umro 1904. u Sremskoj Kamenici. Lekar;pesnik, prevodilac, pripovedač; javni radnik. Zmajev deda, Cincarin,Konstantin, doselio se u 18.veku iz Makedonskih krajeva u Novi Sad.Trgujući žitom i stokom obogatio se. Zmajev otac, Pavle, advokat, senator igradonačelnik Novog Sada bio je među prvim građanima ove varoši. Zmajse školovao u Bratislavi, Modri i Trnovu. Studirao je prava i medicinu uBeču, Pešti i Pragu. Bio je aktuar i delovoditelj Matice srpske u Pešti, lekaru raznim gradovima Srbije i Beču i dramaturg Narodnog pozorišta uBeogradu.

Последњи пут мењао diktator дана Чет Апр 22, 2010 4:24 pm, измењена 2 пута

Врх

Трагалац

почасни модератор

Придружио се: Суб Јун 14,2008 4:36 pmПостови: 6158Локација: околина СуботицеПохвала: 1418Похваљен(а):1530 пута у 1109 порука

Poznate ličnosti cincarskog porekla

na Balkanu

Pitu Guli, (1865, Kruševo (današnja Makedonija) - 1903, Mečkin kamen kodKruševa) je bio revolucionar u otomanskoj Makedoniji, Cincarin.

Jovan Sterija Popović (1806 - 1856), po ocu Steriji Cincarin. Prvi i najveći srpskikomediograf 19. veka. Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođenu Vršcu 1806., u trgovačkoj porodici

Branislav Nušić (Alkibijad Nuša 1864 - 1938), po ocu, Georgijesu Nuša,cincarskog porekla, književnik, dramatičar, pripovedač, putopisac, diplomiranipravnik

Janaki i Milton Manaki,

Braća Janaki ( Avdela 1878. - Solun 1954.) i Milton (Avdela 1882. - Bitolj 1964.)Manaki su poznati kao pioniri filma i fotografije u turskom delu Balkana.



6 di 12 11/03/2013 1.52

Taško Načić,

rođen 1934 u Kruševcu, umro marta 1993 u Beogradu. Po nacionalnosti jeCincarin. Samom svojom pojavom izazivao je smeh kod publike

Konstantin - Koča Popović,

rodjen 14.03.1908. godine u Beogradu, umro 20.10.1992. Cincarskog poreklapo ocu. Školovao se u Švajcarskoj. Apsolvent na Sorboni. Revolucionar,španski borac i vojni rukovodilac, general pukovnik, književnik, ministar,diplomata

Naum Krnar - Moskopoljac, bliski saradnik i pomoćnik Karadjordja. Rođen je uMoskopolju, oko 1780. godine. Po etničkoj pripadnosti je bio Cincarin. Poreklomje iz imućne trgovačke porodice u Moskopolju

Toma i Filota Fila,

File potiču sa Krfa. Početkom 18. veka prelaze u Janinu. Početkom 19.veka, zavreme Ali Paše, koji je pljačkao i proganjao cincarski narod, Filotini preci supobegli na sever, u Bitolj. Po nacionalnosti su Cincari

Miša A. Anastasijević ( 1803 - 1885), rođen u Poreču, umro u Bukureštu. OtacAnastas, trgovac, po narodnosti Cincarin i majka Ruža rano su umrli. Sa trigodine života on je ostao siroče. Postao je čuveni trgovac i brodovlasnik

Dimitrije Anastasijević - Sabov

Cincarin, rodjen u selu Negoši 1726. godine. Doveden kao dete od šest godinau Zemun 1723. ili 1733. god. Pozanimanju je bio sabov ( prost krojač), abadžija,kapamadžija, trgovac i arendator. Uzimao je u zakup tzv. bataljonske barebivšeg šajkaškog bataljona, od Karlovaca pa sve do Beča.Bogati trgovacizdvojio je 20 000 forinti za prvu ( najstariju) srpsku gimnaziju u SremskimKarlovcima 1791. godine.Sabov umire 1803. godine. Sahranjen na groblju naMagarčevom bregu.

Toše ( Todor) Proeski - Balkanski Anđeo, popularan makedonski pevač. Rodjenu Kruševu 25.01.1981. Tragično poginuo u saobraćajnoj nesreći 16.10.2007.Predstavnik Makedonije na izboru za pesmu Evrovizije 2004. godine. Pevao je usvim balkanskim zemljama. Ambasador dobre volje UNICEF- a.

Lazar Paču, Potiče iz svešteničke porodice koja se sa juga doselila uAustrougarsku sa patrijarhom Čarnojevićem. Otac Stefan bio je paroh, a majkaje poticala iz porodice kojoj je pripadao i Miloš Cvetić, poznati dramski pisac iglumac. Po ocu Stefanu je cincarskog porekla.


7 di 12 11/03/2013 1.52



Konda Bimbaša,

Cincarin, rođen 1783. U Janjini, Epir, poginuo 1807. godine u Loznici. Učesnik uI srpskom ustanku. Veliki junak

Hadži Dimitrije Rošu rođen u Moskopolju oko 1780. godine, preminuo 1860.godine, Cincarin. Brzo se obogatio trgovinom na veliko. Jedan je od osnivačaNarodnog pozorišta.

Jovan Jovanović Zmaj, rođen 1833. u Novom Sadu, umro 1904. u SremskojKamenici. Lekar; pesnik, prevodilac, pripovedač; javni radnik. Zmajev deda,Cincarin, Konstantin, doselio se u 18.veku iz Makedonskih krajeva u Novi Sad.Trgujući žitom i stokom obogatio se. Zmajev otac, Pavle, advokat, senator igradonačelnik Novog Sada bio je među prvim građanima ove varoši

И још пуно тога на :http://www.cincarnet.com/cincari_u_srbiji.htm

_________________ Самом себи ! јер једино ја то себи смем рећи.

Врх

diktator



Petar IčkoJovan KaramataNikola i Evgenija KikiNaum KrnarKonda BimbašaMarko T. LekoMilton ManakiMiki Manojlović, glumacNikola MartinovskiTaško Načić, glumacBranislav Nušić, komediografOliver Njego, operski pevačMaja Odžaklijevska, pevačicaLazar Paču, ekonomistaJovan Sterija Popović, književnikPetre Prličko, glumacToše Proeski, pevačRiga od FereToma Fila, advokatZoran Hristić, kompozitorKosta K. Hadži, advokat, političar, osnivač FK. VojvodinaSrđan Šaper[traži se izvor od 11. 2009.]



8 di 12 11/03/2013 1.52

Mihailo Lađevac, glumacKosta Abrašević, pesnikMilentije Popović, političarMiodrag Popović, književni istoričar i profesor

Из чланка Цинцар Јанко Поповић [уреди]У новој држави, Краљевини СХС, међутим, околности су се знатнопромениле. Питање Цинцара покренула је и подстицала скупштинскаопозиција, пре свега Хрватска сељачка странка са јасном намеромнапада на политику јединствене државе и Николу Пашића. Овојстранци згодно су послужили Цинцари који су у то време били добропознати по својим пословним везама и богатству и у Србији и наподручју бише Аустро-Угарске. Опозиција је, служећи семарксистичком парадигмом Цинцаре представила као капиталисте иводеће експоненте српског империјализма и хегемонизма у новојдржави, који експлоатишу све раднике и сељаке, а поготово хрватске.О Цинцарима и цинцарству двадестих година често се расправљалоу Скупштини, јер је, и након Пашићеве смрти, ова тема увек изновалако могла да буде покренута. И током скупштинског заседања којесе завршило убиством браће Радић и других предводника Хрватскесељачке странке 20. јуна 1928, опозција, а посебно Стјепан Радић иСекула Дрљевић из Црногорске (федералистичке) странке поново сусе залагали за "оправдану борбу опозиције против цинцарскогхегемонизма у овој држави". Цинцаре је у одбрану узео ПунишаРачић, посланик Радикалне странке из Берана нагласивши "да сеовде безобзирно, за ових седам - осам месеци од како је оваСкупштина изабрана, напада и вређа једна национална мањина којаје најлојалнија и највернија овој држави". На његове речи посланициХСС бурно су упадицама реаговали изругујући се „Охо, браво!, аадвокат др Иван Пернар, у кога је касније Рачић првог пуцао, гласно јепрокоментарисао: „Цинцари Велике Србије, уједините се!“. У жељи дашто боље истакне заслуге цинцарске мањине Рачић, након тога,хвали Цинцар-Јанка погрешно га сврставајући у Цинцаре:"Цинцар-Јанко је војвода Карађорђев, један одличан јунак..."[1].

У време када су Цинцари већ неко време били тема скупштинскихдебата и новинских чланака појављују се и радови тадашњихисторичара, који разматрају питање Цинцара. Не може да се непретпостави да неки од њих имају и политичке мотиве за писањесвојих радова, као што је случај са Душаном Поповићем, који је својуинформативну али недовољно поткрепљену књигу О Цинцаримаобјавио 1927. на брзину управо у време највећих и најоштријихскупштинских полемика.

Дакле левичарима су цинцари били богаташи и представницикапиталистичког система, Хрватима су сметали јер су били блискиСрбима...

Ртс о цинцаримаДа ли је Мајка Тереза цинцарског порекла...

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/% ... 1%80%D0%B8


9 di 12 11/03/2013 1.52





За димитрије Љотића се каже да је био цинцар и да је биоодушевљен католицима, католичким мистицима те да је љотићевскизбор уређен као неки католички војни ред. Дакле шта је у томе свемунаше и аутентично...

http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/index.html

Последњи пут мењаo diktator дана Чет Апр 22, 2010 4:50 pm, измењена самоједанпут

Врх

diktator



Изгубљени град Москопоље центар цинцарсваhttp://www.youtube.com/watch?v=_EJoauC7hPE

Добар део младе српске елите пре једног века и више је у Београдубио под утицајем грађана цинцарског порекла. Тако је модерна српскаелита настала под утицајем страног фактора, не само цинцара и кадсе покондирла она се отуђила од сопственог народа. Савременасрпска елита је плод различитих утицаја, како етничких тако икултуролошких са запада и истока који су на крају довели достварања елите која нема много везе са својим народом.

Врх

Petar




10 di 12 11/03/2013 1.52

Индекс форума » Друштво » Друштвене теме Сва времена су у UTC + 1 сат [ DST ]

Активиста

Придружио се: Сре Сеп 05,2007 12:00 amПостови: 1218Похвала: 750Похваљен(а):1023 пута у 522 порука

Мислим да етнички чистих народа данас у свету више нема. Па тако ниСрби нису имуни од тога. Ако нешто можемо научити од Руса онда је тоасимилација. Ова велика словенска држава настала је успешномрусификацијом велике масе неруских народа. Нека њихова пословицакаже : "Загребеш ли Руса, испод ће се појавити Татарин". Да није билокомунизма верујем да би данас у великој руској царевини једини језик биоруски, а православље доминанатна вера.Срби баш нису били успешни у асимилацији других народа него су сенажалост почели сами претапати у друге (зачудо истојезичне) народе. Патако данас на српском језичном подручју имамо тзв. црногорце,македонце, бошњаке, хрвате а ускоро ћемо имати и војвођанере исанџаклије.Не треба дирати Цинцаре то је један мали православни народ који сепридружио Србима и утопио у њих. Како су Срби под османлијама билискоро 100 % рурални сељачки народ, сасвим је нормално да нису моглиимати грађнство. Ослобођењем Србије почело се стварати прво српскограђанство а ту су много помогли баш Цинцари и нешто мало Срба који суу слободну Србију дошли из Аустрије. Захваљујући њима створена јесрпска чаршија и прво српско грађанство.Мислим да је јако лоше, пребирати по нечијим крвним зрнцима или данасписати да су рецимо Бранислав Нушић, Никола Пашић, Ј.СтеријаПоповић или Јова Јовановић-Змај Цинцари а не Срби.Велики су они Срби и ми треба да се поносимо њиховим српством а не дау њега сумњамо.

Због тога што ми је то ближе, покућау да вам покажем као то чине Хрвати.Њихову чаршију или грађанску класу створили су странци и то највишеНемци и нешто мање Јевреји и Мађари. Град у коме живим био је допочетка ХХ. столећа углавном немачки са нешто мало Јевреја који сутакођер говорили немачки и можда 10-15% словенског становништва(Срби и Шокци).Данас је то град у коме живи 90% Хрвата, 5% Срба и 5% осталих.Ево и неких чисто "хрватских" презимена којима се дичи многи данашњистановници мога града : Штајнбрикнер, Баумгертнер, Милер, Шмит,Гертнер, Бауер, Шепер, Штерн, Штембергер итд.итд.Никоме данас не пада на памет да за бискупа Штросмајера каже да је биоНемац чијег је оца, Швабу из Баварске у Осек доселила хабсбуршкамонархија, него је он Хрват и само Хрват који је успут основао иЈугославенску академију што данашњи турбо Хрвати тешко могупробавити па су јој одмах променили име. И гле чуда "најстарији инајкултурнији" народ међу јужним Словенима има најмлађу академијунаука.....

Врх

Прикажи постове у последњих: Сви постови Поређај по Времену поста По азбучном редоследу

Иди

Страница 1 од 1 [ 6 Поста ]



11 di 12 11/03/2013 1.52

Ко је OnLine

Корисници који су тренутно на форуму: Нема регистрованих корисника и 3 гостујућих

Не можете постављати нове теме у овом форумуНе можете одговарати на теме у овом форуму

Не можете мењати ваше постове у овом форумуНе можете брисати ваше постове у овом форуму

Не можете слати прикачене фајлове у овом форуму

Пронађи:

ИдиИди на: Друштвене теме Иди

Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB GroupПревод - Видовдан Тим


12 di 12 11/03/2013 1.52

Documents

Cincari u Srbiji