ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE

PSIHOLOGIJA EMOCIJA VII

ČULNE EMOCIJE, EMOCIJE PREMA DRUGIMA, EMOCIJE, SAMOPROCENE, EMOCIJE PROCENE

• Klase emocija:1. Primarne emocije 2. Čulne emocije – emocije koje se odnose na čulno draženje/čulnu stimulaciju3. Emocije prema sebi – odnose se na samoprocenu4. Emocije prema drugima5. Emocije procenjivanja (humor, lepota, čuđenje..)

6. Raspoloženja

ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE

• Emocionalni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti koji nastaju delovanjem fizičkih draži na čula

Vrste:1. Fizička bol2. Odvratnost3. Zadovoljstvo4. Nezadovoljstvo


• Bol – najvažniji slučaj emocionalnog uzbuđenja koji nastaje intenzivnim fizičkim draženjem

• Slabi intenzitet osećaja bola – sporedan za čovekovo „ja“, ne mora izazvati neke emocije

• Veći intenzitet bola – javlja se neprijatno emocionalno stanje, a kod krajnje intenzivnog bola dolazi do opšte emocionalne agitiranosti


• Intenzitet dožiljenog bola u velikoj meri zavisi od razumevanja prirode emocionalne situacije u kojoj se bol javlja

• Bolna emocija je često povezana sa strahom

• Unutrašnji bol čiji izvor ne znamo može da bude veoma uznemirujući, pogotovo ako smo skloni da mislimo da može imati kobne posledice –npr rak


• Odvratnost – različite vrste objekata kada se pomirišu, dodirnu ili okuse, izazivaju odvratnost – oštro neprijatno osećanje koje sadrži jaku tendenciju izbegavanja i izrazite osećaje koji nastaju usled telesnih promena kao što su muka ili povraćanje

• U našoj kulturi ljigavi objekti – npr puž, teže da izazovu jaku ljigavost

• Odvratnost – samo ona primarna emocija koja sadrži bitne telesne senzacije koje nastaju usled muke i sličnih promena

• Sklonost da se termin „odvratno“ upotrebljava u jeziku u različitom značenju


• Nezadovoljstvo – velika, nedovoljno određena klasa neprijatnih emocionalnih doživljaja koji se odnose na ogroman broj draži

• Nezadovoljstvo – osećanja averzije, odbojnosti, patnje; osećanja su uglavnom upravljena na negativne objekte

• Intenzitet – manje razdraženosti i nerviranje do krajnjeg užasa -prisustvovanje snažnim afektivnim događajima (grozne nesreće, sakaćenje tela, rušenje objekta)

• Intenzitet užasa određen je stepenom bliskosti /identifikacije sa drugim ljudima ili objektima (npr voljena osoba koja je u velikoj opasnosti, požar koji uništava našu svojinu itd)

• Užas je još više pojačan osećanjem nemogućnosti da se na neprijatan događaj utiče

• Zadovoljstvo – prijatna osećanja koja kod nas mogu izazvati različiti objekti

• Intenzitet – manje prijatnosti, ugodnosti, dopadanja, ekstaze• Radost nije zadovoljstvo• Zadovoljstva su pozitivna uživanja

• Izori zadovoljstva su neiscrpni: prijatne senzacije u telu kada je ono dodirivano, milovano,

glađeno Rezultat percepcije telesnih pokreta i telesnog funkcionisanja

(zadovoljsto usled mišićne aktinosti, ritmičke igre, pevanja..) Osećanja koja su povezana sa umerenim stepenom telesnih

potreba (prijatna glad, prijatan umor) Čulna uživanja povezana sa spoljašnjim objektima, njihovom

teksturom – bojom, oblikom, mirisom Aktivnosti u koje se upuštamo, koje se oko nas izvode i

pružaju nam zadovoljstvo – igranje igara, čitanje, baljenje sportom, igranje baleta..

• EMOCIJE PREMA SEBIEmocije koje nastaju poređenjem sopstvenog ponašanja sa postavljenim ciljevima ili standardima ponašanja.

• Vrste:Osećanje uspeha i neuspehaOsećanje ponosaOsećanje stidaOsećanje krivice i kajanja

• Šta je uspeh? • Lična i socijalna merila uspešnosti

• Čovek se uglavnom nada uspehu. Neuspeh ga iznenadi. Nespeh je uglavnom predvidljiv (osim ako njegov uzrok nije neka «viša sila», nešto što ne zavisi od čoveka)

• I uspeh je, uglavnom, predvidljiv.

EMOCIJE PREMA SEBI – one koje se odnose na samoocenu

• Osećanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da je rezultat povoljan; nepovoljan ishod izaziva osećanje neuspeha

• Obe ove emocije su povezane sa sopstvenim nivoom aspiracije i motivom postignuća; to je razlog što se zadovoljstvo zbog uspeha i nezadovoljstvo zbog neuspeha razvrstavaju u intelektualne emocije.

• Osećanje ponosa -javlja se uz doživljaj relativno visoke vrednosti svoje ličnosti ili svoje uloge; obrnuto, osećanje srama/stida javlja se uz svest o sopstvenim nedostacima ili nedoličnim postupcima.

EMOCIJE PREMA SEBI

• Osećanja ponosa i stida mogu da se kod deteta jave tek kad se formira psihičko Ja (treća godina);

• Najpre se koriste spoljašnji socijalni standardi za vrednovanje ponašanja a kasnije se samoocena vrši na osnovu interiorizovanih standarda o ispravnom/ pogrešnom

EMOCIJE PREMA SEBI

• Osećanje krivice• Javlja se kod osobe koja doživljava da se ogrešila o

moralne norme ponašanja; prati je "griža savesti„• Psihoanalitičari je tumače kao oblik samo-kažnjavanja

koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doživljaja koji nisu bili usaglašeni sa superegom

• Kajanje je neprijatna emocija koja se javlja kad se sećamo našeg ponašanja zbog koga nam je "nemirna savest".

• Intenzitet ove emocije, vezane za ranija iskustva, uvećava svest o nemoći da se rđavi postupci isprave

• Osećanje krivice - često može osobu voditi u samokažnjavanje, depresivnost ili potpuno poricanje lične odgovornosti

• Osećanje krivice je izraz autoagresivnog stava prema sebi

• Osoba koja proizvodi osećanje krivice čvrsto veruje da nipošto nije smela da pogreši u datim okolnostima i da to što je pogrešila/o govori o tome da je ona/on loš čovek

• U ovakvom verovanju nailazimo na dve iracionalne komponete u mišljenju. Prva je apsolutistički zahtev prema sebi o nepogrešivosti a druga, preterana generalizacija (ako sam loše postupio to znači da sam loš čovek)

• Zdrava alternativa osećanju krivice - osećanje kajanja• Osoba koja se kaje prihvata ličnu odgovornost za

sopstvene postupke, ali ne precenjuje svoju odgovornost i ne generalizuje procenu svog ponašanja na procenu celokupne ličnosti

• Osoba koja se kaje povodom nekog počinjenog prekršaja razmatra svoje postupke u kontekstu ostalih pratećih događaja, preraspodeljuje odgovornost na sebe i druge učesnike u negativnog događaju, uzima u obzir olakšavajuće faktore i neisčekuje nužno kaznu i odmazdu.

• Kajanje je zdrava emocija -omogućava osobi da prevaziđe bol koji prati uviđanje sopstvene greške i ostavlja osobi mogućnost da na konstruktivan način promeni svoje ponašanje u budućnosti ili pokuša da nadokandi štetu.

• EMOCIJE PREMA DRUGIMAPozitivne:- ljubav

Negativne- ljubomora- zavist- mržnja

EMOCIJE PREMA DRUGIMA

• Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, ljubomora, mržnja, prezir, zavist, sažaljenje, divljenje, strahopoštovanje.

• Kreč i Kračfild daju "mapu" emocionalnih odnosa prema drugim ljudima; to su kompleksne dispozicije - sentimenti: trajni afektivni i konativni odnosi prema poznanicima



• Ljubav je sentiment koji sadrži osećanje naklonosti, nežnosti i privrženosti prema osobi koja nas privlači, sa kojom se naše Ja u velikoj meri identifikuje

• Kod dece se naklonost za odrasle (majku) javlja u prvoj godini, a za drugu decu početkom druge godine

• Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a procenjena je kao superiornija od nas, izaziva osećanje divljenja; neuspeh osobe, koja nam je simpatična, a procenjena kao inferiornija od nas, izaziva osećanje sažaljenja


• Mržnja je sentiment u čijoj su strukturi osećanja nenaklonosti, averzije i odvratnosti

• Međutim, da su to jedine komponente one bi dovele do reakcije izbegavanja objekta mržnje

• Činjenice ukazuju da je MRŽNJA emocija koja u sebi sadrži i težnju za pristupanjem objektu mržnje sa destruktivnim namerama.

• Sledeća njena odlika je relativna trajnost, jer mrzimo samo psihološki blisku osobu (koja je u našem životnom prostoru)


• Kreč i Kračfild smatraju da se najintenzivnije mrzi osoba koja je sličnih sposobnosti kao što su naše, slična po mnogim drugim osobinama ali se od nas razlikuje po nekim kritičnim negativnim osobinama i uz to "opasno" ugrožava naše ciljeve

• Isti autori ukazuju da superiornija osoba, koja je objekt nenaklonosti, izaziva osećanje zlobe, a Inferiornija prezir i omalovažavanje


• Ljubomora

• - sentiment koji se javlja kao reakcija na realnu ili zamišljenu opasnost da će voljeni objekt biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upućena naklonostvoljene osobe

• Kod dece se javlja polovinom druge godine

• Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novorođena beba kada se obično pažnja roditelja premešta na novorođenče.

• Ljubomorno dete reaguje otvoreno (fizička ili verbalna agresija) ili prikriveno (regresija, strahovi, mucanje, enureza); skrivene reakcije su nesvesne.

• Produžena ljubomora je jedan od simptoma emocionalne nezrelosti


• Zavist • je negativna emocija koja se kod ličnosti javlja u

situaciji kada opaža da njoj psihološki bliska osoba poseduje ili ostvaruje nešto za čime i sama žudi

• Intenzitet zavisti uvećavaju činioci koji smanjuju njene šanse:

• ako je u pitanju redak objekt, • ako je nepravedno stečen, • ako se radi o osobi koja ima centralno mesto u

njenom životnom prostoru.

EMOCIJE PROCENE

• Estetska osećanja• Estetskom emocijom je obuhvaćen kompleks

emocionalnih doživljaja lepog koje izaziva objekt ili situacija koju posmatramo ili smo posmatrali

• Nalazi ukazuju da je estetski ukus vaspitljiv i da se standardi lepog i ružnog menjaju, međutim, individualni estetski doživljaj često zavisi i od trenutnog psihofizičkog stanja

• Čuđenje i divljenje – objekti koji se doživljavaju kao moćni, veliki, misteriozni..

• Religiozni doživljaji• Usamljenost

• Koje emocije čine tzv.čulne emocije• Osećanje bola• Osećanje odvratnosti• Osećanje nezadovoljstva• Osećanje zadovoljstva• Nabrojte vrste emocija prema sebi• Osećanje uspeha i neuspeha• Osećanje ponosa• Osećanje srama/stida i krivice• Osećanje kajanja• Navedite zdrave komponente osećanja kajanja

PITANJA KOJA PRATE TEMU

• Nabrojte emocije prema drugima• Pojasnite kada nastaje mržnja• Osećanje ljubavi• Šta je suština teorije afektivne vezanosti?• Osećanja ljubomore kod dece• Nabrojte i pojasnite emocije procene

HVALA NA PAŽNJI

Documents

ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE