111

Prevodi

112

Dejv Marson:

DEIJI TRAJKOVI IZ 1911.

Sjajan pamlet Dejva Marsona iz 1973. o malo poznatim masovnim beanjima uenika u UK i Irskoj tokom 1911., iste godine kada su nastupili rasprostranjeni industrijski nemiri i trajkovi. U njihove zahteve spadali su skraivanje asova i

ukidanje telesnog kanjavanja u vidu tapa i kaia.

RE UREDNITVA Kako Dejv Marson pokazuje, deji trajkovi iz 1911. su predstavljali deo

jednog ogromnog radnikog prevrata tokom dugog, toplog leta 1911. O industrijskim nemirima se esto pisalo: kolski trajkovi su lino otkrie Dejv Marsona. Na njih je naleteo sasvim sluajno, pri istraivanju istorije vlastite zajednice, dokera iz Hala. Sledio je pokret trajkova irom zemlje i postavio ih je istovremeno u kontekst kako zajednice, tako i kole. kolska situacija koju on opisuje nije ni na koji nain nestala: niti su nestale tekoe organizovanja otpora. Pisac je zaposleni doker, koji je 1970 1972 bio student na Raskinu.

PREDGOVOR: SEPTEMBAR 1911.Na deje trajkove iz 1911.g. naleteo sam pukom sluajnou. Istraivao

sam trajk luke iz Hala tokom 1911. i itao halske novine iz te godine, kada sam primetio mali paragraf u vezi sa trajkom halskih aka koji se odigrao u septembru

113

Prevodi

1911. inilo mi se da je re tek o nekoj zanimljivosti, ilustraciji opsega industrijskih nemira koji su se deavali u to vreme. Meutim, ono to mi je prvo zapalo za oko jeste pria o policajcu koji se popeo na bicikl i poeo da juria na mlade trajkae koji su oformili liniju trajka ispred kole. Sam prizor plave uniforme dovoljno je bio zastraujui da uplai mene i moje mlade kolske drugare.

Ono to me je nateralo da stvar dublje ispitam bio je jedan red u izvetaju koji je pominjao da su halski deaci sledili primer dece iz Vest Rajding Jorkira. Potom sam, itajui jedne druge halske novine, naao naslovnu stranu sa fotograijama i priama o trajku. U ovim novinama su bile navedene sve razliite klase radnika koji su uestvovali u Halskom trajku tokom tog toplog leta radnici cementare devojke iz fabrike mornari i dokeri, a deji trajk je predstavljen u neposrednoj vezi s njima. Ova slika me je zaista dotakla slika dece koja zaposedaju kapije osnovne kole u ulici Kortni, iste kole koju sam pohaao. Identiikovao sam se sa tim trajkaima neki od njih su mogli biti roditelji dece s kojima sam ja iao u kolu.

Kada sam pogledao Tajms, otkrio sam da se deji trajkovi nisu odvijali samo u Jorkiru, ve irom itave zemlje. Isprva nisam mogao da verujem kako se ovo moglo desiti tako brzo i u itavoj zemlji oduvek sam mislio da su trajkovi neto to bi trebalo da se organizuje. Imao sam oseaj da su ova deca imala tota da nam kau. Nisam imao predstave koliko mesta je bilo zahvaeno ovim, sve dok nisam poeo da itam mesne novine iz Kolindela. U njima je nabrojano mnogo vie mesta, nego to ih je Tajms objavio.

Kod Kolindela sam naleteo na prvu tekou. Mnotvo mesnih novina iz 1911. uniteno je tokom II svetskog rata. Dok sam gledao katalog, stalno sam naletao na itave redove razliitih mesnih novina uz beleku nedostaje 1911. inilo se da je 1911. jedina godina koja je toliko loe prola. Ipak, ak i iz ono malo novina to je ostalo, bilo je mogue sastaviti geograiju trajkova, budui da su sadrale ne samo izvetaje lokalnih trajkova, ve su i upuivale na one koje su se odvijali negde drugde. Na primer, novine iz Njukastl-pod-Lajnom saoptile bi mi da su se trajkovi odigrali i u drugim delovima zemlje.

Na kraju sam uspeo da sastavim spisak od ezdesetdva grada u kojima je bilo dejih trajkova iz septembra 1911. Evo spiska: Ankoats, Ardvik, Aston-pod-Lajnom, Aberdin, Erdri, Bredford, Birkenhed, Barou, Birmingem, Barnsli, Blekburn, Bristol, Barton-na-Trentu, Blit, Koetam, Koventri, Kolester, Klajd Benk, Dablin, Deroj, Darlington, Dambarton, Danbar, Folkston, Grinok, Halifaks, Hartlpul, Hal, Hajd, Lids, Lajt, Laneli, London, Montroz, Manester, Galaijels, Notingem, Glasgov, Gul, Grantam, Grimsbi, Majls, Pleting, Northempton, Njukastl, Gejtshed, Midlsbro, Oldhem, Pejsli, Piterbro, Portsmut, Rankorn, eild, Kirkaldi, Stokport, Stokton, Sanderland, Sauthempton, Liverpul, Strouk-na-Trentu, Vest, Lajkester, Jork.

Neki od ovih izvetaja govore o stotinama dece kako paradiraju ulicama, a u Dandiju i Halu na hiljade uenika je dolo u sukob sa kolskim vlastima, ali nije bilo mogue da se d tana brojka dece koja su napustila svoje uionice. Spisak mesta takoe nije potpun; potpuni spisak bih mogao napraviti jedino ako bih posetio svaki grad u zemlji i jedino ako bih pretraio sve ouvane lanke iz 1911. u kancelarijama

114

mesnih novina ili bibliotekama. Meutim, ak i bez konanog spiska, mogue je izvui nekoliko izvesnih zakljuaka.

1. ZAVADI PA VLADAJPriseajui se svojih kolskih dana primetio sam da deca nisu bila solidarna u

prilici kada bi jedno od njih bilo ugnjetavano od strane profesora. Uenik bi stajao tamo, bespomoan pred uiteljem prihvatajui svoju kaznu bez pogovora i protesta, a niko mu ne bi priskoio u pomo. Dok je u sluaju dokera bilo dovoljno samo uti da se neko ugnjetava, da bi pojedinac dobio podrku, i bio podstaknut na akciju.

Kada situacija zahteva trajk, dokeri koji rade na brodu bi jednostavno ostavili poslove, jednostavno bi odetali. Ili bi po dokovima odvraajui one koji dalje rade na brodovima. Formula je sledea: nikada nismo imali nita sem jedni druge, hajde da se drimo toga. Na dokovima, veina ljudi se meusobno poznaje poto su imali ista iskustva.

Termin brat je sindikatski termin, ali za dokere on zaista znai neto to bi mogao biti tvoj brat. Dokeri su kao porodica koju je iznedrilo zajedniko iskustvo, rad kao i saznanje da je onaj drugi ovek u istovetnoj poziciji kao i ti: ako se neto desilo njemu, onda budi siguran da to moe zadesiti i tebe. Osim toga, to je samo oseaj. ak ni stariji dokeri nisu mogli da ga objasne: ljudi bi istupali na trajkakom skupu i govorili otvarajui svoja srca drugima, dok bi ih oni podravali i pratili, poto svi znaju da govore istinu. Kada bi neko du palube viknuo: Svi smo u trajku!, svi bi smesta prestali s radom. To se smatralo dunou pre no pitanjem ponosa ili slino. Finansijske potrebe vae porodice bi bile sledee kada je re o stupanju u trajk. Dokeri su bili naviknuti na preuzimanje rizika.

Kada bi u mojoj koli uitelj disciplinski kanjavao uenika, pre svega bi se postarao da ga predstavi kao predmet ismevanja, kao glupavog. Uitelj bi vas ostavio na cedilu. Nameraio bi se na jednog uenika, a ne na grupu. Primera radi, seam se da je to bilo ovako: veinu asova deak se igrao pod klupom. Kada se uitelj krajnje iznervirao, naredio je ueniku da istupi pred katedru i da se sagne. Dok je uzimao svoj tap, deak se savio i poderotina na njegovim pantalonama (koju je pokuavao da sakrije od razreda) se rascepila i svi smo znali ta je dobio za svoj roendan. Razred je prasnuo u smeh. Uitelj ga je poslao na mesto rekavi da je dovoljno kanjen. Kad god bi dolo do kazne, mi bismo je prihvatali. Moda bi uitelj izvukao uenika pred razred traei od njega da objasni svoj bezobrazluk. Od vas bi inili javnu atrakciju; verovatno bi vam se vai drugovi smejali to ste bili uhvaeni. Uitelji su znali da iskoriste ove situacije; uvek su se trudili da se itav razred smeje onom koji je kanjen.

Ostali smo bez naina da dalje testiramo snagu uitelja. Ako je to bio novi uitelj, oduzeli bismo mu tap da bismo testirali granice njegovog autoriteta. Pokuavali smo da ga izbacimo iz takta. Omiljeni su nam bili uitelji-studenti. Deaci bi se pravili da su glupi i nerazumni: kad god bi im bilo postavljeno pitanje odgovarali bi sa hm. Mislim da smo bili svesni da on moe da se lati tapa ili da

115

Prevodi

nas ak izudara, ali svakako nije mogao jae nego to su to nai roditelji radili. Ako je tata kojim sluajem bio doker, mogao vas je tako olako udariti i to tako da boli dva dana. Mekuci od uitelja sa svojim nenim rukama nikako se nisu mogli meriti sa njima.

Takav smo porodini ivot vodili da nam je zasigurno bilo bolje u koli. Jednostavno iz tog razloga to smo dobijali bar neku panju. Bila je to vrsta panje koji drugi ljudi vide kao disciplinovanje, ali je bar nekome bilo toliko stalo da nam kae doite u kolu opranih lica ili zato ne istite svoje izme.

To je bio neki vid panje. Seam se uenika koji su dremali na asu. Jednostavno nisu hteli da ue. Nisu oni bili umori, prosto nisu nita eleli da rade. Neki od uitelja su im to doputali jer su mislili da je deci potreban odmor. Deca na asovima trae neto. U razredu od etrdesetoro uenika vi elite da privuete panju na sebe; elite da vas uitelj primeti. Uitelj je deo detetovog ivota, on je uvek ispred deteta. Na dokovima je drugaije. Poslodavac se pojavljuje tu i tamo; veinu vremena su radnici preputeni sami sebi. Ne interesuje ih ta on misli o vaoj linosti, moda vas nikada nee ni videti.

Kada su uenici protiv uitelja, oni nisu jedinstveni. Kada je jedno od njih uhvaeno nee se meusobno podrati. U svojim kolskim danima, nikada nismo svi zajedno stupili u trajk. Pojedinci bi se katkad alili dovodei svoje roditelje, najee majke; neki bi pretili uitelju govorei poslau Vam oca!.Ostatak razreda bi se tada povukao iekivajui neodlonu prepirku, komentariui njegovu nehumanost. ini mi se da smo ovakve situacije posmatrali kao vid zabave.

2. UPADAJ I PRATI ME Tokom septembra 1911., aci iz kole Kaunsil su irom zemlje izali da

trajkuju; uenici su naputali radne stolove da bi paradirali ulicama ili zauzimali svoje kole. Prvi deji trajk na kojeg sam naleteo, odigrao se u Halu 13. septembra a o onome to se tog dana odigralo, izvetavao je Halski dnevnik: Ni Hal nije poteen kada je re o nevoljama, te su se jue na stotine aka okupili zarad trajka. Hal je bio upleten u praktino svaku fazu nemira koji je zadesio zemlju u zadnjih nekoliko meseci. Nedeljama je vladalo oseanje straha u vezi sa tim ta bi moglo sledee da se desi. Najpre, mornari i dokeri; potom mlinari, radnici iz cementara, drvodelje, elezniari, raznosai novina, devojke iz fabrika, i napokon, kolska deca.

trajk je poeo kod Rimokatolike kole Sv. Marije, kada su dvanaestorica starijih deaka povela one mlae sa igralita tokom jutarnjeg kolskog odmora. im se saznalo da su u trajku, vest se brzo proirila kolom, i onda kada je trebalo da ponu popodnevni asovi vest o trajku je doprla do nekoliko drugih kola u Ist End oblasti Hala. Uskoro su se ispred kapija razliitih kola pojavile gomile deaka; urlajui i derajui se: Izaite napolje!, Lupei!, na one uenike koji su se vraali u uionice.

ivahne scene su se mogle videti i ispred Rimokatolike kole Sv. Karla u ulici Prajm, otprilike oko pola jedan. Nekoliko starijih deaka je odralo sastanke,

116

a nain na koji su izmajmunisali voe tokom nedavnih trajkova je bitan. Previe je posla!, ree jedan momak, nakon ega se digao talas odobravanja. I previe pruta!, ree drugi, nakon ega je usledila jo jaa vika. Mahalo se eirima, a onda je na scenu stupio jedan policajac, neki od mlaih deaka su pametno ubrzo utrali u kolu. Ali ne i stariji deaci. Oni su se razbeali u raznim pravcima.

Momci su onda odluili da posete i ostale kole u podruju i uskoro je njihova kolona postala sve vea i bunija, kako su se prikljuivali i trajkai iz drugih kola. Ve kada su stigli do Haldernes Roda koji je predstavljao glavni put koji prolazi kroz istonu oblast Hala na stotine kolske dece je nosilo barjake i lae mleka; na jednom je pisalo: U trajku smo ko nam se prikljuuje?. Kako je dan prolazio, sve vie izvetaja o nasilju je stizalo do policije. Klinci su bili u trajku i trebala im je sva mogua pomo od drugih uenika .

Vesti o Halskom dejem trajku zauzele su itavu naslovnu stranu halskih dnevnih novina ak je bilo i neto fotograija, koje su za mene bile jako znaajne: zbog naina na koji su se deca oblaila, sa kragnama i manama, ali bez izama ili arapa; sa lica te dece se mogla videti koliina uivanja u samom dogaaju, a opet njihove upale oi i obrijane glave su govorile o mnogo dubljim problemima koje su morali da trpe. Izvetaj se nastavlja: Masa dece se drala jako vrsto ispred kole Sv. Marka. Paroh (preasni Batler Kolmelej), ija se kua nalazila blizu kole, pokuao je da primiri uzbuenje ovih momaka, ali je poletelo kamenje i pogodili su ga u elo. Potom je sledio pokuaj da se upadne u kolu, ali bezuspeno. Veliki broj roditelja se okupio, a deaci su se naglo povukli. Pre odlaska, meutim, objavili su zahtev da se ukine prut. Na nekim kolama, prozori su bili razbijeni . Momci su posetili jo kola, u ulici Bakingem, Eskort, Kraven i Marsi, da bi im se uskoro pridruila deca iz ulice Linkoln i Kortni. Ispred arter Haus kole, jedan policajac se popeo na bicikli i nainio nekoliko juria na momke pre nego to su ovi pobegli. Na hiljade ljudi se postrojilo du glavnog puta kako bi posmatrali napredak trajkaa.

Trgovci su stajali ispred vrata, smejali se neobinim scenama, iako se mnogo njih raspitivalo sa strahom o tome kuda su se denuli ti greni momci.

Masa trajkaa se probila do Korporacijskog polja, velike izbetonirane oblasti u zapadnom delu Hala, gde se masovna okupljanja dokera obino odravaju. Nakon sastanka, momci su otili do obale reke Hamber da se okupaju .

Novine su o svemu ovome izvetavale na jako sarkastian nain, stavom koji su ponavljale i druge novine irom zemlje; ni u jednom jedinom izvetaju ili lanku deji nemiri nisu izazvali nikakvo ozbiljnije ispitivanje.

Pokret trajka potie iz Lenelija 5. septembra 1911. Nastao je kada je (prema novinskim izvetajima) zamenik upravnika kaznio deaka zbog prosleivanja pareta papira kroz razred, ime je naterao njegove kolege da trajkuju .

Epidemija trajka koja je sada prevladavala inicirala je generaciju koja je stasavala u Leneliju i, da bi bili u modi, deaci su se odluili za politiku orue dole. Izvor je predstavljala Bajgin kola, kada su uenici u utorak, da bi stali uz jednog od svojih kolega koji je kanjen zbog nekog prestupa, napustili uionice i paradirali ulicama, uz pevanje i deranje. Kasnije tokom dana, ipak, uenici su se vratili.

117

Prevodi

[Iznad; trajkai iz Bajgin kole, Leneli 1911]

Kako je lokalna uprava za obrazovanje predloila da se rei ovaj problem? Gospodin Jozef Roberts, bivi predsedavajui Komiteta za obrazovanje, u jednom intervjuu je izjavio sledee: Izostanak dece iz kole e umnogome uticati na stipendije vlade. Izostanak svakog deteta znaio bi gubitak izmeu penija i tri i po penija po danu, i upozorio je roditelje da se postaraju da im deca redovno prisustvuju nastavu. Vie stipendija znai manju stopu obrazovanja. Smanjene stipendije direktno bi ugrozile radnike, koji bi morali onda da plaaju poveane stope .

Sada je nastupilo postepeno irenje groznice trajkovanja meu kolskom decom. Ve naredni dan je izbio trajk u liverpulskom okrugu Edhil. Ovde su deca ve poela da pokazuju inicijativu i da se priseaju kako su se njihovi oevi organizovali: izabrali su trajkaki komitet koji je predstavljao zahteve uenika uiteljima; da bi trebalo ukinuti ibu i da bi trebalo dodati poludnevni odmor svake nedelje. Poto su se zadovoljili destruktivnim zahtevima, okrenuli su se konstruktivnoj politici. Redari su inae prozivani radi obavljanja izvesnog rada. Zato ne bi bili plaeni? trajkai su marirali okolo Edhilskih kola, pozivajui druge deake da izau i da podre njihove zahteve. Nekoliko lojalnih uenika reklo je da su ih napali i pretukli tapovima kada su odbili da podre trajkae. Upravo takva je bila situacija da su u jednom trenutku predloili i sazivanje jedinice izviaa.

trajk se sada proirio na oblast Manestera; ovde su isto momci istupili zbog toga to je jedan deak kanjen zbog manjeg prestupa. Mladi buntovnici su, elei da proire borbu protiv vlasti, smesta uspostavili demonstratore koji su, obeleeni papirom na kojem je pisalo trajk koji je bio zakaen za njihove kape, marirali do Holandske ulice u Mesnoj koli koja se nalazila blizu, s ciljem da nagovore kolarce

118

da objave slian trajk. Ovi su pokuaji, ipak, bili uzaludni, i prisustvo uitelja na kapijama spreilo je demonstrante da preu prag kole i izvedu svoj program mirnog nagovoranja. trajkai su potom nastavili do Corpus Christi kole, u Varlijevoj ulici.

Ve sada su oni zauzeli poprilino militantan stav, poto su usput obezbedili sebi tapove koje su hrabro drali, a jo straniji prizor su predstavljali oni koji su posedovali igrake pitolje.

Deca trajkai su do sada ve postala poznata po kopiranju svojih oeva. Kao to je jedan deak rekao: Nai oevi su gladovali da bi doli do onoga to ele; ono to su nai oevi uradili, moemo uraditi i mi.. Naelnici koji su bili intervjuisani tvrdili su da ono to je bilo potrebno u osnovnim kolama nije manje pruta, nego vie. Kako se trajk irio itavom zemljom, isti naelnici su poeli da okrivljuju petparake novine da su deci davali ideje. Takoe se krivila i zabuantska klasa dece, kako izvetavaju jedne novine . Osnovne kole u slamovima su bile odgovorne za manjak discipline kod kolske dece. Birmigenke dnevne novine od 14. septembra, izvetavajui o manesterskim dejim trajkaima, videle su to ovako: Prethodno su deaci vukli inspiraciju iz avanturistikih pria ili romantinijih epizoda iz knjiga iz istorije. Razvoj slikane tampe i kinematograije doveo ih je jo blie u dodir sa trenutnim dogaanjima. Njihovo izvoenje trajka otkriva usku vezu sa metodima primenjenim u trajkovima dokera i elezniara.

Sredinom septembra, trajkovi su dospeli sve do Porsmuta i Sauthemptona, dok su na severu bile pogoene i kotske kole u Glasgovu i Lejtu. irom zemlje, aci su protestvovali na ulicama. Niko nije hteo da ih saslua, svi su ih ismevali, a stariji posmatrai su s njima zbijali ale. Ta ista deca su se upravo vratila sa raspusta i, uprkos tome to njihova dela nisu uspela da ugase ni jednu jedinu kolu, uspela su u tome da naprave smetnje dovoljno ozbiljne da se policija postavi na kapijama kola.

Njihovi napori su dovoljno bili znaajni za vesti, da bi ostali zapisani u amanet vlastitim potomcima, i to u onim novinama koji bi im normalno davali prostora samo u rubrikama o poeziji i odeljcima o puzlama. irom zemlje, Putujue kolumne i deji Letei demonstratori, naizgled bez ikakve organizacije, uspeli su da stvore smetnje dovoljno ozbiljne da se pozove policija, a i u nekim sluajevima neuniformisani ljudi, da bi se oni obuzdali.

Na primer, u Manesteru: Kontingent mladih pobunjenika iz Ankoutsa i drugih delova Manestera upali su u Redi jue i pokuali da ubede ake u kolama da izau i da im se pridrue. Prili su kvartu kroz Gorton i po pristizanju u Redi posetili su sve kole. Iako nisu uspeli u svojoj nameri u koli Nort Redi Kauncil, uspeli su u holdsvurtskoj koli i rimokatolikoj koli Sv. Jozefa, gde je veina deaka prihvatila poziv i napustila igralite .

ak su i oni najmlai bili pogoeni ovom epidemijom trajka. Postoji izvetaj da su trajkai iz Rajzinghilske kole i Ajlingtona ukljuivali maliane i do tri godine starosti. A kod Tauer Brid policijskog suda, dva mala balavca starosti od est i osam godina izvedeni su pred magistrat 15. septembra. Obojica su se zvali Tajler i obojica su bili iz Bermondsija. Optueni su za lutanje bez prikladne roditeljske

119

Prevodi

pratnje. Gospodin Vestskot, kolski industrijski oicir, rekao je da je u sredu navee video deake u Grejt Dover ulici. U to vreme je padala teka kia i deaci, koji su bili loe obueni, su bili u jadnom stanju. Kada je zapoeo razgovor s njima, rekli su: U trajku smo. Nakon to im je rekao da ih mora vratiti majci, oni su se opirali i vritali, a poto se okupila gomila, morao se pozvati pozornik. Magistrat je rekao (smejui se): Samo pozornik? Mislio sam da je ovo trajk!. Oevidac je dodao da se smatralo poeljnim, iz ugla stanja deaka, da se oni poalju u kuni pritvor. Zapisnik njihovog prisustva nije bio zadovoljavajui. Otac je naglaavao da od koijakog trajka nije bio u stanju da obezbedi nita osim hrane za decu, tako da se njihova odea morala zapostaviti. Njihova majka je izjavila da su deaci upoznali ostale momke koji su trajkovali, pa im se maleni par potom i pridruio. Magistrat ih je otpustio .

Glavni uinak veine trajkaa je bio taj to su se ukljuile i susedne kole. U Svonsi: U ponedeljak ujutro, oko 300 deaka je napustilo kolsko dvorite i zaputilo se do kole Sv. Tomasa da bi pokuali da izazovu trajk tamonjih deaka. Neki od njih su se dokopali kaieva i zavezali su spoljanje kapije .

U Liverpulu: kada su aci iz liverpulskog okruga Edhil puteni tokom vremena za igranje, poeli su da trajkuju paradirajui okrugom i pozivajui druge kole da im se pridrue. Prozorska okna i uline lampe du linije mara su lomljene , a lojalni aci pretueni su motkama.

Deaci su nosili natpise, uzvikivali slogane i nizali svoje zahteve irom zemlje. ta su to zahtevali? Manje kolskih asova i ukidanje ibe ta dva su bila najpopularnija. Tamo gde su se deaci organizovali u komitete njihove izjave novinama su sadrale i zahteve da se isplate aci koji su obavljali redarske dunosti. U Montrozu, deaci su sastavili spisak koji je ukljuivao: grejni aparat na paru; odreivanje starosne granice na 14 godina; smanjenje radnih sati; raspust za vreme berbe krompira; bez kunih asova; ukidanje ibe ; besplatne olovke i gumice.

U Darlingtonu su uenici zahtevali jedan sat predavanja pre podne i jedan posle podne i po iling nedeljno za redovan dolazak. Deaci koji su pohaali Lou Feling Kounsel kolu u Durhamu su traili da asovi poinju od 9 i 30 ujutru sa trajanjem do podne, dok bi nakon pauze, asovi poeli u 2 sa zavretkom u 4 i, ukoliko im ove uslove ne ispuni, gradonaelnik Alderman Kosteli nee moi da rauna na kandidaturu sledee godine. Halski trajkai su zahtevali pola dana slobodno, po peni nedeljno za redare i da svi napuste kolovanje sa 13 godina. Notingemski aci su takoe traili zavretak kolovanja u trinaestoj godini. U Bredfordu, uenici Bolton Vuds Kaunsel kole su zahtevali otkaze kolskih nadzornika i jo jedan slobodan dan, ne ukljuujui subotu.

Dok su u ostalim kolama Koventrija aci ostali po strani, kole Holi Triniti i Red Lejn najvie su bile pogoene trajkom. U Pul Medouu je odran sastanak koji se obratio jednom od voa.Skromni zahtevi trajkaa su jasni - nema asova kod kue; nema tapa; poludnevni odmor sredom; nema nadzornika; po peni nedeljno za redare.

U Lajkasteru su deaci nosili transparente koji su govorili Hoemo 30 ilinga nedeljno i manje radnih sati dnevno, dok su u Njukastlu, pored zahteva za ukidanje

120

tapa i uvoenja poludnevnog odmora, aci traili i po peni za svakog petkom. Oigledno je da su socijalisti umeali svoje prste u ovom sluaju. Agitatori su svakako doprineli irenju trajka. U Manesteru, gde su trajkovi maloletnika bili veoma brojni, organizacija je bila adut. trajkai su bili upueni i opremljeni parolama koje su nosili na svojim kaputima dok su ili po kolama pokuavajui da privole druge uenike da i oni stupe u trajk, obavljajui svoje obaveze s velikom ozbiljnou. U Atonu-pod-Lajnom, trajkai su, nosei na kaputima parad kartona na kojima je pisalo trajk, obilazili razne kole i pozivali na trajk. U Pejsliju su agitatori takoe bili veoma dobro pripremljeni: Jue posle podne je grupa deaka, koji su promislili svoju ideju, odluila da se sve kole napuste, te je u vreme pauze za ruak oformljen red aka koji e ii po razliitim delovima optine nosei vest. Jezgro pokreta je brzinom lavine zahvatilo i ostale, pa je na kraju bilo dvesta uesnika mara.

U drugim mestima trajkovi su bili impulsivniji. Nevolje su poele u Halu, gde je dvanaestoro uenika za vreme igre napustilo dvorite katolike kole Sent Meri. Oponaajui trajkae, odjurili su ka drugim kolama da objave da su i oni u trajku.

U jednoj koli u Aberdinu je dolazak agitatora izazvao veliku pompu. Zateeni velikim brojem trajkaa napolju, uenici su se pobunili. Lupali su klupe i, u urbi da se pridrue ostalima, lomili su nametaj. Napori uitelja da smire stvar su propali pred ovim velikim neredom.

Deavalo se da uenici trajkuju pred drugim kolama kako ne bi bili prepoznati od svojih uitelja; usled toga dolazilo je do mnogobrojnih konlikata meu acima iz razliitih kola jer su ovu priliku iskoristili i da izmire neke svoje ranije nesuglasice i nesporazume, to bi najee rezultiralo tuama.

U nekim mestima je trajkaima bilo teko da zaobiu podrku vrnjaka to je znailo da su ih uitelji lako prepoznavali i potom izdvajali kao voe: Do trajka uenika dolo je i u Blekburnu. Nekolicina aka kole Sent Luke odbilo je da ide u kolu sa ostalim acima. Kako su saznali da ostatak uenika ne eli da ih podri, odustali su od trajka i eleli su da se, ako im bude dozvoljeno, vrate na asove, ali ih je direktor, gospodin Kornal, odbio rekavi da e prvo pisati njihovim roditeljima, a potom se pozabaviti njima. Deaci su tako bili ostavljeni napolju da razmiljaju o posledicama svog delovanja.

Ovakve situacije su decu oigledno stavljale u nezgodnu poziciju. Stupiti u trajk je bio veliki podvig, ali biti ignorisan od strane svojih vrnjaka i nai se u ozbiljnoj manjini kada su velike demonstracije oigledno potrebne, zasigurno je veoma teko i razoaravajue. Jedan vispren desetogodinjak iz Londona je rekao: Morali smo da se vratimo: kao da ima neke svrhe da samo nekolicina nas podrava ideju i svakako nema smisla da samo nas par objavi kako nee pohaati kolu.

Uitelji u Meriportu su uspeli da angauju lojalnije uenike da im pomau u borbi protiv trajkaa. Kada je jak agitatorski odred uenika kole Graslot posetio kolu Meriport Kaunsel u cilju da pridobiju jo trajkaa, Meriportski uenici viih razreda su poslati sa zadatkom da uhvate trajkae i da se s njima obraunaju. U tui

121

Prevodi

koja je usledila letele su pesnice i kamenje. Neki od uenika Graslota su uhvaeni, ali, kako su se borili hrabro i kako su bili snani, uspeli su da pobegnu.

Veina novinskih izvetaja pominje broj izmeu 50 i 80 uenika iz svake kole koji su uzeli aktivnog uea u razmatranju organizovanja protesta, dok su ostali ili bili poneseni impulsom ili prosto nisu hteli da se nau u manjini. Tih nekoliko deaka, hrabrijih od ostalih koji su upravljali trajkakim redovima ispred kola viui svoje zahteve i zahtevajui od ostalih aka da im se pridrue, inili su sve to nesvesni mogueg batinanja. Evo ta se dogodilo trajkaima u Bigvajn kole za deake u Leneliju, gde je direktor, gospodin Gvilim Haris, istukao svakog od njih: ini se da je 30 od 827 uenika prisutnih u koli pobeglo za vreme igranja u utorak. Koliko sam se raspitao, ini mi se da nemaju prava da ovo nazivaju trajkom, kada to nije nita drugo do bezobrazluk jedne grupe uenika. Kada sam se u utorak popodne vrato u kolu, istukao sam svakog od deaka koji su pobegli.

Bilo je i drugih vidova kazne za ovu decu: negativne opaske na raun karaktera su ulazile u biograiju koja je bila potrebna pri prijavi za posao. Za neke od njih to je znailo nemogunost da osvoje medalju za redovno prisustvo koju su mnogi roditelji radnike klase toliko prieljkivali da su ak i svoju bolesnu decu primoravali da idu u kolu. Za bronzanu medalju je bilo potrebo 4 godine sasvim redovnog prisustva, za srebrnu 6, a da bi se osvojila zlatna 10 godina.

U mnogim sluajevima, deca su ostajala napolju toliko da dobiju bed protesta, jer je dolazak uitelja (naroito ako je to bio direktor) bio dovoljan da se vrate u klupe: Za primer, u koli Lamir Road u Batersiju je trajk trajao jedva pola sata. Deca su stupila u trajk u vreme veere i paradirala du Batersi Park Roada, pevajui upadaj i prati me i viui Mi smo u trajku. Oko 10 minuta do 2 direktor ih je proao biciklom, a veina dece je pobegla nazad na igralite. U Birmingemu je nekoliko derana u Sent Mark koli ostalo par minuta pred kolom umesto da su uli, ali kada je jedan od uitelja doao po njih i naredio im da odu u uionicu, pokorili su se i nastava je poela na vreme, bez ikakvih problema.

U Lejneliju, gde je trajk i otpoeo, pojava uitelja sa tekim tapom je zaustavila trajkae, koji su oformili redove koji su ili od kole do kole, te su se svi brzinski povukli. Direktor kole Hantington u Notingmenu je uvi glasine o trajku nakon molitve obavestio uenike da e i on, ukoliko to bude potrebno, trajkovati i uistinu. U kolama Karlton Rouds u Kentiu je oko 300 deaka i devojica izmariralo u vreme ruka, kada je odzvonilo 2 sata i sakupilo se na cesti objavljujui svetu i sebi sa velikim entuzijazmom: U trajku smo! Usledila je tiina i jedan glas je uzviknuo strane rei: Jaoj, eno pajkana! Nadzornica se pozabavila devojicama. Njena pojava je zaplaila devojice i mlau decu. Kada je pljesnula rukama posluali su komandu oborenih pogleda.

Neto oko 50 deaka izmeu 10 i 14 godina je u Bredfordskoj koli odluilo da se ne vrati svojim zadacima jue posle veere, nego su veoma uzbueno raspravljali o svojim pravima, ali su suoeni sa svojim stareinama, napustili svoju ideju i vratili se radu.

S druge strane, bilo je mesta gde su daleko od toga da su uplaeni, trajkai napadali uitelje. U Koventriju su kolarci spasili dva svoja vrnjaka od kolskog

122

nadzornika koji ih je vodio direktoru. Deaci su mu pristupili toliko agresivno da je morao da pusti ovu dvojicu. U koli Samon Paurs u Istonom kraju eilda, kamenice su letele na jednu uiteljicu dok je ulazila u tramvaj. trajkai su napadali i uenike, sve one koji su ostali lojalni.

kolske zgrade su bile napadane u mnogim mestima. U Glasgovu: Novinari su pridali ozbiljnu vanost jueranjoj situaciji u kojoj su porazbijani prozori prostorija kolskog odbora. U koli Krukstoun Strit je porazbijano 8 osam prozora velikog formata, dok je u kolama Barouild i Dalmarnok porazbijano osamnaest. Policajci sprovode istrage.

Opet, u Bredfordu,Uenici pola tuceta kola su jue stupili u trajk i odrali sastanak trajkaa u odobrenom maniru. Uenici trajkai su lupali prozore u kolama Nortvud Grov i Central u Hejnliju, a u Kobridu policija mora da patrolira optinom.

Izvetaj o Islingtonkim trajkaima iz kole Rajzingi tvrdi: Ima ih od 13 pa do 5 godina i neki nose kamenje, komade gvoa i tapove. Jedan mali deak je imao ni manje ni vie nego tri polovine cigle natrpane ispod ruke dok je marirao ulicom.

U Lajkasteru mirni trajk nije dolazio u obzir kolicima punih kamenja, deaci su jasno pokazali da su ozbiljni. Jedan neustraivi deak je inicirao napad, bacivi povelik kamen na prozor, nakon ega je usledila grupna akcija u kojoj je porazbijan prilian broj prozora. Ipak, ovo nije bila jedina teta. To su inili na razne naine, tako to bi otetili velike oglasne table itd.

Dve ili tri stotine uenika su stupili u trajk u Etonu-pod-Lejnom: trajk je stigao na vrata stanovnika Etona u utorak, praen velikim uzbuenjem. Dve ili tri stotine aka je istupilo. Veina osnovnih kola je bila pogoena trajkom to je izazvalo toliko ozbiljnu situaciju da su policija i redari u civilu bili stacionirani po svim kvartovima.

Agitatori iz ordia su napali zgrade Pejn Strit kole u Ajslingtonu: Oko deset trajkaa naoruano tapovima, kamenicama, komadima gvoa i slinim stvarima pojavilo se ba kad su aci ulazili u kolu. Bacali su kamenje na prozore, priinivi pritom velike probleme policajcu koji je pokuavao da ih obuzda. trajkai u eildu su se koristili jo grubljim metodama, gomila trajkaa gonila je uenike koji su ulazili u kolsko dvorite i nasilno izvlaila neke od njih. U Poteriju, kolarci naoruani tapovima i kamenjem napali su kole Nortvud i Grove u Hejnliju, razbivi pritom tuce prozorskih okvira u svakoj koli, dok su po drugim kolama, prozori takoe bili razbijani.

[Iznad; policija i trajkai u ordiu, London-septembar 1911]

123

Prevodi

U ordiu su trajkai bili posebno osioni, estoko napadajui tapovima, kamenjem, gvozdenim ipkama i kaievima. Napravili su dovoljno buke i pokolja da je nastala potreba za velikim brojem policajaca. Policajci su bili mobilisani i u Liverpulu.

Deaci su bili toliko razjareni da je policija pozvana da intervenie. Pozornici su nekoliko sati odbijali trajkae od kolskog ulaza, ali je ipak jedan od deaka uspeo da se probije do kolskog igralita i porazbija prozore. Kasnije popodne, deaci su odrali masovni sastanak, nakon ega su proslavili kraj uspenog dana. Birkenhed je jo jedno mesto koje je bilo duboko pogoeno neredima.Veoma ozbiljan manjak discipline je zapaen tano pre poetka trajka, pa je nakon izbijanja uiteljima bila obezbeena policijska zatita: Ovaj pokret se proirio se i do Birkenheda gde je manjak discipline bio zapaen u nekoliko kola u niim delovima grada. Jue ujutru izbili su neredi i u koli Sent En, gde su uitelji imali potekoa pri prolasku kroz ulice oko kole. Nekoliko huligana je dobacivalo i uzvikivalo pogrdne rei svojim nadreenima. Kada je poslednji od uitelja uspeo da uhvati jednog od protestanata, pripreeno mu je kiom kamenica, to pokazuje kako su teki uslovi rada uticali na mlae generacije.

Mlade je u svom neobuzdanom ponaanju imala otvorenu podrku bar svojih roditelja. injenica koja ide u prilog ovom stavu jeste paradiranje ulicama, javne odluke da se ne vraaju u kolu, kao i sluajevi gde su kamenovani lanovi kolskog odbora u cilju da se oteraju s posla. Policijska zatita je svakako obezbeena uiteljima, ali su preduzete i posebne mere u cilju smirivanja situacije, kako od policije, tako i od kolskih uprava. Derani su imali razne prigovore koje su izraavali u poprilino dejem maniru. Oigledno nisu shvatali da postoji samo jedno razreenje ovog problema, a to je neprijatan razgovor sa roditeljima, uiteljima ili policijskim slubenikom, pukovnikom Vajtom i njegovim stranim pendrekom.

Oko 100 deaka je u Vest Hertlepulu probilo skladite hotela. trajkai su uzeli nekoliko laa viskija i druge estine, kao i boksove cigareta. Jutros su neki od njih privedeni i ispitani (trojica su puteni na uslovnu, a jedan je osloboen tubi). Dok su marirali ulicama naili su na deka, koji je raznosio jabuke po kuama i posluili se voem. Deaci su takoe poeli sa kamenovanjem kua uitelja.

Vesti o nadolazeem trajku okupile su u odbranu kako uitelje, tako i roditelje, na kolske kapije. U Halu su zabrinuti roditelju urili ka kolama da provere nije li neko od njihove dece odustalo od kole i stupilo u trajk. U veini sluajeva su se zaplaeni nastavnici hvatali za glave, dok su roditelji jurili za velikom kolonom trajkaa koji su ili naokolo po kolama agitujui, opremljeni metlama, tapovima i laama.

U Lejneliju, direktori su namirisali bezobrazluk u vazduhu i kada su agitatori konano stigli na vrata kola, bili su grubo oterani, kae nam izvetaj u Vestern Vikli Reportu. U Grimsbiju su neki od deaka iz kole Velsbi-strit paradirali nosei transparente aci u trajku. trajkai su obili jo dve kole, ali su obaveteni uitelji, zadrali svoje ake u klupama. Kako je glavni voa pobegao pred pojavom uitelja, drugi deko se uspentrao na ponija i odatle uzvikivao komande.

124

ini se da su u mnogim mestima majke bile te koje su lomile trajkaki duh. Ne samo da su grdile decu nakon povratka kui na kraju prvog dana, ve su u nekim sluajevima intervenisale i aktivnije, odvlaei decu nazad u kolu i, u par situacija, ak nadgledale proteste pred kolom. Uzmimo za primer trajk u koli Ist Vol Neenl u Dublinu, gde je trajk zaustavljen uglavnom uz pomo majki, koje su se sakupile pred kolskom kapijom i naoruane kojeim rasterale decu. Kada je jue u 3 sata nastao nered u koli, majke su uz pomo nekolicine policajaca zatitile one ake koji nisu odustali od obrazovanja i sigurno ih vratile kuama.

Deaci su zasigurno imali neki vid simpatije i podrke u trajku od svojih oeva, ali oni se nikada nisu meali u probleme kole. U Londonu su opet majke bile te koje su reagovale na trajk. Na svim mestima ste mogli videti kolone majki koje su, neodobravajui deje ponaanje, vodile svoje nevoljne sinove u kole. Tada je svima postalo jasno da je sa trajkovanjem gotovo.

Novinski izvetaji upuuju na to kako su majke bile jedine kojima bi se trajkai pokoravali. Armija majki se pojavila u kolama Batstrit i Sent Luke u Londonu, vukui svoje potomstvo direktorima. Ista situacije je bila i u koli Rednor Strit, u drugom delu istog kvarta.

Jedna iznervirana majka je bila zateena na stepenitu dok je vukla za sobom svog nevoljnog sina.Dau ja tebi trajk!, rekla je vodei svog sina direktoru Od 1 sata pa nadalje, pridolazile su armije majki koje su, razmiljajui blae, vodile decu sa sobom kod direktora.

U nekim mestima deca su bila zaplaena snanim policajcem koji je stajao na strai uvajui lojalne ake, ali se ipak ne bi vratili u kolu ukoliko nisu suoeni sa svojim majkama. U Halu: Kakva promena od jutros! Roditelji su dovodili svoju decu u kolu, a drugi su pretili uperenim prstom nagovetavajui deci ta ih eka ukoliko pobegnu.

I u Sauthemptonu, majke su dovodile decu u kolu. U petak ujutru, sva deca su dola u kolu, kao da se nita nije dogaalo. Mnogi od uesnika jueranjih demonstracija su doli u pratnji majki, samo je vou, krupnijeg deaka, otac uveo u kolu, praen grupom poklonika i simpatizera.

Devojice koje su bile pod jaom kontrolom majki, nisu igrale veliku ulogu u protestima. Pominju ih samo dva izvetaja. U Portsmautu gde su 150 deaka i devojica ili ulicama traei regrute i u kotskoj u kolama Kirkandli i Kambuslang, gde su se devojice dokazale kao mnogo spremnije i odvanije nego svoje vrnjakinje u Engleskoj i Velsu. Moglo bi se raspravljati na temu jednakosti koja je vie vladala u kotskoj to je i ohrabrilo devojice da se pridrue deacima u borbi za bolje uslove.

Ovo bi moglo biti objanjenje zato su devojice uestvovale u ovakvim akcijama, ukljuujui i trajk: Oko stotinu deaka i devojica su jue stupili u trajk u koli Sanderland. kolski nadzornici su spremno istupili i opozvali deake. Devojice su, s druge strane, bile uporne i ostale su da paradiraju ulicama kvarta pevajui Upadaj i prati me.

Tokom trajanja trajka bilo je raznih komentara na uloge koje su imali stariji deaci i odrasli koji su decu podravali i ohrabrivali (direktori su bili posebno spremni da krivicu svale na spoljanje inioce. U koli Aterklif u eildu je reeno

125

Prevodi

da je decu ohrabrila i podstakla neka luckasta ena. im se profesor pojavio (prema novinskom izvetaju), deca su se razbeala. U jednoj od demonstracija u Lidsu uhvaen je i vraen u kolu pripravnik inenjera naoruan pendrekom. Reeno je da su ovu grupu trajkaa podravali roditelji koji su visili na kolskim kapijama i uznemiravali decu koja su i dalje bila u klupama.

U Dablinu: Jedan od uitelja je nekoliko deaka koji su napustili kolu radi posla okrivio za iniciranje trajka. Smatrali su da su ova deca, udruujui se pod okriljem novosteene slobode od rigorozne discipline u koli, ispunjena velikom nadom da e raditi mnogo manje od svojih vrnjaka koji su i dalje okovani za klupu.

U irebruku, Nots, izneto je miljenje da su deca bila pod uticajem nekolicine mladih koji su ih pridobili na trajk nakon itanja nekih novinskih lanaka. U Sauthemptonu poruuju: Ispostavilo se da je od sedamdesetoro dece koliko se sakupilo u ulici Bond, samo tridesetoro aka koji su pohaali kolu Nortam. Inicijatori protesta bili su dileje koje sa kolom nisu imale nita.

ini se da su u velikoj nonoj demonstraciji i neredima u Dandiju, veoma bitnu ulogu odigrali huligani. Postoji mogunost da osovina ovog protesta u kome se pobunilo 700 deaka lei u povezanosti sa poludnevnim dejim radom u fabrikama. trajk u Dandiju je bio najvei u zemlji. Izbio je 14. septembra i bio je ispraen novinskim lankom u jednim od kotskih novina: U TRAJK STUPILO OSAM KOLA U DANDIJU. STOTINU PROZORA PORAZBIJANO

Jue su Dandiju izbili mnogi neredi uzrokovani dejim trajkom. Ukljueno je ni manje ni vie nego osam kola i procenjuje se da e do kraja popodneva biti oko hiljadu pobunjenih. Nevolje su poele u koli Kaugejt gde se jutros dogodio proboj. Primeeno je da su se voe trajka koristile i pretnjama kako bi nagnali to vie dece na protest. Dok su intervjuisani direktori tvrdili kako ne znaju da je bilo ikakvih pritubi, deca su uporno zahtevala manje asova kod kue, vie slobodnih dana i ukidanje tapa. inilo se da se oko jedanaest sati ujutru stvar smiruje - veliki broj dece je odustao, a jedan od voa, uhvaen i priveden autoritetu, odbio je da daje dalje instrukcije. Ipak, vest o trajku se proirila i zahvatila kole po gradu, pa su za vreme ruka nastali neredi u kolama Valas Taun, Viktoria Roud, Bleknes, Balfor Strit, Hil Strit i En Strit. Deaci su paradirali gradom smiljajui nove taktike za blokade. Nekolicina naoruanih kamenicama i tapovima posetila je srednju kolu i organizovala protest. Meutim, nisu naili na odziv srednjokolaca. Roditelji su intervenisali u mnogim sluajevima, stajui na kraj ovom konliktu. ak je jednog deka baka dovela u kolu, povremeno ga vukui za ui. U ovim demonstracijama nisu uestvovale devojice.

Situacija je postala ozbiljna tokom noi, kada je 1500 deaka praeno brojnim huliganima mariralo kroz grad. Bili su opremljeni tapovima, a mnogi od njih i kamenicama. Posetili su mnoge kole koje su gaali kamenicama, dok su se oni hrabriji penjali na kapije i razbijali prozore. teta jo nije procenjena, ali je zasad poznato da je oko osam ili devet kola bilo izloeno ovakvim napadima i da je oko stotinu ili vie prozora porazbijano. Mlade je prepoznala jednog od uitelja dok se vraao iz veernje kole i napala ga kamenjem.

126

U gradovima sa jakom tekstilnom industrijom kao to je to sluaj sa Dandijem, kole i fabrike nisu bile toliko udaljene zbog poludnevnog sistema rada. U svojoj autobiograiji Skidanje okova Bob Stjuart prikazuje neslavne socioloke i industrijske aspekte Dandija. Vlasnici fabrika kudelje su inili najvei broj poslodavaca dece izmeu 10 i 14 godina, a kako su bili u obavezni da ih obrazuju, esto su u sklopu fabrika bile i uionice. U okolnicama fabrika nicale su stoga kole, ali i kue imigranata, preteno irskih koje je ostatak zajednice smatrao ljamom. Sirova kudelja je opasna po zdravlje, posebno zato to su radnici udisali kudeljnu prainu koja je ulazila u plua izazivajui stalnu e, zbog ega je Dandi bio smatran gradom pijanica.

Oni koji su radili polovinu radnog vremena, radili bi po 3 dana nedeljno u fabrikama kudelje, dok bi u kolu ili dva dana. Druge nedelje, to je bilo obrnuto. Subotom bi radili do 2 popodne. Za kratku nedelju plata je bila 2 ilinga i 9 penija, a za dugu 3 ilinga i 4 penija. Na preslici, gde je radio Bob Stjuart, pevali su: Oh dear me, the mulls work gaein fest Puir wee shifters canna get a rest, Shifting bobbins coarse and ine Who wad work for twa and nine.1 A da smo radili, radili smo, kae Bob, i to od 6 ujutru do 6 uvee sa dve pauze za doruak i za ruak. Pored toga, Bob je radio i u suari.

Deca su bila prihvaena kao deo radnike sile te su ih odrasli smatrali jednakima. Socijalni radnici su se zgraavali nad ovakvom praksom i raspravljali na temu razliitih loih uticaja koji vrebaju fabrikama: vulgaran, prljav govor je bio toliko prisutan, da je to postalo deo svakodnevice. Utoita umornih radnika su bile kockarnice i kafane.

Kada bi velika mainerija stala, za vreme ruka, deca bi bila ukljuena u svet odraslih: za vreme obroka, a razgovor bi bio sveden na minimum (nema sumnje da su srenici delili hranu sa decom); nakon jela deca bi itala novine i urnale. Moda su, prenosei najnovije vesti starijim radnicima, otkrili koliko su se deca irom zemlje muila da obznane svoju muku.

3. ZABUANTSKA KLASA Skoro sva deca koja su stupila u trajk 1911. dolazila su iz dravnih kola,

veinom iz industrijskih gradova i siromanih krajeva. Prema Aldermanu Darmanu, predsedniku Halskog obrazovnog sistema: Dolazili su veinom iz zabuantskih klasa, zbog nedovoljne panje roditelja. Ovo je veinom sluaj u niim etvrtima Istonog Hala. Novinski lanci irom zemlje su pominjali ovu injenicu. Kao primer, navodi se jedan lanak iz Birmigen Dejli Reporta koji pie o dejem trajku u Liverpulu, Gotovo svi uzroci trajka dolaze iz zabuantske klase. Time je lokalizovao Halske trajkove i nerede u siromanim krajevima gde su ene inicirale decu da prate primer trakaa. Neto kamenja je baeno na uitelje. Takoe, u Birmingemu je izjavljeno da su neredi nastali u niim delovima grada.1 O jadni ja, zahukta se mlina rad, odmora od smene nema kad, grubi i ini namotaj menjaj, ko li jo radi za devet i dva

127

Prevodi

Veina dece koja su stupila u trajk deinitivno su bili derani iz radnike klase, ali ak i oni iz radnike klase su bili iz posebnog sloja te klase. U Halu, deca koja su bila inicijatori, takoe su dolazili iz niih krajeva i predgraa grada. Istoni Hal, gde veinu radnikih porodica ine dokeri, mlinari i najamnici, taj deo nazivali su Senjakom. Prilino dobro ga poznajem, jer, tamo samo roen, i da vam kaem, prilino je okrutan. Zapravo, odatle je potekla banda Silver Heed oni su bili teki sluajevi tog kraja; 1920. imali su i podmladak bande, koji je uvek bio spreman da popuni borbene redove kada poodraste. Jedan starac s kojim sam priao, govorio mi je o njima. Bila je to grupa dobro opremljenih momaka spremnih na sve da bi doli do novca. Tokom dvadesetih, poslodavci na dokerima su ih zapoljavali kako bi uterivali strah i terali sve one koji su planirali da zaponu posao na tom istom doku. Crkveni socijalni radnik, gospoa L. K. Filips je napisala 1907. knjigu koja se bavi drutvenom marginom u Halu. U knjizi ona ih naziva gotovanima: I muki i enski ove sorte je, naalost prilino mnogobrojan. U svakom veem gradu deca iz najgorih delova grada mnoe se kao letnje debele muve na patosu. Njihovi nagoni uvek sadre tri osnovna obrasca sveprisutni smrad bajke o humanitarnosti impozantan skup osionih pijanica koji prodaju ispod slame, a u isto vreme priaju priu o vanosti asti i, konano, gomile namrtene, zaputene dece pune modrica i udaraca .

Senjaci su oduvek bili delovi pogoeni siromatvom, i kao takvi, bili su poznati po vercovanju alkohola. Razdeljeni domovi su bili esta pojava. Kako su radnici iz okoline dolazili u gradove, dolo je do ozbiljnog manjka kua, pa su oni gradili bungalove u kojim bi iveli. Ljudi bi ispod anka dobili ili posao ili pivo; jedan sat rada bi bio naplaen pivom, spreavajui ih da sede u pabu celu no.

Njihova deca su ila na poludnevne poslove, dok su jo pohaali kolu. Radili bi kao pomonici u prodavnicama ili kao prodavci novina. Pomagali bi starijima - moda ak i svojoj rodbini koji su drali radnje ili tandove. Jedan od staraca se prisea kako je radio kao pomonik kod mesara. Radio bi od est ujutru, pre kole, pa bi se posle vraao na nonu smenu: nekada bi ostajao i posle deset sati uvee. Njegova nedeljna plata je bila pola krune, plus neki ostaci (ostaci mesa koje se nije prodalo). ivoti dece su bili usko prepleteni sa ivotima odraslih - esto je itava porodica spavala zajedno u jednoj sobi. Nekad bi deca od iscrpljenosti zaspala gde god bi nala zgodno mesto. Vreme za spavanje je bilo taman pre nego bi se matori vratio iz paba. arli Simpson se sea kako je morao da eka svog oca ispred paba kako bi mu pomogao kod kue. Kada se zaposlio prvi put kao radnik u farbari, njegov otac, doker ga je obino na dan isplate ekao ispred fabrike kako bi pokupio platu s kojom bi otiao u pab.

Jedan stari se sea kako dok nije napunio osamnaest godina nikada nije dobijao umance. Otac bi mu odsekao vrh jajeta i to je bio ceo deji doruak. Nekada je morao da umae hleb u ostatke moe koja bi ostala nakon oevog doruka, prene slanine.

Fotograije koje su napravljene tokom trajanja trajka nam jasno ilustruju iziko stanje u kojem su bila deca. Bila su veoma mrava, iskolaenih oiju i velikih podonjaka. Neki od njih nisu imali ni cipele. U nekim sluajevima iako deca nisu

128

imala cipele, imala su kragne i kravate. Tokom leta, njihova zimska odea bi bila ili odloena ili zaloena. Obino su odeu zalagali, jer je tako bila sigurnije ouvana.

Penzionisani doker, Bob Broadvel prisea se kako su on i njegov brat bili spreeni da idu u kolu jer nisu imali klompi ni cipela: Imali smo neto odee jer su nam neki od drugova iz razreda donosili svoje stare stvari. Direktor nam je poslao pismo u kom kae da treba da posetimo Klogi Vol; klompe koje smo dobili bile su obeleene crvenim krugom na vrhu, kako mama ne bi mogla da ih zaloi.

Veina dece je ila bosonoga tokom lepog vremena. Njihove cipele bi bile oiene i odloene sve do Novembra. kolska uprava nikada nije naglaavala da su aci obavezni da nose obuu. Kada bi ova deca odlazila u kolu bila bi oznaena kao drugaijom od strane uenika, jer su imali drugaiji tretman od strane profesora zbog naina na koji su se oblaili i njihovog izgleda uopte. Mnoga od ove dece su patila od gotovo svih deijih bolesti. Vake su bile veoma esta pojava koja bi bitno uticala na razlikovanje aka, jer su oni redovno bili oiani na elavo.

Kada sam Boba Brodvela pitao kako je on izgledao kada je iao u kolu, prva stvar za koju mi je rekao bile su frizure. Takoe je rekao da nisu bili u prilici da idu kod berbera, nego bi mu roditelji stavljali iniju na glavu, to bi dalo donekle ravnu liniju njegovoj frizuri. Ako bi posuda bila nepogodna, bilo bi tu mnogo pramenova koji bi trali, i, nakon mnogobrojnih napora da se linija odri ravnom, ipak bi na elu ostajali dui delovi koje bi eljanjem ispravili.

kolski odbori su insistirali da se deca koja imaju vake iaju. Siromanija deca su ivela u prenatrpanim domovima i, ako je porodica bila velika, svi bi spavali u istom krevetu to je dovodilo do irenja zaraze.

kola bi poinjala ujutru uz pregled. Ovo bi se obino odvijalo u kolskom igralitu. Deca bi se okupila u razrede i uitelj bi hodao kroz redove pomno ih pregledajui. Deca bi stojala sa ispruenim rukama radi pregleda noktiju. Obino bi uitelj dao znak deci da okrenu glave tako to bi ih lupio po glavi. Nakon nekog vremena, deca bi to inila automatski. Tokom ovih pregleda, deca bi morala da saviju glave i da ih okreu od jedne ka drugoj strani, da bi uitelj mogao da im pogleda glave i vratove. Jednom deaku su pronali liniju plime, to je znailo da je oprao samo prednju stranu lica i da je ostavio vrat prljavim. Uitelj ga je izvukao iz reda i nazvao ga parazitom i onda ga poslao natrag kui da se opere. Uitelji bi pregledali decu kao da su neka vrsta ivotinje ili deo nametaja na prodaji. Ovo bi poinjalo prvo izjutra kada bi uli u dvorite kole i nastavilo bi se dok se kola ne bi zavrila.

Heri Brns se prisea kako je, dok je bio uenik, uvek bio izdvajan od ostalih poto je njegova porodica bila jako siromana. Do uitelja je bilo da primeti ukoliko bi detetu bila potrebna neka naroita nega. Na primer, ukoliko bi nekom detetu bile potrebne cipele ili obua i besplatni obroci, uitelj bi o tome obavestio upravnika. I onda bi on odluivao o tome da li bi se tom detetu pomoglo ili ne. Kada bi deca dobila odeu od kole, onda bi ih vlasti posebno obeleile da ih ne bi neko zaloio. Ona deca koja bi dobijala besplatne obroke morala bi da idu do najblie kafane; a ne na mesto gde bi dobili istu salvetu ili gde bi ih konobarice usluile. Kafana radnog oveka, gde bi on otiao nakon posla. Devojice i deaci morali bi da sede meu ljudima koji bi puili i pljuvali po podu, na uopteno propalim mestima. Deci bi

129

Prevodi

davali doruak, ruak i aj samo ukoliko bi upravnik odluio da im je to potrebno. U kafani bi vlasnik beleio sve to u knjigu koju bi deca imala kod sebe; on bi se u nju potpisivao nakon svakog obroka. Onda bi se ova knjiga pokazala upravniku jednom nedeljno i svako dete koje bi preskoilo i jedan obrok, bilo bi kanjeno.

Uitelji su postupali sa siromanom decom kao da su najgluplja u razredu. Obino bi ih postavili da sede za prvim stolovima. To bi inili zato da bi mogli da ih nadziru, jer, ukoliko bi se desila bilo kakva nevolja u razredu, obino bi ih zapoela siromanija deca, jednostavno zato to nisu u stanju da se koncentriu. Deca nisu imala nikakve discipline kada bi pisala ili itala, i kada bi im dosadilo poela bi da priaju meu sobom. Uitelj bi hodao onda kroz uionicu i udarao bi ih s im god da mu se nae u rukama, i ponekad bih i gaao stvarima, kao najbolji nain da se ree nemiri.

Heri Brns se sea projektila od krede, ponekad debelih i brzih, poto bi oni pre doli do njega nego uitelj. Uitelj bi od njega napravio sprdnju: deak kojeg bi pogodila kreda bio je tetka Seli. Moete li da zamislite deaka obrijane glave kako ga gaaju kredom? Za deaka je to bila podrugljiva situacija i druga deca su mu se smejala.

Heri mi je rekao da su siromana deca uvek bila druga u redu ukoliko bi se bilo ta delilo, recimo tokom nastave iz prirode redarima su date table sa moljcima i kolekcijama leptira da ih dele razredu, i naravno, niko ne bi izabrao siromanu decu za redare.

Drugi nain na koji su siromanija deca izdvajana bile su sportske aktivnosti. Nisu imali prikladnu sportsku opremu i kola ih nije opskrbila patikama za fudbal ili kupaim kostimima. Kada bi deca ila do kade za kupanje, uli bi goli do koe. Kada bi dolo vreme da se odri kolska plivaka gala ili kada bi se organizovao sportski dan, deaci koji nisu imali prikladnu opremu nisu mogli da uestvuju. Na jednoj od fotograija nainjenoj tokom trajka Halske dece tokom 1911. moete videti i decu golu do koe. Neka deca su otila do obale reke da se okupaju i na fotograiji se vide i deaci kako stoje u grupama, neki sa kostimima, a veina potpuno gola.

Kolin Hed, stolar u penziji, sea se kako je iveo u jednoj od najgue naseljenih ulica u Halu: Imala je pedesetidve terase, od kojih je svaka imala dvanaest kua. Bile su tu dve kafane, crkva i dom Vojske Crkve2, pekara, berberin, radnja, mesara i kola. Njegova kola se delila na tri dela: za odojad, devojice i deake.

Oigledno je bilo da nisu eleli da se meamo, budui da su visoki ciglani zidovi delili igralita. On nije zaboravio inspekcije: Preplaili bismo se uvek kada je sestra gnjida dola da nam pregleda glave. Deca iji su oevi bili opti radnici su bila najsiromanija, i svakog dana bi morala da odu po kartu za besplatnu supu od uitelja, i onda bi odjurila do kuhinje za supu na Hesl Rodu. Kolin je bio voa bande koja se zvala Banda crne ruke, iji je test za inicijaciju bio da se popne na krov od kole i da se na jednog lika zvanog pijani Isus bace papirne vree napunjene 2 Church Army evangelistika organizacija osnovana unutar Crkve Engleske, koja danas postoji unutar raznih anglikanskih zajednica. (prim. prev.)

130

vodom iz laa za mleko, dok bi se ovaj gegao natrag do doma Vojske Crkve. Albert Grin inovnik, sada u ezdesetim prisea se kako je njegov otac brijao glave dece, radi spreavanja glavenih gnjida, ostavljajui im samo konjski repi da visi sa ela: Jednom me je mama naterala da odem u kolu bos tokom zime da bih dobio neke izmice od Javnih beneicija. izmice su imale rupe od gore da bi spreilo nae roditelje da ih zaloe, ali ona bi ih napunila mau za obuu. Moju jedinu drugu odeu su inili vuneni demper i pantalone, koje sam po obiaju nasledio od starije brae. Bilo je sedmoro dece u porodici, a moj tata nije mogao da radi, tako da smo veinu vremena iveli od parohije. Ili su do nacionalne kuhinje za besplatne obroke. im su svi seli i bili uslueni, proderali bi se svako u sekundi i u optem meteu, za vie hrane bi morali da se drite tanjire borei se i nadajui se da e neto ostati i za vas.

Bilo je puno jaja da se jede, iako u njegovoj porodici: majka je ponekad radila u skladitu za pakovanje jaja u ulici Sv. Demsa, i tada bismo imali uvek puno jaja za jelo. Njen posao je bio da dri jaja ispred svee i da gleda da li su pokvarena ili ne. Pre nego to bi otila da radi, podigla bi odeu i stavila ispod vreu u koju bi ubacivala jaja kad god bi joj se pruila prilika. Veina ena je bila trudna, tako da niko ne bi primetio jo jedno ispupenje.

Bob Vretal, penzionisani doker, pohaao je Linkoln Strit kolu u ulici Sv. Demsa i dobijao besplatne obroke. Iao sam do krme i kaia Pop, radi doruka, dve krike hleba, dem i oljicu aja. Tokom letnjeg odmora, pomagao bi tati: On je bio sakuplja nonog zemljita3. To znai da smo morali ustati rano ujutru, poto su kolica morala da budu daleko od centra grada pre nego to trgovci i radnici ponu sa radom. Imao je lopatu i drvenu kacu koju je nosio preko ramena, za ienje korita; kada bi ih oistio onda bi drugi ovek sipao sredstvo za dezinfekciju. Ja bih upravljao konjem i kolicima. Nikada nije dobio nikakvo odelo za rad.

arls Vols Frens, doker u penziji, prisea se kolskih dana kao dana sree, ali i gladi: Uvek smo prosjaili kada su se kole zatvarale i kada se izlazilo iz fabrika, a fabrika boja je bila najblia. Imate li neto hleba, ako vam je preostalo od pakovanja? Jednog dana mi je neki momak dao sendvi koji je namazao debelim slojem senfa. Usta su mi bila suva danima posle. Ubrzo nakon toga jedan policajac je uhvatio mog brata i mene kako prosjaimo, posle su nas premestili u industrijske kole u razliitim delovima zemlje i od tada se nikada vie nismo videli.

4. INDUSTRIJSKI NEMIRINeposrednu pozadinu dejih trajkova predstavljali su industrijski nemiri koji

su prethodno izbijali mesecima svuda irom zemlje. Leto 1911. dolo je uz buktei bes koji je ljudima nametnuo drukije misli,

kao to je svetlo sunce obasjalo njihove vlane i mrane zajednice. Mornari i vatrogasci iz Sauthemptona su bili prvi koji su visoko ispalili crvene signalne rakete 3 Odnosno, ista septikih jama. Night soil je engleski eufemizam za ljudske fekalije u dotinim jamama. (prim. prev.)

131

Prevodi

u vedrom junskom nonom nebu. Crveni odsjaj je najavio volju ljudi da se bore za vie plate i bolje uslove. trajk se munjevito proirio na druge luke: Gul, Hal i Liverpul su uskoro bili u zastoju. U Halu, nemiri su izbili sa trajkom mornara, uz pomo dokera koji su se prikljuili (nisu zaboravili koliko su im mornari pomogli kada su ih podrali 1893).

Dokeri u Halu su u potpunosti bili u milosti ili nemilosti poslodavaca. Postojala je masa radnika: iz koje bi, kada bi se prijavili na posao, neko naprosto izabrao neke od njih, i rekao ti, ti, ti i ti. Najnemarniji su bili letnji dokeri, kako su ih zvali (moj otac je bio jedan od njih). To je bio podrugljiv naziv za ljude koji su provodili zime radei u postrojenjima za drobljenje semenja. Tokom leta pridruili bi se Gengvej Enderima na dokovima. Ili bi od broda do broda ekajui na kraju stepenita kod palube kako bi ih neko ukrcao. U jednom trenutku bilo je oko sedam hiljada povremenih radnika koji su traili posao u Halskim dokovima; ak i tokom najzauzetijih vremena bilo je jedva posla za najvie etiri hiljade ljudi. Dokeri su imali malo ili nimalo organizacije budui da su im razbili sindikat nakon trajkova iz 1893. Ali sada, 1911-e, novo vostvo se razvilo mladii, eljni i voljni da se bore i da organizuju trajkove zajedno sa drugim granama transportne industrije. Poeli su da uviaju koliko su efektivni u takvim grupama, ali su postajali takoe i jako individualni. Dokeri su poeli da stiu ugled kao vrsti i militantni. Nisu vie bili samo jednoline igure sa pristanita u maglovitim jutrima. U drugim lukama, njihova braa su pobedila Brodsku Federaciju i sada je stigao red na njih. Nisu vie bili zveri pod teretom, ve su zahtevali bolje uslove i bolje pogodnosti. Ovo je predstavljalo buenje za radnog oveka.

Odmah po zapoinjanju u Halu, trajk je poeo da se iri na svaku klasu priobalnih radnika: osvetljivai, mlinari, nosai, radnici sa ribnjaka i ljudi koji su radili u pilanama. Poslati su policajci iz Birmingema i Lidsa i petsto Metropolitskih snaga da bi se kontrolisale gomile trajkaa koji su napali fabrike u pokuaju da ukljue svakog zaposlenog mukarca i enu u borbu za bolje uslove i vie plate. Ponedeljak i utorak u Halu su bili srazmerno mirni dani, trajkai su preteno bili zaokupljeni prisustvovanjem na masovnim skupovima i jaanjem sporazuma oko demonstracija. Meutim, u sredu je dolo do ozbiljnog i kobnog preokreta u samoj stvari. trajkai su u velikim brojevima poseivali razne radionice i mlinove, a u veini sluajeva su uspeli da izvedu radnike napolje.

Renkovi mlinovi su naroito bili poseivani. Napokon, ljudi su izali i mlinove su zatvorili. Moglo bi se dodati ovde da su kasnije i sami mlinari zahtevali poviicu od 2,6d po nedelji. Iz Renka veliki broj ljudi, procenjen izmeu 3 000 i 5 000, posetio je Riketa u Demson Lejnu, ali nisu uspeli da nagovore ostale da im se pridrue. Na alost, uli su u sukobe sa policijom i pretrpeli su nekoliko povreda .

Kada je Eskvit, lan vea Odbora za Trgovinu, stigao u Hal, grad je bio u stanju uzbune. Lokalni poslodavci nisu mogli da pregovaraju sa novim voama. Prvobitni predlozi koje su brodovlasnici ponudili mornarima, drugi trajkai nisu smatrali adekvatnim. Postali su ogoreni nakon to su brodovlasnici naloili mornarima da se vrate na posao uz izglede da e doi do daljnih pregovora. Eskvit, koji je u Halu bio dva puta pre ovoga, oko zavada sa koama, iako je poznavao ljude, ustanovio je

132

sledee: Postignut je dogovor. Trebalo bi ga objaviti narodu. Procenjeno je da je 15 000 ljudi bilo prisutno kada su voe zapoele svoju izjavu. Najavile su pomirenje: a pre nego to je doao moj red da govorim, odjeknulo je besno Ne! i Zapalimo luku!4

U knjizi Industrijski problemi i rasprave, Eskvit kae kako je uo od gradskog savetnika kako izjavljuje da je bio u Parizu tokom Komune i da nije nikada video ita slino ovome; nije znao da takvi ljudi postoje u Halu ene, bujne kose i polugole, haraju ulicama, lupajui i unitavajui sve.

ene u Halu su se posebno isticale tokom trajkova. Mislim da, da nije bilo ena iz Hala uopte se ne bi desilo toliko promena. ene su uvek podsticale svoje mueve da izau u trajk, bez obzira na razloge. Jedna starica je rekla: Da on nije izaao u trajk, izmlatila bih ga!. Mislila je na svog mua.

Industrijski nemiri su postepeno nestajali tokom jula, ali drugi talas je poeo tokom avgusta. To je bilo najtoplije zabeleeno leto. Temperatura je dostizala i 43 stepena na nekim mestima. Kao i u junu, trajkovi su imali uticaja na svaku granu industrije. Recimo, u Manesteru nita manje do 18 sindikata su se zarekli da nee biti povratka dok se svi zahtevi ne budu ispunili.. Tokom avgusta nemiri su se rairili i na elezniare, iji nie plaeni slojevi su se pobunili protiv godina trejdjunionske uglaenosti i naterali rukovodstvo elezniarskog drutva da proglasi prvi nacionalni trajk. Prikljuile su se i razne vrste transportnih radnika prevoznici, rene amdije i konduktori iz autobusa crpei snagu iz pokreta koji je predstavljao one bez vetina i organizacije.

Do 15. avgusta, predsednik Vlade i predsednik Trgovinskog Odbora pokazivali su ve znake panike, ukazivajui na to da je generalni trajk neminovan. Nacionalne novine bile su pune upadljivih naslova koji najavljuju trajk za trajkom i koji su uticali na svaku veu luku i grad irom zemlje. U Liverpulu, uline vatrice su zapaljene da bi se spreilo napredovanje vojske i policije. Pet konja koji su pripadali konjikoj policiji morali su da se unite zbog povreda. Vlasnici brodova proglasili su iskljuenje, a posle ozbiljnih sukoba izmeu trajkaa i policije, Ministarstvo rata5 je preuzelo rukovoenje gradom .

Ipak, tokom septembra ljudi su se vratili normalnom nainu ivota. Iznenada, deca su odjednom napustila uionice i sjatila se na ulice nosei oruje i zastave, govorei: U trajku smo ko je s nama?. Mesta na kojima su deca trajkovala, upravo su ona koja su bila najvie i pogoena industrijskim nemirima. U Lejnliju, na primer, gde je deji trajk isprva i izbio, trupe su usmrtile dvojicu mukaraca tokom avgustovskih trajkova. Potom je ef policije Karmantenajra nainio sledei telegrafski izvetaj predsedniku vlade: Izvren napad na voz koji je pod vojnom zatitom prolazio kroz Lejnlovsku stanicu, na preseku pruga koji se naginje sa obe strane do izvesne visine u blizini stanice. Ubrzo dole trupe pod majorom Stjuartom, u pratnji tri sudije za prekraje. Trupe napala gomila s obe strane nasipa bacajui kamenje i druge projektile. Jedan vojnik odveden zbog rane na glavi, ostali takoe 4 G.R. Askwith, Industrial Problems and Disputes London, 1920, p .150 . 5 War ofice sluba Britanske vlade, odgovorna za administraciju Britanske vojske od 17. veka do 1964., kada su sva zaduenja prebaena na Ministarstvo odbrane. (prim. prev.)

133

Prevodi

pogoeni. Zakon o pobuni6 proitan. Major Stjuart podigao nasip i pokuao da smiri masu. Bacanje kamenja nastavljeno, masa se derala na trupe. Ispaljeni hici upozorenja. [Ova zadnja izjava, kao to je kasnije dokazano, bila je neistinita. Jedna puka je grekom sluajno opalila.] Bez efekta, stav gomile pretei i odreen. Drugi hici ispaljeni, dvoje ubijenih, jedan ranjen, masa se razbeala.7

U Halu, kole koje su deji trajkovi najvie pogodili nalazile su se na istonoj strani grada na kojoj su trajkovi iz juna i jula bili najbrojniji. Deca koja su trajkovala su svesno imitirala ili su uila od njih svoje starije. Kako ja to vidim, deca su verovatno kod kue ula neke prie o trajkovima i sve to tokom toplog leta 1911-e. Potom im se, iznenada, ukazala prilika da i sami trajkuju, da iskau ono to su sa suzdravanjem oseali prema koli, zajedno sa drugarima. Kako se trajk irio iz grada u grad irom zemlje deca su poela da se organizuju, straare i prave masovne skupove, poput svojih starijih, napadajui one koji nisu uestvovali kao lupee i krastae.

Videli su demonstracije na ulicama, pa su oigledno u tome videli nain da se izraze. Nije bilo nikakvog autoriteta koji bi ih zaustavio da ne mariraju ulicama nosei plakate. Veselili su se oko toga. Deca moda nisu uvidela koliko je sve ozbiljno ni kada su videla vlastite oeve kako nose zastave, koje su kotale vie nego to su ljudi koji su ih nosili mogli da zarade za neke dve do tri godine.

5. BOSONOGA SLOBODAPoto sam zavrio sa istraivanjem u Kolindejlu, stekao sam utisak da je neto

nedostajalo izvetajima iz novinama.Teko je zamisliti ili rekonstruisati kako su ova deca prolazila u koli. Veina

njih je poticala iz siromanih domainstava i opisivali su ih naprosto kao zabuantsku klasu ili kao decu iz niih delova grada. Njihova predavanja su inili sati i sati provedeni u monotonom i repetitivnom recitovanju numerikih tablica i stihova. Nematoviti uitelji, koji su postupali sa decom kao sa niim biima verovatno samo zbog njihovog drutvenog poloaja, potiskivali su svaku individualnost.

trajk je bio pokreta putem kojeg su izraavali svoja oseanja na energian iziki nain kako drugaije? Moda se povremeno inilo da e trajkovi nositi sve pred sobom i jedino su tokom dogaaja nauili koliko je teko celu stvar odrati takvom.

Kako su deca preivela sve to? Nekoliko sati na slobodi, inei ono to su inae elela da ine? Tragajui za uzbuenjima? Na fotograijama se vide srena i nasmeena lica i oigledni znaci da su uivali u tome bez obzira na posledice koje e posle morati da trpe po povratku u kolu. Iako su novine bile pune predrasuda u izvetajima koje su pisali, ipak su pruili uvid u injenina stanja u kojima se opisuje ponaanje dece tokom demonstracija i neki od tih opisa su prilino upeatljivi.6 Riot Act - Akt Parlamenta Velike Britanije, ijim su itanjem na licu mesta lokalne vlasti proglaavale bilo koju grupu od 12 ili vie ljudi za nezakonito okupljenu. Ovo je zapravo bilo upozorenje: ili se raziite ili emo vas kazniti. (prim. prev.)7 George Dangerield, The Strange Death of Liberal England 1910 -1914, London, 1961. ed., p.269.

134

U Sanderlandu, deca (koja su sva bila bosonoga) nosila su ogromno deblo drveta za koje je Ilustrejted Kronikl izgleda verovao da poseduje neki mistian znaaj. kolska deca u Polokousu, iz Glasgova, takoe su paradirala ulicama nosei grane i udarajui u limene konzerve.

Isto tako, u Erdriju, deca su izala na ulice u stotinama, duvajui u limene pitaljke i udarajui u konzerve; a u Sauthemptonu deca su formirala bendove koje su inile usne harmonike i udaranje o veliku limenu kadu. Manesterski aci su takoe uzeli uea na taj nain: Dolo je do velikog okupljanja u blizini eleznike stanice na Oldhemskom putu, gde se odralo ivahno poveerje na drvenim ogradama i limenim ploama od reklama.

U industrijskim oblastima, deca su se koristila pisanjem kredom po betonu i po zidovima oko kole da bi iskazala svoje nezadovoljstvo. Koristili su direktnije forme agitacije kada bi drugi aci odbili da izau napolje radi podrke. U ekstremnim sluajevima lojalne uenike su pretukli tapovima, a policija je pozvana kako bi zatitila kolsku imovinu. Uiteljima su dostavljeni leci sa zahtevima da se ukine iba. Kod Breja, Co.Viklou, uiteljima je poslat ultimatum u kojem se zahteva smanjenje broja asova u koli i produavanje vremena za igru. Kada su im to odbili, deaci su napustili kolu i ietali na ulice, pevajui u pratnju limenih pitaljki i usnih harmonika uz povike: Skitnice, skitnice, mariraju deaci i Upadaj i prati me (omiljena trajkaka pesma u celoj zemlji). Stavovi dece prema kolskim autoritetima u raznim delovima zemlje razlikovali su se, od potpunog pokoravanja pred pojavom upravnika, do kamenovanja i uznemiravanja svakoga ko bi makar malo delovao kao da predstavlja autoritet i disciplinu.

Daleko od uionica, ushiena deca su poela da se izraavaju na razne naine. Nekima je to bio ulini teatar, a druge bi suti oseaj slobode razveselio dovoljno da se obrate gomilama deaka poput ulinih agitatora. Za kolumniste novina, oni su bili glupani; zabuantska klasa; deca iz siromanijih krajeva. Ovaj stav pokazuje kako su ih uglednije klase posmatrale. irom zemlje deca su poela da pokazuju originalnost i nezavisnost.

Nisu svi trajkovi bili nasilni. U Hartlpulu deaci su hodali du peska i pravili piknik, iskoritavajui prelepo vreme kasnog leta. Na drugim mestima su plivali ili naprosto se okolo izleavali, raspravljajui o raznim temama; igrali su se vojnika i paradirali su; neki su pevali patriotske pesme. U Northemptonu trajkai su otili da beru kupine. Jo bitnije, zabavljali su se vlastitom muzikom i smiljanjem rei za pesme. Ta deca, uprkos krutom kolovanju, pokazala su da im u pameti nije prevladavala siva monotonija uionice. Zadrali su matu i jo uvek su imali ideje poput boja iz slikovnice.

Prevod sa engleskog: Aleksandar Matkovi i Marina SaviIzvornik: Marson, Dave, Childrens strikes in 1911, History Workshop, 1973.

Digitalizovao www.libcom.org u Novembru 2012. Tekst preuzet sa adrese http://libcom.org/history/childrens-strikes-1911, 01. 12. 2012.