26. oktobar 2020. godine

Gostovanje predsednice ASNS Ranke Savić u emisiji “Telemaster” TV Happy.

Link emisije: https://www.youtube.com/watch?v=82C1Qrxnwew&feature=emb_title

Za Savić glavna stvar očuvanje radnih mesta, Atanacković kaže - relativno uspelo

Link emisije:

https://www.youtube.com/watch?v=XsdJOyAL24Q&feature=emb_title

http://rs.n1info.com/Biznis/a664280/Za-Savic-osnovna-stvar-ocuvanje-radnih-mesta-Atanackovic-kaze-relativno-uspelo.html Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije govorili su u Novom danu o tome s kojim problemima se suočavaju privrednici i prete li otpuštanja zaposlenima. "Naime, Srbija nije nikakvo pusto ostrvo, kao što to pokušavaju da predstave naši predstavnici vlasti, da smo mi mimo sveta, da ova kriza nas neće pogoditi kao ostale, da ćemo imati najmanji pad BDP...", rekla je Savić.

Savić kaže da je osnovna stvar o kojoj sindikati vode računa "upravo očuvanje radnih mesta".

"Naime, Srbija nije nikakvo pusto ostrvo, kao što to pokušavaju da predstave naši predstavnici

vlasti, da smo mi mimo sveta, da ova kriza nas neće pogoditi kao ostale, da ćemo imati najmanji

pad BDP... Stručnjaci govore odavno da je ova kriza ogromna, da ćemo posledice osetiti po isteku

vremena za koje su mere donete i isteku moratorijuma na otpuštanje", kaže ona.

Atanacković ističe da je čuvanje radnih mesta "relativno uspelo".

"Praktično svi koji rade u javnom sektoru, unapred im je rečeno da neće biti otpuštanja, i nije, još

uz obečanje da će im plate biti povećane. Cilj očuvanja radnih mesta je u značajnoj meri ispunjen",

kaže on.

Savić naglašava da je sigurno da su "na udaru najviše bila mala i srednja preduzeća".

"Poslednjih dana sve veći broj naših članova se javlja u sindikat da podeli jedan veliki svoj

problem, da apliciraju za kredite u bankama, ali nailaze na odgovore u bankama da ne odobravaju

kredite zaposlenim u malim i srednjim preduzećima. Mislim da taj podatak najbolje govori o tome

kakve su perspektive malih i srednjih preduzeća", kaže.

Atanacković kaže da, kada govorimo o posledicama pandemije na određene grane privrede, tu je

lako ustanoviti da se radi o hotelijerima, restoranima i slično...

"Međutim, tu treba odvojiti one koji imaju posledice pandemije kroz pad prometa, nemogućnost

podizanja cena, ali treba reći da postoji i značajan broj privrednika koji praktično po zabrani rada

su onemogućeni", kaže on.

Dodaje, govoreći o formiranju Vlade, da "Unija poslodavaca ima interes zadva resora".

"Mislim da smo imali dosta dobru saradnju sa prethodnim ministrom rada", kaže on.

Savić je mišljenja da je "prosto neverovatno da član Socioekonomskog saveta kaže da je imao

dobru saradnju sa Đorđevićem".

"Kada znamo kako je to funkcionisalo, jedna forma bez bilo kakve suštine i sadržine", kaže ona.

Ovo je profil radnika koji najbrže dobija otkaz usled epidemije koronavirusa

https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/posao-otkaz-korona-koronavirus/351509/vest

„Žene koje su morale da čuvaju decu dok se nastava odvijala isključivo na daljinu, vrlo često su

nailazile na negodovanje poslodavaca, a mnogi su upravo njih videli kao idelane kandidate za

tehnološki višak“, Ranka Savić, predsednica ASNS-a.

Majka zaposlena u sektoru turizma ili hotelijerstva koja usled trenutnih epidemioloških prilika

ponekad odsustvuje sa posla kako bi čuvala decu koja pohađaju nastavu na daljinu... Ovako

ukratko, kako „Alo!“ istražuje, izgleda profil radnika kojima su poslodavci od početka korona

krize u Srbiji najviše uručivali otkaze.

Naime, prema analizama koju su sproveli Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) i UN

Women u Srbiji o posledicama kovida-19 na ekonomsko osnaživanje žena i muškaraca, sedam

odsto zaposlenih žena ostalo bez posla zbog kovida, ili otišlo na prinudni odmor, u poređenju sa

četiri odsto zaposlenih muškaraca.

Da li ste ostali bez posla tokom epidemije korone?

Ukupan broj glasova: 0

Da: 0% (0)

Ne: 0% (0)

Nisam zaposlen/a: 0% (0)

Analiza takođe pokazuje da su žene češće od muškaraca radile od kuće (56,4 odsto prema 34,1

odsto), što je posledica njihovog dominantnog prisustva u sektorima kao što su obrazovanje,

socijalna zaštita, deo usluga javne uprave.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS), za „Alo!“

navodi da su od početka epidemije koronavirusa u Srbiji otkaze najviše dobijali radnici u

samostalnim delatnostima u kojima su žene tradicionalno najbrojnije.

- Turistički radnici, konobari, recepcioneri, stjuardese, sve su to u zanimanja u kojima dominiraju

žene, a koje je korona-kriza dovela u pitanje. Na stotine ovih radnica ostalo je bez produžetka

ugovora, ili im je jednostavno uručen otkaz. Takođe, one koje su morale da čuvaju decu dok se

nastava odvijala isključivo na daljinu, vrlo često su nailazile na negodovanje poslodavaca, a mnogi

su upravo njih videli kao idelane kandidate za „tehnološki višak“ - kaže Savićeva.

Takođe, analiza sprovedena u Srbiji pokazuje da je pandemija uticala i na povećanje rodnih

razlika u zaduženjima u samom domaćinstvu, jer su ispitanice kazale da su više vremena

provodile u kućnim aktivnostima i brizi o porodici.

Milana Rikanović, šefica „UN Women“ u Srbiji, navodi da podaci pokazuju da je najveći teret

neplaćenih kućnih poslova i brige o deci, starima i bolesnima pao na žene.

- Muškarci su se uglavnom fokusirali na kupovinu i brigu o kućnim ljubimcima. Ova podela rada u

domaćinstvu nam je poznata odranije, ali je analiza pokazala kako ju je pandemija dodatno

učvrstila i pojačala - rekla je Rikanovićeva.

Rezanje troškova do daljeg

Prema istraživanjima, najveći procenat poslodavaca smatra da će kriza uticati kratkoročno na

održivost njihovog poslovanja (57%), dok čak 19% njih ocenjuje da bi sadašnja situacija mogla

negativno da utiče na dugoročnu održivost firme. Usled toga, čak 80% kompanija je počelo ili će

uskoro početi sa rezanjem troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi

dobavljača, ali i troškovi zaposlenih.

Sektori u kojima je najveći broj radnika ostao bez posla:

- turizam

- ugostiteljstvo

- kol centri

- trgovina (osim prodaje namirnica)

Udruženje ugostitelja: Nismo vesnici smrti, naša industrija umire https://www.danas.rs/ekonomija/udruzenje-ugostitelja-nismo-vesnici-smrti-nasa-industrija-umire/ „Merama koje su, u različitim oblicima, na snazi više od šest meseci ugrožena je egzistencija ugostitelja, konobara, šankera, kuvara, poslastičara, muzičara, fotografa, dekoratera, pomoćnog

osoblja, dobavljača pića i hrane, poljoprivrednih proizvođača, igraonica, organizatora svadbi…“ – stoji u zajedničkom saopštenju više udruženja ugostitelja i preduzetnika.

Oni su objasnili da su svi oni koji godinama uredno plaćaju sve svoje obaveze ostavljeni na cedilu.

„Znamo da je zdravlje ljudi najbitnije i da ljudski život nema cenu. Ali i ljudima zaposlenima u ovoj oblasti je njihov život, kao i život njihovih porodica takođe dragocen. Zato i postavljamo pitanje – kako je tačno zamišljeno da ugostitelji opstanu? Da li postoji plan, program i paket mera koji će pomoći da oni koji godinama uredno plaćaju sve svoje obaveze, pune budžet i finansiraju javni sektor prežive ovaj period, i zašto ne?“ – stoji u saopštenju.

Udruženja su postavila pitanje, kako je moguće da je jedna grana privrede gurnuta u zapećak.

„Merama ograničenja, njihov je rad praktično onemogućen, dok nijedna obaveza nije stopirana niti umanjena. Svetska banka i MMF su prepoznali turizam, ugostiteljstvo i transport kao najugroženiju i najranjiviju granu privrede sa procenim gubitka na 910 milijardi u 2020. godini, a naš resorni ministar izjavljuje da je gubitak u tom sektoru za prvih pet meseci 300 miliona evra sa prognozom da će do kraja godine biti jedna milijarda“ – navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, ovi podaci ukazuju na to da će sudbina preko 100.000 radnika zaposlenih u sektoru turizma i ugostiteljstva biti neizvesna, sa mogućnošću masovnog otpuštanja.

Grupa ugostitelja predložila je da se, po ugledu na svet, opredele namenska sredstva za pojedine grane privrede uključujući njih.

„Austrija je smanjila PDV sa 20 na 5 odsto uz otpis poreza i doprinosa, i dodelila bespovratnu pomoć poslodavcima u iznosu od 10.000-50.000 evra. Nemacka je smanjila PDV sa 19 na 7 odsto, preuzela na sebe isplatu 80 odsto zarade bez plaćanja poreza i doprinosa sa trajanjem do 1. jula 2021.godine. Slovenija je opredelila 940 miliona evra u ovoj godini za pomoć hotelijerima, ugostiteljima i tur-operaterima“ – objasnili su oni.

Predlog ugostitelja je da Ministarstvo trgovine, turizma i transporta uz saradnju sa Ministarsvom finansija u cilju zaštite i opstanka struke donese sledeće mere:

Na republičkom nivou

Direktno učešće naših predstavnika na sastancima na kojima se odlučuje o merama usko vezanim za ugostiteljski sektor.

Isplata minimalnih zarada do normalizacije poslovanja uz otpis poreza i doprinosa za ceo period.

Dodatna subvencija 100 eur/m2 lokala za one koji su merama onemogućeni da rade.

Smanjenje PDV-a sa 20 odsto na 5 odsto u naredne 3 godine, a nakon toga na 10 odsto kao trajnu poresku stopu.

Obračunavanje budućih nameta po proporcionalnom sistemu, odnosno smanjene dažbina za onoliko koliko je onemogućeno ostvarivanje prihoda (vanredno stanje, ograničenje radnog vremena i dozvoljenog broja gostiju).

Na nivou lokalnih samouprava

Smanjenje zakupa javnih površina i lokalnih taksi na 20 odsto od postojeće donetih rešenja, a za one koji su potpuno onemogućeni da rade obezbediti otpis 100 odsto.

Smanjenje lokalnih nameta, firmarina, komunalija, smeća, itd. Ostalo

Ukidanje takse SOKOJ-u klubovima i noćnim barovima, i smanjenje od 75 odsto svim ostalim ugostiteljima.

Ukidanje novih parafiskalnih nameta (kao što je eko taksa).

„Pozivamo nadležne da hitno reaguju i da odmah ukinu sve mere ograničenja ili da se do normalizacije poslovanja obezbedi neophodna pomoć svima koji su merama onemogućeni da rade“ – navodi se u zaključku.

Saopštenje su potpisali Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” , Udruženje nezavisnih ugostitelja Kragujevac, Udruženje ugostitelja Novi Sad, Udruženje ugostitelja Niš, Opšte udruženje preduzetnika Kula, Udruženje noćnih barova i klubova (NOB), Udruženje ugostitelja Aranđelovac i Udruženje estrade i event industrije „Autogram“ iz Trstenika.

Država pomaže preduzećima, ali se ne zna ni kako, ni kome

https://nova.rs/vesti/biznis/drzava-pomaze-preduzecima-ali-se-ne-zna-ni-kako-ni-kome/

Preduzeća, i mala, i velika, i privatna, i državna, mogu u narednom periodu da računaju na pomoć države kroz - dokapitalizaciju. To znači da će oni od države dobiti novac, a za uzvrat će država dobiti udeo u vlasništvu u tim firmama. Ovo je, pojednostavljeno rečeno, suština nove uredbe koju je u četvrtak usvojila odlazeća vlada, a odnosi se na "otklanjanje poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti kovid 19".

I to je, otprilike, sve što za sada znamo o novoj vrsti pomoći privredi.

Ne zna se ni koja tačno preduzeća mogu da računaju na ovu vrstu pomoći, ni koliko je država opredelila za ovaj iznos.

Takođe, ne zna se da li je uredba “namenski pisana” za određeno preduzeće. Ili nekoliko njih.

Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju ističe da se ovakvom uredbom otvara Pandorina kutija.

“Moguće je da je uredba doneta zbog Er Srbije. Činjenica je da je pisana široko, da pomoć mogu da daju kome hoće. Ko će birati koja preduzeća će dobiti pomoć, kako i na koji način – nije objašnjeno”, kaže Radosavljević za Nova.rs.

Kolika je vrednost dokapitalizacije

U uredbi se navodi da pomoć može da ide i do 250 miliona evra.

“A može i preko tog iznosa, samo firma treba da dokaže da im je potrebno više od 250 miliona evra. To je toliko arbitrarno da držamo može da odluči da daje pare kome god, što otvara veliku mogućnost za korupciju”, navodi Radosavljević.

Nema nikakve garancije da će novac biti vraćen, jer država ne preuzima kontrolu i upravljanje.

“Neko može da dobije 250 miliona evra ili koliko god i da upropasti firmu. I nikom ništa. Nema nikakvih garancija. Država može da preuzme firmu, ali – šta da radi sa njom”, navodi sagovornik Nova.rs.

Radosavljević navodi da ga cela priča podseća na porast problematičnih kredita tokom prošle krize, kada su se firme masovno zaduživale znajući da kredite nikada neće vratiti.

“Ovakav mehanizam predviđen uredbom dao bi rezultate u nekoj uređenoj državi. Ali u visoko korumpiranoj državi, koja ima pipke svuda, gde se sredstva dele rođacima, prijateljima, kome god, otvara se novo poglavlje – država je našla mehanizam dokapitalizacije privatnih kompanija što, kroz diskreciono odlučivanje otvara razne mogućnosti za jako veliku korupciju”, upozorava Goran Radosavljević.

A najspornije je, kaže, što je uredbu donela vlada u tehničkom mandatu, u situaciji kada parlament funkcioniše i kada može da usvoji zakon.

Porast javnog duga

Dokapitalizacija firmi na ovaj način sigurno će, dodaje sagovornik Nova.rs, uvećati javni dug, jer će država prethodno morati da se zaduži, moguće i kroz neke nove evro obveznice.

“Za ovo je apsolutno potreban i rebalans budžeta, jer će izdvajanja biti značajna”, ukazuje Goran Radosavljević.

Na pitanje da li je država za ovo dobila zeleno svetlo od MMF s obzirom da su nakon poslednje kontrole najavili da će deficit budžeta biti oko devet odsto BDP, a ne oko 7,5 odsto koliko se očekuje, Radosavljević kaže da se MMF sigurno neće buniti oko metodologije, dok je veće pitanje kada je reč o – kriterijumima.

Ako zaista deficit BDP poraste za oko 1,5 odsto do kraja godine, to nije mali iznos, s obzirom da jedan odsto BDP iznosi oko – 450 miliona evra, pod pretpostavkom da ne bude značajnog smanjenja BDP.

Ko je do danas izbegavao plaćanje poreza, neće moći više

https://nova.rs/vesti/biznis/ko-je-do-danas-izbegavao-placanje-poreza-nece-moci-vise/

Ministarstvo finansija sačinilo je radnu verziju Nacrta zakona o fiskalizaciji, kako bi se suzbila siva ekonomija i supostavila efikasnija kontrola i bolja naplata poreza, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Novi zakon bi trebalo da dovede do efikasnije kontrole svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga.

Novim sistemom fiskalizacije stvaraju se uslovi Poreskoj upravi za efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama, navodi Ministarstvo finansija.

Novi model fiskalizacije predviđa sveobuhvatni obim fiskalizacije, s tim da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u samo u posebno opravdanim slučajevima.

Pored navedenog, predloženo zakonsko rešenje će otkloniti uočene nedostatke sadašnjeg sistema fiskalizacije (postupak fiskalizacije/defiskalizacije fiskalnih kasa, redovno servisiranje, čuvanje kontrolnih traka i dr.), čime se smanjuju troškovi poslovanja, ukida nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent.

Nacrtom zakona o fiskalizaciji predviđeno je da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi vrši prenos podataka o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu. Izuzetno, ukoliko se podaci o izdatim fiskalnim računima ne mogu dostaviti u realnom vremenu, usled prekida internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi.

Takođe, predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. S tim u vezi, predloženo tehničko rešenje trebalo bi da obezbedi efikasan i pouzdan način prenosa podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi, koja evidentira podatke o primljenim fiskalnim računima u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom.

Nacrtom zakona o fiskalizaciji predloženo je da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba prethodno odobrena od strane Poreske uprave, pri čemu će Poreska uprava uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena, dok je obvezniku fiskalizacije ostavljena i mogućnost da samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.

Pored toga, novim zakonskim rešenjem predviđeno je da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa zakonom, odmah po izdavanju fiskalnog računa.

Pre usvajanja Nacrta zakona o fiskalizaciji biće obavljene konsultacije sa privrednim subjektima i drugim zainteresovanim stranama, kako bi bili blagovremeno i pravilno informisani o predloženim zakonskim rešenjima, čime bi se omogućilo da daju i svoj doprinos daljem unapređenju predloženih rešenja.

Važeći Zakon o fiskalnim kasama je u primeni od 1. januara 2005. godine, a u međuvremenu je tehnologija koja se može primeniti u ovoj oblasti značajno napredovala, te je nakon izvršene detaljne analize postojećeg sistema fiskalizacije, ustanovljeno da postoji potreba za njegovim

unapređenjem, a sve u cilju stvaranja uslova za suzbijanje sive ekonomije, efikasnije kontrole i bolje naplate poreza.

S obzirom na to da je borba protiv sive ekonomije jedan od strateških ciljeva Vlade, mera unapređenja sistema fiskalizacije i proširenja obuhvata fiskalizacije predviđena je i Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Početak primene zakona je predviđen od 1. januara 2022. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona, a obveznici fiskalizacije imali dovoljno vremena da usklade svoje poslovanje sa odredbama novog zakona.

Revizor: Tešić krio detalje izvoza oružja iz Zastave

https://nova.rs/vesti/biznis/revizor-tesic-krio-detalje-izvoza-oruzja-iz-zastave/

Firme preko kojih je Zastava oružje protekle godine izvozila proizvode na strana tržišta, nisu dostavile svu dokumentaciju kojom bi potvrdile koliko su prihodovale na ime prodaje, čime je potencijalno oštećena ova namenska industrija, proizilazi iz izveštaja Državne revizorske institucije. Reč je o dva preduzeća, od kojih je jedno u vlasništvu Slobodana Tešića, dok je drugo bilo u njegovom vlasništvu tokom 2017. godine i spornom iznosu od 410,91 milion dinara, što je oko 3,49 miliona evra.

“Zastava oružje” je u finansijskim izveštajima za 2019. godinu iskazalo prihode od prodaje gotovih proizvoda i usluga na inostranom tržištu preko firmi – komisionara “Vectura Trans” Beograd i “Partizan Tech”, Beograd u iznosu od 410,9 miliona dinara na osnovu nepotpune dokumentacije, utvrdili su državni revizori kontrolišući poslovne knjige ovog preduzeća.

“Društvo (Zastava oružje) je evidentiralo prihode od prodaje gotovih proizvoda i usluga na inostranom tržištu, koji su ostvareni prodajom preko navedenih komisionara, na osnovu faktura izdatih ovim komisionarima, bez pribavljenog obračuna komisione prodaje sa pratećom dokumentacijom u vezi sa realizacijom posla”, objavila je Državna revizorska insitucija.

Nisu, prema izveštaju revizora, dostavljeni ugovori sa ino-kupcem, izvozne dozvole, dokumentacija u vezi sa naplatom, kao i dokumentacija o nastalim troškovima u vezi sa komisionim poslom: prevoz, carina, osiguranje, provizije… itd, kao i dokazi o isplati nastalih troškova.

“Ako Zastava oružje na osnovu nepotpune dokumentacije iskazuje prihode po osnovu prodaje proizvoda preko izvoznika, postoji rizik da kompaniji nisu prenete sve koristi od obavljenog komisionog posla realizovanog po povoljnijim uslovima od uslova predviđenih ugovorom”, upozorila je Državna revizorska institucija.

Čija je “Vectura Trans”

Prema zvaničnim podacima APR, “Vectura Trans” je u vlasništvu Milana Subotića, dok je stoprocentni vlasnik firme “Partizan Tech” – Slobodan Tešić, koji se dovodi u vezu sa aferama u kojma se srpsko oružje našlo na ratištima u Jemenu, Siriji i – Jermeniji.

Međutim, prema javno dostupnim podacima APR, Tešić je bio jedno vreme upisan i kao zvaničan vlasnik “Vectura transa”.

Naime, kao osnivač “Vectura Transa” je, 7. februara 2017, upisan Milan Subotić, da bi 1. marta iste godine puno vlasništvo bilo prebačeno na – Slobodana Tešića. Potom, od 25. decembra iste godine, vlasništvo se, opet, vraća na prvobitnog osnivača – Milana Subotića.

Izvozni poslovi

Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga na inostranom tržištu Zastava oružje je u svojim poslovnim knjigama iskazala u vrednosti od 2,35 milijardi dinara, utvrdila je DRI.

“Prihodi od prodaje proizvoda na inostranom tržištu u najvećem delu su ostvareni prodajom preko komisionara u iznosu od 1,5 milijardi dinara”, ukazuje DRI.

To su, praktično, firme – izvoznici, sa kojima Zastava oružje zaključuje ugovore. Te firme, takozvani komisionari potom u svoje ime, a za račun Zastava oružja prodaju oružje na stranom tržištu, za šta imaju dozvolu Ministarstva trgovine.

I GIM među komisionarima

Zastava oružje je svoju robu izvozila preko devet firmi. Izvoz tokom 2019. godine bio je vredan 1,5 milijardi dinara.

Među izvoznicima je i GIM, koji je vezan za aferu “Krušik” o čemu je Nova.rs pisala u više navrata.

“Svim komisionarima Zastava oružje je ispostavljalo fakture i otpremnice za isporučene proizvode. Fakture sadrže nazive komisione robe sa količinama i ugovorene cene iz komisionih ugovora, naznačenu vrednost u dolarima ili evrima, broj zaključenog komisionog ugovora, kao i naznaku da je promet oslobođen obračuna PDV”, navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, u postupku revizije utvrđeno je da komisionari nakon izvršene prodaje komisione robe nisu dostavljali Zastava oružju dokument o obračunu komisione prodaje sa pratećom dokumentacijom u vezi sa izvršenom prodajom, što su morali po zakonu.

“Komisionari su kao dokaz o izvršenoj prodaji komisione robe, dostavljali jedinstvenu carinsku ispravu (JCI), izuzev komisionara Partizan Tech koji je dostavio jedinstvenu carinsku ispravu (JCI) i fakturu prema ino-kupcu”, navode revizori.

Nakon zahteva Zastava oružja za dostavu potpune dokumentacije, komisionari (izvoznici): Beatronic supply d.o.o., Beograd, Confidex d.o.o., Beograd, Araneks d.o.o., Beograd, GIM d.o.o.,Beograd, Jugoimport SDPR Beograd, Vip Global Logistics d.o.o., Beograd i Romax trade d.o.o., Novi Sad su dostavili potpunu dokumentaciju o izvozu koja obuhvata: ugovore komisionara sa ino-kupcem, fakture komisionara prema ino-kupcu, izvozne dozvole, obračune izvoza, dokumentaciju u vezi sa naplatom, kao i dokumentaciju o nastalim troškovima u vezi sa komisionim poslom (prevoz, carina, osiguranje…itd).

Ko je naplaćivao po ugovoru, a ko nije

Pregledom dostavljene dokumentacije revizori su utvrdili da su komisionari: Confidex, Araneks, GIM, Jugoimport SDPR i Romax trade isporučene proizvode fakturisali ino-kupcima po cenama dogovorenim ugovorom sa Zastava oružjem.

Ali, neki su imali dodatne troškove koji ugovorom nisu bili dozvoljeni – zbog angažovanja posrednika u inostranstvu.

“Takođe je utvrđeno da kod komisionara Beatronic supply i Vip Global Logistics postoji razlika između ugovorene prodajne vrednosti isporučenih proizvoda Zastava oružja fakturisanih od strane komisionara prema ino-kupcu i ugovorene vrednosti istih proizvoda fakturisanih od strane Zastave prema komisionaru”, navode revizori.

Tako je Beatronic supply utvrdio razliku između navedenih vrednosti isporučenih proizvoda i iskazao je u dostavljenom obračunu izvoza za 2019. godinu.

“Navedena razlika u ukupnom iznosu od 655.430 evra odnosi se na troškove nastale u vezi sa realizacijom komisionih poslova i obuhvata: plaćene manipulativne troškove (pakovanje robe, adaptacija vozila, transport robe i oružana pratnja) i troškove po računima Golden Triangle International trad. co. l.l.c. – ino konsultanta (agenta) za konsultantske usluge”, navodi DRI.

Međutim, prema ugovoru, trošak ovakvog konsultanta snosi – izvoznik, a ne Zastava oružje.

Problem je što ugovorom sa Zastava oružjem “nije predviđena mogućnost da Beatronic supply zaključuje ugovore sa konsultantima u inostranstvu i da se naknade po tim ugovorima nadoknađuju iz postignute kupoprodajne cene”.

I drugi izvoznik – Vip Global Logistics, utvrdio je razliku prilikom prodaje proizvoda Zastava oružja od 235.195 evra, što se u celosti odnosi na troškove po računima Felixon Investments Limited – ino-konsultanta (agenta) za konsultantske usluge.

Prema navodima DRI, ugovorom ovog izvoznika sa Zastava oružjem predviđeno je da “svi zavisni troškovi padaju na teret komisionara”, dakle – Vip Global Logisticsa.

Vectura Trans

Vectura Trans je sa Zastava oružjem imala dva ugovora ukupne vrednosti 1.304.731 evra, odnosno 153.807.288 u dinarskoj protivrednosti.

Izvoznik Vectura Trans ni nakon zahteva Zastava oružja nije dostavio dokument o obračunu komisione prodaje sa pratećom dokumentacijom u vezi sa izvršenom prodajom – ni “ugovore sa ino-kupcem, fakture komisionara prema ino-kupcu, izvozne dozvole, dokumentaciju u vezi sa naplatom, kao i dokumentaciju o nastalim troškovima u vezi sa komisionim poslom: prevoz, carina, osiguranje …itd), a što je bio dužan po članu 780. Zakona o obligacionim odnosima”.

Partizan Tech

Izvoznik Partizan Tech takođe nije, ni nakon zahteva Zastava oružja, dostavio dokument o obračunu komisione prodaje sa pratećom dokumentacijom u

“Partizan Tech je kao dokaz o izvršenoj prodaji komisione robe u ukupnom iznosu od 257.107.000 dinara, Zastava oružju dostavio Jedinstvenu carinsku ispravu (JCI) i fakturu komisionara prema ino-kupcu. Uvidom u prezentovanu dokumentaciju utvrđeno je da su fakturisane cene proizvoda od strane komisionara Partizan Tech d.o.o., Beograd prema kupcima u inostranstvu identične cenama koje su navedene u fakturama koje je Društvo ispostavilo prema komisionaru, odnosno cenama u komisionim ugovorima između Društava i komisionara”, ukazuje DRI.

NOVA EKONOMIJA/VEČERNJE

NOVOSTI

Javna preduzeća posle četiri godine ponovo u "minusu" https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/javna-preduze%C4%87a-posle-%C4%8Detiri-godine-ponovo-u-minusu?source=danas Javna preduzeća su, nakon četiri godine pozitivnih finansijskih rezultata, prošlu godinu završile sa gubitkom od ok 574 miliona dinara, javljaju Večernje novosti. Godinu dana pre toga, ostvarila su dobit od 3,47 milijardi dinara. Finansijski izveštaji 549 državnih i lokalnih kompanija, koje je objavila Agencija za privredne registre, ukazuju da su javna preduzeća nastavila pozitivan trend prihodovanja iz poslovnih aktivnosti, ali da su ostvarivala veliki gubitak iz "ostalih aktivnosti". Neto dobit od ukupno 22,7 milijarde dinara ostvarila su 394 javna preduzeća, a negativan neto rezultat, u iznosu od 23,3 milijardidinara upisala su 134 preduzeća. Istovremeno, 21 firma nije iskazala rezultat. Snabdevanje strujom, gasom i klimatizacije su najznačajniji sektori za generisanje pozitivnih rezultata, dok su rezultat naniže "povukle" firme iz građevinskog sektora. Građevinske firme imale su gubitak od gotovo 16,2 milijarde, što je skoro 60 odsto više nego godinu pre toga. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Novosti ocenjuje da je to potvrda da se javna preduzeća iz godine u godinu "ne menjaju". "Nema ozbiljne reforme, nema rezanja troškova. Država od njih ne pravi tržišno zdrava preduzeća. Moj je utisak da ni ona slika o profitu, kao ni ova o gubitku, nije realna. Ona iskazuje rezultat kakav vlasnik želi", kazao je Savić.

FONET/DANAS ONLINE

Pavićević: Nova vlada će pre svega voditi računa o interesima stranke https://www.danas.rs/politika/pavicevic-nova-vlada-ce-pre-svega-voditi-racuna-o-interesima-stranke/

Profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićević ocenio je danas da će nova vlada, čiji je sastav objavljen, pre svega voditi računa o interesima stranke i „jednim okom gledati na izbore“ 2022. godine.

Očigledno je da je to stranačka vlada koja je pre svega vodila računa o interesima stranke i gledala jednim okom na druge izbore, rekao je on za jutarnji program televizije Nova S.

U vladi su ili partijski funkcioneri ili ljudi koji su obavljali posao za partiju i oni su izabrani da bi odradili posao za sledeće izbore, rekao je Pavićević.

Pavićević je rekao da ne vidi preteran razlog za bes i ljutnju ljudi po društvenim mrežama zbog ulaska Gordane Čomić u vlast, jer je to bilo očigledno da će se dogoditi budući da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog deluje kao da je „nacrtano“ za nju i njenu stranku.

Njemu je, kako navodi, interesantniji izbor članice Kriznog štaba Darije Kisić Tepavčević za mesto ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za koje nema nikakve kvalifikacije, ali to nikada nije sprečavalo vlast da postavlja ministre.

BETA/DANAS ONLINE

Seničić: Osiguravajuće kuće ponudile polise samo za desetak turističkih agencija https://www.danas.rs/ekonomija/senicic-osiguravajuce-kuce-ponudile-polise-samo-za-desetak-turistickih-agencija/ Predsednik Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić rekao je danas da su tri osiguravajuće kuće ponudile polise osiguranja putovanja za samo desetak turističkih agencija, ali da nema potvrdu da su ih one prihvatile. 0Piše: Beta26. oktobra 2020. 10.30

„Osiguravajuće kuće Dunav, Triglav i Globos ponudile su za desetak većih turističkih agencija polise osiguranja koje bi godišnje koštale od 12.000 do 19.000 evra“, rekao je Seničić za Betu.

Dodao je da te turističke agencije nisu odmah prihvatile ponudu i da je neracionalno i da je prihvate i u slučaju da mogu da plate tu sumu, kada je neizvesno da li će sledeće godine biti moguća turistička putovanja.

„Pregovaramo mesec dana i ako za tri-četiri dana ne postignemo dogovor objavićemo da je kraj pregovorima“, rekao je Seničić.

Najbolje rešenje je, prema njegovim rečima da se visina premije obračunava prema prometu, a ne paušalno kao do sada.

Turističke agencije su tokom pregovora sa osiguravajućih kućama tražile da one produže polise osiguranja na tri meseca, do kraja godine, a da se u međuvremenu traži trajnije rešenje.

Premije osiguranja su turističkim agencijama istekle 1. oktobra i od tada su agencije u blokadi jer nemaju licence za rad za šta je preduslov osiguranje putovanja.

„Kada nema prometa, odnosno putovanja, nema ni rizika za osiguravajuće kuće, pa tako premija ne treba da se plaća paušalno nego treba da zavisi od prometa“, rekao je Seničić.

Agencije očekuju da, kako je rekao, sa novim ministrom trgovine rade na izmeni Pravilnika o garancijama za putovanja, jer sz u ovim uslovima iznosi za garancije su preveliki.

Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja osiguranja koji je nedavno usvojen na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije predviđa četiri kategorije bankarskuh garancija.

Kada su osiguravajuće kuće najavile da, će se zbog visokog rizika zbog pandemije korona virusa povući iz posla osiguranja putovanja država je podsetila da garancije mogu da izdaju i banke.

Pravilnik predviđa da vrednost bankarske garancije, zavisno od veličine agencije, iznosi od 200.000 evra do 400.000 evra.

Turistički radnici su prošle nedelje predali zahteve Vladi Srbije u kojima se traži rešenje problema polisa, bespovratna pomoć od jednog do pet miliona dinara, zavisno od veličine agencije, odlaganje i otpis poreza.

Ukupna vrednost nerealizovanih putovanja je oko 85 miliona evra a državna pomoć bi ako bi se uvažili svi zahtevi iznosila oko 15 miliona evra, tvrde turistički radnici.

„Do sada je otkazano 120.000 putovanja za 300.000 putnika“, rekao je Seničić.

Novi vlasnici preuzeli fabriku lekova Jugoremediju https://www.danas.rs/ekonomija/novi-vlasnici-preuzeli-fabriku-lekova-jugoremediju/ Firma investicionog fonda APS holding Prodžekt uan preuzela je imovinu zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedije jer je isplatila celokupnu sumu od 362,5 moliona dinara, rekao je stečajni upravnik Radovan Savić.

On je za Betu rekao da još nije istekao žalbeni rok od osam dana, pa se ne zna da li će žalbu uložiti druge dve firme koje su učestvovale na aukciji, rurska farmaceutska kuća Birgin i beogradska kompanija Led vižn.

„APS holding je investicioni fond koji se ne bavi proizvodnjom i očekuju da će fabriku prodati za dva-tri meseca“, rekao je Savić.

On nije mogao da precizira ko je kupac, ali se nezvanično saznaje da je to firma Delta farm koja se svojevremeno pojavljivala na aukcijama, čiji je direktor bio Rade Basta, sadašnji direktor Beogradskih elektrana.

Savić je rekao da je počela isplata poverilaca i da su deo potraživanja dobili Komercijalna banka, Razvojni fond Vojvodine i Poreska uprava i kupac Prodžekt uan, ali da su neki nezadovoljni pa su pokrenuti sudski sporovi.

Iz prvog isplatnog reda preostaje da se namiri još Razvojni fond Srbije koji potražuje oko 115 miliona dinara.

Radnici kojima se duguju višemesečne plate moraće da sačekaju dok se ne okončaju sporovi i proda još jedan deo imovine da bi se utvrdilo u kom procentu će se namiriti njihova potraživanja.

Prigovore na odluku o prodaji već su podnosili Birgim i Led vižn, ali ih je sud odbacio.

APS je postao poverilac Jugoremedije tako što je otkupio potraživanje Hipo banke kod koje se Jugoremedija svojevremeno zadužila.

Jugoremedija je bila u stečaju od 2012. godine i nuđena je na prodaju 14 puta, a ukupna dugovanja su joj oko 25 miliona evra.

Ta fabrika je privatizovana 2002. godine kada je u privatizaciji udeo kupila firma niškog biznismena Jovice Stefanović Ninija „Jaka 80“.

Stefanovićeva sumnjiva dokapitalizacija Jugoremedije je posle pet godina poništena i pokrenut je sudski postupak protiv njega.

Privrednike dogodine možda čekaju novi nameti

http://www.politika.rs/sr/clanak/465210/Privrednike-dogodine-mozda-cekaju-novi-nameti

Uočljiv je trend lokalnih samouprava da opterete veća preduzeća, i to tako što im više

naplaćuju firmarine i takse za zauzeće javnih površina

Troškovi poslovanja mogli bi da poskupe dogodine zbog krize, ali sve zavisi od opštine. Privrednici to očekuju. Da li će i koji će nameti poskupeti, videće se kada lokalne vlasti skroje budžete, to jest kada kreiraju prihodnu stranu svojih kasa za narednu godinu.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da su ove godine mnoge lokalne samouprave izašle u susret privrednicima i umanjile zakupe ili omogućile plaćanje na rate. Prema njegovim rečima, bilo je popuštanja kod nekih nameta i naknada.

– Lokalne samouprave su krajem marta dobile nalog da sve svoje troškove moraju da smanje za 20 odsto. Uvećali su porez na imovinu i različite parafiskalne namete poput taksi za navodnjavanje, ali i cene komunalnih usluga i parkinga. To povećanje nije bilo veliko i kretalo se između 10 i 20 odsto. Neke opštinske takse su takođe povećane. Na taj način su oni pokušali da povećaju svoje prilive u budžet jer transfer koji se očekuje od republike ove godine značajno je manji – kaže Rajić i naglašava da se pominje uvođenje novih nameta.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave su počele da uvode takse za ekologiju, to jest životnu sredinu, uglavnom tamo gde ih do sada nije bilo. Opštinama na jugu, jugozapadu i jugoistoku Srbije to je mogućnost da se obezbedi dodatno finansiranje. Naš sagovornik kaže da postoje najave da će i cene firmarine u narednoj godini biti podignute u nekim opštinama. On

podseća da je namet za isticanje naziva firme još uvek u onom sistemu gde privredni subjekti koji imaju veći promet i nalaze se na prometnijem mestu plaćaju veće firmarine, dok iznos zavisi od odluka lokalnih samouprava.

– Uočljiv je trend lokalnih samouprava da opterete jače i veće privredne subjekte, i to tako što im više naplaćuju firmarine i takse za zauzeće javnih površina. Oni na taj način pokušavaju da nadomeste prihode koji im sada nedostaju. Sve je u formi najava ili su skupštinama dati predlozi. Videćemo gde će šta biti usvojeno – kaže Rajić.

On kaže da preduzeća plaćaju oko 500 različitih dažbina, a poljoprivredna gazdinstva još oko 80 nameta, pri čemu se za mnoge ne zna kako se određuju i zašto su uvedeni. Zato je, prema njegovim rečima, potrebno napraviti registar kako bi privrednici znali šta i koliko koja opština naplaćuje.

I Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, takođe sledeće godine očekuje povećanje nameta zbog situacije u privrede i očekivanih poremećaja koji mogu da uslede.

– Po svemu sudeći, doći će do povećanja parafiskalnih nameta, to jest onoga što plaćamo, a da ne dobijemo uslugu zauzvrat. Ovde postoji dosta takvih zahvatanja za koja nema opravdanja. Recimo, zapošljavanje ljudi sa posebnim potrebama, kojih je nedovoljno za upošljavanje u privredi. Ali zato ako privrednik ne može naći odgovarajuću osobu, mora da plaća naknadu – navodi Atanacković i dodaje da, dok se jedni nameti ukidaju, novi nastaju.

Prema njegovim rečima, ima mnogo nelogičnosti kod smišljanja tih nameta, poput one da svi plaćaju taksu zbog zagađenja okoline, koja je uvedena u julu iako se privreda protivila. Ozbiljni zagađivači moraju da plaćaju tu taksu, ali zaista treba objasniti kako škola ili obdanište zagađuju životnu sredinu. Slično je i za taksu za zaštitu od poplava.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nedavno je najavila da priprema treći po redu registar parafiskalnih i neporeskih nameta u Srbiji kako bi Ministarstvu finansija predložila reformu u toj oblasti i rasterećenje privrede. Namera je da se utvrdi šta su takse, naknade i parafiskalni nameti.

Ova organizacija se zalaže da se napravi registar parafiskalnih, neporeskih nameta, da se naprave kriterijumi za visinu taksa, kao realnog troška državne administracije i da se utvrdi da li trošak odgovara kvalitetu usluge. Često građani za neku taksu ili dažbinu ne dobijaju nikakvu uslugu. Registar parafiskalnih nameta trebalo bi da spreči da republika ili lokalna zajednica po svom nahođenju uvode nove obaveze za privredu.

NALED procenjuje da na republičkom i lokalnom nivou postoji više hiljada raznih dažbina, a da su 2014. godine, kada su sačinili prethodnu evidenciju, bila 384 neporeska nameta, od čega 247 parafiskalnih.

Penali se zaračunavaju i kada se radi do 65. godine

http://www.politika.rs/sr/clanak/465181/Penali-se-zaracunavaju-i-kada-se-radi-do-65-godine

Ukoliko bi se neko penzionisao pre pomenutog roka, i nakon toga nastavio da radi,

umanjenje penzije bi ostalo

Da o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje više nema ni govora, potvrdili su i nedavno završeni pregovori Srbije s predstavnicima misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prilikom kojih nije bilo ni pomena ove nekada vruće teme koju su pokretali predstavnici sindikata, insistirajući da se kazne ukinu kad penzioner napuni 65 godina. Upravo je to bio i povod da se „Politici” javi čitalac koji je radio do svoje 61. godine i morao prevremeno da se penzioniše jer mu je firma propala.

Nastavio je kao penzioner da radi kod drugog poslodavca još četiri godine i, kada je napunio 65, podneo je ponovo zahtev za preračun penzije, jer mu je gazda sve uredno plaćao preko računa. Ubeđen je bio da će mu se sabiranjem godina staža ukinuti penali, jer je navršio 65 godina života.

Upitani da li Zakon o PIO predviđa bilo šta slično, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da za tako nešto nema mogućnosti.

Ukoliko bi neko ostvario pravo na prevremenu starosnu penziju i nakon toga nastavio da radi, status mu se ne bi promenio. Dakle, umanjenje bi ostalo isto kako je utvrđeno rešenjem kojim mu je priznato pravo na prevremenu starosnu penziju.

To znači da korisnik prevremene penzije ne može da sa naknadno ostvarenim stažom stekne pravo na starosnu penziju. Na osnovu staža i zarade ostvarene posle penzionisanja, može se odrediti samo povoljniji iznos prevremene starosne penzije, ističu u PIO fondu.

Predstavnici vlade i Fiskalnog saveta su više puta objasnili da penali ne mogu da se ukinu, a kao opravdanje navodili su da takve kazne postoje i u evropskim zemljama. Kao još jedno opravdanje, navodili su i diskriminaciju onih koji sami uplaćuju sebi staž do 65. godine.

Bilo kako bilo, činjenica je da zbog kaznenih poena penzioneri godišnje gube dve i po penzije. Sindikati, kao i većina stručnjaka, veruju da je zapravo MMF taj od koga zavisi da li će kazneni poeni za prevremeno penzionisanje biti ukinuti kada lice navrši 65 godina života. Radnik koji je otišao u penziju sa 60 godina života ima umanjenje penzije od 20 odsto.

Penali su uvedeni pre šest godina i znatno su uticali na odluku zaposlenih da rade do 65. godine, iako pri tom veliki deo njih ima i više od 40 godina radnog staža.

Penzije se trajno umanjuju onima koji nemaju dovoljno godina života, a imaju najmanje 15 godina staža, i to 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do punog starosnog uslova. Maksimalno umanjenje penzije iznosi 20,4 odsto.

MINISTAR Toma Mona se zalagao za smanjenje minimalca

https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/309870/tomislav-uros-momirovic-minimalac-srbija.html

Minimalac treba spustiti i ne dirati dok se nezaposlenost ne spusti ispod 10 odsto i ne dozvoliti da

se ta zaposlenost ugrozi dizanjem, napisao je u maju 2017. godine, Uroš Momirović, brat

predloženog ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, Tomislava Momirovića.

"Radi ti za minimalac", "odrekni se ti svoje plate i doprinesi zajednici", "smanji sebi,

pametnjakoviću", "a da radimo za džabe", "daj Urošu dva sendviča", "vrati tati sat", "novi ministar

finansija - Uroš Momirović, gazi marvu do kraja"... Takvi su bili komentari, na tvit naslednika

kompanije "Mona", kojih je u kratkom roku bilo više od 70.

Mlađanom Urošu Momiroviću, generalnom direktoru "Mone" i sinu vlasnika te kompanije,

zasmetao je minimalac radnika u Srbiji, koje i sam eksploatiše, a koji je u tom trenutku iznosio

bednih 200 evra.

Tviter raspravi se pridružio i Tomislav Momirović, Urošev stariji brat i direktor "Mona hotela". On je

otkrio da "Mona" "ima jedan hotel u kojem dosta ljudi radi na minimalcu" (radi se o hotelu na

planinini Javor, pored Ivanjice).

- Kada smo povećali minimalac poslednji put bili smo u dilemi, zatvoriti ili otpustiti deo - napisao je

Tomislav Momirović.

To takođe nije lepo dočekano na Tviteru, pogotovo kad je Momirović dodao da je u ovom slučaju

"Mona" naposletku odlučila da "ipak ne zatvori hotel, nego da smanji troškove". Odnosno da

otpusti deo radnika.

- U našem hotelu na Javoru plate su oko 22.000 do 24.000, ali to su najveće zarade u tom delu

Srbije. Više od 100.000 ljudi u ovoj državi radi na crno, a povećanjem minimalca taj broj će biti još

veći ili će porasti nezaposlenost - ustvrdio je Tomislav Momirović.

Vučić, koji se deklarativno busa kako mu je stalo do ljudi u Srbiji, kasnije je postavio kamen

temeljac za izgradnju novog Moninog zdanja, koje se rasprostire na blizu 20.000m2 na Dorćolu, te

je prisustvovao njegovom otvaranju, u februaru ove godine.

Sve ovo svedoči o tome kako se Aleksandar Vučić okružio najgorim tajkunima kojima je do

radničkih prava stalo kao do lanjskog snega i kako će nastaviti sa svojom katastrofalnom

ekonomskom politikom koja će potpomagati privatne interese i krupni kapital. Uostalom, zato i

dobija silne pohvale od MMF-a, zato što je najdosledniji sprovodilac neoliberalne doktrine. Zato je i

izbor Tomislava Momirovića, tajkunskog sina koji bedno plaća svoje zaposlene, za Vučića logičan

izbor, dok je za radnike u Srbiji prava katastrofa.

LIDERI Evo koliko je kod nas skuplje gorivo nego u

Nemačkoj!

https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/309586/nemacka-srbija-dizel-cene-goriva.html

Uprkos tome što predsednik Srbije danima priča kako po rastu u godini najveće krize nakon 2008.

godine prestižemo i države koje našu ekonomiju ne bi uzele ni za reciklažu, u jednom smo ipak,

predsedniku na radost, pobedili Nemačku! Pogodili ste, radi se o ceni goriva.

Tako litar dizela na benzinskoj pumpi u Nemačkoj košta 97,9 centi.

Tviteraš koji je podelio ovu informaciju poželeo je srećnu borbu protiv mafije koju je predsednik

najavio po ko zna koji put.

- Cena benzina noćas u Nemačkoj. Dizel ispod 1 €! A vi kako ste? Srećna vam borba protiv mafije

- napisao je on.

U isto vreme, u Srbiji iz koje mnogi odlaze u Nemačku o kojoj govorimo, cene i do 1,5 puta veće

od onih u Nemačkoj.

Izgleda da je jedini kriterijum koji predsednik rabi kada govori o tome kako smo ispred mnogih

zemalja - cena energenata koju plaćamo kao da živimo deset puta bolje od građana iz pomenutih

zemalja.

Ima onih koji smatraju da se suficit u budžetu može objasniti cenama, između ostalog, goriva.

- Eto zašto imamo suficit u budžetu.Porezi, akcize i takse su najveće u Evropi. Mi čak plaćamo i

akcize na struju i niko se ne buni - kaže tviteraš.

Ako je predsedniku lakše, lideri smo ne samo u regionu. već i šire - po otimačini koju svakodnevno

sprovodimo nad građanima.

OD DIJASPORE ČAK POLA MILIJARDE EVRA MANjE:

Prema podacima NBS, od januara do avgusta ove

godine stilo manje novca po osnovu doznaka https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/929403/dijaspore-cak-pola-milijarde-evra-manje-prema-

podacima-nbs-januara-avgusta-ove-godine-stilo-manje-novca-osnovu-doznaka

PANDEMIJA korone zavrnula je slavinu i na priliv novca koji naši ljudi iz dijaspore šalju

svojima u Srbiji. Tako je ova "gastarbajterska kasa" od januara do avgusta, smanjena za

gotovo pola milijarde evra u odnosu na isti period lane. Prema poslednjim platnobilansnim

podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka, ličnih transfera, za ovih

sedam meseci iznosio je 1,912 milijardi evra - za 446,8 miliona evra manje nego 2019. godine.

Kako iz NBS kažu, manji priliv doznaka posledica je uticaja pandemije na ekonomiju u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Zato je "epidemija" manjeg priliva doznaka zavladala ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou. Osim toga, od početka krize, mnogo naših ljudi je ostalo bez posla i vratilo se u domovinu.

- Pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje novca koje ljudi mogu da izdvoje i pošalju u matične zemlje - objašnjavaju u NBS. - U sklopu ličnih transfera koji se prate, obuhvaćene su doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima.

Najviše doznaka u prvoj polovini ove godine stiglo je iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke - 377 miliona evra. Iz Švajcarske je našim ljudima uplaćeno 169 miliona evra, Austrije - 109 miliona evra, a iz SAD je do avgusta stiglo 95 miliona evra.

Bankari kažu da iznos priliva na devizni račun nije limitiran, ali da su u pojedinim slučajevima banke u obavezi da traže od klijenata da se izjasne o osnovu priliva novca i prilože neophodnu dokumentaciju.

Kada je reč o slanju novca u inostranstvo, treba uračunati i proviziju koju naplaćuju banke i institucije koje se time bave. Naši ljudi novac "napolje" šalju kao poklon, pomoć, nasledstvo, rentu, zbog iseljenja u inostranstvo, za plaćanje robe... Klijent bira da li će sam snositi troškove, da li će biti podeljeni, ili će ići na teret primaoca para.

- Za prijem novca iz inostranstva do 10.000 evra naknada je 0,20 odsto do 0,35 odsto - kažu u Komercijalnoj banci. - Najmanja naknada je 200 dinara i najviša 20.000 dinara u zavisnosti od iznosa, a za prijem penzije iz Nemačke je 0,23 odsto. Naknada za slanje u inostranstvo je 0,70 odsto od iznosa transfera, najmanje 1.000 dinara i 600 dinara kada se šalju dolari, a najviša je 30.000 dinara.

Transakcije preko "Vestern uniona" mogu da se obavljaju sa oko 200 zemalja, a naknadu uvek plaća pošiljalac. Da bi neko u Francuskoj, recimo, primio 100 evra, pošiljalac iz Srbije mora da uplati 12.400 dinara, plus proviziju od 1.500 dinara. Ako neko u BiH, Hrvatskoj ili Crnoj Gori treba da dobije do 6.400, naknada je 660 dinara.

ODLIV DEVIZA IZ SRBIJE

OD januara do avgusta, odliv novca iz Srbije iznosio je 161,6 miliona evra, što je u odnosu na isti period 2019. godine više za 11,7 miliona evra, odnosno 7,8 odsto. Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u prvoj polovini 2020. godine poslato je u Nemačku - 12,5 miliona evra, Kinu - 9,5 miliona evra, SAD - 9,4 miliona evra, Kanadu - 5,1 milion evra, Švajcarsku - 5 miliona evra i Crnu Goru - 4,9 miliona evra.

POREZI SASEKLI 100.000 FRILENSERA: Knjigovođe

trljaju ruke nakon upozorenja slobodnjacima iz Srbije

https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/929399/porezi-sasekli-100-000-frilensera-knjigovodje-trljaju-ruke-nakon-upozorenja-slobodnjacima-srbije

POJEDINI nisu znali, a neki su svesno računali na tromost poreznika. Različiti su motivi i okolnosti zbog kojih mnogi građani Srbije, kojima ležu uplate iz inostranstva, na njih nisu platili porez. Nedavno pozorenje Poreske uprave da sami to regulišu, pre nego što ih oni uhvate, uznemirilo je većinu od verovatno i 100.000 "slobodnjaka" koji rade "na daljinu".

Činjenica je da će ovih dana knjigovođe imati više posla. Prihode iz inostranstva obveznik treba sam da obračuna, što je u praksi - nemoguće.

- Visina poreza i doprinosa zavisi od vrste prihoda, da li je autorski honorar ili ugovor o delu, od toga da li je zaposlen ili ne - objašnjava nam Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika. - Čitav je niz razlika, od stopa do dozvoljenog odbitka. Prema mom proračunu, kada se sve uzme u obzir, obaveze se kreću od 29,5 do 80 odsto. U slučaju honorara odbitak ide od 34 do 50 odsto. Kod ugovora o delu on je 20 odsto.

Kada je reč o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sam obveznik mora da zna da li ga sa državom, iz koje stižu sredstva, naša zemlja ima ili ne. Najčešće se porezi plaćaju po mestu boravka onoga koji prihoduje. Znači da najveći broj njih, pošto su građani Srbije, moraju da plaćaju obaveze u našoj zemlji. U slučaju država sa kojima nemamo ovakav ugovor, postoji opasnost dvostrukog oporezivanja.

Među onima koji nisu bili svesni da na zanemarljiv prihod od hobija moraju da plate porez je i Milan L. iz Beograda. Amaterski se bavi fotografijom i tokom poslednjih pet godina prodavao ih je raznim agencijama.

NOMADI

SRBIJA ima ambiciju da postane omiljena destinacija digitalnih nomada. I oni, međutim, moraju da plaćaju porez.

- Digitalni nomadi, ukoliko se registruju kao preduzetnici ili društvo ograničene odgovornosti, imaju povoljonosti - kaže Đerđ Pap. - To je predviđeno nedavnim izmenama zakona. Svakako plaćaju porez, ali kada uđu u sistem, imaju određene olakšice.

- Sve ukupno sam zaradio oko 350 dolara - kaže Milan L. - Iskreno, kada sam prvi put podigao novac sa "Pejpala", pitao sam u banci da li imam neke obaveze. Pitali su da li je tamo plaćen porez, a pošto jeste, uverili su me da ne može dva puta da se plaća. Time se više nisam bavio. Sad, izgleda, da ipak možda moram da platim, i to unazad.

Milan L. naglašava da mu ni to nije najveći problem, već činjenica da sam ne zna da obračuna porez, a knjigovođu bi morao da plati stotinak evra. Faktički, ostao bi bez ikakve zarade, a možda čak i - dužan!

Da Milan to neće moći sam, uveren je i poreski savetnik. Činjenica je da se, bez pomoći stručnjaka, ova poreska formula ne da postaviti, niti rešiti. Zato im i nije jasno zašto se ljudi koji zarađuju u inostranstvu nisu bolje raspitali.

- Neki ljudi zarađaju male iznose i možda ne bi bilo loše da se razmišlja o neoporezivom mesečnom iznosu, kako oni koji primaju od 100 do 200 evra ne bi plaćali porez - kaže Đerđ Pap. - Mi takvo rešenje sada nemamo. Ovo nije najoptimalniji model plaćanja. Postoje drugi modeli koji su poreski povoljniji.

Poreznici čekaju da se frilenseri sami jave. Onima koji nastave da ih ignorišu, prete kazne. Za sitnije prekršaje novčane, a u slučaju poreske utaje i - zatvorske.

- Ko za ostvarene prihode ne podnese poresku prijavu kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara - kažu u Poreskoj upravi. - Za krivično delo poreske utaje odgovaraju oni koji, u nameri da potpuno ili delimično izbegnu plaćanje poreza, daju lažne podatke, ili ih prikrivaju. Ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom.

RAZLIČITE OSNOVICE I STOPE

PORESKA osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove čija visina zavisi od vrste ugovora, odnosno vrste prihoda koje je to lice ostvarilo, objašnjavaju u Poreskoj upravi. Stopa poreza je 20 odsto. Obračun doprinosa zavisi od toga da li je osoba osigurana po osnovu zaposlenja. Ukoliko jeste, obračunava se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto. I ukoliko nije, plaća doprinos za zdravstvo po stopi 10,3 odsto.

Ako prihodi iz inostranstva imaju tretman zarade, poreska osnovica se umanjuje za mesečni neoporezivi iznos. Poreska stopa iznosi 10 odsto. Obračun doprinosa je isti kao u prvom slučaju, samo što plaćaju i osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 odsto.