Djavolov Recnik - Ambrose G. Bierce

8/2/2019 Djavolov Recnik - Ambrose G. Bierce

1/249

PREDGOVOR

avolov renik zapoet je u jednim nedeljnim novinama 1881,

i nastavio je da izlazi ne redovno, sa dugim razmacima, sve do1906. Te godine je njegov vei deo bio objavljen ukorien, podnaslovom Cinikov jezikoslovar, koji autor nije imaomogunost da odbije, niti sree da odobri. Da citiramoizdavae ovog izdanja:

"Ovaj poboniji naslov mu je ranije bio nametnut zbogreligioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo delabio objavljen, to je imalo za prirodnu posledicu da su imitatorizemlju ve preplavili desetinama "cinikih" knjiga - Cinikovoovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono tree. Veina ovih knjigabile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti ibedastoom. Udruenim trudom, dovele su re "cinik" na takolo glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadri bila unapredismejana, jo pre objavljivanja."

U meuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji suse posluili nekim delovima knjige koji su odgovaralinjihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, frazeitd. sada su manje-vie ule u optu upotrebu. Ovo objanjenjese ne nudi iz tatine potaknute sitnicama, ve da bi sepredupredile mogue optube za plagijat, to uopte nijesitnica. Ponovivi svoje, autor se nada da e ga oni kojima je

delo namenjeno - prosveeni duhovi koji vie vole suvo negoslatko vino, razum nego oseanja, duh nego humor, istengleski nego sleng - osloboditi optubi.

Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je iobilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je

1


2/249

onaj najvaniji ueni i domiljati svetenik, otac GasalaskaDejp, S.J., iji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima.Autor proznog teksta veliki je dunik oca Dejpa zbog podrke

i ljubaznih saveta.E. B.

2


3/249

A

ABDIKACIJA, im. in kojim suveren pokazuje da je pravilnoprocenio visoku temperaturu prestolja.

ABDOMEN, im. Hram boga Stomaka, kome se, uz dunopotovanje, priklanjaju svi pravi mukarci. Ova drevna veraima samo mucavu podrku ena. One ponekad slue na oltaru,bezvoljno i neefikasno, ali ne poznaju pravo potovanjejedinog boga koga mukarci stvarno oboavaju. Da ene imaju

odreene ruke u svetskoj ishrani, postali bismo rasa travojeda.

ADMINISTRACIJA, im. Domiljata apstrakcija u politici,smiljena da bi primila udarce i uvrede namenjene predsednikuili premijeru. ovek od slame, otporan na gaanje mrtvimmakama i pokvaremm j aj ima.

ADMIRAL, im. Onaj deo bojnog broda koji govori, dok ukrasna pramcu razmilja.

AFORIZAM, im. Unapred svarena mudrost.

Mozak njegov, ta meinaPatolokih osobina,Stranu stvori kataklizmu:

Prepusti se aforizmu. "Ludi filozof, 1697.

AGITATOR, im. Dravnik koji drma voke svojih suseda - dabi istresao crve.

'AKAAHMIA, (starogrki: kola). Antika kola u kojoj su se

3


4/249

uili moral i filozofija.1

AKADEMIJA, im. (Od starogrkog demi.) Savremena

kola u kojoj se ui fudbal.

AKEFALNI, prid. Koji se nalazi u iznenaujuem stanjukrstaa koji je rasejano povukao uperak svoje kose nekolikosati poto mu je saracenska sablja, za njega neosetno, prolakroz vrat, kako pripoveda de oanvil.

ALAH, im. Muslimansko Vrhovno Bie, za razliku odhrianskog, jevrejskog, itd.

Osim zakona Alaha ja drugih nemam,Da plaem nad grehom ljudskim uvek se spremam,I ponekad, dok kleim skrueno u hramu,S potovanjem prekrstim ruke i dremam.

Danker Barlou2

ALIGATOR, im. Ameriki krokodil, u svakom pogledusuperioran u odnosu na krokodile feminiziranih monarhijastarog sveta. Herodot tvrdi da je Ind, uz jedan izuzetak, jedinareka koja proizvodi krokodile, ali izgleda da su se preselili nazapad i odrasli u drugim rekama.

ALOV, im. Vrsta mree za izvrenje prinudne promenesredine. Za ribe se pravi jaka i gruba, ali ene se lake hvatajuizuzetno tananim materijalom sa tegovima od malog bruenog

1 Akademija - po povratku u Atinu 387. g. pre n. e, Platon je uAkademovom vrtu osnovao filozofsku kolu. Postojala je do 529. g. n. e.

2 Imena skoro svih pesnika potpisanih ispod pesama izmiljena su (v.pogovor).

4


5/249

kamenja.

Od ipke alov bacio je avo

(Drago kamenje uteg ini).Na pristanite izvue ga pravo

I zadivi se sadrini.

Due svih ena uhvati mu prea -Dragocen ulov te udice!

AI' pre no to njih baci on na lea,Sve pobegoe kroz oice.

Baruh de Lopis

AMBICIJA, im. Sveprevlaujua elja da se bude vrean odneprijatelja za ivota, i ismevan od prijatelja posle smrti.

AMNESTIJA, im. Velikodunost drave prema onim

prestupnicima koje bi bilo suvie skupo kazniti.

ANTIPATIJA, im. Oseanje koje izazivaju prijatelji naihprijatelja.

APLAUDIRANJE, im. Odjek plitkog miljenja.

APLAUZ, im. Sitni kojim narod plaa one koji ga

zasmejavaju i prodiru.

APOSTATA, im. Pijavica koja, poto je otkrila da se uvukla uoklop davno mrtve kornjae, rei da je svrsishodno stvoriti novisavez sa sveom kornjaom.

5


6/249

APOTEKAR, im. Sauesnik lekara, dobroinilac ukopnika istaratelj grobljanskih crva.

APRILILILI, uzv. Usklik po kojem oni prevareni u martusaznaju da je njihova glupost starija za jo jedan mesec.

APSTINENT, im. Slaba osoba koja poputa iskuenju da seodrekne nekog zadovoljstva. Potpuni apstinent je onaj ko seuzdrava od svega osim od apstinencije, a naroito odnemeanja u tua posla.

Ree tuni otac raspusnom mladiu:"Mislio sam bie apstinent do smrti.""Hou", ree nitkov uhvaen u piu,"Hou, gospodine, ali ne zadrti."

G.D.

APSOLUTAN, prid. Nezavisan, neodgovoran. Apsolutnamonarhija je ona u kojoj vladar ini kako mu volja, dokle godje to po volji ubicama. Nije ostalo mnogo apsolutnihmonarhija, poto su veinom zamenjene ogranienimmonarhijama, u kojima je suverenova mogunost da ini zlo (idobro) strogo ograniena, i republikama, kojima upravljasluaj.

APSURD, im. Izraavanje uverenja koje je oigledno uneskladu s vaim miljenjem.

ARHITEKTA, im. Onaj ko projektuje plan izgradnje vaekue, a planira projekt razgradnje vaeg depa.

6


7/249

ARENA, im. U politici, zamiljeni bunar sa pacovima u kojemse politiar bori sa svojom prolou.

ARISTOKRATIJA, im. Vladavina najboljih ljudi. (U ovomznaenju, re je zastarela; isto tako, taj oblik vladavine.) Ljudikoji nose meke eire i iste koulje - krivi za obrazovanje iosumnjieni za posedovanje bankovnih rauna.

ARSENIK, im. Vrlo efektna enska kozmetika, koja na njihima velikog efekta.

AUKCIONATOR, im. ovek koji ekiem objavljuje da jejezikom nekog odepario.

AUSTRALIJA, im. Zemlja koja se nalazi u Junom moru, iiji je industrijski i trgovinski razvoj uveliko unazaennesrenom raspravom meu geografima oko toga da li je onaostrvo ili kontinent.

AVERNUS, im. Jezero pored kojeg se, u antika vremena,nalazio ulaz u paklene predele. Ueni Marko AnselmoSkrutator veruje da injenica to je ulaz u pakao bio poredjezera ima veze sa hrianskim ritualom krtenja uranjanjem.Laktancije je, medutim, pokazao da je to greka.

Facilis descensus Averni3Primeuje poeta smerni.To jest: kad jednom krene nizbrdo,

3 Facilis descensus Averni (lat.) - Lak je silazak do Averna. To je stih izestog pevanja Vergilijeve Eneide. U Drajdenovom Vergiliju glasi:"Smooth and decent and easy is the way."

7


8/249

Bie ti manje meko no tvrdo.Dehal Dej Lup

B

BAAL, im. Drevno boanstvo; nekada mnogo tovano podraznim imenima. Kao Baal, bio je popularan kod Feniana; kaoBelus, ili Bel, imao je tu ast da mu slui svetenik Berosus,koji je napisao uveni prikaz Potopa; kada je bio Vavel, unjegovu slavu je delimino izgraena kula na polju inar. OdVavel potie i engleska re "babble"4. U Lekariji Baala jo

tuju kao Bil-ula, a svetenici stomaari ga oboavaju u likuBal-alava i prinose mu obilne rtve.5

BAHUS, im. Zgodno boanstvo koje su u antici izmislili kaoizgovor za opijanje.6

Zar bogosluenje je tako velik grehDa nas batinaju i hapse oni saPrutovima i teraju da platimo cehZa oboavanje boga Dionisa?

Doras

BALSAMOVATI, gl. Izigrati vegetaciju zarobljavanjemgasova kojima se ona inae hrani. Balsamujui svoje

4 Babble (eng.) - brbljanje, besmislen govor.5 Re Baal ili Bel znai bog, i u Starom zavetu se koristi da oznai svakog

boga koji nije bog Izraela. U Knjizi o sudijama ova re oznaava ilistrane bogove, sa kojima Izrailjci ne smeju da imaju dodira, ili pak lane

bogove.6 Bahus ili Dionis, bog vina i pozorita, poslednji bog prikljuen Olimpu.

Njegovi festivali su proslavljani uz orgije. Otuda re bahanalije.

8


9/249

pokojnike, i tako remetei ravnoteu biljnog i ivotinjskogsveta, stari Egipani su svoju nekada plodnu i mnogoljudnuzemlju pretvorili u pusto koja ne moe da izdrava vie od

aice ljudi. Moderni metalni koveg je korak u istom pravcu, imnogi mrtvaci koji bi trebalo da ve krase susedov vrt u vidudrveta, ili da die njegov sto u obliku struka rotkvica, osuenisu na dugu beskorisnost. Ako nas sudbina potedi, doi emodo njih posle izvesnog vremena, ali u meuvremenu brojnerue i ljubiice eljno iekuju da grickaju njihove glutoeusemaximuse.

BARABA, im. ovek ije su osobine, spremljene za izlaganjekao jagode na pijaci (dobre odozgo), otvorene s pogrenestrane. Izvrnuti dentlmen.

BAROMETAR, im. Koristan instrument koji nam pokazujekakvo vreme trenutno vlada.

BARUT, im. Sredstvo koje civilizovane nacije koriste zareavanje razmirica koje bi inae mogle da postanu opasne.Veina autora izum baruta pripisuje Kinezima, ali ne nudenaroito vrste dokaze. Milton kae da ga je izumeo avo da birazjurio anele; oskudica anela ide u prilog ovoj tvrdnji.Stavie, za nju se zalae i uvaeni g. Dejms Vilson 7, ministarpoljoprivrede.

Ministar Vilson se za barut zainteresovao zbog jednog

dogaaja do kojeg je dolo na vladinoj eksperimentalnoj farmiu oblasti Kolambija. Jednog dana, pre nekoliko godina, nekinitkov, koji nije imao duno potovanje prema velikimdostignuima gospodina ministra i njegovoj linosti, dao mu je

7 Dejms Vilson (James Wilson, 1836-1920), ministar (1897 - 1913),zasluan za unapreenje poljoprivrede u SAD.

9


10/249

dak baruta, rekavi da je to seme Stranodrma uplaiksa,patagonijske itarice velike prodajne vrednosti i veomapogodne za uzgoj u naoj klimi. Dobrom ministru je objanjeno

da seme treba staviti u brazdu, i zatim ga zatrpati zemljom.Ovo je on odmah poeo da ini, i bio je napravio neprekinutuliniju preko celog jednog polja od deset ari, kada se okrenuo napovik svog velikodunog darodavca, koji je istog trenutkabacio upaljenu ibicu u poetak brazde. Barut se u dodiru sazemljom malo pokvasio, ali zapanjeni politiar je video kakoga juri pokretni stub vatre i dima svirepog izgleda. Za trenutakje ostao paralisan, a potom se setio neke prethodne obaveze i,ostavljajui sve, napustio mesto dogaaja takvomneuobiajenom brzinom da se posmatraima du izabrane stazeprikazao samo kao tamna, izduena linija koja se nezamislivombrzinom prostirala kroz sedam sela, i glasno odbijala svakipokuaj teenja. "Boga mu poljubim!", uzviknu geodetskipomonik, zaklanjajui oi i gledajui u poljoprivrednu linijukoja je nadvoje presecala njegovo obzorje. Geodeta baci

nezainteresovan pogled na fenomen, i potom se ponovousredsredi na svoj instrument. "To je", uzvrati on,"vaingtonski meridijan."

BASTINADO8im. Hodanje po drvetu bez napora.BAZILISK9, im. Vrsta zmije koja se izlegala iz jaja petla.

Bazilisk je imao jedno loe oko, i njegov pogled je biosmrtonosan. Mnogi nevernici poriu postojanje ovog stvorenja,ali Semprelo Aurator je video i drao u rukama jednog koji je

8 Bastinado - batinanje po tabanima. Od panskog bastonada, od baston,tap (od kasnolatinskog bastum).

9 Bazilisk - mitoloko bie u obliku zmije, zmaja ili gutera. Poslednjihvekova popularno samo u heraldici.

10


11/249

oslepeo od udara groma kojim ga je kaznio Jupiter zato to jeuputio kobni pogled jednoj plemenitoj dami koju je Jupitervoleo. Junona je kasnije reptilu vratila vid, i sakrila ga u jednoj

peini. Ni o emu antiki narodi ne svedoe tako reito kao opostojanju baziliska, ali petlovi su prestali da legu jaja.

BEBA, im. Stvorenje nepravilnog oblika, neodreene starosti,pola i stanja, uglavnom izuzetno po snazi oseanja koja budikod drugih, dok je samo bez oseanja ili oseaja. Bilo je iuvenih beba, npr. mali Mojsije, iz ijih su avantura u trsciegipatski svetenici sedam stolea ranije svakako razvili svojulanu priu o Ozirisu kao detetu koje je bilo spaseno naploveem lotosovom listu10.

BEDNIK, im. Politiar oboleo od samopotovanja, i ogrezao uporoku samostalnosti.

BELADONA, im. Na italijanskom, lepa ena. Na engleskom,

smrtonosni otrov11

. Sjajan primer sutinske slinosti ova dvajezika.

BELO, prid. Crno.

BENEDIKTINCI, im. Monaki red, inae poznat kao "crnifratri" .

10 Faraon koji je vladao u doba Mojsijevog roenja reio je da istrebiIzrailjce tako to je naredio da se sva njihova muka deca bace u reku.Mojsije je, meutim, spasen milou jedne princeze koja ga je nala

pored reke u tranoj korpi i reila da ga odgoji. U egipatskoj mitologijipostoji mit o bogu Ozirisu, koji je bio puten niz reku na lotosovomlistu, i takoe spasen.

11 Beladona (Atropa belladona), poznata i kao velebilje, otrovna biljka izporodice solanacea; ima ljubiastocrvene cvetove i crne bobice.

11


12/249

Ona pomisli: "Gle, jato vrana!"Al' pokaza se na svetlu dana -

To Sveto pismo krete i grakuSvetog Benedikta duhovnici.Ona e: "Pravilo je osnovnoZa sve koji se ovako baku:Na ovom svetu crni redovnici,Na onom svetu crni redovno."

"avo na zemlji" (London, 1712)

BERENIKINA KOSA, im. Sazvee (Coma Berenices)nazvano po eni koja je rtvovala svoju kosu da bi spaslamua.12

Da bi spasla ivot voljenog mua,Uvojke je svoje dala drevna dama;

A muka zahvalnost poast joj prua:Upisae njeno ime me zvezdama.

Za dananje udate lepotice,Koje bi dale mua da spasu kosu,Zatvorene su nebeske granice:Premalo je zvezda u celom Kosmosu.

G.D.

12 Berenija, ena Ptolomeja III (246-221. g. pre n. e.). Po nareenju,obeala je da e rtvovati kosu bogovima ako se njen mu vrati kui kaoosvaja Azije. Kosu je ostavila u hramu, odakle je prve noi nestala.Pria kae da su je vetrovi odneli na nebo, gde sada ini sazvee odsedam zvezda blizu repa Lava.

12


13/249

BESMISLICE, im. Prigovori upueni ovom sjajnom reniku.

BESMRTNOST, im.

Na kolena ljudi padnu,Nju traei odru grlo,Tuku, viu, lau teno,A zauzvrat da im dadnu,Ponosni bi bili vrloPreminuti za nju veno.

G.D.

BESKUNIK, im. Onaj koji je platio sve poreze na kuanskadobra.

BEZBONIK, im. Nesrenik koji veruje u neto to moe davidi i oseti. Profesor Hauison sa Dravnog univerziteta u

Kaliforniji tvrdi da su Jevreji bezbonici.

BEZOSEAJAN, prid. Obdaren velikom snagom da podnosizla koja spopadaju druge.

Kada su Zenonu13 rekli da je jedan od njegovih neprijateljanapustio ovaj svet, on bee oigledno potresen. "Kako!",uskliknu jedan od njegovih uenika, "zar plaete zbog smrtiprotivnika?" "Ah, tano je", uzvratio je uveni stoiar; "ali

trebalo bi da me vidite kako se smeim na smrt prijatelja."

BEZ PRIJATELJA, prid. Koji nikom ne moe da uiniuslugu. Lien bogatstva. Privren istini i zdravom razumu.

13 Zenon (336-264. g. pre n. e.), grki filozof iz Kitiona na Kipru. Osnovaoje stoiki kolu u Atini 308. g. pre n. e.

13


14/249

BIGAMIJA, im. Nedostatak ukusa, za koji e u budunostibiti odreena kazna poznata kao trigamija.

BITKA, im. Metod kojim se zubima odvezuje vor koji nijepopustio pod naporima jezika.

BLANKVERS, im. Nerimovani jampski pentametar - engleskistih koji je najtee pisati na pristojan nain; stoga ga naroitomnogo koriste oni koji ne mogu pristojno pisati bilo kakvestihove.

BLISTAV, prid. Nalik na jednostavnog amerikog graaninakoji se bakari u svom domu, ili dokazuje svoju vanost uoptem poretku stvari kao osnovna jedinica parade. Vitezovicarstva behu tako blistavi u svojim barunastim i zlatnimodorama da bi ih njihovi gospodari teko prepoznali. - "Analiklasa".

BLINJI, im. Osoba koju nam je zapoveeno da volimo kaosebe same, i koja ini sve to moe da nas uini neposlunima.

BOGOMDANO, prid. Neto neoekivano i upadljivo korisnoza osobu koja to ovim pridevom opisuje.

BOGOTOVANJE, im. Svedoenje Homo kreatora o solidnojizradi i lepom dizajnu Deus kreatusa. Popularna forma

samouniavanja, koja sadri i element ponosa14.

BOL, im. Neprijatan oseaj koji moe imati fizike uzroke uneemu to se deava telu, ili biti isto psihikog porekla,izazvan tuom sreom.

14 Homo kreator - ovek stvoritelj; deus kreatus stvoreni bog (lat.).

14


15/249

BOGAT, prid. Koji upravlja, podlono kontroli, imovinomlenjih, nesposobnih, rastronih, zavidljivih i nesrenih. To jemiljenje koje prevladava u podzemnom svetu, gde se Bratstvo

oveije najloginije razvija, i nalazi najiskreniju podrku. Zastanovnike srednjeg sveta, ova re je sinonim za dobar i mudar.

BOGATSTVO, im. Poklon Neba, koji znai:"Ovo je moj najdrai sin, i veoma sam zadovoljan njime."

-Don D. Rokefeler.Nagrada za rad i napor. -D. P. Morgan.Uteevina mnogih u rukama jednog. -JudinDebs.15

Nadahnuti leksikograf je miljenja da ovim odlinimdefinicijama on ne moe dodati nita vredno.

BOLEST, im. Proces aklimatizacije koji priprema duu zadrugi i gori svet.

BOTANIKA, im. Nauka o povru - onom koje nije dobro zajelo, kao i onom koje jeste. Uglavnom se bavi njihovimcvetovima, koji su preteno loe dizajnirani, neumetnikiobojeni i smrdljivi.

BRADA, im. Dlake koje esto odsecaju oni koji s pravomosuuju apsurdni kineski obiaj brijanja glave.

BRAMA, im. Onaj koji je stvorio Induse, koje uva Vinu aunitava iva, to je mnogo urednija podela rada nego one kojese nalaze kod boanstava nekih drugih naroda.

15 Judin Debs (Eugene Debs, 1855-1926), radniki voa, petostrukineuspeni kandidat Socijalistike partije za predsednika SAD (1900-1920).

15


16/249

Abrakadabrance, na primer, stvara Greh, uva Lopovluk, aunitava Glupost.Svetenici Brame, kao i oni Abrakadabranaca,ueni su i sveti ljudi koji nikada nisu nevaljali.

O, Brama, ti staro boansko ustrojstvo,Prvo Lice za hinduistiko Trojstvo.Tih i spokojan sedi usred planine,Lano skromno skrta noge pun vedrine -Ti mora da si Prvo Lice Jednine.

Polidora Smit

BRAK, im. Zajednica koja se sastoji od jednog gospodara,jedne gospodarice i dvoje slugu, to ukupno ini dvoje ljudi.

BRAVA I KLJU, im. Sprava po kojoj se poznaju civilizacijai prosvetljenost.

BRENDI, im. Aperitiv sastavljen od jednog dela groma imunje, jednog dela kajanja, dva dela ubistva, jednog delasmrti-pakla-i-groba i etiri dela proienog Sotone. Doza,stalno puna glava. Dr Donson16 je rekao da je brendi pieheroja. Samo e se heroj usuditi da ga pije.

BUDALA, im. Osoba koja se naroito esto nalazi uintelektualno-spekulativnim krugovima, a iri se kanalima

moralne aktivnosti. Budala je sveprisutna, sveoblina,svevidea, sveznajua, svemona. Budala to bee to izmislislova, tampu, eleznicu, parobrod, telegraf, banalnost i naune

16 Semjuel Donson (Samuel Johnson, 1709-1784), poznat kao drDonson, engleski knjievni kritiar i leksikograf. Imao veliki uticaj naenglesku knjievnost. Pisac Renika engleskog jezika.

16


17/249

discipline. Stvorio je rodoljublje, i nauio narode da ratuju -osniva je teologije, filozofije, prava, medicine i ikaga.Uspostavio je monarhistiki i republikanski oblik vladavine.

Postoji od venosti do venosti - kako je budalio u praskozorjestvaranja, tako budali i sada17. U osvit vremena, pevae naprvobitnim brdima, a u podne postojanja predvoae procesijubia. Njegova majinska ruka je toplo uukala ugaslo suncecivilizacije, i u sumraku on sprema ovekov veernji obrokmleka i moralnosti, i navlai pokriva sveopteg groba. I kadasvi mi ostali utonemo u san venog zaborava, on e ostatibudan da napie istoriju ljudske civilizacije.

BUDUNOST, im. Ono vreme u kojem nai poslovinapreduju, nai prijatelji su iskreni, i naa srea je osigurana.

BUKA, im. Smrad u uhu. Nepripitomljena muzika. Glavniproizvod civilizacije i njen znak raspoznavanja.

C

CE-CE MUVA, im. Afriki insekt (Glossina morsitans), iji seujed obino smatra za najbolji prirodni lek za nesanicu, iako

neki pacijenti vie vole onaj koji nudi ameriki romanopisac(Laljivus beskrajus).

17 Parafraza stihova iz IV pevanja Bajronovog speva Vitez Harold: " Timewrites no wrinkle on thine azure brow; / Such as creations dawn beheldthou rollest now

17


18/249

CENA, im. Vrednost, uz razuman dodatak za habanje i troenjesavesti to je traimo.

CIK-CAK, im. Putanja nesigurnog, krivudavog kretanjanapred, kao kod nekog ko nosi teret belog oveka.

CILJ, im. Zadatak koji postavimo svojim eljama.

CINIK, im. Hulja koja zbog nesavrenog vida vidi stvarionakvima kakve jesu, a ne onakvima kakve bi trebalo da budu.Zbog ovoga su Skiti imali obiaj da ciniku isteraju oi da bi mupopravili vid.

CIRKUS, im. Mesto gde konji, poniji i slonovi mogu dagledaju mukarce, ene i decu kako se ponaaju kao budale.

CITAT, im. Pogreno ponavljanje tuih rei. Same reipogreno ponovljene.

to tanije da bi citirao,Po Brueru18 on je prebirao.Kaza mirno i sveano: ,,'KoskaJe baena', ko to ree Toska."

Stampo Gauker

CRVENOKOAC, im. Severnoameriki indijanac, ija koanije crvena - bar ne spolja.

18 Ibenezer Bruer (Ebenezer Brewer, 1810-1897) - engleski leksinograf,autor brojnih renika i prirunika, najpoznatiji je Brewer's Dictionary ofPhrase and Fable.

18


19/249

CRVLJA HRANA, im. Gotov proizvod za koji smo misirovina. Sadraj Tad Mahala, Napoleonove grobnice iGrantovog mauzoleja. Crvlju hranu obino prevazilazi po

trajanju graevina u kojoj je smetena, ali i to "mora proi".Verovatno najgluplji rad kojim se ljudsko bie moe bavitijeste izgradnja grobnice za samoga sebe. Ozbiljni cilj uopte nemoe poduhvatu dati dostojanstvo, ve samo kontrastomnaglasiti unapred poznatu uzaludnost.

Ti, tata budalo! Postae predstava.Strai toliki rad, a i gotovinu,Na tu graevinu iju veliinuCeniti ne moe stanar koji spava.

Duboko i vrsto gradi svaki kutak,Obesni prostaci pokvarie ti planOdnosei kamenje iz dana u dan,to e tebi biti krae no trenutak.

Jer mrtvima vreme leti nemerljivo:Tvoj mramor bie prah kad zevne, ustane(Ako se to ikad zbi) i noge protegne;"Tek to zaspah", rei e nepoverljivo.

to bi ba tvoj grob od svih ljudskih znamenaTrajao dok ne svri i Vreme samo?

Zar tako je lake poivati tamo,Zanavek kao mrlja ispod kamena?

Doel Hak

19


20/249

CUI BONO? (lat.).19 Koje dobro e to doneti meni?

ABA, im. Veliki kamen koji je arhanel Gavrilo daopatrijarhu Avramu, i koji se uva u Meki. Patrijarh je od

arhandela moda traio hleb.

URKA, im. Velika ptica ije meso ima tu neobinu osobinuda, ako se jede na izvesne verske praznike, svedoi opobonosti i zahvalnosti. Uzgred budi reeno, i prilino jeukusno.

AKIRE. im. Donji deo odee odraslog civilizovanogmukarca. Ovaj odevni predmet je unkast, i ne poseduje arkena mestima gde se savija. Pretpostavlja se da ih je izmislio nekihumorista. Prosveeni ih zovu "pantalone", a neuki "gae".

ASTAN, prid. Oboleo od ogranienja dosega. Uzakodnodavnim telima uobiajeno je sve lanove nazivatiasnim; npr. "asni gospodin je laljiva dukela."

19 Cui bono (lat.) - Ciceron u besedi "Za Milona" navodi da su to reirimskog sudije Kasija Pedanija.

20


21/249

ESTITANJE, im. Utivost zavidljivih.

IN, im. Relativno uzdizanje u skali ljudske vrednosti.

Njegov vrlo visok poloaj na dvoruDruge je plemie poeo da vreda."Vi ne znate", uli su u odgovoru,"Kao on kraljeva da eete leda."

Aramis Duks

OVEANSTVO, im. Ljudska rasa, skupno, izuzimajuiovekolike pesnike.

OVEK, im. ivotinja toliko izgubljena u oduevljenomrazmatranju onoga to misli da jeste da ne uvida ono to bi bezsumnje trebalo da bude. Njegovo glavno zanimanje jeistrebljivanje drugih ivotinja, kao i onih sopstvene vrste, koja

se, meutim, mnoi takvom upornom brzinom da je vepreplavila sve naseljive delove Zemlje, a i Kanadu.

UDO, im. Dogaaj ili in van uobiajenog prirodnog poretkai neobjanjiv; npr. pobediti etiri kralja i keca sa etiri keca ikraljem.

UVEN, prid. Upadljivo nesrean.

Pogledajte, eno ga re peenOn koji je slavan biti hteo.Je I' srean? Zlatan mu rotilj ceo,A ugled mu koprcanjem steen.

Hasan Brabadi

21


22/249

D

DAN, im. Period od dvadeset i etiri sata, uglavnom pogrenoprovedena. Ovaj period se deli na dva dela, sam dan, i no, tj.dan u drutvu. U prvom se ljudi bave poslovnim gresima, udrugom onima druge vrste. Ova dva oblika drutvenihaktivnosti se proimaju.

DATI OSTAVKU, gl. Odrei se asti da bi se stekla nekaprednost. Odrei se neke prednosti da bi se stekla neka jo vea

prednost.

DEGENERISAN, prid. Manje uoljivo hvale vredan od svojihpredaka. Homerovi savremenici su bili odlian primerdegenerisanosti - tek njih deset je moglo da podigne kamen ilinapravi guvu poput nekog od junaka iz trojanskog rata.Homeru nikada nije dosta podsmevanja ljudima koji ive u"ovo degenerisano vreme", to je moda razlog zato su mudopustili da moli za hleb, to je, uzgred budi reeno, izuzetanprimer vraanja zla dobrim - jer da su mu to zabranili, sigurnobi umro od gladi.

DEGRADACIJA, im. Jedan od stadijuma moralnog idrutvenog napretka od privatnog ivota do politikepopularnosti.

DEINOTERIUM, im. Izumrli praroak slona koji je iveokada je pterodaktil bio u modi. Ovaj drugi je nastanjivao Irsku,a ime mu se izgovaralo Teri Daktil ili Piter O'Daktil, ve onakokako je onaj ko ga je izgovarao imao priliku da ga prethodnouje ili vidi napisano.

22


23/249

DEJEUNER20, im. Doruak Amerikanca koji je bio u Parizu.Izgovara se na razne naine.

DEKALOG, im. Serija zapovesti, ukupno deset - upravodovoljno da omogui inteligentan izbor onih koje e bitipotovane, ali ne toliko da izbor otea. Ovo to sledi jerevidirana verzija Dekaloga, prilagoena ovim krajevima.

Nemaj Boga osim mene!A ko bi uz ove cene?

Ne pravi sebi nikakva idolaKoji naljuti Roberta Ingersola21.

Ne spominji Gospoda uzalud.Saekaj as kad isplati se trud.

Nedelja nek je samo za besposlicu.

Ali idi gledaj bezbol utakmicu.

Roditelje potuj. Loe nije,Naroito kad stignu penzije.

Ne ubij. Ubice nemoj zatititi.Nee oni tvoje raune platiti.

Sa enom blinjeg ne ini preljubu.Osim ako on ve tvoju grli ljubu.

20 Dejeneur (fr.) - doruak21 Robert Grin Ingersol (Robert Green Ingersoll, 1833 - 1899), ameriki

advokat, politiar i govornik. Poznat po svojim izrazito agnostikim iantihrianskim pogledima.

23


24/249

Ne ukradi. To ti moe bit krajU biznisu. Zato bolje varaj.Ne svedoi lano na blinjega.

Tek reci ta pria se za njega.

Ne poeli nita to nije tvoje,Ve ga milom il' silom uzmi pod svoje.

G. D.

DELEGACIJA, im. U amerikoj politici, roba koja se dobija ukompletima.

DETINJSTVO, im. Period ljudskog ivota izmeu idiotlukabebe i ludosti mladia - dva koraka od grenosti odraslogoveka, i tri od kajanja starca.

DEVOJKA, im. Mlada osoba vetijeg pola sklona

neobjanjivim postupcima i pogledima koji izluuju i navodena zloin. Ova vrsta je rairena na svim meridijanima, nalazi sesvuda gde se trai, i prezire svuda gde se nalazi. Devojka nijesasvim neprijatna za posmatranje, niti (bez klavira i pogleda)nepodnoljiva za sluanje, mada je po lepoti daleko iza duge, apo onom njenom delu koji se uje mnogo slabija od kanarinca -kojeg je, osim toga, mnogo lake nositi.

DIJAFRAGMA, im. Miini zid koji deli bolesti grudi odbolesti stomaka.

DIJAGNOZA, im. Lekareva prognoza bolesti, zasnovana napacijentovom finansijskom i zdravstvenom stanju.

24


25/249

DIJAMANT, im. Mineral koji se esto moe nai ispodkorseta. Rastvara se u zlatu.

DIKTATOR, im. ef nacije koja vie voli poast despotizmanego kugu anarhije.

DIPLOMATIJA, im. Patriotska umetnost laganja za svojuzemlju.

DISKRIMINISATI, gl. Uzeti u obzir detalje po kojima senekoj osobi ili stvari moe zameriti vie, ukoliko je to uoptemogue, nego nekoj drugoj.

DIVLJENJE, im. Nae utivo priznanje da neko drugi lii nanas.

DNEVNIK, im. Svakodnevni zapis o onom delu ovekovogivota koji moe sam sebi da ispria a da ne pocrveni.

Harst22 vodae dnevnik, za misli krletku,Gde pisae svaku mudrost i dosetku.Pa aneo ree kad Harst preminu:"Po dnevniku znau o tebi istinu."Sve poslove druge zbog Harsta ostavi."Videe", Harst ree, "da sam svetac pravi."Radosno i tato tu zbirku radova

Izvadi iz depa mrtvakog pokrova.Aneo lagano okretae strane,Sve glupave misli, davno ve mu znane;

22 Vilijem Rendolf Harst (William Randolph Hearst, 1863-1951), amerikimagnat novinskog izdavatva, Birsov dugogodinji poslodavac (v.

pogovor).

25


26/249

Mrtio se jako jer jedino naePlitka oseanja i duhovne krae.Pa je Harstu tmurno dnevnik nazad dao:

"Sa svog pravog puta ti si odlutao.Jer Raj mesta nema za sjajne ideje,Nit Pakao duha da se njima smeje.Srean biti nee na drugome svetu."Tad ga utnu dole, nazad na planetu.

"Ludi filozof"

DOBAR, prid. Gospoo, to znai biti svestan vrednosti piscaovog dela. Gospodine, to znai shvatiti da ga treba ostaviti namiru.

DOBROINITELJ, im. Neko ko naveliko kupujenezahvalnost, ali pri tom ne utie znaajno na cenu, koja je idalje svima dostupna.

DOKAZ, im. Svedoanstvo koje je za nijansu vie uverljivonego to je neverovatno. Svedoenje dvoje pouzdanih svedokaumesto samo jednog.

DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimentie sasejanjem novih grehova i unapreuje gajenje osnovnih poroka.

DOSEG, im. Delokrug delovanja ljudske ruke. Oblast u kojojje mogue i uobiajeno zadovoljiti prohtev za davanjem.

Kao Biblija stara je ta istinaKojoj nas ue i ivot i sudbina:Najtei je ig - siromasi nose ga

26


27/249

Ogranienost ovekovog dosega.

G.D.

DOSELJENIK, im. Neobavetena osoba koja misli da je jednazemlja bolja od druge.

DOSTIGNUE, im. Smrt nastojanja i roenje gadenja.

DOVOLJNO, pril. Sve na svetu, ako to elite.

DRAGON, im. Vojnik koji tako ravnomerno kombinujehrabrost i zdrav razum da napada peice a povlai se na konju.

DRAMATURG, im. Onaj ko adaptira komade sa francuskog.

DROGA, im. Otkljuana vrata u zatvoru linosti. Ova vratavode pravo u zatvorsko dvorite.

DROMBULJE, im. Nemuziki istrument, na kojem se sviratako to se vrsto stegne meu zubima, a rukom pokuava da seukloni.

DRUGAIJE, pril. Nita bolje.

DRUIDI, im. Svetenici i podanici starog keltskog kulta koji

se nisu libili da upotrebe skromni mamac prinoenja ljudskihrtava. Veoma malo se zna o Druidima i njihovoj veri. Plinijetvrdi da se njihova vera, koja je nastala u Britaniji, proirila naistok sve do Persije. Cezar pria da oni koji ele da prouavajunjihove misterije treba da otputuju u Britaniju. I sam Cezar jeputovao u Britaniju, ali izgleda da nije uspeo da zadobije neki

27


28/249

visok poloaj u druidskoj crkvi, mada je njegov talenat zaprinoenje ljudskih rtava bio znatan.

Druidi su svoje obrede vrili u umama, i nisu nita znali o

hipotekama na crkve i godinjim kartama za iznajmljivanjeklupa. Ukratko, bili su pagani i, kako ih je jednomsamozadovoljno svrstao neki visoki svetenik anglikanskecrkve, disidenti.

DRVO, im. Visokorastue povre koje je Bog izmislio kaospravu za kanjavanje, ali zbog proceduralnih greaka veinadrvea uglavnom ima malo plodova, ili ak ni toliko. Kadaprirodno raa, drvo je pozitivan inilac civilizacije, i vaanfaktor javnog morala. Na strogom zapadu i osetljivom jugunjegovi plodovi (kako beli tako i crni), mada se ne jedu, slause sa optim ukusom, pa, iako se ne izvoze, doprinose optemblagostanju. Da prirodan odnos drveta i pravde nije izum sudijeLina dokazuje i ovaj pasus iz Moristerovog dela, koje jenapisano dva veka ranije:

I dok bejah u toj zemlji, odvedoe me da vidim nekoje drvo,kojeg zvahu Ghogho, o kojemu sam bio uo da se vrlopripoveda; ali kada rekoh da u njemu ne uviam nitaposebnoga, glaveina toga sela mi kazae:

"Drvo to nije sad plodonosno, ali kad mu bude doba zaraanje, videete sa njegovijeh grana okaene sve one koji suse suprotstavili njegovome kraljevskome velianstvu." Takodemi rekoe da na njihovom jeziku re "Ghogho" imade isto

znaenje to i na naemu "baraba". - Putovanja po Istoku

DUG, im. Domiljata zamena za lance i bi koje koriste goniirobova.

Kao to pastrmka, u akvarijum strpana,Ukrug bez predaha pliva da pronae otvor,

28


29/249

Stalno nos uz staklo priljubljuje sa svih strana,I nikad ne vidi kakav je to dri zatvor,Tako i jadni dunik, iako je ne vidi,

Osea usku meu to mu slobodu krati,Dug izbegava, jadikuje i svih se stidiDok ne shvati da je davno mogao da ga vrati.

Barlou S. Voud

DUGOVENOST, im. Neuobiajeno produavanje straha odsmrti.

DUH, im. So kojom ameriki humorista upropauje svojeintelektualno jelo time to je izostavlja.

DUHOVITOST, im. Otroumna i pametna primedba, koja seobino citira, a retko pamti; ono to filistinci23 vole da nazivaju"ala".

DUA, im. Svojstvo oko kojega je bilo mnogo rasprave. Platonje tvrdio da se one due koje su u prethodnim postojanjima (preAtine) dole do najjasnijeg uvida u neprolaznu istinu useljavajuu tela ljudi koji postaju filozofi. Sam Platon bio je filozof. Duekoje su se najmanje bavile boanskom istinom oivljavale sutela uzurpatora i despota. Dionizije I24, koji je pretio da e

23 Filistinci su bili pleme koje je nastanjivalo jugozapadni deo Azije. Bilisu u stalnom sukobu sa Izraelianima. U 17. veku u Nemakoj, refilistinac poprimila je znaenje mediokritetiske osobe koja jeravnoduna ili neprijateljski raspoloena prema kulturi; ovaj izraz je uengleski jezik uveo Metju Arnold u knjizi Kultura i anarhija (1869).

24 4Dionizije I (430?-367. g. pre n. e.), zvani Stariji, sirakuki tiraninpoznat po okrutnosti. Platon je boravio na njegovom dvoru uneuspenom pokuaju da ostvari svoje politike ideje.

29


30/249

pogubiti filozofa visokog ela, bio je uzurpator i despot.Nesumnjivo, Platon nije bio prvi koji je stvorio filozofskisistem koji se mogao upotrebiti protiv linih neprijatelja;

svakako nije bio ni poslednji."to se tie prirode due", pie ueni autor dela Diversiones

Sanctorum, "teko da je bilo vee rasprave od one oko njenogmesta u telu. Moje je uverenje da je sedite due u trbuhu - izkojeg uverenja moemo uoiti i razumeti istinu koja do sadanije bila shvaena, naime, da je od svih ljudi najpoboniji baderonja. U Bibliji pie da on od "stomaka pravi boga"25 kakoonda ne bi bio poboan, ako je njegovo boanstvo uvek uznjega da mu obnovi veru? Ko bolje od njega moe poznavatimo i velianstvo koje oboava? Ozbiljno i istinito vam kaem,dua i stomak su jedno Boansko Bie; takvo bee i uverenjePromazijevo, koji je ipak greio jer mu je odricao besmrtnost.On je uoio da njegova vidljiva i materijalna tvar propadazajedno sa ostatkom tela posle smrti, ali o njegovojnematerijalnoj sutini nije znao nita. To je ono to mi

nazivamo Apetit, i on opstaje, uprkos smrtnosti, da budekanjen ili nagraen na drugom svetu, ve prema tome ta jetraio u ivotu. Apetit koji je neotesano traio nezdrava jestivaopte pijace i javne trpeze treba da bude osuen na venu glad,dok e onaj koji je utivo ali uporno zahtevao jarebice, kavijar,supu od kornjae, zubatce, guiju patetu i sline hrianskeobroke duhovno uivati u njihovim duama zauvek, i gasiti ebesmrtnim delovima najboljih i najreih vina koja su ikada

ovde dole napravljena. To je moje religijsko uverenje, iako saaljenjem moram da priznam da ni Njegova Svetost Papa, niNjegova Visost Nadbiskup Kenterberija (koje podjednakopotujem) ne pristaju na njeno irenje."

25 "... kojima je Bog trbuh, i slava u sramu njihovu... " (Filibljanimaposlanica svetoga apostola Pavla 3: 19).

30


31/249

DUNOST, im. Ono to nas neumoljivo goni u pravcu profita,du puteva naih elja.

Ser Lavender Portvajn sazna ljutit za sportSvoga Velianstva: da ljubi ledi Port.U besu poele tadaDa od Kralja uzme presto.Meutim, dunost ga svlada,Pa uze zlato i resto, Umesto.

G.D.

DVAPUT, pril. Jedanput previe.

DVOBOJ, im. Formalna ceremonija koja prethodi pomirenjudva neprijatelja. Potrebna je velika vetina da bi se ona izvelana zadovoljavajui nain; ukoliko se izvri nespretno, moedoi do neoekivanih i izuzetno tekih posledica. Pre mnogo

godina, jedan ovek je ak i poginuo u dvoboju.

Dvoboji su porok samo za gospodu;I stalno se svojoj ja alim sudbinito u nekoj srenoj ne ivim doliniU nekoj dravi gde ima sloboduDa rivala srui sa stene u vodu,Da mua ko krompir izree na krike,

Dunika pogodi metkom ispod mike,Dobrog tek da mu krst vrh glave pobodu.Da ustrelim neke hulje ja ba udim,Il' da ih probodem i tako im sudimAko s ivotom lupekim nastave.Kao da tu rulju vidim ovog asa,

31


32/249

Da prkosi meni, marirala zla masa,Bleh orkestar vodi i nosi zastave.

Ksamba Q. DarDVORSKA LUDA, im. inovnik koji je nekada bio deokraljevske svite, i iji je zadatak bio da zabavlja dvor smenimdelima i izjavama o ijoj je apsurdnosti svedoila i njegovakomina odora. Poto su se kraljevi oblaili dostojanstveno,svetu je trebalo nekoliko vekova da shvati da su njihova dela iodluke dovoljno smeni da zabave ne samo dvor ve i itavooveanstvo. I pored naziva dvorska luda, pesnici i pisci voleda ga prikazuju kao naroito pametnog i duhovitog oveka. Udananjim cirkusima, tuni duh dvorske lude oneraspoloujeskromniju publiku, istim alama kojima je nekada uspavljivaomramorne odaje, vreao plemeniti oseaj za humor, i prolivaokraljevske suze.

DDELAT, im. Sudski slubenik koji obavlja izuzetnodostojanstvene i naroito vane dunosti, i koga naslednoprezire onaj deo stanovnitva koji ima pretke sumnjivogpotenja. U nekima od saveznih drava, njegov posao sadaobavlja elektriar, na primer u Nju Dersiju, gde je nedavno

reeno da se pogubljenja izvravaju strujom. Ovo je prvi put dava leksikograf uje da neko dovodi u pitanje opravdanostveanja stanovnika Nju Dersija.

DEP, im. Kolevka motiva i grob savesti. ene nemaju ovajorgan; stoga one deluju bez motiva, a njihove savesti, poto imje grob uskraen, ostaju zauvek ive, i priznaju tue grehe.

32


33/249

UBRE, im. Bezvredna tvar, na primer religije, filozofije,knjievnosti, umetnosti i nauke koje zagauju oblasti juno odHiperboreje26

E

EGOISTA, im. Osoba niskog ukusa, koja se vie zanima zasamu sebe nego za mene.

EKSCENTRINOST, im. Metod razlikovanja tako jeftin daga budale koriste da bi naglasile svoju nesposobnost.

EKSKOMUNIKACIJA, im. Ta je "ekskomunikacija"zapoved Veoma esta za crkvenu propoved.

Obred je to kojim se baci prokletstvoNa grenika i njegovo ubeenje -Prepusti ga avolu u veno ropstvo,Sprei Hrista da mu prui izbavljenje.

Get Hakl

ELEGIJA, im. Sastav u stihovima u kojem pisac, ne

primenjujui nijedan od metoda humora, tei da dovedeitaoev duh u stanje najplanijeg neraspoloenja.

ELEKTOR, im. Onaj ko uiva u svetom pravu da glasa zaoveka koga je izabrao neko drugi.

26 Hiperboreja - u grkoj mitologiji, oblast krajnjega severa.

33


34/249

ELEKTRICITET, im. Sila koja izaziva sve prirodnefenomene za koje se ne zna pouzdano da ih izaziva netodrugo. Isto je to i munja, i njen uveni pokuaj da pogodi dr

Bendamina Frenklina jedan je od najslikovitijih doivljaja izivota tog velikog i dobrog oveka. Uspomena na dr Frenklinauva se sa velikim potovanjem, naroito u Francuskoj, gde jenedavno njegova votana figura izloena, uz natpis koji jedirljivo saeo njegov ivot i doprinos nauci:

"Gospodin Frenklin, izumitelj elektriciteta. Ovaj istaknutinaunik umro je na ostrvima Sendvi poto je nekoliko putaoplovio svet, i pojeden je od divljaka od kojih nijedan deo nijenikada povraen."

Izgleda da je elektricitetu sueno da igra veoma vanu uloguu umetnosti i industriji. Jo nije reeno pitanje njegoveekonomine primene u neku odreenu svrhu. ali eksperimentisu ve pokazali da e bolje od plinske lampe pokretati tramvaj ibolje od konja osvetljavati sobu.

EMANCIPACIJA, im. Prelazak roba sa tiranije drugog nasopstveni despotizam.

Bio je rob i sluao po dunosti;Gvozdeni okovi sekli ga do kosti.Tad Sloboda ime vlasnika izbrisa,Pritegnu zakivke i svoje upisa.

G. D.

EMOCIJA, im. Teka bolest izazvana izlivom srca u glavu.Ponekad je praena obilnim curenjem hidriranog natrijum-hlorida iz oiju.

34


35/249

ENTUZIJAZAM, im. Mladalaka boljka, koja se moeizleiti malim dozama kajanja uz spoljanju upotreburazoaranja. Bajron, koji se dovoljno oporavio da bi ga nazvao

entuzi-mazam, doiveo je i drugi napad, koji ga je odveo uMisolongi27.

EPIGRAM, im. Kratka, otra izreka u stihu ili prozi; esto jeodlikuju gorina ili okrutnost, a ponekad i mudrost. Slede nekiod poznatijih epigrama uenog i domiljatog dr DamrahaHoloboma:

Bolje poznajemo svoje potrebe nego tue. Sluiti samo sebiekonomino je u pogledu administracije.

U svakom ljudskom srcu nalaze se tigar, svinja, magarac islavuj. Raznolikost karaktera posledica je njihove nejednakeaktivnosti.

Postoje tri pola: mukarci, ene i devojke.enska lepota i muka slava imaju ovu slinost: oni koji ne

razmiljaju u njima vide nekakvu potvrdu uverljivosti.

EPIKUREJAC, im. Protivnik Epikura, trezvenog filozofa,koji je smatrao da zadovoljstvo treba da bude ovekov glavnicilj, i nije gubio vreme u zadovoljavanju svojih ula.

EPITAF, im. Natpis na grobu koji pokazuje da vrline steenesmru imaju retroaktivno dejstvo. Sledi jedan dirljiv primer:

U ovome grobu lei paroh lino,Mudar, poboan, skroman i tome slino.Takav se ivot samo poeleti moe.

27 Misolongi - mesto u Grkoj u kojem je Bajron umro od groznice 1824,pomaui grkim ustanicima u organizovanju vojske za borbu protivturskih okupatora.

35


36/249

To je sve o njemu - i oprosti mu, Boe.

EPOLETA, im. Ukraeni znak koji slui za razlikovanje

oficira od neprijatelja - to jest od oficira nieg ina, koji binjihovom smru doli do unapreenja.

ERUDICIJA, im. Praina istresena iz knjige u praznu glavu.

EULOGIJA, im. Pohvala osobi koja ili ima prednost da jebogata i mona ili uviavnost da bude mrtva.

ETNOLOGIJA, im. Nauka koja se bavi raznim ljudskimplemenima, na primer pljakaima, lopovima, prevarantima,glupacima, lunaticima, idiotima i etnolozima.

EVANELISTA, im. Glasnik sa dobrim vestima, naroito (ureligioznom pogledu) takvim koje nama nude spasenje a naimsusedima prokletstvo.

EVHARISTIJA, im. Verska svetkovina sekte Teofaga28Jednom prilikom, na nesreu, doe do rasprave meulanovima sekte oko toga ta oni to zapravo jedu. U ovojraspravi ubijeno je ve vie od pet stotina hiljada ljudi, apitanje je jo nereeno.

EZOTERIAN, prid. Naroito apstraktan i do savrenstva

okultan. Antike filozofije delile su se u dve grupe -egzoterine, koje su sami filozofi mogli delimino darazumeju, i ezoterine, koje niko nije mogao da razume. Ovepotonje su najdublje uticale na savremenu misao i naile nanajire prihvatanje u naem vremenu.

28 Teofag (gr.) - bogoder. Euharistija (gr.) - priest.

36


37/249

F

FANATIK, im. Neko ko je uporno i fanatino privrenmiljenju s kojim se vi ne slaete.

FELJTON, im. Knjievno delo, obino neka pria koja nijeistinita, koja se razvlai kroz nekoliko brojeva nekog lista iliasopisa. esto se svakom nastavku dodaje "sinopsisprethodnih poglavlja" za one koji ih nisu proitali, ali mnogo bipotrebniji bio sinopsis sledeih poglavlja, za one koji nemaju

nameru da njih itaju. Jo bolji bi bio sinopsis celog dela.Pokojni Dejms F. Bouman pisao je jednom prilikom priu ufeljtonu za neke nedeljne novine, u saradnji sa nekim genijemije ime nije doprlo do nas. Nisu pisali zajedno, venaizmenino, tako to bi Bouman napisao nastavak za jednunedelju, a njegov prijatelj za sledeu, i tako do sudnjeg dana(nadali su se oni). Naalost, posvaali su se, i jednogponedeljka, kada je Bouman proitao novine da se pripremi za

svoj posao, shvatio je da mu je zadatak veoma jasno odreen,na iznenaujui i bolan nain. Njegov saradnik je sve linostiprie ukrcao na brod, i potom ga potopio nasred Atlantika.

FETA, im. Festival. Verska proslava najee obeleenadranjem i opijanjem, esto u ast neke svete osobe koja seodlikovala trezvenou. U rimokatolikoj crkvi fete su

"pokretne" i "nepokretne"

29

, ali oni koji slave uvek sunepokretni dok se ne napune. U najranijem dobu, ove zabavesu imale karakter fete za pokojnike; drali su ih Grci (pod

29 Dani svetkovina podeljeni su u hrianskom kalendaru na razne naine.Jedan je na "pokretne" i "nepokretne". "Pokretni" zavise od Uskrsa, na

primer, nedelja posle sv. Trojstva, nedelja posta... "Nepokretni" su,recimo, Boi (25. 12.), Svi sveti (1. 11. )...

37


38/249

imenomNemeze), Acteci i Peruanci, a i dan-danas su popularnekod Kineza; veruje se, meutim, da su tadanji mrtvaci, istokao i nai, veoma malo jeli. Livije pie da je meu mnogim

rimskim praznicima bio i Novemdiale, koji se odravao svakiput kada bi sa neba padalo kamenje.

FILANTROP, im. Bogat (i najee elav) stariji gospodinkoji je nauio da se smei dok mu savest prazni dep.

FILISTINAC, im. Onaj iji je um podloan uticaju sredine, iprati modu u miljenju, oseanju i oseajnosti. Ponekad jeuen, esto bogat, najee ist i uvek ozbiljan.

FILOZOFIJA, im. Mrea mnogobrojnih puteva koji izNiotkud vode u Nigde.

FINANSIJE, im. Umetnost ili nauka upravljanja prihodom isredstvima u korist onoga ko njima upravlja.

FIZIOGNOMIJA, im. Umetnost odreivanja tueg karakterana osnovu razlika i slinosti izmeu njegovog lica i naeg, kojeje merilo izvrsnosti.

Ree ludi ekspir: "Nema lai vee -Da karakter lei u crtama lica. "30

Fiziognomista njegov lik prozree:

"Niko na tom licu mudrost nai nee!Taj je ekspir, vidim, glup i neznalica.Da sebe odbrani, pljuje to umee."

Lavatar ank

30 Citat iz Makbeta, I, iv: "There is no art / To find the mind's constructionin the face."

38


39/249

FLEKA OD MUVE, im. Prototip interpunkcije. Garvinus jeprimetio da su sistemi interpunkcije koji su u upotrebi u raznimpismenim zemljama zavisili u poetku od drutvenih navika i

naina ishrane muva koje su u tim zemljama ivele. Ovastvorenja, koja su se oduvek odlikovala dobrosusedskim iprijateljskim odnosima sa piscima, izdano ili krto - zavisnood svojih telesnih navika - ukraavala su rukopise koji su raslipod perom, istiui smisao dela vrstom interpretacije koja jebila nezavisna i bolja od pievih moi. "Stari majstori"knjievnosti - to jest oni rani pisci ija dela tako cene kasnijikritiari i piskarala na istom jeziku - nisu ni koristiliinterpunkciju, ve su radili u slobodnom nizu, bez onih naglihprekida toka misli koje izaziva upotreba take. (Isto to moemodanas videti kod dece, to je odlian i lep dokaz za tezu dadetinjstvo pojedinca ponavlja metode i stadijume razvoja kojisu odlikovali detinjstvo vrste.) Moderni istraivai su otkrili dasu svu interpunkciju u delima ovih prvobitnih pisara ubacilinjegovi vredni i domiljati saradnici - obine kune muve

(Musca maledicta)31

. Pri prepisivanju ovih starih rukopisa, dabi svojim doprinosom obeleili delo, ili da bi sauvali ono tosmatraju (sasvim prirodno) boanskim otkrovenjem, kasnijipisci paljivo i tano prepisuju sve znake koje nau napergamentu ili papirusu, i time neprocenjivo mnogo doprinosejasnoi misli i vrednosti dela. Prirodno je da se pisci koji susavremenici prepisivaa koriste ovim znacima u sopstvenomradu, i da, uz saradnju koju su im voljne pruiti muve iz

njihovih domainstava, esto dostiu, a ponekad i prevazilazestara dela, bar u pogledu interpunkcije, to nipoto nije malastvar. Da bi se u potpunosti shvatila vanost uloge koju vremuve u knjievnosti, dovoljno je staviti stranicu iz dela nekogpopularnog romanopisca pored tacne eera i melase u

31 Musca medicta (lat.) - prokleta muva

39


40/249

sunanoj sobi, i posmatrati kako se "duhovitost popravlja i stilproiava", u direktnoj proporciji sa duinom izlaganjastranice.

FORMA PAUPERIS (lat.). U liku siromanog oveka - metodkojim je parniaru bez novca za advokata omogueno da izgubisluaj.

Kad je Adam stupio pred Kupidov sud strani(On je vladao dok Adam jo izmiljen ne bi),Traei Evinu ljubav, kae arhiv prani,Stajao je i molio bez ieg na sebi.

"Moli in forma pauperis", uskliknu Eva."AI' ne moe proces ovaj biti tako voen."Jadni Adam osta neuslienih zahteva:I ode kako doe - nag ko od Boga roen.

G. D.

FOTOGRAFIJA, im. Slika koju je naslikalo Sunce iako nemaumetnikog obrazovanja. Neto je bolja od radova Apaa, aline toliko dobra kao radovi ejena.

FRENOLOGIJA, im. Nauka o deparenju preko lobanje.Sastoji se od nalaenja i iskoriavanja organa za glupost.

G

GARGOJLA, im. Oluk koji se nalazi ispod krovovasrednjovekovnih zgrada, najee u obliku groteskne karikature

40


41/249

nekog linog neprijatelja arhitekte ili vlasnika zgrade. Ovo jenaroito esto bio sluaj na crkvama i drugim crkvenimgraevinama, na kojima gargojle predstavljaju pravu kartoteku

lokalnih jeretika i protivnika. Ponekad, kada bi dola novavlast, stare gargojle bi bile zamenjene drugima koje bi imalevie veze sa linim netrpeljivostima novih upravnika.

GATANJE, im. Umetnost iakavanja skrivenog. Gatanja imaonoliko varijanti koliko i plodonosnih vrsta lakovernika u cvatui ranih budala.

GENEALOGIJA, im. Opis neijeg porekla poevi od pretkakoji nije naroito mario da opie svoje.

GEOGRAF, im. ovek koji vam usred noi moe rei razlikuizmeu spoljanjosti i unutranjosti planete Zemlje.

GEOLOGIJA, im. Nauka o prouavanju Zemljine kore. Tome

e se svakako dodati i prouavanje njene unutranjosti, imneko uspe da izae iz bunara a da ostane priljiv. Geolokeformacije planete koje su ve uoene ovako su katalogizirane:Primarna, ili nia, sastoji se od stena, kostiju zaglavljenihmagaraca, rudarskog alata, antikih statua bez nosa, panskihzlatnika i predaka. Sekundarna se uglavnom sastoji od kinihglista i krtica. Tercijarna sadri eleznike ine, plonike, travu,zmije, plesnive izme, pivske flae, konzerve paradajza, pijane

graane, ubre, anarhiste, lajave pse i budale.

GIHT, im. Ime koje lekari koriste za reumatizam bogatihpacijenata.

GILJOTINA, im. Naprava zbog koje Francuz s dobrim

41


42/249

razlogom slee ramenima.U svom velikom delu O raznim linijama rasnog razvoja,

ueni profesor Brejfagl tvrdi da uestalost ovog gesta - sleganja

ramenima - meu Francuzima svedoi o tome da oni vodeporeklo od kornjaa, i da je ovo samo ostatak obiaja uvlaenjaglave u oklop. Tek s najveom nelagodom usuujem se da sene sloim sa tako velikim autoritetom, ali moje je miljenje(inae izneto i detaljnije obrazloeno u mom delu O naslednimemocijama, knj. II, gl. XI) da je sleganje ramenima slab dokazza tako vanu teoriju, jer pre Revolucije ono uopte nije bilopoznato. Uopte ne sumnjam da je sleganje ramenima direktnopovezano sa strahom koji je izazivala giljotina u periodu svojeaktivnosti.

GLASANJE, im. Instrument i simbol moi slobodnog ovekada napravi budalu od sebe i upropasti svoju zemlju.

GLASINE, im. Omiljeno oruje onih koji ele da vam

potkopaju ugled.

O, otra, od tita i oklopa jaa,Od begunca bra, od garda vetija;Od tebe, Glasino, nema boljeg maaProtiv suparnika i slinih betija.Rivala straie protivnik nevidljivPa uzalud hvata za balak otricu,

A moj britki jezik, dug, ljut, nepredvidljiv,Tek naznai neku prastaru krivicu.Tako bez udarca ubijem nitkova,Raduje me vrlo sudbina njegova,A sranost uvam za dumana nova.

Doel Bakster

42


43/249

GLASOVIT, prid. Zgodno postavljen kao meta za strele zlobe,zavisti i zluradosti.

GLAVONJA, im. Pobornik parlamentarne strane u britanskomgraanskom ratu. Tako su nazvani zbog obiaja da nose kratkukosu, dok su njihovi protivnici, Kavaljeri, nosili dugu kosu.Bilo je i drugih razlika meu njima, ali razliite frizure bile suosnovni uzrok svae. Kavaljeri su bili rojalisti jer je kralj, poprirodi lenj ovek, vie voleo da pusti kosu da mu raste nego dapere vrat. Ovo su Glavonje, koji su uglavnom bili berberi isapundije, shvatili kao uvredu svog zanata, i naroito seokomili na kraljev vrat. Potomci zaraenih strana se sada sviiaju slino, ali vatre neprijateljstva zapaljene u tom staromsukobu i dalje tinjaju pod snegovima britanske utivosti.

GLUPAK, im. Pripadnik vladajue dinastije u knjievnosti iivotu. Glupaci su stigli zajedno sa Adamom, i, poto behumnogobrojni i izdrljivi, preplavili su sve naseljive delove

sveta. Tajna njihove moi je u njihovoj neosetljivosti naudarce; zagolicate li ih toljagom, oni e se nasmejati izrekaviusput neku banalnost. Glupaci potiu iz Beotije32, odakle supobegli zbog pretnje smrti od gladi, jer je njihova glupostupropastila useve. Nekoliko vekova je Filisteja vrvela od njih, ineke od njih i danas zovemo Filistincima. U burno vremeKrstakih ratova povukli su se odatle i postepeno se rairilikroz celu Evropu, zauzevi veinu visokih poloaja u politici,

umetnosti, knjievnosti, nauci i teologiji. Otkada je delegacija

32 Beotija, to na Grkom znai "Zemlja krava" - oblast u staroj Grkoj,severozapadno od Atine. Stanovnici su se bavili poljoprivredom istoarstvom. Atinjani su ih prezirali. Poput Filistinca, i Beoanin u

prenosnom smislu oznaava dosadnu, glupu i neobrazovanu osobu.Zanimljivo je da su iz Beotije bili Hesiod, Pindar, Plutarh...

43


44/249

Glupaka dola u Ameriku sa kolonistima na Mejflaueru33 iposlala nazad povoljan izvetaj o ovoj zemlji, poveanjenjihovog broja razmnoavanjem, doseljavanjem i

preobraenjem brzo je i stalno. Prema najpouzdanijimstatistikama, broj odraslih Glupaka u Americi je samo netoispod 30 miliona, ukljuujui i statistiare. Intelektualnosredite ove rase je negde u blizini Peorije34, u dravi Ilinoj, aliGlupaci iz Nove Engleske su najokantnije moralni35.

GNEV, im. Ljutnja veeg stepena i vieg kvaliteta, primerenauzvienim likovima i vanim situacijama, kao npr. "gnevboiji", "dan gneva" i slino. Meu starim narodima kraljevskignev je smatran za sveti, jer je za svoje ispoljavanje mogao dapridobije nekog od bogova; istu mogunost su imali isvetenici. Grke pred Trojom je toliko muio Apolon da suiskoili iz tiganja Hrisovog gneva u vatru Ahilovog gneva,mada Agamemnon, koji bee jedini krivac, nije bio ni pren nipeen36. Takoe, poznat sluaj imuniteta je i Davidov; on je

navukao na sebe gnev Jahvea kada je prebrojao svoj narod.33 "Mejflauer" ("Mayflawer") - brod kojim su 1620. doli u Ameriku

Puritanci koji su pobegli iz Engleske.34 Peorija (Peoria), mesto u dravi Ilinoj, ije je ime u amerikom govoru

sinonim za osrednjost ukusa.35 Nova Engleska - oblast na istonoj obali SAD gde su Puritanci izbegli iz

Engleske osnovali prve kolonije. Puritanci su bukvalno tumaili druguboiju zapovest - ne ini sebi lanoga idola - to je dovelo do velikogusporenja razvoja vizuelnih umetnosti u SAD. Njihovi stavovi premadrugim umetnostima nisu bili nita napredniji.

36 U Ilijadi se govori da su Ahejci, opsedajui Troju, zarobili Hriseidu,kerku Hrisa, Apolonovog svetenika. Agamemnon, vojskovoaAhejaca, odbio je da je vrati mada mu je Hris nudio otkup. Na Hrisovumolbu, Apolon je poslao kugu na Ahejce. Agamemnon je tada pristao davrati Hriseidu, ali je zato traio Ahilovu lepu robinju Briseldu. Ovo jevrlo ozlojedilo Ahila, pa se povukao iz borbe, to je dovelo do promeneratne sree na tetu Ahejaca.

44


45/249

Sedamdeset hiljada ljudi platilo je ivotom37. Bog sadapredstavlja Ljubav, a direktor popisa obavlja Davidov posaobez straha od katastrofe.

GNOM, im. U severnoevropskoj mitologiji, patuljasti duh kojije nastanjivao unutranjost zemlje i posebno se brinuo onjenom mineralnom blagu. Bjorsen, koji je umro 1675, kae dasu gnomovi bili veoma esta pojava u junim delovimavedske kada je on bio dete, i da ih je i sam neretko viao kakotrkaraju po brdima pred zalazak sunca. Ludvig Binkerhof jevideo tri gnoma 1792, u Crnoj umi, a Snedeker tvrdi da su oni1803. isterali grupu rudara iz jednog leskog rudnika.Zasnivajui svoje proraune na podacima iz ovih izjava,zakljuili smo da su gnomovi izumrli verovatno ve 1764.

GNOSTIARI, im. Sekta filozofa koji su hteli da izveduspajanje izmeu ranih hriana i platonista. Ovi prvi nisupristali na spoj, i kombinacija je propala, na veliku alost onih

koji su pokuali da je organizuju.

GNU, im. ivotinja sa juga Afrike koja u pripitomljenomstanju podsea na konja, bufala i jelena. U divljem stanjupodsea na udar groma, zemljotres i ciklon.

Na samom afrikom dnuLovac se hitro sagnu:

U daljini, kao u snu,

37 Pod stare dane, David je podlegao Sotoninom iskuenju, i reio daprebroji svoj narod. Rezultat je bio 800.000 ljudi u Izraelu i 500.000 uJudeji koji mogu da "potegnu ma". Rezultat je takoe bio i da se Bograzgnevio, i ponudio mu mogunost da bira izmedu tri kazne: sedamgodina gladi, tri meseca beanja pred neprijateljima, ili tri dana kuge.David je odabrao ovo tree, i aneo smrti odneo je 70.000Ijudi.

45


46/249

Miroljubivi, zamiljeni gnu.I pomisli: "Jedna strela u stegnu,Pa po porciju mrsnu." Luk nategnu,

Al' trgnu se gnu,Huknu, riknu,Rogom ga dignu.Na palmu samotnu udarcem ga hitnu." Suzbih narav jarosnu,Povukoh se", lovac jauknu."Inae bi ranu smrtnuDobio taj dobroudni gnu."

Darn Lefer

GNJAVATOR, im. Osoba koja pria kada vi elite da slua.

GODINA, im. Period od tri stotine ezdeset i pet razoaranja.

GORGONA38, im.

Ta je Gorgona bila devojka stamena -Stari Grci postali bi komad kamenaKada bi ugledali njene oi strane.Iz ruevina iskopavamo ih praneI njihova izrada loa ba nas udi:

Izgleda da grki vajari behu ludi.

GOSPOICA, im. Titula kojom obeleavamo neudate ene da

38 Gorgone - u grkoj mitologiji, tri sestre, Stena, Eurilija i Meduza (ilisamo Meduza), koje su imale zmije upletene u kosu, ruke od bronze ikrila. Svako koga bi pogledale pretvorio bi se u kamen. Meduzu, jedinusmrtnu, ubio je Persej.

46


47/249

bismo istakli da su na tritu. Gospoica (Gica), Gospoda(Ga) i Gospodin (G.) tri su najneprijatnije rei u jeziku, i pozvuku i po znaenju. Dve su nastale korupcijom rei

gospodarica, a trea na isti nain od rei gospodar. Uprkosoptem ukidanju drutvenih titula u ovoj zemlji, nekako suuspele da izbegnu tu sudbinu i nastavile su da nas progone.Ako ih ve moramo imati, budimo bar dosledni i uvedimojednu i za neoenjenog mukarca. Ja predlaem Gr., skraenood Grozan.

GOSTOPRIMSTVO, im. Vrlina koja nas navodi da hranimo ismestimo izvesne osobe kojima hrana i smetaj uopte nisupotrebni.

GOVORNITVO, im. Zavera govora i delovanja da prevarerazumevanje. Tiranija ublaena stenografijom.

GRABELJIVOST, im. Dalekovidost bez marIjivosti.

tedljivost monih.

GRACIJE, im. Tri prelepe boginje, Aglaja, Talija i Eufrozina,koje su dvorile Veneru, sluei je bez nadoknade. Nita nisutroile na hranu i smetaj, poto skoro nita nisu jele, a oblailesu se prema vremenskim prilikama, nosei onaj vetar koji bi sezadesio da duva.

GRADSKI VENIK, im. Veti kriminalac koji prikriva svojetajne krae prividnim lanim haraenjem.

GRAMATIKA, im. Sistem klopki paljivo pripremljen zanoge samoukog oveka, i postavljen du staze kojom on grabika znamenitosti.

47


48/249

GRAMOFON, im. Dosadna igraka koja vraa u ivot mrtvubuku.

GRANICA, im. U politikoj geografiji, zamiljena linijaizmeu dva naroda, koja deli zamiljena prava jednih odzamiljenih prava onih drugih.

GRAVITACIJA, im. Tenja svih tela da se meusobnopribliavaju snagom proporcionalnom koliini materije kojusadre - pri emu se koliina materije koju sadre odreujesnagom njihove tenje da se meusobno pribliavaju. Ovo jedivan i pouan primer kako nauka, poto proglasi A za dokazB, B proglasi za dokaz A.

GROB, im. Mesto na koje se polau mrtvi da ekaju dolazakstudenata medicine.

Pred samotnim grobom stojim u bolu,

Prekrili ga korov, kupine i trava;Jadikuje tiho vetar u dolu,Ne uje ga onaj koji veno spava.

Metanina jednog uz grob sam sreo.Rekoh: "On ne uje vetar kako duva.""De e ut''', ree, "kad je odapeo?Ne b' on vie uo ni top da mu gruva."

"Ah, istina", rekoh, "avaj, istina!Nema tog zvuka ula da mu pobudi.""to to pria, jadan, budaletinaTa je to je ula mrtvac da s' probudi."

48


49/249

Klekoh i molih: "Boe, sklon mu budi,Smiluj mu se i u Raj ga pusti pravo."Seljak me gleda dok kleah na grudi,

Pa mi ree: "Momak, ti ga nis' poznavo. "

Pobiter Dank

GROBLJE, im. Izolovano mesto u predgrau na kojemoaloeni uporeuju lai, pesnici gaaju u metu, akamenoresci se klade ko e manje greaka napraviti naspomeniku. Natpisi koji slede posluie kao ilustracija rezultatapostignutih u ovim olimpskim naporima:

Njegove vrline behu tako upadljive da su ih njegovineprijatelji, u nemogunosti da ih zanemare, poricali, a njegoviprijatelji, ijim su rasputenim ivotima predstavljale prekor,prikazivali kao poroke. Spomen na njih podie njegovaporodica, koja ih je delila.

Spustismo u grobnu tiinuNau malu Katarinu.

Tomas i Meri Rozeti

P.S. - Gabrijel39 e je uzneti.

GROBNICA, im. Kua ravnodunosti. Grobnicama se sada

preutnim sporazumom priznaje izvesna svetost; ali kada suve dugo nastanjene, ne smatra se za greh provaliti u njih iispreturati ih. Doktor Hagins, uveni egiptolog, objasnio je dase u grobnicu moe nekanjeno "unii" im prestane da

39 Gabrijel (Gavrilo) - jedan od arhanela. Boanski glasnik. Na Sudnjidan trubom budi mrtve.

49


50/249

"vonja", poto je onda jasno da je sva dua isparila. Ovorazumno gledite sada prihvata veina arheologa, ime jeplemenita nauka Radoznalosti mnogo dobila na dostojanstvu.

GROE, im.

Slavno voe! Pevali ti Homer,Anakreont, a i Hajam Omer.Tebi hvale upuuju venoBolji ljudi no ja to sam lino.

Meni lira nikad ne bi druga,Moje pesme istinska su tuga.Ja skromnije biu tebi sluga -Usmrtiu svakog ko se ruga.

Vodopije i oni namoriKoji piju ljutu rakijinu

Rado bih im golu trbuinuVinskom kocu dao da raspori.

Uvek puni pehari su nai,Mudrost vene kada se ne pije.Smrt ludama iz prohibicije,Ko i svakom soju vinskih vai.

Damrak Holobom

GUBITAK, im. Liavanje od onoga to smo imali, ili tonismo imali. U ovom drugom smislu, kae se za poraenogpolitiara da je "izgubio izbore"; a za onog poznatog oveka,

50


51/249

pesnika Gildera40, da je "izgubio pamet". U prvom i tanijemznaenju re je upotrebljena u ovom uvenom epitafu:

Dugo ovde poiva Hantingtonov41 prah,iji je gubitak na veni dobitak,Jer dok bejae moan i sejae strah,Svaki mu dobitak bee na gubitak.

GUSAR, im. Pomorski politiar.

GUSKA, im. Ptica od koje dobijamo pero za pisanje. To peroje nekim tajanstvenim prirodnim procesom proeto i natopljenou razliitom stepenu intelektualnom energijom i oseanjimaguske, tako da kada ga osoba koja se naziva "pisac" umoi umastilo i pone njime mehaniki prevlaiti preko papira,dobijamo veoma taan i detaljan prepis misli i oseanja oveptice. Razlike meu guskama koje su ovim metodom otkrivenevelike su: mnoge od njih imaju samo banalne i beznaajne

moi, ali neke su stvarno velike guske.

H

HABEAS CORPUS. Podnesak kojim se ovek moeosloboditi iz zatvora kada je zatvoren zbog pogrenih razloga.

HAD, im. Donji svet; stanite otilih duhova; fiesta gde mrtvi

40 Riard Votson Gilder (Richard Watson Gilder, 1844 - 1909), amerikipesnik i urednik asopisa.

41 Birs verovatno misli na milionera Hantingtona (Collis PotterHuntington, 1821-1900), eleznikog magnata, koji je u Vaingtonu

pokuao da ga potkupi. Videti pogovor.

51


52/249

ive. Meu starim narodima pojam Hada nije bio istovetan sanaim Paklom, jer su u antici tamo veoma udobno iveli nekiod najuglednijih ljudi. tavie, i sama Jelisejska polja bila su

deo Hada, iako su u meuvremenu premetena u Pariz. Kada sepripremala jakobinska verzija Novog zaveta, ueni i poboniljudi koji su se tim poslom bavili insistirali su veinom glasovada se grka re "^" prevede sa "Pakao"; meutim, savesnipripadnik manjine dokopao se zapisnika, i izbrisao uvredljivure gde god je mogao da je nae. Na sledeem sastanku,solzberijski biskup, pregledajui rad, iznenada je ustao, i,veoma uzbuen, rekao: "Gospodo, 'Pakao' je otiao do avola!"Mnogo godina kasnije, dobrom prelatu je umnogome olakalosmrt znanje da je bio sredstvo kojim je (Bojom voljom)uinjen vaan, koristan i besmrtan dodatak frazeologiji jezika.

HARANGA, im. Govor protivnika, stoga poznatog kaoharangutan.

HARMONIJA, im. Sklad.

HARMONIKA, im. Instrument koji je u skladu sa oseanjimaubice.

HARMONISTI, im. Protestantska sekta, sada izumrla, iji sulanovi doli iz Evrope poetkom prolog veka, i koji su seodlikovali ogorenim unutranjim raspravama i razmiricama.

HIBERNIRATI, gl. Provesti zimsku sezonu povuen u svojdom. Bilo je mnogo neverovatnih narodskih uverenja ohibernaciji pojedinih ivotinja. Mnogi veruju da medvedihiberniraju cele zime, i opstaju tako to mehaniki siusopstvene ape. Priznaje se da na prolee izau iz rupe tako

52


53/249

mravi da moraju da pokuaju dva puta pre nego to im uspe dabace senku. Pre tri ili etiri veka, u Engleskoj je dobrodokumentovana bila injenica da su laste provodile zimu u

blatu na dnu reica, drei se skupa u loptastim masama.Izgleda da su bile primorane da napuste ovaj obiaj zbogzagaenosti reica. Sotus Eskobius je u Aziji otkrio itav jedannarod koji hibernira. Neki istraivai tvrde da je post u vremeLenta u poetku bio modifikovana hibernacija, kojoj je Crkvadala religiozno znaenje; ovom gleditu se, meutim, otrosuprotstavio biskup Kip, koji nije eleo da se Osnivau njegoveporodice oduzme bilo koja poast.

HIDRA, im. Vrsta ivotinje koju su antiki pisci smetali urazna poglavlja.

HIJENA, im. Zver koju potuju neke istonjake nacije zatoto nou poseuje mesta gde su mrtvi sahranjeni. Meutim, torade studenti medicine.

HIPOGRIF, im. ivotinja (sada izumrla) koja je bila polakonj, a pola grifin. Grifin je i sam bio sloena ivotinja, polalav, a pola orao. U hipogrifu je, dakle, bila samo jedna etvrtinaorla, to iznosi dva dolara i pedeset centi u zlatu. Zoologija jepuna iznenaenja42.

HIPOHONDRIJA, im. Depresija sopstvenog duha.

HIROMANTIJA, im. Metod br. 947 (po Mimbloovojklasifikaciji) uzimanja novca pod lanim izgovorom. Sastoji seiz "tumaenja linosti" itanjem linija na aci. Ovo nije

42 2Orao (Eagle) - Zlatni novac SAD u vrednosti od deset dolara, bio je uopticaju do 1933.

53


54/249

potpuna prevara; linost se stvarno moe vrlo tano procenitina ovaj nain, jer linije na svakoj ruci podnetoj na uvid jasnotvore re "budala". Nepotenje je u tome to ovu re niko ne

proita glasno.

HODOASNIK, im. Putnik koga ozbiljno shvataju. Otachodoasnik je neko ko je napustio Evropu oko 1620. jer munisu dopustili da peva psalme kroz nos, pratei ovaj organ,stigao je u Masausets, gde je mogao da izigrava Boga premadiktatu svoje savesti43.

HOMEOPATA, im. Humorista medicinskog poziva.

HOMEOPATIJA, im. Medicinsko uenje na pola puta izmeualopatije i hrianskog scijentizma. Poslednji je superioran uodnosu na prva dva, jer moe da lei i izmiljene boljke, to onine mogu.

HOURI, im. Privlana enska osoba koja ivi umuslimanskom Raju da bi uveseljavala ivot dobrihmuslimana. To to oni veruju u nju ukazuje na plemenitonezadovoljstvo zemaljskom suprunicom, kojoj odriu duu.Pria se da ta dobra ena nema ba najbolje miljenje oHourijama.

HRIANIN, im. Onaj ko veruje da je Novi zavet boanski

nadahnuta knjiga koja izvanredno odgovara duhovnimpotrebama njegovog blinjeg. Onaj ko prati Hristovo uenje uonolikoj meri u kojoj se ono moe uskladiti sa grenimivotom.

43 Oci hodoasnici (Pilgrim Fathers) - osnivai kolonije Plimut u NovojEngleskoj, 1620; pobegli iz Engleske zbog religioznih progona.

54


55/249

Ja sanjah jednom da stojim na brdu, i, gle!Ispod mene pobona masa preplavi tle,

U odede Sabata svi su prerueni,Bogobojaznih lica, prikladno skrueni,Dok crkvena zvona zvee sveanom larmom -Za sve grenike tim vatrogasnim alarmom.Tad videh visok i mrav lik malo dalje,Mirna izraza, odeven u bele halje,Zamiljen zuri u dol, za paradom svetom,A oi mu sjaju setnim, turobnim svetlom."Bog te uvao, strane", viknuh."Ti zacelo Stie izdaleka (takvo ti je odelo).Ipak mislim da pripada, gajim tu nadu,Poput onih dobrih ljudi hrianskom stadu."On tad die oi pogleda tako ljuta,Uini da pocrvenim hiljadu puta,Pa mi uzvrati uz prezira poprilino:

ta! Ja hrianin? Nipoto! Ja sam Hrist lino."

G. D.

HRABROST, im. Vojnika meavina tatine, dunosti ikockarske nade. "Zato ste stali?", zaurlao je komandantdivizije u bici kod ikamauge, poto je naredio juri. "Krenitenapred, gospodine, i to odmah." - "Generale", uzvrati

komandant optuene brigade, "ubeen sam da bi svako daljeispoljavanje hrabrosti moje ljude dovelo u direktan sudar saneprijateljem."

HULJA, im. Budala viena pod drugim uglom.

55


56/249

HUMORISTA, im. Poast koja bi omekala faraonovo grubo ihladno srce, i za tili as ga navela da isprati Izrailjce uznajbolje elje.

Jadnom humoristi - iji um, bolan, umoran,Vidi mnotvo ala, al' je i dalje sumoranApetit njegov prost, nesviknut da se zabavlja,Danju vari mozak, koji nou se obnavlja.On misli da bi se - da ga smeste u svinjcu istom -Pristojni vepar rado druio s humoristom.

Aleksandar Pouk

I

IDIOT, im. Pripadnik velikog plemena iji je uticaj na ljudskeposlove uvek bio presudan. Aktivnost Idiota nije ograniena ni

na jedno posebno podruje misli ili delovanja, ve "proimacelinu i upravlja njom". Idiot uvek ima poslednju re; protivnjegovih odluka nema albe. On odreuje modu miljenja iukusa, diktira slobodu govora i odreuje granice ponaanjarokom za predaju rukopisa.

IGRATI, gl. Skakati unaokolo uz zvuke zveckave muzike, po

mogunosti ruku obavijenih oko ene ili keri blinjega svog.Postoje mnoge vrste igara, ali sve one u kojima je potrebnouee oba pola imaju dve zajednike osobine: upadljivo sunevine, i strasno ih vole pokvarenjaci.

IHOR, im. Tenost koja bogovima i boginjama slui umestokrvi.

56


57/249

Lepa Venera, koju Diomed rani44,Ree kad zadra jarosnog plemia:"Gledaj, smrtnie, kom' puta krv i stani:

Ruke ti bele od ihoroprolia."

Meri Douk

IKONOKLAST, im. Razbija idola, ijim nastupomoboavaoci istih nisu naroito zadovoljni; estoko se bune toon razgrauje ali ne gradi nanovo, to rui ali ne die. Jerjadnici ti eleli bi druge idole namesto onih koje on lupi pobrnjici i razjuri. Ali ikonoklast ree: "Neete imati nikakvihidola, jer vam nisu potrebni; i ako vidim nekog da opet ovdeneto die, videete da u pognuti glavu njegovu i na njojsedeti dok ne ispusti duu."45

ILUZIJA, im. Majka veoma ugledne porodice, iji su lanoviEntuzijazam, Ljubav, Samoodricanje, Vera, Nada, Milosre i

mnogi drugi vredni sinovi i keri.

Zdravoj Iluzijo! Bez tvojih dubinaOvom svetu haos bio bi sudbina;Vladao bi Porok, sonih osobina,Bez suvih prednosti to nudi Vrlina.

Mamfri Mepel

44 Diomed, grki mitoloki junak. Prilikom opsade Troje sukobio se sprincem Enejom i tada je ranio Afroditu (Veneru).

45 5Parodina parafraza Druge Boje zapovesti - "Ne gradi sebi lika raznaniti kakve slike... nemoj im se klanjati... jer sam ja... Bog Revnitelj, koji

pohodim grijehe oinske na sinovima do treega i etvrtoga koljena,onijeh koji mrze na mene." (Druga knjiga Mojsijeva 20: 4-5).

57


58/249

IMBECILNOST, im. Vrsta boanskog nadahnua ili svetevatre podarena strogim kritiarima ovog renika.

INFERIAE, (lat.). Kod Grka i Rimljana rtve Dii Manes, ilidua mrtvih junaka; jer ovi poboni stari narodi nisu mogli daizmisle dovoljno bogova da zadovolje svoje duhovne potrebe, imorali su imati izvestan broj privremenih boanstava koja supravili od sasvim neobeavajueg materijala. Dok je rtvovaovola duhu Agamemnona, Laiaidesu, sveteniku iz Aulide, biuinjena ast da razgovara sa senom tog istaknutog ratnika,koji mu je proroki ispriao sve o roenju Hristovom i trijumfuhrianstva, uz brz ali prilino detaljan pregled dogaaja sve dovladavine Luja XIV. Na tom mestu se pripovest nagloprekinula zbog neuviavnog kukurikanja nekog petla, koje jenateralo duh kralja ljudi da pobegne nazad u Had. U ovoj priise osea fini duh srednjovekovlja, i, poto se njeno poreklo nemoe istraiti dalje od oca Brateja, pobonog ali opskurnogpisca na dvoru Luja XIV, verovatno neemo pogreiti, niti biti

nepravedni, ako zakljuimo da je apokrifna. Miljenje g.Kapela o tome moglo bi biti drugaije, dodue, i s tim se jaslaem-laem.

INKUBUS, im. Pripadnik rase veoma nestanih avola koji suve preiveli svoje najsvetlije trenutke, iako verovatno jo nisusasvim izumrli. Za detaljan pregled incubi i succubi,ukljuujui i incubae i succubae46,pogledajte ProtasovuLiber

Demonorum (Pariz, 1328), koja sadri mnogo zanimljivihinformacija kojima nije mesto u reniku namenjenom kaoudbenik za javne kole. Viktor Igo pripoveda da se na

46 Inkubus (od lat. incubus - nona mora), vrsta mukog demona koji jenavodno imao seksualne odnose sa usnulim enama. Sukubus (odlatinskog succumbere - leati ispod), enski demon koji je isto radiousnulim mukarcima.

58


59/249

ostrvima u Lamanu sam Sotona - vie nego drugde privuenlepotom ena, nema sumnje - ponekad pretvara u inkubusa, naveliku smetnju i strah dobrih dama koje ele da budu verne

svojim branim zavetima, uopteno govorei. Izvesna dama seobratila sveteniku parohije za savet kako bi u mraku mogla darazlikuje uljeza od svojih mueva. Sveti ovek je odgovorio damora da mu opipa glavu, da vidi nema li rogove. Igo jedovoljno negalantan da nagovesti svoje sumnje u efikasnostovog testa.

INSEKTIVORA, im.47

Svi propovednici viknue u horu:"Znajte, Gospod daje svakom ivom stvoru.""Dobrotom njegovom ak i insekti se slaste",Buba ree. "Nama daje senice i laste".

Sempen Rejli

INTERREGNUM, im. Period u kojem monarhijom vladatoplo mesto na jastuetu prestolja. Eksperimenti u kojima jedoputeno da se to mesto ohladi dali su uglavnom veoma loerezultate, zbog revnosti mnogih vrednih ljudi da ga opet ugreju.

INTIMNOST, im. Odnos u koji su dve budale - sudbinomuvuene radi uzajamnog unitenja.

Dva su Sajdlic48 praka, jedan beli,Drugi plavi, srdano se sreli

47 Insektivora - ivotinja koja jede insekte.48 Sajdlic praak, blagi laksativ. Njegovi sastojci - tartarska kiselina i

meavina sode bikarbone i roelske soli - rastvaraju se odvojeno, meajui piju tek kad se pojavi pena

59


60/249

I obuze ih silna milinaZbog tog drugog sjajnih osobina;Kouljice svoje poskidae

Rad naslade zajednike ae.U intimnost sve dublju su pali,Na jedan papir oba bi stali.Poverljive prie odmah bruje,Svak pre rad da kae no da uje.Pa svak pokajniki ispovedaSvoje sve ba vrline odreda,A ima ih, kae neuteno,Tako mnogo da je to ve greno.to vie oseae, to vieRekoe, due im se topie,Sve dok suzama ne iskazae Oseanja.A tad prokljuae!Tako Priroda gnev svoj izlijeNa prijateljstva i simpatije

Kada god ne potuju veitiZakon njen: ja sam ja, a ti si ti.

ISHOD, im. Naroita vrsta razoaranja. Ona vrsta pameti kojavidi potvrdu pravila u izuzetku, sudi o mudrosti ina ponjegovom ishodu, rezultatu. Ovo je besmrtna glupost; mudrostnekog ina treba procenjivati pri istoj svetlosti koju je imaopoinilac u trenutku izvrenja.

ISKUPLJENJE, im. Oslobaanje grenika od kazne zanjihove grehe, putem ubistva boanstva protiv kojeg suzgreili. Doktrina iskupljenja je osnovna tajna nae svete vere, isvako ko u nju veruje nee umreti, ve dobiti veiti ivot ukojem moe pokuati da je shvati.

60


61/249

ovekovom duhu treba izbavljenje,Njegovom spasenju posebno reenje;Me anele ga stavit teko je htenje

A da ga ne gura, i da ga na vrenjeNe mora poslati. Za takvo IskupljenjeJa sam jo poetnik i moja tehnikaMalo je nezgrapna: razapni grenika!

Golgo Braun

ISKUSTVO, im. Mudrost koja nam omoguuje da kaonepoeljnog starog poznanika vidimo ludost koju smo vepoinili.

Putniku, koga usred magle i noiDo grla zaglibi kuna barutina,Iskustvo, poput zore blistava istina,Obasja put kojim nije trebalo poi.

Doel Frad Bink

ISTINA, im. Vet spoj poeljnosti i izgleda. Otkrivanje istinejedini je cilj filozofije, najstarijeg zanimanja ljudskog roda,koje ima odline izglede da nastavi da postoji, i to sveaktivnije, do kraja vremena.

ISTINOLJUBIV, prid. Glup i nepismen.

ISTORIAR, im. Traara velikih razmera.

ISTORIJA, im. Uglavnom lana pria o uglavnom nevanimdogaajima, koji su posledica dela uglavnom pokvarenih

61


62/249

vladara koji su se sluili uglavnom glupim vojnicima.

Istorija Rima, slavni Nibur49kae,

Veinom je lana. Ja elim da znam,Pre no to Nibura za vodia priznam,Koliko on grei i koliko lae.

Selder Bap

ISTRAJNOST, im. Jedna od niih vrlina, uz iju pomoosrednjost postie neslavan uspeh.

"Istraj! Istraj!" vape svi propovednici,I danju i nou, istrajni u vici.

"Seti se prie o kornjai i zecu -Jedan na cilju, a drugi...?" Na Mesecu,Kad ve pitate, vraen u Zemlju Snova,Trudne mu miie krepi snaga nova,

U zaborav trnu i rival i trka,A i uzaludnog hoda teka muka.Duh mu sad luta s onu stranu Frasa,Rosnim travnjacima u Zemlji Bez Pasa;On sniva ko svetac, grli ga mekota,Srean je ko to zna u trci ivota.

Saker Ufro

IEZNUTI, gl. "Kretati se na tajanstven nain", najee satuom imovinom.

49 Georg Bartold Nibur (Georg Barthold Niebuhr, 1776 - 1831), slavninemaki istoriar.

62


63/249

Zov prolea! Sva bia pozivu odgovaraju:Biljke olistavaju, blagajnici iezavaju.

Fila Orm

IZBACIVANJE, im. Opteprihvaen lek za bolest preteranepriljivosti. Takoe se esto primenjuje u sluajevima krajnjegsiromatva.

IZDRAVANO LICE, im. Osoba koja zavisi od tueblagonaklonosti za izdravanje koje ne moe da iznudi odtueg straha.

IZGNANIK, im. ovek koji slui svojoj zemlji tako to ivi uinostranstvu, ali nije ambasador.

IZNENADAN, prid. Neoekivan, bez ceremonije, kao dolazaktopovskog uleta i odlazak vojnika iji su interesi njime najvie

pogoeni. Doktor Semjuel Donson je divno rekao o idejamadrugog pisca da su "povezane u lanac bez iznenaenja".

IZNUTRICE, im. Stomak, srce, dua i druga creva. Mnogicenjeni naunici ne svrstavaju duu u iznutrice, ali poznatistrunjak i priznati autoritet, dr Gansolus, ubeen je da jetajanstveni organ poznat kao slezina u stvari na besmrtni deo.Nasuprot tome, profesor Geret P. Servis tvrdi da je ovekova

dua produetak njegove kotane sri, koji tvori korennjegovog nepostojeeg repa. Kao dokaz za svoju tvrdnju, onsamouvereno ukazuje na injenicu da repate ivotinje nemajudue. U pogledu ove dve teorije, najbolje je odloiti sud takoto e se poverovati u obe.

63


64/249

IZUMITELJ, im. ovek koji veto poslae tokove, poluge iopruge, i veruje da je to civilizacija.

IZUZETAK, im. Stvar koja se usuuje da se razlikuje oddrugih iz svoje vrste, na primer poten ovek, istinoljubivaena, itd. "Izuzetak potrvruje pravilo" izreka je koju stalnoizgovaraju neznalice, ponavljajui je jedan za drugim poputpapagaja, ne pomiljajui ni za trenutak na njenu apsurdnost.Na latinskom "Exceptio probat regulam" znai daizuzetakproverava pravilo, a ne da ga potvruje. Zlotvor, kojije izbrisao znaenje ove odline izreke i zamenio ga suprotnim,koje je sam smislio, izvrio je lo uticaj koji je, izgleda,besmrtan.

IZVINJENJE, im. Osnova za buduu uvredu.

IZVRNA VLAST, im. Deo dravne uprave iji je zadatak dasprovodi elje zakonodavne vlasti sve dok pravosudna vlast ne

blagoizvoli da objavi da su iste nevaee i bez dejstva. Redovikoji slede izvod su iz jedne stare knjige, naslovljene Zapanjenilunarijanac - Fajfer i ko, Boston, 1803.

LUNARIJANAC: Znai, kada va Kongres donese neki zakon,on ide direktno na uvid Vrhovnom sudu da bi se odmah znaloda li je ustavan?

ZEMLJANIN: O, ne; zakonu nije potrebno odobrenje Vrhovnogsuda sve dok se neko ne poali na njegovu primenu protiv sebe- oprostite, mislio sam, protiv svog klijenta, to moe biti imnogo godina posle njegovog donoenja. Ako Predsednikodobrava zakon, poinje da ga primenjuje odmah.

64


65/249


66/249

J

J. Ovaj glas je na engleskom suglasnik, ali ga neki narodikoriste kao samoglasnik - od ega nita ne moe bitiapsurdnije. Njegov originalni oblik, koji je tek neznatnoizmenjen, bio je onaj repa pokunjenog psa, i tada uopte nijebio slovo, ve znak, koji je predstavljao latinski glagol jacere(baciti), jer rep psa poprimi taj oblik kada na njega bacimokamen. Ovo je poreklo slova kako ga izlae uvaeni drDokolpus Bjumer sa Beogradskog univerziteta, koji je izneo

svoje zakljuke o ovoj temi u tri knjige kvarto formata, apotom izvrio samoubistvo kada su ga podseti1i da j u rimskompismu nije imalo kuku50.

JATAGAN, im. Krivi ma izuzetne otrine, u ijem rukovanjuneki istonjaki narodi dostiu izuzetnu spretnost, kao to e sevideti iz dogaaja koji e ovde biti preprian. Pria jeprevedena sa japanskog originala, usija Itame, pisca iz

trinaestog veka.Kada je veliki Gii-Kuktai bio Mikado, osudio je na smrt

odrubljivanjem glave Dididia Ria, visokog dvorskoginovnika. Ubrzo posle vremena odreenog za izvrenje teceremonije, njegovo visoanstvo bee iznenaeno to vidi kakose prestolu pribliava ovek koji je u tom trenutku trebalo dabude ve deset minuta mrtav!

"Tako mi hiljadu i sedam stotina nemoguih zmajeva!"uzviknu razbesneli monarh. "Zar te nisam osudio da se pojavina glavnom trgu u tri, i da ti tamo javni delat odrubi glavu? Inije li sada ve tri i deset?" "Sine hiljadu uvaenih boanstava",odgovori osueni ministar, "sve to kaete toliko je istinito da

50 Dr Tihomir Vukovi, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, iznosi tezuda Birs ovde aludira na jezike reforme Vuka Karadia.

66


67/249

je istina la u poredenju s tim. Ali vesele i ivototvorne eljevaeg rajskog visoanstva nakuan nain su zanemarene.Radosno sam otrao na glavni trg i tamo postavio svoje

bezvredno telo. Delat se pojavio s isukanom sabljom,razmetljivo njome vitlao po vazduhu, zatim me laganododirnuo po vratu i otiao, ispraen trulim voem od prisutnognaroda, koji me je uvek veoma voleo. Doao sam da traim dase izvri pravda na njegovoj neasnoj i izdajnikoj glavi."

"Kom delatskom puku pripada ta ra, crna mu utroba?"upita Mikado.

"Hrabrom devet hiljada osam stotina trideset i sedmom -poznajem tog oveka. Ime mu je Sako-Sami."

"Neka ga dovedu pred mene", ree Mikado jednom straaru,i, pola sata kasnije, krivac je stajao u Prisustvu.

"Ti, kopilane tronogog grbavca bez paleva!" zaurlao jesuveren, "zato si samo lagano dodirnuo vrat koji je trebalo dati predstavlja zadovoljstvo da presee?"

"Gospodaru dralova i trenjinih cvetova", odgovori delat

mirno, "naredite mu da prstima istrese nos."Poto mu tako bi zapoveeno, Dididi Ri uhvati svoj nosi zatrubi poput slona, i svi su oekivali da vide kako njegovaodrubljena glava snano leti sa njegovog tela. Nita se nijedogodilo; izvedba je mirno zavrena, bez ikakvog incidenta.

Sve oi sada behu uperene u delata, iji je ten postao beopoput snegova na planini Fudijama. Noge su mu se tresle, idah mu je bio kratak od straha.

"Tako mi nekoliko vrsta bodljorepih bronzanih lavova!"uzviknu on; "upropaen sam i obeaen maevalac!Zlikovca sam slabano udario jer sam, vitlajui maem,sluajno prerezao sopstveni vrat! Oe Meseca, dajem ostavkuna svoj poloaj."

To rekavi, uhvati se za perin, podie svoju glavu sa ramena,

67


68/249

i, doavi pred presto, ponizno je poloi pred Mikadoove noge.

JEDNOM, pril. Dovoljno.

JEDNOSLOAN, prid. Koji se sastoji od rei od jednogsloga, za knjievne bebe kojima nikada nije dosadno daispoljavaju svoje oduevljenje ovom glupom tvorevinomodgovarajuim grgoljenjem. Te rei su obino saksonskogporekla - to znai, rei varvarskog naroda lienog ideja inesposobnog za bilo koja sem najosnovnijih oseanja.

JELISEJSKA POLJA, im. Izmiljena divna zemlja u kojojsu, prema budalastim verovanjima starih naroda, ivele duedobrih ljudi. Ovu smenu i podmuklu priu rani hriani supotpuno proterali - neka im due spokojno poivaju u Raju!

JEMAC, im. Budala koja, poto ima sopstvene imovine,prihvata da bude odgovorna za onu koju je neko drugi poverio

nekom treem. Kada je Filip od Orleana eleo da postavi navisoki poloaj jednog od svojih miljenika, jednog izuzetnorastronog plemia, upitao ga je kakvu garanciju moe daponudi. "Ne trebaju mi jemci", odgovorio je ovaj, "jer Vammogu ponuditi svoju asnu re." "A kakva je, moliu lepo,njena vrednost?" upitao je podsmeljivo regent. "Gospodine,ona je vredna svoje teine u zlatu."

JENKl, im. U Evropi, Amerikanac. U severnim dravamaSAD, ovek iz Nove Engleske. U junim dravama ova je renepoznata. (V. PROKLETI JENKI.)

JESTI, gl. Uzastopno (i uspeno) vriti funkcije vakanja,kvaenja i gutanja.

68


69/249

"Bio sam u

Documents

Djavolov Recnik - Ambrose G. Bierce