ECKERMANN

WEB ČASOPIS ZA KNJIŽEVNOST

WWW.ECKERMANN.ORG.RS

JUL - AVG 2016.

BROJ 4

Sva prava zadržana © 2016- Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)

Pag

e2

SADRŽAJ

ECKERMANN ........................................................................................................................................ 1

MALO JE OSTALO PRIJATELJA ........................................................................................................ 3

KNJIGA JE DA SE ČITA ....................................................................................................................... 7

INSTANT ECKERMANN .................................................................................................................... 11

POMILOVANJE ................................................................................................................................... 20

DA MI JE NAPISATI KITAB .............................................................................................................. 29

KANYAKUMARI ................................................................................................................................ 32

PISMA POŠTARU................................................................................................................................ 39

KAKO JE SVE POVEZANO U VREMENU ....................................................................................... 44

`85 .......................................................................................................................................................... 48

JA, NEZRELA DUŠA .......................................................................................................................... 51

PUTOPIS NERASANJANIM PREDJELIMA ..................................................................................... 53

ČETVRTO DIJETE IZ ČETVRTOG BRAKA .................................................................................... 56

BELEŠKA, KLJUČAONICA ............................................................................................................... 58

NOVO VREME U EKSCENTRIČNOM PROSTORU ........................................................................ 60

PJESMA KAO OBRAĆANJE DRUGOM, POEZIJA KAO OD-GOVOR DRUGOG ........................ 62

ISHODIŠTA POVIJESNIH FRUSTRACIJA ....................................................................................... 88

SENT – BIBLIOGRAFIJA 1 – 38 ........................................................................................................ 98

KONAČNA (NE)JEDNAKOST ......................................................................................................... 248

ISTO I DRUGAČIJE ........................................................................................................................... 251

VREME UŠIVANJA ZEMLJE ........................................................................................................... 253

HASANAGINICA, VIŠEVEKOVNA INSPIRACIJA ....................................................................... 255

LED ..................................................................................................................................................... 257

KREDIBALIZAM............................................................................................................................... 269

Pag

e3

ECKERMANN PITA Milisav Savić

MALO JE OSTALO PRIJATELJA

.

.

Milisav Savić je rođen 1945. u Vlasovu kod Raške. Književni istoričar, prevodilac,

diplomata, univerzitetskiprofesor i dobitnik brojnih nagrada nosi nadimke Kum i Durut.

Objavio devetnaest knjiga. Dobitnik je najznačajnijih domaćih nagrada za prozu. U braku sa

glumicom Aleksandrom Nikolić ima sina Strahinju, a iz prethodnog braka ima kćerku

Mirjanu Savić Udovičić.

.

Pag

e4

.

Prva knjiga koju ste pročitali?

.Vukova pesmarica.

.

Prvi pisac koga ste upoznali?

Brana Petrović. Zbog njega sam se potukao i dobio dobre batine.

.

Gde je Vaša prva ljubav?

U Beogradu. Živa i zdrava.

.

Kakvi su Vaši kontakti sa životinjama?

Dobri. Odrastao sam na selu. Životinje, ne samo domaće, bile su deo mog života.

.

Da li ste imali ljubimca u detinjstvu?

To je bio moj pas Liso.

.

Ko najbolje igra tablić među piscima?

Ja.

.

Igrate li još uvek fudbal?

Ne. Prešao sam na tenis. Što bi rekli: postao sam sportski post-modenista.

.

Ko su Vaši prijatelji?

Malo ih je ostalo.

.

Ko su Vaši neprijatelji?

U mladosti sam ih imao. Koga sada zanima neki Milisav Savić.

.

Koja je Vaša najvažnija ostvarena želja?

Da vidim sveta. Mada ga nisam video onoliko koliko sam želeo.

Pag

e5

.

Koja je Vaša najbolja knjiga?

Poslednja. La sans pareille. Jer se poslednje, ne prve ljubavi, pamte.

.

Kome nikada nećete verovati?

Političarima.

.

Kakvu starost priželjkujete?

Na bazenu u Jošaničkoj Banji. A onaj vratar kaže: Ovde se mota neki čiča Ivo Andrić.

.

Koji su pisci precenjeni?

Nije bitno. Danas precenjeni, sutra potcenjeni. I vice versa.

.

Šta ste pitali Andrića?

Samo sam ga telefonom jednom upitao: da li bi hteo da mi dao intervju za

šezdesetosmaški Student?

.

Šta ste ručali sa Selimovićem?

Sve gospodske sarajevske đakonije.

.

Verujete li pesnicima?

Verujem. Jer lepo lažu. U dobrom smislu te reči.

.

Verujte li kritičarima?

Ne baš! Mogli su da budu strožiji pema meni. Danas bih bio učitelj skijanja.

.

Za koga navijate?

Ni za koga. Jer draža mi je pozicija igrača od navijača.

.

Kome ste ostali dužni?

Pag

e6

Ženama koje sam voleo i koje su me volele.

.

Kome zavidite?

Lutalicima, večitim putnicima.

.

Šta savetujete svojoj deci?

Da se ne ugledaju na oca.

.

Kada će prestati ratovi?

Nikad, na žalost.

.

Ko Vas je precenio?

Majka. Moj najbolji, najlepši, najpamentini Mićo.

.

Ko Vas je potcenio?

Otac. Bitanga, uličar, propalica – govorio je za mene.

.

Da li Vam je neko ukrao nešto?

Nije imao šta. Osim knjiga.

.

Zbog čega se kajete?

Što sam, u ume revolucionarnog ideala, grubo napadao druge.

.

Da li ste ikada bili srećni?

Naravno. U detinjstvu, pre svega.

.

.

.

Razgovarao Enes Halilović

Pag

e7

Radomir Mihailović Točak

KNJIGA JE DA SE ČITA

.

.

Gitarista Radomir Mihailović Točak je rođen 13. juna 1950. godine. Svira od pete godine.

Bio je gitarista i kompozitor grupe Smak. Komponovao za film. Nagrađen Kristalnom

prizmom za kompozicije u filmu Vizantijsko plavo. Važi za neumornog čitaoca.

.

.

Šta je Vama književnost?

Književnost je nauka o lepoti, estetizmu, baš kao i muzika kojom se bavim. Razlika je samo u

tome što muzika koristi ton a književnost se služi logosom.

Šta trenutno čitate?

Puno toga, uglavnom čitam neke moje spise, dnevnike, beleske. Imam nekoliko „načetih“

knjiga, kao što su „Proljeća Ivana Galeba“, Vladana Desnice. Potom, „Portret među

maskama“, Vladimira Pištala…

Knjiga koja Vas ne napušta?

Ima ih više ali navešću makar tri, „Volja za moć“ – Fridrih Niče, „Pol i karakter“ ‘ Oto

Vajninger, te „Blago cara Radovana“ – Jovan Dučić. Moć ovih knjiga sija i danju i noću

ispred moje svesti.

Vaša opsesija iz detinjstva?

To je svakako muzika. Imao sam pojačanu reakciju na sve sto proizvodi ton, muziku. Umeo

sam da sedim uz radio i da odslušam razne govorne emisije, pa čak i „Izveštaj o vodostaju“

samo da na red dođe muzika. A sva muzika pedesetih je bila tako fina i čedna, gde god da

postavite skalu na radiju čuli bi ste izvornu narodnu, džez i klasičnu muziku.

Pag

e8

Omiljena bajka?

Sasvim slučajno to je bila bajka o ruskom junaku koji se zvao Ilja Muromec. Roditelji su ga

kasno dobili, bili su jako siromašni kao i mnogi u njihovom selu. Mali Ilja je počeo lepo da

raste i da se razvija, toliko da je postao pravi Herkules. Rukama je krčio šume, čupao stabla iz

korena, uređivao zemlju seljanima pa čak ih je i branio od razbojnika. Zapravo, snimljen je

istoimeni film koji sam gledao ranih šezdesetih.

Prva knjiga koju ste pročitali?

Prva knjiga za koju se sećam da sam je čitao jeste „Emil i detektivi“ – Erih Kestner. Mada

smo sestra i ja u rukama držali debelu knjigu „Braća Karamazovi“ ali smo samo gledali crtane

animacije likova sa velikim bradama.

Kome ste Vi bili prva ljubav?

Sigurno sam jedan od onih ko nikome nije bio prva ljubav. Koje zbog dugotrajne bolesti, koje

zbog zatvorenosti uzrokovane mojom bolešću.

Vaša igra u detinjstvu?

Sem gitare nisam imao drugih igračaka ali ona mi je itekako poslužila i za igru. Pravio sam

„trku“ klikera tako što postavim tri komada, jedan između 1-2. žice, drugi između 3-4.

treći između

5-6. Malo nagnem gitaru ka dole i klikeri krenu duž žica, onaj najteži valjda prvi stigne i

slomata se preko kobilice udarajući svud okolo. To mi je bilo zanimljivo. Onda ih pustim da

ne prelete, nego da se setaju tamo-vamo.

Koga volite?

Volim decu, životinje, insekte. Volim biljke. Veliku ljubav osećam prema suncu, svaki dan

izađem napolje, zagledam se direktno na par sekundi. Pozdravim ga a ponekad i pričam sa

suncem. Uopšte, najveću moguću ljubav osećam prema prirodi koja me je dala.

Pag

e9

Ko Vas mrzi?

Nisam nikad osetio direktnu mržnju.

Neostvarena želja?

Na ulazu u VMA stoji slogan „Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu“. Pošto

sam vrlo mlad dopao bolnice zbog moje noge i lečenja to sam uvek šeznuo da ne osećam

bolove. Ali moja neostvarena želja je svakako bila da igram fudbal, to bi podrazumevalo da

sam potpuno zdrav.

Da li posuđujete knjige prijateljima?

Većinu knjiga koje posedujem jesu pokloni mojih prijatelja a skoro sve knjige koje sam ja

kupio u životu stoje na policama istih prijatelja, mislim da je to demokratski. Međutim,

nemam običaj da uzimam tuđe knjige jer znam koliko znače vlasnicima. Ali, knjiga je da se

čita.

Ima li starost prednost nad mladošću?

Ima kao utešni pridev. Starost međutim ima svoju svrhu ali šta vredi da o tome pričam

mlađima? Ovi stariji već ionako sve znaju.

Kome nećete poverovati?

Onome ko ne veruje ni samom sebi, jer mi daje odličan povod za to.

Šta je Vaš moto?

Ne smetaj drugima kao što smetaš samom sebi”.

Kakav je odnos muzike i literature?

Pag

e10

Muzika se operativno bavi lepotom proučavajući bilo kakav oblik u smislu spoljnih i

unutrašnjih linija koje predstavlja melodija. Sve odnose stvari sto izučava harmonija. Igru

vremena i dinamike što izučava ritam. Literatura izučava lepotu koristeći jezik tako što ljude

nauči kako da razmišljaju, kako da se izraze i kako da shvate druge, svet oko sebe. Pošto jezik

koristi razne muzičke operacije kao što su intonacija, dijalekt, ritam, i red reči, sklop misli to

literatura indirektno, koristeći jezik prepoznaje naravno muziku u njemu. S druge strane,

poezija i muzika imaju gustu saradnju, libreta i opera takodje, scenario za

mjuzikle…Umetnosti često prožimaju jedna drugu, pokušavajući tako da doprinesu shvatanju

lepote.

Da li ste umorni od umetnosti?

Ukoliko je poistovetim sa sopstvenim životom onda – da. Zato uvek radim nešto iz oblasti

nauke, u meri koju mogu da razumem. Konkretno se radi o matematici. Opčinjen sam

statistikom, ponekad se odmaram tako što dolazim do statističkih podataka o ma kojoj temi.

Tu je i programiranje koje me takođe vrlo zanima.

Ko Vas je zadužio dobrom?

Pre svega moj otac, potom učitelj gitare pa onda svi fanovi naše muzike koji su mi pokazali

dobro svojim iskrenim reakcijama, ako bih mogao da personifikujem onda je to svakako

muzika.

Ko Vas je uvredio i čime?

Srećom, vrlo rano sam shvatio da samo glupost i neistina mogu da povrede. Možda sam zato i

odabrao umetnost jer rešenje vidim samo u daljoj humanizaciji društva.

Šta biste pitali Homera?

Kad bude objavljivao svoj „budući“ ep, da li postoji mogućnost da nekako pokuša sa

beleženjem i dočaravanjem muzike onog vremena? Jer ono što imamo kao fakte nije

dovoljno…

Da li Vam je neko posvetio pesmu?

Pag

e11

Moj prijatelj Zoran Lekić koji živi i radi u Švedskoj posvetio mi je pesmu pod nazivom

“Pragovi”, što je u isto vreme bio i naslov njegove zbirke pesama. Moj prijatelj i kum, Jovan

Nikolić Jof mi je posvetio više pesama, sada živi i radi u Nemačkoj.

Točak. Ko Vam je dao nadimak?

Moj otac je bio kolar po zanimanju, pošto je pravio kolske točkove sve nas, njegove sinove

(bilo nas je četvorica) zvali su „točkovi“. Tako sam ja u Čačku bio poznat kao „Točkić“ a u

Kragujevcu su me promovisali u „Točka“. Mog oca su inače zvali Risto Točkonja.

Kome ste zahvalni?

Bogu.

.

.

Razgovarao Enes Halilović

Predrag Jašović

INSTANT ECKERMANN

.

.

.

Predrag Jašović je rođen 1971. u Peći. Osnovnu i srednju školu je završio u Leskovcu,

Filološki fakultet u Prištini, a doktorirao je u Novom Sadu. Živi u Paraćinu. Predaje u Novom

Pazaru na Državnom univerzitetu. Objavio je pet pesničkih i trinaest naučnih, a priredio je

dvadeset pet knjiga. Učestvovao je na pedeset sedam naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.

Otac sedmoro dece.

Pag

e12

.

Prvi put sa knjigom?

.

O svojoj prvoj pročitanoj knjizi imam iskustvo које је daleko od realnosti umetničke priče, јеr

је neposredno iskustvo iz fantastike života. Priču o mojoj prvoj knjizi, odnosno knjigama i

ljudima koji su mi omogućili iskustvo prvih čitanja moram ispričati naširoko. Ja, kao i mnogi

drugi na ovom prostoru, nisam pisac koji je pripreman da postane pisac niti ikad ozbiljno

računalo sa mnom kao sa intelektualcem. Ja sam čovek kojem su, praktično, branili da uči i da

se razvija. Obično su me onemogućavali ljudi koji su sve dobili na ime. Moji usponi i padovi

nikad nisu zavisili od mene, već od potrebe drugih. Kad god su drugi osetili potrebu da me

istaknu bivao sam istican, kad god je trebalo nekoga kazniti ili žrtvovati, bio sam, sam i ničiji,

idealan za odstrel i tako do danas. Interesantno, ali meni knjigu nikad nisu dali učitelji, knjigu

su mi davali, oni koji je sami nikad nisu imali, nikad je nisu čitali, ali su je i voleli i duboko,

duboko poštovali. Moj život su obeležili veliki, dobri za civilizaciju bezimeni ljudi koji u

intelektualnom svetu nikad nisu postojali. U to ime odgovaram na ovo pitanje, sa nadom da

sam potvrdio značaj njihovog rada, ako ne zbog drugog, makar zbog toga što su me naučili da

čitam i da volim.

Moja prva knjiga? Prve knjige se sećam snažno kao i prvog poljupca, čak mi se čini sada da su

u nekoj vezi. Prva moja knjiga beše Kraljević i prosjak. To je knjiga koja je ostavila snažan

utisak na mene i dokazala mi da postoji mogućnost da se siromašak preobrazi u princa, ali su

okolnosti te koje određuju princa, kao što je savest ta koja određuje siromaška. Siromašak u

svojoj sirotinji ne mora uvek biti dostojanstven, ali je uvek pošten. Njegova nemaština je uvek

očigledna, ne da se sakriti, za razliku od bogatstva, koje je uvek diskutabilno posmatrano iz

ugla množine i količine.

Ta knjiga je bila jedna obimnija slikovnica. Pošto nas je učiteljica odvela da se učlanimo u

biblioteku, svako je dobio po jednu knjigu na čitanje. Sećam se kao danas, ja sam najbolje čitao,

jer sam već opismenjen stupio u prvi razred (potrudila se moja jadna majka da me opismeni, da

se ne osramoti, da ljudi ne kažu…). Naravno, zbog toga nisam bio naročito omiljen. Em sam se

razlikovao od dugih po pismenosti, pa me nisu baš razumeli, em sam onemogućavao isticanje

dece značajnih ljudi i, najvažnije, ometao sam rad učiteljici jer, obično, kad bih pročitao ono

što mi je davala da čitam dok su drugi vežbali sricanje, ja sam postavljao pitanja. Ne retko,

zbog toga sam često bivao i kažnjavan. Kao jedini pismeni učenik u celini (znao sam i latinicu)

često bih stajao u ćošku da ne bih dosađivao. Nekad i po ceo dan. Nisam imao koe da se

požalim, pa se nisam ni žalio. (Eto, ni danas se nije mnogo promenila moja situacija. Većinom

sam u ćošku). No, to sad i nije važno. U suštini, ja sam od svoje učiteljice naučio mnogo, na

primer: kako se zabavlajti sa ćoškom; kao iz ćoška izvlačiti koren; kako iz ćoška iščitavati

površinu sfere; kako od ćoška napraviti oslonac za polugu i podiće sebe jednim prstom; ili,

možda još vrednije naučio sam: kako izdržati kad vas tuku bez razloga; kako se ponašati kad

vam ne dozvoljavaju da učite; kako preživeti religijsko pripadanje i nepripadanje; kako

preživeti da vas nema kad vas ima; kako preživeti sopstveno znanje koje ne možete zaboraviti;

kako preživeti tuđ patriotizam koji je uvek za jedan veći od bilo čijeg; kako podneti da budete

kolovođa na začelju i još mnogo, mnogo toga. Zato sam ja mojoj učiteljici i danas zahvalan.

Bilo kako bilo, meni je taj odlazak u biblioteku bio prvi. Gledao sam lepe, ogromne knjige, sa

sjajnim koricama. Zaista sam bio oduševljen tim mestom, kako mirisom (bez kojeg ni danas ne

mogu) tako i izgledom prostorije dečijeg odeljenja biblioteke u Leskovcu. Ugledao sam na stolu

među gomilom knjiga jednu knjigu, zapravo slikovnicu. To je bila ilustrovana bajka Trnova

Pag

e13

ružica. Bila je to posebno rađena slikovnica koja, kad se otvori, prikazuje jedan

trodimenzionalni svet od kartona (dvorac, princezu, princa, dvorane itd.). Ja sam se odmah

zaljubio u tu knjigu. Naaivno pokazao učiteljici rekao da ja hoću tu knjigu, ona ju je uzela iz

mojih ruku i dala Zoni Kostić, a meni je pružila Kraljevića i prosjaka. Tada sam naučio da

postoje knjige koje ne možeš da dobiješ kad hoćeš. Put knjige do čitaoca je trnovitiji no što se

čini. Tako je bilo i kasnije u mom životu. Sve knjige koje sam hteo, nisam imao kad sam ih

želeo, došao sam do njih mnogo kasnije. Bilo kako bilo, bajke i danas volim i čitam, nešto sam

o njima i pisao.

Kako god ovo izgledalo, istina je. Nekako se dogodilo da u mestu, naselju gde sam odrastao, to

je bila jedna radnička četvrt, knjiga nije bila omiljena, ali jesu stripovi. Ja sam te stripove gutao,

sve dok me nije pronašao Alan Ford. Kad sam počeo to da čitam, sakupljam brojeve i štedim

od doručka da kupim strip, dok su drugi kupovali cigarete, ponovo sam skrenuo pažnju na sebe.

Opet sam gledan kao drugačiji. Već uveliko sam postao čudak kad sam sa pisanih kaubojskih

romana Šejn, Dok Holidej i Vajat Erp, prešao na čitanje školske lektire. Moja majka, samohrana

udova, bez ikoga svoga do majke, koja je bila nepismena, sama nije bila školovana, ali je bila

intelektualno osvešćena. Nikad mi nije branila knjigu, niti je uskraćivala. Jadnica podizala je

kredite, samo da bi njen sin jedinac učio što bolje. Čak, mislim da je podstaknuta mojim

čitanjem, kasnije i sama krenula na doškolovanje i završila i visoku školu, kako ne bi mnogo

zaostala za svojim sinom. Sećam se kako smo u tišini dugo sedeli jedno kraj drugog, ja kao

petačić čitao lektiru Orlovi rano lete, a ona je spremala ispit iz mehanike. Naravno, čitanje, a

mnogo sam čitao za to vreme i u odnosu na svoju sredinu, nije mnogo pomoglo u školi. Bio

sam dobar đak, ali nikad nisam bio najbolji. Nekako to muzičko i likovno mi nisu išli. Ko će ga

znati možda zato sada ne mogu bez Mocarta i „ludog“ Betovena, i moram priznati sve češće

duhovne muzike svih naroda. Sve više sam ubeđen da je tu duh, srž, ne narodnosti, već

opstajanja života. No, to je druga priča. Valjda iz straha da ne ostanem likovno nepismen,

mnogo sam crtao, usput i završio neku crtaću školu, imao izložbice, posedujem pedesetak

sličica, potpisao sam dvadesetak kataloga izložbi različitih autora te otvarao izložbe sa Đorđem

Kadijevićem. Kasnije, u srednjoškolskom obrazovanju, problemi su nastali sa matematikom i

hemijom, ali, posle poznastva za Dostojevskim, to je bilo potpuno nebitno.

Do prvih knjiga ja sam došao preko mog komšije Blagoja Stankovića, koji nije među živima.

To je bio čovek stariji od mene dvanaest godina. Valjda smo se zbližili po sličnosti. Ja siroče,

on dete od kojeg se odrekao otac. Meni trebala zaštita od svega i svakoga, a njemu ljubav. Mene

čuvale dve sirotice – majka i baka, njega čuvale dve sirotice – majka i tetka. U kući je imao dva

primanja. To mu je dalo mogućnost da kupuje knjige i ploče. Imao je sve komplete knjiga koji

su izašli u to vreme. Ja sam često odlazio kod njega, jer, kao i svi balavci, težio da se družim sa

starijima. Mi nismo mnogo pričali o knjigama. Obično bih ja pitao, Kakava je ova knjiga, on bi

odgovarao, Uzmi pa vidi. Tako je i bilo, malo po malo, ja sam ih sve pročitao. Obavezno je

zahtevao da mu prepričam. Tako sam ja, čini mi se, stekao dar za prikazivanje knjiga. Kasnije,

mnogo kasnije, kad sam završio fakultet, imao sina i upisao postdiplomske studije, znao sam

da Blagoje, ništa od svega onoga što je imao nije pročitao. Sećam se da se mnogo radovao

svakom mom položenom ispitu, radovao se i mom prvencu, ali je bivao sve dalji. Jednog dana

je nestao. Do nas je došao smo liveni kovčeg iz inostranstva. To smo sahranili. Nikad nisam

posetio njegov grob posle sahrane. Iza sebe nije ostavio ništa, osim što je meni darovao moć

čitanja i razvio ljubav prema rokenrolu. Zahvaljujući tom čitanju ja postojim. Hvala mu.

Sećam se i prvih knjiga koje sam kupio kao srednjoškolac. Imam ih i danas čak i u nekoliko

primerka. To su: Teorija književnosti Rene Veleka i Ostina Vorena i O romanu Mihaila Bahtina,

dakle, obe knjige iz oblasti teorije književnosti, baš one oblasti kojom se danas ja bavim. Nema

slučajnosti. Ovim povodom, čini mi se isticanja je vredno. Naime, kao po običaju, nikad nisam

Pag

e14

imao novac. Uvek sam bio svega željan, ali sam želju morao da trpim, kako majka, koja je

često radila i po dve smene u tkačnici, to ne bi primetila. Kad sam video ove dve knjige u

knjižari nisam ih odmah kupio jer nisam mogao da se odlučim, jer sam iz nekog razloga bio

ubeđen da su one prave samo ako ih kupim zajedno, a para nije bilo dovoljno. Valjda sam bio

mnogo tužan pa je to primetila moja profesorica književnosti mr Vukica Vučković. Polako,

kako su to radili nekad pravi profesori, ona je „ispipala“ stvar i kad je saznala o čemu je reč

dodala mi je još dvesta dinara. Tako sam ja na velikom odmoru otrčao do knjižare sa tih dvesta

dinara i višemesečnom ušteđevinom koja je zveckala udžepu kupio svoje prve knjige iz oblasti

teorije književnosti. Inače, ova profesorica, jedna stroga, temeljna, iskrena, uvek i u svakom

svom gestu dostojna jedne aristokratske dame doprinela je da se u meni razvije kritički nerv, a

moja nastavnica Olivera Tasić je otkrila senzibilitet i naučila me da ga ne treba kriti. Jedna mi

je rekla da će me mnogo poštovati kad me razumeju, druga mi je rekla da će me mnogo voleti

kad me upoznaju.

E sad, pored lektire koje je mi je na otplatu kupovala majka, meni je značajno da mi je kupila

na kredit Istoriju srpske književnosti u četiri knjige i komplet za učenje engleskog jezika po

asimil metodi. To je definitivno utemeljilo moj put kojim sam krenuo i, evo, idem još. Kasnije

su knjige dolazile, po potrebi, zanimanju, ali i moranju. Danas imam knjige za svoje potrebe.

Ne odvajam se od njih. Nekima je to velika biblioteka, ali ja znam mnogo ljudi kojima bi ona

bila uska, baš, baš uska.

.

Osjećaj prvog objavljivanja?

,

I ova priča je baš dugačka. Ima u mnogo upornosti, prevare, inata i rešenosti da se pobedi, ali

neću o tome. Ništa kod mene nikad nije bilo nobl, pa nije ni prvo objavljivanje. Eto, morao sam

prvo objavljivanje da kategorišem kao drugo. Naime, pošto sam se zaposlio u Paraćinu, ja sam

ubrzo postao i član njihovog književnog društva čime sam stekao pravo da konkurišem na

njihovim konkursima. Tako sam konkurisao na konkursu za prvu knjigu. Tu knjigu, doduše, sa

duplo više pesama i pod drugim nazivom predao sam uredništvu Jedinstva, mnogo ranije. Ne

lezi vraže, došlo je do toga da dobijem nagradu za prvu knjigu u klubu. Nagrada je bila

štampanje rukopisa. Ne lezi vraže, dogodilo se nekako da Jedinstvo iz Prištine, posle dve godine

objavi moju pesničku zbirku Paradoks smislu, nekoliko dana pre no što mi je uručena nagrada.

Naravno, ja sam prećutao da sam već objavio knjigu. Tako je moja prva knjiga, izašla kao druga.

Međutim, činjenica, da je uredno opremljena ISBN brojem i CIP-om, za razliku od Paradoksa,

ipak govori u korist njene prvine. Kako je krenulo od prve knjige, tako je bilo i kasnije, uvek

sam imao nekih problema, koji nisu nimalo marginalne prirode. Danas teškog srca priznajem

da sam već navikao da moje knjige budu sa felerom, roba sa greškom. Ali, ja ih se ne odričem,

to smo što smo, ni više ni manje.

.

Za ili protiv nagrada?

.

Ne mogu da kažem da su me nagrade mimoišle, nisu. Ali, nekako im se nikad nisam radovao.

Zašto? Možda zato što je svaka po dva ili tri puta zaslužena; možda zato što nikad nisam bio u

miru sa nagradama. Nikad nisam znao šta one znače: Bravo samo nastavi tako – u tom slučaju,

složićete se, nema vise originalnosti i čitav posao jednog umetnika je obesmišljen, jer treba da

Pag

e15

stvara isto po nekom predodređenom, nagrađenom šablonu. Ako, pak predstavljaju stimulans

za novi rad nove bolje projekte, mogu, opet delovati destimulativno, jer možda zahtevaju od

umetnika više no što može. Mislim da su u tom slučaju najbolje one nagrade za životno delo i,

možda, one posthumne, koje se dokazuju postojanjem čitalačke publike, interesantnošću dela

za tumače i istraživače.

Naravno, svaka nagrada prija. Ljudi, posebno umetnici, vole da budu voljeni, viđeni i shvaćeni.

Tako potvrđuju svoju svrsihodnost. Malo je onih koji su iznad toga. Moguće da su to geniji. Na

drugom mestu to su pravi umetnici, koji stvaraju bez obzira na odziv javnosti. Oni stvaraju jer

tako moraju. Stvaraju jer su gonjeni unutrašnjim porivima sopstvenog stvaralačkog bića. Često,

to što stvaraju ne mora biti u skladu sa elementarnim estetičkim uzusima, čak i nije, ali oni

stvaraju. Moram vam reći da, kad prepoznam takve ljude kojima se stvaralačka želja ne poklapa

sa kreativnim dometima njihovog dela i osnovnim, pre svega, jezičkim korektnostima, potom i

stilskim, logičnim, poetičkim i estetičkim, ja ih izbegavam jer sam uvideo da njima

dobronamerna sugestija ništa ne znači. Štaviše, oni se čak ponose negativnom kritikom i

nastavljaju još žešćom snagom i voljom da greše upravo tamo gde su pravili najveće greške.

Danas je mnogo takvih, to je jedna andergraund književnost koja postoji uporedo sa zvaničnim

književnim tokovima. Ima svoje recenzente, kritičare, časopise, antologije, manifestacije i

nagrade.

Pravi umetnici su i oni kojiiskapaju nad svojim delom, koji stvaraju jer tako moraju, ali se trude

da svojim stvaralaštvom oduševe, da zadovolje sve postojeće normative i stvore nove, još

neviđene. To su umetnici koji obeležavaju svoje vreme i književnu tradiciju uopšte. Oni su

reperne činjenice, vezivni beočuzi stvaralaštva kojima se spaja prošlost i budućnost i jasno

dokazuje da je sve sad, samo zavisi iz koje će se zakrivljene perspektive posmatrati trenutak u

sfemiru.

.

Društvena angažovanost pisca?

.

Jedan pisac mora da biti društveno angažovan u suprotnom on neće postojati. Nema uspešnog

pisca koji je bio izvan društvenih tokova. Ima možda onih koji su bili izvan ideoloških,

partijskih tokova, ali nema onih koji su bili izvan političkih tokova. Da bi jedan pisac, na našim

prostorima postao aktuelan, pored talenta, on mora biti I društveno anagažovan i materijalno

situiran, kako bi imao osiguranu osnovnu egzistenciju, jer, kao što se zna, kod nas se od pisanja

ne živi. Svaka druga profesija u kulturi (glumac, slikar, muzičar) može lakše da preživi za

razliku od pesnika, a poezija nam, generalno gledano (možda čak i na nivou planete), nikad nije

bila bolja. Nemogućnost egzistencijale obezbeđenosti naših pisaca se ne može samo pravdati

time da su nam jezici maloljudni, ima tu još po nešto, a obeleženo je kulturom homo

balkanikusa.

.

Cenzura i autocenzura?

.

Znate šta, kako god da zvučim, ja sam, prvo za autocenzuru, a potom sam i za cenzuru. Štaviše,

ubeđenja sam da, što je grublja cenzura, to je generalno književnost snažnija i više odgovara

svojoj suštini. Da objasnim. Prvo, autocenzura je neminovna, jer je opšte poznato da onaj koji

Pag

e16

se nije naučio tehnici brisanja taj nije ovladao tehnikom pisanja. Dakle, da bi jedno delo bilo

uspešno, ono, neminovno mora zadovoljiti, pre svega, autora. Autozadovoljstvo zavisiće

prevashodno od toga koliko se poklapa sa autocenzurom autora. Jasno, autocenzura zahteva i

izvesna predznanja, a, pre svega, zahteva ozbiljno čitalačko iskustvo. Moram istaći da

autocenzura može biti i štetna za delo i stvralaštvo uopšte. To je onda kada se autocenzura

sprovodi sa tendencijom ugađanja ovome ili onome, a sve sa ciljem da se ne zameri umetnik i

da se dopadne po svaku cenu.

Drugo, možda za ovu priliku provokativnije, jeste pitanje cenzure. Naime, smatram da je

cenzura, baš kao nagrublja zabrana književnog dela iz ovog ili onog razloga od značaja za

književnost uopšte. Zašto? Zato što se književnost kroz borbu protiv cenzure, dokazuje i

ostvaruje svoju osnovnu svrsihodnost, a to je, pre svega, pravo na slobodu izražavanja. Jasno,

sramna je tekovina civilizacije da su nekad pisci bili zabranjivani, kažanjavani, čak i ubijani,

ali njihovo delo je iako obeleženo kao nepoželjno, opstalo kao vrhunska istina (Brodski,

Solženjicin,itd.). Zašto, jer je imalo poruku, ono je bilo medij. Značaj poruke je bio utoliko veći

ukoliko je ona kao zabranjena došla do čitalačke publike. Onog trenutka kad je knjiga izgubila

ulogu medija, koji prenosi velike poruke i kreira javno mnjenje, njegov senzibilitet i mišljenje,

književnici (čitaj intelektualci) su izgubili bitku protiv primitivizma svake vrste. Dakle,

paradoksalno, ali snagu književnosti, kao medija, pobedila je sloboda govora. Kako?

Jednostavno, danas sve, svako svakome i o svakome može da kaže i piše. Nema cenzure, jer ga

niko, ili vrlo mali broj sluša. Nekada, što dublje idemo u prošlost sve češće je bilo, ako o nekome

značajnom kažete istinu, prasak istine je bio ravan prasku hica iz puške. Što je istina o nepravdi

bila veća, to se prasak dalje čuo. Danas nema istine koja može izazvati komešanje mase, a

kamoli prasak. Nema te istine koja će svojim objavljivanjem nešto promeniti. Čini mi se, da je

slobodom govora čovečantstvo palo u strašno, bezočno licemerje koje se hrani žutom štampom.

Knjiga je tu samo da pojedince seća na značaj i veličinu zapisa.

.

Naj knjiga?

.

Na prvu, bukvar.

.

Da ste Šeherzada šta bi se sa Vama dogodilo 1002. noći?

.

Verovatno bi smišljala novu priču za hiljadu i treću noć. Što se mora nije teško, pa dokle ide.

.

Sekularizam, kapitalizam, komunizam, globalizam ili kozmopolitizam?

.

Što više razmišljam o tome čini mi se da su to gomile gluposti koje se kriju iza različitih, nazovi

doktrina/ izama, kako bi lakše narode držali u neznanju i njima upravljali. Dok se narod bavi

“izmima”, mangupi mogu nesmentano da kradu, lažu, kroje i prekrajaju planetu. Dokaz da sam

u pravu imamo u našoj aktuelnosti. Postoje li države koje nisu sekularne – postoje i one savim

solidno egzistiraju. Ima li država koje su kapitalističke, a uz to im ništa ne fali – ima (normalno,

Pag

e17

to što doktrinari tvrde da im fali, to je druga stvar). Ima li država koje su kumunističke, a uz to

im ništa ne fali – ima (normalno, to što doktrinari tvrde da im fali, to je druga stvar). Globalizam

i kozmopolitizam su tendecije koje se čine suprotne nekakvom sekularizmu ili teoncentrizmu,

a suštinski, imaju isti cilj, da svet svedu na jedno, na isto. Gotovo identična stvar je i sa

kapitalizmom i komunizmom. Samo što u tim sistemima postoji pojedinac ili grupa koje, jedna

preko ideje novca, a druga preko ideologije, hoće da svedu čuveka na jednako, na isto, po

sistemu uniformisanja. Zato smatram da je književnik najsigurniji u svojoj domovini – jeziku i

na svojoj planeti, među knjigama.

.

Šta za Vas predstavlja pionirska zakletva?

.

Sećam se pionirstva kao kroz maglu. To je jedno vreme kojeg se ja nerado sećam. Postojala je

neka multikulturalnost, koja se, inače, izbegavala kad god se pruži prilika za to. Sa nostalgijom

se sećaju tog vremena samo oni koji su nešto dobili, ili još bolje, masa koja nije znala koliko je

izgubila. Ja sam tada bio isto što i danas – ničiji. Kad smo polagali pionirsku zakletvu, iako

najniži, nisam bio ni na početku kolone niti u prvom redu. Dakle, nisam mogao da ostvarim ni

svoje elementarno, prirodno pravo koje mi pripada. Tek toliko o humanosti proleterijata (kao

što rekoh, moja majka je bila samohrana tkalja) i ravnompravnosti. Verujem da je bilo časnih

ljudi tada, kao što ih ima sada. Ćutali su tada, kao što cute sada.

.

Ima li života izvan Holivuda?

Ne znam. Nikad nisam bio tamo niti znam nekog ko je bio. Mada, da budem skroz iskren,

mislim da tamo postoji život, ali nema življenja.

.

Najveći pjesnik svih vremena je? Zašto?

.

Na prvu – Homer. Prvi je dao organizovan diskurs pesničkog jezika. Na drugu – Mnogo ih je.

Na treću, uvek se pre setim Šekspira, Getea, no Homera, a istina je da mene drže Dostojevski i

Kafka. U poeziji mene drži moderna, ali podižu Bojron i Đura, dok se, recimo, uvek nanovo

divim Vasku Popi, ali smatram da je Steva Raičković pesnik kojeg treba iščitavati. Eto, ni tu

nije gotovo. Ima još mnogo, mnogo njih i dobro je da je tako. Dakle, na prvu – Homer.

.

Opravdavate li Vertera?

.

Da.

.

Da li su potrebni novi književni pravci?

.

Pag

e18

Ne znam da li smo stare doveli do kraja. Štaviše, postavlja se pitanje koji su to stari pravci, itd.

.

Vjerujete li u prokletstvo pisanja?

.

Verujem u pisanje, kao moranje. Verujem u pisanje kao u svojevrsnu potragu za svetim gralom.

Verujem u pisanje kao u Faustovsku potrebu postojanja. Verujem u pisanje kao u

egzistencijalnu potvrdu. Verujem u pisanje kao u imitaciju kraacije velikog boga. U crnu magiju

ne verujem, kao što ne verujem ni u sve one koji se oblače u crno i proklinju. Dakle, ne verujem

u pisanje kao u prokletstvo. Naravno, verujem da prokletstvo i književnost mogu biti isto

ukoliko se svode na nukleus istosti leksičkog materijala iz koga neminovno potiču, naravno,

podrazumeva se da su reči lišene svakog ritualnog obeležja.

.

Zašto je Hasanaginica odbila posjetit ranjenog muža?

.

Zbog običaja. Ona je morala biti kriva i morala je stradati. Njeno stradanje potvrđuje smisaonost

patrijarhalnog društva, ali, istovremeno, predstavlja i njegovo prvo obesmišljavanje. Razlog

žrtvovanja je u društvu, dakle izvan Hasan-age i Hasanaginice. Recimo, kad Banović Strahinja

izmešta razlog žrtvovanja zarad patrijarhalnog društva iz društva/kolektiva, Ađelija, ikako

neverna, ostaje u životu. To je bila pobuna pojedinca protiv pravila kolektiva. Oduzeo je

klektivu mogućnost da sudi, jer ga nije zanimalo zadovoljenje pravila kolektiva, već potreba

lične satisfakcije za ličnu žrtvu koju je prineo na oltaru svoje časti. Taj čin je predstavljalo

jasno ispoljavanje romantičarske individualnosti i narušavanje harmonije patrijarhalog društva

sa kruto uređenim pravilima, čiji cilj nije ispravnost, već da budu ispoštovana.

.

Ko je najvažniji lik u svjetskoj literaturi?

.

Uh. Mnogo ih je. Mnogo.

.

Pristajete li na svoju smrt (po Bartu)?

.

Ponešto bih mogao reći o toj smrti mada teško je reći nešto novo. Opet, mislim da je isticanja

vredno da Bartova smrt pisca podrazumeva, ja bih pre rekao – “povlačenje” pisca, u ime večnog

života, a, opet, rekao bih, umesto života, večnog “trajanja” umetničkog dela. Povlačenje pisca

je jedan od osnovnih preduslova da jedno književno delo bude veliko. Ukoliko je jednom piscu

on sam cilj i prevshodna svrsishodnost pisanja, nema ostvarenog dela.

.

Sreli su se Euripid, Molijer, Ibzen i Becket. Šta pričaju?

Pag

e19

.

Nešto mislim da bi izvesno vreme vladala strahovita tišina. Lagano odmeravanje, a zatim bi

krenuo razgovor koji bi brzo prešao u galamu, gomilu pitanja, odgovara koji to nisu i potpitanja

koji još više udaljavaju od početnog pitanja, no što približavaju odogovoru. Ostali bi stranci

jedan drugom, što u osnovi jesu i tako treba da ostane. Njihovo zajedničko vezivno tkivo je

stanište u ljudskoj civilizaciji. Tu im je jedino obezbeđena sigurnost trajanja, ali samo u

vremenskim distancama u kojima su stvarali. Pa neka ih onda tu gde jesu.

.

Književni klanovi – avet ili nužnost?

.

Književni klanovi su avet nužnosti. Klanovi su postali nužnost književnih mediokritetnih aveti

koji su, u stvari, uglavnom nekakvi neostvareni biznismeni i tu su da bi nešto ućarili. Sreća je

samo što oni postoje, ali ne traju. Njima ne pripada budućnost.

.

Razmišljate li o smrti?

.

Retko. Imao sreću da se sviknem na nju. Bojao sam se, sad je i ne primećujem. Ako me uplaši,

a plaši me često, ja viknem život i on razjuri to za čas.

.

U kom dijelu dana najčešće pišete?

.

Uglavnom nemam neko određeno vreme.

.

Kome biste oduzeli Nobelovu nagradu za književnost?

.

Ne znam. Sitan sam ja za te trice, pardon – krupnice.

.

Vi ste Eckermann, šta pitate Getea?

.

Probao bih sa pitanjem o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Zanimalo bi me da li je prihvatio Vuka

kao ličnost ili, na preporuku, kao priređivača jednog grandioznog usmenog stvaralaštva. Probao

bih da saznam da li je osetio širinu, da ne kažem skromnost Vukovog obrazovanja. Da li mu se

Vuk učinio lako potkupljivim čovekom koji voli slavoljublje, pre svega. To bih pitao.

Pag

e20

POEZIJA Džejn Kenjon

POMILOVANJE

.

.

Udvarač

.

Ležimo leđa uz leđa. Zavesa

se podiže i spušta,

kao grudi nekoga ko spava.

Vetar pomera listove javora

koji otkrivaju svoju svetlu stranu

Pag

e21

okrećući se svi odjednom

poput jata riba.

Iznenada, shvatam da sam srećna.

Mesecima, ovo osećanje se

prikradalo i svraćalo na kratko

poput stidljivog udvarača.

.

.

Kaputi

.

Videla sam ga kako izlazi iz bolnice

sa ženskim kaputom preko ruke.

Jasno je, neće joj trebati više.

Naočare za sunce nisu mogle da sakriju

njegovo vlažno lice, pometnju.

Kao da se ruga, dan je bio lep,

blag za decembar. Ipak,

zakopčao je kaput i uvezao

kapuljaču ispod brade, spremao se

za večnu hladnoću.

.

.

Kolačić

.

Pas je polizao posudu

i nagrada mu je kolačić

koji mu stavljam u usta

kao sveštenik hostiju.

Ne mogu da podnesem njegovo

lice puno poverenja!

Traži hleb, očekuje

hleb a ja bih isto tako

mogla i kamen da mu dam.

.

.

Sunce i mesec

………………………………………Donaldu Klarku

.

Pag

e22

Ošamućena i pospana ali ne i utonula u san

čujem ćerku svoje slepe cimerke

kako joj pomaže da jede:

„Šta je to? Tikvica?“

„Ne. Spanać.“

Po povratku sa snimanja mozga, zadremala

je uz zvuk sapunice: prevara,

amnezija, sumnjivi poslovi,

i dugi, beli bolnički hodnici…

Ništa tu ne razdvaja život i umetnost.

Čujem dve sestre kako šapuću:

Gosp. Malkomson je umro.

Sat kasnije jedna od njih dolazi da nam kaže

da je privatna soba sada slobodna.

Sveži prolećni lahor

pomera plastičnu zavesu.

Ležim zavaljena u novom krevetu

i imam viziju duša

naslaganih kao krzna

pod mojom dušom, koja je bolesna –

toliko je teška od tuge

da sprečava druge da se uzdignu.

Nema raznobojnih cevčica

da gmižu ispod prekrivača;

imam vitalne znake zdrave

žene u ranoj srednjoj dobi.

Ne treba ništa da se seče ili ispravlja,

uklanja ili menja.

Nedelju dana omame. Sunce i mesec

uzdižu su se i spuštaju nad malim zatvorenim

dvorištem, drvećem…

Doktorovo lice se pojavljuje

i nestaje

u podnožju krveta. Sporo,

nezemaljska tuga iščezava.

Ponovo u sopstvenoj dnevnoj sobi

gledam stolove, stolice i slike

sa nečim poput oduševljenja,

samo nekako izbledele – kao sa velike visine.

Puštam telefon da zvoni; pošta

se nagomilala neotvorena

na stolu u holu.

.

.

Pag

e23

Mirenje sa melanholijom

Iz dečje sobe

.

Kad sam se rodila, čekala si

iza gomile posteljine u dečjoj sobi,

i kad smo bile same, spustila si se

ne mene, utiskujući

gorčinu praznine u svaku moju poru.

I otad me je

sve pod ovim nebeskim svodom

rastuživalo – čak i žute

drvene perlice vrteške

iznad moje kolevke.

Naučila si me da živim bez zahvalnosti.

Upropastila si moj odnos sa bogom:

„Ovde smo prosto ne bi li sačekali smrt;

zemaljska uživanja su precenjena.“

Samo se činilo da pripadam majci,

da živim među kockama i pamučnim potkošuljama;

među crvenim limenim kutijama za ručak

školskim knjižicama u ružnim, braon futrolama.

Već sam bila tvoja – ti anti-potrebo,

ti koji obogaljuješ duše.

.

.

Bočice

.

Elavil, Ludiomil, Doksepin,

Norpramin, Prozak, Litijum, Ksanaks,

Velbutrin, Parnat, Nardil, Zoloft.

One prevučene filmom mirišu na slatko ili

nemaju miris; one neprevučene mirišu

kao hemijska laboratorija u školi

zbog koje sam nekad zadržavala dah.

.

.

Predlog prijatelja

.

Pag

e24

Ne bi bila toliko depresivna

da zaista veruješ u boga.

.

.

Često

.

Često idem u krevet odmah posle večere

što se čini odraslim

(mislim, sačekam da padne mrak)

kako bih se odgurnula

od ogromog bola u nesigurnom

brodiću od pruća sna.

.

.

Jednom je bilo svetlo

.

Jednom, u ranim tridesetim, uvidela

sam da sam tačkica svetla u velikoj

reci svetlosti koja se valja kroz vreme.

Plutala sam sa celom

ljudskom porodicom. Bilo nas je svakakvih –

onih koji žive, onih koji su umrli,

onih koji se još nisu rodili. Nekoliko

kratkih trenutatka sam plutala, savršeno mirna,

i više nisam mrzela to što postojim.

Poput vrane koja namiriše svežu krv

došla si i u letu me izvukla

iz svetlucajuće reke.

„Držim te. Nikada ne dozvolim

svojim najdražim da se udave!“ Nakon toga, plakala sam danima.

.

.

Uzdisaj/izdisaj

.

Pas me traži dok me ne pronađe

gore, legne uz škljocanje

kostiju, stavi glavu na moje noge.

Pag

e25

Ponekad zvuk njegovog disanja

spase mi život – udisaj/izdisaj,

udisaj/izdisaj; pauza, dugi uzdah…

.

.

Pomilovanje

.

Komad sagorelog mesa

nosi moju odeću, govori

mojim glasom, nesigurno

izvršava obaveze, ili uopšte ne.

Umorno je od pokušavanja

da bude odlučno, umorno

preko svake mere.

Prešli smo na inhibitore

monaminske oksidaze. Celu noć i ceo dan

osećam se kao da sam popila šest šoljica

kafe, ali bol iznenada

staje. Sa čuđenjem i

gorčinom nekog koga su pomilovali

za zločin koji nije počinio

vraćam se braku i prijateljima,

ružičasto oivičenom slezu; vraćam se

svom stolu, knjigama i stolici.

.

.

Kredo

.

Farmaceutrska čuda su sad na delu

ali verujem, samo trenutno mi je dobro.

Nesveti duh, sigurno je,

doći će opet.

Surov i zao, staviće noge

na stočić za kafu, zavaliće se i

pretvoriti me u nekog ko

neće da priča; nekog

ko ne može da spava ili nekog

ko ne radi ništa drugo sem što spava;

ko ne može da čita ili da pozove

za pomoć.

Pag

e26

Ne mogu ništa da uradim da te sprečim

da dođeš.

Kad se probudim, još uvek sam s tobom.

.

.

Šumski drozd

.

Ošamućena nardilom i junskim svetlom

budim se u četiri,

željno iščekujem prve tonove

šumskog drozda. Prijatni vazduh

prolazi kroz komarnik

zajedno sa divljom, složenom pesmom

ptice i ja sam preplavljena

zadovoljstvom svakidašnjice.

Šta me je to tako strašno mučilo

celog života sve to ovog trenutka?

Kako samo volim malo srce

brzih otkucaja ptice koja peva

među velikim javorima;

njeno bistro, uverljivo oko.

.

.

Čistina

.

Pas i ja se probijamo kroz obruč

kleke s koje voda kaplje

da bismo došli do čistine visoko na brdu

gde sam ga pustila s uzice.

Izvija se, njuška između čuperaka mahovine;

grančice pucaju pod njegovom težinom; prevrće se

i trlja vilicu po tlu punom aroma;

isplazio je ružičasti jezik.

Cele noći kiša je natapala zemlju i sada brdo

ispušta uzdah olakšanja, miris

tople zemlje… Trska je porasla

za čitav palac od juče,

paprat se razvila; čak i da pokuša

jorgovan pored ambara neće

uspeti da ne procveta danas.

Pag

e27

Čeznula sam sam za nežnim zelenilom proleća,

i zovom belogrle laste

koji je na granici nepristojnog. Znaš li –

otkad si otišao

sve što mogu da radim

jeste da čekam da mi se vratiš.

.

.

Iznošenje drveta

.

„Dajte mi svetla!“uzvikuje Hamletov stric

dok ubijaju Gonzaga. „Svetla! Svetla!“uzvikuju raštrkane

kurtizane. Ovde, kao i u Danskoj,

mrak je već u četiri, čak i mesec sija

s pola snage.

Ukrasi idu u kutiju:

srebrni španijel, sa natpisom

Moj dragi na ogrlici, iz vremena

još dok je majka bila dete u Ilinoisu; drvena

marioneta oko kojeg smo se brat i ja tukli,

kidajući mu ud po ud. Majka ga je

ponovo spojila koncem pred mojim očima,

osećala sam se izrodom već sa deset.

Više nego oprezna

pakovala sam ih, i lampice

u vidu zvezda, seljene od jedne kuće

do druge, u koferčić od kartona

sve tanji.

Tik, tik, osušene iglice padaju.

Do večere ostao je samo miris

jele. Kad je već mrak,

nek bude barem ekstravagantan.

.

.

Došlo mi

.

Uzela sam poslednji

prašnjavi komad porcelana

iz bureta.

Bila je to tvoja posuda za sos,

sa okamenjenom, braon

Pag

e28

kapljicom sosa još

uvek na porcelanskom kljunu.

Oplakivala sam te

kao nikad do tad.

.

.

Drugačije

.

Ustala sam iz kreveta

i stala na dve jake noge. A moglo

je biti i drugačije. Pojela sam

pahuljice, mleko,

zrelu, savršenu breskvu. A moglo

je biti i drugačije.

Odvela sam psa uzbrdo

do brezove šume.

Celo jutro radila sam ono što volim.

U podne sam prilegla

sa mužem. A moglo

je biti i drugačije.

Večerali smo zajedno

za stolom sa srebrnim

svećnjacima. A moglo

je biti i drugačije.

Spavala u krevetu

u sobi sa slikama

po zidovima, i planirala da

sledeći dan

bude isti kao i ovaj.

Ali jednog dana, znam,

biće drugačije.

.

.

Pronalaženje duge, sede dlake

.

Ribam veliki drveni patos

u kuhinji ponavljajući

pokrete svih žena

koje su živele u ovoj kući pre mene.

I kad nađem dugu, sedu dlaku

kako pluta u kofi

čini mi se, svoj život sam dodala njihovim.

Pag

e29

.

.

Teška letnja kiša

.

Trava u polju je polegla

i na mestima izgleda kao da je velika, sada

odsutna životinja, prošla sinoć tuda.

Trava za seno će se uspraviti ako

bude suvo. Nedostaješ mi uporno, bolno.

Nema tvojih bučnih ulazaka ili

izlazaka, vrata koja se snažno klate

na šarkama, ili tvojih nesvesnih

uzdaha dok čitaš nešto tužno,

poput pisama Henri Adamsa iz Japana

gde je otputao kada je Klover umrla.

Sve što ima cvet povija se na kiši:

beli irisi, crveni božuri; mak sa

svojim crnim i tajanstvenim centrom

leži rasut svuda po travnjaku.

.

.

Košulja

.

Košulja mu dodiruje vrat

i gladi mu leđa.

Spušta mu se niz bokove.

Čak ide i ispod njegovog kaiša –

u pantalone.

Blago košulji.

Prevod: Danijela Jovanović

.

Ervin Jahić

DA MI JE NAPISATI KITAB

.

.

Pag

e30

.

Mezar

.

Tratinčice, maslačci

Proljetna bosanska trava

I konvoj raštrkanih bubamara

Vrlo živa situacija

Življa nego u komšiluku mezarskom

Diše tvoj grob

.

.

Susret

.

Došao sam iz oluje

Miru da me podučiš

Dugo sam odgađao susret

Aida je posve ozbiljno rekla

Da tvoj mezar pjeva

Svaki treptaj naših očiju

Primijetio si

U to ne sumnjam

.

.

Svega se sjećam

.

U mom davnom životu nije bilo bosonogih dječaka i nesita svijeta

Oskudice svjetla i izraubane metafizike sreće

Svinjskih glavuša i seoske idile

Lopta je bila okrugla ko i danas, tata je bio bolestan

Sestra nježna a brat nekako uznosit, s nepravom ili pravom svejedno

Livadica moga dječaštva bi zaista livadicom

Tek u nešto grota kamenih odmaralo se sunce

Majka je strogo kontrolirala sve naše putanje

Kako je znala, kako su joj dopuštale prilike

I živci

Pag

e31

Moja majka

Bolji svijet mi je pod njezinim nogama

.

Otpor je opravdan

.

U demokratskim društvima

Kad murja procijeni da mafijaši na vlasti

Žeđaju krv

Tuče sprijeda i straga

Osamljene i društvene, zaposlene i besposlene

One koji po cijelu noć ševe i one kruha i jeba

Gladne, introverte, ekstroverte i ribare

Kuhare, profesore i one iz umjetničkih zanimanja

Vole najrađe udariti po neopreznim vozačima i

Portirima, poštarima i bolničkim sestrama

Udaraju pendrecima, šipkama i svime što im se

Nađe pri ruci

Cipelare malu i sasvim malu djecu

Groze ih kršitelji javnog reda i mira

Sva ona bagaža koja traži plaću

Sva ona sila razbojnika koji nemaju djeci za marendu

Svi oni skotovi koji bi rušili demokratski poredak

U nedemokratska vremena

Tamna od loše vibre i besperspektivnosti

Policija imaše ideološki monopol

A sad joj je po cijenu opstanka

Udariti na odsustvo društvene vrline

I razračunati s neprincipijelnom

Sabotažom korporativno-monetarne vizije

.

.

Da mi je napisati kitab

.

Nurudinovu knjigu da mi je napisati

I Ervinovu

Pag

e32

Podvojenu dakako, ali za umjetnost na plodan način

A mučnu itekako

Da zna svijet kakvo mu je srce

Da zna kako smo se ljuto zaigrali

Da mi je napisati točnu knjigu

Ni na jednom mjestu da popustim pred predodžbama

I dobrim ukusom

Da mi je napisati knjigu koja će mi raditi o glavi

Da, takve knjige jedino su istinite

Jedino one mogu izreći onaj višak sporni

Jedino one zaslužuju sav naš prezir

.

.

I tome slično

.

Nemam ni koncepciju vrta, ni koncepciju

Snova. Nemam ništa od strukture ma koliko

Mi nužna bila. Jučer je otišao jedan moj davnašnji

Prijatelj. Suza. Šutnja. I tako.

Ovrha na ovrhu. Zovu me da putujem, a nemam

Za duhana. Pitam ko Šaban malog puža da mi

Svoju kuću proda. On mi odgovara: Otkud tebi,

Druže, para? Oduvijek sam htio Šabana u svom stihu.

Oduvijek.

Dinko Telećan

KANYAKUMARI

.

.

javor za Stradivarija

.

Stradivarijev nećak iz Kreševa piše stricu:

koje ću stablo javorovo izabrati?

Stradivari iz Cremone nećaku piše:

ono deblo moraš naći

koje samo se za život izborilo,

ne javor u šumi javorovoj,

nego stablo u šumi miješanoj,

Pag

e33

na litici visokoj,

u surovim uvjetima izrasli javor,

jer to je pravi javor,

taj ima snagu,

toliku snagu

da će jednom

nakon mnogo gluhoće

i nakon mnogih odustajanja

i u jednoj pjesmi zazvučati

.

.

rosna

.

kad je vidokrug more kiše

a djelokrug mlaka u slivniku

od utapanja spašavam

misao na rosu

na rajčici

u zemlji čijim rubom kročiš

u predvečerje rublje noseći

.

.

leptirova

.

ispod svjetiljke

mori me ugasivost

samo njezina

još jedna besana

govorit će još samo

plameni jezici

kojima će nekoliko

plodnih nesanica

izaći u susret

.

.

nakon

.

živjet ćemo na otocima

i pozdravljati se veslima

Pag

e34

sitno će nam biti

brojat ćemo

praviti katalog smočnice

i uredno plaćati grobarine

i ušutkavati budale

koje uporno popravljaju brodove

i naručuju smolu da se ponovo otisnu

bez straha od provale vode

od upale

od prekida programa

.

.

nad Pazinskom jamom

.

ako nad bezdanom se spotakneš

onda padaš zauvijek;

nad ponorom je drugačije –

dno je dohvatno

a ima i nastavak:

jezero pod gradom

i tok koji te izbaci na neku obalu

i produži ti bijeg

i to je on ovdje dolje

koji gleda te očima od crne magle

o tako studen i okat

abyssus abyssum invocat

prođe tako vrijeme

prijetnje budu smješnije

rasporediš oči po liticama

skutriš se u Hiži od besid

i od besida gradiš hiže

tada s ponorom bivaš blizak

tada ste sve bliže i bliže

već ste kao prst i nokat

jer

abyssus abyssum invocat

i tražiš toplinu ovdje gore

na sigurnom izmjerenom terenu

nalaziš podlogu stopalima

obuvaš ih u šlape

kao par smrznutih životinja

prstima iznalaziš oslonce tople

ali spasonosni tu nisu

ni svila damast ni brokat

Pag

e35

jer

abyssus abyssum invocat

i prođe još vremena

udomaćiš se i zahvaljuješ

što primio te još jedan prostor

što uvezao te u sebe

i štiti te od onog što slutio nije

Jules Verne

i toplije je

ali ne bi te izbavilo iz tog onog

ni da se utopliš u kući na trokat

jer

abyssus abyssum invocat

i onda krv hoćeš krvlju

potvrditi

biti stamen krušan nadponoran

i sjetiš se da dvojica su na kraju

Bog i vino

a tu je teran vjeran

što ga čedno danju kušat možeš

a noć kad nad Jamom se zgusne

i lokat

jer

abyssus abyssum invocat

………………………………………………….Pazin, ožujak/travanj 2013.

.

.

Kanyakumari

.

tako si me nježno zaskočila

da sam mislio da ostajem isti

a rukovala si maljem od lunarne alge:

prvo si skršila razloge za put i povratak

pa razloge uopće, pa putokaze,

svježe obojene čamce za spašavanje,

ništavnu poputbinu, navike umišljenog nomada,

pa si me umočila u kipuće more,

posušila me potom, prostrla po otpacima,

okrenula mi glavu prema suncu što se ljubi s mjesecom,

gurnula mi šaku u želudac

i iz njega iščupala skulpturu ljubećeg para

koju je kiselina skašila u nešto smiješno

i onda si rekla: nema te

nema ničeg što mislio si da jesi

Pag

e36

ima samo posude koja može biti samo zlatna

u koju smije se uliti mlijeko snježne lavice

.

.

treći dan

.

treći dan na novom mjestu –

kad znaš gdje riža nije prekuhana

gdje u sumrak valja smotati duhan

kamo vodi onaj puteljak uz jezero

gdje će na tom puteljku majmuni banuti pred tebe

koji prodavač drži najzreliju papaju

koje su terase navečer prebučne

kako radi koja slavina u kupaonici

na koju brojku navinuti ventilator u sobi

i kad si već drugi put razmislio o tome

kako bi bilo živjeti ovdje

ovdje gdje ko da baš onaj treći dan se odvija

– tada je pravi čas da nastaviš put

ako te nešto ondje nije bacilo u zanos

ili baš onda

ako jest

.

…………………………………………Anuradhapura, Šri Lanka, 3. veljače 2014.

.

.

što bih volio

.

volio bih se zvati Bik koji sjedi

volio bih živjeti na mostu a ne pod njim

volio bih biti boddhisattva

volio bih provesti sedam godina u Kapadokiji

volio bih navodnjavati crvenu rižu

volio bih od svih klecala načiniti letjelicu za sve

volio bih obnoviti Rabelaisov samostan

volio bih se kotrljati uzbrdo

volio bih pretvoriti Pentagon u cvjećarnicu

volio bih si usaditi srce od neprevarljiva kristala

volio bih imati četvrto oko

volio bih da me voli djevojka iz Aragona

volio bih staviti lava u džep

ali mogu i bez toga

Pag

e37

.

.

Spinoza

.

I na kraju – brusiti svoje leće.

I nijedna riječ razumljena, življena,

I nema žala zbog tog.

Kao ni zbog izopćenja.

Ime u imenicima, manji krug u većem.

I sreća u cjelovu, u jeci, odrazu,

Stazi na kojoj pognuta se sjena kreće.

.

.

posljednje životinje

.

stotinu mišjih srdaca kuca uglas

dvjesto mrtvih albatrosa cjenka se sa sakupljačima perja

tristo ćaknutih čiuaua polaže zakletvu Velikom psu

četiristo jarebica čerupa se oko invalidske mirovine

petsto ježeva prodaje svoje tijelo za zdjelu ječma

šesto stonoga naručuje štikle po mjeri

sedamsto bijelih lavova počinje postojati odlukom suda

osamsto mrava čilo naseljava čipove

devetsto je ptica od kojih obzor je vrlo siv

hiljadu je načina da se ne bude živ

.

.

prema ružmarinu

.

ali imaju tu sjenu, tu sjenu

te oči

taj tren kraj jezera koje sjaji

to što se vješa o crne grane da sjaji

da odagna misao na garež, na sjenu

to, baš to, taj prst

koji stremi visoko, u pregibima

ima sjenu, tu sjenu

i kad uranja i kad izranja

i kad sniva i kad pritiska crno dugme

na nj pada svjetlo, jezersko svjetlo

koje grli, ne htijući, tu sjenu, tu sjenu

Pag

e38

kojoj ribe se čude

kojoj riblje oči se čude

i sjena onda pristaje biti

postaja pričin i ukras

u oku crne ribe

koja ne zna

koja ni izdaleka ne zna

za ružmarin

.

.

bis

to bih opet

to kad riječ se otisne u svoju slobodu

kad se kumulus rascijepi bez napora

znaš ono kad

začas se podigne šator rastvori tijelo

popiša granica napne stakleni luk

ili kad

izgori se u spoju a ostane sve

pokloni se lomno vjedro u koje sve stane

a i kad

osvanem pred tobom pomalo zvjezdolik

s pladnjem punim podrumnog praha

e to bih opet

još samo jednom

.

.

žica

.

obruč se steže

kruzi se sužavaju

kamere se pale

bodlje su bolje

od žice koju prsti na sedefu

ugađaju s drugima

a žileti su još bolji od bodlji

nećete ovamo preko

nećete u naš podskup

u naš obranjeni brlog

preko rijeke preko smeđe međe

povučene žiletom sa zajedničkog tržišta

Pag

e39

jelen se zapleo u žici

i pogled mu se gasi

dok se crvèni snijeg

i gotovo nitko osim njega

snijega na granici

obruč se steže

pogled se koči

oblaci promiču

bez zapreke

.

……………………………………………….Evropa, ljeto/jesen 2015.

Dalibor Pejić

PISMA POŠTARU

.

.

njena pesma

ovaj prvi stih zapravo je četvrti

ona je u njemu

ne znam zašto ali ona voli četvrti stih

zato je on prvi

no često, kada ga ja napišem

ona izađe iz njega i pređe u neki drugi

na primer šesti

kaže dosadno joj u prvom koji je četvrti

pa bi malo da vrcka po šestom koji je treći

ja se naravno pobunim

jer u šestom stihu nešto sasvim drugo piše

a ne treće

i ne šesto

ni deseto

(lupim šakom o sto)

pita me: jesi li siguran?

pa zatrepće očima ceo svet se obrne

ali ne naglavce

ni tumbe

nego ti iz glave izrastu noge

onako uvis!

pa hodaš po onome što romantici zovu nebom

i naravno, kažem: nisam siguran!

Pag

e40

(a kako bih i bio kad ne znam po čemu… hodam

ni da l’ ustvari hodam ili eto… letim)

e tad ja počnem da žvrljam

prežvrljam i prvi i četvrti i šesti stih

sve stihove prežvrljam

pa stanem i gledam

il ako ćemo iskreno – ne gledam nego blenem

ko začaran

ona hoda izmedju prežvrljanih redova

i zamisli! – piše novu pesmu

mojom rukom,

mojim mastilom

mojim razrogačenim očima, piše…

e sad… da si ti pesnik (i da je poznaješ)

šipak bi pesmu napisao, a da nije o njoj

.

.

brod

.

gledam u reku

u reku gledam

gledam kako biva tokom

plovi brod

al ne plovi rekom

već mojim pogledom

a nekim tuđim okom

na brodu putnici

plove plovom

da l’ rekom il mojim pogledom

il nekim trećim okom

ne briga ih!

oni plove

plove

plove

plove pod svojim krovom

jedan me ugleda

ja zaplovih njegovim pogledom

drugi me ugleda

ja zaplovih njegovim pogledom

treći me ugleda

ja zaplovih njegovim pogledom

i eto me

gledam sebe – plovim na sve strane

i ne briga me

Pag

e41

gde reka i brod otploviše

al me briga

gde mene odvukoše

gde to odoh

u kakve predele

sad, kad već ne vidim brod no ga zamišljam

i putnici me davno zagubili

tražim se i nešto domišljam

gde bih to mogao biti?

i zašto bih?

.

.

gost

.

oteto otetom gost

od šume oteto

šumom raspeto

raspetilo se

na prstima hoda

raspametilo se

čelom u zid udara

oteto otetom gost

gostuje krišom a viče

ko Majakovski da peva

riče

iz nedara niče

otima svest

gostinska soba prazna

praznuje gost

gostuje praznina

ni tamo ni ‘vamo

a čuje se – klopara

ko da je nema – klopara

otima svest

.

.

zaćutite

.

zaćutite

kada vam misao vrela

u naručju plišanom krvari

teška od bodeža i zlohude mesečine

Pag

e42

kada je pritisnu nekakvi beskućni duvari

i gurnu u zagrljaj beskonačne tmine

zaćutite

kada nema istine

i kada isti ja il isti ti u očima plane

kad vode u rekama postanu slane

i preslane

a obale kamene

beže nekuda van obale

negde

a ko zna gde

zaćutite

izjutra kad se smrkava i naveče kad sviće

zaćutite u knjigama

kad reč urliče na tačku

i druge znake interpunkcije

zaćutite u krčmama

kraj suvih usana

na kojima vetrovi gaje crvene ljiljane

uvenule od priče

.

.

stih

.

sastrugav’ sa dlanova stih

da živi

……………………..da igra

…………………………………da sni

da gologlav a glavat daljinom se ceri

prav!

al eto ga…

na’eren sav

iz praznih očiju viri

pokojnik isceren

tlapnja ga umiri

u neživot skri

dlanovi bride raskrvavljeni

plješću dativ

noć se k’o more peni

postaje stih

zbog toga na nebu – zvezde!

tek kad padnu – šeširi!

pa ko još može iždžigljat do njih

niko!

niko do gologlavi stih

sad…

Pag

e43

nu braćo, streljajte!

evo gologlav i tih…

stoji!

naklapajte

naklopite se

se naklonite…

oklopite

oklopnite

da tlapi dok vri

i tako ispari

k’o da ga vetar berberin

sa naših duša skreso

no opet, da l’ ruka mu zadršće

krv!…

na duši

ko neki ožiljak seo

ko na presto

.

.

pismo zelenom poštaru

.

nijedna rupa nije dovoljna da sakrije prazninu

ni reka kada prekine svoj tok

ili krene natraške

ni asfalt kada proklija i uvije se oko kičme

ni mesec kada mu izrastu rogovi i proburazi ti grudi

ni zrno u kome pronađeš suštinu

nijedna rupa nije dovoljna da sakrije prazninu

a kada senke postanu tako hranjive

da iz njih busenom niče trava

i kada ozeleni sve ono što zeleno jeste

i sunce i more i drveće i ptice

i tvoja divno zelena glava

kada ozelene priče

i ova zelena koverta prepuna zelenih reči

kada ozeleni i tvoja uniforma

i Dostojevski i Kjerkegor i Niče

ti tada ipak ponesi ovo zeleno pismo

u svojoj zelenoj torbi

svojim zelenim koracima

i spusti ga u prvo sanduče koje zeleno nije

tu stanuje ono zrno

koje nas možda i sakrije

.

Pag

e44

Zoran Pešić Sigma

KAKO JE SVE POVEZANO U VREMENU

.

.

.

Reka koja protiče kroz grad

.

Reka koja protiče kroz grad nije ona ista

koja iz njega izlazi, ne možeš da prepoznaš tu reku,

obale su bez šminke i ravnih zidova, samo bezbrižni pecaroš zna

gde se dede večernji kej prepun šetača, i da zagrljaj mostova

popušta već iza okuke posle ševara, posle ponad vode smorenih vrba,

nije ista reka, premudri je to rekao pre mnogo vekova,

ne ponavlja se voda u tami i voda koju šamara letnje sunce,

Sena u koju je skočio veliki pesnik razlikuje se od Sene

otežale za gorko beznađe utopljenika, kriva je bez krivice,

nema više nevinost nehajne vode, i setio sam se da

ni Dunav nije isti kod Stare Palanke od kad se Sava Matao

nije vratio, Sava Matao divan snažan mladić koji je preplivavao

ko od šale tamo gde je Dunav najširi, nije se vratio prevaren

sopstvenom snagom, opčinjen plavetnilom ponad vode koje i danas

spasavaju ekolozi, reka ne oprašta nametnutu sudbinu reke koja oduzima dah,

nikome ne oprašta, jer reka koja se vrpolji na peskovitoj obali

i miluje prstiće zaigranoj devojčici, uz koficu i lopatica,

nije ona ista koja preskače obale, kojoj divljaju talasi

preko nezaštićenog žita, premudri nije rekao da reka

pred našim očima nije ona koja se vrtloži u našim snovima,

a znao sam za tu reku koja je tekla iz jednog sna u drugi,

tajanstveno preskačući budne obale, čiji nemir i mesečinu

svakako pre mnogo godina, pre mnogo godina…

.

.

Dick Laurent je mrtav

.

Dick Laurent je mrtav. Gde sam to ja? Gde se to budim?

Noć je neprolazna, a sve sam stvari pogubio negde usput, i

mokra je trava, mesečina kao staklo seče senke u nepovrat,

i glas mi je izgubljen, a tišina naduta nada, da pukne grana

pod nogama, nevidljivi potok da zažubori šturo kao čegrtaljka,

Pag

e45

i lete neke spodobe, iznad zvezda crna im krila odsecaju pozadinu

vasione, sve je to izvan straha, nepojmljivo, užas je proneveren

za sva vremena koja su se stekla do ovog trenutka,

i neće se uzdići od sada do poslednjeg otkucaja kvarka,

niz ulicu kotrlja se vetar od dahova mačaka koje sanjaju,

nema nikoga da pokaže izlaz, put je takav

da na njemu zauvek ostajem sam.

Reka

pred našim očima nije ona koja se vrtloži u našim snovima,

žalosno je: put je reka, a reka je put,

nema krvi na mojim rukama, a nema oproštaja

za reči koje nisam izgovorio, nisam stvorio

male, šarene, umiljate, u pravo vreme,

ne, kada ona već zaboravi da je sreća još uvek moguća,

ona koja je meni ljubav, kojoj sam mogao biti ljubav,

da perje leti samo ako udahneš duboko, izdahneš,

i ljuljuškajući usporeno klizi niz strmine vazduha

.

.

Trkač

.

Ovo je pesma o onom koji je odlučio da trči,

ne, nije onaj autističan, nije ni onaj koji je doneo

vest o pobedi, pa onda umro, ovaj što je odlučio da trči

nije kao oni što trče parkovima zbog zdravlja,

ili da nekog bar u životu sretnu ujutru kad san neće na oči,

nije, on ne reklamira patike, ni sportsku opremu,

mada i to može, neka vajda u svemu što radimo postoji,

ovo nije o onima što trče za slavu, što hoće da budu najbrži na svetu,

zlatne medalje, televizijski prenosi, o, ne, on trči sam,

zamisli ovako, nema nikoga – a on trči, zašto ne stane

kad nema nikoga, može da se popne na breg i da posmatra panoramu,

to zna da bude prijatno, osećaš se kraljevski iznad sveta i veka,

ne, on ne pripada toj sojti, nije od onih koji veruju

da ih u svakom trenutku neko gleda, nije od onih

koji trče da bi dokazali svoju veru da jesu gledani,

mora nekog da ima tamo gore, ili u nama, ili sa strane,

koji uključuje štopericu, koji isključuje štopericu,

koji upoređuje rezultate i dodeljuje nam prvo mesto,

ovaj što trči ne veruje da to ima smisla,

svako zna na koju će stranu, a on je izgubljen,

ubrzano dišeš, znoj te obliva, nespokoj, trnci i pretnja,

pitamo se da li je vredno napisati pesmu, čitati pesmu,

o onome koji je odlučio da trči, i trči, jadan,

nije da ne trči, trudi se, nije to trčanje epskih razmera,

nema ni lirike, ova pesma nema ni jedne rime,

Pag

e46

ali opet, osećamo da nam je žao toga što trči uzalud,

zašto nije odlučio da vesla, ili da peva, ili da pravi

kiflice sa sirom, ovako ne znamo gde da ga svrstamo,

nema cilja, nema svrhe, šta ćemo mi da radimo, ovako

zbunjeni njegovom pojavom, možda da sklopimo knjigu

na ovom mestu i razmislimo, dobro, razmislimo

.

.

Posmatrač

.

Traže nov ugao gledanja, nezadovoljni što im ova pozicija

donosi samo mutne slike, neizvesna očitavanja,

(navijači, ratovi, anđeli, tamna materija)

nema cilja, nema svrhe, šta ćemo mi da radimo, ovako zbunjeni,

šta je krivo, to što su predaleko, kao od smrti Sokartove,

šta se tu sad može, ili kao od nove zvezde čija svetlost svedoči

da je milijardu godina već razneta preko pustoši,

tu se tek ništa ne može, onda šta je krivo, to što su preblizu

i čuju neprijatano lomljenje mesa boksera koji trpi udarce protivnika,

njegove kapljice znoja prskaju im u oči, nepodnošljiv je smrad očaja

onog koji gubi, nepodnošljiv je i zverski smrad onoga koji pobeđuje,

ili to što su preblizu i čuju zastrašujući urlik tigra u cirkusu,

bolja su ona mesta u sredini šatre, preglednije je, deluje bezopasnije,

a onaj što zavlači glavu u čeljust, šta s njim, to mu je posao,

on je specijalista, on zna kako treba sa zverima,

to je samo stvar precizne rutine, uvek se pronađe olakšavajuća

okolnost, baš kao za one neutralne posmatrače u Africi

koji razdvajaju zavađena plemena koja se kolju za šaku dijamanata

koju će u bescenje prodati dalekim pokroviteljima,

zaštitnicima oružja i slave, olakšavajuća okolnost i za

one u modernim ratovima na tlu Evrope, koliko je tek tu nemoguće

naći pomirljivu tačku gledišta, nekoliko hiljada mrtvih,

to nije ništa, ginuli su milioni u dvadesetom veku, pa šta,

a možda je reč o tome, vi kao to ne znate i ja vam toprv otvaram oči,

što za nov ugao gledanja treba mnogo para, kao za nameštenu utakmicu

posle koje profitiraju kladioničari, još su popularniji

namešteni slobodni izbori, o bože sačuvaj me nezavisnih komisija,

ili je bolje te pare potrošiti kao za CERN i dokazati

Božiju česticu, o svetlosti, raskošna predivna svetlosti,

ti li si kriva za ovu neizdržljivu Hajzenbergovu muku neodređenosti,

za ljubav i smrt, za razlivenost predela kroz šoferšajbnu

automobila na kiši kojem brisači sporo klikću na desno,

na levo, na desno, na levo, na desno, na levo

.

.

Pag

e47

Dan od koga nisam ništa očekivao

.

Dan od koga nisam ništa očekivao,

običan dan,

dan bez zapleta, kulminacije, epiloga,

nikakav u ponavljanju istih verzija sebe samog,

prošao je dan,

i uprkos svih čudesa svemira koji vrti svoje galaksije,

iskričavih tajni u dubinama atoma,

i platana koji senkama svojim čuvaju opuštenost šetača u parku,

krvotok je miran i srce umereno odmerava ritam vremena,

kako je sve povezano u vremenu,

zamislio sam, kada se vratim kući,

skuvam čaj, popijem čaj, i legnem

da prespavam ostatak večnosti

o svetlosti, raskošna predivna svetlosti,

tužna li si kada nisi gledana,

kada nikog nema, ko tada čuva mir vulkanskih stena,

ko se spušta niz glatke glečere,

u neznanju, vrtlog prašine daleke planete

bestidno se zamajava praznim pustinjama,

o svetlosti, usamljena, tada, ko te spominje,

ko ti veliča dugin spektar, o svetlosti,

tada, samo ogledalo božije gluposti

.

.

Plave senke

.

Plave senke, senke plave, grad je poplaveo,

prečasni propoveda da je bog plav, dizajn izmišljen

da jednostavnost pobedi fraktalne šume,

prečasni laže, nikada nije video boga, niko ne može da ga vidi,

malo je oko, mala je duša, nema gde da se smesti ni njegov osmeh,

nema mesta ni za našu malenu ljubav, nema za našu majušnu nadu,

kamoli za apsolut koji podešava stvarnost, čelične mostove,

utemeljuje očaj između galaksija, prečasni se kune da nema greške

u dizajnu, da to što govori ne govori on sam, da to gugl

prevodi aramejski, sa oblaka na oblak, možda je pastva previše mlaka

da se pobuni, ali sreća je relativna stvar, i trpljenje nema granica.

.

.

Podzemne vode

Pag

e48

.

Pitoma zver ispod stena spava,

da smo u bajci pesnik bi napisao:

uspavani zmaj sklupčan oko svog ohladnelog srca miruje,

nema greške u dizajnu,

bezbrižni smo dok majsko sunce vida našu tugu,

dok nam pogled ne privuče bunar iza kuće

i odande potmula tišina, pretnja koja se prikrada,

čvrsto tlo leži na vodi,

opominje da hodimo smerno,

da radost razgovora izvlači vedro bistrog fluida

u kojem posle hladimo pivo

.

.

Sabri Hamiti

`85

.

.

.

Uspomena

.

I.

.

kiša zamuti pogled

žuta prijateljica u kišnom danu

u livadu zagazi

osuši travu

prolunja planinom punom zmija

rijeku hramljući prelazi

kiša zakloni pogled

draga pobježe na kraj svijeta

mokra pognuta zgnječena

u oluji bijele kuće

ledena nevjesta isisa joj blagost

kiša udara koso

zalutala dragana kreće se kao sjenka

pogled se pretvori u čežnju

.

II

Pag

e49

.

pada kiša dvadeset godina kiša ne pada

zaključao sam se katancem dosade

..

.

BAJKA

.

I.

.

vile se spuštaju do samog izvora

lice peru mažu grebu

teče rijeka krvi

poljubac se ne da ukrasti nikad i nikad

od okrvavljenih ljepotica

svo cvijeće izgubi boju

vile pričaju bajke u svijetu

ne krade se poljubac drhteći

vidjeh djevojku kako ubija sebe

cure peru ruke lice miju

za puno zdravlja u svijetu

još teče rijeka krvi

.

II.

.

on stoji kraj izvora

.

.

1985

.

Ovo je godina moje srednjovječnosti

imaću dvije više od 33

i mnogo manje od stotinu

Moram se liječiti od grjehova

dugog življenja nad gomilom

Kao roditelj neću da gledam više

Pag

e50

kako umiru lijepa djeca

kukavnihroditelja usamljena

S obje noge ulazim u starost

Ovo je godina moje srednjovječnosti

dostavlja mi bestidno račune

i ljubavi i mržnje i poraza

ko voli život i u produžetku

treba mu najmanje stotinu godina

da vidi život četiri pokoljenja

Da vidi što je muka a da izdrži

Godina 1985. dolazi poslije 1984.

.

.

Majčino Lice

.

Kako da imam Majčino Lice

Kad ona nakon sumraka stiže

I krade mi san iz očiju?

Traži da obučem pantalone iz đetinjstva

Da zapjevam pjesmu o zubu očnjaku

Da stavim šešir na jedno oko

U ustima blagoslov: srećan ti put!

Kako da nađem Majčino Lice

Kada upalim svijetlo

Ona se udalji i ćuti?

Tražim joj zagrljaj

Pročitam joj gluvu knjigu

Rominjam joj riječi suzama

pogled u očnim dupljama.

Kako da Majčino Lice

Na zid ispred sebe stavim

Dal’ Mrtva priroda ovako nastaje.

Spominje oca, braću, sestre

Kaže da mi se osjeća iz usta

Jer bore već mi poružnjaju čelo

Već tri godine redom neprestano.

Kako da imam Majčino Lice

Kad ona nakon sumraka stiže

I krade mi san iz očiju?

Pag

e51

Oplijevi mi svježu travu s groba

Otkrij živo meso Zemlje

Molitvu veži za usne kao cvijet

Ne zaboravi zanat pisanja.

Kako zaboraviti Majčino Lice?

Pružam gole ruke prema nebu,

Nebo je praznina.

Bježi mi s očiju, čuvaj me u srcu!

Prevod: Qazim Muja

PROZA

Sonja Atanasijević

JA, NEZRELA DUŠA

.

.

…..Ništa osim broja 365 nisam mogao poneti na „onaj svet“, tako da sam tamo stigao takoreći

go, k’o od majke rođen, što zvuči ironično, jer od rođenja, u stvari, ne beše ništa. Moj zemaljski

Pag

e52

život trajao je svega četiri meseca. A počeo je gotovo veličanstveno – od čina strasti u toploj

sobi, jedne kasne jeseni, dok je besno zavijala košava, poput raspomamljene zveri, vejao gusti

sneg i uzbuđeno stenjali prozori, čina u kojem se behu sudarili ljubav i bol od silnih briga koje

tada demonskom snagom behu zaposele duše mojih roditelja. A onda, po izlivanju semena u

utrobu moje majke, desio se munjevit, vrhunski odabir gena, koji je nešto kasnije udeljena mi

Svest pozdravila s radošću, od koje sam nekoliko dana treperio u Posudi (tako mi, embrinoni,

zovemo materice) – shvativši da mi se sprema jedan veliki i lep život.

…..Dok mi je telašce tako vibriralo, moja majka se po čitav dan držala za stomak, zabrinuta za

mene, samo sam joj još ja falio sa svojim problemima – smatrala je da sam u velikoj nevolji.

Kao da joj je stomak bio priključen u struju. Kada se prvog dana moje vibracije vratila sa posla,

uletevši u stan, plačnim, skoro paničnim glasom počela je da opisuje svoje stanje mom ocu,

bacila je tašnu na fotelju, izula čizme i zavalila se u trosed, podigavši otečene noge na tabure.

Onda je, iznenada, zbog stanjenih nerava tih meseci, prasnula u smeh, a ukućani razmeniše

zbunjene poglede. Ona nastavi da se grohotom smeje, stežući stomak, je l’ te beba golica? pitala

je moja sestra, oprezno se primakavši majci koja čas plače, čas se smeje… Eh, moji lepi,

bezbrižni zemaljski dani! Do vrha napunjeni svetlošću, ne samo nebeskom, već i onom koja se

širila iz aura mojih roditelja, moje sestre i mog bratića. Od primanja Svesti beše prošlo tek

nekoliko nedelja, tada me još nisu morile crne misli, još sam uživao u Posudi, čak i fizički, kao

zbrinuta, nahranjena ribica u akvarijumu, uživao sam i u svom smešnom telašcetu, a o

putovanjima, sada već Moje svesti, da i ne govorim.

…..Taj broj 365, sa plastične narukvice na ruci moje majke, dok leži u bolničkom krevetu, za

koji se iz sopstvene nemoći, komično i cinično založila organizacija za borbu protiv abortusa

„Ne diraj život“, smatrajući da kao i rođene bebe, i one nerođene zaslužuju broj na ruci svoje

majke, barem toliko – dotle se beše otišlo u borbi za poštovanje različitosti – bio je poslednja

informacija koju je moja svest uskladištila, pre nego što će se odvojiti od tela i nastaviti svoj

autonomni put ka konačnom Prebivalištu. Taj put će naravno trajati mnogo duže nego put onih

rođenih, pa umrlih na Zemlji, ali ne žalim se. Spreman sam na sva iskušenja koja čekaju moju

nezrelu dušu i siguran sam da ću svoje svetlosno telo sačuvati i stići na cilj. A onda, kad se

smirim i predam svim čarima Prebivališta, kad se napijem svetlosti, nagledam boja, naslušam

apsolutne tišine, ali i najprijatnijih melodija, kad proniknem u sve tajne svemira, onda ću valjda

i sam sebi odgovoriti na pitanje jesam li pogrešio ili nisam. Ukoliko mi to tamo uopšte i bude

važno.

…..Ali, pre toga moram da ispričam priču.

…..Moja majka nije bila ta koja me je eliminisala, pretpostavljam da je to već jasno. Bila je to

moja sopstvena odluka, jednostavno sam odustao od Ponude. Inače, tu reč „eliminisala“, moram

priznati, preuzeo sam iz studije fizičara dr N.V. sa Univerziteta u B. o svesnosti embriona.

Čovek je genije, ali je u naučnim krugovima njegov rad prošao nezapaženo, ako se ne računa

podrška koju mu je dalo nekoliko neoteozofa. Svet teško prihvata ono što ne razume. Inače,

članak o njemu pročitao sam na netu, naravno, očima svoje majke. Nisam mogao da verujem

do koje mere je profesor N.V. bio pronicljiv i prozreo – nas embrione.

…..Gospodo, sa Zemlje, baš kako i tvrdi ovaj naučnik, mi, embrioni, zaista opštimo sa svešću

majke! Prikopčani na sistem, raspolažemo sopstvenom i njenom svešću što, kako reče ovaj

profesor, obrazuje grandioznu, jedinstvenu embrionsku svest. Sve nam je na dlanu, majčin

život, njena prošlost, povremeno i njena budućnost, i budućnost uopšte, njeno svesno i nesvesno

– zamislite kakav je to lavirint! A ja sam, eto, ipak odustao, posle četiri meseca. Naravno, fizički

nisam upoznao svoje roditelje, ni sestru i brata, ali za tih nekoliko meseci vožnje kroz lavirint,

prema mehanizmu koji je i dr. N.V. opisao, sve informacije, pa i one o njima, uredno sam

iskopirao u svoje svetlosno jaje, i po odvajanju od zemaljskog staništa, poneo na put ka

Prebivalištu. Iz kosmičkog ugla gledano, dragi Zemljani, ja sam u prednosti u odnosu na svoju

familiju, stekavši trajnu svest o njima, dok sam njih lišio svesti o sebi samom. Naravno, biću

Pag

e53

uskraćen za iskustvo zemaljskog života, ali šta mogu, povratka nema.

…..Moja odluka nije bila nepromišljena. Dobro sam izvagao razloge za i protiv rođenja, a uz

pomoć udeljene mi inteligencije i intuicije, kao i slobodnih ulaza u kanale zajedničkog

nesvesnog (koji se s rođenjem zatvore), još sam mogao prilično jasno videti i budućnost. I nisam

se pokajao, barem za sada, ja, nezrela duša.

…..Naravno da se vi, ljudi, možete zapitati, pa dobro, ako tako jedan po jedan embrion počne

da odustaje od života koji mu je dat, svet će nestati! Dozvolite mi da na ovom mestu zamislim

društvance od nekoliko sredovečih gospođa sa slamnatim šeširima, u nekoj letnjoj bašti s finim,

prošaranim hladom. Mnogo su mi nešto razmaženi ti embrioni, mogla bi da kaže jedna od njih,

mašući lepezom. Razmaženi, nego šta! dodaće druga. Malo im se nešto ne dopadne, oni se

nadure i ne rode se! Da im ne smeta možda ozonska rupa, globalno zagrevanje, kao da nama ne

smeta! Terorizam, ratovi, migranti, robotizacija, otuđenje! To ti je, draga moja, kukavičluk,

ništa drugo, reći će prva. Još ako naprave i nekakvo udruženje za zaštitu prava, mislim, prava

da se ne rode, eto ti propasti sveta! Pa, dobro, možda i treba da propadne, kažem gospođama.

Šalim se, naravno, ko sam ja da sudim o svetu?

…..Međutim, izgledi za propast sveta koji bismo uzrokavali upravo mi, embrioni, čini mi se,

ipak su zanemarivi. Nismo ni mi svi isti, kao što ni ljudi nisu isti. Ne dobiju svi isti kvalitet

svesti, mislim na širinu i dubinu, nekima se dodeli tek osnovna predstava o svetu koji osećaju

čulima majke, neki dobiju mnogo više, još nisam pronikao u kriterijume Raspodele, a nemojte

ni previše očekivati od mene, tek sam se odvojio. Naravno, različiti su i genetski materijali, ali

kod onih kod kojih se objedini inteligencija, intuicija i široka, jedinstvena embrionska svest, što

sam prepoznao u svom slučaju, izvinite zbog neskromnosti, onda nastanu embrionska čuda!

tvrdi ovaj fizičar. Ali, oni su retki, ne brinite, nema ih mnogo. Ne znači ni da su to obavezno

budući genijalci, ukoliko se opredele za život, zato što ih embrionska svest po rođenju napušta.

Ipak, prema ovom naučniku, zbog tendencije rasta prosečne inteligencije, pre svega, tehničke,

koji je brži od opadanja intuitivnih potencijala, a koje za posledicu ima smanjenje socijalne

inteligencije, može se očekivati da će u budućnosti biti više natprosečno samosvesnih embriona

– koji vide više i dalje. Ne znam šta će oni odlučiti po pitanju zemaljskog života, ali, ja sam,

eto, odustao. A ono što me je odmah po izlasku iz aure utešilo, dok sam u svom belom čamčiću

grabio put Svetlosti, jeste – da mi je Bog oprostio.

…..Evo priče.

Almin Kaplan

PUTOPIS NERASANJANIM

PREDJELIMA

.

.

.

*

Pag

e54

…..Kao da je neko vrisnuo, poljanom se prolomio pljusak i iznebušene glave su provirile kroz

otvorene prozore. Sasvim neočekivano, kao kad ženi prije termina pukne vodenjak, puklo je

nebo u avgustu, i polja su se počela skupljati u doticaju s kišom. Kao jež kad ga dirneš…

…..Poneka glava, obično ženska, ispred kuća unosi obuću ili sa štrika haljine. Kao da izbjegava

udar groma, to radi brzo, trčeći na cik – cak. A vjetar u nepristojnim naletima kosu joj baca u

lice, ili podiže suknju u visine.

…..U kućama sjede očevi i u podnožju njihovih tijela sinovi. Kroz prozor se uvlači miris zemlje,

i miješa se sa osjećajem sigurnosti koji daje krov na četiri vode. Osim tišine i pljuska kiše, čuje

se i kako otac, s vremena na vrijeme, zadovoljno zijevne.

…..Kasnije, kad sunce ponovo pokaže svoje sjajno lice, polja i šume se rašire. Iz njihovih

utroba, kao iz vlažnih prostorija, pohrli memla. Ruku raširenih hvata nam se oko vratova i mi

padamo ničice na koljena. I neko tad kaže: Omorina.

*

…..Put se pruža preko polja i zalazi za šumu koja se nalazi u drugom planu nikad uhvaćene

fotografije. Polje je okićeno vinogradima i voćnjacima. Nađe se tu i pokoja gruda neobrađene

zemlje. Na toj livadi, njiše se izblijedjela trava, padajući vlatima ničice, čas pred istokom, čas

pred zapadom.

…..Okolo, poput čipke koju je heklala domaćica kako bi prekratila vrijeme između dva

okretanja hljeba u rerni, polje obrubljuju kuće. Čine se nestvarnim i zalutali putnik, dok ih

gleda, pomišlja da su to čardaci ni na nebu ni na zemlji. Ispred kuća nema stabala – sela su

oglođane kosti.

…..Ponekad poljskim putem prođe automobil. Kreće se poput prebijene mačke, ostavljajući za

sobom trag od prašine, koju je od poljske zemlje izmrvilo vrijeme.

…..Desi se i da u nekom od voćnjaka padne prezrela voćka. Zvuk pretakanje života u smrt

ispari prije nego ga uhvati nečija ušna školjka. Na zemlji, pod voćkom, opali plodovi podsjećaju

na žigove kakvim se označava stoka – i svjedoče o životu koji okolo tuhinja.

…..A nebom, sunce puže s lijeva na desno…

…..Poput psa…

.

*

…..Čobanica u bičalj ogrnuta ispade iz šume kao gloginja. Iz grudi joj srce navalilo van, pa joj

dojka poigrava kao vrata u koja se zalijeće hrmpalija da oslobodi djevojku koja ga ne voli.

Donose joj vode, ne bi li oslobodila istinu o vuku koji je uz ivicu smrti pritjerao njeno stado.

Umivaju je i njene bore pod pritiskom ruku nestaju u bljedilu zategnute kože. Riječi koje

izgovara uranjaju duboko ispod čujnosti onih koji nestrpljivo čekaju da čuju kako je tamo gdje

se dotiču život i smrt.

…..Muške glave su već uzjahale puške dvocijevke. Na čelu s domaćinom, oprezno se

preslaguju kroz pejzaž od drače, prema šumi od hrasta. Žamore o ljubavi i svoje metalne

Pag

e55

ljubimce usmjeravaju u svim pravcima. Na taj način cijepaju atome azota i izgone strah iz zraka

koji je poprimio nijansu sive.

…..Domaćin šuti i svojom lovačkom puškom diriguje tom malom kompozicijom, koja bi

zasigurno mogla ponijeti naziv „nocturno“, kada bi nekome palo na pamet estetizirati hajku na

nikad viđenog vuka. Iz domaćinovih pokreta hajkači crpe sigurnost, pa mu laskaju tako što s

vremena na vrijeme i oni šute.

…..I kad su na domak hrastove šume, negdje iz pejsaža, počinje da zvoni zvono

oko Galinovog vrata. Ovce, oko svog zvonara, uz tu melodiju, otkidaju glave cvjetovima koje

još nije progutao mrak. Vuka nema i još pritom, vješto je zametnuo trag. Preostaje im jedino

napunjene puške ispaliti u zrak. I tu hajci biva kraj.

…..A sutra će izbrojati ovcu koju je pojeo vuk.

…..Ili već istopio mrak.

.

*

…..Ljudi se skupili ispod šatora. Pjevaju i igraju. Iz grla pjevačevog, k’o iz vrča vinovog,

prolijevaju se riječi.Danas majko ženiš sina svoga…

…..Zveckaju noževi i čaše. I krezubi starci se smješe dok glođu kosti bravlje. Djeca se prskaju

promućkanom coca-colom. I jedan svat svojoj djevojci međunoge gura svoj kažiprst. Mračne

kulise nosaju nevidljivi zrikavci.

…..Ima i onih što plaču. Iz sebe rakiju izgone na oči i zgužvanim riječima dozivlju svoje mrtve.

Svoje udate djevojke. Svoje heroje. Svoju tugu procjeđuju kroz masne krpe.

…..Dvojica su se posvađali. Prijete jedan drugom puškama lovačkim. Pičkama majčinim. I

zemljom crnom.

…..Ponekad na sve to padne kiša. I mlada bude bijela i tiha. Kao neotopljena grudva snijega u

uglu šatora.

.

*

…..Ićeš pravo, pa ćeš kraj onog okrajka, skrenut desno. Taćeš, viđet, groblje – ono mora da ti

ostane sljeve strane. Kako budeš išo, daj se više duvarini, jer brdo je puno zmijurina. Ako te

ljudino ujede – seruma ti nema prije Mostara! A ko bi te i vozio!? E ja, kad prođeš groblje,

doćeš pred jednu kuću – tačnije pred kuću Grge Perića. Ako budeš ožednio, a hoćeš, jer ima

do tamo popoć, slobodno svrni i išti. U Grge se još iz bukare pije, i taj ti voli kad mu se svrati.

A onda ćeš putem nastaviti pravo – sve dok ti se ne ukaže jedna velika ledina. (Na toj sam ti se

ledini, ljudino, valjo sa Šemsom T. Ima tome i pedeset godina. Ako se bolje zagledaš, viđet ćeš,

đe je na tom mjestu, i dan-danas, povaljana trava.) E kad tu ledinu prođeš, odmah ćeš viđet to

što tražiš.

.

*

Pag

e56

…..Nejasna je granica između krša i zemlje. Šiljato kamenje djeluje poput ožiljka na njenom

licu, a zemlja je oprhla koža. Tamo gdje je iz zemlje izrasla trava, izgleda kao da je taj dio lica,

prekrila brada. Tamo gdje su izrasle voćke, imaš osjećaj da su to ustvari čuperci kose. Bunari

su oči, presahle…

…..Vinogradi su rajferšluzi na haljinama ženskim. Kad otrgneš bobu, haljina se raskopčava, i

sva crvena pada… Tada su brda dojke i mali Bog s krila svoje majke sisa mlijeko bijelo.

.

*

…..Jesen je i sunce zalazi za brdo. Kroz hrastovo granje, u šumu, prodiru sunčeve zrake – kao

bodeži u tijelo. Zrakom plešu bube i svako malo se sa grane otkine, i u šumsku stelju kao u

jorgan padne žir. To bude tup zvuk i onome ko ga čuje, dođe kao da mu je sam Bog nešto jako

povjerljivo šapnuo na uho. Tada čitavo tijelo preplavi osjećaj blaženstva i ti se streseš.

…..Kako se na laganom povjetarcu komeša hrastovo lišće, tako se svjetlost razuzdaje po nutrini

šume. Zmije svijetlosti plešu i šuma se kikoće ptičjim pjevom. Kao djevojka kad joj staviš ruku

u njedra.

.

*

…..Ja druge žene dirn’o nisam. U nju sam se zagled’o još u mejetefu. Šta nam je moglo biti,

možda osam, ja l’ devet godina. Viđali bi se za ovcama, ja l’ za kravama. Ili ako bi se trefili na

bunaru. Mina bila stidna i samo bi predase gledala, a ja bi k’o nešto i zborio. Ne mogu se više

sjetiti o čemu sam tada mislio i govorio. Jesam se vala boj’o da je k’o drugi ne zaišće. Taka su

to vremena bila, begenišeš đevojku, i spremiš babu da ti je dovede. Nije se tu puno gledalo,

svaka kuća bi jedva dočekala da se riješi bar jednih usta. Gledalo se jes’ samo koje si vjere,

nikom nije bilo pravo da se muslimani i vlasi miješaju – ni jednim ni drugim. Elem, ja sam ti

ček’o da malo uzrastemo i da se ženim, a pritom k’o kakvo pašče pratio da je ko prije mene ne

jamije. I da ti ne duljim, sve je prošlo kako sam zamislio, nisu se vala ni malo njezini bunili, a

i đe bi, puna ih kuća bila. Rodila mi troje đece i nikad mi nije rekla tamo se. Nisam vala ni ja

njoj. Slagali se koda smo brat i sestra. Ma ne bi se tako ni oni slagali. Ali eto, opet čo’jek ne

može kako on hoće, već kako neko drugi hoće. A ko je taj drugi, ko to zna, more bit šejtan, a

more bit Bog tako šćeo. U njoj k’o da nešto puče. Tako mi je rekla – da je osjetila kako je u njoj

nešto puklo. Oćerali je u Stolac, pa odmah za Mostar. I nije ti se više ni vraćala. Za dva dana

dođe Ć. i reče da je umrla. A meni ni danas nije jasno, šta je u njoj moglo puknuti. I kako ja

ništa nisam čuo.

.

Adin Ljuca

ČETVRTO DIJETE IZ ČETVRTOG

BRAKA

.

Pag

e57

.

Moj djed Avdo bio je četvrto dijete iz četvrtog braka. Njegov otac Ferhat, moj pradjed,

živio je sto trinaest godina. Bio je zaptija nad čaušima, što je bila neka vrsta šefa žandara za

turskog vakta. Pradjed se u Olovo doselio odnekud iz Sandžaka. Ustvari, prebjegao je. Jedni

tvrde da je pobjegao od krvne osvete. Moguće je da je u službi ili van službe, iz nužde ili opake

naravi nekog ubio. Moguće. Drugi opet kažu da je, kako je kopnilo Tursko carstvo, bježao iz

graničnih krajeva iz kojih su kršćani protjerivali „Turke“ i usput prisvajali njihovu imovinu. I

to je moguće. Jedino što imaju zajedničko ove dvije sasvim različite priče je strah – pradjed je

pred nekim ili nečim pobjegao u Bosnu.

Moj djed Avdo, četvrto dijete iz četvrtog braka, rodio se 1906. godine u Olovu. O

njegovom djetinjstvu i mladosti ama baš ništa ne znam. Krajem dvadesetih se oženio. Djedovu

ženu, moju nenu, zvali smo majka. Energično je odbijala izraze kao nena ili stara majka.

Uostalom, nisu joj ni pristajali. Bila je iz dobrostojeće familije, razmažena i emancipovana

ljepotica. Kao djevojka s maglajskim folklornim društvom nastupala je u Olovu. Djedu je

trenutačno zavrtila mozak. Ali i on se njoj svidio: upravo se bio vratio s odsluženja vojnog roka

iz Beograda gdje je bio u kraljevoj gardi. A zna se kakvi su se momci slali u kraljevu gardu.

Ubrzo su se vjenčali. Tridesete im se rodio prvi sin, trideset i druge – drugi, moj otac, četrdesete

– treći. Djed je imao han u kojem su se dva jagnjeta dnevno okretala na ražnju, što znači da mu

je posao išao od ruke. Nakon šestoaprilskog bombardiranja Beograda, nabrzinu i budzašto

prodao je han i kuću i iz Olova prebjegao za tazbinom u Maglaj. Što je malo dalje od istočne

Bosne. Malo ali dovoljno. A ko zna šta se za Drugog rata događalo u istočnoj Bosni – zna da je

uradio dobro.

Moj djed je bio handžija, kafedžija i konobar. A umjeće posluživanja lako se prenosi iz

mjesta u mjesto. S ušteđevinom i uz pomoć tazbine u Maglaju se brzo snašo, kupio kuću, otvorio

kafanu. U maglajskoj zavjetrini je predeverao Drugi svjetski rat. Služio je svoje nove sugrađane,

okupatore i domaće izdajnike a lijekove i hranu redovno slao u partizane. I informacije.

Balkanske kafane su uvijek radile na principu ispovjedaonice. A rade i danas. Djed je umro

prije nego što sam krenuo u školu, njegove priče ne pamtim. Na žalost! Jer ko bi to mogao znati

više priča od jednog balkanskog handžije i kafedžije?! Nema tog njujorškog psihologa kojem

se ispovijedilo više ljudi nego nekome ko je proveo život iza šanka balkanske kafane.

Otac mi je pričao da je jednom bio kod djeda u kafani kad se pojavio šef gradske policije.

A ko je za okupacije radio kao šef kolaborantske policije vjerovatno nije nikad u životu imao

nekakvih moralnih dilema. Nešto je naručio i počeo se žaliti kako mora preko mosta u čaršiju

do apoteke po nekakve lijekove. Djed mu je rekao: „Samo ti sjedi, i popij s mirom. Poslat ćemo

mi malog.“ Zovnuo je oca, dali su mu recept i mali je otišao. Kad je bio na sredini mosta, začuo

je avion. Skamenio se od straha. Na suprotnom kraju mosta, od čaršije, stajala su dva njemačka

vojnika. Vidjeli su da se dijete ukočilo od straha a bilo im je jasno da će saveznički avion gađati

baš most. Drugog cilja u gradu nije ni moglo biti. Pritrčali su ocu, zgrabili ga svaki ispod jedne

miške i tako dotrčali na drugi kraj mosta. Bacili se na zemlju i štitili ga svojim tijelima. Strašna

zemlja! Kod nas nikad nije bilo lako shvatiti ko koga i zbog čega ubija ili spašava. Kod nas se

nikad nije znalo ni ko pije ni ko plaća. A opet se uvijek sve znalo. Nekad se događalo da je djed

morao s posla otići ranije kući. Ključeve od kafane ostavljao je gostima. Sami sebi su sipali i

plaćali. Posljednji bi zaključao kafanu i odnio djedu ključeve. Nena koja mi je to ispričala,

zaključila je: „Nikad se nije dogodilo da neko nije platio!“

Pag

e58

Djed je pomagao partizanima. Kad je napokon došlo oslobođenje i partizani ušli u grad,

na trgu na čaršiji oko logorske vatre se igralo kolo. U kolu je naravno bila i nena. Ko nije doživio

završetak makar jednog svjetskog rata ne može ni zamisliti o kakvoj sreći je riječ. Iz lica im je

isijavala radost i obasjavao ih je plamen. Plamen od knjiga koje su gorjele. Bili su to udžbenici

izbačeni kroz školski prozor. Tih ratnih godina udžbenici su izlazili s portretom poglavnika

Ante Pavelića na prvoj strani. Ali bilo kako bilo, knjigama je mjesto u bibliotekama i školama

a ne u vatri, upravo da bi se moglo upoređivati i ispitivati kakav uticaj na školski program ima

portret s prve strane.

Moj djed Avdo, četvrto dijete iz četvrtog braka, imao je tri brata a nije imao nijedne

sestre. Polubraće je imao još više ali nije imao nijedne polusestre. Za vrijeme rata nena je rodila

četvrtog, a nakon rata i petog sina. Djed je bio očajan. Rekao joj je: „Dosta je više. Kad bi ih

rodila i stotinu – bilo bi sve samo muško!“ Djed je htio kćerku što je čista anomalija za te

dijelove Balkana gdje se kćerkama roditelji do danas obraćaju sa sine. „Kad nam se rodio prvi

unuk“, pričala mi je nena, „Avdo je rekao: Ništa drugo nismo mogli ni očekivati!“ Već se bio

pomirio sa sudbinom kad se dogodilo čudo: rodila mu se unuka, prva curica u njegovoj lozi

nakon valjda stotinu godina. Djed se dotjerao. Otišao u novoizgrađeni gradski hotel. I ko je tad

htio popiti i pojesti – mogao je šta je htio jer je djed dva dana i dvije noći sve redom čašćavao.

Dok je djed bio živ njegovu unuku niko nije smio poprijeko pogledati.

Djedove priče ne pamtim, bio sam isuviše mlad ali pamtim nekoliko slika. Na primjer,

kako u prugastoj pidžami istrčava na verandu i dovikuje za nenom: „Tifo, Tifo… nemoj

zaboraviti džigericu za mačka.“ Ili kako je, opet u prugastoj pidžami, ležao ispod jorgana sa

cvjetnim dezenom, i kako se, kad sam ušao, pridigao i ispod jastuka vadio bombone. Ne pamtim

mnogo toga. Kakav je djed bio vidjelo se i po neni koja ga je nadživjela dvadeset i pet godina.

Nena se ponašala kao da je bila kakva princeza ili grofica. A tako su se prema njoj ponašala i

sva petorica sinova. Tako ih je djed naučio. Ujutro bi joj neko iznio ležaljku u baštu. A onda su

joj po čitav dan prenosili ležaljku sa sunca u hlad ili iz hlada na sunce. I samo što bi našli

odgovarajuće mjesto sunce bi se pomjerilo.

Moj djed Avdo, četvrto dijete iz četvrtog braka, poticao je iz loze koja se iz generacije

u generaciju pomjerala iz mjesta u mjesto, da se više ne zna ni odakle ni kuda su krenuli. Došli

su sa istoka i kao da su išli za suncem. Ali ma koliko išli uvijek bi ih usput uhvatila noć.

.

Božo Koprivica

BELEŠKA, KLJUČAONICA

.

.

.

…..Neka u ovom zapisu bude jedna reč iz prve beleške. Evo, reč lađa. Zaboraviću na zadatak.

Živeli smo u gradu N. Na uglu Karađorđeve i Vardarske. U kući porodice Mrav. Pročitao sam

pre neku godinu u Zabavniku, ili mi je to rekao Ljubiša Ristić, da mravi ne spavaju. Onda sam

i ja majstorski kandidat za mrava. Da sam znao za taj podatak kad sam pisao kratku

Pag

e59

autobiografiju za knjigu Volej i sluh kako bih samo paradu napravio. Mravi radnici, valjaoci

lopte, mravi žeteoci, mravi knjigovođe, mravi ratnici, mravi čuvari, mravi ubice, mravi lenjivci,

mravi… Spava li mravlja kraljica? Možda svi mravi na svetu budni sanjaju isti san. Šta radim

ja u tom snu? Meterlink je sigurno znao da mravi ne spavaju, ali se te strane iz njegove knjige

o mravima ne sećam.

…..A gde je lađa?

…..Imali smo na mansardi tri sobe, kao tri vagona. U prve dve sobe prozori su bili na krovu.

Ili, o nebo, nebo, uvek ću te sniti. Ti nikad nećeš sasvim oslepeti. U trećoj sobi, pročelju kuće,

bila su dva prozora, koja gledaju na ulicu. U toj sobi spavao sam sa bratom, najčešće sam.

Putuje moja soba kao lađa. Buđenje. Jutro. Padaju krupne pahulje snega.

…..Iz sna na put.

…..Ispod nas je plovila kafana „Zeta“. Otad u meni lađe plove i more u moje oči navire. A zašto

dvaput lađa? Pa da krenem na put do prve sobe. U toj sobi spavao je Đorđije na sećiji. Došao

na dva dana iz sanatorijuma „Brezovik“. Tuberkuloza, jektika je žderala, već nekoliko godina,

njegova pluća. U prvoj sobi bio je šporet na drva, bilo je toplije. Rano je ostario taj lep, stasit

čovek. Rođen na Crnom Kuku, Banjani, došao nekud u moj život iz Persije ili Avganistana. Iz

Persije su ostale još samo crne oči – žeravice i groznica u suhom rebru.

…..Otvaram prva vrata, kod drugih nešto me zaustavilo. Telo se samo od sebe savilo do

ključaonice. Zorka je pripila usne na Đorđijeve usne. Poljubac kao voda drhtaše bez vetra. Ovo

je trebalo da bude beleška od stotinak reči. Ali nisam taj majstor. Nikad nisam otvorio druga

vrata. A poljubac traje ceo život.

…..Kad pomislim na kadar kroz ključaonicu, setim se Ulcinja. U tom gradu živeli su nekoliko

godina pred onaj rat za oslobođenje od okupatora. U Ulcinju sam bio jedan jedini put i čuo

njihov krilat miris. Ili kako cjelov, cjelov u objesti lovi. Za sve te njihove godine u Ulcinju,

vladalo je proleće.

…..Je li stid Zorku i Đorđija što sam ispričao ovo… Ne znam. Je li mene stid. Ne znam. Jeste.

Da me nije stid, zašto onda ona priča o lađi i mravima. Sami su Zorka i Đorđije bili u sobi kad

je umro. Znam, vidim da ga je poljubila u ruku na grudima, i u ruku koja visi niz krevet. Sklopila

mu oči i poljubila ga u oči. Rekla mi je da je htela da skoči sa terase. Peti kat. Lepa duga terasa

duž celog sprata sa crno-belim kvadratima. Kao kod Vermera. Zorkin život posle, još sedam

godina, bio je taj let sa terase.

…..Već se spustila noć. Bio sam sâm na mansardi. Sedeo sam na jednoj klupi, opkoračivši.

Otvorila je vrata neka žena iz komšiluka, ne sećam se više njenog lica, gledala me, i neka duga

tišina između nas. Je li umro Đorđije. Ona se okrenula i zatvorila vrata. Crni prišt raste u mom

sedlu.

…..Umoran sam.

…..Možeš, možeš, grcaj…

…..Samo duša osvetljena kao stara crkva zna da ćemo umreti u proleće. Đorđije je umro u

proleće, u aprilu 1962. godine. Đorđijev i Zorkin grob je u senci jedne crkve, stare oko dvesta

godina, sa kamenim pločama na krovu. Oko njihove humke, kad retko dođem, počne da buja

trava kao na grobu ptice. Usne se miču… Nisam više nikad u životu pogledao kroz ključaonicu.

Pag

e60

ESEJ

Laura Barna

NOVO VREME U EKSCENTRIČNOM

PROSTORU

…..Arhitektura je jedina umetnost u koju čovek fizički ulazi, kroz nju se kreće slobodno ili

bojažljivo kao kroz sopstvene unutarnje sobe, u njoj diše, voli, misli, stvara…, kraj nje prolazi

s gađenjem, ravnodušnošću ili strasno opijen. S njom strada, ali od nje i strada. Kuća je sinonim

Pag

e61

za blagostanje i spokoj – praslikovni modus materice. Zato je čovek bez krova nad glavom,

čovek ucenjen životom. A nova, moderna arhitektura – odraz nove stvarnosti. →

…..Ogledalo.

…..Prvi put, prema Habermasu, za neko arhitektonsko delo upotrebljen je termin moderno još

u V veku da bi se ozvaničila hrišćanska nadgradnja paganističkih temelja. I ponavljao se kad

god bi se kristalisala svest o novom razdoblju koje je pratila nova, avangardna umetnost.

Senzacionalno odstupanje ali i suprotstavljanje starom, konzervativnom i predvidljivom

principu moglo bi se pojednostavljeno shvatiti kao moderno, ipak u kontinuitetu jer „moderna“

arhitektura nije izraz niti etiketa samo jedne epohe. Ona ima svoj evolutivni i morfološki proces,

dosledan kroz istoriju umetnosti kao poruka jedne civilizacije. Iako tek od izumitelja originalnih

arhitektonskih sistema: Le Korbizijea, Gropijusa i Franka Lojda Rajta počinje odlučnije

tretiranje prostora i spontaniji odnos prema njegovoj primeni, ali i hrabrost u izražavanju

zamisli i želja – arhitekte i poručioca.

…..Šta je – novo? Moderno – u arhitekturi? Novo i moderno često su pogrešno uslovno

povezani, i iz navike prihvatanja podrazumevaju jedno drugo, s očekivanim ishodom –

ekscentričnost. I Partenon devičanske boginje Atine 435. godine pre nove ere zbunjujuće

neuravnoteženo izdizao se i popunjavao prostor atinskog Akropolja, naočigled zadivljenih

pogleda smrtnika. I verovalo se da je kao takav mogao biti samo delo bogova, nikako čoveka.

…..Teško je zamisliti savremenog arhitektu koji bi, pa i po izričitoj narudžbini, danas sagradio

građevinu poput Partenona, preuzevši svesno i rizično ulogu Boga, čak ni ako je svrstavan u

ekscentrike. Ili obrnuto, jednog takvog ekscentričnog poručioca.

…..Svaki ahritektonski pravac nastao je kao posledica okolnosti koje dato vreme sabira,

individualnih ili kolektivnih potreba i prilagodljivog senzibiliteta jedinke, na podsticaj mesta

koje pamti i premeće prethodne stilove, navike i tradiciju, uz primenu tehnoloških inovacija, ali

i novih građevinskih materijala. Što može biti i ogledalo epohe. A ne dešava li se katkad da

nam se baš i ne dopada ono što u ogledalu vidimo?

…..„Umetnik je čovek, i on sâm je priroda, delić prirode u vladavini prirode“, reči su smelog

izazivača Lepog – slikara Pola Klea. Zaposedanjem i preobražavanjem određenog prostora

neminovno se uništava njegova lepota, odnosno narušava originalnost stvaranjem novog –

unikata, kao „druge prirode“. A potreba za funkcionalnim ovladavanjem i upravljanjem

prostorom je zamka, ovoga puta – napuklog ogledala. Svaki pogled na njega donosi drugačiju

sliku i odražava se na osoben način, od slučaja do slučaja, od pojedinca do pojedinca. Lepota

je razbijena na fragmente, koji tek kohezijom gradivnih znakova i simbola održavaju celinu,

ipak – kopiju. I svako sledeće preinačavanje, ispošćuje lepotu, stvarajući kopije kopija.

…..Da li je novo organizovano i prilagođeno vreme, a koje je gustinom znakovnih elemenata

idejno sabijeno u ekscentričnom prostoru u arhitektonski objekat, ono što nas zapravo iritira i

onemogućava lako prihvatanje, razlaz između utilitarnog i forme, javnim rušenjem „mita

funkcije“ jer u sebi sadrži elemente apstraktnog i zbunjujućeg, pa i iritirajućeg? A nepoznavanje

ili površno poznavanje nas uvek drži na dovoljnoj distanci i izaziva konfliktna osećanja:

zavidljivost i divljenje istovremeno, upravo onih koji su deo planifikovanog prostora. Složeno

projektovanje građevina kontradiktornim površinama, ali ne i proizvoljno segmentiranje po

principu nasumičnog nizanja i raspoređivanja formi, proizvodi sasvim precizno utvrđen novi

svet – utvrdu modernog.

…..Neretko se modernoj arhitekturi zamera da je isuviše ekscentrična, provokativna bez

pokrića, bez pretenzija na „uzvišeno“, do ogoljenosti svedena na ravne linije, namerno i grubo

očišćena od ornamenata, ukazujući time na apsurdnost njihova postojanja, tj. tretirajući ih kao

beskorisan ogrtač satkan od laža i paralaža, ali na koje se ipak iz već iskrivljene navike

pozivamo kada razmišljamo i kalkulišemo o umetnosti ili definišemo pojedinačni umetnički

pravac.

…..Konstruktivnim procesom, koji se odvija pod sadejstvom mašte, znanja, umeća, iskustva i

Pag

e62

kulturnog dometa arhitekte na otetom prostoru, i omalovažavanjem svesti o trošenju

ograničenih zemljinih resursa, namenski i namerno sravnjenom i pripremljenom za

preinačavanje u „drugu prirodu“ ili „novi unikat“, te klijenta s konkretnim željama a koji

neretko nastupa i sa perverznim zahtevima i stremljenjem ka prestižu, često previđajući pa i

potcenjujući potrebe korisnika, otvorena je putanja ka novoj estetici kruga ili zatvorene igre –

estetici novog vremena u ekscentričnom prostoru.

Milan Garić

PJESMA KAO OBRAĆANJE DRUGOM,

POEZIJA KAO OD-GOVOR DRUGOG

.

.

………………………………………………………………………….Čitajući Živorada

Nedeljkovića, pjesnika pažnje,

.…………………………………………………………………………prirodne, primordijalne,

neizrecive molitve duše

…..Živorad Nedeljković nije žurio da se javi kao pjesnik; strpljivo je sačekao da to najprije

postane, da se kao pjesnik poetički utemelji i poetski ukorijeni. Prvu knjigu poezije objavio je

u tridesetdrugoj, ni prerano, kao što to obično čine oni koji pjesnike oponašaju, ni prekasno,

kao oni, slučajevi za sebe, koji dugo, predugo sumnjaju u svoje pravo i poziv da budu pjesnici

i da se kao pjesnici predstave – nego onda kada je, očitim radom dara ali i darom rada,

artikulisao svoj, samosvojan i samosvjestan, autentičan pjesnički glas, tih i razborit a opet

dovoljno snažan i magičan da predestinira čitav jedan pjesnički put. Danas je, nakon četvrt

vijeka i deset objavljenih knjiga poezije, sasvim izvjesno da je objavljujući svoju prvu knjigu,

tim tihim, sabranim glasom objavio i svoju odluku da taj pjesnički put prođe kao svoj životni

put. Jednom ćemo, uvjereni smo, ne samo kao biobibliografsku činjenicu navoditi da je tu

odluku donio i cijelim bićem stao iza nje u punoj ljudskoj zrelosti i snazi kad trezven čovjek

gubi i posljednje naivne iluzije i nastavlja živjeti bez njih, ali i da se to dogodilo i događalo na

kraju prošlog vijeka, baš nekako u vrijeme kada svoje životne i pjesničke račune testamentarno,

tonom svojevrsne oporuke svode Vasko Popa, Aleksandar Ristović, Ivan V. Lalić i Jovan

Hristić. To, uvijek već prevremeno, svođenje računa, ubrzano je, čini se, ne samo neumitnošću

sudbine i ne samo ovim dobom što, apokaliptičnih tonova i znakova puno, toliko bezglavo juri

da nema vremena za osvrtanje, da nema vremena za posljedice, nego i našim

nacionalnim, istorijskim udesom koji traje i koji se tako produbljuje. Još uvijek nedovoljno

pročitane, potpuno različite, a opet nekako slične, na svoj poetski način svevideće, te pjesničke

oporuke nisu iza – nego ispred nas. Ako smo ih i pročitali, ako smo ih doživjeli i utoliko

razumjeli, čak i ako smo nastavili poetičkim i poetskim putem na kojem su ti pjesnici stali,

pokušali slijediti mjeru koju su ti pjesnici zadali, mi još nismo iz te mjere i tih pjesničkih

zavještanja književno kritički pročitali i analitički osvijetlili ovo oskudno (pjesničko) vrijeme i

svoje egzistencijalne, kulturne i duhovne izglede u njemu. Daleko od očiju javnosti, učinila je

to za nas poezija, učinili su to i čine, čitaju i osvjetljavaju i odatle znakove ovog (pjesničkog)

Pag

e63

vremena, osvjetljavaju tako i ovo vrijeme, samo neki pjesnici – Živorad Nedeljković prije svih.

Utoliko je on istinski nasljednik ovih velikih (srpskih) pjesnika, pjesnik s većim pravom na to

povlašteno mjesto od njihovih direktnih nastavljača.

…..Nedeljković pripada onoj najvjerodostojnijoj, nama danas u suštini najzanimljivijoj vrsti

pjesnika, onih cijelim bićem posvećenih poeziji, potpuno predanih pitanju njene biti, njene

zagonetne supstancije, njenog porijekla i nastajanja, granica i smisla, kao životnom,

egzistencijalnom i esencijalnom pitanju – onom pitanju čiji je razlog i zalog samo postojanje.

Nije to neko, ovo ili ono, praktično ili metafizičko pitanje koje postavljamo i odgovaramo na

njega od prilike do prilike i s vremena na vrijeme, to je ono pitanje koje neprestano postavljamo

i neprestano na njega odgovaramo našim unutrašnjim glasom skrivenim iza našeg govora i

ćutanja, daleko u nama. Pjesnici su oni koji taj unutrašnji glas, to diskurzivnim jezikom

neizrecivo, prvo i posljednje, granično egzistencijalno pitanje-odgovor dovode do riječi, do

autorefleksivne pjesničke riječi, obnavljajući tako i preporođujući samu riječ, pročišćavajući

jezik plemena, kolektivno upamćeni unutrašnji glas našeg opstajanja i postojanja samog,

pokazujući da ipak pjesnički stanuje čovjek na ovoj Zemlji, otkrivajući i pokazujući

da ne postoji ni jedna čestica života koja ne sadrži poeziju i da nakon Orfeja poezija nastaje i

iz same poezije, otkrivajući nam i pokazujući tako poetičnost, panpoetičnost i

metapanpoetičnost samoga svijeta. Pjevati, izricati neizrecivo, dovodeći svoj unutrašnji glas do

riječi dovoditi tu meta-pan-poetičnost do nas, odavno već nije samo „stvar“ naše najdublje

duhovne potrebe, našeg urođenog, bogomdanog dara, nego i dara i rada predaje, baštinjenja

pjesništva, govora same poezije ali i slijeđenja pjesmotvoračkih iskustava, vještina i umijeća

istinskih majstora pjesničke umjetnosti. Nedeljkoviću su posebno bliski oni veliki majstori koji

umiju u isti mah pro-govoriti iz same biti pjesničke tradicije i pisati potpuno autentične,

proživljene pjesme. S nekima od njih Nedeljković (se) razgovara i pominje ih u svojim

pjesmama. Nisu to, kako bi se, na prvo čitanje njegovih pjesama, dalo pomisliti i kako se obično

misli, samo majstori magijskog verizma nego prevashodno oni posvećenici kojima su bit

pjesništva i same poezije postali pjesničko pitanje, oni koji su odazivajući se na to pitanje

krenuli jedinim pravim, zbiljskim i smislenim, svojim putem i, iskušavajući i ponešto od muke

i magije prvobitnog imenovanja i oslovljavanja stvari, došli do svog, nad-ličnog, sa svojim

unutrašnjim glasom usklađenog, pjesničkog izraza i poja, do žive veze sa ontološkim i orfičkim

izvorom večite svežine sveta. Među tim pjesnicima Nedeljkoviću su najbliži oni majstori koji

pokazuju da ne postoji ništa od čega ne bi mogla napraviti pjesma, da ne postoji niti jedna mala

stvar od koje ne bi mogla stvoriti velika poezija. I sam Nedeljković je takav majstor. A kada je

neko uistinu majstor onda govoriti o bliskostima ne znači zaobilazno supozicionirati o uticajima

nego ukazivati na onu zagonetnu, najbližu, suštinsku srodnost, na istovremenu suštinsku

(poetičku) sličnost i suštinsku (poetsku) različitost među nekim pjesnicima, među majstorima.

Nije svaka pjesnička srodnost, nije svaka peetička sličnost, bliskost i veza suštinska, životno

važna i utoliko sudbonosna i za poeziju jednog jezika, a ne samo za neki, ovaj i onaj,

komparativni „slučaj“. Među pjesnicima sa kojima ga je književna „kritika, s pokrićem,

dovodila u poetičku vezu (Jovan Hristić, Borislav Radović i Aleksandar Ristović – pre

drugih)“, suštinska je, mada bi se, spolja gledano, moglo učiniti drugačije, Nedeljkovićeva

sudbinska, pjesničkim vremenom određena, poetička veza sa jednim od njih.

…..Nigdje u našem jeziku bit pjesništva i poezije nije tako minuciozno, tako podrobno i pomno,

raznovrsno i raznostrano pjesnički ispitana, postavljena kao životno važno pjesničko i bitno

egzistencijalno pitanje, kao u poeziji Borislava Radovića, pjesnika kojem u mnogo čemu, od

ontološke utemeljenosti i recentnosti njegove poetike do nepatvorenosti pjesmotvoračkog

majstorstva i bićevitosti pjesničke tvorevine, nema premca među savremenim srpskim

pjesnicima, i pored toga što su nas neki od njih obimnije, i na prvi pogled obilnije, izdašnije

darovali. To introspektivno pitanje poezije koje Hajdeger najprije prisvaja od pjesnika a onda

Pag

e64

ga pjesnicima stavlja u najpreču zadaću, Radović postavlja u njegovom izvornom, da tako

kažemo, čistopoetskom obliku, u onom originalnom, malarmeovskom (mislimo prije svega na

dugotrajne odjeke Malarmeovog Igitura u modernoj francuskoj poeziji čujne u Radovićevim

knjigama iz šezdesetih i sedamdestih godina prošlog vijeka, naročito u svojevrsnom

triptihu Maina, Bratstvo po nesanici i Opisi, gesla ) poetičkom ključu, i daje na njega dva

različita pjesnička odgovora: prvi na koji upućuju te pjesničke knjige kojih se, uprkos tome što

spadaju u najdublje i najviše domete tadašnje srpske i južnoslovenske druge moderne, ne samo

prećutno, prestrogo odriče, i drugi koji daju njegove Pesme 1971-1981, knjiga koju pjesnik

piše, koju dopisuje, proširuje i dopunjuje iznutra, sve do danas. Ma šta o tome u svojoj est-

etičkoj skrupuloznosti i čistunstvu sam Radović mislio, drugi odgovor prvi ne poništava nego

ga u prevazilaženju (Aufheben) čuva, nalazi se s njim u svojevrsnom jedinstvu u kome se ti

odgovori muđusobno artikulišu, nadopunjuju i dodatno osmišljavaju. Upravo je, međutim, taj

drugi i drugačiji, egzistencijalno iskušani i utoliko lični pjesnički odgovor dat tako da ga

doživljavamo kao svoj i kao naš, upravo je način na koji je taj upitno-otkrivajući odgovor dat,

ono što povezuje ne samo poetocentrične pjesničke svjetove Borislava Radovića i Živorada

Nedeljkovića, nego i na jedan paradigmatičan, metafizički i stvaran način veže dva razdoblja

savremene (srpske) poezije, jedno koje se, izgleda, završava i drugo koje, čini se, počinje, jedno

(uz sav unutrašnji otpor što ga prema uopštavanjima takve vrste, čak i kada dolaze iz prve ruke,

imamo) modernističo, kasnomodernističko i (post)modernističko, koje se opet, kao toliko puta,

izgleda završava, i drugo koje se – nakon šarenog vakuuma postmoderne, nakon svakojakih

pomodarskih pokušaja prevladavanja svega i svačega (a naročito onoga do čega se u pravilu

nije ni došlo), pa i same poezije – javlja. Tom drugom i drugačijem Radovićevom pjesničkom

odgovoru, toj knjizi objavljenoj nakon pjesnikovog trinaestogodišnjeg ćutanja, prethodilo je

svojevrsno obraćenje, promjena u samoj osi, metabola u samoj biti i biću Radovićevog

poetocentričnog pjesničkog svijeta, u srcu same pjesničke stvari. Riječ je o svojevrsnom

Radovićevom poetičkom i poetskom kopernikanskom obratu, o preobraženju i preporođenju

lirskog subjekta njegovih pjesama. Nije to više onaj modernističkim esencijalizmom

depersonalizovani pjesnički subjekt iz njegovih prethodnih knjiga, nego Borislav Radović sam,

njegovo (lirsko) ja koje govori o sebi i biti poezije i pjesništva iz jezgra egzistencije, iz

neposrednog iskustva i iskušenja sudbine tubitka (das Dasein). Samo je tako bilo moguće

prevladati solipsizam i lošu beskonačnost u koju je zapadala pjesma u svom aporetičnom,

paradoksalnom, uzaludnom pokušaju izbavljenja od svud posredovanosti jezika, prevladati muk

u koji je konsekventno zapao i sam iskušavajući domete i granice govora samog kojim je

zamjenjivao i zamijenio tradicionalni lirski subjekt, zag(l)ušivao svoje lirsko ja; samo je tako

bilo moguće i dalje pjevati, ostaviti se pjesme kao neprestane lirske evokacije metafizičkog

usuda jezika, istovremenog erosa i nemogućnosti potpunog saopštavanja, okaniti se pjesme kao

smrtno ozbiljnog pokušaja zacjeljenja govora samim govorom, kao smrtno ozbiljne igre jezika,

kao govora jezika i kao stvarnosti jezika, i okrenuti se pjesmi kao neponovljivom putu ka

govoru bića, ka jeziku stvarnosti koja nije data nego zadata i koja nije datost nego izazovna ne-

skrivenost, ka jeziku stvarnosti ne- skrivenom u naslagama i oko, iza i ispred naslaga

individualnog i kolektivnog (kulturnog, dakle uvijek već i jezičkog) pamćenja, ka jeziku bića,

ka sjaju bića koji se ne može izreći, ali može biti sačuvan od zaborava i ništavila, bljesnuti u

poeziji, biti uveden u razgovor očuju kao u jednoj Radovićevoj pjesmi. Tih puteva je sada

koliko i pjesama. Ma odakle i ma kamo polazile, pjesme su ranije završavale u nekom nijemom

ophodu oko istog središta, oko metafizičke tajne izricanja, oko istovremene nužnosti i

slučajnosti jezika, nijemo se, čini se, pitajući ne samo kako i čemu dalje pjevati nego i kako

dalje, kome i čemu ozbiljno i smisleno govoriti. Sada pjesme iz jednog središta, iz njihovog i

pjesnikovog zajedničkog bila, polaze u svim pravcima i svaka, bilo da usput iz ovoga vremena

reinterpretira i aktuelizuje neke arhetipske, mitske i istorijske motive, bilo da iz njih interpretira

ovo vrijeme, bilo da usput prevladava „obelodanjeni simbolizam“ mitskih i istorijskih taloga

Pag

e65

svijesti, bilo da o sebi govori puštajući duh da uči od prirode, prolazi svojim, neponovljivim

putem, putem koji je sama izgradila. Proći tim putem znači i opjevati ga, pa razumjeti pjesmu

znači razumjeti i sam pjesmotvorački postupak. Svaka je pjesma plod pjesnikove pjesmoljubive

volje ali i stalnih formalno-tematskih istraživanja i duhovitih poigravanja, stalnog pjesmo-

tvoračkog sjedinjavanja sadržine i forme, stvari i riječi, riječi i stvari. Svaka se pjesma na svoj

način pita o biću i biti poezije i pjesništva i daje svoj odgovor na to pitanje postavljeno sada iz

neposrednog iskustva, iz samog iskušavanja egzistencije. Svaka je pjesma taj odgovor i sve su

pjesme taj odgovor, sama je knjiga taj odgovor; same su Pesme taj odgovor. Taj drugi i bitno

drugačiji Radovićev pjesnički odgovor, ta po svemu jedinstvena, autorefleksivna i

autoreferencijalna, prirodnociklično, u ritmu smjene simboličkih i stvarnih godišnjih doba

komponovana Knjiga-Djelo, tek čeka svoga, njenom samorazumijevanju i samohermeneutici

vičnog i posvećenog tumača, prispjelog njenim hermeneutičkim krugovima i kruženjima

sublimno pjesnički opisanim u završnoj pjesmi Život vina kojom se krajnje samosvjesni i

utoliko prozorljivi pjesnički subjekt unaprijed brani od stvarne i metafizičke zimomore i

studeni, od predstojećeg, ironijom, gorkim smješkom, suzdržanim cinizmom, beznađem i

grozom praćenog, potonuća (pjesničke) riječi u s-tvar, duha u materiju.

…..Za naš hermeneutički pristup poeziji Živorada Nedeljkovića iz njene suštinske povezanosti

sa poezijom Borislava Radovića, zanimljivo je i važno to Radovićevo predestinirano,

pjesmotvoračko i egzistencijalno povjerenje i nada u zaokruženost pjesničkog djela, u sliku

svecjeline, u svecjelinu bića koja bi se samo poezijom mogla, ali i morala po-kazati. Za takav

pristup čitanju i razumijevanju Nedeljkovićeve poezije još nam je, međutim, važnije ponešto

od onog što spaja te raznovrsne i raznolikke ovozemaljske, bićevite Radovićeve pjesme

u Pesme, u jednu skladnu, živu kosmoliku cjelinu, djeluje čarobno na nas i prije nego što

počnemo ponovnim čitanjem i iščitavanjem gonetati te pjesme i tu knjigu, otkrivati njihove

višeznačne ne-skrivene tajne. Nije to samo ono stalno preplitanje pjesnikovih linija života sa

sudbinom pjesništva i poezije u ovom vremenu koje po svemu sluti na

ono zlopatničkovrijeme koje ne može više iskusiti čak ni svoju oskudnost, nego i stalna,

istovremena formalna perfekcija i nepatvorenost pjesničkog izraza, istovremena artificijelnost

i svojevrsna prirodnost versifikacije bilo da je riječ o slobodnom ili vezanom stihu, uvođenje

lirske naracije u ono o čemu se (izvan poezije) ne može govoriti. Od početne do završne pjesme,

od Izlaska do Života vina, Radović ona najteža i najdublja egzistencijalna pitanja postavlja

skupa s pitanjem šta je i čemu pjesma i poezija, ne naseljavajući pri tom, kako je, već povodom

jedne njegove ranije pjesme, izvanredno primijećeno (T. Brajović), i kako to mnogi čine,

vlastitu egzistenciju u pjesmu, nego egzistencijalizujući pjesmu samu, dajući pjesmi izvjesna

svojstva bića, čineći to što je u poeziji najteže sa svojevrsnom razgovornom lakoćom, nekim

stalnim obraćanjem na samoj granici lirskog monologa i (unutrašnjeg) dijaloga, približavajući

nam tako i uvodeći nas u govor pjesme, pokušavajući ono hermetično pitanje-odgovor što ga je

postavljala-davala i što ga još uvijek postavlja-daje, daje-postavlja pjesma, učiniti što

otvorenijim i što bliskijim drugom, ali i samome sebi. Polifono, zagonetno a opet nekako prisno,

to obraćanje ne prestaje, ne gubi se ni onda kada Radović u svojim pjesničkim i egzistencijalnim

samoispitivanjima i iskušenjima opterećenim živim slikama ovdašnjeg društvenog rasula i

propadanja ali i stvarnošću jednog svijeta koji nam svoju, od ljudi otrgnutu bešćutnu volju

predstavlja i nameće kao nužnost, a svoj unutrašnji rasap, razbijenost i rastrojstvo kao

jedinstveni, posvemašnji poredak i kao red, sve češće i sve više prevladava retoriku, daje riječ

samom, do tada neprimjetnom, anonimnom, skoro pa nepostojećem, a sada znakovitom

događaju, ne-zgodi samih stvari. I tada nam se, na prvi pogled od želje za bilo kakvim

(pjesničkim) govorom odmaknut, od (govora) poezije i svijeta naizgled odustao, pjesnički

subjekt obraća, govori nam nešto kakvom samoironičnom svakodnevnom frazom ili samo

očima, računa s našim „retoričkim čulom“, ne odustaje od vjere u pjesnički govor, u pjesnički

razgovor. Ni onda kada je, kao u onoj kratkoj Odi jeseni(kao u kakvom završnom katrenu

Pag

e66

jednog pjesničkog razdoblja, katrenu napisanom s onu stranu bodlerovske estetike ružnog

kojom je, između ostalog, to razdoblje započelo), ta vjera pomućena ili možda kao sam pogled

razbistrena, ispunjena strepnjom same prirode od čovjeka zdrobljenog svijetom koji je

napravio, od naših praznih, odsutnih pogleda neosjetljivih na njenu ljepotu, na njeno obilje. Ni

onda kada se i samom njemu čini da te vjere više nema, i da mu je i samom „zadubljen(om),

dalek(om) i sopstvenoj misli“ ostala još samo ona vjera koja dolazi iz samog postojanja. Ni

onda kada se čini da su opasnost i besmisao toliko narasli da nemamo gdje drugo nego u njima

tražiti ono smisleno, ono spasonosno. A i gdje bi nam drugo i kako bi nam to smisleno, to

spasonosno uopšte toliko trebalo? I kako bi to uopšte smisleno i spasonosno moglo biti ako bi

spasonosno i smisleno bilo samo za nas? Otuda, slutimo, suvislo odgovarati na ta pitanja, uvijek

već i prevashodno, znači obraćati se drugom.

…..Objelodanjujući poezijom ono (svoje) unutrašnje pitanje-odgovor Radović odgovara i na ta

posljednja ili možda prva egzistencijalna i pjesnička pitanja, prolazeći pri tom jedan jedinstven,

neponovljiv pjesnički put. Čine to, naravno i drugi, čine to svi istinski pjesnici. Radi se,

međutim, o tome da prolazeći i opjevavajući svoj pjesnički put, Radović opisuje i opjevava i

onaj autorefleksivni, samosvjesni, esencijalni i utoliko magistralni put koji je prošla sama

moderna poezija. Zaista „sve tu piše. Čitav raspon koji pjesništvo može da obuhvati tu je na

dohvat ruke.“ (A. Jerkov) Sve je tu, zaista, na dohvat ruke, pa i savršeno jasna, pjesnički

suptilno pokazana svijest o tome kako stoji stvar sa tom „rukom“, kako stoji stvar sa poezijom

u svijetu u kojem čovjek beznadežno raspoloženo robuje svojim nagomilanim rukotvorinama.

Ali kada je sve tu, onda se tu nađe i više od svega, pa i ono što baš i nismo željeli i očekivali;

nađe se tu ponovo ono pitanje kako dalje, kome i čemu pjevati, vrati se to pitanje ili dolazi

možda iz neke tuđinske budućnosti, sad čini se, još neizbježnije, još teže, zloslutnije i

beznadežnije jer se postavlja iznutra, a naročito jer dolazi od onih pjesnika, i iz onih pjesama

koje predstavljaju svojevrsne ejdetske slike moderne lirike. Nije problem što to pitanje dolazi

iz njih ili što sve češće i sve primjetnije lebdi nad pjesmama Borislava Radovića, navodi na

pomisao da je ona ingeniozna struktura i kompozicija njegove knjige-djela plod pjesničke

iluminacije, vizije i transmetafizičke ideje iz nekih srećnijih (pjesničkih) časova i vremena, niti

je, ovdje, u ovoj prilici, problem što to pitanje u svom najzlokobnijem obliku, dakle i

nepostavljeno, dolazi iz jednog sve iscrpljenijeg a sve užurbanijeg svjetskopovijesnog vremena

– problem je u tome što to pitanje već dugo izbija iz samog pjesništva, iz onog najoskudnijeg,

samim pjesništvom oskudnog, pjesničkog vremena koje nam pod poezijom, biva smišljeno i

tobož ozbiljno, sve češće potura njene posljednje trzaje. Na to pitanje, htjeli ne htjeli, ovako ili

onako, odgovaraju svi koji danas pišu i tumače poeziju; i oni koji ga postavljaju i oni koji ga ne

postavljaju, i oni koji misle da imamo i oni koji misle da nemamo razloga za brigu, i oni koji

nas uvjeravaju da su ti trzaji zaista posljednji, predsmrtni, i oni koji nas tješe uvjeravajući nas

da će ti posljednji trzaji trajati dugo, da ne kažemo vječno, i da ih je zapravo sama poezija

izabrala, da je tu zapravo riječ o svojevrsnom lukavstvu poezije, mimikriji, njenoj pretvornosti

kao obliku i načinu da preživi ova za liriku i pjesnike, kako neki misle, najgora,

zadnja vremena. Na to pitanje odgovaraju i oni koji, ne mareći preveć što je „njihov“ odgovor

već dat, preuzimaju i slijede gotove pjesničke obrasce, ali i oni prefinjeniji koji, manje ili više

vješto, preuzimaju pjesničke postupke provjerenih majstora. Recimo oni koji, promišljeno i

umješno ili nevješto, naivno vjerujući da se to ne primjećuje, preuzimaju neki ili neke od

raznovrsnih, od samih pjesama neodvojivih, pjesničkih postupaka Borislava Radovića, ne

shvatajući dovoljno ozbiljno da je ta raznovrsnost bitna koliko i sami postupci, neodvojiva od

jedne knjige u posvemašnjem, unutrašnjem i vanjskom (kružnom) kretanju, u pjesničkom spoju

pjesmotvoračkih, životnih, geofizičkih i kosmičkih ciklusa kojima se pjesnik i poezija brane od

svakog prevremnog i utoliko konačnog odgovora na to, sve tegobnije, najteže pitanje koje se

povodom poezije može postaviti, to životno važno pjesničko pitanje, pitanje same opstojnosti

pjesništva i poezije. I kada daje zanimljive pjesničke rezultate, u tom preuzimanju tehnika

Pag

e67

pjevanja nema preuzimanja onog suštinskog, onog najtežeg, nema iskušavanja ne-

mogućnosti pjesnički produktivnog nastavljaljanja tim putem i nasljeđivanja, prevladavanja

istovremene rastuće nemogućnosti i osjećanja nužnosti ako ne nekog novog početka, a onda

izvjesne poetske sinteze; nema svijesti o tome ili povlačenja poetičkih i poetskih konsekvencija

iz toga da je Borislav Radović pjesnik jednog razdoblja poezije i pjesništva, i da se njegovom

poezijom, uprkos višeznačnoj simbolici i stvarnosnosti stalnog kretanja i kruženja

njegovih Pesama, to razdoblje, skupa sa samo svojim, modernističkim stilskim formacijama,

ne samo metafizički i poetički nego i zbilja završava. O kraju razdoblja moderne umjetnosti, pa

i o okončanju razdoblja moderne poezije, pisalo se i govorilo mnogo, o samim pjesničkim

djelima sagledanim iz tog hermeneutičkog rakursa, manje, a o poeziji Borislava Radovića

pročitanoj iz tog ugla, izuzimajući jedan kratak, lucidan zapis Aleksandra Jerkova objavljen

prije nešto više od desetak godina povodom novog izdanja Radovićevih Pesama, koliko znamo,

nije se pisalo. U toj znalačkoj, a istovremeno čini nam se empatično napisanoj novinskoj kritici,

Jerkov se suzdržano, reklo bi se retorički, pita: „Možda je uprkos svim vrednostima, i

priznanjima koja stižu, negde u dubini duše tračak paklene svesti da je jedan projekat izgubljen

?“ A čas prije, u istom zapisu kaže nešto što bi valjalo još pažljivije pročitati i saslušati: „Nije

vrlina u svođenju pesnika na prošlo i bivše, već u čitanju onoga što on jeste i u čemu se ogledaju

raskol i težina njegove savremenosti. Tek u rani zadatoj duboko iznutra modernistička sloboda

postoji kao mačem razrezano klupko vezanog stiha. I posle svega takav „mač“ viri iz stihova

Borislava Radovića, ali nema ko da ga, kao iz kamena, izvuče. Ovo je doba jedne drugačije

puste zemlje…“ U tih par hermeneutički krajnje izazovnih rečenica vrijednih ključne teze čitave

jedne studije za kojom, danas i ovdje, uprkos svemu ili baš zbog svega, čini nam se, postoji

prijeka potreba, nije sadržan samo izvjestan prijekor i još izvjesniji poziv na jednu drugačiju,

autentičniju i dublju strategiju čitanja i razumijevanja poezije nego i iz te strategije izveden, i

metaforički iskazan, dubinski uvid u stanje same stvari u savremenoj srpskoj poeziji, uvid

popraćen i poentiran jednom lapidarnom, rezignirano intoniranom tvrdnjom i

istovremeno jednom dvogubom, dalekosežnom slutnjom u koju bi se dalo štošta učitati. Ne

znamo da li bi u toj višeznačnoj, metaforičnoj tvrdnji i slutnji, dovoljno jezgrovitoj i

hermetičnoj ali i dovoljno otvorenoj da bi važila dugo, Jerkov danas išta mijenjao. Uvjereni

smo, međutim, da bi u onoj zgodnoj metafori koja toj tvrdnji-slutnji prethodi trebalo dodati

nešto što je, čini nam se uveliko, ako ne i u potpunosti, mijenja, i tako baca barem tračak novog,

naslućujućeg svjetla na onu dalekosežnu, značanjski ipak maglovitu slutnju. Jerkov tada, kao

ni niko drugi uostalom, nije mogao znati šta će donijeti samo (pjesničko) vrijeme. Jer čak i da

je tada znao za poeziju Živorada Nedeljkovića, čak i da je primijetio da taj pjesnik, između

ostalog, mjerka „klupko“ koje je tada i sam, povremeno, maestralno pleo, da se zagleda i

udubljuje u „sve“, pa samim tim i u svojevrsnu ontološku i ontičku napetost izricanja, u

antinomiju i antitetiku neprolaznog istovremenog osjećaja izrečenosti i želje za

izricanjem svega, da u želji za razrješenjem te napetosti koja dolazi iz ove neizrecive

izrečenosti svega, pominje „Srce, i ispod njega drugo. Ono što već je/ Uvereno da neko je rekao

sve. I tu se, samo/ Naizgled, dodati nema šta.“, dotiče tako i onaj „mač“ koji viri iz „kamena“,

i koji bi, kao iz kakvog okamenjenog (modernog) pjesničkog pamćenja na kome stojimo i koje

nas odozdo pritiska, valjalo izvući; čak i da je primijetio i slutio to, Aleksandar Jerkov, niti bilo

ko drugi, osim možda Nedeljkovića samog, nije tada mogao znati da će biti napisane njegove

knjige poezije Ovaj svet, Talas i Ulazak, da će taj „mač“ kao iz kakvog kamena (sudbonosnog

poput onog kamena-vrta iz Radovićeve pjesme „Posebno mesto“, tog metaforičnog i

stvarnosnog kamena-vrta u kojem će na kraju krajeva biti zasađen i onaj Popin do kraja neiznikli

„Gvozdeni sad“, i istovremeno onog stvarnog, najstvarnijeg kamena iz Nedeljkovićeve pjesme

„Znanje“), biti izvučen, klupko razrezano a njegovi konci u jednom autentičnom slobodnom

stihu iznova povezani, a naročito niko nije mogao ni slutiti da će sve to što je izgledalo i što je

bilo najteže, što je izgledalo nemoguće, biti učinjeno s takvom nadnaravnom i u isti mah

Pag

e68

prirodnom lakoćom, s takvom istovremenom poletnošću i plodotvornim s-trpljenjem koja može

doći samo iz istovremene vezanosti za „zemlju i nebo“, iz tebe, „dok ih spajaš“, dok pjevaš,

dok ih ne pustošiš.

…..Prihvatajući iza-zov jedne metafore, proširujući je na momente možda i preslobodno,

prevremeno smo izrazili skoro samu suštinu onoga što o poeziji Živorada Nedeljkovića želimo

reći, prečicom smo skoro došli do njene, uvjereni smo, najvažnije osobenosti i biti, do onoga

što tek valja otkriti i pokazati, a što, opet, ne otklanja nego upravo povećava našu, ne samo

metodološku, obavezu da se vratimo diskursu i metodu postupnog izlaganja naše teme i teze

koje smo tom metaforom htjeli tek potkrijepiti. Da bismo izašli iz te proširene metafore i

diskurzivno ušli u ono o čemu ona slikovito govori, proširimo je još, dovedimo tu metaforu do

kraja – upitajmo se kako je taj „mač“ uopšte mogao biti i kako je zapravo bio izvučen, kako je

ono što je izgledalo i što je bilo najteže učinjeno sa takvom, tako prividnom i istovremeno tako

stvarnom, lakoćom? U toj zapitanosti, pa samim tim i u odgovoru na nju ima mnogo manje

proizvoljnosti i nagađanja nego što bismo mogli pretpostaviti i što aluzivni, metaforični govor

ponekad podrazumijeva i dopušta, jer te metafore zapravo ne bi ni bilo, taj „mač“ zapravo ne

bi ni „virio“ iz „kamena“ da ga sam Radović često, a ne samo u onim smrtno ozbiljnim a tako

ležernim, duhovitim pjesmama skladanim tečnim i pitkim, samoironičnim stihovima i rimama,

nije pokušavao izvući. Činio je on to, ako izuzmemo one zaboravljene, mladalačke sonete,

zapravo uvijek. Nas, međutim, ovdje, u ovom času, zanimaju one Radovićeve pjesme u kojima

je taj mač bio najsnažnije povučen i gotovo izvučen iz kamena. To su one, već pomenute

Radovićeve pjesme u kojima potpuno stišani, gotovo zanijemjeli pjesnik i pjesnički subjekt

pribjegava svojevrsnoj „bijeloj“ retorici, prepušta nama da našim retoričkim refleksom i

čulom aktiviramo tekstualno neizrečeno, da artikulišemo i kontekstualiziramo, i tako sami

dočitamo i dovršimo pjesmu; to su one pjesme u kojima se pjesnik na jedan naizgled krajnje

rezigniran a zapravo pjesnički i egzistencijalno najdramatičniji mogući, prećutan a presudan

način obraća onom, do tada najčešće neimenovanom i nagoviještenom, a sada opet takvom,

neodređenom, ali ovaj put neophodnom, onom jedinom izglednom i spasonosnom – drugom.

Nisu to one pjesme u kojima kao u kakvom magijskom, alhemijskom obredu „praznina“ samo

što nije progovorila „u pervazu crnih slova“ nego one pjesme u kojima su ta praznina i

svakodnevna stvarnost počeli govoriti iste stvari. U tim pjesmama riječ kao da se povukla pred

samom stvari, i umjesto da sada same stvari budu izvedene na čistac i same progovore – u tim

pjesmama kao da je progovorila „tjeskoba, sumnja u mogućnost pomjeranja“, kao da je umjesto

riječi i stvari na svoje došla sama nemogućnost pomjeranja, kao da je po svoje došlo ono

konačno niti od niti ka. Upravo tu gdje se činilo da će onaj mač zauvijek ostati u kamenu, tu

gdje se i samom Radoviću možda činilo da bi povući taj mač još snažnije i odlučnije značilo

povući sa njim i taj kamen, upravo tu je, taj mač, tek danas se to vidi, Živorad Nedeljković s

pjesmomizvukao iz kamena. Danas, čitajući Nedeljkovićevu dugu, cijelim bićem proživljenu,

polaganu četvrtvjekovnu pjesmu, znamo i kako je to što je izgledalo i što je bilo, i što jeste

najteže, uopšte moglo biti učinjeno: radi se, naime, o tome da taj mač nije mogao biti i da ne

može biti izvučen iz kamena sve dok se njime još dublje ne prodre u taj kamen, dopre do same

(puste) zemlje na kojoj taj kamen stoji i u koju je zasađen. Samo tako, zariven i u tu

(pustu) zemlju, taj mač može se izvući i izvlačiti iz kamena, ne biti pretežak ruci kojoj padne na

pamet ga se dotakne i dohvati, da ga i sama izvuče.

…..Pominjući pustu zemlju pomenuli smo i utoliko dospjeli na goli temelj te proširene metafore,

ali i u temeljni topos ovog, čini se bezmjerno oskudnog (pjesničkog) vremena u kojem su i iz

kojeg su nastale pomenute pjesme. Sama pustoš puste zemlje progovorila je u nekim pjesmama

Borislava Radovića. Pjesma, zapravo, više i nije govorila, samo je pokazivala širom otvorenim

očima ili migom na ono što se zbiva. Krug se, čini se, zatvarao. Radovićeva pjesma i moderna

poezija, po svemu sudeći, prošla je svoj cijeli put, put „od ozbiljnog ka najozbiljnijem“, od

Pag

e69

najozbiljnijeg ka zbiljskom. Kao da pjesnik i poezija dalje nisu imali i da nemaju kud nego u

ono što nam je pred očima. Kao da se ono unutrašnje i vanjsko kružno kretanje Radovićeve

životne knjige-djela kao živog kosmografskog znaka prepunog ne-ostvarljivih pokušaja da se

u isti mah dopre do same biti i sudbine poezije i da se vlastita sudbina osvoji kao „posebno

mesto“ u jeziku, našlo u kušnji da se tim pjesmama istovremeno iznutra i izvana zaustavi, da se

sasvim uspori ili možda sasvim ubrza, bude izbačeno iz svoga ritma izrecivosti i izricanja i

zaćuti, zapadne u jednu preusku ili svejedno, preširoku i praznu aporiju ne-izrecivisti i ne-

mogućnosti oslikavanja žive slike svijeta, da bude svedeno ili svejedno, možda prošireno na

svojevrstan solipsizam stalnog, tihog nadgornjavanja i živog izjednačavanja

onoga znati i videti. „Sve što (čovjek) zna biva bačeno u zasenak pred onim što vidi: a vidi

zapravo ono što već zna i na šta često pomišlja, ali stvarne razmere tog znanja raspoznaje tek

gledajući“, kaže Radović u jednom od onih, tako nepretencioznih, slikovitih, često živopisnih

a tako postmetafizički recentnih i referentnih, postpoetskih zapisa pod naslovom Neke stvari,

kao da se nakon svega, skoro na samom kraju kao na početku jednog pjesničkog puta, skupa sa

pjesmom i pjesništvom iznova našao pred onom istom aporijom i tajnom jedinstva djela vida i

djela jezika, pred tajnom jedinstva bića i jezika, otkrivajući je sada i pozivajući i nas da je

otkrijemo kao kakvu ospoljenu poeziju, iskušavajući je i prepuštajući joj se kao što se u

predvečernjoj šetnji prepuštamo (živim slikama) stvarnosti, a sada nekoj stvarnosti-spjevu „čiji

se stihovi polagano i neusiljeno nižu pokraj“ nas. Teško je biti načisto s tim kuda vodi taj

Radovićev „bogohulni“ poziv poeziji i pjesnicima da nakon svega, da nakon što su bezbroj puta

opjevali sve što im je svojom „poetičnošću“ bolo oči, opjevaju i „neke stvari“ koje ih okružuju

i kraj kojih svakodnevno nijemo prolaze, opjevaju, recimo, kakav pokretni, ulični „buvljak“,

ovjekovječe i taj „zbeg koji sve svoje sobom nosi i nudi u bescenje“, opjevaju i „taj rog jeftinog

izobilja“ što „besprekorno dočarava krajnju oskudicu“, i izvan svake metafore, stavlja nas oči

u oči, licem u lice sa samima sobom i sa krajnjom oskudnošđu jednog vremena i jedne

opustošene zemlje. Poigrava li se duhovito Radović ili je smrtno ozbiljan kada nam u tim

kratkim, transpoetskim zapisima upućuje jedan, kako god okreneš, dvosmisleni poziv, otvara

mnogo dublja pitanja nego što se to na prvi pogled čini, od onog koje sluti na dugi kraj poezije

kao njen sadašnji u budući krajolik, pa do strepnje da to možda, eto i onaj koji je „bolji pesnik

od ovog doba koje je dočekao“, makar i polušaljivo, upravo u duhu toga doba koga boli uvo „

kakvo je stanje imaginacije i slobodnog stiha“, nagovara poeziju da se, ne daj Bože, upusti u

one stvari što ih bolje i efikasnije rade, i što će ih, bojimo se, još bolje i efikasnije, raditi novi,

sveznajući i svevideći mediji? Bilo kako bilo, Radović je na kraju toga poziva ipak zatražio

blagoslov „slatke Muze“, zamolio je: „ Pripazi ipak, pripazi i ubuduće koji put, preko moga

ramena, na ono što pišem.“

…..Kao da imaju četvore oči, ti Radovićevi zapisi i pomenute pjesme koje im, ne samo

vremenski, prethode, gledaju istovremeno i unaprijed i unatrag, gledaju se međusobno,

zagledaju se u izvjestan rastući, uzan a dubok procjep između njih. Iz tog procjepa, s obe

njegove strane i iz njegove najveće dubine izbijaju nedoumice, strepnje i sumnje, i teška, najteža

pitanja koja pjesnik danas može i mora postaviti. S obe strane toga procjepa, ispod prizvuka

suzdržane rezignacije i neke istrajnosti umjesto nade, kao da izbija strepnja – kao da upravo

onaj koji je imao i ima najodnjegovaniji osjećaj mjere, strepi da tu mjeru ne prekorači, da ne

prenagli u svom „rvanju s anđelom“; kao da sada i onaj koji je dobro znao i zna „da se voćka

ne ljušti do koštice“, pada u iskušenje da proguta i voćku i košticu; kao da s obe strane toga

procjepa istovremeno dolazi izvjesno prećutno, zaobilazno priznanje da su, ne samo ovaj, nego

i svi ostali, ponajbolji pjesnici jedne epohe, oni, dakle, koji su, „brinući o sebi“, brinući o svome

djelu, nastojeći da tako „nadmudre sve okolnosti i prilike“ – na kraju, zapravo, „nadmudrili

sami sebe“. Iz dubine toga procjepa izbija bojazan da pjesnik koji se stalno nalazio i koji se

„nalazi u neumoljivom zagrljaju svoje pesničke zamisli, utoliko čvršćem što se zamisao zasniva

na intelektu, a ne na tradiciji i nadahnuću“, ne može više „izdržati taj anđeoski zagrljaj“, i ovaj

Pag

e70

put, kao uvijek do sada „doći do daha pre pucanja kostiju“. A ispod te bojazni, nakon svega,

kao da ponovo izbija ono pitanje kako dalje pjevati i čemu još poezija? To pitanje je tim teže

jer ga sada, skoro pa otvoreno, postavlja najvrsniji, tom pitanju najvičniji, pjesnik čitavog

jednog razdoblja poezije. To pitanje je sve teže jer ga danas, na svome kraju, dramatičnije, i

tiše i glasnije nego ikad, postavlja i samo to pjesničko razdoblje, ono razdoblje koje se okončava

potpuno zbunjeno, jer mu se čini da kao ni jedno dosad, mnogo zna, da je dalo sve svoje

odgovore, a da je to pitanje, sad teže nego ikad, ipak ostalo. Ostalo da zjapi, napušteno i prazno.

Teško je reći šta je teže i šta pjesnicima teže pada, sama nemogućnost novog ili nepotrebnost i

izlišnost bilo kakvog, pjesničkog odgovora u ovom vremenu koje se sumanuto zabavlja

proizvodeći svoje, bezbrojne, tek rođene, a već stare, puste i prazne topose i simbole.

Međusobno umnogostručena, upravo je ta nemogućnost, nepotrebnost i izlišnost odgovora ono

što to pitanje čini najtežim, jedva smislenim i jedva izdržljivim. Baštiniti poeziju nekog

pjesnika, a naročito pjesnika čitavog jednog pjesničkog razdoblja na zalasku, ne znači samo

nasljeđivati njegove pjesničke odgovore nego i ona teška, a prije svega ono najteže, danas i za

pjesnika i za poeziju, granično, egzistencijalno i esencijalno (pjesničko) pitanje. Naslijediti to

pitanje znači iskušati njegovu težinu na svojoj koži kao jedinom nesumnjivom „posebnom

mestu“ u biću i jeziku. Prebroditi to pitanje znači moći nositi njegovu težinu. Samo tako mogu

se istinski baštiniti, preuzeti i prevazići, sačuvati i obnoviti, i samo utoliko pjesnički prevladati

odgovori koje su taj pjesnik i to pjesničko razdoblje davali i dali; samo tako moguće je danas

dati novi, samosvojan i uvjerljiv, autentičan pjesnički odgovor. A upravo je to, sada je već

sasvim izvjesno, svojom poezijom učinio i čini Živorad Nedeljković, i upravo ga to dovodi u

suštinsku pjesničku vezu sa jednim pjesnikom, i posebno preko njega, sa čitavim jednim

pjesničkim razdobljem.

…..Nedeljković je težinu toga pitanja preuzeo u jednom vremenu u kojem je poezija sama

počela sumnjati u onu svoju, najautentičniju i najvlastitiju, iskonsku moć da samu sebe

obnavlja, moć svojstvenu još samo vremenu i biću, i upravo preko poezije, samom ljudskom

jeziku. Preuzeo je težinu i tenziju toga pitanja cijelim svojim bićem, i upravo je zbog toga ili

prevashodno je zbog toga, njegov odgovor na to pitanje vjerodostojan, autentičan i nov, takav

da upravo danas, kada je to najpotrebnije i najteže, iznova pokazuje tu, čini nam se spasonosnu,

moć poezije da samu sebe, da naš jezik i naše biće, obnavlja. Ali, zar to pitanje već jednom nije,

kako smo vidjeli, postavljeno i postavljano iz same jezgre egzistencije, iskušavano i iskušano

cijelim bićem, pa se opet kao još teže vratilo? Da, postavljeno je već (dok još nije bilo tako

teško, dok je bilo granično pitanje jednog pjesnika a ne i čitave jedne epohe) iz same jezgre

egzistencije, iz samog iskušavanja egzistencije, postavljeno je cijelim bićem i skupa s tim bićem

našlo se u zagrljaju jedne (modernističke) pjesničke zamisli kojoj se to biće predalo, kako se

čini, bez ostatka, pokazivalo spremnost da u pjesničkom činu toj zamisli potpuno predano služi,

čak i kada su same pjesme počele govoriti o zaludnosti te zamisli. Ali kao da je od samog

početka u tom međusobnom zagrljaju stisak te zamisli bio jači, i kao da je upravo zbog

toga, jedan poetički i poetski potpuno zaokružen, pjesnički odgovor na to pitanje, za nijansu,

uvijek već i nužno bio više artificijelan, dotjeran, elegantan i esencijalan nego nepatvoren,

prirodan i egzistencijalan. Nedeljković pravi, ako ne izvjesnu inverziju, a onda svakako

izvjesnu drugačiju akcentuaciju unutar te nužne, međusobne povezanosti, predanosti i

posvećenosti cijelog čovjekovog bića i njegove pjesničke zamisli i pjesme, što će od samog

početka njegov pjesnički odgovor učiniti uravnoteženim, podjednako artificijelnim i

nepatvorenim, elegantnim i prirodnim, esencijalnim i egzistencijalnim, a od njegove knjige

pjesama Ovaj svet umjetnički sve ubjedljivijim, sve nepatvorenijim i životnijim. Postavljajući

to pitanje iz samog (svakodnevnog) iskušavanja, iz same jezgre egzistencije, iskušavajući ga

cijelim bićem, Nedeljković na vrijeme, dakle odmah, shvata da se na to pitanje ne može

odgovarati iz pozicije nekog, da tako kažemo, apriornog, apstraktnog pjesničkog subjekta nego

samo tako, cijelim bićem, kako je i postavljeno i iskušavano. On, međutim, u isto vrijeme,

Pag

e71

metodom vlastite kože shvata i ono važnije: da iskušavati ga, nositi njegovu težinu i tegobu ne

znači samo biti potpuno zaokupljen tim pitanjem nego i dramom svoje unutrašnje upitnosti,

svoje ne-cjelovitosti, ne-postojanosti i ne-mogućnosti, neizrečenosti i neizrecivosti cijeloga

bića koje jeste tako što je žudnja, želja za sobom, želja (a ne puka potreba što prestaje kada se

ostvari), živa želja koja raste tako što se ispunjava, i koja više ne krije da se samo jezikom sebi

(i drugom) potvrđuje i otkriva, ali i da se istim tim jezikom od sebe skriva, da se jezikom gradi

i uspostavlja, ruši i narušava, sazrijeva kao plod i načinje, brani se i ranjava, i da se samo

pjesmom i poezijom zacjeljuje. I upravo otuda, i upravo tu gdje se moglo učiniti da bi jedno

biće nezavisno od toga epohalnog pitanja sasvim lijepo moglo biti (pjesnički i egzistencijalno)

zaokupljeno samo sobom i svojom cjelovitošću, gdje se moglo učiniti da će to pitanje poezije

postati toliko teško da teže možda i ne može biti, i da će, kao takvo, biti potpuno napušteno,

upravo tu pristup tom teškom pitanju postaje moguć, nužan i neophodan, i utoliko, reklo bi se

(naj)lakši. Upravo tu gdje jezik toga, svoje ne-cjelovitosti i konačnosti svjesnog bića (taj jezik

bića koji je uvijek već i manje i više od samosvijesti, i manje i više od svijesti, i manje i „više

od biti“), dotiče ono najteže (samu narastajuću pustoš) u tom pitanju koje izbija iz ovog

najoskudnog (pjesničkog) vremena i ove opustošene zemlje – javlja se, dolazi do riječi onaj

upitno-otkrivajući unutrašnji glas, začinje se i rađa pjesnički govor Živorada Nedeljkovića.

Njegova temeljna poetička i pjesnička zamisao je zapanjujuće jednostavna i istovremeno do

kraja složena, najlakša i najteža zadaća u isti mah: ona je uvjerenje i vjera u pjesmu kao oblik

života, kao oblik preživljenja, ona je duboki, intuitivni plan, ali i postupno i sve dublje

otkrivanje pjesme, poezije, pjesništva i pjesnikovanja kao jedinstva pjevanja, mišljenja i

bivanja, a što ono izvorno poiesis kao ritmovano djelovanje po svom prvobitnom značenju

zapravo i jeste. Ostvarenje te zamisli u osnovi je samo iskustvo i iskušavanje ne-mogućnosti

govora cijelog bića, svoje cjelovitosti željnog i uskraćenog bića koje bez ostatka služi

dovođenju tog unutrašnjeg glasa do riječi, i tako tu zamisao razvija i ovaploćuje u pjesmi, svoj

jezik obnavlja, samo sebe u toj riječi otkriva i mijenja, i služeći toj riječi, tom oslobođenom i

slobodnom stihu, zapravo samo sebe oslobađa u poeziji, jeziku i formi svoje slobode, govoru

svoje neizrecive cjelovitosti. Nedeljkovićeva poetička i pjesnička zamisao je neusiljena,

otvorena, istovremeno okrenuta prema sebi, prema onome što nazivamo unutrašnjim i onome

što nazivamo vanjskim svijetom, prema svakodnevnim iskustvima i iskušenjima, pri čemu je

toj zamisli kao i njegovom hipersenzibilnom biću, duhovnom habitusu i stvaralačkom erosu od

samog početka, i ontološki, i fenomenološki, i poetički, i est-etički, i ontoteološki, i

svjetonazorno bliži mimesis suptilnog, naizgled neprimjetnog preobražavanja nego mimesis

podražavanja; mimesis stalnog blagog preobražavanja koje kod Nedeljkovića nije samo

osnovna, idejna matrica njegovog pjesničkog postupka, osnovna, neposredna svrha i draž

pisanja pjesama, nego i onaj neskriveni, pojmljivi, poetički izvor njihovih najdubljih tajni,

njihove neprekidne, nadstvarne lakoće i mistične stvarnosnosti. Horizont te poetičke i pjesničke

zamisli uvijek je već nešto širi od horizonta odgovora na ono egzistencijalno i esencijalno

pjesničko pitanje poezije postavljeno sada iz samog korijena, iz same nasušne potrebe za njom,

potrebe našeg bića za svojim zacjeljenjem, želje bića za svojom cjelovitošću. Ti horizonti

popunjavaju se postupno, shodno probuđenom ritmu onog unutrašnjeg glasa koji je već došao,

koji dolazi i koji bi da tek dođe do riječi, pjesničkog glasa kojim se biće sve suptilnije, a sve

otvorenije, sve sudbonosnije, sve od-lučnije, sve nesebičnije, sve predanije, sve posvećenije

obraća Drugom, licu svoje i naše cjelovitosti.

Ako je već pomenuta lakoća Nedeljkovićeva najveća majstorska tajna, izvjesna stilska

aura njegovih pjesama, sama lirska supstancija njihovog poja, onda je upravo to obraćanje

Drugom sama supstancija one ontološke, ili još tačnije, one levinasovski mišljene,

prvofilozofijske, etičke utemeljenosti govora njegove poezije. Upravo se i prevashodno se tim

obraćanjem Drugom kao svagdašnjim, iskonskim i svakodnevnim, supstancijalnim,

egzistencijalnim i esencijalnim retorskim agensom i zamajcem, spolja i iznutra pokreće

Pag

e72

Nedeljkovićeva pjesma, otvara se, ali i postupno popunjava horizont njegove pjesničke zamisli.

Razumijevati njegovu poeziju značilo bi, prije svega, preduslovno ali i sa najvišim

hermeneutičkim ciljem, otkrivati, pratiti, gonetati i razumijevati geneologiju i fenomenologiju

toga obraćanja. Iz takve hermeneutičke vizure neke pjesme iz prve Nedeljkovićeve knjige,

danas zvuče arspoetički, govore pjesnički prozorljivo, po-kazujući se kao plod one magijske

moći pjesme da proizvodi onu najdublju namjeru za koju u samom stvaralačkom aktu i ne

moramo znati. Tako bi, čini nam se, valjalo pročitati i pjesmu „Drugačiji raspored“ kojom

započinju svi dosadašnji izbori iz njegove poezije. Nije teško naslutiti da je tu pjesmu, baš kao

i sve druge pjesme iz te knjige, mogao napisati samo neko sa zrelim, artikulisanim iskustvom

moderne lirike, sa iskušenjima koja se nisu završavala samo na njenom čitanju. Mnogo je,

naime, u toj pjesmi i u toj knjizi, jasnih znakova prethodne ispisanosti pjesničkog rukopisa. „

Uzimam list hartije, olovku…“, kaže Nedeljković na samom počektu te pjesme, i tako, na

najednostavniji mogući način, na samom početku svoga pjesničkog puta jasno po-kazuje ko

govori u pjesmi, ko pjeva, na kome je da ispjeva, i ko će, ne skrivajući se po stihovima i između

redova i riječi, ispjevati svu njegovu poeziju; ostavlja u podsvjesnom prtljagu i bezglasnim

reminiscencijama prvog lica, ostavlja, takorekuć, iza sebe, sve mimikrije i mijene

modernističkog pjesničkog subjekta, tog krajička svijesti spremnog na sve, spremnog da upravo

onoga koji ga je zamislio prikaže kao autofikciju, a samoga sebe kao ono više od svijesti, kao

ono esencijalno egzistencije kojem su sva vrata pjesme otvorena. „ Uzimam list hartije, olovku,

spreman / Da precrtam postojeći raspored. / Makar u dvorištu. Ili u sobi..“, kaže pjesnik, kao

da potvrđuje našu malopređašnju slutnju da mu je od svih suštinskih obilježja i odlika

modernog pjesništva najbliža ona pjesnička autorefleksija i autoreferencija, ona svijest o

pjesničkom činu i lirskom obliku koja je u modernoj poeziji dovedena skoro do prvog poetičkog

i pjesničkog načela i principa kojem je ostalo još samo da postane i jednako važno

ezgzistencijalno načelo i princip. Jer poezija još samo tako, kao način života, može imati

ikakvog smisla, biti uistinu važna i potrebna i nekom drugom. Na samom početku pjesme i

pjevanja, dakle, Nedeljković prije svega drugog kaže ko pjeva, i prevashodno tako počinje

odgovarati na ono istovremeno i pjesničko i egzistencijalno, ono suštinsko, životno važno,

jedinstveno, nerazdvojno pitanje kako i zašto pjeva. Nastavljajući pjesmu, nastavljajući svoj

prvi pjesnički odgovor na to pitanje, Nedeljković počinje propitivati i pokazivati šta uistinu

hoće i šta zapravo, na kraju krajeva, može pjesnik i pjesma i, pokazaće se zauvijek, ostavlja iza

sebe sva modernistička pretjerivanja i sa povjerenjem i sa nepovjerenjem u jezik. U ovoj pjesmi,

kao u svim Nedeljkovićevim pjesmama uostalom, jezik se nalazi u svom primarnom, po-

kazivačkom, saopštavalačkom, neusiljenom, razgovornom obliku. Njegova pjesma nam već

svojim prisnim govorom i gotovo svakodnevnim jezikom, s onu stranu

svake lirske disonance i abnormalnosti, izražava dobrodošlicu i gostoprimstvo, kao što to skoro

uvijek biva kada nam pjesnik uistinu ima šta reći. Njegov pjesnički izraz od samog početka, od

te pjesme dakle, počiva na većem povjerenju i nadi u metabolu nego u metaforu. Blaga

promjena, to je ono u šta se uzda ovaj pjesnik i ova pjesma; blaga promjena u svakodnevnom

govoru i jeziku kao blaga promjena u samom (iskušanom) biću; blaga promjena u nama kao

promjena u svijetu oko nas, promjena koja je nekada potrebna, a nekada ne, koja je kao plod

(pjesničkog) jezika možda moguća, a možda i nije. Promjena, istovremena blaga metabola u

jeziku i biću, takva „ da i nakon preobražavanja ostane / U meni želja za menama“, to bi htjela

biti i to biva Nedeljkovićeva pjesma. Pjesma u kojoj ništa nije puka, prazna riječ, pjesma u kojoj

ništa nije puka (imenovana) stvar. To je to poetičko zrnce i poetsko sjeme Nedeljkovićeve

poezije, njene sve veće magije, njenog sve vjernijeg verizma; magijskog verizma koji u isti mah

isključuje sve što je puka, (artistička) jezička igra i sve što je puka preslikana dogodovština i

slučajna, izmaštana zgoda, ali koji je istovremeno poetički i poetski otvoren i za svoj unutrašnji

glas, i za svakodnevni govor, i za najrazličitija pjesnička iskustva koja smo baštinili. Sudeći po

ovoj Nedeljkovićevoj pjesmi reklo bi se da je od svih puteva i stranputica modernog pjesničkog

Pag

e73

govora u njegovom sjećanju duboko, možda i najdublje urezan onaj dugi i široki pjesnički i

pjesmotvorački (kružni?) put od, krajnje pojednostavljeno govoreći, simbolizma do

neosimbolizma, put na kome je pjesma ponekad bila više opčinjena simboličkim moćima

jezika, a ponekad, opet, simboličkim moćima bića, i koja je o tome stalno govorila – sve dok

nije stigla do onog od čega je i krenula, do (sebe kao) žive slike, do onog metajezičkog jedinstva

viđenja i poimanja, do tog poetičkog i poetskog ideala, tog solipsizma subjekta-objekta koji joj

se činio kao „ sama struktura uma“, a koji joj u času kada ga je ostvarila, kada je u njega i sama

zapala, izgleda kao vlastiti, suvišni lik u ogledalu, kao isprazni, nepotrebni simbol-stvar, samo

jedan od neprimjetnih među pustim stvarima-simbolima ovog opustošenog svijeta. „Jedno ću

stablo premestiti bliže prozoru, / Drugo poseći i ogrejati se, zgotoviti ručak, / Mogu još ponešto

u pesmi, u opisu, /Rekao da bih sušto, ja, smerni stanovnik, / Katkad prenaseljen, češće vapijući

prozirnost.“, kaže Nedeljković u drugoj strofi ove pjesme kao da svoje i naše pjesmotvoračko

sjećanje odmotava unazad, do mitskog početka, kao da iz nekog prećutanog, dugo

nepromijenjenog, letargičnog i agoničnog (pjesničkog) stanja koje je i stanje samoga pjesništva,

gledajući istovremeno unazad i unaprijed, podnosi izvještaj o tome šta se poslije svega zbilo sa

orfejskim moćima pjevača da čini čuda, da kroti divlje zvjeri i pokreće drveće. A odmah zatim,

kao sa samog ruba pjesme nastavlja: „ I van pesme, smem da dodirujem dvorište, / Knjige,

prašinu; rečju – moje, u potrazi / Za mogućim. Odnosima, rečima, / Upućenim u nastajanje,

nekome.“ I upravo tu, gdje bi se, samo što je započela, mogla i završiti ona beskrajna,

aporetična, u krajnjoj instanci solipsistička raspra o unutrašnjem i vanjskom svijetu (pjesme),

gdje bi se pogled pjesme mogao zaustaviti u „prozoru“, gdje bi svijet mogao biti sveden na

dvorište, na knjige i prašinu, a iz te prašine ponovo mogla nastati neka pjesma koja će završiti

u prašini, i tako unedogled, tu, na samom kraju strofe, na samom kraju pjesme – jedna

neodređena riječ određuje sve druge, pravladava svaku samodovoljnost svijeta i pjevača,

pokreće novi put i život pjesme i uistinu otvara horizont razumijevanja Nedeljkovićeve poezije.

Pjesma više nije samo najbolji mogući način da čovjek izvjesno vrijeme provede upućen na

sebe i prepušten sebi, pjesma bi trebala biti, i pjesma uvijek već jeste i nešto više od tog. Između

onoga drugačiji iz naslova, u samom početku i ovoga nekome na samom kraju pjesme, može

stati naprosto sve što pod tim riječima mislimo, i svako drugačije i svako neko, i svaki neki, i

svaka drugost i svako drugo, i svaki drugi, i ono drugo i drugačije od tog, sve do onog drugog

koje se ne može posjedovati i saznati, onog koje premašuje razumijevanje i koje se ne može

shvatiti, jer kad bi se moglo, ono i ne bi bilo drugo, ono ne bi moglo biti i ne bi bilo Drugo.

Danas znamo da je Nedeljkovićeva pjesma istovremeno putovanje i put do sebe i svijeta, put

koji preko drugog vodi prema Drugom. I da ta pjesma uistinu nikada ne prestaje. Pjesma kao

obraćanje Drugom. Pjesma kao prizivanje odgovora Drugog. Poezija kao od-govor Drugog. U

riječima i stvarima, u biću i jeziku, između riječi i stvari, između bića i jezika, u svijetu, ne-

skriven od-govor Drugog.

Obraćanje drugom imanentno je jeziku i govoru, imanentno pjesmi. Svaka je pjesma,

u krajnjoj instanci, obraćanje drugom, i ona koja to skriva i koja to ne skriva, i ona u kojoj se

pjesnik obraća samome sebi, i ona u kojoj se lirski subjekt naizgled ne obraća nikom, i ona koju

pjeva

neka opora ljubav koja želi ostati nepotrošena te se stoga radije obraća zamršenosti ipraznini

nego nama, i ona koja bi da istovremeno bude najduži i najkraći pjesmotvorni put, glas praznine

upućen u samu prazninu. I ona koja je sam taj prazni glas, jeka praznine i odjek pustoši

opustošenog svijeta; i u njoj se sam jezik obraća drugom, jezik koji je uvijek već pokret jezika,

pokret prema nečemu drugom. Jezik koji je uvijek već obraćanje drugom, čak i kada je

obraćanje njegovoj odsutnosti; kada je to obraćanje najodsudnije, kada je presudno, kada je

dovoljno tiho da bismo ga slušali sa najvećom pažnjom, kada je to obraćanje zaglušujuće tiho

jer se u njemu i sam jezik gubi, prelazi u isprazni, zloslutni šum. Taj (bijeli) šum čujemo u

pjesmi „Kutija u dvorištu“. O čemu govori ta „pesma… izrasla“, kako veli Dragan Hamović,

Pag

e74

„na efemernom priziru“, ne-stvarno efemernom, dodali bismo? O kakvom prizoru je riječ, i šta

ga čini tako efemernim? Uvjereni da nema diskurzivnim jezikom interpretiranog i iskazanog

značenja i „smisla“ pjesme koji ne bi iznevjerio njezinu punoću, i da nema ničega po-grešnijeg

od prepričavanja pjesama, ipak recimo: vjetar je u dvorište donio kartonsku kutiju. To je

najjednostavniji opis navedenog prizora, doslovan početak te pjesme. Svaka riječ je tu, ali to

ipak nije citat, stih koji otkriva da taj „efemerni prizor“ lebdi u svojoj ne-stvarnosti. Već u

sljedećem stihu, naime, da se naslutiti da tu kartonsku kutiju nije donio samo vjetar nego da su

je odnekud donijele i posmatračeve po-misli što vrludaju kud im je volja, vitlaju onim što im

padne na pamet – misli što i gospodare i služe, i ne služe nikome i ničemu, idu dalje i povlače

se u sebe pred stvarima i riječima, pred svime što ih je donijelo i što su same donijele na ovaj

svijet; ne znaju kome da vrate „kutiju“, ni treba li je vratiti ili „rukom sledećeg vetra hitnuti u

slučajnu ljubopitnost.“ „Pre toga“, misli pjesnik „svakako valja / Staviti nevidljivu misao u

nju.“ Uz misli koje su je donijele i koje ne znaju šta bi s njom, staviti još jednu, sada nevidljivu

misao u nju, praznu kutiju, jednostavnu kocku vazduha, bačenu. „Njen karton proučava moje /

Porozne slojeve. Da, možda / Uobražavam, ali pažnjivo izbegavam dodir / dižući zidove od

drugih događaja / Oko kože.“, kaže pjesnik, mjerkajući se sa šupljikavom kartonskom kutijom,

zavirujući u sebe kroz njene pore. „ Dotle, misao se sudara / U kutiji sa nečim neprobojnim,

neprimetnim.“ Kakva je to misao, i s čime se se to ona neprobojnim, neprimjetnim sudara u

praznoj kutiji, u samoj praznini? Odgovarati i odgovoriti na to prećutno pitanje prije svega znači

osjećati i uvjeriti se da ono neće nakon ove pjesme nestati, da će se kao izvjestan simptom

jezika, kao trag bića u ništavilu, kao simptom ništavila u biću, kao jezik, simptom i trag

pokušaja probijanja i nečeg neprobojnog, neprimjetnog preseliti u sve, u sav svijet i u

Nedeljkovićev unutrašnji glas, u njegov vid i sluh. On će to prećutno, sveprisutno pitanje

produbljivati, „oseća(ti) u utrobi tu težinu – gotovo loptu – veću od svega što postoji“, i na

njega odgovarati neprestano, iz pjesme u pjesmu, iz knjige u knjigu, a ne samo u onim

pjesamama („Ima jednostavnijih rešenja“, „Prepev“, „Što dalje“, „Zamisliti prazninu“, „Sa koje

strane“, i drugim) ispjevanim u vidljivijem dosluhu sa tom nečujnom, a neporecivom

zapitanošću. Skupa sa „Kutijom u dvorištu“ te pjesme čine čitavu jednu lirsku studiju o

neprobojnoj nečujnosti praznine, o tom miru koji uznemiruje, o onom „šumu praznine“

nastalom u sudaru naše misli sa njom, nezamislivom i nemišljivom, o nepristupačnom a

„prisnom tajanstvu“ koje nam se obraća, budi najdublju pažnju. Budi onu pažnju dublju i stariju

od svake misli, stariju od jezika. U toj najdubljoj pažnji začela se Nedeljkovićeva poezija – iz

te pažnje iznikle su i „izrasle“ sve njegove pjesme. Pažnja je predano iskušavanje živoga časa,

pozornost, budnost, usredotočenost, usredsređenost, obazrivost, pozor i pomnja, ali i pažljivost,

pružanje i uzvraćanje pažnje. Pažnja je izvjestan „višak“ percepcije, pomaljanje naše najdublje,

podsvjesne psihičke strukture, onog „simptoma“ jezika u živom času, istovremenom kušanju

bića i nebića. „Strah božiji je roditelj pažnje“, nenadmašno jednostavno i uvjerljivo bi rekli

pravoslavni isposnici tražeći božiju pomoć u tom iskonskom i svakodnevnom iskustvu i

iskušenju susreta poznatog i nepoznatog, vidljivog i nevidljivog, susretu svega u živom času, u

simptomu jezika u kojem je kao i u jeziku samom svijet sabran i zadan. Sve je sabrano i sve je

zadano u tom živom času koji budi najveću pažnju – sve i ništa. Nije to onaj meta-fizički

sadašnji čas o čijoj bi se ne-postojanosti i ne-postojanju dala napisati višetomna

multidisciplinarna analitička rasprava. Živi čas je tajna, tajna bića i vremena, tajna postojanja i

zagonetka postojanosti svijeta koji nam neprestano ponavlja da je „najvažnija stvar na svetu

sam svet“, i da bismo sa njim trebali biti u iskonskom, ontološkom povjerenju samom tim što

on (svijet) jest, što uopšte postoji nešto, a ne puko ništa. Živi čas je tajna, punina i praznina koja

nas istovremeno navodi i na oglašavanje i na muk, i na pažljivi govor i na pažljivo ćutanje. Ta

tajna bi se uistinu mogla i govoreći i ćutke, i dokono i preduzimljivo, „odmotavati kroz rukavce,

do prapočetka.“ Ali Nedeljković „ne žudi(m) za tom igrom, za igrama koje izmišlja(m), / Ne

bi(h) li vreme lišio jedine istine.“ Meta-fizička tajna živog časa ne privlači njegovu pažnju. On

Pag

e75

ne goneta šta je uistinu živi čas u metežu iskušanog vremena, u stalnom preplitanju i uplitanju

u sve, imaginarnog i stvarnog, istorijskog i satnog, prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena. On

živi čas pjesnički iskušava, po-kazuje šta to u njemu budi najdublju pažnju. Pjesnički iskušavati

živi čas na način na koji to čini Živorad Nedeljković prije svega znači ne-postojanost živoga

časa iskušati kao svoju vlastitu, kao dramu i tenziju vlastite ne-postojanosti i konačnosti. A to

ne znači samo iskušavati s najdubljom pažnjom pulsiranja života u živome času, nego prije

svega iskušavati onu još izvjesniju, u živome času zapravo jedino izvjesnu, zjapeću otvorenost

prema budućnosti koja stalno nadolazi kao onaj najveći „talas koga nema a neprestano preti“;

prijeti ali i nosi neku nadu. „Budućnost je“, govori nam Levinas, „ono što nije pojmljivo, ono

što pada na nas, što nas spopada. Budućnost je drugo.“ Budućnost, jedina izvjesnost preko koje

nam se vrijeme suštinski otkriva kao novo rađanje, kao drugo. Čak i kada je budućnost sama

smrt, ta smrt kao drugo „nije čisto ništa nego tajna koju je nemoguće preuzeti.“ To je ono što

budi najdublju pažnju, stvara onaj neprestani višak percepcije, izvjestan simptom jezika u

kojem se ta najdublja pažnja samoj sebi otkriva i pokazuje kao strepnja i kao molitva. Samo

poezija ne vrši nasilje nad tim viškom percepcije. Poezija taj „višak“, tu najdublju pažnju, tu

prirodnu, primordijalnu, neizrecivu molitvu duše dovodi do riječi. Ta molitva se još uvijek ne

čuje u pjesmi „Kutija u dvorišti“, ali je upravo u toj kratkoj pjesmi na najednostavniji i

najslikovitiji način neosimbolistički sabrano i (trans)metafizički sažeto sve ono pred čime nam

je ostala još samo molitva, molitva probuđena u najdubljoj pažnji kao nečujni a tako prisni glas

te pažnje koji se diskurzivnim jezikom ne može dovesti do riječi, a koji se nalazi u samom

ontološkom temelju diskursa. Da bi se izrekla ta neizreciva molitva potreban je dar, potrebno

je nešto nadnaravnije od osjećanja, nešto prirodnije od mišljenja, potrebna je od-važnost i od-

lučnost da se i u onom najopasnijem samom (onom opustošenom, pustom i praznom) potraži

spas, da se i u ništavilu potraži biće. Tu molitvu može izreći samo onaj ko sav od-lučan, s

najdubljom pažnjom „netremice traga“ za sjajem (riječi), onaj koji „i u praznini traga(m) za

njim“, „shvata(m) da sjaj je isuviše dragocen / Da bi pustoš činio manje pustom.“ I kada ima

potrebu da nam ipak kaže da to traganje „nije hir“, kada mu se zbilja učini da to „ zaborav traži

/ Da ide(m) što dalje, što dublje.“, i kada mu se čini da uprkos svemu valja „Pamtiti, ne samo

zato što je kap moja / Što je trn moj, čim ranjava, / Nego i zbog samog pamćenja, / Zbog pustoši

u kojoj će isteći / Sve što znam“ – on tako zapravo prećutkuje i samo blago nagovještava i

sugeriše da to od njega traži nešto dublje od zaborava i pamćenja, od svega što zbilja imamo, i

što, kada se sve sabere, uistinu možda i jesmo.

„Kutija u dvorištu“ je istovremeno, i neko Nedeljkovićevo ontološko i

ontičko niti odniti ka i svojevrstan poetički i poetski proton kinoun akineton u njegovoj poeziji,

ali i svojevrstan poetički i poetski kontrapunkt ostalim njegovim pjesmama. I ne samo to, ona

je i prva u nizu Nedeljkovićevih pjesama koje će nam tek kasnije otkriti sve svoje tajne; tek

kasnije, kada čitajući pjesme iz Ovoga sveta i Talasa, a pogotovo one iz Ulaska otkrijemo

duboko unutrašnje zvukovno i značanjsko, smisaono jedinstvo njegove poezije i u njemu ono

davno zaboravljeno palintonos / palintropos harmoniē ono harmonično spajanje suprotnosti,

ono okretanje i opružanje, značenje i zvučanje unazad u mišljenju i pjevanju, u spjevovima i

pjesmama, i još dublje, i još izvornije, u zatezanju i zvučanju unazad luka i lire, i u samoj

svijesti. U toj pjesmi kojoj nesumnjivo prethodi duga egzistencijalna i neobjelodanjena

pjesnička kušnja, pripremljen je i nagovješten onaj prvobitni, uvijek iskonski i uvijek novi

susret jezikotvorstva i pjesmotvorstva, ali on tu još uvijek nije na djelu kao ono traženje stihova

„istinskim tonom“ koji je postojao prije riječi, „živio“, kako bi to jednim, čini nam se ipak

grubim poređenjem i bizarnom metaforom prikazao Robert Frost, „ u pećini usta“. Tu pjesmu

počeo je pisati neki veliki, izvanjski, bešćutni nehaj i neki vjetar, nastavio je pisati pjesnikov

istovremeni pogled prema vani i prema unutra praćen nekim vrludavim mislima, dovršavala je

neka strepnja starija od riječi, a dovršila neka misao nemoćna pred nečim, pred nekom

neprobojnom, neprimjetnom ne-izvjesnošću. U nekoliko jednostavnih, učini nam se načas

Pag

e76

neočekovanih poteza, nastala je jedna živa slika pustoši i praznine kojoj je tijesan, pretjesan

njen vlastiti ram i u kojoj kao i u nama samima „nema ničega sem tereta nagomilanog iznutra.“

Da nema tog tereta, ni u toj pjesmi kao ni u toj kutiji u dvorištu i ne bi bilo one misli koja se u

njoj (u praznini, u kutiji, u pjesmi) sudara sa nečim neprobojnim, neprimjetnim dok pjesnik još

uvijek, kao što smo čuli i vidjeli, „pažljivo izbegava dodir / Dižući zidove od drugih događaja

/ Oko kože.“Ali kako podići zidove od drugih događaja oko sebe kada je ono prećutno pitanje

sa kraja te pjesme u svemu, pa i u tim zidovima, u tim „drugim“ događajima; kada se sve što

pogledamo i pokušamo u njega udjenuti kakvu živu, suvislu misao očas pretvara u onu „kutiju

u dvorištu“; kada se u nju pretvara svijet? Od tog pitanja dalo bi se napraviti sijaset novih

pjesama koje bi baš kao „Kutija u dvvorištu“ sadržavale i mirile najrazličitija iskustava i odlika

modernih poetika i poetičkih načela – i punu svijest „o lirskom činu i obliku“, i „punoću

doživljaja“ čemu lirika već uvijek teži, ali i onu anđeosku, ili možda građansku, ko bi ga znao,

„odmaknutost“ i od prvog i od drugog, i od autorefleksije i od pokušaja iskazivanja

„neposrednosti“. Štaviše, niz takvih pjesama činio bi jednu poprilično novu, unutar

metafizičkog pjesništva autentičnu, da tako kažemo (post)metafizičku poeziju, svu u naponu

prevladavanja svake modernističke poetičke i poetske metafizike, i Nedeljković bi već sa

takvim pjesmama (a tako jednostavno i ubjedljivo je pokazao da bi i te kako umio da ih piše),

spadao u najmarkantnije pjesnike naše savremenosti. Ali upravo tu, u toj pjesmi, gdje je i

započeo, tu se i završava Nedeljkovićev, po svojoj poetičkoj suštini i poetskoj izvedbi,

modernistički pjesnički pokušaj da uvede razbor i izvjestan (post)metafizički red u (puki) slučaj

i u anksioznozno iskušavanje praznine koje taj „slučaj“ otkriva i trpi kao neizbježan i nužan.

Umjesto da, kao što bi to zasigurno uradio mnogi modernistički pjesnik, od onog pitanja pravi

i reciklira pjesme u kojima bi se do sudnjega dana moglo igrati, sklapati bezbroj metafora oko

prazne kutije i u praznoj kutiji, raditi to hladno ili sa pomišlju da, kako veli Valeri, „i kada

nastupi smak sveta, uvek će se naći neko ko neće hteti ništa da zna dok ne završi svoju partiju

domina“; umjesto da tako, ponekad dokono, ponekad strasno spaja i razdvaja, metonimijskim

prelaženjima pretvara jedno u drugo, kutiju i svijet, kožu i zid, dodir i događaj, Nedeljković to

pitanje iskušava i ogolijeva do kraja i umjesto svake metaforične slike i metonimijske igre, u

tom pitanju prije i poslije svega iskušava ontičku bojazan i ontološki strah, strah božiji koji je

roditelj pažnje. I eto nas ponovo, sada sa sasvim druge strane, tamo odakle smo i krenuli: u

onom što budi najdublju pažnju, iz čega se rađa poezija i ka čijoj neizrecivoj tajni poezija teži.

Jedno je pročitati „Kutiju u dvorištu“ samu za sebe, drugo je pročitati tu pjesmu u knjizi u kojoj

je prvi put objavljena, a nešto savim treće pročitati je danas, nakon Ulaska. U toj pjesmi kao da

je sabrano i do ćutanja sažeto sve ono egzistencijalno-esencijalno, sudbinsko, presudno i

pjesmotvorno što joj prethodi i ono što nakon nje slijedi. Sve je tu ćutke naslućeno, sabrano i

sažeto, i iskustvo njegovog tijela i iskustvo njegovog jezika, i iskustvo bića i iskustvo ništavila;

i iskustvo bezgraničnog svjetla i onog većeg od njega, iskustvo „svetlosti“ što „nastavlja punim

plućima da traži nenačeti očaj, jer zna da i od nje je veći.“ Kao da sve je sabrano, sažeto i

naslućeno na samom kraju te pjesme, u onom sudaru, u neimenovanom bolu i patnji u

kojoj „postoji jedno odsustvo pribježišta, nemogućnost bijega i povlačenja.“ U tom sudaru kao

„da sve je stalo. / Da bi moglo sve i da počne.“ Upravo tu je, pokazivaće se i pokazati u narednim

Nedeljkovićevim pjesmama i knjigama pjesama, i započelo sve; tu gdje su ona bojazan i strah

od dodira zgusnuti u bol i patnju probudili najdublju pažnju koja i sama iskušava onu

nemogućnost pribježišta i povlačenja, tog, da tako kažemo, očaja patnje. Pažnja, istina, nije

pobjeda čovjeka nad svojim položajem; ona je prije svega preuzimanje tegobe i tenzije toga

položaja, ali i u istom času, i nešto više od toga. Pažnja je i molitva; još uvijek tek simptom

jezika, ali i tada molitva kao neprolazni, molitveni simptom jezika u pažnji koji se preselio u

naš unutrašnji glas kao njegov uvijek već novi ali i temeljni ton, i preko kojega još prije govora

i jezika samog kušamo i otkrivamo, iskušavamo da pobjeda nad smrću ne predstavlja problem

vječnog života nego da se prevashodno sastoji u tome da se tajna vječnog života skupa

Pag

e77

sa tajnom smrti koju je nemoguće preuzeti, molitveno preuzima još sada, u živom, ne-

prolaznom času. To može samo onaj koji ne izgubi odvažnost i odlučnost kada u biću iskusi

ništavilo, nego to ništavilo bespoštedno iskuša, onaj ko ne gubi od-važnost i od-lučnost kada

mu se misao, i kada se i sam u nekoj „praznoj kutiji“ sudari sa nečim neprobojnim,

neprimjetnim. Samo on može i u ništavilu pronaći biće, samo on može u onom sudbonosnom,

presudnom sudaru u praznini pronaći i iznijeti na svjetlo dana

ono novo, spasonosno, ono jedno jedino što je nužno. U tom od-važnom, odlučnom, od-

lučujućem sudaru strah se razliva u strepnju. „Strepnja (Angst) je“, kako kaže onaj

pjesmoljubivi mislilacbitka, „ukleto mišljenje koje se nalazi u stalnom savezu sa vedrinom i

blagošću stvaralačke čežnje, ali i u stalnoj okrenutosti prema smrti.“ Sve to je na djelu u

pjesništvu Živorada Nedeljkovića kao onaj uvijek već novi i nad-lični i već uvijek iskonski

susret jezikotvorstva i pjesmotvorstva koji se u njegovoj poeziji prvi put dogodio onda kada se

strepnja nije oglušila na njegov unutrašnji glas, kada nije gušila molitveni ton toga glasa čija je

tihost skrivena u tihosti same pažnje – kada mu je pustila i kada ga je bodrila da kroz nju dođe

do riječi. Ne znamo kako stoji stvar sa pjesnikom, njemu se možda od prvih pjesama činilo da

je tako, ali nama je tek danas gotovo savršeno jasno da se to zaista događalo od samog početka

i da traje neprestano, od „Kutije u dvorištu“ i pjesama koje iz nje i nakon nje transmetafizički,

poetički i poetski, ali ne nužno i hronološki, slijede. Uvjereni smo u to od njegove

knjige Ovajsvet u kojoj zapravo otkrivamo da Nedeljković od samog početka čini ono što umiju

samo istinski pjesnici, oni koji, kako bi rekao Šejmas Hini, „čine ono što je esencijalni posao

poezije: potkrepljuju naklonost prema intuitivnom šapatu našega bića“, daju tom šapatu svoj

ton i boju, uz koje lakše prepoznajemo tembr vlastitog. Od te knjige, naime, sasvim je izvjesno

da u Nedeljkovićevij poeziji postoji jedan jedinstven, nerazdvojan i sliven pjesmotvorni i

životvorni tok. Izvjesnost toga toka istovremeno sebe osjeća kao dugo, neprestano obraćanje

drugom, žudi da se shvati i omogućuje da bude shvaćena, uvodeći tako pjesnika, pjesmu, knjigu

pjesama, pjesničko djelo i čitaoca u onaj hermeneutički krug u koji tumač ne može ući ne

misleći o onom izvornom hermeneuein koje nije samo vještina tumačenja – nego i, ma šta o

tome mislili i kako god nam to u našoj postmodernoj vjeri-nevjerici zvučalo, učešće u jednom

svetom, svečanom poslanstvu na koje smo zaboravili a na koje nas podsjeća još samo pjesništvo

i zbiljska poezija. Razumijevati Nedeljkovićevu poeziju iz te i takve, prije svega njene,

unutrašnje hermeneučičke vizure znači čuti, slušati i razumijevati onaj šapat njegovog, ali i

našeg intuitivnog bića, čuti ga u pjesmama, ali i u cijelom slivenom toku njegove poezije. Taj

šapat i taj tok žude da budu jedno, i samo oni pokazuju odakle dolazi i ka čemu ide

Nedeljkovićeva pjesma i poezija. Nemogućnost hipostaziranja toga toka u samome tekstu i

izvan „teksta“ poezije, ne znači i nemogućnost traganja za onim, i gonetanja i razumijevanja

onog što taj tok čini neprekidnim, slivenim, istovremeno pjesmotvornim i životvornim.

Nastanak i razvoj toga toka nalaze se u neraskidivom jedinstvu; svaka pjesma i sva poezija

Živorada Nedeljkovića počiva na dubokom povjerenju u onaj unutrašnji glas, u onaj intuitivni

šapat koji mu na neki svoj, zagonetan a prisan, matajezički način ne prenosi samo neke

neprenosive tajne, nego na isti takav način prenosi u njegove riječi otvorenost prema tajni,

govori mu ono što istinska poezija takorekuć zna po sebi, a što je filozofija zaboravila odmah

nakon svoga početka, čim je ono aletheia(otvorenost, neskrivenost) prevela

sa adaequatio rei et intellectus, razumjela istinu kao mjerljivu jednakost stvari i misli,

„mišljenja“ o njoj, zaboravila šta je biće jeziku, a šta jezik biću, zaboravila šta spaja pjevanje i

mišljenje. I uvijek već više od toga, taj unutrašnji glas, taj inuitivni šapat mu prije i poslije i

iznad svakoga znanja, svake vjere i svake nade predaje molitveni osjećaj da je svijet dublji,

smisleniji i ljepši od svih svojih pojedinačnih manifestacija i da (pjesnička) istina nije nikakva

konstrukcija, nikakva metafizička stabilna struktura nego događaj u kome nam se svijet kao

takav po-kazuje. Bio bi to, što se nas i naše sposobnosti apstrahovanja tiče, najjednostavniji i

najkraći diskurzivni opis tog slivenog, pjesmotvornog i životvornog toka, te žive slike

Pag

e78

neprestanog iskušavanja i otkrivanja uvijek već iskustvenog i već uvijek

transcendentnog događaja, tog, kako vjerujemo i kako Nedeljković svjedoči, bespoštednog,

pjesničkog iskušavanja egzistencije, njene ispraznosti i njene punoće. Taj sasvim izvjesni,

neizrecivi tok, to neprestano blago preobražavanje (pjesnikovog) bića i jezika pokaže nam se

ponekad i kao neka živa slika, kao neka rijeka, recimo, koja se uliva u more, koja ima ne samo

svoj izvor i svoje ušće, nego i ono mjesto na kojem postaje plovna, podesna za putovanje i

prenošenje tereta, za povezivanje sa cijelim svijetom.

Do Ovoga sveta Nedeljkovićeva pjesma je istovremeno kratak lirski opis i postupna

lirska analitika događaja koji se pjesnički i egzistencijano istovremeno gradi, otkriva i iskušava

u sudaru one nakane, one tek nagovještene želje i žudnje za drugošću i drugim iz pjesme

„Drugačiji raspored“ sa svakodnevno iskušavanom neumitnošću, sa

onim graničnimsituacijama, sa smrću, sa patnjom, sa neprestanom borbom za preživljenjem,

sa neizbježnom krivicom; sudaru u kojem i ona misao iz „Kutije u dvorištu“ dobija svoj

pjesmotvorni i životvorni, događajni oblik u kojem „misao jača, na čudesnu / Obnovu

oslonjena.“, baš kao ta misao iz pjesme „Udeo“, što „smirena u razmeni“ i sama otkriva da prije

nego što je postao svijet stvari i sistem oruđa, svijet je bio skup plodova; kuša da u tom svijetu

tako, kao u iskonskom i uvijek već novom događaju, njen i naš „udeo zri“. Sve te pjesme kao

da su pisane u iskušavanju i kao da su samo iskušavanje onoga Kafkinog brutalno jednostavnog

„pa ne može se ne živeti“, u kojem se „nalazi bezumna snaga vere“ koja u tom poricanje, u tom

„pa ne može se“, stiče oblik. „Nije potrebno“ kaže Kafka, „da odeš od kuće. Ostani za stolom i

osluškuj. Nemoj čak ni osluškivati, samo čekaj. Nemoj čak ni čekati, budi potpuno tih i sam.

Svet će ti se ponuditi da ga raskrinkaš, on ne može drugačije, ushićeno će se previjati pred

tobom.“ Da, potpuno tih i sam, samo takav čovjek je i mogao napisati te pjesme, neko čija se

riječ nakupila pažnje, i ne samo onog arhetipskog straha i stalne, svakodnevne strepnje ljudskog

bića, nego i strepnje (svoga) jezika koji je stalna opasnost za samoga sebe, u kojem uvijek nešto

nastaje a nešto nestaje, nešto se dobija a nešto gubi, jezika koji razara i stvara, razočarava i

očarava, razosovljuje i osovljuje, brišući jedne tragove ostavlja druge, možda baš one koji bi ga

kao kakvog bjegunca ili kao kakvu divlju zvjer mogli odvesti u propast; neko čija riječ strepi i

za sam jezik, govor koji navodi na štošta i koji, znamo to dobro, kao malo šta drugo može

navoditi i navesti čovjeka na ćutanje. A opet, jezik je sve; svijet je samo tamo gdje je jezik.

Otud tolika odgovornost za izgovorenu i napisanu riječ koju imaju još samo istinski pjesnici.

Zna to i cijelim bićem osjeća i svojom poezijom potvrđuje Živorad Nedeljković; zato te njegove

pjesme zapravo i ne započinje puka riječ – nego neka tenzija, neka napetost, izvjesna ontološka

prinuda koju nosi samo „vreme“ što „izrikom je saopštilo da nemost neće trpeti“, nagoni ga da

se pita „čemu pohotna ćutnja kad nije pomirenost“, budi onu neizdržljivu uznemirenost „pred

svetom što izrečen, ništa izreći ne mora“, vrijeme kojeg možda, zapravo i nema, ili možda nešto

drugo, nešto drugačije od svega (tog). Valja iskazati to neizdržljivo a neizrecivo – valja to

učiniti u času i iskušati ga kao čas kad „reći da je bol prestao / suviše naginje ništavilu i predaji“

i kad bol je jedina izvjesnost i oslonac, „bol što opominje i leči.“ Prelazak bola u riječ, u svoju

osviještenu ljekovitost, to bi bio najkraći i najtačniji opis pojavnosti i biti tih Nedeljkovićevih

pjesama. Kao neko ko je slušajući pjesnički govor velikih majstora dugo njegovao svoj

unutrašnji glas, pa pod onom unutrašnjom (bol) i unutrašnjovanjskom (vrijeme) prinudom,

ostavio u najdubljem pamćenju pjev drugih pjesnika, ostao sam sa svojim unutrašnjim glasom,

jedinom koji tu ljekovitu bol može trajnije osvijestiti, prevesti u riječ, ljekovitu i za drugog,

ljekovitu, čini se, i za sam svijet – tako i Nedeljković u tim kratkim pjesmama čini sve što bi se

učiniti moglo, čini sve što može da taj, kao i bol samo svoj, unutrašnji glas barem na čas dovede

do riječi. Nedeljković ne bira posebno vrijeme i priliku da taj unutrašnji glas dovede do riječi,

niti njegov unutrašnji glas čeka da od nekog vremena i kakve zgodne prilike bude izabran; čini

to naprosto onda kada istovremeno želi i mora. Može to biti bilo koja prilika, bilo koji čas,

a najčešće to bude upravo onaj čas i ona, reklo bi se, ontološka i ontička ne-prilika u kojoj nam

Pag

e79

nedostaje „prava riječ“ i kada znamo da te riječi zapravo i nema, kada i sama riječ je bol, i kada

samo po sebi je jasno ono najdublje iskustvo i „znanje“ o jeziku, ono živo shvatanje da „značaj

koji ima riječ u našem životu nije uslov značenja, nego značenje samo.“ A (u ovim pjesmama)

to su upravo oni časovi najdubljeg iskušenja kad „teskoba se brani osamom, osama poteže /

Teskobu kad nema valjanog odgovora“; kad nema valjanog odgovora, kad god nema prave

riječi, a ne samo „u godinama očaja i komadanja života tupim sečivima umova.“ Često se čini

da te Nedeljkovićeve pjesme i nije povela riječ, nego njegov pogled, oči što prate i što mu

„prenose“ ono što se zbiva i što se događa. „Kao nad fotosom, zabavljen“ pjesnik najprije

„otkriva(m)“ tu „poeziju lišenu interpunkcije“, unutrašnje glasove što prate tu nijemu pjesmu

očiju, pjesmu koja kao da zacjeljuje, ali i brzo nestaje i nikada se ne ponavlja. Pisati pjesmu

zapravo znači stavljati tu „interpunkciju“, pamtiti i bilježiti tu nijemu pjesmu, dovoditi je do

riječi dovoljno pažljive i tihe da prepozna i da ne nadjača onaj intuitivni šapat njegovog bića, a

opet dovoljno glasne da bi taj njegov unutrašnji glas čuo i neko drugi. Ponekad se ta

inerpunkcija stavlja, odsječno i hitro, ali uvijek krajnje pažljivo kao u kakvom kratkom, a

važnom izvještaju o (nekom) događaju, o samoj (viđenoj) stvari, pri čemu se to uvijek čini sa

onom sviješću o paradoksu i usudu izricanja koje uvijek već kasni za događajima i samim

stvarima, ali i sa punom sviješću i uvjerenjem o pjesmi kao jedinom načinu da se punoća

događaja po-kaže, da se do same stvari zbilja dođe. Ako samo malo bolje pogledamo vidjećemo

da to izvještavanje o onome što se zbilo nikada nije puko „verističko“ preslikavanje i

podražavanje, nego, istina tek početno, blago preobražavanje, umijeće da se riječju podrži ona

„transcendencija svjetla koja spoljašnjem svijetu daje jednu realnu spoljašnjost“, da se u

vidljivi svijet uvede onaj do riječi doveden, oblikotvorni unutrašnji glas, po-kaže na djelu onu

najveću, iskonsku magiju, onirizam same stvarnosti. Ponekad se taj uvijek jasan, nikada izričit

izvještaj sastoji od samo jedne rečenice izlomljene-ritmovane na signifikantnim mjestima,

proširivane nagovještajima, riječima koje se iznenada povlače u sebe, nestaju negdje da bi se

na njihovom mjestu bar na čas pomolio njegov unutrašnji glas, po-kazao mu da nije sam.

(Zaista, ima nečega anahoretskog u tolikoj pažnji, u tolikoj žudnji za svijetom koji je takoreći

tu, u osluškivanju svoga unutrašnjeg glasa; ima zaista, i uvijek već i nešto više od tog.) Ponekad

se, opet. taj unutrašnji glas mami rimama, pjesmama skladanim i sročenim u svojevrsnoj stalnoj

sinhroniji unutrašnjo-vanjske konsonance i disonance, tim, čini nam se, jedinim načinom kojim

bi se nova rimovana poezija mogla održiti u životu, tim raznovrsnim, slikovitim, razigranom

stihom i slikom rijetko viđenim i kod onih viđenijih pjesnika kojima je vezani stih opsesija i

preokupacija. A ponekad je to kratki niz rečenica proisteklih iz neke napetosti koju je dovoljno

taknuti pažljivom riječju da bi, kao kakva potreba i želja jača od one njegove potrebe i želje

da bude „slobodan…makar u krugu što krv ga u telu ucrtava“, krenula ka svom razrješenju ili

barem trenutnom rastrećenju i smirenju u kakvoj poenti, zgusnutom odjeku te napetosti, kao u

pjesmi „Crveni vetar“, recimo, u kojoj se, bukvalno tamo gdje bi se to najmanje moglo

očekivati, pronašlo i otkrilo i „kao na dlanu“ po-kazalo ono što jedva da se pronaći i pokazati

može, sam, da tako kažemo, obrazac za pisanje (te) poezije: „Poseban režim, načeto telo, ljubav.

/ Posle je lako pisati: O bolestima / O doživljaju koji se razlikuje.“ Uvijek, dakle, drugačije,

drugačijim postupkom, drugačije i „po nečinu opisa“ i po „mjestu tvorbe“ ali uvijek tako da su

u pjesmi „drama“i „scena“ jedno isto, i uvijek, prevashodno i na kraju krajeva, tako da bi se u

začuo onaj unutrašnji glas, da bi se, kako ćemo tek kasnije, u Ulasku vidjeti, čula ona pjesma

očiju, da bi se čulo kako „u molitvu izrasta obojena nečujnost / Što iz zasede je mami(m); da

bi(h) je / I razumeo kad najjače već beše voljena“; da bi se jednom ono neizrecivo kao

„prozirnost, izreciva srž“ samo po-kazalo u pjesmi. Taj unutrašnji glas pomaljaće se u

Nedeljkovićevoj poeziji postupno, iz pjesme u pjesmu; uz stalnu, neprimjetnu izvjesnost onog

neprestanog „očekivanja neočekivanog“, one tajne koju je nemoguće preuzeti, u svakoj

njegovoj pjesmi, on čini samu supstanciju onog slivenog pjesmotvornog i životvornog toka

njegove poezije. Kao da je upravo taj unutrašnji glas istovremeno i unutrašnja mjera umjetničke

Pag

e80

i egzistencijalne ostvarenosti njegovih pjesama, sama supstancijalna, unutrašnja pogonska

snaga toka njegove poezije, njen pra-život i njena prevashodna „strasna mera“, Svaka je pjesma,

od samog početka, svojevrsno prevremeno svođenje životnih i pjesničkih računa, sabiranje

nepotkupljivo i istinoljubivo, bespoštedno, bez artificijelnosti i ugađanja samome sebi; jedna

sve samosvjesnija potreba i žudnja za „drugačijim rasporedom“ koja će iz pjesme u pjesmu, iz

stiha u stih prelaziti u sve trezveniji a sve zanosniji i posvećeniji pokušaj blagog, sve blažeg, a

sve istrajnijeg i sve izvjesnijeg pjesničkog preobražavanja (svoga) bića i jezika, unutrašnjeg

oblikovalja svoga života i „ovoga sveta“ svojim unutrašnjim glasom. Ali, kakav bi se to bitan,

„drugačiji raspored“ uopšte mogao napraviti riječju, o kakvom bi se to, pa makar i blagom

preobražavanju moglo raditi, osim o onome koje nosi samo vrijeme, vrijeme koje gradi, vrijeme

koje razgrađuje? Šta uopšte može (pjesnički) jezik pred konačnošću i u samoj konačnosti i

neprenosivosti, neizrecivosti ljudske egzistencije i njenog usuda? Potpuno tih i sam, „telo

onakvo kakvo jeste / Svet onakav kakav jeste i kakav će biti“, šta može i šta uopšte hoće pjesnik,

taj „tvorac vlastitog ushićenja“, „ribar zakačen za izgovorenu udicu“? Niz je upitno-

otkrivajućih odgovora na to neprestano pitanje u Nedeljkovićevim pjesmama. Cijelim bićem

sklon dubokoj (pjesničkoj) introspekciji, nesklon da „svemu daje(mo) nestalan, dubok smisao

/ Ne pitajući jesmo li dostojni tumači“, on u jednoj pjesmi, u jednom kratkom, lirskom svođenju

računa, s prizvukom priznanja i pokajanja kaže: „Da, trebalo je živeti drugačije: / S više

pouzdanja u druge, sa umanjenim / Sobom u telu.“ Da, u ovim stihovima zbilja ima nekog

prevremenog svođenja pjesničkih i životnih računa, ali i žudnje za promjenom, žudnje nekog

potpuno tihog i usamljenog čovjeka kojem „žudeti…već znači biti drugde“, i koji to bez

uvijanja, čista srca, bez metonimijski premještanja i dubioznih metaforičkih zgušnjavanja,

pjesnički otvoreno kaže. Kao da su oni stihovi iz „Keltskog krsta“, ono „I kad je pretrpan

ornamentima. / On je direktan, jednostavan, strog. / Kao vera koju simboliše“, dovedeni ovdje

do krajnje est-etičke, dakle na samo stilističke konsekvencije; kao da se sa neposrednošću i

„direktnošću“ samoga bola želi po-kazati neko duboko, zapreteno osjećanje i slutnja. „Potpuna“

usamljenost, neprestano očekivanje neočekivanog, one tajne koju je nemoguće preuzeti, a koja

nas, čini nam se, gura u sve veću osamu i, da tako kažemo, nužna, intuitivna slutnja, neki strah

tajanstveno spojiv i spojen sa nadom da se baš u tome bezizglednom, u tom najopasnijem, gdje

nam je i najpotrebniji, krije spas. Eto onoga što će se tek kasnije pokazati kao egzistencijalno i

esencijalno i zašto ne reći onto-teološko rodno mjesto Nedeljkovićeve poezije, onoga, na svojoj

koži iskušanog opšteg, dakle uistinu posebnog mjesta bez kojega je nemoguće pratiti, dakle

pratiti u korak, posvećeno gonetati, razumijevati i shvatati, cijelim bićem prihvatati njen

pjesmotvorni, životvorni tok, tok njegove pjesme kao obraćanja Drugom, tok poezije kao od-

govora Drugog. Jer samo onaj koji je na svojoj koži osjetio, iskusio i iskušao usud i sud osame,

„jedino biće koje je dospjelo u napetost svoje usamljenosti kroz patnju i u relaciji prema smrti,

može se“, kako kaže Levinas, „smjestiti na teren na kome je relacija prema drugom moguća.“

Mogućnost te relacije i sama ta relacija prema drugom koja kao samo drugo „premašuje

mišljenje“, svako, pa i ono transmetafizičko koje je na to drugo svom (raz)umnom snagom

ukazuje i upućuje – iskušana je i u svom beskrajnom rasponu pjesnički po-kazana u poeziji

Živorada Nedeljkovića. Već samo to po sebi ovog pjesnika svrstava u red onih pjesnika koji,

ma kako to danas, kada se o poeziji, tu i tamo, što pomodno ćaska, što biva ozbiljno govorka

kao o nekom zanatu u izumiranju, zvučalo, pokazuju svojevrsno, ispostaviće se epohalno

preimućstvo i privilegiju poezije koja jedina može po-kazati da onaj, evo već jednovjekovni, za

filozofiju možda sudbonosni transmetafizički napor modernog mišljenja „da se misli više nego

što se misli“, da se, takorekuć, istovremeno dođe do pojma i da se pojam prevaziđe i prevlada,

ne mora nužno biti uzaludan. A to opet, već samo po sebi, govori o Nedeljkoviću kao pjesniku

čije vrijeme tek dolazi, ako ikakvo, (bitno) drugačije (pjesničko) vrijeme uopšte može doći.

Ako je onaj unutrašnji, molitveni glas sama supstancija slivenog pjesmotvornog i

životvornog toka Nedeljkovićeve poezije, onda je obraćanje drugom onaj delezovski, od te

Pag

e81

supstancije neodvojivi način na koji se ona ispoljava i pokazuje. Kada je o (ovoj) poeziji riječ

taj način je uvijek već od „sadržaja“ pjesme neodvojiv pjesnički izraz, na djelu pokazano ono

Malarmeovo „ne pravi se pjesma od ideja, nego od riječi.“ Od Ovoga sveta je razvidno i jasno

da to obraćanje drugom u njegovoj poeziji zapravo ne prestaje, i da ga možemo čuti i slušati od

njegovih prvih pjesama i slutiti kakav bi mogao biti ton tog obraćanja u pjesmama koje će tek

biti napisane. Nije to neko, da tako kažemo i kako bi se brzopleto moglo pomisliti, retorsko

obraćanje drugom (a i takvog, naravno, ponekad ima, od pjesme „Učeći“ naovamo) – nego

tajna naviještena i zadata u onom obraćanju drugom imanentnom jeziku; tajna koja se

istovremeno otkriva i pjesnički pokazuje postupno, a najprije u onom temeljnom,

egzistencijalno iskušanom ontološkom obliku, u onom najbližem i najtajnijem, u tišini i osami

iskušanom, žudnom obraćanju drugom koje se javlja tamo gdje smo ga, činilo se, najmanje

mogli očekivati. Počeli smo govoriti o tome slušajući Kafku, ono njegovo „pa ne može se ne

živeti“ koje se naizgled sasvim neočekivano i zašto ne reći mistično, nalazi u neraskidivoj vezi

sa drugošću svijeta koji nam se upravo tada najizdašnije nudi, pa da tu misao i zaokružimo

jednom drugom beskrajno jednostavnom a beskrajno dubokom, opet Kafkinom, da tako

kažemo etimološkom mišlju, samim sukusom fundamentalne ontologije kazanim u dvije riječi.

Ono Sein, ono Biti, kaže Kafka, na njemačkom ne znači samo postojati, negi i pripadati mu.

Eto u najsažetijem obliku onog iz čega pjeva, o čemu pjeva, i čemu i kome se obraća

Nedeljković, vjerujući u poeziju jer „ona zna kako se opstaje“, vjerujući, iskušavajući i

uvjeravajući se tako da svijet kao drugo, i da Drugo uzvraća pažnju, uzvraća pozornost, uzvraća

ponekad čak i pažljivost i osmijehe „izmamljene samom postojanošću / Predanošću, tim

jedinim iskazom / za koji se borih / pred navalom nepoznatog.“ U prvoj Nedeljkovićevoj knjizi

drugo se otkriva u neprestanoj osamljeničkoj žudnji, i on se tada, pretežno i uglavnom, obraća

njegovoj prividnoj i, činilo mu se, stvarnoj i stalnoj odsutnosti. Voljom neumitnog usuda i lične

sudbine, ali i po nekom višem, da tako kažemo ontoteološkom iskustvenom redu, drugo će

odmah nakon toga biti iskušano, otkriveno i kroz pjesničko obraćanje po-kazano kroz gubitak

onoga, da tako kažemo, prvog drugog u njegovoj knjizi Majka. Ono prvobitno pjesničko, a to

kod Nedeljkovića uvijek znači i egzistencijalno iskušavanje drugog kroz obraćanje njegovoj

odsutnosti biće tu iznenada dovedeno do paroksizma, i on će mu se, njegovoj neodređenoj

odsutnosti i (pjesničkoj) žudnji za njim, u narednim knjigama vratiti i poetski ga varirati sve do

knjige Drugi neko. Sklonija da primijeti očigledne poetičke i pjesničke rezove i zaokrete, česte

i kod naših najviđenijih modernih pjesnika, manje sklona uočavanju i razumijevanju blagih

poetičkih i poetskih preobražaja i pomaka i suptilnih formalno-tematskih mijena, književna

kritika, koliko znamo, nije primijetila da se ovom knjigom takorekuć završava i poetski

zaokružuje čitavo jedno petnaestogodišnje razdoblje Nedeljkovićeve poezije, vrijeme

osamljeničke slutnje životvorne i pjesmotvorne tajne drugog, vrijeme sve predanijih pokušaja

da se ta tajne bar na čas otkrije, dotakne i upamti, pređe u riječ u dodiru sa njegovim unutrašnjim

glasom. „To je vreme kada se ne sme voleti svoja nesreća, pošto je ona svojina svih tvojih

bližnjih.“ Šta je ta misao Vladimira Holana što kao moto otvara i značenjski sažima ono što će

se u toj knjizi (pjesnički) iskušati i po-kazivati, nego istovremena živa slika i krajnja

konsekvencija i onoga ne može se ne živeti, i one „usamljenosti sakrivane kroz pristojnost i

njene suštinske drugosti“; one usamljenosti u kojoj nam se čini da nam je, i pored svega drugog

i pored svih drugih, ostalo još samo obraćanje drugosti vlastite duše. Da, upravo duše koju više

od jednog vijeka, ne samo povodom moderne lirike, gotovo da i ne smijemo i ne možemo s

mirom pominjati, a koja, kako god nam to zvučalo, zaista stalno bdije nad nama i zna sve naše

tajne, pa čak i one koje ni sami sebi ne smijemo objelodaniti, i bez koje smo, ma koliko na to

vrtili glavom, upravo mi, a ne ona, i niko i ništa, i prah i pepeo. Samo je to, pokazaće se

pravovremeno, tiho a odvažno i odlučno svođenje svih dotadašnjih pjesničkih i životnih računa,

samo je ta i takva, bespoštedna pjesnička introspekcija mogla i pripremiti i sama biti onaj

istovremeni događaj u biću i u jeziku kada se u obraćanju drugom istovremeno začuje i od-

Pag

e82

govor drugog; Drugog koji je sama tajna i sama bit onog „etičkog impulsa“ što ga u

Nedeljkovićevom pjesništu primjećuje i ističe Saša Radojčić, pominjući i „etiku eskapizma“ o

kojoj ipak, čini nam se, ne bi moglo biti riječ, jer to dvoje, čak ni kada se pjesnička imaginacija

pokuša ušuljati u diskurs, ne može ići skupa, osim ako nije došlo vrijeme da pod eskapizmom

podrazumijevamo i njegovu suprotnost, i samo (pjesničko) udubljivanje u svijet. A i taj „etički

impuls“ u Nedeljkovićevom pjesništvu je, ne izgubivši ništa od svoje iskonske, intuitivne,

djelatne snage, odavno već prerastao u potpuno autentično artikulisanu po-etička, etičku i

poetsku svijest, onu do pjesničke riječi dovedenu iskonsku „etičku svijest koja nije modalitet

psihološke svijesti, nego njen uslov“, i koja nije neka „varijanta svijesti koja se preporučuje,

nego grčenje, sistola svijesti, naprosto“; dijastola, rekli bismo, jezika i govora. To je ona

sjedinjena pjesmotvorna i životvorna tajna i snaga drugog, istovremeni događaj u biću i jeziku,

pomaljanje pjesnikovog unutrašnjeg glasa, istovremeno obraćanje drugom i od-govor drugog

koji ćemo čuti čitajući Ovaj svet, slušajući njegov (ovoga svijeta) magično razgovijetni

unutrašnji glas kojem pjesnik daje riječ, i daje život, unoseći uvijek u taj tihi, čisti glas i „nešto

od potkožnog nesaglasja.“ Od prve Nedeljkovićeve knjige primijetne su i nama posebno

zanimljive one njegove neusiljene, autorefleksivne i autoreferencijalne, često, moglo bi se reći,

svojevrsne arspoetičke pjesme. Niz je takvih pjesama, od već pomenutog „Keltskog krsta“,

recimo, do „Nadmoći metafore“, „Imetka“ i „Obrasca“, od pjesme „Na očevini“ do „Uspona“,

kojima se s vremena na vrijeme, naglašenije i jače nego obično, osvjetli ono stalno, blago,

sudbonosno preobražavanje, pokaže pjesnički neki događaj, rasvijetli kao posebno

egzistencijalno, poetičko i poetsko mjesto. A onda je, da tako kažemo, kroz Ovaj svet iskustvo

svijeta kao događaj i kao posebno mjesto osvijetljeno, cijelom jednom knjigom.

Čitav Ovaj svet je i sam, svojevrsno posebno mjesto u Nedeljkovićevoj poeziji. Jednom

smo Ovaj svet kratko opisali i kao posebno mjesto na kojem onaj sliveni tok njegove pezije

postaje plovan, na kojem pjesma može, kako smo rekli, pogledati unazad, prema izvoru

i pogledati i krenuti unaprijed, prema ušću, nositi ne samo težak nego i dragocjen teret, oploviti

i proći čitav svijet i, nakon svega, ponovo, sada sa druge strane, dospjeti na onaj izvor sa kojeg

je potekla. Sav taj put prošle su pjesme Ovogasveta, pokazale da se ono što taj sliveni

pjesmotvorni i životvorni tok njegove poezije čini „plovnim“ nalazi u samom njegovom izvoru,

u onom obraćanju drugom i tada još nečujnom, (u) unutrašnjem glasu skrivenom od-govoru

drugog koje se u ovoj knjizi konačno počinje otkrivati, pokazujući jezikom i govorom pjesme

ono što misao tek pokušava razumjeti, a što naše biće cijelo vrijeme sluti : da nije ontologija,

kao što se činilo u njegovim prvim pjesmama,

nego etika ono što podstiče (pjesnički) subjekt na govorenje, i da „drugo osim radoznalosti“ i

erosa same spoznaje „traži simpatiju i ljubav“ To (dvoje) je ona, diskurzivnim jezikom

nagovještena tajna drugog, ono otkrivajuće, ono životvorno i pjesmotvorno u drugom, pjesnički

iskušano i po-kazamo u poeziji Živorada Nedeljkovića. Diskurzivni govor bi tu, čini nam se

trebao zastati, pokazati krajnju obazrivost i oprez u daljoj varijaciji i eleboraciji onoga

pred čime samo diskurzivno mišljenje najradije ćuti i, čini se, ako je to mišljenje istinsko i

posvećeno, (ne)rado prepušta riječ (nekakvom) pjevanju, a rado samoj poeziji. Iznimno je,

naime, važno, za razumijevanje Nedeljkovićeve poezije čini nam se, presudno, shvatiti i ukazati

da će u njegovom pjesništvu, onaj, njegovom habitusu imanentni „etičkiimpuls, postupno,

dolaziti do sve neskrivenijeg izražaja“, ali pri tom valja dobro paziti da se iz egzegeze po-etike,

ne sklizne u puko ćudoređe, na skliski teren umjetničkog „angažmana“ na kome se poezija i

istinski pjesnici zapravo ne s-nalaze. Ne radi se, naime, tek o „etičkoj komponenti (od koje

zaziru i pesnici i kritičari proteklog veka)“ izraženijoj „nego što su tumači poezije Živorada

Nedeljkovića bili spremni da prepoznaju i priznaju“, niti samo i prvensteno o tome da je „ona

proisticala iz same odanosti čistoti, etici lirskog zadatka“, a što, istini za volju, zaista, sve više

dobija „veoma snažne naglaske, često presudne za smisaona ishodišta pojedinih pesama“ –

nego o tome da je Nedeljković jedan od onih rijetkih, danas čini nam se najdragocjenijih

Pag

e83

pjesnika koji su pjesnički dospjeli u neizrecivu tajnu govora drugog, onih koji na pjesnički način

otkrivaju i po-kazuju ono o čemu, dajući sve od sebe, pokušava govoriti najdublja savremena

transmetafička misao ukazujući na etičku a ne ontološku suštinu samoga jezika i ljudskog

govora. Ne radi se dakle o „etičkoj komponentni“, nego o etičkoj supstanciji Nedeljkovićevog

pjesničkog govora koji nam pjesnički otkriva i po-kazuje etičku supstanciju jezika i ljudskog

bića samog. Samo takav pjesnik, čini nam se, ima zbiljsko est-etičko pravo na one lirske

manifeste etike apsolutne odgovornosti, odgovornosti svakoga i svih, „svih živih“ i „svih

mrtvih“, o kojoj je riječ u pjesmama „Ka tom mlazu svetlosti“, „Zemlja“ i nizu drugih; samo je

tako moguće pjesnički govoreći o „sveprisutnosti“, „izdržljivosti“ i „banalnosti“ zla, pokazivati

tananu, ali spasonosnu snagu dobra i molitvene sabranosti bez koje nema nikakvog

razumijevanja i sabornosti. Ništa nas, danas i ovdje, tako tiho, a tako ubjedljivo, tako lirski

blago a tako ozbiljno ne upozorava i ništa nam danas tako, samo sobom pjesnički ne po-kazuje

da, kako veli onaj Kanovičev rabin, „svako mora liječiti sam sebe“, i da će „tek tada, možda,

ozdraviti i vrijeme“, vrijeme posvemašnje društvene krize, vrijeme velikih, sudbonosnih

izazova i iskušenja za ljude i narode u ovom oskudnom, opustošenom, na smrt bolesnom

(istorijskom) vremenu; vrijeme „šupljih ljudi“ „bogatih“ informacijama, siromašnih pažnjom,

vrijeme ljudi koji ne osjećaju i ne shvataju da škrtariti sa pažnjom, znači ne živjeti. Još jedan

„impuls“, međutim, kako smo vidjeli, živi u tajni koju nam otkriva i govori drugo, drugo koje

traži više od razumijevanja, drugo koje traži više, koje traži simpatiju i ljubav. I taj se,

najsnažniji „impusls“ pjesnički otkriva i po-kazuje, dolazi do riječi kroz Ovaj svet, po-kazujući

nam ono uvijek već više, ono nepojmljivo, ono (diskurzivnim) jezikom neizrecivo, ono

Lakanovo da „ljubav znači dati ono što se nema.“ Ono neizrecivo same ljubavi kao „lirskog

agensa“ u Ovom svetu se, reklo bi se, pjesnički izriče i hipostazira. U istovremeno znalački

sročenom i pohvalno intoniranom, uglavnom na opis njegove pjesmotvoračke vještine i umijeća

usredotočenom, pogovoru pod naslovom Lirika, sa svihstrana objavljenom uz Nedeljkovićeve

izabrane pjesme Neumereni rad godina, (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis Čačak“,

2011.), Dragan Hamović je taj „lirski agens“ prepoznao u „pojavi malog sina“ kroz kojeg će

neizreciva ljubav progovoriti u mnogim Nedeljkovićevim pjesmama, i egzaltirano i brižno i

prostosrdačno u isti mah, kao što je ona očinska ljubav zapanjujeće jednostavno, tepajući

progovorila u pjesmi „Obilje“; držala ga i samog u najtoplijem naručju, u najvišem a

najsigurnijem zagrljaju, zagrljaju drugog od kojeg bližeg nema(mo). Posebno su zanimljive one

Nedeljkovićeve pjesme u kojima se spaja ljubav prema pjesmi i ljubav prema ženi, kakva je na

primjer ona pjesma iz Ulaska pod naslovom „Mit“, spoj čiste, autorefleksivne i ljubavne lirike,

najzanimljivija i najrafiniranija pjesma takve vrste koju smo kod naših savremenika pročitali,

moguća, čini nam se, ne samo zbog neizrecivog govora drugog dovedenog u toj pjesmi do riječi,

nego i zbog toga što mu je voljena žena i sama pjesnik, podarena da i sama iskazuje, dakle da

prije svega čuje, ne-skrivenu tajnu govora drugog. Plodonosno je, zbilja, preplitanje tih ljubavi

u toj (u tim) pjesmama i u Nedeljkovićevoj poeziji. Njih dvoje bi zaista mogli reći: „Nismo se

zbližili zato što smo otkrili suštinu same stvari, suštinu poezije, nego smo otkrili suštinu same

stvari, suštinu poezije, zato što smo se zbližili“; i to bi, na izvjestan način moglo važiti za sve

nas, pisali poeziju ili ne, bili toga svjesni ili ne. A o toj suštini same stvari, o suštini poezije, o

tom zbližavanju je zapravo cijelo vrijeme riječ. Riječ je o putu do posebnog mjesta

u Nedeljkovićevoj poeziji i o samom tom posebnom mjestu na kojem se dobro i lijepo pjesnički

otkrivaju i po- kazuju kao jedno, i uvijek već više od toga, kao sama ljubav, kao jedinstvo toga

troga, kao ono najživotvornije i najpjesmotvornije u ne–skrivenoj tajni drugog, kao od-govor i

kao tajna drugog bez kojega bi se tuga istovremeno zgušnjavala i rasla, a radost raspršila. Ta

tajna uporediva je samo sa tajnom bezgraničnog svjetla izvan kojega se jednostavno ne može

biti, onog svjetla koje samo nema vidljivu formu, a koje tu formu daruje stvarima i bićima

dajući im realnu spoljašnjost. Tako bi sada (nakon što je prošla sve, i nakon što se, otkrivši

drugo, ponovo, sada sa druge strane, našla na samom izvoru), kao to bezgranično svjetlo, htjela

Pag

e84

govoriti ona pjesma očiju. A da bi nakon svega (nakon što je iskušavajući tajnu drugog

prevladala svaku metafizičku raspru sa samom sobom o tome da li je ona početak pjesme ili

njezin kraj) govorila tako, pjesma i poezija moraju naći svoju novu formu, formu koja bi u isti

mah bila i oblik po-kazivanja samoga svijeta. To je ono posebno mjesto u Nedeljkovićevoj

poeziji na kojem njegov unutrašnji molitveni glas (koji pamti sve, koji se najprije obraćao onom

spasonosnom u samome sebi, a koji se sada obraća drugom, svikao „na izlaske i povratke u

sebe“, ojačan „u razmeni“ za onaj presudni životvorni, pjesmotvorni ton od-govora drugog u

pjesmama koje je sam ispjevao) nadjačava svaku našu riječ, i kada sve više molitveno sluša

tihi, gotovo nečujni, zaboravljeni glas samoga svijeta, pretvarajući se polagano i sam u njega,

u do tad nečuvenu, beskrajnu pjesmu očiju. Kada se nađe pred zadatkom da to dovede do riječi

pjesnik (koji je do tada, služeći se „analogijama, metaforama, aluzijama, konstrukcijama raznih

vrsta i namena“ bio „isključivi posrednik među stvarima“ bez obzira koliko se njegov

„takozvani unutrašnji vidokrug“ širio) „biva zapanjen podudarnošću nekih stvari u unutrašnjem

i spoljnom vidokrugu; ono što bi sam poželeo da pravi pronalazi u onome što ga okružuje. O

tome su izgleda brinuli neki drugi posrednici. Sve je već raspoređeno i udešeno do najsitnijih

pojedinosti, tako da bi njemu preostajalo ili da okrene leđa ili da opiše ono što vidi, u nastojanju

da to sačuva od zaborava, sopstvenog ili onih oko njega; i da to priloži u opšti album s požutelim

slikama, namenjen onima koji će doći i neće znati da je postojalo išta nalik tim slikama. A to

su slike njegovog vremena, slike iz njegove najbliže okoline, rečitije od bilo čega što bi on

umeo da proizvede u najpovoljnijim okolnostima, u najsrećnijem spregu iskustva i uobrazilje.“

Ništa jednostavnije i tačnije ne opisuje (novu) pjesničku zadaću koju će pred sebe staviti

Živorad Nedeljković, od ovih riječi Borislava Radovića iz već pomenutih, Nekih stvari. Ne

okrenuti leđa, opisati to što „vidi“, ima li lakše i u isti mah teže zadaće za pjesnika? Istovremena

težina i lakoća, to je ono što će od Ovoga sveta nositi svaka i što će nositi svaku njegovu riječ,

svaki njegov stih; težina koju će nositi svaka njegova pjesma, lakoća sa kojom će tu težinu

nositi, lakoća koja će nositi njegovu pjesmu, njega i ovaj svijet. Osjećaj lakoće pred onom

„izvornom“, da tako kažemo arhetipskom pjesničkom zadaćom da opet prevede djelo vida u

djelo jezika, da onim već pokazanim darom što odvaja pjesnike od stihotvoraca opet

izjednačava stvari i riječi, „sadržinu“ i „formu“; osjećaj lakoće i istovremena težina saznanja

da se na tom „izvoru“ našao ponovo, sada dolazeći i prilazeći mu sa druge strane, ne samo sa

izjednačenim „unutrašnjim i „vanjskim“ vidokrugom, i ne samo sa iskustvom i iskušenjem

obraćanja drugom, nego i sa neizrecivim od-govorom drugog u unutrašnjem glasu i svom

govoru i ćutanju, sa jednim novim iskustvom i iskušenjem svijeta koji mu se i sam otkriva kao

drugo; sa jednim potpuno novim, ne-poznatim viškom viška percepcije, plodom onog stalnog

blagog preobražavanja (njegovog) bića i jezika, u kojem žudnja za cjelovitošću vlastitog bića

prelazi u žudnju za cjelovitošću svijeta. To novo iskustvo i iskušenje cjeline svijeta kao žudnje

za njom, taj novi „sadržaj“ tražio je i novu „formu“, način da se ta „licem u lice“ otkrivena,

neizreciva i neprenosiva tajna po-kaže i prenese. U tom iskustvu i iskušenju drugosti i

„egzistencijalnosti“ cjeline svijeta koje se ne sastoji samo u tome, i ne svodi na to da se naše

granične egzistencijalne situacije iskušavaju kao granične situacije samoga svijeta i obrnuto,

ima nešto od neizrecive teškoće onog najtežeg, što tjera da tražimo smisao i spas koji ne može

biti samo naš, onog jediiog, čini se, što donosi olakšanje i lakoću, i što nam otkriva da se težina

i lakoća nalaze u nekoj stalnoj, vidljivoj i nevidljivoj, tajnoj i javnoj, e(g)zoteričnoj vezi. Ima u

tom (pjesničkom) iskustvu i iskušenju nečega od onog Eliotovog „spasenja obraćenjem“, one

njegove neskrivene potrebe i žudnje za Vita nuova, ali ne i one njegove raspetosti i rastrzanosti

između svijesti o tom pokušaju „napornom i tegobnom kao ponovno rođenje, i bojazni da je

„početak Novog života gotovo konačan trenutak prihvatanja“, ono „da“ svijetu koje može

značiti „ne“ poeziji, a „da“ praktičnoj vjeri. Ima tu još više one vjere u „neophodnost umjetnosti

potpuno razriješene grijeha“ kakvu je, recimo imao Jejts, a što samo po sebi nadvladava sav

(istorijski) besmisao i nasilnu ispraznost ovog javnog pseudokonsenzusa do kojega se došlo

Pag

e85

kombinacijom nasilja i prevare, a koji sebe predstavlja kao stvarnost. Ima tu, ima zapravo u

čitavom Nedeljkovićevom pjesničkom iskustvu, nevjerovatne i uvjerili smo se, nesvjesne i

utoliko slučajne podudarnosti sa onim Vitgenštajnovim rasterećenjem od muke i mučanja nad

„neiskazivošću forme odslikavanja“ i nalaženjem izlaza iz pakla podjednakih razloga za

govorenje i ćutanje u tajni svakodnevnog govora i jezičkih igara, u onim njegovom rečenicama

koje bacaju potpuno novo svjetlo na sav njegov transmetafizički napor i koje toliko vuku i

mirišu na poeziju, i koje što se nas tiče i jesu poezija – poezija kakva bi se tek mogla pisati. Ima

tu pomalo od svega toga, ali prije i poslije, i iznad svega ima njegove tihe a snažne odlučnosti

i odvažnosti da se i u onom najbesmislenijem i najopasnijem potraži smisao i spas, i ima,

naravno, onog njegovog bogomdanog (pjesničkog) dara da se na ono najteže, strogo uzevši

multidisciplinarno, po spekulativnom rangu zaista vitgenštajnovsko pitanje zamislivosti i

izrecivosti forme u kojoj bi se mogao izraziti sam svijet, da na takvo pitanje dakle, od kojega

pamet staje, odgovori na „najprirodniji“ mogući način. Upravo to, pokazaće se, nosilo je u sebi

neslućene mogućnosti i dalo njegovom pjesničkom djelu jednu, da tako kažemo, prirodnu

arhitektoniku, u kojoj se njegove pjesme ukazuju kao niz živih slika svijeta, događaja u

vremenu, a onaj tok njegove poezije koji se ne može hipostazirati – kao samo vrijeme. Forma

njegove pjesme, njegove knjige pjesama, forma njegovog pjesničkog djela, nije, kako bi rekao

Šejmas Hini, zaseban produkt uma, nego samoosjećanje, prirođen put, svojevrsno rađanje i

rođenje pjesme koje joj daje nešto poput biološkog prava na postojanje. Kompozicija pjesme

na kraju izgleda kao kakva lančana reakcija u prirodi, Samo takva forma i samo takva

kompozicija može prihvatiti i odgovoriti na dinamiku samoga svijeta čija nam se sveukupnost

i cjelina uvijek otkriva kroz događaj, uvijek već dat samo u iskustvu i uvijek već

transcendentan, u isti mah. Mnogo je Nedeljkovićevih pjesama koje govore upravo o tome, a

već pomenuta pjesma „Obrazac“ čini nam se najupečatljivije, sa već pomenutim arspoetičkim

prizvukom. „Često sam sretao ljude / Neraskidivo povezane s mestima / Na kojima žive.

Najčešće, oni / Ne bi ni prozborili o tome, / Od njih ne čuh nikada / Nikakvu oveštalu frazu,

floskulu. / Ni reč ne znadoše o rodnoj grudi, / Mitskim precima, o vekovnom ognjištu / Ili, pak,

o sveopštim zaverama. / Ništa od toga: uostalom, nikakvom otrovu / Ne behu dostupni. // Bili

su to mahom pustinjaci, sakupljači plodova / I lovci, ribari i pastiri, / Ljudi koji su morali uvek

da znaju gde se / Tačno nalaze, fizički, do svih pojedinosti / Da bi sačuvali životnu srž. / Bejah

uvek zbunjen detaljima na koje su reagovali, / Ali više od toga zapanjila bi me lakoća / Kojom

raspolažu podacima, i kako bezbroj / Sitnica raspoređuje u obrazac, koje je moguće / Prepoznati

i pamtiti. // Uzbudljivo je naići na takvo prisno, / Lično znanje koje nema odraz i nikada se /

Ne umnožava, jer postoji samo na tom mestu, / U krugu u kome leti jedna ptica, pliva / Jedna

riba, raste davna pečurka, zavija / Uvek isti vuk. U kome um sve to objedinjuje, / A jedno telo

drži da je tako….“ Eto od koga Nedeljković uči odakle se mora započeti pjesma da bi u nju

mogao stati cijeli svijet – od najvećih majstora, od tih, da tako kažemo, fundamentalnih

ontologa po sebi. Uvijek od onih koji znaju ono što je (u poeziji) najvažnije: kako se postoji i

opstaje. A o samoj pjesmi, o samom poju, o lakoći (poja), on uči od ptica, od onih koje slete do

njega „donoseći“… „ljubavnu čežnju, rešenost da pesma traje, / Uzornost u poimanju potreba“,

i od one ševe koju nije „Video nikada, ni čuo“, o kojoj zna „ono što znaju pesnici, / To da ševa

nije zemaljski stvor, / Ona je jedina nebeska ptica / Čije pevanje do nas dopire. / Na nevidljivog

duha / Koji bi htao da uteši zemlju / Liči njena laka, neumorna pesma / I ništa ne košta.“ Sve je

tu, u značenjskom rasponu između stihova tih pjesama, kao između zemlje i neba; početak i

kraj, beskrajna udaljenost i beskrajna bliskost, krug i kruženje. svaki krug, stvarni i simbolički,

prahermeneutički krug, krug bića i krug nekog kružnog vremena, krug riječi i stvari, krug života

i smrti, kruženje pjesme u koje može stati i koje može obuhvatiti sav svijet. A upravo to je na

djelu, i upravo to se od Ovoga sveta događa u svakoj Nedeljkovićevoj pjesmi. Gotovo svaka

njegova pjesma prolazi taj kružni put, popunjava događajem svijeta taj raspon i tako zapravo

popunjava sam svijet koji se kroz događaj pjesme samom sebi po-kazuje. Način na koji ga po-

Pag

e86

kazuje pjesma, način je na koji se po-kazuje svijet, način na koji se po- kazuje svijet, način je

na koji ga po-kazuje pjesma, i tako stalno, iz pjesme u pjesmu, u stalnom blagom

preobražavanju; pjesma i svijet, spojeni u događaju-pjesmi, bez besplodnih nadgornjavanja ko

tu koga po-kazuje, i uvijek „zbog sveta“, i uvijek sa povjerenjem u svoj unutrašnji glas, sa

uvjerenjem i vjerom u toplu, bezinteresnu ljudsku riječ, u pjesmu što traje još od onog

„izmišljanja reči / I šaputanja mladuncu / Dok su na zidu pećine / Igrale senke budućeg

plamena.“ Kao da se nakon svih pjesničkih iskustava i iskustava pjesništva najradije sjeća

„obične“, ljudske riječi – tako Nedeljković započinje svoje pjesme. Sjetimo se kako počinje

maločas pomenuta pjesma „Obrazac“. Tako nekako, obično da, kada je poezija u pitanju,

neobičnije ne može biti, tako on započinje pjesmu – tako da se uvijek iznova pitate može li se

jednostavnije i prisnije povesti pjesma. Početak njegove pjesme uvijek zvuči kao nekakav

neusiljen i bezazlen, poziv na saputništvo i kao jemstvo da nešto sveto u ljudskom govoru,

nikada, ni ako mu se pjesma na čas, možda otme, neće biti iznevjereno, nešto što mu daje pravo

da nam čista srca uputi poziv na saputništvo dok još tačno ne zna šta nas na tom putu čeka. Kao

da to jemstvo od njega traži i njegov unutrašnji glas koji najbolje zna kroz koja će

iskušenja morati proći govor pjesme da bi se u njoj po-kazao svijet. A kraj pjesme, kraj kojega

zapravo i nema, on je samim tim nada – ako i nije razrješenje, on je uvijek upamćeno

rasterećenje, olakšanje; olakšanje koje nije lakoća, ali je s njom u najbližoj „rodbinskoj“ vezi;

u vezi sa lakoćom, tom trećom tajnom koju se ne može preuzeti. A između početka i kraja

(pjesme) je događaj, živi čas iskušavanja egzistencije i egzistentnosti (koja će kod Nedeljkovića

povremeno prerastati u svojevrstan panpsihizam) samoga svijeta, vrijeme u kojem se svijet po-

kazuje, pokazuje sebi da postoji. Po-kazivanje svijeta je epifanija, čas u kome nam svijet

uzvraća pažnju – gledanje svijeta, licem u lice. Svakodnevna, ovozemaljska epifanija. Forma

te epifanije je poezija. Nedeljković ne opjevava sjaj jasnih, prečistih predstava svijeta koje se

zbivaju u tim epifanijama nego sam put i dolazak .do njih. Svaka je pjesma taj prokopani i

upamćeni put i dolazak, i svaka je pjesma samo tako i sama događaj, prizivanje i pamćenje po-

kazivanja svijeta. A da bi pjesma bila događaj, da bi zbilja bila (pjesma), to uvijek već od

čovjeka traži da uistinu bivstvuje, da zbilja bitiše, da zbilja i uistinu bude pjesnik, da bude

majstor, i više od toga. Nedeljkovićevo majstorstvo je, kako smo još na početku rekli istinsko,

učeno dakle od najvećih majstora, a opet, samo njegovo, i ono je kao takvo primijećeno,

prepoznato i visoko vrednovano. Dragan Hamović je to, čini nam se, učinio prije, smjelije i

pronicljivije od drugih. „Po dinamizmu prisutnom na svim formalno-strukturalnim nivoima

pesama“, kaže Hamović. „po tome kako istovremeno afirmiše i relativizuje, razvija i pomera iz

ležišta mnoštvo opevanih pojava opipljivih i zamišljenih; kakve intonacione raspone, leksičke

i oblikovne zaokrete postiže; kako razgranava i zgušnjava jezik svojih pesama – Živorad

Nedeljković se ukazuje kao jedan od najdarovitijih pesnika koje uopšte imamo…“ Primijetiće

Hamović taj „dinamizam…pesme“, naslutiti možda da je samo takva, da tako kažemo, sveopšta

pokretljivost pjesme (a što će Hamovića možda i navesti da naslov onoga pogovora pod

naslovom Lirika sa svih strana suptilno i tačno preimenuje u Lirika u opštem pokretu i tako, što

se nas tiče, pogodi u samu srž Nedeljkovićevog pjesništva) prijemčiva za dinamizam i

„adekvatna“ dinamizmu samoga svijeta. Primijetiće Hamović i taj Nedeljkovićev potpuno novi,

svojevrsni pjesmotvorački sinkretizam (koji je posebna tema i koji, kada je riječ o nezahvalnoj

temi budućnosti pjesničke umjetnosti, čini nam se, dalekosežno sluti), tu, kako on kaže,

„raritetnu sintezu mnogih prošlovekovnih ispitivačkih tekovina“ kao jedini način da se

„doskoči“ igri bića i jezika u kojoj svijet voli da se otkriva i skriva, svijet koji se samo u

događaju zbilja i uistinu zbiva, koji se jeziku ukazuje i pamti, a samo u pjesmi samom sebi i

drugom pokazuje. Čitav i cjelokupan niz takvih pjesama je sam po-kazani svijet, svijet koji

uvijek jedva čeka da ga „iznova izgovoriš“ i koji će biti „od svih svetova bolji, / Jer neće biti

samo moj.“ Samo tako, proširivši ga na cijeli svijet, mogao se napraviti „drugačiji raspored“ u

onom „dvorištu“ od kojeg je i od čega je, sve počelo. To je to „malo“ Nedeljkovićevo

Pag

e87

(pjesničko) otkrovenje i spasenje, plod stalnih blagih preobražavanja duhovnog bića i jezika

jednog tihog čovjeka, čija su „lutanja na dohvat, / Nepodesna za preterivanje i priču“, a koji u

tim, rekli bismo, potpuno samosvjesnim „lutanjima na dohvat“ obilazi svoj i naš (bes)kraj i

krajolik, po-kazuje ovaj svet. To je stvarni i izgovoreni, jedini i izvan živog časa postojeći i

postojani svijet, izrečen pjesmama kao kada „šetnjama izricasmo običan život, bez eufemizma

i metonimije.“ U tim pjesmama, u tim šetnjama, „tumaranje kroz običnost“ zna biti „više od

poklona, sreća.“ U tim pjesmama, u tim šetnjama, zapravo, u tim šetnjama-pjesmama nema

„preterivanja“, jer je on i dok šeta i dok pjeva, uistinu pjesnik, onaj dakle, kojem vjerujemo, i

onda kada nas, na primjer, osupne kakvim, na prvi pogled „pretjeranim“ poređenjem, strahom,

recimo, da stvara bilo kakav mit, jer „zna“ da je njegov „život tek kap krvi, / Osnažena u

kolebanju“, „kapnuti ili ne.“ I tada, naime, kao i uvijek uostalom, pjesnik nam otkriva suštinu

same stvari, pokazuje nam da u poeziji zapravo i nije moguća laž. A kada u pjesmi nema laži,

tada nas i jedno „pretjerano“ poređenje može odvesti na neko neočekivano mjesto na kome se

bezmalo sve što smo nekim povodom htjeli reći po-kazuje samo od sebe. Može nas, recimo,

odvesti u jednu priču Milorada Pavića u kojoj se igra neka začudna kartaška igra u kojoj igrači

zalažu ono što im je najdragocjenije. U toj igri se dobija tako što se daruje. Igrači su Pavićevi

savremenici, ljudi sa punim imenom i prezimenom. Jedan od njih zalaže zlatan sat, drugi neku

porodičnu relikviju, a Stevan Raičković, dobro se sjećamo, ulaže jednu „svoju pesmu“. Učesnik

u igri je i Borislav Radović koji na opšte iščuđavanje ostalih, ulaže jednu ribarsku tajnu. A kako

upravo on tu zagonetnu igru davanja i uzimanja dobija, on tu tajnu mora otkriti, pa na još veće

čuđenje ostalih igrača, koliko se sjećamo, baš ovako kaže: „Radi se o tome da se udica navlaži

krvlju iz vlastitog prsta; tada riba grize kao luda.“ Pavić je zbilja u smišljanju i pričanju priča

vrijedio za trojicu, od kojih je jedan stalno bio smrtno ozbiljan, drugi se igrao i šalio, a treći

slutio za svetrojicu. Slutio je i ovaj put nepogrešivo i vidio ko je uistinu pjesnik, ko je pravi

majstor, i više od toga. Sve je čini se, znao taj Miša Pavić, i još više slutio, i što je najvažnije,

volio je to i umio beskrajno duhovito, prenijeti drugom. Samo, čini se, nije znao ili možda nije

htio reći da se tu zapravo i nije radilo o „krvi iz vlastitog prsta“, nego baš o onoj „pretjeranoj“

kapi koju smo maločas pominjali. Radi se, dakle o onom najtežem, bez kojega nema istinskog,

zbiljskog olakšanja i lakoće – radi se o tome da iza istinske, zbiljske poezije, da iza poezije kao

zalog stoji sam život, i da se samo tako ritam našeg unutrašnjeg glasa može uskladiti sa

skrivenim, zacjeljujućim ritmovima svijeta i sa zvjezdanim satima, zacjeljivati tako i sebe i

svijet. Nije to jedini, ali je svakako presudni razlog što čitajući neke, nama danas najzanimljivije

pjesnike, a Živorad Nedeljković je svakako jedan od njih, često pomišljamo na ono

presokratovsko to garauto noiein esti te kai einai, na to, jer isto je misliti i biti koje i sada,

nakon toliko stoljeća, zbilja zvuči dublje od svega što bi mi danas umjeli reći, o čemu bi mogli

i umjeli zbilja i istinski misliti, dakle to mišljenje živjeti. To danas mogu samo pjesnici, i to će,

po svemu sudeći, i ubuduće moći zbilja iskušavati, dakle po-kazivati samo pjesnici, pa bi ta

Parmenidova misao danas mogla i trebala glasiti jer isto je pjevati i biti. Ruku na srce, mi više

i ne vjerujemo onima koji pišu pjesme iz kojih se vidi da bi ti ljudi sasvim lijepo mogli živjeti

i bez toga. Izjednačavanje i jednakost onoga pjevati i biti, to življenje pjevanja i mišljenja, nije

samo neka, da tako kažemo, naša mjera vjerodostojnosti nekog pjesnika, nužan uslov

vrijednosti i važnosti njegove poezije za drugog; to je, kako nam se čini, zapravo jedini izlaz iz

slijepe ulice u koju je zašla moderna poezija, moderna lirika koja je, što se nas tiče, ono duhovno

najuzbudljivije, najbolje i najljepše, ono najviše što je pjesnička umjetnost, i što je umjetnost,

ikada dala. A sama ta mogućnost, sam taj pokazani izlaz na neki novi put poezije, neuporedivo

je važniji i od ovog tupavog muka koji se širi i od ove dreke koja se diže oko „skrajnutosti“

poezije, od ove „brige“ i prenemaganja oko toga što, izvan uskog kruga posvećenika i

profesionalnih tumača jedva da se i govori o poeziji, jedva da se i pominje poezija. A i šta bi se

to još važno, izvan poezije same, o poeziji imalo i moglo reći, a što već nije rečeno? Zar kao

novu opet potezati onu staru priču o upitnosti društvene svrhe i utilitarnog smisla poezije? Kao

Pag

e88

da nemamo preča posla i kao da ona vizija „idealne države“ nije prošla gore nego pjesnici u

njoj. Ili žaliti za „zlatnim vremenime“ poezije kojih zapravo nikada nije ni bilo? (Istina je

zapravo da postoje vremena koja je poezija pozlatila, pomogla ljudima da smislenije prebrode

svoje (istorijsko) vrijeme, da budu bolji nego što jesu. A i šta bi više od baštine, od tog

pozlaćenog vremena, čovjek čovjeku koji dolazi mogao pre-dati?) Ili ne daj bože tjerati poeziju

da trči tragikomičnu trku sa zabavom? Sve je to uzalud, sva ta izvanjska „briga“ za poeziju. O

poeziji je, kao i o svemu drugom, uostalom, uglavnom, sve rečeno. Poezija, međutim, još nije

rekla svoje. Ono iskonsko, a uvijek već novo, ono najteže izrecivo, ono neizrecivo, što samo

ona može iz-reći, a što nas se najdublje tiče i kada toga nismo svjesni, jer sobom nosi onu

iskonsku moć obnavljanja koju imaju samo biće i vrijeme, i preko poezije jezik kojim govorimo

i na kojem je čitamo; onu iskonsku, iscjeliteljsku moć obnavljanja koja je svijetu danas potrebna

gotovo toliko koliko i samo njegovo postojanje. Nije to nikakvo, a pogotovo ne neko olako,

„optimističko“ predskazivanje nečega novog pod kapom nebeskom što bi nam mogla donijeti

(samo) poezija; to je naprosto samo iskustvo čitanja i poziv na posvećeno čitanje onoga što

poezija po-kazuje. Lakoća sa kojom to (najteže izrecivo) po-kazauje Živorad Nedeljković,

odlika je vrhunskog pjesničkog majstorstva, i svrstava ga, uz Slobodana Blagojevića i Borisa

A. Novaka, prije svih drugih, u red onih pjesnika, rođenih na južnoslovenskom prostoru u

drugoj polovini prošlog vijeka, čije živo pjesničko djelo, čija poezija, po svojoj poetičkoj

relevantnosti i poetskoj, umjetničkoj realizovanosti i vrijednosti, uveliko prelazi granice jezika

na kojem je napisana.

…..Zato, naposljetku, ono najvažnije. Rekli smo, naime, podosta od onoga o čemu smo mislili

dok smo ponovo i sa sve većim užitkom čitali i iščitavali Nedeljkovićevu poeziju. Samo o onom

najvažnijem, o lakoći njegovog pjeva, o auri i supstanciji samoga poja, o samoj lakoći, gotovo

da i nismo govorili. I sam pjesnik nas je ponekad navodio na ćutanje o njoj, „nameran da o

lakoći ne progovori(m) ni reč, nego da tišinom telo iskušava(m).“ Ali, mi nismo izdržali. Sve

vrijeme smo zapravo, pokušavajući slijediti i dočarati tok, strukturu i ritam Nedeljkovićevog

pjesnikovanja, povrh svega mislili na tu lakoću i pokušavali govoriti o njoj, posebno onda kada

smo nadugo i naširoko hermeneutički raspredali o onoj kratkoj pjesmi, jedinoj, čini se, u kojoj

te lakoće nema. Pjesmi u kojoj, čini se, nema ničega osim onog najvećeg tereta nagomilanog

spolja i iznutra; onog tereta iz kojeg nastaju i rađaju se riječi. Riječi koje i same znaju biti teret

i opterećenje; riječi koje su uvijek, čini se, i neki teret, uvijek, osim kada su bezazlene, (i) kada

su riječi pjesme. Riječi pjesme koje su uvijek neko rasterećenje i olakšanje, ali ne i sama lakoća.

Lakoća u kojoj uživamo kao što svijet uživa u svjetlosti. Lakoća koja je tajna (tih) pjesama i

(te) poezije, tajna koja se čitanjem i gonetanjem (tih) pjesama može otkriti, ali ne i preuzeti.

Tajna koju može naslutiti svako ko čita ove pjesme, a otkriti samo onaj koji pažljivo i

posvećeno, u korak prati riječ pjesnika, koji slušajući (ovu) poeziju začuje da

mu koraci svično odzvanjaju, pa mu se učini da se i sam s lakoćom probija kroz ono nečujno i

neprobojno, dok se skupa sa pjesnikom i njegovom pjesmom prikrada neizrecivom,

približava neizvjesnom, hrabren i bodren i sam sve bližim i bliskijim od-govorom Drugog.

………………………………………………………………………………..U

Doboju, 10.3. 2015.

Rasim Muminović

ISHODIŠTA POVIJESNIH FRUSTRACIJA

Pag

e89

.

.

Sažetak

.

…..Studija profesora Muminovića polazi od hipoteze da se čovjek razlikuje od ostalih živih bića

potrebom da spozna ne samo kako i zašto živi nego i što je život uopće, a to je učinilo da se sve

što on susreće u svijetu tiče njegova života ugroženog konstantno smrću. Da bi umakao smrtnoj

opasnosti (koja ga na kraju odnese) čovjek je osuđen da istražuje i svijet i život, što ga dovodi

do spoznaje da mu je život više zadat nego dat, i da u njegovom izgrađivanju života društvo ima

ulogu njegove druge prirode koja determinirajuće djeluje ekonomskim i ideološkim moćima na

volju i ljubav pojedinca. Štoviše, ideološke moći znaju tako pokrenuti ljudske negativne strasti

da ove predstave čovjeka najopasnijim bićem univerzuma, bićem koje svojom strašću pretvara

silu u nasilje kao što mržnjom proizvodi teško razumljiva zlodjela.

…..Na razlici vulgarne i plemenite moći autor dokazuje kako se prva ostvaruje silom i nasiljem,

a druga ljubavlju i stvaralaštvom i kakvu ulogu imaju riječi u pokretanju dobrih, ali i loših

moći: prvih putem umjetnosti, znanosti i filozofije, a drugih posredstvom reakcionarnih

ideologija i izopačenih religija. U vezi s tim autor razmatra Hegelov stav “da je istina cjelina”

uvlačeći ga u Marxovu i Sartreovu kritiku. Pri tom posebno akcentira Sartreovo razumijevanje

slobode i Marxovo tumačenje kapitala i najamnog rada, te prognoziranje ukidanja kapitala u

koncepciji Rose Luxemburg. Na kraju zaključuje da je ideološka svijest dosada činila da se

pojedina razdoblja povijesti pojavljuju kao ishodišta ljudskih frustracija koje otvaraju nove

protivrječnosti ljudskog roda.

…..Od svih bića univerzuma samo čovjek hoće da zna kako i zašto živi i što je život uopće. Sve

što sreće u svijetu tiče se njegova života čiju vrijednost naročito osjeti kada je u opasnosti da

ga izgubi pa strah od smrti biva jači i od najveće ljubavi. Stoga da bi se razumio, život se mora

istraživati i objašnjavati, analizirati i vrednovati, pri čemu je važno polaziti od doživljaja,

zajedničkog života i čovjeka, koji je ujedno i dokaz njihove uzajamnosti pa otuda i prvi korak

u razumijevanju i života i čovjeka, kako je ustanovila filozofija života. Po tome što mu je više

zadat nego dat, život čovjeka razlikuje se od svih ostalih oblika života kako po svom

izgrađivanju koje pripada aktivnosti svakog pojedinca i utjecaju okoline tako i po svom

pripadanju užoj zajednici: roditeljima, zavičaju, društvu i državi. Njegova sreća koliko i nesreća

može biti u skladu ili neskladu njegovih potencijala s ostalim faktorima, te ovih međusobno.

To kako će pojedinac izgraditi sebe i svoj život više ovisi o drugima nego o njemu, jer

oni predodređuju njegov pogled na život zaokupljeni u principu sobom i realiziranjem svojih

ciljeva za čije su ostvarivanje neophodni intelekt i volja pojedinca, ali i zajednice, jer bez

intelekta nema znanja niti bez kultivirane volje pravih ljudskih ostvarivanja.

…..Pošto društvo čini njegov životni okriv, njegovu drugu prirodu, utjecaj društva je presudan

u životu pojedinca, bilo da mu pruža nemjerljivu pomoć ili da svojom pogrešnom

orijentacijom zadugo (ili zauvijek) onesposobi da shvati svijet i sebe u njemu. Od svih oblika

moći ekonomska i politička moć najviše ugrožavaju ljudsku volju i ljubav čineći ih ovisnim o

sebi, dok u sputavanju pojedinca još uvijek prednjače religija i ideologija stvaranjem negativnih

strasti i bezumne mržnje. Prva to čini svojom sekulariziranom optikom kroz koju zna probijati

vjerska mržnja prema pripadnicima drugih religija, a druga razvijanjem nacionalnih, ali

nacionalističkih strasti i mržnje, da bi se ponekad obje pridružile političkoj mržnji te sve tri

našle podršku u egoizmu manje-više potencijalno prisutnom u svakome pojedincu. Ako se ima

Pag

e90

na umu uloga volje i ljubavi u postavljanju i realiziranju ciljeva, nije teško pod datim

okolnostima pretpostaviti njihov negativni utjecaj na kvalitet ljudskog života. I ljubav i volja

ulaze u ličnu, grupnu i nacionalnu moć kao akteri podsticanja, ograničavanja i destrukcije. One,

ugrađene u političku moć, determiniraju, afirmiraju i rehabilitiraju, katkad glorificiraju, ali i

degradiraju ili negiraju snage koje služe životu. Tako objedinjene daju destruktivnu

svijest prepoznatljivu po tome što su njeni nosioci podložni manipuliranju na bazi prošlosti koja

je neke narode toliko iskompleksirala da već tradicionalno tvore osvjetničke planove prema

pojedinim narodima kao povijesnim krivcima kojima se svete za svoje zaostajanje. Oni djeluju

u svim, a naročito kriznim situacijama i to poneki krvničkom strašću ne sluteći da su i “krivci”

i njihove “žrtve” davno mrtvi i da svojom osvetom otvaraju osnove za nova zla. Neke religije i

ideologije izgradile su svojom upornom indoktrinacijom pervertiranu svijest o dežurnim

krivcima za stradanja njihovih predaka nazadovanja potomaka poistovjećujući nedužne

potomke sa tobožnjim “krivcima”. One u tome preuzimaju ulogu najgorih ideologa, posebno

su u indoktriniranju svojih sljedbenika i produbljivanju njihove mržnje prema narodima koje

često raspoznaju samo po imenima. Njihova skučena svijest drži se slijepo mitomanskih

razloga, koji su mogli važiti prije nekoliko stoljeća, što znači da se u nacionalnoj svijesti

indoktriniranih pokoljenja za čitavo to vrijeme nije ništa bitno promijenilo. Stoga su

nosioci pervertirane svijesti postali rušitelji kulturnih i civilizacijskih tekovina određenih

naroda, odnosno negatori njihovih vrijednosti koje uništavaju ili o kojima govore kao o

beznačajnostima ili ih zlobnički zanemaruju.

…..Od njih valja razlikovati one dekadentne i reakcionarne snage koje uporno progone

slobodne duhove samo zato što im kvare lažnu sliku koju pružaju drugima o sebi i svojoj

prošlosti, ili što dovode u pitanje njihovo neobjektivno predstavljanje onih koje mrze. Ne misli

se samo na stvaraoce svjetovne orijentacije nego i na tumače religija koji pokušavaju arbitrirati

u svim stvarima ovoga i onoga svijeta. Takvi ponajviše asociraju na one jadne indijske vjernike

što su hranili krave koje obožavaju da ne bi uginule, a puštali ljude da umiru od gladi smatrajući

njihovo spasavanje svojim grijehom. Oni, istina, govore o čovjeku, ali bez razumijevanja

humanuma koji se najavljuje osjećanjem ljudskog dostojanstva, dakle, subjektivnošću koja se

iskazuje tkanjem duha u povijesnosti. Oni ga ne prepoznaju ni u umjetnosti iako ga ova pruža

povezanog s objektivnošću trezvenoj svijesti kao svoju predmetnost, jer svijest koja simbolima

skriva svoju misao, mora se dešifrirati da bi se spoznalo ono što skriva njena metaforika i tako

došlo do smisla kojeg ona nosi. Mračne sile upravo zanemarivanjem humanuma mogu

nesmetano stvarati sisteme nasilja i ideološkog jednoumlja, izazivati strah i beznađe te

osporavati one koji ih objektivno prezentiraju ili stvaraju uvjete za njihovo osporavanje. Utoliko

je borba protiv njih traženje puteva izlaza iz bezumnih ponavljanja koja donose ljudima nesreće

i stradanja.

…..Spomenutim moćima treba dodati još jednu, ma koliko ograničenu u svojim efektima, a to

je onaj intelekt koji odlučuje svojom minornošću o nekim ljudskim postupcima i tako nehotice

otkriva da su njegovi nosioci više zli nego glupi mada je teško reći kojim u tome prednjače, a

što je još tragičnije jedva se može naći lijeka njihovoj zlobi i gluposti. Uz pomoć predrasuda i

ideologija ta vrsta intelekta doprinosi da se ne samo pojednici nego i čitavi narodi

međusobno prljaju iz neke teško shvatljive potrebe izazvane mračnim idejama koje on pruža

okrećući ih jedne protiv drugih i uvlačeći ih u međusobne sukobe i ratove što poput nemani

gutaju ljudske živote i uništavaju materijalna dobra. Uz njegovu pomoć i progonitelji se

uspijevaju lažno predstaviti prognanicima, koji zlobno motre i glupo optužuju svoje žrtve.

Naravno, nisu njegovi nosioci toliko glupi da ne bi znali što rade niti dovoljno pametni da bi

dokučili besmisao svoje aktivnosti, a još manje hrabri da bi se izlagali svim opasnostima.

Stravična je spoznaja što sve ljudi mogu podnijeti, a još stravičnije ono što im nosioci tog

intelekta mogu uraditi. To što ispoljavaju vani podsticano je iznutra

Pag

e91

najčešće iracionalnošćukoja im otežava da se uzdignu iznad svoje sebičnosti, jer to traži da

postanu svjesni protuslovlja u sebi da bi razumjeli nered koji u sebi i oko sebe stvaraju.

…..Oni pretvaraju svoju moć u silu, a ovu u nasilje kao svoje konačno ishodište. Kao što je

objektiviranje fizičkih moći neostvarivo bez sile koja tako i postaje sredstvo održavanja moći,

njihova moć nošena je mržnjom koja tvori zla kao njihova djela. Oni zaobilaze ljubav i

kreativnost kao antraopološke moći koje ne podnose silu koju zbog toga nastoje ukinuti. Otuda

treba razlikovati vulgarnu moć koja se održava silom i ispoljava nasiljem, od plemenite

moći koja se iskazuje ljubavlju i kreacijom, što ujedno dokazuje da nasilje ne mora biti jedini

oblik dokazivanja moći. Sila kao moć može biti materijalne, društvene i psihološke naravi, a

ispoljava se sposobnostima različitog karaktera. Tako psilološke sposobnosti mogu biti

znanstvene, informativne i praktičke pa zato onaj koji koristi autentične informacije i stručna

znanja može u datim okolnostima biti moćan. Instrumentalizirano znanje koje sprovodi politika,

i ne samo ona, postaje politička moć koju vlast može pretvoriti u organizirano nasiljedate

zajednice ili klase da bi mogla dominirati njima. U totalitarnim sistemima sila je sredstvo, a

nasilje metoda ostvarivanja cilja ili utjecaja, što političku moć čini sredstvom sprovođenja moći

i zato u političkim procesima mogu moć, sila i nasilje međusobno zamjenjivati mjesta i uloge.

Iako je nasilje primjena sile jačega nad slabijim, ne treba previdjeti nasilje slabića nad jačim

kad se ovi ne brane adekvatnim sredstvima. Nasilje je, inače, upotreba sile, te propratna pojava

rada, oblik ljudske borbe u kojoj nedostaje trezvena svijest, što omogućava politici da ga

primjenjuje iako je različito u političkom antagonizmu od onoga u saobraćaju, drugačije u

tlačenju klasa od onoga u likvidiranju vladara, u izražavanju drugačije pobune robova i seljaka,

od onoga u ratovima i sl. Ne ulazeći dalje u njegovo razmatranje, mora se postaviti odlučno

pitanje: ako se uslijed nedostatka neophodne svijesti nasilje ne može otkloniti nasiljem bez

proizvođenja novog nasilja, kako se nasilje može iskorijeniti? Može li se to postići nasiljem?

Koja bi to bila moć? To bi mogla biti spomenuta plemenita moć koju može imati i riječ značajna

za stvaranje uvjeta slobode. Otuda vlast griješi kada guši slobodnu riječ, jer govorenje može

biti i pročišćavanje psihe mada može biti i njeno zamagljivanje. To je moguće učiniti

radikalnijim mijenjanjem čovjeka i njegovih društvenih uvjeta, što je tema za sebe.

…..I jedno i drugo ulaze u sadržaj pogleda na svijet, a on nalikuje svjetiljci koja osvjetljava

svoje i tuđe tmine. Zbog toga što se iz njih puno toga krivo zapaža i ocjenjuje, mnogi pogledi

na svijet snose primarne krivice za loše odnose među ljudima, za njihove neopravdane mržnje

i nečovječne sukobe, za njihova nedopustiva religijska i ideološka uvjerenja, sebične

materijalne interese i hegemonističke pobude. Nekada je to determinirano granicama vremena

i ljudskom nehajnošću, ali je najčešće uvjetovano ideološkim aspiracijama i hegemostičkim

namjerama njihovih “vođa”. U tome besumnje na općem planu prednjači evrocentrizam čija

geneza ide od helenskog ropstva preko kršćanske isključivosti do raznih devijantnih ideoloških

i kulturoloških krugova. Poznato je da robove i barbare ni genijalni Aristotel nije smatrao

ljudima, što je u formi ignorancije ostalih religija ponovilo hrišćanstvo, a što nije novo ni za

judeizam koji je prvi proglasio svoj narod odabranim niti za islam, nakon kršćanstva, koji

smatra ostale religije nepotpunim ili izopačenim, mada sve monoteističke religije proglašavaju

ljude Božijim stvorenjima. Ideja povijesne kulturne dominacije, podgrijavana hegemonijom,

našla je svoju inkarnaciju u evrocentrizmu u čijim su osnovama, kako rekoh, helensko ropstvo

i kršćanska supremacija. Tragično je da neki planu, uz nedopustivo zajedništvo vjere i

ideologije koje je donosilo nerede i izazivalo sukobe među ljudima i narodima, čak ako se i

zanemare vjerski ratovi koji su ostavili krvave tragove za sobom. Naravno, to ne ukida njihove

razlike kako u uspostavljanju tako i u rušenju civilizacijskih tekovina a da religije pri tome nisu

poduzele očekivanu inicijativu sa svoje strane da se onemoguće ljudska stradanja i rušenja

materijalnih dobara, što govori ili o njihovoj prilagodbi politikama i političkim sistemima, ili o

njihovoj apolitičnosti, što je u oba slučaja nedopustivo sa pozicija njihova zagovaranja ljubavi

Pag

e92

prema Bogu i čovjeku. Otuda vjerovati da se nešto zna nije isto što i znati da se u to vjeruje,

iako ljudski život ne isključuje vjerovanje, naprotiv, u mnogim stvarima ga pretpostavlja, ali ne

ono koje odbacuje ljudsko znanje da bi ga zamijenilo sobom. I vjernici su dužni da stječu znanja

na koja ih obavezuje vjera. Stoga nije nesreća toliko u tome što žive u voluntarističkim

sistemima koliko što ne nalaze prave puteve za izgradnju moralne ličnosti. Istina, nastojanja da

se stvore bolji društveni sistemi u kojima bi nestale postojeće gluposti ili se bar smanjila ljudska

grabežljivost, proizvela su nezaboravna zla i nečovještva. Inače, svaki pogled na svijet

sastavljanjen je od niza pojmova, slika, predstava, emocija, vrjednosnih sudova i sl. pa se stoga

dešava da sumnja u nečiji pogled na svijet proizvede neprijateljstva čak i kada se radi o

ishitrenoj sumnji koju je moguće kritički odbaciti, a da ne spominjemo moralnu nedopustivost

da se gleda na pripadnike neke vjere ili nacije kao na ljute neprijatelje.

…..To mora osuditi objektivna kritika iako se spoznaja nekog društva razlikuje principijelno

od njegove kritike nekih društvenih postupaka, što se da demonstrirati moralnim sudom u kome

intelekt determinira habitus ličnosti koja zahvaljujući njemu poznaje opseg svog slobodnog

djelovanja i dužnost koju joj ta spoznaja nameće. Sa priznanjem dužnosti moralna ličnost se

podvaja na ono prirodno kao nužno i ono moralno kao slobodno, odnosno na požudno i dužno,

pasivno i aktivno. Od tih oblika spoznaje treba razlikovati onu koja se tiče cjeline nazivane

istinom. Stavom “da je istina cijela” Hegel je izazvao brojna osporavanja, iako je u

dijalektičkom smislu u pravu, što se da ilustrirati npr. stablom čiji razvoj najbolje definira

njegovo sjeme. Ono što se razvija dostiže cjelinu svojim razvojem i ujedno time otkriva ono što

je skrivalo u svom nerazvijenom obliku, a takva cjelina je istina – aletheja (otkrivenost). U

razvojnom pogledu drvo je istina sjemena, što se bez svijesti ne bi moglo znati, a to ponajbolje

opravdava one (njemačke klasične idealiste) koji su istakli ulogu intelekta u spoznavanju

svijeta, ali ne i njihovo dovođenje u ovisnost postojanja stvari o intelektu. U tom pogledu Hegel

razlikuje svijest kao formu postojanja duha, odnosno svijest koja nije svjesna sebe, od čulne

svijesti koja kao druga forma duha zna za sebe i predmet od kojeg se razlikuje, odnosno za biće-

po-sebi i biće-za-sebe. Ona je u posljednjem samosvijestkoja stupa u odnose sa stvarima i

drugim oblicima samosvijesti. Njen susret sa drugim oblicima samosvijesti pretvara se u njihov

sukob na život i smrt i to tako što je kao svijest gospodara izabrala gospodstvo, a ako to nije

moguće, onda smrt, dok se ona što hoće život po svaku cijenu iskazala ropskom sviješću i time

pristala na ropstvo. Pošto je prva dobila, a druga izgubila, u Hegelovu konceptu počinje razvoj

duha posredstvom ljudskog rada (ropskog rada). Gospodar kao nosilac gospodarske svijesti

utisnuo je slugu (nosioca ropske svijesti) između sebe i svijeta da ostvaruje njegove zamisli i

uz to održava svoju egzistenciju. Sluga se potajno nada da razvoj može donijeti promjenu

njegova ropskog položaja, jer je na početku izgubio sve, dok njegov gospodar ne želi promjene

zato što bi mogle da ugroze njegov položaj. (Hegel, Fenomenologija duha, 75). Hegelova

formula početka svijesti i njena mogućeg završetka naišla je na oštre kritike od kojih valja

spomenuti Marxovu i Sartre-ovu. Prvi je Hegelova slugu zamijenio proleterom u vrijeme

pisanja “Manifesta Komunističke partije” i prepoznao u njemu nosioca socijalističke revolucije

s kojom treba da se završi “pretpovijest” i da počne historija ljudskog roda. On je tada zapisao:

“U borbi s buržoazijom proleteri nemaju što izgubiti osim svojih okova, a mogu dobiti čitav

svijet”, što se već pokazalo neostvarivim. Štoviše Marxova glorifikacija proletarijata pala je

ispod razine Hegelove formule, iako se nehotice priklonio Hegelu dovođenjem u ovisnost

ukidanje proletarijata o realizaciji filozofije i obrnuto. Uzdizanjem na rang filozofije proletarijat

se ukida, ali uprkos tome Marxovo predviđanje ostvarenja socijalističke revolucije postaje

nemoguće sa pojavom atomskog naoružanja čija bi masovna upotreba mogla donijeti uništenje

ljudskome rodu.

…..Razlika kod njih u građenju svjetske povijesti je evidentna: Hegelov duh je tvori

posredstvom čovjeka u cilju objektivacije duha, dok bi prema Marxu to mogao učiniti svojim

Pag

e93

radom slobodni čovjek nakon dezalijenacije svoje ličnosti i svog rada i to kao homo universalis

putem socijalističke revolucije. Inače, alijenirani čovjek klasnog drušva ostvaruje alijeniranim

radom “pretpovijest”, dok bi povijest mogla ostvarivati jedino svestrano razvijena i slobodna

ličnost. J. P. Sartre umjesto Hegelove “nesretne” i Marxove “revolucionarne” svijesti navodi

svijest “drugog” koji postaje najveća opasnost za nosioca samosvijesti. Sartre, naime,

identificira čovjeka sa slobodom koju razumije pod utjecajem Heideggera kao čovjekov usud,

tj. slobodu kao primarno obilježje čovjeka. U tom razumijevanju čovjeka naslučuje se duh

evropske tradicije, a posebno Kanta koji je doveo do krajnjih konsekvenci aristotelovu ideju o

intelektu kao primarnoj razlici čovjeka od ostalih bića univerzuma. Naspram Kanta koji je

moralno ponašanje sveo na ostvarivanje praktičkog uma, Sartre je proglasio čovjeka apsolutno

slobodnim pripisujući mu sposobnost da se prirodnim zakonima koje spoznaje ne pokorava, u

protivnom bio bi što i životinja. Zato kao čovjek mora biti slobodan, a to može biti i biva samo

onda kada ne podliježe nužnosti prirode. Zahvaljujući svojoj slobodi čovjek preskače male a

zaobilazi velike stvari, jedne okreće protiv drugih, sve do susreta s “drugim” (čovjekom) koji

ga svrstava među objekte koje koristi kao sredstva (J.P. Sartre, Biće i ništavilo). Čak i površna

analiza pokazuje da je to mišljenje neodrživo i da su Hegel i Sartre zanemarili društvenu prirodu

čovjeka na kojoj je Marx aristotelovski insistirao (u značenju “zoon politicona”) povezujući je

sa “praxis”-om (praksom) koju prva dvojica različito razumiju i oba razlikuju od Marxove. Ali

vratimo se svijesti kako bismo to bolje razumjeli.

…..Umna svijest kod Hegela prati i opravdava tok povijesti koji um proglašava svojim

svijetom, tj. stvarnošću svoga bića koje je zapravo duh čija je stvarnost “prirodna religija”.

Prava priroda duha je, međutim, sloboda kao spoznata i dijalektički prevladana nužnost koja je

za duh što i težina za materiju i zato duh mora uzdići svoju prirodu na razinu slobode-za-sebe,

što čini posredstvom povijesti, a ne prirode koja zbog nedostatka slobode ne može imati

napretka niti smisla imanentnog povijesti koja predstavlja razvoj svijesti o slobodi. Ona se

prema Hegelu realizira na Orijentu brutalnom samovoljom tiranina, u Heladi i Rimu slobodom

nekih, a na Zapadu svih, čime se povijest svijeta identificira sa poviješću uma koji je

“imanentan povijesnom postojanju” što se ostvaruje u njemu i preko njega i to objektiviranjem

ličnosti. Zakon duha izražava uspostavljanje slobode kao spoznate nužnosti koja se na svome

putu ugrađuje u djela ljudske kulture. Volja koja to čini nije volja većine nego volja povijesnog

uma koji prosuđuje o stvarnosti, a njega (um) čini, analogno Platonovu konceptu, državni

aparat. Da se to shvati, bila je potrebna dijalektika kao metoda kojom Hegel interpretira

povijest bez aspiracije da svijetu nudi projekte. On pomoću nje saznaje da je povijesni proces

ishodište prirodne neminovnosti protiv koje je svaka pobuna osuđena na neuspjeh, dok je taj

proces za Marxa “nastajanje prirode za čovjeka”. Veliki idealist je uvjeren da je stvarno samo

ono što ispunjava uvjete povijesnog uma.

…..Ma koliko bio protiv nje, Marx ostaje formalno u toj koncepciji svojim

razumijevanjem praxisa kao ljudske svrsishodne djelatnosti i izvora svega što je ljudsko. Tamo

gdje je za njegova velikog prethodnika duh, kod njega je praxis čovjeka izvor svakog stvaranja

i kriterij istinitosti. Da se nešto ljudski događa potrebni su poredak i sloboda, na koje se mogao

nadovezati pokušaj ukidanja suprotnosti slobode i nužnosti u filozofskom činu. Ako je čovjek

za čovjeka najviše biće, kako se Marx izrazio stilizirajući Protagorinu krilaticu o čojveku kao

mjeri stvari, tada ljubav prema čovjeku mora postati prvi i najviši zakon. Ali ono što se ne da

ni logički dokazati niti empirijski verificirati, prepušta se vjerovanju kao utješnoj formi

nagađanja. Dakako, totalitet neophodan Hegelovu duhu nije identičan sadržaju Marxova pojma

praxisa, jer je u prvom izraz aktivnosti apsolutnog duha, a u drugom oznaka ljudske aktivnosti

može poprimiti metafizički karakter ili ostati na razini logičke oštroumnosti kritike koja se

suprotstavlja svakoj apsolutizaciji. Naravno, to se ne smije poistovjetiti

sa emanatističkim gledištem (E. Lasck) koje uzima totalitet za nužni uvjet postojanja dijelova i

Pag

e94

pojedinaca kojima je zajednički problem izmirenje cjeline s autonomnim dijelovima. Neki su

skloni da to objašnjavaju klasnom sviješću koja treba trancendirati subjektivizam individualne

i iskrivljenost negativno shvaćene ideološke svijesti (G. Lukacs, Geschichte und

Klassenbewusstsein, 111), a drugi to pripisuju svijesti avangardističkih grupa i nastoje

maksimalno ukazati na ono moguće.

…..U tom kontekstu svijest je zapravo svijest ljudskih potreba koje determiniraju stvarne veze

među članovima ljudske zajednice koliko izazivaju i suprotnosti među njima, umjesto da ih

razrješavaju svojim uravnoteženjima, a ne uništavanjem slabijih. Zato ako postoji napredak,

onda on mora biti djelo ljudskog stvaranja i rada. U tom pravcu naspram fiziokrata,

merkantilista i klasičnih ekonomista povučen je novi potez: da ni zemlja, ni sredstva niti sam

rad ne mogu stvarati vrijednosti ako uz njih ne idu ljudsko znanje i stvaralačke sposobnosti

čovjeka. Te vrijednosti Marx je pojmio znatno dublje od svojih prethodnika slijedeći njihovo

ispoljavanje u empiriji i procesu produkcije. Nije poznato da je neko sličnom uvjerljivošću

dokazivao kako stvari postaju vrijednosti i robe te zašto se najamni rad zasniva na prodaji radne

snage, a ne rada. Tako se zemlja, kapital i rad pojavljuju kao izvori vrijednosti oko kojih se

lomi svijet i naslućuje zakonitost društvenog bića. Vlasnik zemlje dobija bez ulaganja od nje

rentu, kapital se stječe jeftinijom kupovinom i skupljom prodajom robe, dakle, prikrivenom

prevarom kojom se jedni bogate, a drugi osiromašuju, dok rad ide uvijek uz čovjeka koji se po

njemu naziva radnikom. U društvu kapitala radnik prezentira promjenljivi, a

kapitalist postojani kapital, zbog čega proizvodnja u njemu guši subjektivnost i slobodni rad pa

je potrebno promijeniti društvene uvjete što treba biti ostvareno prevladavanjem kapitala koji

je pretvorio ljude u svoje proizvođače i agente, a čitav sistem u brigu o sebi. I dok je oslobođenje

od eksploatatorskog karaktera kapitala Marx vidio u promjeni vlasničkih odnosa proizvodnih

snaga kao djelu socijalističke revolucije, Roza Luxemburg je, prateći karakter oplodnje

kapitala njegovu potrebu za novim prostorima, anticipirala ne samo njegovu ekspanziju za

oplodnjom širom planete, izazivajući sukobe i ratove, nego i njegov kraj revolucionarnim

promjenama koje bi dovele do podruštvljavanja proizvodnih procesa u privredi i uspostave nove

političke vlasti (Rosa Luxsemburg, Akumulacija kapitala). Uprkos tome što se gubi u

neizvjesnostima, značajno je da se krenulo traženju izlaza iz svijeta depersonalizacije i

alijenacije ukazivanjem na put ekonomske transformacije kao na determinirajući faktor

društvene nagradnje.

…..U sličnim duhovnim opservacijama i maglama gubi se suvremena filozofija. Ona se vraća

viziji čovjekova života koju je inaugurirala svojim nastupom novovjeka filozofija svodeći

spoznaju na ratio ili empiriju, kako su činili racionalizam ili empirizam, čime je osiromašila

ljudski život, što je očito u poređenju sa životom kojeg pruža umjetnost. U obračunu sa

srednjovjekovnom vizijom svijeta i ljudskog života novovjeka filozofija dovela je u pitanje

mogućnost postojanja ili bar dokaza o postojanju Boga zbog čega se postavljalo pitanje: može

li čovjek živjeti bez Boga kojeg mu ona osporava? Descartes ga je najprije svojom skeptičkom

metodom zanijekao, a potom priznao uvođenjem “ideia innate” (urođenih ideja), a slično je

učinio i Kant kada ga je osporio kao “fenomen”, a priznao kao “antinomiju”, što je u krajnoj

instanci prihvatio i Hegel, a osporavao Feurbach i dr. Štoviše skepticizam Pascala i Motaigne-

a ukazao je na pustoš bez Boga i na tragiku čovjeka koji živi pod pogledom Boga, izložen

konstantno zgražavanju i čuđenju u svijetu prepuštenom ljudskim mogućnostima

prevazilaženja, a ne prihvaćanja. Sličnu duhovnu pustoš nude, svaki na svoj način, marksizam,

fenomenologija i egzistencijalizam svojim sloganom: živjeti znači živjeti u svijetu. Marksizam

proglašava Boga izrazom ljudskih želja, dok egzistencijalizam sučeljava čovjeka sa svijetom i

Bogom i pokušava pokazati da čovjek u svome biću spaja anđela i zvijer, veličinu i bijedu,

kategorički imperativ i radikalno zlo (L. Goldmann, Skriveni Bog, str. 148). U njima se tragična

svijest nosi sa spiritualizmom i misticizmom da bi ostvarila “interplanetarnu spoznaju” pravih

Pag

e95

vrijednosti i suprotstavila ih nedovoljnosti svijeta. Ali je izostala izvjesnost kao ono što čovjeku

ponajviše treba bez obzira što je ona prvenstveno teorijski pojam. Smješten između nijemog

svijeta i deus absconcitusa, čovjek se osjeća tragičnim što ne zna kako da im se približi i obrati,

jer mu stoje na raspoloženju samo postulati i dilematične mogućnosti: svojim paradoksalnim

karakterom nadostupni svijesti i jedan i drugi. Samo kad bi u svijetu postojalo bar neko biće da

čuje glas tragičnog čovjeka, njegovo traženje našlo bi odjeka, bio bi to znak da je zajednica

moguća i da tragika može biti prevaziđena. Ali sva postojeća bića nisu u stanju zadovoljiti

njegovu radoznalost pa je jedino sit nespokojstva, pošto pred smrću sve vrijednosti bivaju

beznačajne. U tom kontekstu zvuči skoro sarkastično Pascalova sentanca da bi od vasione

smrvljeni čovjek bio blagodarniji od nje, jer ona o tome ne bi ništa znala (frg. 347). Hrabro je

nazvati čovjekovom veličinom njegovo prihvaćanje patnje i smrti kada se život pretvara u

jedinstvenu sudbinu. Sve te i slične teškoće vjernik otklanja prepuštajući se Bogu i traženju

Njegove milosti.

…..Pored toga vjera u historijsku budućnost ljudi zahtijeva ostvarivanje određenih pretpostavki

koje se ne daju pouzdano utvrditi zbog njene vezanosti za ljudske aktivnosti, jer ma što učinio,

čovjek ostaje između krajnosti, na koje ga podsjeća intuicija pa ništa ne ostaje od antičke

tradicije koja je vjerovala da ljudske moći mogu dosegnuti vrhunsko dobro. Tragičnoj viziji

izmiče anticipacija budućnsti koliko i uvid da čovjek po svojoj antropološkoj prirodi ne može

odustati od traganja za spoznajom i zato mora odbaciti alternativnu podjelu zbilje na: nužnost i

slobodu, moć i humanost, moral i spoznaju, sinhroniju i dijahroniju itd., kojoj se suprotstavlja

fenomenologija tvrdnjom da je čovjek dio svijeta, a ne njegova suprotnost i da im je zajednička

povijest (L. Goldmann, Lukač i Haideger, Beograd 1976., 38). Otuda se sve ljudske pojave

mogu razložiti u signifikativne strukture društvenih grupa što se trude nadživjeti prošlost svog

društva bar na razini objektivne i imaginarne zbilje. Uzaludno se, izgleda, suprotstavio

egzistencijalističkom isticanju smisla bivstvovanja i čovjekova ponašanja u svijetu

strukturalizam svojom koncepcijom kraja filozofije čovjeka i strašću za sistemom, etnologijom

i podsviješću (Locan) te proglašenjem smisla izrazom površne aktivnosti, odbljeskom, što je

pokušaj da se otkloni neuspjeh fenomenologije i egzistencijalizma, te otvore nove mogućnosti

filozofiranja, mada je svojom uskošću i bezizlaznošću morao skončati u logičkom pozitivizmu

koji pokušava osporiti smisao filozofije. Bezuspješna je i koncepcija koja ističe da se samo

razumljive misli odnose na svijet u kome one žive i u kome svijest ima ulogu transcendentalnog

minimuma, odnosno Kantove trancendentalne svijesti, Husserlovog apsolutnog Ja, Hegelova

apsolutnog duha i sl. Jaspers smatra vrhuncem ljudskog samorazumijevanja participiranje u

idejama te ostvarivanje zadataka i ciljeva u svijetu (K. Jaspers, Philosphie II, Berlin 1932., 117),

dok Husserl proglašava transcendentalnu svijest mediumom komuniciranja pojedinačnih

svijesti, subjekata, pa kod njih dvojice svijest nastupa kao kausa sui i causa mundi (tvorac sebe

i svijeta). Pojedinac doživljava iskustvo slično ostalima za razliku od intelektualne

komunikacije koja na bazi univerzalnosti omogućava ostvarivanje ciljeva. Polazeći od hipoteze

da su umjetnička djela autonomne cjeline koje se objašnjavaju sobom, strukturalizam traži od

umjetničkih djela da trancendiraju individualne vrijednosti, previđajući da je svaka prometna

vrijednost povezana s upotrebnom vrijednošću u društvenoj svijesti. Pošto se artikulira na

različite strukture, ta svijest ne priznaje mogućnost da one utječu jedne na druge unutar date

povijesne epohe, što se da objasniti utjecajem ruskih formalista, češke formalističke, ali i

Lukačeve estetike, ako se izuzme njegova “Teorija romana” koja je posebno utjecala na

francusku ljevicu. Husserlovo prevladavanje “psihologizma” u logici, Derida pokušava

ostvariti u lingvistici prebacujući ga na područje “razumijevanja granica koja određuje polje

klasične naučnosti” pa je tako kod njega semiologija što i kod Husserla fenomenologija.

Zanemarivanjem posebnog između individualnog i univerzalnog koja se u povijesti ostvaruju

svojim susretom, Levi Stross pravi grešku kada misli da su biološko, geološko i kosmološko

univerzalniji od povijesnog, što čini i Lakan kada proglašava historiju podsvjesnom. Ako

Pag

e96

struktura cjeline ne bi dopuštala razlikovanje pojedinačnog od duhovne cjeline, ne bi bilo

moguće definirati cjelinu modelom analitičke i tranzitivne uzročnosti kako inače struktura

određuje svoje dijelove.

…..Nije uspješnije ni sa idejom tumačenja datog stanja isključivo prošlošću kojom se blokiraju

snage u subjektu umjesto da se stvara ravnoteža u njemu. Prenaglašavanje lapsusa, snova, a

naročito patoloških ekscesa zasjenjuje upućenost jedinke na društvo i zavisnost društva od

jedinki, odnosno njihovu uzajamnost, a ponajviše uvid da svaki fenomen podliježe manjem ili

većem broju konstituativnih elemenata i utjecaja na različitim razinama. A ako se to ima na

umu, tada se ni umjetnička djela, ni filozofske ideje niti povijesne kreacije ne daju reducirati na

želje pojedinaca, što im pripisuju psihoanalitičari apostrofiranjem djelovanja njihovih želja u

snu i bunilu, u interakciji sa društvenom strukturom zanemarujući utjecaj kolektivne svijesti na

kulturno stvaranje pojedinaca. Kamo bi nas odvelo ako bismo za razumijevanje njegova djela

odlučili da istražujemo isključivo motive autora i njegovu psihologiju? Tim više ako se prihvati

da je svijest elemenat ljudskog ponašanja čiji se sadržaj najčešće ne podudara s objektivnom

stvarnošću. Svijest je subjekt i objekt kazivanja iako u osnovi ljudskog ponašanja pa otuda i

problem utvrđivanja stepena njene adekvacije s objektivnošću budući da je svaka društvena

činjenica i činjenica svijesti kao što je svijest mutatis mutandis manje-više refleks stanovite

stvarnosti.

…..Zahvaljujući svijesti društvene pojave obuhvaćaju kako ono što se dogodilo tako i ono što

se događa, odnosno ono nazvano “potmulim tkanjem duha u sebi” (Hegel) ili “društvenim

protivrječnostima” koje izražavaju društene strukture i njihove spoznaje (Marx). Ako u prvom

duh nalazi u sebi svu građu svog znanja, a u drugom društveno biće određuje svijest, to još ne

znači da su osjećanja izazvana našim susretom sa prirodom ostala prirodno data. Naprotiv, naše

prodiranje u prirodu prate uspomene i osjećanja nepoznati prirodi i dati samo našem Ja. To je

evidentno na osjećanjima koja koriste umjetnici za stvaranje jedinstva djela ugrađivanjem

afektivnih elemenata druge vrste koji pomažu dubljem razumijevanju svijeta. U stvari

mogućnost da se osjeti sadržaj nekog predmeta recipročan je za subjekat vrijednosti tog

predmeta. Stoga su ljudske obaveze zapravo potrebe koje ograničavaju ljudski život u vremenu

kada ono sadašnje postaje prošlo, a buduće – sadašnje. Stanoviti trenuci ispunjavaju našu

sadašnjost realnošću koliko i prošlost, dok je budućnost prepuštena željama, nadama i

očekivanjima koje mogu biti praćene strahovanjima. Pošto je vrijeme kao događanje ispunjeno

realnošću podložno dijalektičkoj mijeni, realnost je ta po kojoj se vrijeme mijenja tvoreći

kontinuitet događanja i izazivajući različite doživljaje. Ona mu daje karakter sadašnjosti u kojoj

je koruptibilnost našeg života, a kako ona ispunjava naš život, to je on moguć jedino u

sadašnjosti pa zato iako vremenski tok kontinuirano traje, mi zapažamo samo onaj dio njegove

struje koji živimo i to tako da ono što je bilo sadašnje u njoj postaje prošlim, a ono buduće

sadašnjim, čime se mijenja i naš odnost prema sadržaju proticanja pa nekada sadašnje u

sadašnjosti je prošlo, kao što je ono nekada buduće postalo sadašnje. Nekada sadašnje a sada

prošlo ulazi u sjećanje koje svjedoči o nepovratu bilosti i to ga čini za doživljaj drugačijim nego

je bilo u sadašnjosti, što važi i za ono buduće koje je postalo sadašnje. Tako se sa platforme

sadašnjosti mjere prošlost i budućnost, a prema njima određuje sadašnjost, u čemu ima značajnu

ulogu pamćenje iz kojeg proizilazi sjećanjeiako je prvo dublje, a drugo izrazitije. Što je naš

doživljaj intenzivniji, sadržaj sjećanja je bliži sadašnjosti pa je otuda retrospektiva praćena

pasivnim, a perspektiva aktivnim odnosom, što važi i za odnos prema cilju koji je uvijek u

budućnosti. Što je više posrednika između nas i cilja, budućnost je maglovitija iako ni

sadašnjost nije slobodna od onoga što pripada sjećanju. Proticanje vremena je, prema tome,

smjena trenutaka pri čemu se svaki trenutak gradi na prethodnom a sagledava tek kada je postao

prošlost i pripao sjećanju koje se slobodno širi. To znači da se svaki momenat života živi u

sjećanju i može biti podložan fiksaciji pažnje koja zaustavlja ono što je sklono prolaženju da bi

Pag

e97

ga sagledala. Bilo da se prezentacija prošloga zamjenjuje neposrednim doživljajem ili da

fiksacijom ono što je u toku preobraća iz nastajanja u nastalost, tok vremena ne da se doživjeti

u drugom smislu.

…..Na ono što doživljavamo nadovezuje se na naše tumačenje kako onoga što jest tako i onoga

što bi moglo biti i što prolazi kroz dubinu doživljaja, te se podaje razumijevanju i postaje

potpuno samo onda kada ulazi u cjelinu. Pojedinci se podvrgavaju zajedničkom djelovanju da

bi ostvarili vrijednosti poželjne pravilima i ostvarenjima svrhe. Vrijednost npr. poezije je u

njenoj sposobnosti da doživljeno diže u rang objektivnosti života što omogućava fragmentu da

najavi život u cjelini. Analogno tome bila bi zadaća ljudskog roda da općom voljom obuzdava

individualne samovolje i njihove težnje za proširivanjem svoje sfere te da izbjegne opasnosti

koje otuda prijete. Ako nacije budu tražile ono što ih spaja a ne razdvaja, manje će biti ratnih

opasnosti, jer postoje vladajuće težnje zajedničke čitavim pokoljenjima, razdobljima pa čak i

epohama koje usmjeravaju kulture onom zajedničkom. Ali kako ga ubuduće uspješnije

ostvarivati, ostaje bez potpunog odgovora. Marx je mislio da je to ostvarivo socijalističkom

revolucijom, što se pokazalo neodrživim, Dilthery je to očekivao od odgovornih ličnosti pred

svojim vremenom, što je značilo vraćanje mišljenju socijalutopista. Uzmu li se epoha ili

razdoblje za životni horizont u kome dominira subjekt znanja koji se identificira sa svojim

predmetom kao i u srednjem vijeku, racionalizmu, njemačkom klasičnom idealizmu, u

boljševizmu i dr., pokazat će se da je u njima sud onoga koji ga izriče i onoga koji ga razumije

identičan, dok je doživljaj dublji i kada dolazi iz dubine društvenog bića pa je razumijevanje

nametnuto općom situacijom te uvjetovano praktičnošću života. Naše Ja prima hranu iz svijeta

koji je ujedno i svijet drugima s kojima se valja razumjeti da bi mogli djelovati zajednički. Još

dok smo u fazi učenja da govorimo, mi smo u zajedništvu koje nas uči svemu pa je naša svijest

o zajedništvu povezana sa našim unutrašnjim stanjem. Komuniciranje s drugima nameće nam,

međutim, posebne zahtjeve da sudimo o njihovim sposobnostima i karakteru tokom

komuniciranja.

…..U tome mogu učiniti puno umjetnost i nauka otvaranjem puteva ka prošlosti i budućnosti,

služeći se riječima koje čitanje pretvara u misli koje otvaraju nove horizonte, doživljaje,

situacije, likove i karaktere koji nas ne ostavljaju spokojnim i mirnim. Mijenjanje raspoloženja

ostvaruje se prenošenjem našeg psihičkog života u drugi krug životnih manifestacija koje,

istina, ne mogu puno izmijeniti naš egzistencijalni udes, budući da je ono što nam pružaju

najčešće samo dekor svijeta koji determinira naše bivstvovanje. Nisu bezrazložno istaknute kao

bitne karakteristike čojvekova položaja u svijetu “rizik, mogućnost neuspjeha i nada u uspjeh”,

karakteristike koje su ujedno uvjeti “jedne vere koja je opklada” (Pascal). Te i slične rizike nije

u stanju ukloniti ni istraživanje posljednjih elemenata i uzroka svijeta koje nalikuje avanturi sa

rizicima. Naravno, tome se opire nada temeljena na tendencijama i latencijama dijalektičnosti

materije pa je rizik koji se održava na njenoj niti ujedno i chance-a za uspjeh bez koje poduhvat

ne bi imao smisla niti bi mogao biti ljudski. Ako teologija prepušta sve transcendenciji, a

skepticizam opravdano sumnja u nju, skromno je ishodište koje sve to očekuje od spoznaje

čovjeka i njegova planetarnog života. Kako definirati svrsishodni karakter povijesti ako njeno

događanje nije aproksimativno približavanje istini? Ali ako ta svrsishodnost ne mora doći na

kraju procesa, može li se naslutiti u parcijalnim učincima povijesti, još bliže, u čovjekovu radu

kao smislenom aktu? U stvari, sa stanovišta svog odvajanja svaka čovjekova radnja

je teološka iako može biti neizvjesna pa time i lišena ljudskosti. Dakako, treba

razlikovati genetičko od teološkog tumačenja pojava analogno razlikovanju induktivnog od

deduktivnog pristupa pojavama, jer u oba slučaja to određuje svijest s tom razlikom što je u

prvom individualna, a u drugom sklona univerzalnosti, odnosno psihologijsko naspram

sociološkog objašnjenja. Gore je nagoviješteno da duhovne tvorbe stoje prema materijalnim

kao planete prema zvijezdama od kojih dobijaju svjetlost. Zahvaljujući koherentnosti strukture

Pag

e98

duhovnih pojava moguće je govoriti o elementima u umjetničkim i filozofskim djelima koji

nisu bili prethodno u kolektivnoj svijesti, te o inovacijama koje nisu proizvod cjeline iako su

razumljive kolektivnoj svijesti. Ali tamo gdje kolektivna svijest nihilizira individualnost u

mišljenju, uključuju se iracionalni faktori koji ne nalaze racionalno opravdanje, jer su iza njih

samo puste ljudske želje koje ne treba identificirati sa svrhama kretanja, niti pak ostvarivanje

tih svrha pripisivati izvjesnosti koju prima dogmatska svijest. Ali polazeći od procesualnosti

svijeta docta spes nudi mogućnosti za koje ne znamo u svim slučajevima hoće li se ostvariti,

ali treba stoga izbjegavati poistovjećivanje cilja sa uzrokom, što čini eshatologija, koliko i

prihvaćanje utopijskih elemenata za razrješavanje kriza, što čine zajednice kada im ponestane

snage da se izbore za bolje društvene odnose. Slično je sa definiranjem totaliteta racionalista

ili empirista, prvih zbog zanemarivanja empirije, a drugih zbog nemogućnosti da ga obuhvate,

jer on uz predmet implicira i subjekte spoznaje. Spomenuto stajalište o totalitetu suprotstavlja

se individualizmu zbog njegove parcijalnosti i individualnosti te zahtijeva da sam subjekt bude

totalitet kojeg mogu predstavljati samo klase kao osviješteni kolektivni subjekt prožet

društvenim intencijama da se mijenja društvo u totalitetu. Subjekat je “klasna svijest” koja

vjeruje da samo istina može dovesti do pobjede za koju se kao značajno sredstvo uzima

samokritika. Nasuprot strogoj znanstvenosti koja podrazumijeva postojanje strogog

determinizma, tu se pojavljuje društvena akcija predvođena klasnom sviješću opredijeljenom

za parcijalno stajalište koje može biti opasno, kako je poznato iz empirije. Humanističko

stajalište traži prevazilaženje i takvih parcijalnosti, a da ne spominjem filozofiju koja smatra

mišljenje elementom akcije. Poznato je da se duhovne vrijednosti svode na svoje nosioce ako

hoće da se mjere. One time ne gube svoju nadindividualnost bez koje ne bi bilo duhovnog

stvaranja i zato duhovne tvorevine mogu biti kompenzacije za frustracije nametnute stvarnošću.

Valerija Stefanović

SENT – BIBLIOGRAFIJA 1 – 38

INTERVJUI

1. BOŽOVIĆ, Gojko Kakav lav? Strašan lav? : interview / Gojko Božović ; [razgovarao] Enes Halilović. –

Pag

e99

Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 5-6.

COBISS.SR-ID 514193504

2. DŽAFIĆ, Atif Disanje poezije : intervju / [razgovarao] Enes Halilović. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. [4]-5.

COBISS.SR-ID 514201440

3. EMIN, Bilge, 1976- Umetnicima je svud teško : interview / Bilge Emin ; [razgovarao Enes Haliović]. –

Slika autora. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 7-11.

COBISS.SR-ID 514290784

4. JELENKOVIĆ, Saša Talentovani čudak / Saša Jelenković ; [razgovor vodio] Enes Halilović. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15(april 2006), str. [4] – 5.

COBISS.SR-ID 514279776

5. JOKOVIĆ, Miroljub Strma ravan : interview / Miroljub Joković ; [razgovarao] Enes Halilović. – Slika

autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 7-9.

COBISS.SR-ID 514193760

6. KORAKSIĆ, Predrag Mi smo Eldorado : intervju / Predrag Koraksić ; [razgovor vodio 18. 02. 2002.] Enes

Halilović. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. [4]-5.

COBISS.SR-ID 513087072

7. MIHAJLOV, Mihajlo Provetravanje knjiga / Mihajlo Mihajlov ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. [4]-6.

COBISS.SR-ID 512914784

8. MIHAJLOV, Mihajlo, 1934- ”We Will Have a Blood Bath” / Mihajlo Mihajlov ; [razgovarao Alex Beam]. –

Fotogr. – Preuzeto iz: Newaweek, Juli 31, 1978. – Tema broja: M.[Mihajlo]

M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 46.

Pag

e10

0

COBISS.SR-ID 514406496

9. MILOŠEVIĆ, Nenad, 1962- Neobjašnjivo je dejstvo poezije : intervju / Nenad Milošević ; [razgovarao Enes

Halilović].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 50-60.

COBISS.SR-ID 514382432

10. NURI-Hadžić, Bahrija, 1904-1994 Lepota zvuka : interview / Bahrija Nuri-Hadžić ; [razgovarao Miloš Jevtić]. – Fotogr.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 7-19.

COBISS.SR-ID 512784736

11. REBRONJA, Ismet I pakao je bolji nego ništa : neobjavljeni interview / Ismet Rebronja ; [razgovor vodio

Enes Halilović]. – Slika autora. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942-

2006.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. 22-30.

COBISS.SR-ID 512160608

12. RIGONAT, Flavio Lom, to sam ja / Flavio Rigonat ; razgovor vodila Marija Knežević. – Fotogr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. [4]-5.

COBISS.SR-ID 512653152

13. STEFANOVIĆ, Veroslav Povelja grada / Veroslav Stefanović ; [razgovor vodio] Enes Halilović. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 8.

COBISS.SR-ID 514280032

14. ŠOP, Ljiljana Nema stvaranja bez žrtvovanja / Ljiljana Šop ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 7-28.

COBISS.SR-ID 514042464

15. TUCIĆ, Siniša, 1978- Otac pesnik : interview / Siniša Tucić ; [razgovarao Enes Halilović]. – Slika autora. –

Tema broja: Otac.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 7-12.

COBISS.SR-ID 514424928

Pag

e10

1

16. VIDOJKOVIĆ, Marko Svaka kuća za Euripida : interview / Marko Vidojković ; [razgovarao] Enes Halilović.

– Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 10-11.

COBISS.SR-ID 514194016

17. VUJČIĆ, Nikola, 1956- Sve prolazi kroz sito vremena : interview / Nikola Vujčić ; [razgovarao Enes

Halilović]. – Fotogr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 7-11.

COBISS.SR-ID 514100064

18. ŽIVANČEVIĆ, Nina Ja sam dodirna tačka / Nina Živančević ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr. –

Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 7-12.

COBISS.SR-ID 512847200

19. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Živim u košmaru : intervju / Nikola Živanović ; razgovarao Enes Halilović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 30-36.

COBISS.SR-ID 188721676

1 FILOZOFIJA

20. MUMINOVIĆ, Rasim, 1935-2012 Ishodišta povijesnih frustracija / Rasim Muminović. – Biografski podaci: str. 278. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 72-92.

COBISS.SR-ID 512896352

21. Sumnjiva izvjesnost / Rasim Muminović. – Biografski podaci: str. 288. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Sumnjiva izvjesnost i ethos.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 164-189.

COBISS.SR-ID 514072928

2 RELIGIJA. TEOLOGIJA

22. KARIĆ, Enes, 1958- Isa al-Masih (Isus Krist) u djelima muslimanske pobožnosi i sufijske nade : skica /

Enes Karić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-

Pag

e10

2

279. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 20-37.

COBISS.SR-ID 512850272

7 UMETNOST. ARHITEKTURA. FOTOGRAFIJA. MUZIKA. SPORT

23. [GALERIJA]. – Fotogr. – Nenad Milošević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 23 (2010), str. 75-77.

COBISS.SR-ID 514446176

24. [GALERIJA]. – Fotogr. – O poeziji Nikole Živanovića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 24 (2011), str- 94-96.

COBISS.SR-ID 514445920

25. HALILOVIĆ, Enes Pod sjenom zamišljenog upitnika / Enes Halilović. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 55-56.

COBISS.SR-ID 514040928

26. ISAKOVIĆ, Ana, 1977- Paraziti su međi nama – higijenski čisto / Ana Isaković. – Prikaz predstave ”Paraziti su

među nama – 26751” autorski projekat Olivera Frljića postavljen u Prešernovom

gledališču u Kranju. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 201-204.

COBISS.SR-ID 514330976

27. NIKŠIĆ, Naka Sevdalinka / Naka Nikšić. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. –

Bibliografija: str. 39.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 38-39.

COBISS.SR-ID 514284384

81 LINGVISTIKA. JEZIK. KNJIŽEVNOST

28. BULATOVIĆ, Valentina, 1971- Odisejeva Itaka najzad pronađena? / Valentina Bulatović. – Preuzeto: izvor Beta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 58-59.

COBISS.SR-ID 514290272

Pag

e10

3

29. Mali honorari prevodilaca doprinose lošem kvalitetu prevoda / Valentina Bulatović. –

Preuzeto: izvor Beta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. [4].

COBISS.SR-ID 514193248

30. Neuki prevodioci ne haju za sudbinu knjige / Valentina Bulatović. – Preuzeto: izvor

Beta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 58-59.

COBISS.SR-ID 514445152

31. DERKAČ, Lana, 1969- Prevođenje / Lana Derkač. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 192-194.

COBISS.SR-ID 514330464

32. REBRONJA, Ismet Od Homera do Vuka / Ismet Rebronja. – Ilust.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. [3].

COBISS.SR-ID 513078368

821.111 ENGLESKA KNJIŽEVNOST

33. BREZ-Valentajn, Kler Pisci u zatvoru / Kler Brez-Valentajn ; prevela Aleksandra Mančić. – Ilust. – Tema

broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 6-7.

COBISS.SR-ID 514172000

34. ĆUKOVIĆ, Milica Otac i pesnik po Haroldu Blumu / Milica Čuković. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Senti: 180-182. – Napomene i

bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 13-14.

COBISS.SR-ID 514425184

35. DURCAN, Paul, 1942- Irska 1972 / Paul Durcan ; sa engleskog Tomica Bajsić. – Biografski podaci: str. 277.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 62.

COBISS.SR-ID 512852832

Pag

e10

4

36. DŽERNOT, Liza, 1967- Pjesma koja započinje stihom Franka Lime / Liza Džernot ; sa engleskog Vesna

Stanković-Benak. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 37.

COBISS.SR-ID 512708704

37. FOKNER na mreži. – Fotogr. – Preneto: izvor Sanapress.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 2 (april 2002), str. 19.

COBISS.SR-ID 514444384

38. GIZI, Piter, 1959- Rimsko zvono / Piter Gizi ; sa engleskog Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru:

str. 29. – Sadrži i: Alegorija o dvojbi ; Jednostavna pjesma.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 28-29.

COBISS.SR-ID 513104992

39. HENRI, Brajan, 1972- Astronaut / Brian Henry ; prevela Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru. –

Sadrži i: Hibridni aspekt ; Zimska bujica.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (2001), str. 8.

COBISS.SR-ID 512922720

40. HILIS, Robert, 1951- Tri pesme / Robert Hilis ; sa engleskog preveo David Albahari. – Beleška o autoru. –

Sadrži i: Da anđeli postoje ; San ; Sa uključenim grejanjem.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 9.

COBISS.SR-ID 512655456

41. HOGLAND, Toni, 1953- Telefonski poziv / Toni Hogland ; [sa engleskog Alen Bešić]. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 5-6.

COBISS.SR-ID 512779360

42. HUAN, Hi, 1963- Paradoksi / Hi Chuan ; sa engleskog Miroslav Kirin. – Biografski podaci: str. 290. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Stari granični vrh ; Užitak ;

Klupa i stol.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 34-35.

COBISS.SR-ID 514047584

Pag

e10

5

43. JEJTS, Viijam Batler, 1865-1939 Uža mira / V.[Vilijam] B.[Batler] J.[Jejts] ; [s engleskog Aleksandar Belić]. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Jezero Inisfri ; Žalost ljubavi ;

Pesma stare majke ; Žensko srce.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 20-22.

COBISS.SR-ID 512784992

44. JOVANOVIĆ, Danijela, 1975- O Barbari i običnosti / Danijela Jovanović. – Biografski podaci: str. 278. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 150.

COBISS.SR-ID 514324832

45. KALČIĆ, Miodrag, 1956- Pulska epizoda Jamesa Joycea ili kako je Joyce zalutao u Puljsko kino / Miodrag

Kalčić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Napomene i bibliografske

reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 204-234.

COBISS.SR-ID 512821344

46. KAMINGS, Edvard Estlin, 1894-1962 Plusiliminus / E.E.Kamings ; [sa engle-skog Milina Mrđenovački]. – Ilustr. – Beleška

o autoru: str. 26. – Sadrži i: Uvod ; Bilo ko je živeo u super kao gradu ; Moj otac je

išao kroz sudbu ljubavi ; 218 ; Nigde gde nikada nisam putovao.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 24-26.

COBISS.SR-ID 513099616

47. KINGSOLVER, Barbara, 1955- Džabervok / Barbara Kingsolver ; [sa engleskog Danijela Jovanović]. – Biografski

podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. – Napomene i

bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 151-164.

COBISS.SR-ID 514325344

48. KRILI, Robert, 1926-2005 Jedan dan za drugim / Robert Krili ; [sa engleskog Nikola Živanović]. – Sadrži i:

Vodena muzika ; Upozorenje ; Jezik ; Nešto ; Znak pažnje ; Jedan dan ; Ljubav ;

Znam jednog čoveka ; Džekov bluz ; “Ljubav žene”.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 22-27.

COBISS.SR-ID 514100576

49. MASTERS, Edgar Li, 1868-1950 Antologija Spun Rivera / Edgar Li Masters ; [sa engleskog Vladimir Stojnić]. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Hod put ; Čejs Henri ; Sudija

Pag

e10

6

Somers ; Dejzi Frejzer ; Her Dramer ; Noćni čuvar Endi ; Elza Vertman ; Hamilton

Grin.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 23-27.

COBISS.SR-ID 512785248

50. MUNGOSHI, Charles, 1947- Čovjek koji je bježao od boli / Charles Mungoshi ; sa engleskog Tomica Bajsić. –

Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 64.

COBISS.SR-ID 512856928

51. OBRADOVIĆ, Biljana D. Svitak papirusa / Biljana D. Obradović ; [prevele sa engleskog Tatjana Stefanović i

Biljana D. Obradović]. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: U Ćufu – Konfučijevom rodnom mestu ; Oči u oči ;

Post mortem.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 35-39.

COBISS.SR-ID 514292064

52. OLEBARA, Nnamdi, 1963- Lament ratnika / Nnamdi Olebara ; sa engleskog Tomica Bajsić. – Biografski podaci:

str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 67-68.

COBISS.SR-ID 512857696

53. PLAT, Silvija, 1932-1963 Tata / Silvija Plat. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 35-37.

COBISS.SR-ID 514426464

54. RADMAN, Vesna, 1984- Stubovi kulture / Vesna Radman. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 205-208.

COBISS.SR-ID 514331232

55. RIČARDS, Piter, 1967- Primorci / Piter Ričards ; sa engleskog Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 36.

COBISS.SR-ID 512708448

Pag

e10

7

56. ROTENBERG, Džeroma, 1931- Nevidljivi ljudi : eskimska pesma / Jerome Rothemberg ; [sa engleskog Ivana

Milankov]. – Izvornik: Jerome Rothemerg, Shaking the Pamkin, New York 1972. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 5-6.

COBISS.SR-ID 514290528

57. SLEZOVIĆ Mehović, Selma Mističnost Edgara Alana Poa u delima “Gavran” i “Pad kuće Ašerovih” / Selma

Slezović Mehović. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 265-284.

COBISS.SR-ID 514078304

58. STIVENS, Volas, 1879-1955 O čistom postojanju / Volas Stivens ; sa engleskog Nikola Živanović. – Biografski

podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 33.

COBISS.SR-ID 514047328

821.112.2 NEMAČKA KNJIŽEVNOST

59. BODROŽIĆ, Marica Plava ptica leti kroz razum / Marica Bodrožić ; sa nemačkog Minela Rastoder.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 80-82.

COBISS.SR-ID 514104160

60. GRASS, Günter, 1927-2015 Lutke / Ginter Gras ; [sa njemačkog Bisera Boškailo]. – Biografski podaci: str. 277. –

Sadrži i: Sat ; Frizura ; Kod punog mjeseca ; Zagušljivi dan ; Bjesnilo ; Sudbina ;

Proljeće ; Jesen ; U zoološkom vrtu ; Duga pjesma ; Pažljiva ljubav ; Loši strijelci ;

Torso ; Rast ; Rast ; Posljednja misa ; Poslije podne.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 44-47.

COBISS.SR-ID 512850784

61. [Pesme] / Ginter Gras ; sa njemačkog Bisera Suljić-Boškailo. – Sadrži i: Strahovanje ;

Pepita ; Svim baštovanima.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 9.

COBISS.SR-ID 514280288

62. KRÜGER, Michael, 1943- Kako bi? / Mihael Kriger ; sa njemačkog Bisera Boškailo. – Biografski podaci: str.

277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str.63.

Pag

e10

8

COBISS.SR-ID 512856672

63. KUNCE, Rajner Kraj basni / Rajner Kunce ; sa nemačkog Zlatko Krasni. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. [3].

COBISS.SR-ID 514192992

64. TRAKL, Georg, 1887-1914 Pohlepni pogledi / Georg Trakl ; [sa nemačkog Aleksandar Belić]. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Krvni greh ; Večernje kolo ; Spomen na

detinjstvo ; Johani ; Seljaci.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 28-32.

COBISS.SR-ID 512785504

821.113 SEVERNOGERMANSKA KNJIŽEVNOST (SKANDINAVSKE

KNJIŽEVNOSTI)

65. ANDERSON, Claes ***[Ponizi nas i…] / Claes Andersson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na

početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana

u međusobno obrnutim smerovima.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.

COBISS.SR-ID 514414176

66. ANDERSON, Urban ***[Urezujem ljubav u stenu…] / Urban Andersson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja

Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba

br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.

COBISS.SR-ID 514413920

67. ANVENJARVI, Johani Still life / Johani Anvenjarvi ; sa fins-kog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na

početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.

COBISS.SR-ID 514416736

68. ARNADOTIR, Nina Bjork Crni konj u mraku / Nina Bjork Amadotir ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. –

Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.

Pag

e10

9

COBISS.SR-ID 514410336

69. AXELSON, Sun ***[Kako sam došla na ovaj svet?…] / Sun Axelsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja

Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba

br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.

COBISS.SR-ID 514414688

70. BO, Legijas Glas u svemiru / Legijas Bo ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na

početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.

COBISS.SR-ID 514409568

71. DAGBJARTSDOTIR, Vilborg Ko može da pjeva / Vilborg Dagbjartsdottir ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. –

Fotogr. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 13.

COBISS.SR-ID 514410848

72. DANIELSEN, Arnbjorn Trava / Arnbjorn Danielsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na

početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.

COBISS.SR-ID 514408800

73. DOJ, Pal Nekad / Pal Doj ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilust. – Na početku str.:

Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.

COBISS.SR-ID 514412640

74. EGEN, Jo Klarinet / Jo Eggen ; [izbor, preod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.:

Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampani br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 15.

COBISS.SR-ID 514413408

Pag

e11

0

75. EKDAHL, Lina Moj mali brat ; Sukob je rešen / Lina Ekdahl. – Na početku str.: Švedska. – Tema

broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 18.

COBISS.SR-ID 514415712

76. ELDJARN, Torarin [Pesme] / Thorarinn Eldjarn ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku

str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Konzervacija ; Drukčije a isto.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.

COBISS.SR-ID 514410080

77. GREIDER, Goran Nacrt i početak / Göran Greider ; [iz-bor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. –

Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str- 17.

COBISS.SR-ID 514415200

78. GRIMSDOTIR, Vigdis ***[Ne vidiš li…] / Vigdis Grimsdottir ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na

početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.

COBISS.SR-ID 514410592

79. HAMRI, Torsteinn Fra Stvaranje / Torsteinn Fra Hamri ; [iz-bor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fo-togr. –

Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 13.

COBISS.SR-ID 514411104

80. HEDIN, Beng Erik ***[Tišina…] / Bent Erik Hedin ; [iz-bor, prvod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku

str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.

COBISS.SR-ID 514413664

81. HELMSDAL Nielsen, Gudrid Pretproljećno veče / Gudrid Helmsdal Nielsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić].

– Fotogr. – Na početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6.

Pag

e11

1

– Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.

COBISS.SR-ID 514409056

82. HERMODSON, Elisabet Biti ništa / Elisabet Hermodsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na

početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana

u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 17.

COBISS.SR-ID 514414944

83. HOLK, Henrik ***[Uzimam rukom kamen…] / Henrik Holk ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić].

– Na početku str.: Danska. – Tema bro-ja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 6.

COBISS.SR-ID 514408544

84. JAKOBSEN, Rolf, 1907-1994 Reči / Rolf Jakobsen ; sa norveškog Marko Vuković. – Biografski podaci: str. 284. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Hisss– ; Kada spavaju ;

Rasti naopačke.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 31-32.

COBISS.SR-ID 514047072

85. KATAJAVUORI, Riina [Pesme] / Riina Katajavuori ; sa fin-skog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na

početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampani br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Blag rastanak ; Razlikuj.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.

COBISS.SR-ID 514416992

86. KILPI, Eeva [Pesme] / Eeva Kilpi ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.:

Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru. – Sadrži i: ***[Ovako su se …] ; ***[Možemo li …] ; ***[Reci ako

smetam…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 22.

COBISS.SR-ID 514416224

87. KITELSEN, Erling ***[U moru sam…] / Erling Kittelsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na

početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

Pag

e11

2

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 14.

COBISS.SR-ID 514412384

88. KRISTIENSEN, Inger Postoji / Inger Kristiensen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.:

Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2005), str. 8.

COBISS.SR-ID 514157408

89. KROIK, Asa ***[Ko je on…] / Asa Kroik ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na

početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana

u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.

COBISS.SR-ID 514422112

90. LARSEN, Mariane Ispostavilo se ; Odbijač / Marianne Larsen ; [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. –

Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (2003), str. 7.

COBISS.SR-ID 514128480

91. LARSON, Stig Manija / Stig Larsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.:

Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.

COBISS.SR-ID 514414432

92. LOVEID, Cecilie [Pesme] / Cecilie Loveid ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.:

Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Death Weekend ; ***[Tvoj k… što liči …].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 14.

COBISS.SR-ID 514411616

93. LUNDEN, Eldrid ***[Da da crna je moja…] / Eldrid Lunden ; [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. –

Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 14.

Pag

e11

3

COBISS.SR-ID 514412128

94. LUNG, Kristina ***[Putte je divan…] / Kristina Lugn ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr.

– Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str 16.

COBISS.SR-ID 514167392

95. MARAINEN, Tomas ***[Težak je korak…] / Tomas Marainen ; [prevod, izvor, kometar: Ilja Sijarić]. –

Ilustr. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba

br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.

COBISS.SR-ID 514421344

96. MATRAS, Kristian Očevi / Christian Matras ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na

početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutim smerovima.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.

COBISS.SR-ID 514409312

97. MJELVE, Sigmund ***[Pogled s uzvišice…] / Sigmund Mjelve ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. –

Ilustr. – Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba

br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 15.

COBISS.SR-ID 514413152

98. NORDBRANDT, Henrik [Pesme] / Henrik Nordbrandt ; [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. – Na početku

str.: Danska. – Temat: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba broja štampana u

međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: San o tramvaju ; San o propisu ; San o

smaknuću ; ***[Mučno je…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 6.

COBISS.SR-ID 514124128

99. Vanredno stanje / Henrik Nordbrandt ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sjarić]. – Na

početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (2003), str. 8.

COBISS.SR-ID 514145888

Pag

e11

4

100. OIJER, Bruno K. [Pesme] / Bruno K. Öijer ; [izbor, pre-vod i komentar: Ilja Sijarić}. – Ilustr. – Na

početku str.: Švedska. – Temat broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana

u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: ***[Pokradi nas i nazovi to…] ; ***[Rodi-

smo se s ogromnim…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 17.

COBISS.SR-ID 514415456

101. OSKAR, Jon Istina / Jon Oskar ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na početku str.:

Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 13.

COBISS.SR-ID 514411360

102. OTONOKOSKI, Lauri ***[Ponekad mislim…] / Lauri Otonokoski ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva

Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampani br. 6. –

Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 22.

COBISS.SR-ID 514416480

103. PAIVIO, Sara Budućnost / Sara Paivio ; [izbor, prevod i kometar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku

str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.

COBISS.SR-ID 514421856

104. PALTO, Kristi ***[Udari, šini, …] / Kirsti Paltto ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. –

Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.

COBISS.SR-ID 514421600

105. POULSEN, Peter Jedna teška godina u statistici / Peter Poulsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić].

– Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 8.

COBISS.SR-ID 514152032

Pag

e11

5

106. RASMUNSON, Ludvig O poeziji danas / Ludvig Rasmunsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. –

Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 19.

COBISS.SR-ID 514167648

107. REČ je mogla sve: poezija Eskima / [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. –

Fotogr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno

obrnutom smeru. – Sadrži i: U kući ; Jedna mala pesma ; Kad bismo imali dva konja ;

Doći ću ; Glas koji ulepšava zemlju ; Zbogom ; Velika lavina ; Svetlost ; Mi ne

tražimo ; Mit o postanku sveta ; Na početku.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 25-26.

COBISS.SR-ID 514170208

108. REM, Hovard, 1959- Kada postaneš mator / Hovard Rem. – Str. 79: Beleška o autoru. – Sadrži i: Sedi

znatiželjnik ; Dete ; To što imaš ; To nije smrt ; Kada postaneš mator ; Besana noć ; O

koži: Venera u krznu.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 77-79.

COBISS.SR-ID 514103904

109. SARIKOSKI, Penti [Pesme] / Penti Saarikoski ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku

str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. prištampana u

međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Na obali ; Samo tajni otpor ; ***[Jedući

makarone se-ćam se …] ; ***[Danas uzimam drugi put…] ; Moj stan.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 22.

COBISS.SR-ID 514415968

110. SIJARIĆ, Ilja O ovom izboru / Ilja Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6

(2003). – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. [3].

COBISS.SR-ID 513126240

111. SIJARIĆ, Ilja Ostrvo vatre, leda i knjige / Ilja Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan

br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 10-11.

COBISS.SR-ID 514158176

Pag

e11

6

112. Svetinja finskog duha / Ilja Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. –

Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 20-21.

COBISS.SR-ID 514167904

113. Živio Lord Bajron / Ila Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan

br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. [4]-5.

COBISS.SR-ID 513126496

114. STEINAR, Steinn Uspavanka ; L’ homme statue / Steinn Steinar ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić].

– Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.

COBISS.SR-ID 514409824

115. TIAINEN, Arja [Pesme] / Arja Tiainen ; sa finskog: Ilja Sijaić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.:

Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. prištampana u

međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: ***[Ostani u meni…] ; ***[Čovek je

poklon…] ; ***[Kada je napokon…] ; ***[Ja sam nosila…] ; ***[On je mirisao

na…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.

COBISS.SR-ID 514421088

116. TORVUND, Helge Plava kuhinja / Helge Torvund ; [izvor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na

početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2005), str. 15.

COBISS.SR-ID 514412896

117. TUREL, Dan ***[Sam si u bijeloj sobi…] / Dan Turell ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. –

Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 8.

COBISS.SR-ID 514156896

118. ULVEN, Tor ***[Decembar, poslijepodne…] / Tor Ulven ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić].

– Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.

Pag

e11

7

štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2006), str. 14.

COBISS.SR-ID 514411872

119. UTSI, Paulus Ognjište / Paulus Utsi ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku

str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Pri-štampan br. 6. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.

COBISS.SR-ID 514169696

120. VIROLAINEN, Merja ***[Sklapam oči i…] / Merja Virolainen ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen.

– Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štam-

pana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.

COBISS.SR-ID 514419296

821.13 ROMANSKE KNJIŽEVNOSTI

121. PERTA, Cosmin, 1982- Uspavanke za moju generaciju / Cosmin Perţa ; [s rumunskog Adrian Oproiu i Ana

Brnardić Oproiu]. – O autorima: Kre-nuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i:

Godinama su vjetrovi rušili stare zidove ; Povratak u vlastito tijelo: nužnost ;

Hladnoća šljunka kad hodaš ; Došao sam u središte delirija.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 35-45.

COBISS.SR-ID 512786272

122. STANESKU, Gabriel Vreme trešanja / Gabriel Stanesku ; s rumunskog Miljurko Vukadinović. – Sadrži i:

Poslednja lekcija o disanju ; Studija slučaja ; Pepeo ; Pejzaž sa dušom ; Dragi učitelju ;

Voda vazduh zemlja vatra ; Univerzitetsko predavanje ; Vreme trešanja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 14-15.

COBISS.SR-ID 512662624

123. STETIJE, Salah, 1929- Okružena snevačica / Salah Stetije ; s francuskog Miloš Konstantinović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 29.

COBISS.SR-ID 514101344

Pag

e11

8

821.134(7/8) LATINOAMERIČKE KNJIŽEVNOSTI

124. BERTOLINO, Nikola, 1931- Krv / Nikola Bertolino. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 93-94.

COBISS.SR-ID 512896608

125. Samoća i snovi / Nikola Bertolino. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Odlomak iz

autobiografskog djela ”Novi zavičaj”, po-glavlje ”Samoća i snovi”. – Biografski

podaci str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 143-146.

COBISS.SR-ID 514439264

126. BOLANJO, Roberto, 1953-2003 Romantični psi : (izbor iz poezije) / Roberto Bolaño ; [priredio Damir Šodan] ; [sa

španskog Darko Poslek]. – Beleška o autoru: Str. 71. – Napomene i bibliografske

reference uz tekst. – Sadrži i: Autoportret u dvadesetoj ; Ernesto Cardenal ; Lupe ;

Francuskinja ; Rendgenske zrake ; Godzilla u Meksiku ; Dino Campana revidira

životopis u psihijatrijskoj bolnici Castel Pulci ; Bolničarke ; Moj život u ciljevima za

preživljavanje ; Lisa.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 59-72.

COBISS.SR-ID 514103392

127. BRIZA, Jan, 1946- Eksteriorizam pesnika Nikaragve / Jan Briza.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 14.

COBISS.SR-ID 512935520

128. DIJAS Martines, Manuel Slučaj Padilja iznutra : (odlomak) / Manuel Dijas MArtines. – Tema broja: Pisanje i

tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 18.

COBISS.SR-ID 514178144

129. ELOJ-Garsija, Marija Metafizika krpe / Marija Eloj-Garsija ; sa španskog S.[Silvija] M.[Monros]-

Stojaković. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 19.

COBISS.SR-ID 513139296

130. FERNANDES, Francisko de Asis Epigrami / Francisko de Asis Fernandes ; preveo Jan Briza.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.

Pag

e11

9

COBISS.SR-ID 512936032

131. GUTIJERES, Ernesto Moja zemlja je tako mala / Ernesto Gutijeres ; prevela Krinka Vidaković Petrov.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.

COBISS.SR-ID 513004640

132. KABRALES, Lusi Alberto Pesma očaja / Lusi Alberto Kabrales ; preveo Jan Briza.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.

COBISS.SR-ID 512935776

133. KARDENAL, Ernesto Hose Dolores Estrada / Ernesto Kardenal ; prevela Krinka Vidaković Petrov.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.

COBISS.SR-ID 513004896

134. MANČIĆ, Aleksandra Zatvor nad glavom : slučaj Padilja / Aleksandra Mančić. – Ilustr. – Tema broja:

Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. prištampana u međusobno obrnutom

smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 5.

COBISS.SR-ID 514171232

135. PADILJA, Eberto Zlo pamćenje : (odlomak) / Eberto Padilja. – Tema broja: Pisanje i tamnice. –

Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 19.

COBISS.SR-ID 514178400

136. PASOS, Hoakin Slepi Indijosi / Hoakin Pasos ; preveo Jan Briza.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.

COBISS.SR-ID 512991840

137. PISARNIK, Alehandra, 1936-1972 Sedam pesama / Alehandra Pisarnik ; sa španskog Marija Knežević. – Beleška o

autoru. – Sadrži i: Preklinji glas ; Kao voda preko kamena ; Suton ; Velike reči ; Suton

; Pesma ; Na tvoju godišnjicu.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 13.

COBISS.SR-ID 513088352

Pag

e12

0

138. ROSETI, Ana Ako čaša postoji samo da bi utolila žeđ, / Ana Roseti ; sa španskog S.[Silvija]

M.[Monros] Stojaković. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 8.

COBISS.SR-ID 512656480

139. SANTOS, Mario Leto / Mario Santos ; preveo Jan Briza.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.

COBISS.SR-ID 512995424

140. SEABRA, Hoze Augusto, 1937-2004 Grčka gramatika / Hoze Augusto Seabra ; s portugalskog prepevao Miljurko

Vukadinović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 24.

COBISS.SR-ID 512682336

141. SIMIĆ, Milan R., 1959- Mističari stvarnosti, ogledalo u tunelu, tunel u lavirintu: mala priča o gorostasima:

Borhesu, Sabatu i Kortasaru / Milan R. Simić. – Napomene i bibliografske reference

uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 22-23.

COBISS.SR-ID 514281568

142. VALLEJO, César, 1892-1938

¡Cuídate, España…í / César Vallejo. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 40.

COBISS.SR-ID 514443360

143. VALJEHO, Sesar, 1892-1938 Čuvaj se, Španijo…! / Sesar Valjeho ; sa španskog Silvija Monros Stojaković. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 41.

COBISS.SR-ID 514048352

821.14’06 GRČKA KNJIŽEVNOST

144. KORNETI, Elza Čovek u fazi čekanja / Elza Korneti ; [sa grčkog Tamara Kostić-Pahnoglu]. – Beleška

o autoru: str. 58. – Sadrži i: Saosećajući s čovečanstvom ; Svet se stalno snižava ;

Razgnevljeni dželat ; Klepet stada ; Od danas ; Nauka želi da si bez duše ; Dobri moj

Pag

e12

1

prijatelju nikad nemoj da zaboraviš ; Osnovno načelo samoodržavanja ; Da se zaljubiš.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 51-58.

COBISS.SR-ID 514103136

821.161 ISTOČNOSLOVENSKE KNJIŽEVNOSTI

145. ESENIN, Sergeï Aleksandrovič, 1895.1925 Iz persijskih motiva / Sergej Jesenjin ; s ruskog Ismet Rebronja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. [3].

COBISS.SR-ID 514279520

146. GOLJAVKIN, Viktor, 1929- Tri pohvale / Viktor Goljavkin ; s ruskog Zorislav Paunković. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 34.

COBISS.SR-ID 512692576

147. HODASEVIČ, Vadislav Felicianovič, 1886-1939 Peterburg / Vladislav Hodasević ; s ruskog Duško Paunković. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 5.

COBISS.SR-ID 513130080

148. MATOVIĆ, Vladimir Jedan pamflet protiv Oktobarske revolucije : polemički osvrt na članak Mihajla

Mihajlova ”Ljeto Moskovsko 1964” objavljen u časopisu ”Delo” / Vladimir Matović,

Svetozar Stojanović. – Fotogr. – Preuzeto iz: Gledišta, 1965, br. 2, str. 281-283 /

Vladimir Matović, Svetozar Stojanović. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 8-10.

COBISS.SR-ID 514401632

149. MIHAJLOV, Mihajlo Mrtvi dom F.M.Dostojevskog i jedan dan u životu Ivana Denisoviča A. Solženjicina. –

Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. – Napomene i bibliografske reference uz

tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 20-32.

COBISS.SR-ID 512756320

150. Svojevremene misli / Mihajlo Mi-hajlov. – Tema broja: M.[Mihalo]

M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 13-19.

COBISS.SR-ID 512159840

151. ROSTOKINA, Anna, 1986- *** [Mnogo je tužno…] / Ana Rosto-kina ; [sa ruskog prevela Ana Rostokina]. –

Pag

e12

2

Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 70-71.

COBISS.SR-ID 512895328

152. Pesma za mog oca / Ana Rostokina ; sa ruskog prevela autorka. – Fotogr. –

Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 50-51.

COBISS.SR-ID 514428256

153. SERGEEV, Andrej, 1933-1998 Dve pričice / Andrej Sergejev ; sa ruskog Zorislav Paunković. – Ilustr. – Beleška o

autoru. – Sadrži i: Lepa Francuska ; Stara nova Moskva.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 11.

COBISS.SR-ID 514202208

821.162 ZAPADNOSLOVENSKE KNJIŽEVNOSTI

154. LEC, Stanislav Jerži, 1909-1966 Neočešljane misli / Stanislav J.[Jerzi] L.[Lec] ; s poljskog Ilja Sijarić. – Beleška o

autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 3/4 (novembar 2002), str. [51].

COBISS.SR-ID 512757856

155. ŠIMBORSKA, Vislava Rani sat / Vislava Šimborska ; s poljskog Ilja Sijarić. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. [3].

COBISS.SR-ID 512766304

156. ŠISTEK, František Češka književna panorama / František Šistek. – Fotogr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 12-13.

COBISS.SR-ID 512661856

157. ŠISTEK, František Minotaur / František Šistek ; sa češkog Vlado Borozan. – Sadrži i: Trojanska pobje-da

; Naređenje ; Vodič pustinjom ; Minotaur ; Sahrana ; Zašto nisam volio komuniste ;

Čuo sam o jednoj djevojci ; Na brdu je stojala kuća.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 13.

COBISS.SR-ID 513130592

Pag

e12

3

158. ŠVJETLICKI, Marćin, 1961- Opozivne aktivnosti / Marćin Švjetlicki ; s poljskog Biserka Rajčić. – Beleška o

autoru. – Sadrži i: Ležanje ; Škljocanje ; Nuđenje ; Umiranje ; Zavođenje ; Izlaženje ;

Ubijanje ; Pranje sudova ; Menjanje.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 20-21.

COBISS.SR-ID 512667232

159. ŽUHOVSKA Arent, Agnješka, 1983- Prometejeva jetra / Agnješka Žuhovska Arent ; sa poljskog prevela autorka. –

Biografski podaci: str. 294. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 45-50.

COBISS.SR-ID 514048864

821.163.2 BUGARSKA KNJIŽEVNOST

160. ČOLEVA, Silvija, 1953- ***[Znam da sve žrtvuješ…] / Silvija Čoleva ; sa bugarskog Velimir Kostov. –

Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 66.

COBISS.SR-ID 512857440

821.163.3 MAKEDONSKA KNJIŽEVNOST

161. DIMKOVSKA, Lidija, 1971- Aloe vera / Lidija Dimkovska ; sa makedonskog Lidija Dimkovska. – Beleška o

autoru: str. 35. – Sadrži i: Starica piše svome starcu ; Poema početka ; Obratna

perspektiva ; Aloe Vera.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 34-35.

COBISS.SR-ID 513108064

162. Mlada makedonska poezija / Lidija Dimovska.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 18-19.

COBISS.SR-ID 513096800

163. ISAKOVSKI, Igor, 1970- Plivanje u prašini / Igor Isakovski ; [s makedonskog preveo autor]. – Biografski

podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 178-196.

COBISS.SR-ID 514310752

Pag

e12

4

164. KALEŠKOVSKI, Emil, 1977- Sahrana ili bogovi dunđeri prave sarkofag za zemlju ; Sudbina / Emil Kaleškovski ;

preveo Risto Vasilevski. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 21.

COBISS.SR-ID 513041248

165. KRAJNOVIĆ, Adrijana, 1987- Poezija alogičke usmerenosti na čoveka / Adrijana Krajnović. – Prikaz knjige: Risto

Vasilevski: Ode, o da, Smederevo, 2013. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-

240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 187-190.

COBISS.SR-ID 512810336

166. LAZAROV, Risto, 1949- Ikar / Risto Lazarov ; priredila L.[Lidija] D.[Dimovska[]. – Beleška o autoru. – Sadrži

i: Čamac za spasavanje ; Javna pesma ; Slomljeni krčag ; Šutnja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 41.

COBISS.SR-ID 512709472

167. MADŽIROV, Nikola, 1973- Izlaz / Nikola Madžirov ; priredila L.[Lidija] D.[Dimovska]. – Beleška o autoru. –

Sadrži i: Daleko ; Prisustvo ; Koga ; Iz-laz ; Buđenje ; Dani kad treba biti sam.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 40.

COBISS.SR-ID 512709216

168. MARTINOVSKI, Vladimir Porodični portret / Vladimir Martinovski ; sa makedonskog Seida Beganović. – Tema

broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-

182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 40-41.

COBISS.SR-ID 514426976

169. OSMANLI, Tomislav, 1956- Svadba na Dorćolu / Tomislav Osmanli ; [sa makedonskog Zoran Ž. Paunović]. –

Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 163-181.

COBISS.SR-ID 514091616

170. PROKOPIEV, Aleksandar Foto finiš / Aleksandar Prokopiev ; sa makedonskog autor. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 38-39.

COBISS.SR-ID 514039136

Pag

e12

5

171. TODOROVSKI, Gane Mapa Makedonije / Gane Todorovski ; preveo Risto Vasilevski. – Sadrži i: Mrtvo

jezero ; Mapa Makedonije ili: pesma o Tanasu Lukovskog ; Golubica ; Kupina ; Kraj

leta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 20-21.

COBISS.SR-ID 513036128

172. VASILEVSKI, Risto Telo, duh / Risto Vasilevski.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 12.

COBISS.SR-ID 513130336

821.163.4.09 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. KRITIKE I

STUDIJE

173. ALBAHARI, David Dan za pisanje iz tamnice / David Albahari. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. –

Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. [4].

COBISS.SR-ID 514170720

174. ALEKSIĆ, Jana, 1984- Zlatousti mladić na stanici za starce / Jana Aleksić. – Prikaz knjige: Nikola Živa-

nović: Astapovo, Kraljevo, 2009.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 55-65.

COBISS.SR-ID 188728076

175. Žudnja za teurgijom u biću pesme : (psalmi Vojislava Karanovića) / Jana M.

Aleksić. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-

294. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 245-262.

COBISS.SR-ID 514076512

176. ARBUTINA, Petar V. Ontološka slika i individualnost pripovedačkog univerzuma Ćamila Sijarića / Petar V.

Arbutina.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 16-18.

COBISS.SR-ID 514195040

177. Poniranje grada / Petar V. Arbutina. – Prikaz knjige: Branislav Bjelica,

Beogradsko čištilište, Beograd, 2001. – Zajed. stv. nasl.: Tri osvrta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 49.

Pag

e12

6

COBISS.SR-ID 512765792

178. Priča o đavolovom učeniku / Petar V. Arbutina ; ilustracije Muhamed Đerlek. –

Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 22-23.

COBISS.SR-ID 513068128

179. Putovanje ka sebi / Petar V. Arbutina. – Prikaz knjige: Olga Tokarčuk: U

potrazi za knjigom, Beograd, 2002. – Zajed. stv. nasl.: Tri osvrta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 48.

COBISS.SR-ID 512713824

180. Putovanje na kraj života / Petar V. Arbutina. – Prikaz knjige: Vladimir Tasić,

Oproštajni dar, Novi Sad, 2000. – Zajed. stv. nasl.: Tri osvrta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 49.

COBISS.SR-ID 512766048

181. BOGNAR, Zoran, 1965- Orfejsko zaveštanje / Zoran Bognar. – Slika B. Miljkovića. – Sadrži i: Hronika ; Kraj

putovanja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 8-9.

COBISS.SR-ID 513087584

182. Otimanje vazduha iliti erosom protiv alimentacije / Zoran Bognar. – Prikaz

knjige: Radivoj Šajtinac: Psi versa ili otimanje vazduha, Beograd, 2005.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 33-34.

COBISS.SR-ID 514283360

183. Zore i vihori / Zoran Bognar.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 6.

COBISS.SR-ID 512653408

184. BOŠKOVIĆ, Dragan, 1970- B. B. B. / Dragan Bošković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 28-33.

COBISS.SR-ID 514425952

185. BULIĆ, Zehnija, 1970- O Berlinskom ledu / Zehnija Bulić. – Prikaz knjige: Hodo Katal: Berlinski led,

Sarajevo, 1999.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 36.

Pag

e12

7

COBISS.SR-ID 513119328

186. Riječ iz riječi / Zehnija Bulić. – Ilustr. – Prikaz knjige: Jahja Fehratović:

Korektor sveznadar, Novi Pazar, 2002.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 53-54.

COBISS.SR-ID 514040672

187. ĆUKOVIĆ, Milica, 1987- Igre bez hleba: medijska upotreba čoveka / Milica Ćuković. – Prikaz drame Srđana

Vučinića: Umetnik u gladovanju (planetarna atrakcija u 10 tačaka), u: Nezajaz: drame

i druge priče, Beograd, 2013. – Bibliografija: str. 197-198. – Napomene i bibliografske

reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 194-198.

COBISS.SR-ID 512816480

188. Šta nakon komadanja Orfeja? : (diskurs ljubavi u postideološkom dobu) /

Milica Ćuković. – Prikaz knjige: Bojan Savić Ostojić: Stereorama (scenarijum),

Pančevo, 2013. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str.

260-261.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 253-261.

COBISS.SR-ID 514079072

189. FEHRATOVIĆ, Jahja Bosanskim drumovima drumeći / Jahja Fehratović. – Prikaz knjige: Dževad Jahić:

Vitorin vrijes, Mostar, 2004.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 36-37.

COBISS.SR-ID 514284128

190. Pokušaj razumijevanja tekućih književ-nih tendencija / Jahja Fehratović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 20-21.

COBISS.SR-ID 514195552

191. Roman kao izazov / Jahja Fehratović. – Prikaz knjige: Dejan Vukićević:

Bodilo, Novi Pazar, 2005.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 32.

COBISS.SR-ID 514282848

192. Spomenik onima koje nema ko da spomene / Jahja Fehratović. – Prikaz knjige:

Enes Halilović: Potomci odbijenih prosaca, Beograd, 2004. – Na početku str.: Kritike.

– Bibliografija: str. 41.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 37-41.

COBISS.SR-ID 514274912

Pag

e12

8

193. GAJTANOVIĆ, Nebojša, 1970- Negacija iščašene svakidašnjice / Nebojša Gajtanović. – Prikaz knjige: Zehnija Bulić:

Intimna groteska, Smederevo, 2003. – Na početku str.: Kritike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 37.

COBISS.SR-ID 514274656

194. Pohvala strašnom skazu / Nebojša Gajtanović. – Prikaz knjige: Zehnija Bulić:

Topola ni do pola, Novi Pazar, 2005.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 33.

COBISS.SR-ID 514283104

195. GROMAČA, Tatjana Točka jedinstva razumijevanja u ljubavi / Tatjana Gromača. – [Fotogr.]. – Zajed. stv.

nasl.: O poeziji Nenada Miloševića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 66-68.

COBISS.SR-ID 514383200

196. HALILOVIĆ, Elma, 1978- Književnost, reč, religija / Elma Halilović. – Tema izlagana na X književnim

susretima Muhamed Abdagić, Sjenica, 2009. – Biografski podaci: str. 277. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. – Napomene i bibliografske reference uz

tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 38-43.

COBISS.SR-ID 512850528

197. HALILOVIĆ, Enes Buduća sumnja u ovo vrijeme / Enes Halilović. – Prikaz knjige: Dušan Vidaković:

Iscrpljivanje ničim, Beograd, 2003. – Na početku str.: Kritike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 34.

COBISS.SR-ID 514273632

198. Čekajući zvuk iz sura / Enes Halilović. – Prikaz knjige: Jahja Fehratović:

Korektor sveznadar, Novi Pazar, 2004.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 52-53.

COBISS.SR-ID 514039904

199. Jastvo i paralela / Enes Halilović. – Prikaz knjige: Samir Hanuša: San vlasnika

ulične vage, Sarajevo, 2004. – Na početku str.: Kritike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 34-35.

COBISS.SR-ID 514273888

Pag

e12

9

200. Mapa grotesknih stanica / Enes Halilović. – Ilustr. – Prikaz knjige: Zehnija

Buluć: Intimna groteska, Smederevo, 2003.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 51.

COBISS.SR-ID 514039648

201. HAMOVIĆ, Dragan Očeva odškrinuta vrata / Dragan Ha-mović. – Tema broja: Otac. – Biografija: str. 180.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-82.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 18-27.

COBISS.SR-ID 514425696

202. HANUŠA, Samir Romaneskni opus Ćamila Sijarića / Samir Hanuša. – Ilustr. – Napomene i

bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 40-50.

COBISS.SR-ID 514039392

203. IVANOVIĆ, Božidar I figure imaju dušu ili magični potezi perom / Božidar Ivanović. – Prikaz knjige:

Radomir Mićunović: Magična polja i komentari, Podgorca, 2004.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 35-36.

COBISS.SR-ID 514283872

204. JOVANOVIĆ, Danijela, 1975- Reči / Danijela Jovanović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Napomene i bibliografske reference uz

tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 170-171.

COBISS.SR-ID 514441824

205. KNEŽEVIĆ, Marija, 1963- Dovršenost oblika / Marija Knežević. – Prikaz knjige: Aladin Lukač: Gitare morte,

Novi Pazar, 2004. – Na početku str.: Kritike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 35.

COBISS.SR-ID 514274144

206. Godišnja doba prolaze kroz sobu / Marija Knežević. – O poeziji Nikole

Živanovića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 66-68.

COBISS.SR-ID 188728332

207. LAKOVIĆ, AleksandarB., 1955- Čakarevićeva pesnička istraživanja u jeziku, životu i sopstvu, kao i u njihovim dosada

Pag

e13

0

nepoznatim licima u ogledalu / Aleksandar B. Laković. – Prikaz knjige: Marjan

Čakarević: Jezik, Novi Sad, 2014. – Napomene u bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 229-243.

COBISS.SR-ID 514080096

208. Istraživanja u pesničkom obraćanju kao mera opstanka jezika i nas u njemu /

Aleksandar B. Laković. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 183-188.

COBISS.SR-ID 514326624

209. LOMA, Miodrag, 1957- Astapovo Nikole Živanovića / Miodrag Loma. – Napomene i bibliografske reference

uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 69-82.

COBISS.SR-ID 188729356

210. MARTINOVSKI, Vladimir, 1969- Putopis i dodirne tačke / Vladimir Ma-rtinovski. – Biografski podaci: str. 278. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. – Bibliografija: str. 200.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, Br. 30/31 (2014), str. 195-200.

COBISS.SR-ID 514330720

211. MEHONIĆ, Almir Fascinacija / Almir Mehović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 262-264.

COBISS.SR-ID 514078816

212. MIĆUNOVIĆ, Radomir Erogena zona poezije / Radomir Miću-nović. – Prikaz knjige: priredio Dušan

Stojković: Telo u telu, antologija srpske erotske poezije, Mladenovac, 2003.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 40-41.

COBISS.SR-ID 514198624

213. Lucidne prozoide / Radomir Miću-nović. – Prikaz knjige: Nemanja Mitrović:

Crtam po mraku, Beograd, 2004.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 39.

COBISS.SR-ID 514198368

214. Osvetljivač Panonije / Radomir Mićunović. – Prikaz knjige: Petko Vojnić

Purčar: Miholjsko leto i druge priče, Novi Sad, 2004. – Na početku str.: Kritike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 35-37.

Pag

e13

1

COBISS.SR-ID 514274400

215. Vitalnost oporog lirizma / Radomir Mićunović. – Prikaz knjige: Ana Živković-

Živić: Poslednja četvrt, Zemun, 2004.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 41-42.

COBISS.SR-ID 514198880

216. Volšebni ćitab / Radomir Mićunović. – Prikaz knjige: Enes Halilović: Potomci

odbijenih prosaca, Beograd, 2004. – Na početku str.: Kritike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 42-43.

COBISS.SR-ID 514275168

217. NEDELJKOVIĆ, Nenad Obilje sebe / Živorad Nedeljković. – [Fotogr.]. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada

Miloševića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23, 2010, str. 73-74.

COBISS.SR-ID 514383712

218. PANTIĆ, Mihajlo Roman od pesama / Miajlo Pantić. – [Fotogr.]. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada

Miloševića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 63-65.

COBISS.SR-ID 514382944

219. POPOVIĆ, Bogdan A. Dar nevinosti / Bogdan A. Popović. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada Miloševića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 61-62.

COBISS.SR-ID 514382688

220. PRAVDIĆ, Ivan Kroz mutna vremena i bliske prostore / Ivan Pravdić. – Prikaz knjige: Srđan V. Tešin:

Kroz pustinju i prašumu, Beograd, 2005.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 35.

COBISS.SR-ID 514283616

221. RADOJČIĆ, Saša, 1963- Sentimentalni, etički verizam / Saša Radojčić. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada

Miloševića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 69-72.

COBISS.SR-ID 514383456

Pag

e13

2

222. Pesma, ono sveto / Saša Radojčić. – Prikaz knjige: Nikola Živanović:

Astapovo, Edicija Povelja, Kraljevo, 2009.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 83-86.

COBISS.SR-ID 188729868

223. REBRONJA, Ismet Antique / Ismet Rebronja. – Prikaz knjige: Sinan Gudžević: Rimski epigrami, Split,

2001.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 37.

COBISS.SR-ID 513109344

224. Ćamil Sijarić: Na putu putnika / Ismet Rebronja. – Tekst izlagan na promociji

knjige ”Ćamil gora razgovora” F. Dizdarevića, održanoj kao deo Ratkovićevih večeri

poe-zije, Bijelo Polje, 03.09.2001.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 7.

COBISS.SR-ID 512915040

225. Jesenas o Ćamilu / Ismet Rebronja. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 8-10.

COBISS.SR-ID 514201952

226. SIJARIĆ, Ilja Šta je veliki pisac : (povodom smrti Astrid Lindgren) / Ilja Sijarić. – Slika A.

Lindgren; Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 25-27.

COBISS.SR-ID 512672608

227. STANKOVIĆ, Dragoljub, 1971- Novi glas na stare teme / Dragoljub Stanković. – O poeziji Nikole Živanovića.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 52-54.

COBISS.SR-ID 188724748

228. STANOJEVIĆ, Dobrivoje, 1958- Poetika usputnosti / Dobrivoje Stanojević. – Prikaz knjige: Nikola Živanović:

Astapovo, Kraljevo, 2009.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 48-51.

COBISS.SR-ID 188724236

229. Žig koji će nas nadživeti / Dobrivoje Stanojević. – Prikaz knjige: Kemal

Musić: Žig, Bijelo Polje, 2012. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 189-191.

Pag

e13

3

COBISS.SR-ID 514330208

230. STIŠOVIĆ Milovanović, Ana Oceubistvo u sedam slika / Ana Sti-šović Milovanović. – Tema broja: Otac. –

Biografija: str.: 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 15-16.

COBISS.SR-ID 514425440

231. ŠAJTINAC, Radivoj Sin i san / Radivoj Šajtinac.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 46-47.

COBISS.SR-ID 512713056

232. ŠOP, Ljiljana Crna sveska univerzuma / Ljiljana Šop.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 223-228.

COBISS.SR-ID 514084704

233. TADIJANOVIĆ, Dragutin Poetproces / Dragutin Tadijanović ; priredila Vesna Stanković Benak. – Sadrži i:

Balada o zaklanim ovcama ; Iz autorove napomene uz “Baladu o zaklanim ovcama”.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 21.

COBISS.SR-ID 513098592

234. TEŠIN, Srdan V. Alternativni vodič kroz Vavilon / Srdan V. Tešin.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 10-12.

COBISS.SR-ID 514109280

235. TIMOTIĆ, Željko, 1979- Nikola Živanović – Asapovo / Željko Timotić. – Prikaz knjige: Nikola Živanović:

Astapovo, Kraljevo, 2009.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 87-93.

COBISS.SR-ID 188730124

236. TONTIĆ, Stevan, 1946- Ljubavne pjesme jednog egzilanta / Stevan Tontić. – Zajed. stv. nasl.: Tačke u poeziji

Dragoslava Dedovića. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 173-178.

COBISS.SR-ID 514424416

Pag

e13

4

237. TONTIĆ, Stevan, 1946- Melanholična poetska mapa Balkana i Evrope / Stevan Tontić. – Zajed. stv. nasl.:

Tačke u poezije Dragoslava Dedovića. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2013), str. 178-182.

COBISS.SR-ID 514424672

238. Pjesma sa ”zrnom soli pod jezikom” / Stevan Tontić. – Zajed. stv. nasl.: Tačke

u poeziji Dragoslava Dedovića. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 167-173.

COBISS.SR-ID 514326368

239. ULJAREVIĆ, Jovanka Defragmentacija stvarnosti / Jovanaka Uljarević. – Prikaz knjige: Saladin Burdžović:

Brus Li je umro u Bijelom Polju, Tuzla, 2005.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 30-32.

COBISS.SR-ID 514282592

240. Između spontaniteta i didaktičnosti / Jovanka Uljarević. – Prikaz knjige: Vesna

Bošnjak: Hronika flore, Novi Pazar, 2005.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 30.

COBISS.SR-ID 514282336

241. VLAHOVIĆ, Gordana I takve pesme piše : (povodom knjige Radmile Lazić: “Crna knjiga”) / Gordana

Vlahović. – Prikaz knjige: Radmila Lazić: Crna knjiga, Kraljevo, [2014].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 244-247.

COBISS.SR-ID 514079584

242. U potrazi za autentičnim životom / Gordana Vlahović. – Prikaz knjige: Igor

Marojević: Beograđanke, Beograd, 2014.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 248-252.

COBISS.SR-ID 514079328

243. VUČKOVIĆ, Goran Potreba za krikom ili Adamove poetske zadužbine / Goran Vučković. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 191-193.

COBISS.SR-ID 512815456

244. ZIROJEVIĆ, Olga, 1934- Jedan stari udžbenik / Olga Zirojević. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 146-149.

Pag

e13

5

COBISS.SR-ID 514324576

245. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Odricanje od poezije / Nikola Živanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 42-45.

COBISS.SR-ID 188723212

246. Poezija i smeh / Nikola Živanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 37-41.

COBISS.SR-ID 188722444

821.163.4-1 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. POEZIJA

247. AJRADINI, Uzeir, 1952- Orfej / Uzeir Ajradini. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 47.

COBISS.SR-ID 512713312

248. AJZENKOL, Marijana Svedoku / Marijana Ajzenkol. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 59.

COBISS.SR-ID 514278752

249. ALEKSIĆ, Dejan, 1972- Limeni petlovi / Dejan Aleksić. – Sadrži i: Početak klasične teme ; Tamo gde počinje

svet ; Vatra i knjiga ; Limeni petlovi ; Svetkovina.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 41-46.

COBISS.SR-ID 188732940

250. Perike / Dejan Aleksić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 250-251.

COBISS.SR-ID 514339424

251. ALEKSIĆ, Jana, 1984- Hram / Jana Aleksić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str.267.

COBISS.SR-ID 514341984

252. ALEMPIJEVIĆ, Milen Ja sada padam / Milen Alempijević. – Slika autora. – Sadrži i: Uzjaši lava dete ; Kako

Pag

e13

6

doći do tanjira ukusne srnetine ; Razbrajalica ; Groblje igračaka.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 23-24.

COBISS.SR-ID 514189408

253. AVDOVIĆ, Enisa, 1988- To / Enisa Avdović. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog

brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 238.

COBISS.SR-ID 514424160

254. BAHOVIĆ Latifović, Ajša, 1990- Istine / Ajša Bahović Latifović. – Bib-liografski podaci: str. 294. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 155-156.

COBISS.SR-ID 514305888

255. BAJSIĆ, Tomislav, 1968- Kada se lupiš sa sjekirom po nozi dok cijepaš drva / Tomica Bajsić. – Biografski

podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 243.

COBISS.SR-ID 514337632

256. BARNA, Laura, 1964- Tragač / Laura Barna. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 30.

COBISS.SR-ID 512686944

257. BEGIĆ, Mehmed Zabilješka o smrti / Mehmed Begić. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 57.

COBISS.SR-ID 514041440

258. BEGOVIĆ, Sead Domovinec sin / Sead Begović. – Slika autora. – Sadrži i: Hoćeš da ti pričam o

ljubavi? ; Kuća u Savskoj ; Krupne oči svijeta ; Život ; Bijelo koljeno sna ; Mali princ

; Nabodeni kukac.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 6-7.

COBISS.SR-ID 514184544

259. BEŠIĆ, Alen Zlatni presjek / Alen Bešić. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 26.

Pag

e13

7

COBISS.SR-ID 514189920

260. BIGA, Vesna, 1948- Kaža / Vesna Biga. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Hoću

li ; U koži podzemne.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 65-68.

COBISS.SR-ID 512793440

261. BOGNAR, Zoran, 1965- Između oblika i odlika / Zoran Bognar. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Sadrži i: Oče, evo nas opet na

ničijoj zemlji ; Nisam uspeo da ukrotim svoju ćud.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 84-85.

COBISS.SR-ID 514433376

262. Lavirint kruga / Zoran Bognar. – Sadrži i: Lavirint kruga II ; Lavirint kruga III

; Lavirint kruga IV.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 16-18.

COBISS.SR-ID 514281056

263. Moj Bardino / Zoran Bognar.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 31.

COBISS.SR-ID 513105760

264. Nurnberg, puzzle / Zoran Bognar. – Biografski podaci: str.297. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 240-241.

COBISS.SR-ID 514336864

265. BOGOJEVIĆ, Dejan, 1971- [Pesme] / Dejan Bogojević. – Belaška o autoru: str. 23. – Sadrži i: Amplitude srastanja

; Zaklonjena nepca žarulja ; Samo šaka ; Dine ; Dva sna ; Duh bajke.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 22-23.

COBISS.SR-ID 514445408

266. [Pesme] / Dejan Bogojević. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Amplitude srastanja

; Zaklonjena nepca žarulja ; Samo šaka ; Dine ; Dva sna ; Duh bajke.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br 13 (septembar 2005), str. 11-23.

COBISS.SR-ID 514195808

267. BORANIJAŠEVIĆ, Gordana, 1960- Očev jeremičak / Gordana Borani-jašević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci:

Pag

e13

8

str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 76-77.

COBISS.SR-ID 514432096

268. BOŠNJAK, Vesna Stihovi / Vesna Bošnjak. – Autobiogra-fija: str. 19.U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br.

11/12 (januar 2005), str. 17-19.

COBISS.SR-ID 514203232

269. BOŽIĆ, Mirko Razlike / Mirko Božić. – Sadrži i: Hirošima ; Interpunkcija ; Lokalpatriotizam ;

Razlike.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 145-147.

COBISS.SR-ID 514096480

270. BOŽOVIĆ, Gojko, 1972- Hronika / Gojko Božović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 252-253.

COBISS.SR-ID 514339680

271. Nove hronike / Gojko Božović. – Slika autora. – Sadrži i: Pahulje ; Priča ;

Rozeta ; Ili.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 25.

COBISS.SR-ID 514189664

272. Poslednja fotografija sa ocem / Gojko Božović. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 94.

COBISS.SR-ID 514434656

273. Sagovornik / Gojko Božović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 4.

COBISS.SR-ID 513129568

274. BRKA, Amir, 1963- [Pesme] / Amir Brka. – Sadrži i: Krug koji zbunjuje ; Smrt i ništa.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 26.

COBISS.SR-ID 514031456

275. Rijeka dijeli obale / Amir Brka. – Slika autora. – Sadrži i: Ovdje u ovom gradu

; Jedan u tome skupu ; Ulix ; Vrijeme sretnih gradova ; Zar je važno ; U pasjem oku ;

Pag

e13

9

Kakvu bih volio pisati ; Ponestaje prostora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 16-19.

COBISS.SR-ID 514188384

276. BRKOVIĆ, Balša, 1966- Thomas misli o sinu / Balša Brković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 45.

COBISS.SR-ID 514427488

277. BULIĆ, Vlado Bodycount / Vlado Bulić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 42-43.

COBISS.SR-ID 514285664

278. BULIĆ, Zehnija, 1970- Mi / Zehnija Bulić. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 33.

COBISS.SR-ID 513107552

279. Otac / Zehnija Bulić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 90.

COBISS.SR-ID 514434144

280. Praznih ruku / Zehnija Bulić. – Sadrži i: Rasprsnuće ; Vremeplov ; Za sudnji

dan ; Pitanja ; Sudnji dan ; Donatori.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 81-84.

COBISS.SR-ID 188736268

281. Tri pojasa / Zehnija Bulić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 244-245.

COBISS.SR-ID 514337888

282. C2H5OH / Zehnija Bulić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 31.

COBISS.SR-ID 514196832

283. BUNDALO, Zoran M., 1947- Na neki način, XVI / Zoran M. Bundalo. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima:

Pag

e14

0

Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 141-143.

COBISS.SR-ID 514063200

284. BURDŽOVIĆ, Saladin, 1968- Arhivski snimci / Saladin Burdžović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Nova

Internacionala ; Nešto o čemu sam ćutao ; Prijepoljska priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 45.

COBISS.SR-ID 512712800

285. CACAN, Fikret, 1958- Jedna zatvorska / Fikret Cacan. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 231.

COBISS.SR-ID 514334304

286. ĆIRIĆ, Saša, 1975- Mit za propis / Saša Ćirić. – Sadrži i: Generacija pe ha ; Jutro ; Kritičari ; Mogul ;

Poeziju će svi pisati.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 53-60.

COBISS.SR-ID 188734220

287. ĆIŠIĆ, Nedim Period čekanja / Nedim Ćišić. – Sadrži i: Period čekanja ; Kako znam da si to bila ti ;

Detaljno ružan.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 22.

COBISS.SR-ID 512672096

288. DABIŽINOVIĆ, Ervina Pisati / Ervina Dabižinović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 44.

COBISS.SR-ID 514285920

289. DEDOVIĆ, Dragoslav, 1963- Ulica Gazi Husrev-begova / Dragoslav Dedović. – Biografski podaci: str. 279. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 237.

COBISS.SR-ID 514335840

290. DEDOVIĆ, Dragoslav, 1963- Za klavir i Didžeridu / Dragoslav Dedović. – Slika autora. – Sadrži i: Na-nana-nanana-

naa ; Patetična – za klavir i Didžeridu ; Buba u ćilibarskoj suzi.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 15.

Pag

e14

1

COBISS.SR-ID 514188128

291. DELALIĆ, Munib, 1950- Razgovor s nadom / Munib Delalić. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Kuća žalosti ; Domaća zadaća (ili Ibsen

u liftu) ; Radost ponavljanja ; Munja i grom ; Svoj na tuđemu ; Umjesto epiloga.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 97-102.

COBISS.SR-ID 514056032

292. DEMIROVIĆ, Emina Varljivi pejzaži / Emina Demirović. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog

brisanja koja je deo projekta Studije konteksta Varljivi pejzaži po Vladi Uroševiću: str.

292.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), Str. 292.

COBISS.SR-ID 514117472

293. DOBRIČIĆ, Milan, 1977- Posvete / Milan Dobričić. – Slika autora. – Sadrži i: Dejanu Matić ; Branku Markoviću

; Raši Livadi.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 41-42.

COBISS.SR-ID 514192480

294. Rekoše / Milan Dobričić. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci:

str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 101.

COBISS.SR-ID 514435936

295. DREKOVIĆ, Ajtana Otekli zglobovi / Ajtana Dreković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 152.

COBISS.SR-ID 514093408

296. DUMIĆ, Biljana, 1963- Prva slika / Biljana Dumić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 80.

COBISS.SR-ID 514432608

297. DURAKOVIĆ, Ferida, 1957- A čija sam ja? Ljubavna ili državna? / Ferida Duraković. – Biografski podaci: str. 278.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 229-230.

COBISS.SR-ID 514333792

Pag

e14

2

298. DUROVIĆ, Fatima, 1980- [Pesme] / Fatima Durović. – Sadrži i: Napisano je davno da ćemo se sećati ; Poklopci

tajni ; Putuju sunca.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 57.

COBISS.SR-ID 514290016

299. Plastične legende / Fatima Durović. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 32.

COBISS.SR-ID 513107040

300. DUROVIĆ, Selma, 1985- Pipeta / Selma Durović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Kozje mleko ; Morekazi ;

Žaba.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. [63].

COBISS.SR-ID 514279264

301. DŽANKOVIĆ, Birsena, 1988- Kabur / Birsena Džanković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 151.

COBISS.SR-ID 514093664

302. ***[Ti, koji tražiš To u…] / Birsena Džanković. – Rad je nastao u okviru Škole

kreativnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po

Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 236.

COBISS.SR-ID 514423392

303. ĐORĐEVIĆ, Dejan, 1970- Čovek trči gradom / Dejan Đorđević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 140.

COBISS.SR-ID 514096992

304. Telegrami / Dejan Đorđević. – Sadrži i: Oprostite se ; ***[Drugi ljudi, …] ;

Zašto pišem kratke pesme.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 90-91.

COBISS.SR-ID 188737036

305. ĐURIĆ, Dubravka Grad / Dubravka Đurić. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 57.

COBISS.SR-ID 514041184

Pag

e14

3

306. ELMASBEGOVIĆ, Kadrija Za dvadeset pupoljaka / Kadrija Elmas-begović. – Biografski podaci: str. 284. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Komedijaši ; Gresi ;

***[Jednom me je neko…] ; Petlova smrt ; Đavolov šegrt ; Tri septembra ; ***[Iz

Euklidove…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 113-117.

COBISS.SR-ID 514059616

307. FARKAŠ, Ištvan, 1962- Pesme iz nehata / Ištvan Farkaš. – Beleška o autoru: str. 26.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 25-26.

COBISS.SR-ID 514272352

308. FEHRATOVIĆ, Jahja, 1982- Kace / Jahja Fehratović. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 47.

COBISS.SR-ID 512713568

309. Poslanica o egu / Jahja Fehratović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 85-89.

COBISS.SR-ID 188736780

310. Rascjep / Jahja Fehratović. – Preuzeto iz zbirke pesama “Korektor sveznadar”.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 53.

COBISS.SR-ID 514040416

311. GAJTANOVIĆ, Nebojša, 1970- Isto od istog / Nebojša Gajtanović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Žal ; Jov ; Isto od

istog.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 23.

COBISS.SR-ID 512672352

312. Nervi / Nebojša Gajtanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 52.

COBISS.SR-ID 514288224

313. GALIJAŠEVIĆ, Tarik [Pesme] / Tarik Galijašević. – Sadrži i: Fedajini I ; Fedajini II ; Sumnja ; Zadasi.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 55.

COBISS.SR-ID 514289248

Pag

e14

4

314. GATTO, Algonso Mojemu ocu / Alfonso Gatto ; sa italijanskog Mario Kopić. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 34.

COBISS.SR-ID 514426208

315. GUDŽEVIĆ, Sinan Rimski epigrami / Sinan Gudžević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 37.

COBISS.SR-ID 513110112

316. GVOZDENOVIĆ, Slavomir, 1953- Povlačenje crte / Slavomir Gvozdenović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 32/33 (2014), str. 69.

COBISS.SR-ID 512793696

317. Podvlačenje crte / Slavomir Gvozdenović. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 69.

COBISS.SR-ID 514120800

318. HADROVIĆ, Safet, 1952- Ezopov vrt / Safet Hadrović Vrbički. – Biografski podaci: str. 300. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Ezop lično ; Ezopov vrt ; Lisica ; Ovan.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 93-95.

COBISS.SR-ID 514298976

319. HADŽIĆ, Ibrahim, 1944- I ti Crnogorci / Ibrahim Hadžić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 212-218.

COBISS.SR-ID 514331744

320. Paleolitski dokaz / Ibrahim Hadžić. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Prvi put s majkom na svetskom

fudbalskom prvenstvu ; Za kraj o poeziji.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 12-15.

COBISS.SR-ID 514291040

321. HALILOVIĆ, Enes, 1977- Tri soneta / Enes Halilović. – Sadrži i: Kula ; Biljka ; Groznica.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 13.

Pag

e14

5

COBISS.SR-ID 512935264

322. HALILOVIĆ, Maida Varljivi pejzaži / Maida Halilović. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog brisanja

koja je deo projekta Studije konteksta Varljivi pejzaži po Vladi Uroševiću: str. 292.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), Str. 292.

COBISS.SR-ID 514117216

323. HAMIDOVIĆ, Ekrem Stid je pričati sada / Ekrem Hamidović. – Sadrži i: Ćuti Adame ; Božiji prijatelj.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 32.

COBISS.SR-ID 514273120

324. Strofe / Ekrem Hamidović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 40.

COBISS.SR-ID 514284640

325. HAMOVIĆ, Dragan, 1970- Zemlja / Dragan Hamović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 246.

COBISS.SR-ID 514338912

326. HAMZIĆ, Emsura, 1958- Glasnik vatre / Emsura Hamzić. – Sadrži i: Utjeha ; Put ; Vatrica.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 65-66.

COBISS.SR-ID 188734988

327. HERCEG, Ivan, 1970- Dakota (žena koja sadi zemlju) / Ivan Herceg. – Biografski podaci: str. 279. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 247.

COBISS.SR-ID 514338656

328. HOLBUS, Jasmina, 1969- Apoteoza II / Jasmina Holbus.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 126-135.

COBISS.SR-ID 514097760

329. HRBAT, Nedim, 1977- Zaključan u biblioteci / Nedim Hrbat. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Djed Mraz ;

Docrtavanje ; Odveć.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 46.

Pag

e14

6

COBISS.SR-ID 514275936

330. HUSIĆ, Sead Mapa / Sead Husić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 155.

COBISS.SR-ID 514092896

331. IBRAHIMAGIĆ, Omer, 1968- Ocu / Omer Ibrahimagić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str.89.

COBISS.SR-ID 514433888

332. ILIĆ, Dejan, 1961- ***[Hvala vam, gospođo Kristina…] / Dejan Ilić. – Biografski podaci: str. 279. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 235-236.

COBISS.SR-ID 514350176

333. ISAKOVSKI, Igor, 1970-2014 Odloženo reagiranje / Igor Isakovski. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 46-48.

COBISS.SR-ID 514427744

334. IZBOR iz poezije/ [Ismet Rebronja]. – Tema broja: In memoriam Ismet

Rebronja 1942-2006. – Sadrži i: Paž osmi ; Velmože ; Zidar ; U spavaćici od cveća ;

Dvostruki čovek u tami ; Pejsaž ; ***[U malinjaku ljudske glave već sazrele…] ; Reči

čoveka koji plače ; Gubimo se ; Rafet spava ; Ponornice ; Propast ; Stradalnik dva ;

Uvodni stihovi za izložbu ; Groblja ; Naselja ; Planina ; Tek rođen čovek ; Zmija mi

majku budi ; Zov ; Keronika ; Knjiga Euripidu ; Pribeleške ; Rijeka.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. 9-21.

COBISS.SR-ID 514406752

335. JAHIĆ, Ervin, 1970- Valjalo bi stvari nazvati pravim ime- nom – / Ervin Jahić. – Biografski podaci: str.

279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 248-249.

COBISS.SR-ID 514339168

336. JAKOVLJEVIĆ, Miodrag, 1962-1992 Sećanje na mrtvog pesnika / Miodrag Jakovljević ; [izbor i beleška: Sonja Šljivić]. –

Beleška o autoru: str. 291. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i:

***[Tog jutra…] ; Korpa ; (Ljubaznost) ; Cirkulacija ; Hladna platna ; Rupa u zakonu

Pag

e14

7

; Nokturno ; Posle kiše ; Sjaj te unutrašnjosti ; Spisak pokreta ; Mala smrt.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 285-291.

COBISS.SR-ID 514078560

337. JAMASAKI, Kajoko, 1956- Posle kiše / Kajoko Jamasaki. – Sadrži i: Poslednja kuća ; Poezija, riba.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 51-52.

COBISS.SR-ID 188733964

338. JAŠAREVIĆ, Haris, 1992- Slika / Haris Jašarević. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br 30/31 (2014), str. 274.

COBISS.SR-ID 514343776

339. JELENKOVIĆ, Saša, 1964- Ako i usta zatvoriš / Saša Jelenković. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 16-17.

COBISS.SR-ID 514291296

340. JELIĆ, Lejla Aleksandra Tri godišnja doba / Lejla Aleksandra Jelić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 153-154.

COBISS.SR-ID 514093152

341. JOVANOVIĆ, Danijela Mi i oni / Danijela Jovanović. – Sadrži i: Istorijski kontinuum ; Između dva sveta ;

Borba s prirodom u jednom ljudskom habitatau ; Mi i oni ; Rasadnici, nekad i sad.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 67-71.

COBISS.SR-ID 188735244

342. Neznano pile / Danijela Jovanović. – Slika autora. – Sadrži i: Kuhinjska ;

Sloboda govora ; Kosmička svest ; Pismo davno umrlom ; Našoj deci s ljubavlju.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 36-37.

COBISS.SR-ID 514191712

343. JOVANOVIĆ Danilov, Dragan, 1960- Pesma za mog oca i pastrmku / Dragan Jovanović Danilov. – Fotogr. – Tema broja:

Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 78-79.

COBISS.SR-ID 514432352

Pag

e14

8

344. JOVANOVIĆ, Mirko, 1985- Soneti / Mirko Jovanović. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 159-162.

COBISS.SR-ID 514072416

345. JOVELIĆ, Marijana, 1974- Odstrel / Marijana Jovelić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 257-260.

COBISS.SR-ID 514340704

346. Opsada grada / Marijana Jovelić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-

294. – Sadrži i: Ahmatovoj, ili opsada Sandove ; Beli šal kamikaze, ili Silviji ;

Ispovest Silvije Plat, ili tajanstevnom muškarcu ; Platovoj, ili opsada grada.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 132-136.

COBISS.SR-ID 514060640

347. Revolucija / Marijana Jovelić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 138-139.

COBISS.SR-ID 514116448

348. JURIĆ, Hrvoje Naopako / Hrvoje Jurić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 41.

COBISS.SR-ID 514285152

349. KALAČ, Boro, 1985- Jutro / Boro Kalač. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 154-155.

COBISS.SR-ID 514071904

350. KALEZIĆ Radonjić, Svetlana, 1980- Vladimirov put / Svetlana Kalezić Radonjić. – Biografski podaci: str. 279. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 264-265.

COBISS.SR-ID 514341472

351. KAPLAN, Almin, 1985- Majko, bit će dobro samo još da postanemo anđeli / Almin Kaplan. – Biografski

podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 269.

Pag

e14

9

COBISS.SR-ID 514342496

352. Naš otac / Almin Kaplan. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 105.

COBISS.SR-ID 514436704

353. KARANOVIĆ, Dunja ***[Spustim glavu na jastuk…] / Dunja Karanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 156.

COBISS.SR-ID 514092640

354. KATAL, Hodo Hajde, kreni / Hodo Katal.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 36.

COBISS.SR-ID 513112672

355. KIRIN, Miroslav, 1965- Lice prijatelja / Miroslav Kirin. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 242.

COBISS.SR-ID 514337376

356. Preveliki jezik / Miroslav Kirin. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-

294. – Sadrži i: Iz usta mi ispada jezik ; Zamahnuo je rukama kao da će poletjeti ; O

olovci ; O pticama ; Putopis slobodnih leđa.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 89-92.

COBISS.SR-ID 514053984

357. KISO, Jelica, 1977- Rukopis život : (izbor) / Jelica Kiso. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

– Sadrži i: Primer I ; Primer II ; Nela-godnost ; Tablica ; Umrlice, pomeni ; Beleška 4 ;

Slika ; Beleška 67 (izvod).

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 101-105.

COBISS.SR-ID 512802144

358. KNEŽEVIĆ, Katja, 1987- Iskosa vidim poeziju / Katja Knežević. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-

240. – Sadrži i: Prvo ; Na okretištu ; Otkup ; Stvari ; Prilagodljivost.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 112-118.

COBISS.SR-ID 512803168

Pag

e15

0

359. KNEŽEVIĆ, Marija, 1963- Iz sudbinskih anala / Marija Knežević. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. [3].

COBISS.SR-ID 514201184

360. Jesenji uvid / Marija Knežević. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 22.

COBISS.SR-ID 514189152

361. Skadar / Marija Knežević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 31.

COBISS.SR-ID 513106528

362. Takt / Marija Knežević. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 238.

COBISS.SR-ID 514336096

363. KOLAR, Almir Tarih / Almir Kolar. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 33.

COBISS.SR-ID 513107808

364. KOPICL, Vladimir, 1949- Dečak / Vladimir Kopicl. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 62-63.

COBISS.SR-ID 514430048

365. H&Q: jul / Vladimir Kopicl. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 82-85.

COBISS.SR-ID 514053472

366. Pohvala rutini: betontanz / Vladimir Kopicl.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 17.

COBISS.SR-ID 512666208

367. KOSTOV, Velimir Iza zatvorenih vrata / Velimir Kostov. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-

294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 86-88.

Pag

e15

1

COBISS.SR-ID 514053728

368. KRALJ, Milica, 1953- Tamni trepet / Milica Kralj. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 224.

COBISS.SR-ID 514332768

369. KVAJA, Olivera Okean / Olivera Kwaja. – Sadrži i: Okean ; Spremam se za plažu ; Od okeana ;

Orahova ljuska ; Leto ; …I opet okean.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str.6-7.

COBISS.SR-ID 514201696

370. LAKOVIĆ, Aleksandar B., 1955- Godišnji izveštaj / Aleksandar B. Laković. – Biografski podaci: str. 294. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-30.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 79-83.

COBISS.SR-ID 514293600

371. Ključ / Aleksandar B. Laković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-181. – Sadrži i: Kuća ; Vreme se ne

pomera.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 70-71.

COBISS.SR-ID 514431328

372. LAZIĆ, Boris, 1967- Dovoljno za pevanje / Boris Lazić. – Biografski podaci: str. 294. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Demitologizacija ; Ples, prepoznavanje ;

Oblesak ; Tuga za Jug ; Setovanije ; Sonet tišine ; E. D. ; Lime, tranzicija, Knut ; Poći.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 45-54.

COBISS.SR-ID 514292576

373. LAZIĆ, Radmila O istom ; Kost u grlu / Radmila Lazić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), Str. [3].

COBISS.SR-ID 514117728

374. LAZIĆ, Radmila [Pesme] / Radmila Lazić. – Sadrži i: O istom ; Kost u grlu.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. [3].

COBISS.SR-ID 513128800

Pag

e15

2

375. LENGOLD, Jelena, 1959- Kroz vrt / Jelena Lengold. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i:

Koještarijo ; Zvončići ; Nebeski konji.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 81-84.

COBISS.SR-ID 512795488

376. Ljubav potopljena u pismo / Jelena Lengold. – Sadrži i: Nesavladivo ; Duboko

; Starci iz naše ulice ; Najlepši dan u životu.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 33-36.

COBISS.SR-ID 188732172

377. LIPOVEC, Slađan, 1972- Zvučni glagoli / Slađan Lipovac. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Kiša ; Na starim

razglednicama ; Žetva ; 1996. ujutro ; Jesen je popodne ; Glasovi u snovima jasena ; U

šetnji ; Mjesto na koje će ponovo doći.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 28-29.

COBISS.SR-ID 512685408

378. LUBARDA, Jelena, 1970- Kriza rekonvalescenta / Jelena Lubarda. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Šah i mat ;

Petting ; Trade off.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 47.

COBISS.SR-ID 514276192

379. LUKAČ, Aladin, 1976-2003 [Pesme] / Aladin Lukač. – In memoriam. – Sadrži i: Mrtvi put ; Umrijeti neću sam.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 19.

COBISS.SR-ID 513139552

380. LUKAČ, Rajko, 1952- Jezik za zubima / Rajko Lukač. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: U pauzi za ručak ; Jedanaest odgovora na anketu o

čemu ćutite dok traje predizborna ćutnja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 137-140.

COBISS.SR-ID 514060896

381. LJAJIĆ, Amina, 1997- ***[To nikad neće biti To…] / Amina Ljajić. – Rad je nastao u okviru Škole krea-

tivnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po

Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenu-li su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 236.

COBISS.SR-ID 514423136

Pag

e15

3

382. LJUBINOVIČ, Jan, 1972- Tri pesme / Jan Ljubinovič. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Bez šminke ; Jedra i krik ;

Hiljade muškaraca.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 24.

COBISS.SR-ID 513070432

383. MAHIĆ, Admiral Zapis u proljetnoj ponoći / Admiral Mahić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 96-97.

COBISS.SR-ID 514104672

384. MAHMUTI, Aslan, 1971- Petokrake / Aslan Mahmuti. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Raskol ; Gnev ; Ugrizi ; Prsten ; Varvari ; Prvak ;

Svetkovina ; Klatno ; Ključ ; Poluraspad ; Srebro ; Buđenje.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 89-92.

COBISS.SR-ID 514298720

385. MANDIĆ, Zoran M., 1950- Čitanje oca / Zoran M. Mandić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 64-66.

COBISS.SR-ID 514430304

386. Nosorog / Zoran M. Mandić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 108.

COBISS.SR-ID 514099040

387. Samoubica / Zoran M. Mandić. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 38.

COBISS.SR-ID 513111648

388. MANOJLOVIĆ, Sonja, 1948- Gledajući s prozora / Sonja Manojlović. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 219.

COBISS.SR-ID 514332000

389. MARČETIĆ, Milovan Kratko razmišljanje o vremenu / Milo-van Marčetić. – Slika autora. – Sadrži i:

Razmišljanje jednog entropiste ; Pitanja i odgovori ; Apel sedam predsednika ; Kratko

razmišljanje o vremenu.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 2 (januar 2010), str. 10-11.

Pag

e15

4

COBISS.SR-ID 514187616

390. MARIĆ, Aleksandar, 1973- Noje: zidanje hrama / Aleksandar Marić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 99.

COBISS.SR-ID 514435424

391. MARKOVIĆ, Dragan Leptiru gore krila / Dragan Marković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 141.

COBISS.SR-ID 514096736

392. MATIĆ, Dejan, 1979- Hteo-ne-hteo / Dejan Matić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Pre jutarnje kafe ; Slutnja

budućeg ; U maloj poslastičarnici.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 33.

COBISS.SR-ID 514273376

393. MATIJAŠEVIĆ, Irena, 1965- U stanu sam u kojem je upaljeno grija-nje / Irena Matijašević. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 88-89.

COBISS.SR-ID 512796256

394. MATOVIĆ, Petar, 1978- Usamljenici / Ivica Đikić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 261-262.

COBISS.SR-ID 514340960

395. Sa granice / Petar Matović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 263-.

COBISS.SR-ID 514350688

396. MEHMEDAGIĆ, Enver U prostoru / Enver Mehmedagić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br-. 13 (septembar 2005), str. 15.

COBISS.SR-ID 514194784

397. MIĆANOVIĆ, Miroslav, 1960- Kuća na prodaju / Miroslav Mićanović. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima:

Pag

e15

5

Krenuli su po Sentu: str. 277-279. – Sadrži i: Muškarci ; Zvijezde ; Konj ; Kuća na

prodaju ; Kovač ; Zecara ; Grožđe.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 48-59.

COBISS.SR-ID 512851040

398. MIĆEVIĆ, Kolja, 1941- Poslednja sekstina / Kolja Mićević. – Biografski podaci: str. 287. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 29-30.

COBISS.SR-ID 514046816

399. MILANKOV, Ivana, 1952- Vrtovi počeše da se događaju / Ivana Milankov. – Biografski podaci: str. 295. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. – Sadrži i: Reč dve o pesmi ; Jelena Trojanska ;

Leto ; Euridika ; Protičem kroz tvoj grad.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 29-34.

COBISS.SR-ID 514291808

400. MILETIĆ, Alexandra, 1985- [Pesme] / Alexandra Miletić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Obične ljudske sudbine ;

Pijani polusvet.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. [43].

COBISS.SR-ID 514199136

401. MILIĆEVIĆ, Milojko, 1959- Panj sa nezaokruženim godom / Milojko Milićević. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 75.

COBISS.SR-ID 514431840

402. [Pesme] / Milojko Milićević. – Sadrži i: Alibi ; Aksioma ; YU 5670649 ; Iza

nas ; O starenju.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 35.

COBISS.SR-ID 514197600

403. Statistika / Milojko Milićević. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 234.

COBISS.SR-ID 514334816

404. MILOSAVLJEVIĆ, Nenad, 1962- [Pesme] / Nenad Milosavljević. – Sadr-ži i: Septembar ; Godine učenja ; Mart ; O

Pag

e15

6

automobilima i psima ; ***[Snen sam sa tobom…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 50.

COBISS.SR-ID 514287456

405. Na kratko ošišani / Nenad Milošević. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 57.

COBISS.SR-ID 514277728

406. Ovde / Nenad Milošević ; [izabrao Enes Halilović]. – Fotogr. – Sadrži i: Ko

prestanem da pušim ; Nemoć ; Vrane ; Klatno ; Rasplet ; Boest ; Pospanost ;

Nemačka, Nemačka ; Pre žileta ; Veče ; Kamena ruža ; Buđenje ; Stazom kroz šumu

do izvora ; Pušačka noga ; Nastajanje ; Između tvojih nogu vidim ždralove ; Na vest o

smrti prijatelja ; Ovde ; Jezik ; Svetlo u tami ; Uspomene na tiraniju (pastorala) ;

Istinska tema i poezija teme ; Rečenice ; Za četrdeseti ; Rastanci, razilaženja ; Obične i

digitalne fotografije ; Trovanje pasa ; Septembar ; Oktobar ; Novembar ; Decembar ;

Mart ; April.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 6-33.

COBISS.SR-ID 514378592

407. MILOŠEVIĆ, Slađan, 1978- Lekcija / Slađan Milošević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su o Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 102.

COBISS.SR-ID 514436192

408. Vir / Slađan Milošević. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Oslobađanje ; Iza zavese ; Park 2020. ; Vir.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 156-158.

COBISS.SR-ID 514072160

409. MILOŠEVIĆ, Velimir Sonet za Skendera / Velimir Milošević. – Sadrži i: Sonet za Branka.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 18.

COBISS.SR-ID 513139040

410. MITROVIĆ, Milunika Na kolenima / Milunika Mitrović. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: O vlastitoj celovitosti ; Kao limun ; Uronje-na

težina ; Ne navraćaj ; Iščezavanje ; Na kolenima.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 55-60.

COBISS.SR-ID 514292832

Pag

e15

7

411. MLADENOVIĆ, Dragana, 1977- Restlovi, visuljci, otpaci / Dragana Mladenović. – Sadrži i: Postmoderna ; Hotel ;

Tepih ; Monitor ; Zlata ; Odluka ; Početak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 61-64.

COBISS.SR-ID 188734732

412. MONROS – Stojaković, Silvija, 1949- Akustika i uopšte, tišina / Silvija Monros-Stojaković. – Beleška o autoru: str. 39. –

Sadrži i: Kreč ; List ; Stepenik ; Moć ; Prelaz ; Đevrek ; Susam.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 38-39.

COBISS.SR-ID 512990304

413. Mestimično oblačno / Silvija Monros-Stojaković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 47-50.

COBISS.SR-ID 188733452

414. MUHAMEDAGIĆ, Sead, 1954- Prstozor / Sead Muhamedagić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 225.

COBISS.SR-ID 514333024

415. MURATOVIĆ, Enver, 1978- Prepoznavanje / Enver Muratović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 148.

COBISS.SR-ID 514094432

416. NEDELJKOVIĆ, Olivera, 1973- Srednje slovo / Olivera Nedeljković. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 141-142.

COBISS.SR-ID 514439008

417. NEDELJKOVIĆ, Živorad, 1959- Upotreba / Živorad Nedeljković. – Slika autora. – Sadrži i: Ovlašan pogled ; Onaj

život ; Lek ; Imetak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 12-14.

COBISS.SR-ID 514187872

418. Na očevini / Živorad Nedeljković. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 139-140.

Pag

e15

8

COBISS.SR-ID 514438752

419. NEZIROVIĆ, Elvedin Bunar u meni / Elvedin Nezirović. – Slika autora. – Sadrži i: Usud ; Guernica ; Kosti.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 29-30.

COBISS.SR-ID 514190688

420. NIKOLIĆ, Sanja, 1976- Kapsulirana ja / Sanja Nikolić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 100.

COBISS.SR-ID 512799328

421. NOVAKOVIĆ, Duško, 1948- Milion negativa / Duško Novaković. – Slika autora. – Sadrži i: Tih nekoliko Harold

Pinterovih ; Da, putna torba, da, pitanja… ; Šezdesetogodišnjak ; Sijalica ; Poštar ;

Upadica za Oktavijana Prensa.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 4-5.

COBISS.SR-ID 514184288

422. Nezatajeno / Duško Novaković. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 220-221.

COBISS.SR-ID 514332256

423. NOVAKOVIĆ, Duško, 1948- Sladoled / Duško Novaković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 58-61.

COBISS.SR-ID 514429792

424. NUROVIĆ, Redžep, 1945- Misao o očevu ocu, ocu i njihovoj kući / Redžep Nurović. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 56-57.

COBISS.SR-ID 514429536

425. OBLUČAR, Branislav, 1978- Nešto paučinasto / Branislav Oblučar. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 43.

COBISS.SR-ID 512709984

426. OBRADOVIĆ, Biljana D. Stranci / Biljana D. Obradović. – Sadrži i: Pismo gazdi ; U supermarketu ; Razgovor u

Pag

e15

9

perionici veša.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 109-113.

COBISS.SR-ID 514098784

427. ODALOVIĆ, Nataša B., 1972- Alchajmerova ljubavnica i ja / Nataša B. Odalović. – Biografski podaci: str. 279. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 254-256.

COBISS.SR-ID 514340192

428. Posle oca / Nataša B. Odalović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 95-96.

COBISS.SR-ID 514434912

429. OŽEGOVIĆ, Saša Nepromišljene reči / Saša Ožegović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 49.

COBISS.SR-ID 514286944

430. PAČARIZ, Ilhan, 1983- Do čoveka čovek / Ilhan Pačariz. – Biografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 130-132.

COBISS.SR-ID 1024329375

431. Gipsani lavovi / Ilhan Pačariz. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 268.

COBISS.SR-ID 514342240

432. PAJIĆ, Petar, 1935- Lice moga oca / Petar Pajić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 18-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 52.

COBISS.SR-ID 514428512

433. PANCIROV, Ante, 1975- Lucija / Ante Pancirov. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Vodimo nešto što nije ljubav ;

Stravični prizor ljetne noći ; Lucija.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 30.

COBISS.SR-ID 513105504

Pag

e16

0

434. PANGARIĆ, Zlatko, 1962- Neispričana priča / Zlatko Pangarić. – Bibliografski podaci: str. 297. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Prolog ; Prvi susret ; Drugi susret ;

Intermezzo ili traganje za razlogom.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 144-150.

COBISS.SR-ID 514304864

435. Nove pesme / Zlatko Pangarić. – Ilustr. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Jutro ;

Idila II ; Idila III ; Idila IV ; Zamenice.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 45.

COBISS.SR-ID 514275680

436. [Pesme] / Zlatko Pangarić. – Sadrži i: Pridevi ; Obale ; Ljubavna I.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 34.

COBISS.SR-ID 514197344

437. PARUN, Vesna, 1922-2010 Vidrama vjerna / Vesna Parun. – Sadrži i: Dom na cesti ; Turistički plakat ; Vidrama

vjerna ; Molitva čovjeka koji je izgorio spašavajući pčele.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 7.

COBISS.SR-ID 512653664

438. PAVKOVIĆ, Vasa Septembarska loza / Vasa Pavković. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 8.

COBISS.SR-ID 514185568

439. PAVLOV, Dragoljub, 1940- Mohendžo daro / Dragoljub Pavlov. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 209-211.

COBISS.SR-ID 514331488

440. Ninive / Dragoljub Pavlov.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 17-22.

COBISS.SR-ID 188731148

441. PAVLOVIĆ, Danica, 1976- Bela smrt / Danica Pavlović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Bela smrt ; Preokret.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 49.

COBISS.SR-ID 514276704

Pag

e16

1

442. PEJKOVIĆ, Alen, 1971- Mak pomodrio za nijansu / Alan Pejković. – Slika autora. – Sadrži i: Primjena

književne kritike ; Borove iglice Hvara ; Sizif II ; Poetska simbioza ; Rijeka našeg

vremena.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 31.

COBISS.SR-ID 514190944

443. Pitam se / Alen Pejković. – Biografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: ***[Hoćeš li biti ona ista…] ; Ti dolaziš ; Izrazita

ličnost ; Suza radosnica.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 133-134.

COBISS.SR-ID 514304352

444. PENEVA, Iskra X i Y / Iskra Peneva.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 52.

COBISS.SR-ID 514288480

445. PEPIĆ, Seniha, 1989- Taj glagol / Seniha Pepić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 150.

COBISS.SR-ID 514093920

446. To / Seniha Pepić. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i

kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini):

str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 238.

COBISS.SR-ID 514423904

447. PERIŠIĆ, Vinka, 1957- Crn grab / Vinka Perišić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: U odsustvu svjetlosti ;

Pregovor za ljubav ; Nad ”Čašom plamena” V. Otaševića ; Noć bijelih livada.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 25.

COBISS.SR-ID 513071712

448. Otrovna pjesma / Vinka Perišić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 56.

COBISS.SR-ID 514289504

449. PEŠIĆ Sigma, Zoran, 1960- Nisu sve kocke iste / Zoran Pešić Sigma. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-

Pag

e16

2

240. – Sadrži i: Prostirka ; Najezda anđela ; Kaldrmžije.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 85-87.

COBISS.SR-ID 512796000

450. PETRIČEVIĆ, Paula, 1978- Apute / Paula Petričević. – Ilustr. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Apute ; O trenucima ;

Izjutra.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 56.

COBISS.SR-ID 514277472

451. PETROVIĆ, Mirjana, 1976- Atd : (iz razgovora) / Mirjana Petrović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-

240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 98-99.

COBISS.SR-ID 512796768

452. Senke / Mirjana Petrović. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Srebrna senka ; Srebrna senka II ; Srebrna senka

IV ; U senci.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 151-153.

COBISS.SR-ID 514071648

453. POGAČAR, Marko, 1984- Čovjek večera u papučama svog oca / Marko Pogačar. – Biografski podaci: str. 180. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 49.

COBISS.SR-ID 514428000

454. POGAČAR, Marko, 1984- Gusti glasovi / Marko Pogačar. – Bio-grafski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Markov trg ; Povijest ; Krastice ; Izjava koju

sam, 4. travnja 2010. godine u 4.45 ujutro, u pijanom stanju predao službenici

nacionalne agencije za knjigu, bez zapisnika.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 84-88.

COBISS.SR-ID 514294368

455. POPOVIĆ, Milan B., 1976- Moć vriska / Milan B. Popović. – Biografski podaci: str. 297. – O autoru: Krenuli su

po Sentu: str. 298.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 151-154.

COBISS.SR-ID 514305120

Pag

e16

3

456. POSILOVIĆ, Kristina, 1982- Canto azzurro / Kristina Posilović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 106-107.

COBISS.SR-ID 512802400

457. PUSLOJIĆ, Adam, 1943- Senka kamena / Adam Puslojić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. –

Sadrži i: Veliko slavlje ; Pevajući glas ; Osećajnost smrtnosti ; Strepnja i strah ;

Molitva ; Negde između ; Hram ; Nevinost jave.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 46-51.

COBISS.SR-ID 512788576

458. RADISAVLJEVIĆ, Zoran, 1952- Strašan san / Zoran Hr. Radisavljević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 68.

COBISS.SR-ID 514430816

459. RADOJČIĆ, Saša, 1963- Orfej u glavnom gradu / Saša Radojčić. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 93-96.

COBISS.SR-ID 514077280

460. RADONJIĆ, Viktor, 1973- Kao naznaka / Viktor Radonjić. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 135-143.

COBISS.SR-ID 514304608

461. Sricanjem u naslov / Viktor Radonjić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 56.

COBISS.SR-ID 514289760

462. Tmina i srebro / Viktor Radonjić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci. str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 100.

COBISS.SR-ID 514435680

463. RADOVIĆ, Borislav, 1937- ”Ernestine Hof” / Borislav Radović. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31, 2014, str. 5.

Pag

e16

4

COBISS.SR-ID 514121056

464. RADOVIĆ, Duško, 1922-1984 T / Duško Radović. – Slika autora. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 5.

COBISS.SR-ID 514443104

465. RAIČEVIĆ, Miodrag, 1955- O ženskoj nesposobnosti da proceni štetu / Miodrag Raičević. – Biografski podaci: str.

278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 226.

COBISS.SR-ID 514333280

466. RAKIĆ Šaranac, Marija, 1982- Tragovi / Marija Rakić Šaranac. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 147-150.

COBISS.SR-ID 514071392

467. RALEVIĆ, Velimir, 1970- Prigovor danu / Velimir Ralević. – Bio-grafski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 163.

COBISS.SR-ID 514072672

468. REBRONJA, Ismet, 1942-2006 Vratio se otac / Ismet Rebronja. – Slika autora. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 181-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 54.

COBISS.SR-ID 514429024

469. Život / Ismet Rebronja. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942-

2006.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. [32].

COBISS.SR-ID 514407008

470. REBRONJA, Nadija, 1982- Kapi / Nadija Rebronja. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 51.

COBISS.SR-ID 514287712

Pag

e16

5

471. Patrisija, flamenko plesačica / Nadija Rebronja. – Biografski podaci: str. 279. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 266.

COBISS.SR-ID 514341728

472. REPMAN, Danijela, 1976- Kao talas / Danijel Repman. – Sadrži i: Reči ; Naspram ; Impregnacija vremena.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 159-161.

COBISS.SR-ID 514092128

473. REŠIN Tucić, Vujica, 1941-2009 Ispružena ruka / Vujica Rešin Tucić. – Slika autora. – Beleška o autoru. – Sadrži i:

Sanjao sam drvo ; Svet je nestao ; Srce mi je pevalo ; Strepnja i očajanje.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 3.

COBISS.SR-ID 514184032

474. RISOJEVIĆ, Ranko, 1943- Otac / Ranko Ristojević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autoru:

Krenuli su po Sentu: str 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 55.

COBISS.SR-ID 514429280

475. RISTOVIĆ, Ana, 1973- Gledajući drveće : (strah od toga da nećeš čuti) / Ana Ristović. – Fotogr. – Tema

broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-

182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 97-98.

COBISS.SR-ID 514435168

476. [Pesme] / Ana Ristović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Podzemna ljubav ; Prvi

led.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 18.

COBISS.SR-ID 513006176

477. SAVIĆ, Blagoje, 1951- Put ocu, nakon njegove smrti / Blagoje Savić. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 67.

COBISS.SR-ID 514430560

478. SAVIĆ Ostojić, Bojan, 1983- Iz stereorame / Bojan Savić Ostojić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 72-76.

Pag

e16

6

COBISS.SR-ID 188735756

479. SELMANOVIĆ, Anida Kapi / Anida Selmanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 157-158.

COBISS.SR-ID 514092384

480. SIMIĆ, Goran, 1952- Otac i pčele / Goran Simić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 69.

COBISS.SR-ID 514431072

481. SOFTIĆ, Faiz, 1958- Ralo moga oca / Faiz Softić. – Biogra-fski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 232-233.

COBISS.SR-ID 514334560

482. SOREL, Sanjin, 1970- O svemu pomalo / Sanjin Sorel. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. –

Sadrži i: Vrtlarenje, gredice ; Strašna je glad ; Opaske o taštinama ; Čuda u Bujskoj

11, u Rijeci ; I… ; Ako znate šta mislim ; Vrapčja trpeza ; O svemu pomalo.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 103-109.

COBISS.SR-ID 514056288

483. Usputnosti / Sanjin Sorel. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. –

Sadrži i: Nešto o granicama ; Sunce baca sjenu ; Rječne okuke ; Proizvodnja

prirodnog osjećaja ; Jedno malo preporučeno ubojstvo ; Škropljenje antropologa ; Šah

mat ministru prosvete.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 90-97.

COBISS.SR-ID 512796512

484. STANIČIĆ, Martina Hrvatska estrada / Martina Staničić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 41.

COBISS.SR-ID 514285408

485. STANKOVIĆ Benak, Vesna, 1969- Klepsidra / Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Stupica ; Kao

grlom klepsidre ; San ; Posjetitelj (pospremanje tišine) ; Pulsiram sivo-plavo ; Dva

tijela u praznini.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 9.

Pag

e16

7

COBISS.SR-ID 512923232

486. [Pesme] / Vesna Stanković Benak. – Sadrži i: Naći će te glas ; O krhotinama ;

Ljudi koji venu ; Lica ; Mjesto gdje su oni ; Svakodnevni ritual kolovoškoga podneva

; Izrezujem vrata u mraku ; Fuga ; Niti pada, niti ustaješ ; Rub ; Suncokret, pepeo ;

Prostor na kojem prebivam ; S pticama kao sa svojima ; Kad se budi voda ; Slika rata ;

Pod crnim raskošnim listom.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 13-15.

COBISS.SR-ID 514287968

487. STANOJEVIĆ, Dobrivoje, 1958- Šumor / Dobrivoje Stanojević. – Sadrži i: Jesenjinu otpozdrav na pismo ; Skitnice od

nesa ; Pesnik na umoru ; Rođen dvadesetog oktobra ; Metla ; Birači ; Navika ; Jednom

ću se susreti sa mnom ; Ko u kao kakao iz kala ; Drumovi će poželeti pesnika ; Pesnik

u mehani.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 117-125.

COBISS.SR-ID 514098016

488. Živorad / Dobrivoje Stanojević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 72-74.

COBISS.SR-ID 514431584

489. STOJANOVIĆ Pantović, Bojana, 1960- Dalijev časovnik / Bojana Stojanović Pantović. – Biografski podaci: str. 292. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Herina ljubav ; Krvno srodstvo

; Itaka ; Bezglava žena ; U obruču.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 118-121.

COBISS.SR-ID 514059872

490. STOJKOVIĆ, Dušan Apoteka i adresa / Dušan Stojković. – Sadrži i: Apoteka ; Adresa.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 100-102.

COBISS.SR-ID 514105184

491. STOJNIĆ, Vladimir, 1980- Fotografija br. 1 / Vladimir Stojnić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 103-104.

COBISS.SR-ID 514436448

492. Iz rukopisa / Vladimir Stojnić. – Sadrži i: ***[Staklo na …] ; ****[Buđenje,

danas nema…] ; Mali trenutak ; Kalemegdan ; ***[Ležaj pred otvorenih…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 77-80.

COBISS.SR-ID 188736012

Pag

e16

8

493. STUPAR, Tanja Napokon se nešto desilo / Tanja Stupar.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 4.

COBISS.SR-ID 513129312

494. SULJIĆ-Boškailo, Bisera Vilenjak / Bisera Suljić-Boškailo.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 40.

COBISS.SR-ID 514284896

495. ŠAJIN, Aleksandar Istini za volju / Aleksandar Šajin. – Slika autora. – Sadrži i: Ja i Fidel Kastro ; Tu je…

; Ti…..

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 27.

COBISS.SR-ID 514190176

496. ŠAMIĆ, Jasna, 1949- Buvljak / Jasna Šamić. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – od. 13, br. 28/29 (2013), str. 54-57.

COBISS.SR-ID 514052448

497. Gradovi, snjegovi i san / Jasna Šamić. – Sadrži i: Mladić sa rukavicama ; Rodni

grad ; Čarobno groblje ; Grad na više obala ; Most ; Pjesma majci ; Leviathan ; Tijela

od alabastera.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 5-16.

COBISS.SR-ID 514356064

498. Svjetlo mraka / Jasma Šamić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31, str. 222-223.

COBISS.SR-ID 514332512

499. ŠAPONJA, Nenad, 1964- Očevidnost : (odlomak iz poeme, 31-59) / Nenad Šaponjić. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 81-82.

COBISS.SR-ID 514432864

500. ŠARENKAPIĆ, Šaban, 1956- Bulumenta pozdravlja vođu / Šaban Šarenkapić. – Slika autora. – Sadrži i: Put

blagostanja ; Duhovna norma ; Granica iščeznuća.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 20.

Pag

e16

9

COBISS.SR-ID 514188640

501. Nasljedna rutina / Šaban Šarenkapić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str.

239-240. – Sadrži i: Crvene kuće ; Usudne zlosti ; Oda sitosti ; Starogodna jeza ;

Promjena navike ; Šejh Muhamed ; Nasljedna rutina.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 70-74.

COBISS.SR-ID 512793952

502. ŠEHABOVIĆ, Šejla O filmovima i o ratu / Šejla Šehabović. – Slika autora. – Napomene i bibliografske

reference uz tekst. – Sadrži i: I ja ne mogu, sve i da hoću, zaboraviti ; Kako napraviti

narativ o silovanju? ; Ćursi-dova ; Ničija zemlja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 32-33.

COBISS.SR-ID 514191200

503. ŠEHIĆ, Faruk Naša tijela su krasne paklene mašine / Faruk Šehić. – Slika autora. U:

Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 28.

COBISS.SR-ID 514190432

504. ŠIMOKOVIĆ, Marija, 1947- Azurni kovčeg / Marija Šimoković. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 17.

COBISS.SR-ID 513088608

505. Pokušaj živopisa Bajlonijeve pijace enkaustikom / Marija Šimoković. –

Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 40-44.

COBISS.SR-ID 514292320

506. ŠLJIVIĆ, Sonja Vrh olovke / Sonja Šljivić. – Slika auto-ra. – Sadrži i: Troja ; Bližnji ; Sve što kažem

dodirnuto je usnama ; ***[U ugašenom danu…].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 43.

COBISS.SR-ID 514192736

507. ŠLJIVOVIĆ, Mladen, 1976- Priručnik za snove i kvantnu mehaniku / Mladen Šljivović. – Slika autora. – Sadrži i:

Vukan na godišnjem odmoru ; Huni na eksurziji ; Varvari kasne ; Na raskršću pred

bojnim poljem.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 40-41.

COBISS.SR-ID 514192224

Pag

e17

0

508. Lav u kuhinji / Mladen Šljivović. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Zen za ligu šampiona ; Balada o lovcu na

lavove ; Lavovi i kajsije ; Piletina sa pečurkama i bambusom ; Zen u Požeškoj.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 125-129.

COBISS.SR-ID 514300512

509. ŠODAN, Damir, 1964- Café Apollinaire / Damir Šodan. -Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Goranovo stoljeće ; Pedesete ; Poslanica Vladimiru

Holanu ; Baršunasta žena ; Dopisnica iz Kyota, ili – o vječnosti.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 58-67.

COBISS.SR-ID 514052704

510. Haikui / Damir Šodan.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 114-116.

COBISS.SR-ID 514098272

511. Vrata Otranta / Damir Šodan. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 239.

COBISS.SR-ID 514336352

512. ŠUJICA, Božidar, 1936- Čemu si posvetio svoj život, hej oče! / Božidar Šujica. – Fotogr. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 53.

COBISS.SR-ID 514428768

513. TADIJANOVIĆ, Dragutin Balada o zaklanim ovcama / Dragutin Tadijanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 21.

COBISS.SR-ID 513097824

514. TANASIJEVIĆ, Rade, 1962- Pšenični oblak / Rade Tanasijević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 107.

COBISS.SR-ID 514099296

515. Šljivik / Rade Tanasijević. – Biografski podaci: str 293. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 110.

COBISS.SR-ID 514077792

Pag

e17

1

516. Tromb / Rade Tanasijević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 83.

COBISS.SR-ID 514433120

517. TILI, Robert, 1959- Problem (ne)iskrenosti / Robert G. Tilly.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 20.

COBISS.SR-ID 514271584

518. TOMAŠ, Marko S rukama pod glavom / Marko Tomaš.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 18.

COBISS.SR-ID 513138528

519. TOMAŠEVIĆ, Boško, 1947- Sanjarenje na đubrištu o večnosti i beskraju / Boško Tomašević. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Sveži šljam ; Višak odsanjane krvi ; Sanjarenje

na đubrištu o večnosti i beskraju ; Ne mogu obnoviti svoja žaljenja ; Krećeš u život za

gore ; Red mogućeg spasenja ; Blaga uspomena na život.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 52-64.

COBISS.SR-ID 512793184

520. TOMIĆ, Miroslav, 1963- Kada zaspi zlo / Miroslav Tomić. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 59.

COBISS.SR-ID 514278240

521. TONTIĆ, Stevan, 1946- S glavom u torbi / Stevan Tontić. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 111-112.

COBISS.SR-ID 514056544

522. TOPIĆ, Jasmina, 1976- Mimikrija / Jasmina Topić. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po

Sent: str. 292-300. – Sadrži i: Vidljivi predeo ; O nerođenoj deci ; Duplo dno ; Tepko

meškoljenje ; Mimikrija ; Gorka tableta ; Soba se rasklapa ; Jastučić ; Strah od toga da

to više nećeš biti ti.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 111-122.

COBISS.SR-ID 514300000

Pag

e17

2

523. TRAJKOVIĆ, Nenad Igra procenta / Nenad Trajković. – Sadrži i: Na žici ; Kroz staklo ; Razgovor koji smo

trebali preskočiti.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), Str. 142-144.

COBISS.SR-ID 514116704

524. TRAVANČIĆ, Melida, 1985- Slika sadašnjosti / Melida Travančić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 106-107.

COBISS.SR-ID 514436960

525. TRIPKOVIĆ, Dragana Kurve i umjetnici / Dragana Tripković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-

294. – Sadrži i: Paukove zastave ; More ; Kurve i umjetnici.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 122-127.

COBISS.SR-ID 514060128

526. TUCIĆ, Siniša, 1971- Ćilim i metla / Siniša Tucić. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Riblja kost je i dalje visila na zgradi ; Šifre

menstruacije ; Soba bez zgrade ; Metla je neupotrebljivo oružje iznad pakla ; Nemoćan

kepec.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 103-110.

COBISS.SR-ID 514299744

527. TURKOVIĆ, Edin, 1996- To / Edin Turković. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog

brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 235.

COBISS.SR-ID 514399584

528. ULJAREVIĆ, Jovanka, 1979- Paralelistička ljubav / Jovanka Uljare-vić. – Beleška o autoru: str. 61. – Sadrži i:

Paralelistička ljubav ; Apokaliptika sna ; Apokaliptika sna ; Za moju babu bijah

đavolje dijete ; Putovanje ; Nepozvana ; Dne-vnik.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2006), str. 60-61.

COBISS.SR-ID 514408288

529. [Pesme] / Jovanka Uljarević. – Beleška o autoru: str. 60. – Sadrži i:

Paralelistička ljubav ; Apokaliptika sna ; Za moju babu bijah đavolje dijete ; Putovanje

; Nepozvana ; Dnevnik.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 60-61.

Pag

e17

3

COBISS.SR-ID 514278496

530. URSU, Ileana, 1954- Gugutka / Ileana Ursu. – Sadrži i: Putovanje ; Pevam ; Danas ; Nešto mislim.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 103-106.

COBISS.SR-ID 514105440

531. VASIĆ, Bojan, 1985- ***[Započeti pesmu…] / Bojan Vasić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 270.

COBISS.SR-ID 514342752

532. VASIĆ Kanački, Marija, 1977- Kadriranje : ja kao otac / Marija Vasić Kanački. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 178-179.

COBISS.SR-ID 514442848

533. VUČKOVIĆ, Goran, 1965- Nevidelica / Goran Vučković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 111.

COBISS.SR-ID 512802912

534. VUČKOVIĆ, Milica Posle postmodernizma / Milica Vučković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 149.

COBISS.SR-ID 514094176

535. VUČKOVIĆ, Rade Bal Roma / Rade Vučković Niški.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 35.

COBISS.SR-ID 512695136

536. VUJČIĆ, Nikola Dodir / Nikola Vujčić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 227-228.

COBISS.SR-ID 514333536

537. VUJOVIĆ, Novica ***[Nikome nije čudno…] / Novica Vujović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 49.

Pag

e17

4

COBISS.SR-ID 514287200

538. ***[Odjednom osjećam…] / Novica Vujović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 18.

COBISS.SR-ID 513138784

539. VUKADINOVIĆ, Miljurko Opasno je ne raditi / Miljurko Vukadinović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 44.

COBISS.SR-ID 512712544

540. VUKIĆEVIĆ, Danica, 1959- Dve tetke / Danica Vukićević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 37-40.

COBISS.SR-ID 188732684

541. VUKOMANOVIĆ, Vladimir, 1986- Sustva / Vladimir Vukomanović Rastegorac. – Biografski podaci: str. 279. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 271-273.

COBISS.SR-ID 514343264

542. VUKOVIĆ, Davor Bezazlenost / Davor Vuković. – Bio-grafski podaci: str. 300. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Sjene ; Rastem ; Bezimeni putnik u visine ; Moć.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 96-102.

COBISS.SR-ID 514299488

543. VUKOVIĆ, Marko, 1975- Ogledalo / Marko Vuković. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Ogledalo ; Obavijač oko

mene.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – str. 58.

COBISS.SR-ID 514277984

544. VUKSANOVIĆ, Olivera, 1973- Palidrvca / Olivera Vuksanović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Imena, duše ; Uzdasi,

zviždući ; Palidrvca, dlanovi.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 42.

COBISS.SR-ID 512709728

545. ZALIHIĆ, Almir, 1960- U čekaonici logopeda / Almir Zalihić. – Biografski podaci: str. 300. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Mauri i riječi ; Postratne pomirbene

Pag

e17

5

inicija-tive ; Svako je polje groblje ; Zavjetovani da pripitome hobotnicu zla ; Mir u

Evropi ; Đa-volja kutija ; Ovo su pobijeni ; ***[Toplo prijepodne…] ; ***[Dok samo

polovina…] ; Nemoj jesti sam ; Riječ dvije o svanuću ; U čekaonici logopeda ; Zimska

idila ; O ; Čamci na obali ; Povratak ; Neugoda povratka ; Tabla ; Običan dan.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 61-78.

COBISS.SR-ID 514293088

546. ZEKIĆ, Alma, 1995- To / Alma Zekić. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog

brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 237.

COBISS.SR-ID 514423648

547. ZELENIKA, Zoran, 1974- Upad / Zoran Zelenika. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Dovoljno jasno? ; Radost ; Piši-

briši ; Isteko rok.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 44.

COBISS.SR-ID 514275424

548. ZUZIJA, Dalibor, 1974- Velegradska jesen / Dalibor Zuzija. – Ilustr. – Bleška o autoru. – Sadrži i: Velegradska

jesen ; Zadavljeni san.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 48.

COBISS.SR-ID 514276448

549. ŽETICA, Adnan, 1980- Algebra / Adnan Žetica. – Sadrži i: Šećer ; Algebra ; Sat ; Ljubavna ; Jastuk.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 92-95.

COBISS.SR-ID 188737548

550. ŽIVANČEVIĆ, Nina, 1957- Avionski sonet br. 3,4,5,6,7,8… / Nina Živančević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 23-25.

COBISS.SR-ID 188731660

551. ŽIVANOVIĆ, Branislav, 1983- Linija / Branislav Živanović. – O auto-rima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. –

Sadrži i: Dan u kostima ; Trula jabuka ; Linija.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 108-110.

COBISS.SR-ID 512802656

Pag

e17

6

552. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Astapovo : izbor / Nikola Živanović ; izbor i komentar Borislav Radović. – Napomene

i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 6-13.

COBISS.SR-ID 188721164

553. Neke nove pesme / Nikola Živanović. – Sadrži i: Jednina ; Bolovi ; Ex nihilo ;

Ovaj i onaj svet ; Enciklopedija ; Buđenja ; Izlaz ; Mojoj generaciji ; Devojke ;

Katalozi ; Čekajući da padnem u koš ; Kontraživot ; Pidžama ; Prognoza ; Kuća mojih

roditelja ; Harem majki ; Stranci.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 14-29.

COBISS.SR-ID 188721420

554. Slom / Nikola Živanović. – Biografski podaci: str. 300. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Prve moje ; Ana Gerun ; Pseći život.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 123-124.

COBISS.SR-ID 514300256

821.163.4-2 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. DRAMA

555. ĐUKOVIĆ, Kristina, 1981- Izgubljeni dugmići : pozorišni komad za decu / Kristina Đuković. – Slika autora. –

Beleška o autoru: str. 56.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 56-67.

COBISS.SR-ID 514200928

556. HALILOVIĆ, Enes, 1977- Raskrsnica / Enes Halilović. – Bio-grafski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 275-276.

COBISS.SR-ID 514344288

557. KNEŽEVIĆ, Marija, 1963- Sveti Nikola : (jedna od tri jednočinke objedinjene u knjizi ”Kuhinja”) / Marija

Knežević. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 25.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 25-33.

COBISS.SR-ID 514200160

Pag

e17

7

558. NOVAKOVIĆ, Aleksandar, 1975- Ničije dete / Aleksandar Novaković. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 46.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 46-55.

COBISS.SR-ID 514200672

559. PAJIĆ, Milenko Majke u skupštini / Milenko Pajić. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 3.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 3-7.

COBISS.SR-ID 514199392

560. PANGARIĆ, Zlatko Sveštenici smeća : (drama u 1/2 čina) / Zlatko Pangarić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 24-28.

COBISS.SR-ID 514281824

561. RADIŠIĆ, Branislav, 1953- Fotomask : predstava u dve scene / Branislav Bane Radišić. – Slika autora. – Beleška

o autoru: str. 8.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 8-18.

COBISS.SR-ID 514199648

562. SADIKOVIĆ, Samir Ekser / Samir Sadiković. – Biografski podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 272-282.

COBISS.SR-ID 514077024

563. SIMIĆ, Milan R., 1959- Ispovest revolucionara Borisa Davidoviča Novskog : monodrama / Milan R. Simić. –

Ilust.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 14-17.

COBISS.SR-ID 513130848

564. Snevač od slame / Milan R. Simić. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 19.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 19-24.

COBISS.SR-ID 514199904

565. SOĆANIN, Siniša, 1972- Dekrešendo : radio-drama o stanju posle čekanja / Siniša Soćanin. – Slika autora. –

Beleška o autoru: str. 34.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 34-45.

Pag

e17

8

COBISS.SR-ID 514200416

821.163.4-3 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. PROZA

566. AĆIN, Jovica Ambis / Jovica Aćin. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 6-7.

COBISS.SR-ID 513087328

567. ALBAHARI, David Dve priče / David Albahari. – Sadrži i: Pero ; Boja očiju.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 16.

COBISS.SR-ID 512665952

568. ALEMPIJEVIĆ, Milen Digestia mortis / Milen Alempijević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 27.

COBISS.SR-ID 513104480

569. BARNA, Laura Dijalog o kamenu / Laura Barna. – Ilust.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (2004), str. 27.

COBISS.SR-ID 514118240

570. Mislilac u službi / Laura Barna.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br- 14/15 (april 2006), str. 47-48.

COBISS.SR-ID 514286688

571. Piroman / Laura Barna.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 21.

COBISS.SR-ID 514271840

572. BLAGOJEVIĆ, Berislav, 1979- Ostaje nam toledo / Berislav Blagojević. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 142-145.

COBISS.SR-ID 514323808

573. BOŠNJAK, Vesna Na žici / Vesna Bošnjak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 30-31.

Pag

e17

9

COBISS.SR-ID 514196576

574. BULIĆ, Zehnija, 1970- Gore navedeni razlozi / Zehnija Bulić. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 292-300. – Sadrži i: Predvodnička obuka ; Londža zelena ;

Taksirat.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 213-216.

COBISS.SR-ID 514312032

575. CVETKOVIĆ, Milomir Bata, 1962- Dragi Dragutine ; Sunčev breg / Milo-mir Bata Cvetković. – Beleška o autoru: str. 33.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 32-33.

COBISS.SR-ID 514197088

576. ĆELIĆ, Živojin, 1954- Otapanje velikog glečera / Živojin Ćelić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 117-122.

COBISS.SR-ID 514437984

577. ĆULIBRK, Gordana Književno veče / Gordana Ćulibrk. – Zajed. stv. nasl: Kratka priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.

COBISS.SR-ID 514029664

578. DEMIĆ, Mirko, 1964- Prolegomena za poziv novinarski / Mirko Demić. – Ilustr. – Odlomak iz romana

”Jugoslovenski Gandi”. – Beleška o autoru: str. 13.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 12-13.

COBISS.SR-ID 514202464

579. DERKAČ Beslić, Lana Posuda za sapun / Lana Derkač Beslić. – Ilustr. – Beleška o autoru: str. [27].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 26-27.

COBISS.SR-ID 513073504

580. DORIN, Lara Tu nema nikoga / Lara Dorin.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 162.

COBISS.SR-ID 514091872

581. FOLIĆ, Miloš, 1984- Lift / Miloš Folić. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

Pag

e18

0

str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 208-213.

COBISS.SR-ID 514074464

582. GOBO, Sandro Pet priča / Sandro Gobo. – Sadrži i: Transformacija ; Izbor ; Život ; Izletnici ; Odmor.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 24.

COBISS.SR-ID 513140320

583. GOJKOV, Dušan, 1965- No 1/4 / Dušan Gojkov. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 86-88.

COBISS.SR-ID 514433632

584. GRBOVIĆ, Dragan Dimitrije uči da ćuti / Dragan Grbović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 54.

COBISS.SR-ID 514288992

585. GVERO, Jovan Gomila / Jovan Gvero. – Sadrži i: Ovih dana ; Putovanje u troje ; Povitih ramena ;

Gomila.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 32.

COBISS.SR-ID 512692064

586. HALILOVIĆ, Amela Mikro priče / Amela Halilović. – Sadrži i: Ruže ; Poklon ; Tačka.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 222.

COBISS.SR-ID 514089568

587. HALILOVIĆ, Enes Crtice, po sećanju / Enes Halilović. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942-

2006. – Sadrži i: Pisanje ; Sudžuk ; Do kraja ; London ; Pišo ; Ljudska prava ; Umrlice

; Objašnjenje ; Onaj ; Jugoslavija ; Laži ; Zanu ; Istina ; Kokoške ; Dobro obavešteni ;

Etimologija ; Braća ; Tito ; Demokratija.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. 5-8.

COBISS.SR-ID 512160352

588. Kiša / Enes Halilović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 23.

COBISS.SR-ID 513099104

Pag

e18

1

589. HUSIĆ, Ajdin 1973 / Ajdin Husić. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (2004), str. 21.

COBISS.SR-ID 514030176

590. ILIĆ, Mikica Seča paralelnih / Mikica Ilić. – Sadrži i: Matematički kompromis ; Ne bacaj biserje

pred svinje ; Taktička obuka ; Običaj ; Vera i nevera ; Ko se smeje zlo ne misli ; Trn u

brvnu oka mog ; Happy end ; Dugo skrivana istina o mobilnoj telefoniji (Bajka za

moder-nu decu) ; Dugo skrivana istina o cvrčku i mravima (Bajka za staromodnu

decu).

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 50-53.

COBISS.SR-ID 514276960

591. ILIĆ, Slađana, 1974- Dodirne tačke / Slađana Ilić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 118-130.

COBISS.SR-ID 514323040

592. JAGIĆ, Dorta Riblje oko / Dorta Jagić. – Ilustr. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 16-17.

COBISS.SR-ID 513005152

593. JAŠOVIĆ, Predrag, 1971- Nad likom oca / Predrag Jašović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. –

O autorima: Krenuli smo po Sentu: str. 180-182. – Sadrži i: Nad imenom oca.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 91-93.

COBISS.SR-ID 514434400

594. JOVANOVIĆ, Danijela, 1976- Soko i gugutka / Danijela Jovanović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 181-185.

COBISS.SR-ID512808288

595. KALAMUJIĆ, Lejla, 1980-

Povratak među zvijezde / Lejla Kalamujić. – Biogradski podaci: str. 292-300. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 230-235.

COBISS.SR-ID 514312544

Pag

e18

2

596. KAMERIĆ, Melina Lola / Melina Kamerić. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 210-212.

COBISS.SR-ID 514311776

597. KARABEG, Emira Devetka / Emira Karabeg.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 28-29.

COBISS.SR-ID 514196320

598. KARAKAŠ, Damir, 1967- Blue Moon / Damir Karakaš. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 95-106.

COBISS.SR-ID 512897376

599. KARANOVIĆ, Zvonko, 1959- Snovi / Zvonko Karanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 26-32.

COBISS.SR-ID 188731916

600. KWAYA Prekid * Rascep * Odlazak / Kwaya. – Kwaya za početnike: str. 30.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 28-30.

COBISS.SR-ID 514038112

601. LEŠTARIĆ, Vrsan, 1977- Soba na raskršću vetrova / Vrsan Leštarić. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 31.

COBISS.SR-ID 514038624

602. LUKAČ, Rajko, 1952- Cigarete iz kukuruzne svile / Rajko Lukač. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci:

str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 114-116.

COBISS.SR-ID 514437728

603. LJUBIČIĆ, Čedomir Ne, takav ovuda nije prošao / Čedomir Ljubičić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 24-27.

COBISS.SR-ID 514196064

Pag

e18

3

604. LJUBINOVIČ, Jan Plexus / Jan Ljubinovič.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 22-23.

COBISS.SR-ID 513098848

605. MAKSIĆ, Ivana, 1984- Izvan komunikacije / Ivana Maksić. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži: Kritika cveća ; Usmeno/pismeno.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 144-146.

COBISS.SR-ID 514071136

606. MANDIĆ, Zoran, 1950- Sa oboda sna : (pričice o paralaksama) / Zoran M. Mandić. – Biografski podaci: str.

286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Kafkina fontana ; Ne

znam ; Još čujem njen glas.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 128-131.

COBISS.SR-ID 514060384

607. MARINŠEK Nikolić, Mirjana, 1947- Madlenčići svih ovih godina / Mirjana Marinšek Nikolić. – Biografski podaci: str. 296.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (jun 2012), str. 174-177.

COBISS.SR-ID 193644812

608. Ćaletov ćale / Mirjana Marinšek Nikolić. – Tema broja: Otac. – Beleška o

autoru: str. 181.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 108.

COBISS.SR-ID 514437216

609. MARKOVIĆ, Slavoljub, 1950- Kome smo potrebni / Slavoljub Marković. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 167-173.

COBISS.SR-ID 514309728

610. Zaboravljanje / Slavoljub Marković. – Biografski podaci: str. 286. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 203.

COBISS.SR-ID 514073952

611. Novelete / Slavoljub Marković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-

240. – Sadrži i: Nekad i sad ; Njegov brat ; Domar.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 134-135.

Pag

e18

4

COBISS.SR-ID 512804192

612. MAROJEVIĆ, Igor, 1968- Muška priča / Igor Marojević. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str.141-163.

COBISS.SR-ID 512806496

613. MATIĆ, Edi, 1962- Pele i arze : (jednoj lijepoj pjesmi…) / Edi Matić. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 136-140.

COBISS.SR-ID 512804448

614. MICIĆ, Milan Mozak duži od kičme / Milan Micić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

– Sadrži i: Kratka povest o stepeništima poznanja ; Marš konjice u sumrak ; Ubistvo u

selu Beli makovi.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 200-202.

COBISS.SR-ID 514073696

615. MILIĆEVIĆ, Milojko Sanjar i svinjar ; Bal kod Česterfildovih / Milojko Milićević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 53.

COBISS.SR-ID 514288736

616. Skica za biografiju / Milojko Milićević. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.

COBISS.SR-ID 514030944

617. MITROVIĆ, Milunika Sarajevo u dve slike Arijana, ljubavi moja / Milunika Mitrović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 199-206.

COBISS.SR-ID 514090592

618. MONROS- Stojaković, Silvija, 1949- Shvata ona / Silvija Monros – Stojaković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 20.

COBISS.SR-ID 513139808

619. MUSABEGOVIĆ, Senadin, 1970- Konac pamučne majice pod pazuhom / Senadin Musabegović. – Biografski podaci:

str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 107-117.

Pag

e18

5

COBISS.SR-ID 512897632

620. NAIBI, Jelena Tajna srećnog braka / Jelena Naibi. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.

COBISS.SR-ID 514030688

621. NEZIROVIĆ, Elvedin, 1976- Oči / Elvedin Nezirović. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli smo po

Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 207-209.

COBISS.SR-ID 514311520

622. OKLAPI, Hana, 1983- Mrlja na plafonu / Hana Oklapi.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str.46.

COBISS.SR-ID 514286432

623. Poruka / Hana Oklapi. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 62.

COBISS.SR-ID 514279008

624. PAJIĆ, Milenko, 1950- Tri mala čuda / Milenko Pajić. – Biografski podaci: str. 289. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Dvojnik ; Amerika u snu ; Čudo mašina.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 193-199.

COBISS.SR-ID 514073440

625. PANTIĆ, Mihajlo, 1957- Zulu warriors : (slika sa ocem) / Mihaj-lo Pantić. – Fotogr. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 123-131.

COBISS.SR-ID 514438240

626. PAPIĆ, Srđan, 1977- Odoleti iskušenju / Srđan Papić. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (2002), str. 31.

COBISS.SR-ID 512690016

627. PAŠIĆ, Mirzana Bijeli teatar : radosti mladog Vertera / Mirzana Pašić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 20-21.

Pag

e18

6

COBISS.SR-ID 514281312

628. PAUNOVIĆ, Zoran Ž., 1970- Skok / Zoran Ž. Paunović. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/26 (2015), str. 217-221.

COBISS.SR-ID 514089824

629. POPOVIĆ, Milorad Nikad neću vidjeti Buenos Aires / Milorad Popović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 191-192.

COBISS.SR-ID 514091104

630. PREPISKA: Meša Selimović – Edvard Kocbeg / [priredio Tvrtko Klarić]. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 32/33 (2014), str. 199-203.

COBISS.SR-ID 512818016

631. PRODANOVIĆ, Mileta Sakotsarijev katalog / Mileta Prodanović. – Odlomak iz neobjavljenog romana “Vrt u

Veneciji”.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 10-12.

COBISS.SR-ID 513087840

632. RADONJIĆ, Viktor, 1973- Podrum / Viktor Radonjić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 164-180.

COBISS.SR-ID 512807776

633. RADOVIĆ, Branislav Orfej / Branislav Radović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 207-216.

COBISS.SR-ID 514090336

634. REBRONJA, Ismet Pet sablji i rana kruška / Ismet Rebronja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 13-15.

COBISS.SR-ID 514194528

635. REPEŠA, Adnan, 1978- Zavjesa / Adnan Repeša. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 217-229.

Pag

e18

7

COBISS.SR-ID 514312288

636. RISTIĆ, Dragan, 1948- I? / Dragan J. Ristić. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.

COBISS.SR-ID 514030432

637. RISTIĆ, Slađana Znak proleća / Slađana Ristić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 32.

COBISS.SR-ID 513106784

638. SADIKOVIĆ, Samir, 1963- Tri priče / Sami de Sad. – Pravo ime autora je Samir Sadiković. – Biografski podaci:

str. 298. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Red ; Glasine ;

Stvari oko kojih se nekad svađamo.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 203-206.

COBISS.SR-ID 1024329631

639

SARIĆ, Zvonko, 1963- Kao i uvek / Zvonko Sarić. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembra 2002), str. 33.

COBISS.SR-ID 512692320

640. SAVIĆ Ostojić, Bojan, 1983- Desperado / Bojan Savić Ostojić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 136-137.

COBISS.SR-ID 514097504

641. SIJARIĆ, Safet, 1952- Životna šansa / Safet Sijarić. – Biografski podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2017), str. 204-207.

COBISS.SR-ID 514074208

642. SIMIĆ, Mima Svjetionik / Mima Simic. – Beleška o autoru: str. 55.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 54-55.

COBISS.SR-ID 514277216

643. SIMONOVIĆ, Dejan, 1960- Vetar / Dejan Simonović. – Biografski podaci: str.298. – O autorima: Krenuli su po

Pag

e18

8

Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 197-202.

COBISS.SR-ID 514311264

644. SOĆANIN, Siniša, 1972- Zemljo otvori se / Siniša Soćanin. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2102), str. 236-238.

COBISS.SR-ID 514312800

645. SOKIĆ, Vladan Kako je dželat zamalo pronašao giljotinu / Vladan Sokić. – Zajed. stv. nasl.: Kratka

priča.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (2004), str. 21.

COBISS.SR-ID 514029920

646. SRDIĆ, Srđan, 1977- Na prvoj liniji fronta / Srđan Srdić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 131-141.

COBISS.SR-ID 514323552

647. ŠAJTINAC, Uglješa, 1971- U liftu / Uglješa Šajtinac.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 16.

COBISS.SR-ID 514202976

648. Jutro njih dvoje / Uglješa Šajtinac. – Bibliogafski podaci: str. 298. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 163-166.

COBISS.SR-ID 514309216

649. ŠAMIĆ, Jasna, 1949- Tata / Jasna Šamić. – Odlomak iz romana ”Mraz i pepeo”, Sarajevo, 1989. – Tema

broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-

182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 109-113.

COBISS.SR-ID 514437472

650. ŠARIĆ, Sekule Prolećni Mag / Sekule Šarić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 38.

Pag

e18

9

COBISS.SR-ID 514198112

651. ŠĆEKIĆ, Novo Ništarija / Novo Šćekić. – Str. 12: Izvinjenje piscu / E.[Enes] H.[Halilović].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 12.

COBISS.SR-ID 514194272

652. ŠIMIĆ, Ivica Plakati od lipote / Ivica Šimić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 31.

COBISS.SR-ID 514038368

653. TIJARDOVIĆ, Ivan, 1987- Olga / Ivan Tijardović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 186.

COBISS.SR-ID 512808544

654. TILI, Robert, 1957- Easy Rider / Robert G. Tilly. – Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 25.

COBISS.SR-ID 514031200

655. TODOROVIĆ, Miroljub, 1940- Šatro priče / Miroljub Todorović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. –

Sadrži i: U bioskopu ; Napunio sam gaće ; Zatetrebio ; Ne knjavam dobro ; Drugar iz

lelejske gore ; Policijski kanarinac.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 131-133.

COBISS.SR-ID 512803936

656. TOPČIĆ, Zlatko Moja majka Eržebet i otac moj Muhamed / Zlatko Topčić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 182-190.

COBISS.SR-ID 514091360

657. ULJAREVIĆ, Jovanka Njihov život / Jovanka Uljarević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 45.

COBISS.SR-ID 514286176

658. UZUNOVIĆ, Damir, 1965- Tri očeve smrti : odlomak / Damir Uzunović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci:

str. 182. – O autorima: Krenuli supo Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 132-138

Pag

e19

0

COBISS.SR-ID 514438496

659. VUJIČIĆ, Mića Baš briga moju ulicu / Mića Vujičić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 58.

COBISS.SR-ID 513131104

660. VUKIĆEVIĆ, Dejan, 1965- Bodilo : odlomak iz romana / Dejan Vukićević. – Beleška o autoru: str. 37.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 36-37.

COBISS.SR-ID 514197856

661. Hiljadu i prva noć / Dejan Vukićević. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Kovčeg ;

Moj ujak I ili hiljadu i prva noć.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 18-19.

COBISS.SR-ID 512666464

821.163.4-4 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. ESEJI

662. AĆIN, Zdenka Protiv zaborava / Zdenka Aćin. – (Izlaganje za Dan zatvorenog pisca u okviru

kanadskog PEN centra, Toronto 15. novembra 2002. Orginalna verzija na engleskom

jeziku.). – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u

međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 11.

COBISS.SR-ID 514176608

663. BARNA, Laura, 1964- Anonimni mag Pero Slijepčević (1888-1964) / Laura Barna. – Biografski podaci:

str.292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 272-274.

COBISS.SR-ID 514313824

664. DAVID, Filip Prepisivač tore / Filip David. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan

br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 16-17.

COBISS.SR-ID 514177632

665. GAJTANOVIĆ, Nebojša, 1970- Dozvolite, da vam kažem / Nebojša Gajtanović. – Ilustr.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 14-15.

Pag

e19

1

COBISS.SR-ID 514271328

666. JELENKOVIĆ, Saša, 1964- Desna margina / Saša Jelenković. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli

su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 226-229.

COBISS.SR-ID 514076000

667. KNEŽEVIĆ, Marija Ropstva / Marija Knežević. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br.

5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 10.

COBISS.SR-ID 514176352

668. MANDIĆ, Zoran M. Šinobus : kritika kvalifikatora / Zoran M. Mandić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 19.

COBISS.SR-ID 514195296

669. MARINKOVIĆ, Tomislav, 1949- Dodirne tačke u snu / Tomislav Marinković. – Biografski podaci: str. 278. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2013), str. 165-166.

COBISS.SR-ID 514325856

670. MARINŠEK-Nikolić, Mirjana, 1947- Čekanje je skaredno / Mirjana Marinšek Nikolić. – Biografski podaci: str. 289. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 267-271.

COBISS.SR-ID 198560524

671. MATVEJEVIĆ, Predrag, 1932- Jadran primorje na istočnoj strani : [odlomak iz eseja] / Predrag Matvejević. –

Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 217-220.

COBISS.SR-ID 514074976

672. MILOŠEVIĆ, Nenad, 1962- Mikroeseji / Nenad Milošević. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su

po Sent: str. 292-300. – Sadrži i: Direktive u sistemu više partija ; Porok bioskopa ;

Svet, telo, duh i život ; Veče Mandeljštama i Simića ; Pesnikov anđeo ; Prećutkivanje

jednog prijateljstva ; Gubitak centra ; Šeme ; Svi smo mi Milošević.Proleće, 1999. ;

Statistika ; Prostor slobode između fikcije i stvarnosti ; Televizijska i vojna pobeda ;

Nedokaziva krivica ; Manir i poezija ; Književnost populizma ; Živa prošlost i zombiji

Pag

e19

2

; Ubrzavanje ; Lidija Ginzburg ; Urbana populistička književnost ; Atomski klub ;

Književne nagrade nekad i sad: patriotizam i poezija.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 279-291.

COBISS.SR-ID 514443616

673. Mikroeseji / Nenad Milošević. – Sadrži i: Um, suze i poezija ; Paundi: Žudnja

za jednim svetom ; Krađa pesnikove smrti ; Kakve su pesme i ko ih je napisao ; Pranje

Crnjanskog ; ”Ja sam pesnik” ; Nagrada-ukaz ; Dobra pesma upravlja svojim smislom

; Klinamen ; Pitanje iz mladosti ; Čuvanjem Istoka pozivanjem na Zapad ; Govor i

poezija ; Nesvakidašnje ; Pesnik u svetu ; Iznenadna sloboda ; Ti koji pišeš.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 34-49.

COBISS.SR-ID 514382176

674. OSTI, Josip, 1945- Igra neiscrpna : (o poeziji Vaska Pope) / Josip Osti. – Biografski podaci: str. 289. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 230-244.

COBISS.SR-ID 514076256

675. Prometejstvo Tahmiščićeve pjesničke pustolovine / Josp Ostin. – Beleška o

autoru: str. 271. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str.

292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 255-271.

COBISS.SR-ID 514313312

676. Sarajlićev antiratni ljubavni roman u stihovima / Josip Ostin. – Beleška o

autoru: str. 254. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str.

292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 239-254.

COBISS.SR-ID 514313056

677. PANTIĆ, Mihajlo Kapetan sobne plovidbe / Mihajlo Pa-ntić. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Pri-

štampan br. 5. – Oba br. prištampana u me-đusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 8-9.

COBISS.SR-ID 514172256

678. PJANIĆ, Petar Fragmenti iz traganja za izlazom / Petar Pjanić. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i

tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (jli 2003), str. 14-15.

COBISS.SR-ID 514177376

Pag

e19

3

679. RAMIČEVIĆ, Mersid, 1981- Vortex temporum : parergon o muzici, vrtloženju, (t)emporarnom vîšenju i

mnoštvenim nedogledima) / Mersid Ramičević. – Biografski podaci: str. 290. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 221-225.

COBISS.SR-ID 514075232

680. REBRONJA, Ismet Čovek je čoveku zec / Ismet Rebronja. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. –

Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 12-13.

COBISS.SR-ID 514176864

681. ŠAJIN, Aleksandar Kite i kitnjasti ukrasi za rogate / Aleksandar Šajin. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 214-216.

COBISS.SR-ID 51407472

821.163.4-84 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. AFORIZMI

682. BALJAK, Aleksandar Favorit na papiru / Aleksandar Baljak. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan

br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 20.

COBISS.SR-ID 514178912

683. Imzirofa / Aleksandar Baljak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 9/10, God. 4 (maj 2004), str. [60].

COBISS.SR-ID 514118496

684. Imzirofa / Aleksandar Baljak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. [28].

COBISS.SR-ID 514094688

685. Imzirofa / Aleksandar Baljak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. [40].

COBISS.SR-ID 514110560

686. Imzirofa / Aleksandar Baljak.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4, novembar 2002, str. [52].

Pag

e19

4

COBISS.SR-ID 512990816

687. ČOTRIĆ, Aleksandar Imzirofa / Aleksandar Čotrić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. [60].

COBISS.SR-ID 514408032

688. MITRIĆ, Radomir, 1981- Poiesis, sub speciae aeternitatis / Radomir D. Mitrić. – Biografski podaci: str. 288. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 263-266.

COBISS.SR-ID 514076768

689. VASILEVSKI, Risto, 1943- Filozofeme / Risto Vasilevski. – Biografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su

po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 275-278.

COBISS.SR-ID 514314336

690. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Zapisi / Nikola Živanović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 46-47.

COBISS.SR-ID 188723724

821.163.4-94 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJIŽEVNOST. HRONIKE.

USPOMENE. BIOGRAFIJA. AUTOBIOGRAFIJA

691. BAJAC, Vladislav, 954- Beleška o ocu / Vladislav Bajac. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), 153-154.

COBISS.SR-ID 514440288

692. BOGIĆEVIĆ, Miodrag Mistika jednog hroničara : Mihajlo Mihajlov ”Ljeto Moskovsko 1964” / Miodrag

Bogićević. – Fotogr. – Preuzeto iz: Komunist 11. 2. 1965. br. 408; str. 6. Rubrika –

Suočavanja. – Tema boja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (2009), str. 7-8.

COBISS.SR-ID 512756064

693. ĆOSIĆ, Nebojša, 1958- Otac i knjige : lično i dokumentarno / Nebojša Ćosić. – Tema broja: Otac. – Biografski

Pag

e19

5

podaci: str. 182. – O autorima: Kre-nuli su po Sent: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 163.

COBISS.SR-ID 514440800

694. HALILOVIĆ, Enes Mihajlo Nikolajevič Mihajlov : [uvodnik] / Enes Halilović. – Slika M. Mihajlova. –

Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. [3].

COBISS.SR-ID 512754272

695. KRCIĆ, Šefket, 1953- Dokumentarni zapis o ocu / Šefket Krcić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str.

182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 151-152.

COBISS.SR-ID 514440032

696. MARTINOVIĆ, Miraš, 1952- Moj otac / Miraš Martinović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 150.

COBISS.SR-ID 514439776

697. MICIĆ, Miloš, 1961- Otac Ostoja / Miloš Micić. – Tema bro-ja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 167.

COBISS.SR-ID 514441312

698. MIHAJLO Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. –

Bibliografija: str. 5.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 4-5.

COBISS.SR-ID 514406240

699. MIHAJLOV, Mihajlo O Đilasovom pismu Titu : povodom feljtona “S onu stranu Tita i Milođevića'” /

Mihajlo Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 ( januar 2009), str. 47-[48].

COBISS.SR-ID 512757344

700. O mojim roditeljima / Mihajlo Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo]

M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 6.

Pag

e19

6

COBISS.SR-ID 512754528

701. Od Prve Proleterske do prvoborca ljudskih prava / Mihajlo Mihajlov. – Tema

broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 11-12.

COBISS.SR-ID 512159584

702. Zapis o Zabeli / Mihajlo Mihajlov. – Slika autora. – Tema broja: M.[Mihajlo]

M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 33.

COBISS.SR-ID 512160096

703. MILANKOV, Ivana, 1952- Ja, otac, klavir, visoki Stevan, mrtvi Branko i oči koje se približavaju : Uspomene na

oca Momčila Milankova, Stevana Raičkovića i Branka Miljkovića / Ivana Milankov. –

Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 147-149.

COBISS.SR-ID 514439520

704. NENAD Milošević. –

Fotogr. U: Sent. – ISSN

1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 5.

COBISS.SR-ID 514377312

705. NIKOLA Živanović. – Fotogr. U:

Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 5.

COBISS.SR-ID 514443872

706

PRODANOVIĆ, Mileta, 1959- Moj otac / Mileta Prodanović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 164-166.

COBISS.SR-ID 514441056

707. REBRONJA, Ismet, 1942-2006 Autobiografija / Ismet Rebronja. – Fotogr. – Tema broja: in memoriam Ismet

Rebronja 1942-2006. – Bibliografija: str. 4.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. [3]-4.

COBISS.SR-ID 512160864

Pag

e19

7

708. ZAGREBAČKI dosije: 23998, I, Mihajlov Mihajlo kratak sadržaj materijala.

– Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 34-45.

COBISS.SR-ID 512756832

821.163.4-9 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJIŽEVNOST. RAZLIČITI

DRUGI ŽANROVI

709. AĆIN, Jovica Pisanje i tamnice : [uvodni zapisnik] / J.[Jovica] A.[Aćin]. – Tema broja: Pisanje i

tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. [3].

COBISS.SR-ID 514444640

710. HALILOVIĆ, Enes Knjižara.com / Enes Halilović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 50.

COBISS.SR-ID 512757600

711. LAKOVIĆ, Aleksandar B., 1955- Moj praotac / Aleksandar B. Laković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 82.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 155-162.

COBISS.SR-ID 514440544

712. MARJANOVIĆ, Miroljub Seecult / Miroljub Todorović.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 19.

COBISS.SR-ID 514280800

713. MILOŠ, Crnjanski, 1893-1977 Iz komentara za Liriku Itake / Miloš Crnjanski. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su o Sentu: str. 181-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 177.

COBISS.SR-ID 514442592

714. NENEZIĆ, Marija, 1971- Lektira moga oca / Marija Nenezić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 168-169.

COBISS.SR-ID 514441568

Pag

e19

8

715. TODORESKOV, Dragana V., 1975- Sve bilo je muzika / Dragana V. Todo-reskov. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), 172-173.

COBISS.SR-ID 514442080

716. TODOROVIĆ, Dana, 1977- Moj otac, moj čitalac / Dana Todoro-vić. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski

podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br 37/38 (2015), str. 174-176.

COBISS.SR-ID 514442336

717. VIDAKOVIĆ, Dušan Na struju i bez nje / Dušan Vidaković.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 29.

COBISS.SR-ID 514282080

821.163.4-992 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJIŽEVNOST. PUTOPISI

718. LAKAS, Gordin, 1952- Zapisi iz Lisabona / Gordin Lakas. – Ilustr. – Pravo ime autora: Dragan Lakićević.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 22-23.

COBISS.SR-ID 513140064

719. SAVIČEVIĆ Ivančević, Olja 1974- Istamnbulska razglednica / Olja Savičević Ivančević. – Bibliografski podaci: str. 297.

– O autorima: Krenuli su po Sent: str. 297-300. – Sadrži i: Žena pod šeširom ; Dvoje ;

Listanbon ; Mala ulica za seks ; Pismo mužu ; Prinčevi ; Standardan život ; Zatvorim

oči, čujem grad.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br-. 26/27 (2012), str. 157-162.

COBISS.SR-ID 514307168

821.163.6 SLOVENAČKA KNJIŽEVNOST

720. ČAR, Aleš, 1971- U kvaru / Aleš Čar : [sa slovenačkog Ana Ristović]. – Beleška o autoru: str. 24.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 22-24.

COBISS.SR-ID 514272096

721. ČUČNIK, Primož, 1971- Razglednica / Primož Čučnik ; prevela Ana Ristović. – Ilustr. – Beleška o autoru. –

Pag

e19

9

Sadrži i: Kada sam dobio razglednicu iz San Galgana ; Činija.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 19.

COBISS.SR-ID 514109536

722. DEBELJAK, Aleš Moj otac / Aleš Debeljak ; [sa slovenačkog Ana Ristović]. – Fotogr. – Tema broja:

Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. –

Sadrži i: Stara tvornica ; Novine.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 42-43.

COBISS.SR-ID 514427232

723. KOSOVEL, Srečko Ja protestujem / Srečko Kosovel ; sa slovenačkog Josip Osti.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 5.

COBISS.SR-ID 514078048

724. MOROVIČ, Andrej Zlobni mrtvaci / Andrej Morovič ; sa slovenačkog Ana Ristović. – Ilustr. – Beleška o

autoru: str. 29.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 27-29.

COBISS.SR-ID 514272608

725. MOZETIČ, Brane, 1958- Banalije / Brane Mozetič ; sa slovenačkog Dragana Bojanić Tijardović. – Ilustr. –

Beleška o autoru: str. 31. – Sadrži i: Več je ujutro bilo pakleno vruće ; Ništa mi nisu

dali što bi mi pomoglo ; Draga Ana, Ljubljana je kao teška noćna mora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 30-31.

COBISS.SR-ID 514272864

726. NOVAK, Boris A. Kapital / Boris A. Novak ; [sa slovenačkog Josip Osti].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 34-49.

COBISS.SR-ID 514102624

727. OSTI, Josip, 1945- Pesme o ljubavi i smrti / Josip Osti. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 292-300.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 18-28.

COBISS.SR-ID 514291552

728. STUPICA, Lucija, 1978- Umetnikov dom / Lucija Stupica ; sa slovenačkog Dragana Bojanić Tijardović. –

Pag

e20

0

Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 5.

COBISS.SR-ID 513129824

729. ŠTEGER, Aleš, 1973- Knjiga tijela / Aleš Šteger ; [sa slovenačkog Edo Fičor].

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 83-95.

COBISS.SR-ID 514104416

730. Putovanje / Aleš Šteger ; sa slovenačkog Dragana Bojanić Tijardović. –

Beleška o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 26.

COBISS.SR-ID 514037600

731. TAUFER, Veno, 1933- Probljesak / Veno Taufer ; [sa slovenačkog Josip Osti]. – Sadrži i: Pastorala ; Živa ;

Kuće su već isplakale sve kuće ; Večernja romanca ; Oda možda.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 30-33.

COBISS.SR-ID 514102368

732. VEBER, Glorjana Mbg / Glorjana Veber ; sa slovenačkog Ivana Komel. – Biografski podaci: str. 293. –

O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: U blizini pjesme ; Pjesma ;

Babilon ; Odjek ; Dragi državljanin ; MBG ; Draga pjesmo, ; Jedan dan.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 68-75.

COBISS.SR-ID 514052960

733. VIRK, Jani, 1962- Na granici / Jani Virk ; [sa slovenačkog Ana Ristović]. – Beleška o autoru: str. 37.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 32-37.

COBISS.SR-ID 514038880

821.18(497.11) ALBANSKA KNJIŽEVNOST U SRBIJI

734. AHMETI, Lindita Trougao / Lindita Ahmeti ; sa albanskog Ćazim Muja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 98-99.

COBISS.SR-ID 514104928

735. PODRIMJA, Ali, 1942- Smrt jednog sna / Ali Podrimja ; sa albanskog Mirko Gaši. – Tema broja: Otac. –

Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Sadrži

Pag

e20

1

i: Bolest moje porodice ; Nije videla pušku mog oca ; Smrt jednog sna ; Vremena.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 38-39.

COBISS.SR-ID 514426720

736. ŠEHU, Fahredin, 1972- Kraj dana vrelih sećanja / Fahredin Šehu ; sa albanskog autor. – Biografski podaci: str.

277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 69.

COBISS.SR-ID 512894560

737. ZHITI, Visar Zatvorska cigareta / Visar Zhiti ; sa albanskog Smail Smaka.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 50.

COBISS.SR-ID 514102880

821.21 INDIJSKE KNJIŽEVNOSTI

738. TAGORE, Rabindranat, 1861-1941 Živa ili mrtva? / Rabindranat Tagore ; [sa engleskog Tanja Bakić]. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 119-130.

COBISS.SR-ID 512803680

821.22 IRANSKA KNJIŽEVNOST

739. ABDELMALEKIAN, Garus Oko moje kuće / Garus Abdelmalekian ; sa persijskog Ebtehaj Navaey. – Biografski

podaci: str. 283. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 53.

COBISS.SR-ID 514049632

740. HEJRANI, Reza, 1977- Na sajmu ptica / Reza Hejrani ; sa persijskog Ebtehaj Navaey. – Biografski podaci: str.

284. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Prignječen stvarima ;

Zabranjeno o miru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 51-52.

COBISS.SR-ID 514049376

741. MARTINOVIĆ, Miraš Slijepa sova iz tmina Persije / Miraš Martinović. – Napomene uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 193-198.

Pag

e20

2

COBISS.SR-ID 514090848

742. SAFARZADE, Tahere, 1936-2008 Magla u Londonu / Tahere Safarzade ; sa persijskog Ebtehaj Navaey. – O autorima:

Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 32/33 (2014), str. 33.

COBISS.SR-ID 512785760

743. ŠIRAZI, Šemsuddin Muhamed, 1320-1389 U vremenu teškom / Šemsuddin Muhamed Širazi ; prepevao Enes Halilović. – Beleška

o autoru: str. 6. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 5-6.

COBISS.SR-ID 514042208

821.411.16 HEBREJSKA (JIDIŠ) KNJIŽEVNOST

744. PINXAS-Koen, Hava, 1955- Pomešane su u krčagu reči / Hava Pin-has-Cohen ; [sa hebrejskog Ana Šomlo]. –

Sadrži i: Brat moj žedni ; To je poezija ; Sva lepota i snaga njegova ; Čuvar svog brata

ja sam ; Knjiga je u telu.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 73-76.

COBISS.SR-ID 514103648

821.411.21 ARAPSKA KNJIŽEVNOST

745. LEŠTARIĆ, Srpko Opscene iračke narodne priče / Srpko Leštarić. – Napomene i bibliografske reference

uz tekst.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9-10 (2004), str. 6-9.

COBISS.SR-ID 513870740

746. Zaboravljeni zapisi nezaboravnih arap-skih priča / Srpko Leštarić. – Nadređeni

stv. nasl: Opscene iračke narodne priče.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 7-9.

COBISS.SR-ID 514446432

747. MUSA, Sabri, 1932- Žena koja jeste i muž koji nije / Sabri Musa ; sa arapskog preveo Srpko Leštarić. –

Pag

e20

3

Beleška o autoru: str. 11.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9-10 (2004), str. 10-11.

COBISS.SR-ID 513870996

748. TAMIR, Zekerija, 1931- Tri priče / Zekerija Tamir ; s arapskog preveo Srpko Leštarić. – Ilustr. – Beleška o

autoru. – Sadrži: Čarobnjak ; Njeno četvrto obećanje ; Lepa žena.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 10-11.

COBISS.SR-ID 512661088

749. [Priče] / Zekerija Tamir ; [priredio i s arapskog preveo Srpko Leštarić]. – str.

12: U susret potopu / Srpko Leštarić. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. –

Sadrži i: Profesionalac ; Sedač i stojač ; Šehrajar i Šehrezada.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 10-12.

COBISS.SR-ID 514280544

821.51/.71 URALO-ALTAJSKE KNJIŽEVNOSTI. AZIJSKE KNJIŽEVNOSTI

750. CENGIS, Metin, 1953- Povremeno / Metin Džengiz ; s turskog Avdija Salković. – O autorima: Krenuli su po

Sentu: str. 239-240.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 34.

COBISS.SR-ID 512786016

751. Spoznajući svijet / Džengiz Metin ; sa tuskog Avdija Salković. – Biografski

podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, r. 30/31 (2014), str. 65.

COBISS.SR-ID 514322272

752. ČELEBIOGLU, Gokčenur, 1971- Jedini način gledanja trinaest kosova odjednom / Gokčenur Čelebioglu ; prepevao

Milan Dobričić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 42-44.

COBISS.SR-ID 514048608

753. ČERNA Sabo, Andraš, 1974- Identifikacija jedne žene / Andraš Čer-na Sabo ; sa mađarskog Sava Babić. – Beleška

o autoru.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 20.

COBISS.SR-ID 513097312

Pag

e20

4

754. ĆUEN, He, 1944- Kiselo seme / He Quan ; sa kineskog Radosav Pušić. – Biografski podaci: str. 290. – O

autorima: Krenuli po Sentu: str. 283-294. – Napomene i bibliografske reference uz

tekst. – Sadrži i: Cipele ; Papirni novac ; Koren drveta i školjka Petrovo uho ; Govor

mandarina.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 36-38.

COBISS.SR-ID 514047840

755. DAGLARDŽA, Fazil Husni, 1914-2008 Pogled / Fazil Husni Daglardža ; sa turskog Jusuf Sureja. – Biografski podaci: str. 277.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 60.

COBISS.SR-ID 512851296

756. EDŽEVIT, Bulent, 1925-2006 Jesi li ti ja / Bulent Edževit ; sa turskog Dušanka Bojanić i Radomir Andrić. –

Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 61.

COBISS.SR-ID 512851552

757. EDŽEVIT, Bulent, 1925-2006 Prometej u gradu / Bulent Edževit ; prevod Dušanka Bojanić i Radomir Andrić.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 28.

COBISS.SR-ID 514100832

758. GOLUBOVIĆ-Braiek, Ksenija Savremena turska poezija / Ksenija Golubović-Braiek. – Beleška o autoru: str. 15. –

Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Gde si / Ahmet Kutsi Tedžer;

Stepenice / Ahmet Hašim; Za vas / Orhan Veli Kanik.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 14-16.

COBISS.SR-ID 513419924

759. GUO, Mo žuo, 1892-1978 Nirvana feniksa / Guo Mo-žuo ; [sa kineskog Vladimir Živanović]. – Beleška o

autoru: str. 21. – Sadrži i: Uvodna pesma ; Pesma mužjaka ; Pesma ženke ; Zajednička

pesma feniksa ; Pesma ptica ; Vaskrsna pesma feniksa ; Zajednička pesma feniksa.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 12-21.

COBISS.SR-ID 514100320

760. HIKMET, Nazim, 1902-1963 Uludağ / Nazim Hikmet ; [prevod sa ruskog Radoslav Pajković i Lav Zaharov; prevod

sa turskog Avdija Salković]. – Beleška o autoru: str. 19. – Biografski podaci: str. 277.

– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 14-19.

Pag

e20

5

COBISS.SR-ID 512848736

761. JAMASAKI, Kajoko, 1956- Plamen u školjki / Kajoko Jamasaki. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240.

– Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Čitanje bajki ; Letnji raspust

; Avgust, radost ; Prizor sa decom ; Šapat.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 75-80.

COBISS.SR-ID 512794464

762. KEMENJ, Ištvan Pčelar / Keměny István ; s mađarskog Ivana Ristov. – Slika autora. – Sadrži i: Učio

sam se ispovedati ; Pčelar.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 21.

COBISS.SR-ID 514188896

763. KHUISEIN, Li, 1937- Papagaj / Li Khuisein ; sa kineskog Radosav Pušić. – Biografski podaci: str. 285. – O

autorima: Kenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 39.

COBISS.SR-ID 514048096

764. LANCKOR, Gabor, 1981- Pepeo do kolena / Lanczkor Gábor ; s mađarskog Sandra Mihajlović. – Slika autora. –

Sadrži i: Ostve ; Rascepani, dugi jezici plamena ; Herman Nič: Na prolivenom platnu ;

Rejčel Vajtred:

Kuća. U:

Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 38-39.

COBISS.SR-ID 514191968

765. ORBAN, Oto, 1936-2002 Balada o velikim modernistima / Oto Orban ; sa mađarskog Sava Babić. – Sadrži i:

Posveta.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 12.

COBISS.SR-ID 513088096

766. ORČIK, Roland, 1975- Porno Euridika / Roland Orčik ; s mađarskog Ivana Ristov. – Slika autora.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 34-35.

COBISS.SR-ID 514191456

767. ORČIK, Roland, 1975- Vreli vir / Roland Orčik ; prevod [Roland Orčik]. – O autorima: Krenuli su po Sentu:

str. 283-294. – Sadrži i: Pesma lavirinta ; Gnezdo zolja ; Pesma insekta ; List kupusa ;

Pag

e20

6

Komad ogledala.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 76-81.

COBISS.SR-ID 514053216

768. SIJ, Ferenc Dani / Ferenc Sij ; s mađarskog Roland Orčik. – Slika autora. – Sadrži i: Utorak ;

Četvrtak ; Petak ; Nedelja.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 9.

COBISS.SR-ID 514186592

769. STAMENKOVIĆ, Mila, 1981- Književni život u Koreji / Mila Stamenković. – Biografski podaci: str. 291. – O

autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 190-192.

COBISS.SR-ID 514073184

770. UŽIČANIN, Alaudin Sabit, 1650-1712 Kao sablja demiskija zima ciča… / Aladin Sabit Užičanin ; sa turskog Safet-beg

Bašagić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-

279.

U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 13.

COBISS.SR-ID 512847968

REGISTAR NASLOVA

*** [Mnogo je tužno…] 151

***[Da da crna je moja…] 93

***[Decembar, poslijepodne…] 118

***[Hvala vam, gospođo Kristina…] 332

***[Kako sam došla na ovaj svet?…] 69

***[Ko je on…] 89

Pag

e20

7

***[Ne vidiš li…] 78

***[Nikome nije čudno…] 537

***[Odjednom osjećam…] 538

***[Pogled s uzvišice…] 97

***[Ponekad mislim…] 102

***[Ponizi nas i…] 65

***[Putte je divan…] 94

***[Sam si u bijeloj sobi…] 117

***[Sklapam oči i…] 120

***[Spustim glavu na jastuk…] 353

***[Težak je korak…] 95

***[Ti, koji tražiš To u i…] 302

***[Tišina…] 80

***[To nikad neće biti To…] 381

***[U moru sam…] 87

***[Udari, šini, …] 104

***[Urezujem ljubav u stenu…] 66

***[Uzimam rukom kamen…] 83

***[Započeti pesmu…] 531

***[Znam da sve žrtvuješ…] 160

A čija sam ja? Ljubavna ili državna? 297

Ako čaša postoji samo da bi utolila žeđ, 138

Ako i usta zatvoriš 339

Akustika i uopšte, tišina 412

Alchajmerova ljubavnica i ja 427

Algebra 549

Aloe vera 161

Alternativni vodič kroz Vavilon 234

Ambis 566

Pag

e20

8

Anonimni mag Pero Slijepčević (1888-1964) 663

Antique 223

Antologija Spun Rivera 49

Apoteka i adresa 490

Apoteoza II 328

Apute 450

Arhivski snimci 284

Astapovo Nikole Živanovića 209

Astapovo 552

Astronaut 39

Atd 451

Autobiografija 707

Avionski sonet br. 3,4,5,6,7,8… 550

Azurni kovčeg 504

Bal kod Česterfildovih 615

Bal Roma 535

Balada o velikim modernistima 765

Balada o zaklanim ovcama 513

Banalije 725

Baš briga moju ulicu 659

Bela smrt 441

Beleška o ocu 691

Bezazlenost 542

Bijeli teatar 627

Biti ništa 82

Blue Moon 598

Bodilo 660

Bodycount 277

Bosanskim drumovima drumeći 189

Buduća sumnja u ovo vrijeme 197

Budućnost 103

Bulumenta pozdravlja vođu 500

Bunar u meni 419

Buvljak 496

B. B. B. 184

Café Apollinaire 509

Canto azzurro 456

Cigarete iz kukuruzne svile 602

Crn grab 447

Crna sveska univerzuma 232

Crni konj u mraku 68

Crtice, po sećanju 587

Pag

e20

9

¡Cuídate, España…í 142

Čakarevićeva pesnička istraživanja u jeziku, životu i sopstvu, kao i u njihovim dosada

nepoznatim licima u ogledalu 207

Čekajući zvuk iz sura 198

Čekanje je skaredno 670

Čemu si posvetio svoj život, hej oče! 512

Češka književna panorama 156

Čitanje oca 385

Čovek je čoveku zec 680

Čovek trči gradom 303

Čovek u fazi čekanja 144

Čovjek koji je bježao od boli 50

Čovjek večera u papučama svog oca 453

Čuvaj se, Španijo…! 143

Ćaletov ćale 608

Ćamil Sijarić: Na putu putnika 224

Ćilim i metla 526

Dakota (žena koja sadi zemlju) 327

Dalijev časovnik 489

Dan za pisanje iz tamnice 173

Dani 768

Dar nevinosti 219

Dečak 364

Defragmentacija stvarnosti 239

Dekrešendo 565

Desna margina 666

Desperado 640

Devetka 597

Digestia mortis 568

Dijalog o kamenu 569

Dimitrije uči da ćuti 584

Disanje poezije 2

Do čoveka čovek 430

Dodirne tačke u snu 669

Dodirne tačke 591

Dodir 536

Dokumentarni zapis o ocu 695

Domovinec sin 258

Dovoljno za pevanje 372

Dovršenost oblika 205

Dozvolite, da vam kažem 665

Pag

e21

0

Dragi Dragutine 575

Dve priče 567

Dve pričice 153

Dve tetke 540

Džabervok 47

Easy Rider 654

Ekser 562

Eksteriorizam pesnika Nikaragve 127

Epigrami 130

”Ernestine Hof” 463

Erogena zona poezije 212

Ezopov vrt 318

Fascinacija 211

Favorit na papiru 682

Filozofeme 689

Fokner na mreži 37

Foto finiš 170

Fotografija br. 1 491

Fotomask 561

Fragmenti iz traganja za izlazom 678

[Galerija] 23, 24

Gipsani lavovi 431

Glas u svemiru 70

Glasnik vatre 326

Gledajući drveće 475

Gledajući s prozora 388

Godišnja doba prolaze kroz sobu 206

Godišnji izveštaj 370

Gomila 585

Gore navedeni razlozi 574

Gradovi, snjegovi i san 497

Grad 305

Grčka gramatika 140

Gugutka 530

Gusti glasovi 454

Pag

e21

1

Haikui 510

Hajde, kreni 354

1973 589

Hiljadu i prva noć 661

Hose Dolores Estrada 133

H&Q: jul 365

Hram 251

Hronika 270

Hrvatska estrada 484

Hteo-ne-hteo 392

I figure imaju dušu ili magični potezi perom 203

I pakao je bolji nego ništa 11

I takve pesme piše 241

I ti Crnogorci 319

Identifikacija jedne žene 753

Igra neiscrpna 674

Igra procenta 523

Igre bez hleba:medijska upotreba čoveka 187

Ikar 166

Imzirofa 683, 684, 685, 686, 687

Irska 1972 35

Isa al-Masih(Isus Krist) u djelima muslimanske pobožnosi i sufijske nade 22

Ishodišta povijesnih frustracija 20

Iskosa vidim poeziju 358

Ispostavilo se 90

Ispovest revolucionara Borisa Davidoviča Novskog 563

Ispružena ruka 473

Istamnbulska razglednica 719

Istina 101

Istine 254

Istini za volju 495

Isto od istog 311

Istraživanja u pesničkom obraćanju kao mera opstanka jezika i nas u njemu 208

Iz komentara za Liriku Itake 713

Iz persijskih motiva 145

Iz rukopisa 492

Iz stereorame 478

Iz sudbinskih anala 359

Iza zatvorenih vrata 367

Izbor iz poezije 334

Izgubljeni dugmići 555

Izlaz 167

Između oblika i odlika 261

Između spontaniteta i didaktičnosti 240

Izvan komunikacije 605

I? 636

Pag

e21

2

Ja, otac, klavir, visoki Stevan, mrtvi Branko i oči koje se približavaju 703

Ja protestujem 723

Ja sada padam 252

Ja sam dodirna tačka 18

Jadran primorje na istočnoj strani 671

Jastvo i paralela 199

Jedan dan za drugim 48

Jedan pamflet protiv Oktobarske revolucije 148

Jedan stari udžbenik 244

Jedini način gledanja trinaest kosova odjednom 752

Jedna teška godina u statistici 105

Jedna zatvorska 285

Jesenas o Ćamilu 225

Jesenji uvid 360

Jesi li ti ja 756

Jezik za zubima 380

Jutro njih dvoje 648

Jutro 349

Kabur 301

Kace 308

Kada postaneš mator 108

Kada se lupiš sa sjekirom po nozi dok cijepaš drva 255

Kada zaspi zlo 520

Kadriranje 532

Kakav lav? Strašan lav? 1

Kako bi? 62

Kako je dželat zamalo pronašao giljotinu 645

Kao i uvek 639

Kao naznaka 460

Kao sablja demiskija zima ciča… 770

Kao talas 472

Kapetan sobne plovidbe 677

Kapital 726

Kapi 470, 479

Kapsulirana ja 420

Kaža 260

Kiselo seme 754

Kiša 588

Kite i kitnjasti ukrasi za rogate 681

Klarinet 74

Klepsidra 485

Ključ 371

Knjiga tijela 729

Knjižara.com 710

Književni život u Koreji 769

Pag

e21

3

Književno veče 577

Književnost, reč, religija 196

Ko može da pjeva 71

Kome smo potrebni 609

Konac pamučne majice pod pazuhom 619

Kost u grlu 373

Kraj basni 63

Kraj dana vrelih sećanja 736

Kratko razmišljanje o vremenu 389

Kriza rekonvalescenta 378

Kroz mutna vremena i bliske prostore 220

Kroz vrt 375

Krv 124

Kuća na prodaju 397

Kurve i umjetnici 525

L’ homme statue 114

Lament ratnika 52

Lav u kuhinji 508

Lavirint kruga 262

Lekcija 407

Lektira moga oca 714

Lepota zvuka 10

Leptiru gore krila 391

Leto 139

Lice moga oca 432

Lice prijatelja 355

Lift 581

Limeni petlovi 249

Linija 551

Lola 596

Lom, to sam ja 12

Lucidne prozoide 213

Lucija 433

Lutke 60

Ljubav potopljena u pismo 376

Ljubavne pjesme jednog egzilanta 236

Madlenčići svih ovih godina 607

Magla u Londonu 742

Majke u skupštini 559

Majko, bit će dobro samo još da postanemo anđeli 351

Mak pomodrio za nijansu 442

Pag

e21

4

Mali honorari prevodilaca doprinose lošem kvalitetu prevoda 29

Manija 91

Mapa grotesknih stanica 200

Mapa Makedonije 171

Mapa 330

Mbg 732

Melanholična poetska mapa Balkana i Evrope 237

Mestimično oblačno 413

Metafizika krpe 129

Mi i oni 341

Mi smo Eldorado 6

Mihajlo Mihajlov 698

Mihajlo Nikolajevič Mihajlov 694

Mikro priče 586

Mikroeseji 672, 673

Milion negativa 421

Mimikrija 522

Minotaur 157

Misao o očevu ocu, ocu i njihovoj kući 424

Mislilac u službi 570

Mističari stvarnosti, ogledalo u tunelu, tunel u lavirintu: mala priča o gorostasima:

Borhesu, Sabatu i Kortasaru 141

Mističnost Edgara Alana Poa u delima “Gavran” i “Pad kuće Ašerovih” 57

Mistika jednog hroničara 692

Mit za propis 286

Mi 278

Mlada makedonska poezija 162

Moć vriska 455

Mohendžo daro 439

Moj Bardino 263

Moj mali brat 75

Moj otac, moj čitalac 716

Moj otac 696, 706, 722

Moj praotac 711

Moja majka Eržebet i otac moj Muhamed 656

Moja zemlja je tako mala 131

Mojemu ocu 314

Mozak duži od kičme 614

Mrlja na plafonu 622

Mrtvi dom F.M.Dostojevskog i jedan dan u životu Ivana Denisoviča A.

Solženjicina 149

Muška priča 612

Na granici 733

Na kolenima 410

Na kratko ošišani 405

Na neki način, XVI 283

Na očevini 418

Pag

e21

5

Na prvoj liniji fronta 646

Na sajmu ptica 740

Na struju i bez nje 717

Na žici 573

Nacrt i početak 77

Nad likom oca 593

Naopako 348

Napokon se nešto desilo 493

Nasljedna rutina 501

Naš otac 352

Naša tijela su krasne paklene mašine 503

Ne, takav ovuda nije prošao 603

Negacija iščašene svakidašnjice 193

Neispričana priča 434

Nekad 73

Neke nove pesme 553

Nema stvaranja bez žrtvovanja 14

Nenad Milošević 704

Neobjašnjivo je dejstvo poezije 9

Neočešljane misli 154

Nepromišljene reči 429

Nervi 312

Nešto paučinasto 425

Neuki prevodioci ne haju za sudbinu knjige 30

Nevidelica 533

Nevidljivi ljudi 56

Nezatajeno 422

Neznano pile 342

Ničije dete 558

Nikad neću vidjeti Buenos Aires 629

Nikola Živanović – Asapovo 235

Nikola Živanović 705

Ninive 440

Nirvana feniksa 759

Nisu sve kocke iste 449

Ništarija 651

No 1/4 583

Noje: zidanje hrama 390

Nosorog 386

Nove hronike 271

Nove pesme 435

Novelete 611

Novi glas na stare teme 227

Nurnberg, puzzle 264

Njihov život 657

Pag

e21

6

O Barbari i običnosti 44

O Berlinskom ledu 185

O čistom postojanju 58

O Đilasovom pismu Titu 699

O filmovima i o ratu 502

O istom 373

O mojim roditeljima 700

O ovom izboru 110

O poeziji danas 106

O svemu pomalo 482

O ženskoj nesposobnosti da proceni štetu 465

Obilje sebe 217

Oceubistvo u sedam slika 230

Ocu 331

Očev jere-mi-čak 267

Očeva odškrinuta vrata 201

Očevidnost 499

Očevi 96

Oči 621

Od Homera do Vuka 32

Od Prve Proleterske do prvoborca ljudskih prava 701

Odbijač 90

Odisejeva Itaka najzad pronađena? 28

Odloženo reagiranje 333

Odoleti iskušenju 626

Odricanje od poezije 245

Odstrel 345

Ogledalo 543

Ognjište 119

Okean 369

Oko moje kuće 739

Okružena snevačica 123

Olga 653

Ontološka slika i individualnost pripovedačkog univerzuma Ćamila Sijarića 176

Opasno je ne raditi 539

Opozivne aktivnosti 158

Opsada grada 346

Opscene iračke narodne priče 745

Orfej u glavnom gradu 459

Orfejsko zaveštanje 181

Orfej 247, 633

Ostaje nam toledo 572

Ostrvo vatre, leda i knjige 111

Osvetljivač Panonije 214

Otac i knjige 693

Otac i pčele 480

Otac i pesnik po Haroldu Blumu 34

Otac Ostoja 697

Otac pesnik 15

Otac 279, 474

Pag

e21

7

Otapanje velikog glečera 576

Otekli zglobovi 295

Otimanje vazduha iliti erosom protiv alimentacije 182

Otrovna pjesma 448

Ovde 406

Paleolitski dokaz 320

Palidrvca 544

Panj sa nezaokruženim godom 401

Papagaj 763

Paradoksi 42

Paralelistička ljubav 528

Paraziti su međi nama – higijenski čisto 26

Patrisija, flamenko plesačica 471

Pčelar 762

Pele i arze 613

Pepeo do kolena 764

Perike 250

Period čekanja 287

Pesma očaja 132

Pesma, ono sveto 222

Pesma za mog oca i pastrmku 343

Pesma za mog oca 152

Pesme iz nehata 307

Pesme o ljubavi i smrti 727

[Pesme] 61, 76, 85, 86, 92, 98, 100, 109, 115, 265, 266, 274, 298, 313, 374, 379, 400,

402, 404, 436, 476, 486, 529

Pet priča 582

Pet sablji i rana kruška 634

Peterburg 147

Petokrake 384

Pipeta 300

Piroman 571

Pisanje i tamnice 709

Pisati 288

Pisci u zatvoru 33

Pitam se 443

Pjesma koja započinje stihom Franka Lime 36

Pjesma sa ”zrnom soli pod jezikom” 238

Plakati od lipote 652

Plamen u školjki 761

Plastične legende 299

Plava kuhinja 116

Plava ptica leti kroz razum 59

Plexus 604

Plivanje u prašini 163

Plusiliminus 46

Pod sjenom zamišljenog upitnika 25

Pag

e21

8

Podrum 632

Podvlačenje crte 317

Poetika usputnosti 228

Poetproces 233

Poezija alogičke usmerenosti na čoveka 165

Poezija i smeh 246

Pogled 755

Pohlepni pogledi 64

Pohvala rutini: betontanz 366

Pohvala strašnom skazu 194

Poiesis, sub speciae aeternitatis 688

Pokušaj razumijevanja tekućih književnih tendencija 190

Pokušaj živopisa Bajlonijeve pijace enkaustikom 505

Pomešane su u krčagu reči 744

Poniranje grada 177

Porno Euridika 766

Porodični portret 168

Poruka 623

Poslanica o egu 309

Posle kiše 337

Posle oca 428

Posle postmodernizma 534

Poslednja fotografija sa ocem 272

Poslednja sekstina 398

Postoji 88

Posuda za sapun 579

Posvete 293

Potreba za krikom ili Adamove poetske zadužbine 243

Povelja grada 13

Povlačenje crte 316

Povratak među zvijezde 595

Povremeno 750

Praznih ruku 280

Prekid * Rascep * Odlazak 600

Prepisivač tore 664

Prepiska 630

Prepoznavanje 415

Pretproljećno veče 81

Preveliki jezik 356

Prevođenje 31

Priča o đavolovom učeniku 178

[Priče] 749

Prigovor danu 467

Primorci 55

Priručnik za snove i kvantnu mehaniku 507

Problem (ne)iskrenosti 517

Probljesak 731

Prolećni Mag 650

Prolegomena za poziv novinarski 578

Prometej u gradu 757

Pag

e21

9

Prometejeva jetra 159

Prometejstvo Tahmiščićeve pjesničke pustolovine 675

Protiv zaborava 662

Provetravanje knjiga 7

Prstozor 414

Prva slika 296

Pšenični oblak 514

Pulska epizoda Jamesa Joycea ili kako je Joyce zalutao u Puljsko kino 45

Put ocu, nakon njegove smrti 477

Putopis i dodirne tačke 210

Putovanje ka sebi 179

Putovanje na kraj života 180

Putovanje 730

Ralo moga oca 481

Rani sat 155

Rascjep 310

Raskrsnica 556

Razglednica 721

Razgovor s nadom 291

Razlike 269

Reč je mogla sve 107

Reči 84, 204

Rekoše 294

Restlovi, visuljci, otpaci 411

Revolucija 347

Riblje oko 592

Riječ iz riječi 186

Rijeka dijeli obale 275

Rimski epigrami 315

Rimsko zvono 38

Roman kao izazov 191

Roman od pesama 218

Romaneskni opus Ćamila Sijarića 202

Romantični psi 126

Ropstva 667

Rukopis život 357

S glavom u torbi 521

S rukama pod glavom 518

Sa granice 395

Sa oboda sna 606

Sagovornik 273

Sahrana ili bogovi dunđeri prave sarkofag za zemlju 164

Sakotsarijev katalog 631

Samoća i snovi 125

Pag

e22

0

Samoubica 387

Sanjar i svinjar 615

Sanjarenje na đubrištu o večnosti i beskraju 519

Sarajevo u dve slike Arijana, ljubavi moja 617

Sarajlićev antiratni ljubavni roman u stihovima 676

Savremena turska poezija 758

Seča paralelnih 590

Sećanje na mrtvog pesnika 336

Sedam pesama 137

Seecult 712

Senka kamena 457

Senke 452

Sentimentalni, etički verizam 221

Septembarska loza 438

Sevdalinka 27

Shvata ona 618

Sin i san 231

Skadar 361

Skica za biografiju 616

Skok 628

Sladoled 423

Slepi Indijosi 136

Slijepa sova iz tmina Persije 741

Slika sadašnjosti 524

Slika 338

Slom 554

Slučaj Padilja iznutra 128

Smrt jednog sna 735

Snevač od slame 564

Snovi 599

Soba na raskršću vetrova 601

Soko i gugutka 594

Sonet za Skendera 409

Soneti 344

Spomenik onima koje nema ko da spomene 192

Spoznajući svijet 751

Srednje slovo 416

Sricanjem u naslov 461

Statistika 403

Stid je pričati sada 323

Stihovi 268

Still life 67

Stranci 426

Strašan san 458

Strma ravan 5

Strofe 324

Stubovi kulture 54

Stvaranje 79

Sudbina 164

Sukob je rešen 75

Pag

e22

1

Sumnjiva izvjesnost 21

Sunčev breg 575

Sustva 541

Svadba na Dorćolu 169

Svaka kuća za Euripida 16

Sve bilo je muzika 715

Sve prolazi kroz sito vremena 17

Svedoku 248

Sveštenici smeća 560

Sveti Nikola 557

Svetinja finskog duha 112

Svitak papirusa 51

Svjetionik 642

Svjetlo mraka 498

Svojevremene misli 150

Šatro priče 655

Šinobus 668

Šljivik 515

Šta je veliki pisac 226

Šta nakon komadanja Orfeja? 188

Šumor 487

Taj glagol 445

Tajna srećnog braka 620

Takt 362

Talentovani čudak 4

Tamni trepet 368

Tarih 363

Tata 53, 649

Telefonski poziv 41

Telegrami 304

Telo, duh 172

Thomas misli o sinu 276

Tmina i srebro 462

Točka jedinstva razumijevanja u ljubavi 195

To 253, 446, 527, 546

Tragač 256

Tragovi 466

Trava 72

Tri godišnja doba 340

Tri mala čuda 624

Tri očeve smrti 658

Tri pesme 40, 382

Tri pohvale 146

Tri pojasa 281

Tri priče 638, 748

Tri soneta 321

Tromb 516

Trougao 734

Pag

e22

2

Tu nema nikoga 580

T 464

U čekaonici logopeda 545

U kvaru 720

U liftu 647

U potrazi za autentičnim životom 242

U prostoru 396

U stanu sam u kojem je upaljeno grijanje 393

U vremenu teškom 743

Ulica Gazi Husrev-begova 289

Uludağ 760

Umetnicima je svud teško 3

Umetnikov dom 728

Upad 547

Upotreba 417

Usamljenici 394

Uspavanka 114

Uspavanke za moju generaciju 121

Usputnosti 483

Uža mira 43

Valjalo bi stvari nazvati pravim imenom 335

Vanredno stanje 99

Varljivi pejzaži 292, 322

Velegradska jesen 548

Vetar 643

Vidrama vjerna 437

Vilenjak 494

Vir 408

Vitalnost oporog lirizma 215

Vladimirov put 350

Volšebni ćitab 216

Vortex temporum 679

Vrata Otranta 511

Vratio se otac 468

Vreli vir 767

Vreme trešanja 122

Vrh olovke 506

Vrtovi počeše da se događaju 399

X i Y 444

Pag

e22

3

”We Will Have a Blood Bath” 8

Za dvadeset pupoljaka 306

Za klavir i Didžeridu 290

Zabilješka o smrti 257

Zaboravljanje 610

Zaboravljeni zapisi nezaboravnih arapskih priča 746

Zagrebački dosije 708

Zaključan u biblioteci 329

Zapis o Zabeli 702

Zapis u proljetnoj ponoći 383

Zapisi iz Lisabona 718

Zapisi 690

Zatvor nad glavom 134

Zatvorska cigareta 737

Zavjesa 635

Zemlja 325

Zemljo otvori se 644

Zlatni presjek 259

Zlatousti mladić na stanici za starce 174

Zlo pamćenje 135

Zlobni mrtvaci 724

Znak proleća 637

Zore i vihori 183

Zulu warriors 625

Zvučni glagoli 377

Žena koja jeste i muž koji nije 747

Žig koji će nas nadživeti 229

Živa ili mrtva? 738

Živim u košmaru 19

Živio Lord Bajron 113

Živorad 488

Životna šansa 641

Život 469

Žudnja za teurgijom u biću pesme 175

C2H5OH 282

AUTORSKI REGISTAR

Abdelmalekian, Garous vidi Abdelmalekian, Garus

Pag

e22

4

Abdelmalekian, Garus 739

Aćin, Jovica 566, 709

Aćin, Zdenka 662

Ahmeti, Lindita 734

Ajradini, Uzeir (1952-) 247

Ajzenkol, Marijana 248

Albahari, David (prevodilac) 40

Albahari, David 173, 567

Aleksić, Dejan (1972-) 249, 250

Aleksić, Jana (1984-) 174, 175, 251

Alempijević, Milen 252, 568

Anderson, Claes 65

Anderson, Urban 66

Andersson, Claes vidi Anderson, Claes

Andersson, Urban vidi Anderson, Urban

Andrić, Radomir (prevodilac) 756, 757

Anvenjarvi, Johani vidi Anvenjarvi, Johani

Anvenjarvi, Johani 67

Arbutina, Petar V. 176, 177, 178, 179, 180

Arent, Agnješka Žuhovska- (1983-) vidi Žuhovska Arent, Agnješka (1983-)

Arnadotir, Nina Bjork 68

Avdović, Enisa (1988-) 253

Axelson, Sun 69

Axelsson, Sun vidi Axelson, Sun

Aykut, Ksenija vidi Golubović-Braiek, Ksenija

Babić, Sava (prevodilac) 753, 765

Bahović Latifović, Ajša (1990-) 254

Bajac, Vladislav (954-) 691

Bajsić, Tomica (prevodilac) 35, 50, 52

Bajsić, Tomislav (1968-) 255

Bakić, Tanja (prevodilac) 738

Baljak, Aleksandar 682, 683, 684, 685, 686

Barna, Laura (1964-) 256, 663

Barna, Laura 569, 570, 571

Bašagić, Safet-beg (prevodilac) 770

Beam, Alex (osoba koja intervjuiše) 8

Beganović, Seida (prevodilac) 168

Begić, Mehmed 257

Begović, Sead 258

Belić, Aleksandar (prevodilac) 43, 64

Benak, Vesna Stanković (1969-) vidi Stanković Benak, Vesna (1969-)

Benak, Vesna Stanković vidi Stanković Benak, Vesna (1969-)

Benak, Vesna Stanković vidi Stanković Benak, Vesna

Benak, Vesna Stanković- vidi Stanković Benak, Vesna

Beng, Erik Heding vidi Hedin, Beng Erik

Bertolino, Nikola (1931-) 124, 125

Beslić, Lana Derkač vidi Derkač Beslić, Lana

Pag

e22

5

Bešić, Alen (prevodilac) 41

Bešić, Alen 259

Biga, Vesna (1948-) 260

Bjork, Nina Arnadottir vidi Arnadotir, Nina Bjork

Bjork, Nina Arndottir vidi Arnadotir, Nina Bjork

Blagojević, Berislav (1979-) 572

Bo, Legijas vidi Bo, Legijas

Bo, Legijas 70

Bodrožić, Marica 59

Bogićević, Miodrag 692

Bognar, Zoran (1965-)

181, 182, 183, 261, 262, 263, 264

Bogojević, Dejan (1971-) 265, 266

Bojanić, Dušanka (prevodilac) 756, 757

Bojanić Tijardović, Dragana (prevodilac) 725, 728, 730

Bolaño, Roberto (1953-2003) vidi Bolanjo, Roberto (1953-2003)

Bolanjo, Roberto (1953-2003) 126

Boranijašević, Gordana (1960-) 267

Borozan, Vlado (prevodilac) 157

Boškailo, Bisera (prevodilac) 60, 62

Boškailo, Bisera Suljić vidi Suljić-Boškail, Bisera

Boškailo, Bisera Suljić- vidi Suljić-Boškailo, Bisera

Bošković, Dragan (1970-) 184

Bošnjak, Vesna 268, 573

Božić, Mirko 269

Božović, Gojko (1972-) 270, 271, 272, 273

Božović, Gojko 1

Brez-Valentajn, Kler 33

Briza, Jan (osoba koja intervjuiše) 136

Briza, Jan (prevodilac) 130, 132, 139

Briza, Jan (1946-) 127

Brka, Amir (1963-) 275

Brka, Amir 274

Brković, Balša (1966-) 276

Brnardić Oproiu, Ana (prevodilac) 121

Bulatović, Valentina (1971-) 29, 30

Bulatović, Valentina 28

Bulić, Vlado 277

Bulić, Zehnija (1970-) 185, 186, 278, 279, 280, 281, 282, 574

Bundalo, Zoran M. (1947-) 283

Burdžović, Saladin (1968-) 284

Cabrales, Lusi Alberto vidi Kabrales, Lusi Alberto

Cacan, Fikret (1958-) 285

Cardenal, Ernesto vidi Kardenal, Ernesto

Cengis, Metin (1953-) 750

Cengiz, Metin (1953-) 751

Chelebioglu, Gocenur (1971-) vidi Čelebioglu, Gokčenur (1971-)

Pag

e22

6

Chuan, Hi (1963-) vidi Huan, Hi (1963-)

Corax vidi Koraksić, Predrag

Creeley, Robert (1926-2005) vidi Krili, Robert (1926-2005)

Cserna Szabo, Andras (1974-) vidi Černa Sabo, Andraš (1974-)

Cummings, Edward Estlin (1894-1962) vidi Kamings, Edvard Estlin (1894-1962)

Cvetković, Milomir Bata (1962-)575

Čar, Aleš (1971-) 720

Čelebioglu, Gokčenur (1971-) 752

Černa Sabo, Andraš (1974-) 753

Čoleva, Silvija (1953-) 160

Čotrić, Aleksandar 687

Čučnik, Primož (1971-) 721

Čudić, Marko (lektor) 767

Ćelić, Živojin (1954-) 576

Ćirić, Saša (1975-) 286

Ćišić, Nedim 287

Ćosić, Nebojša (1958-) 693

Ćuen, He (1944-) 754

Ćuković, Milica (1987-) 187

Ćuković, Milica 34

Ćulibrk, Gordana 577

Dabižinović, Ervina 288

Dagbjartsdotir, Vilborg 71

Dagbjartsdottir, Vilborg vidi Dagbjartsdotir, Vilborg

Dağlarca, Fazil Hüsnü (1914-2008) vidi Daglardža, Fazil Husni (1914-2008)

Daglardža, Fazil Husni (1914-2008) 755

Danielsen, Arnbjorn 72

David, Filip 664

Debeljak, Aleš 722

Dedović, Dragoslav (1963-) 289, 290

Delalić, Munib (1950-) 291

Demić, Mirko (1964-) 578

Demirović, Emina 292

Derkač Beslić, Lana 579

Derkač, Lana (1969-) 31

Dijas Martines, Manuel 128

Dijaz Martinez, Manuel vidi Dijas Martines, Manuel

Dimkovska, Lidija (1971-) 161

Dimovska, Lidija (prevodilac) 161

Dimovska, Lidija (priređivač, sakupljač) 166, 167

Dimovska, Lidija 162

Pag

e22

7

Dobričić, Milan (prevodilac) 752

Dobričić, Milan (1977-) 293, 294

Doj, Pal vidi Doj, Pal

Doj, Pal 73

Dorin, Lara 580

Dreković, Ajtana 295

Dumić, Biljana (1963-) 296

Duraković, Ferida (1957-) 297

Durcan, Paul (1942-) 35

Durkan, Pol (1942-) vidi Durcan, Paul (1942-)

Durović, Fatima (1970-) 298

Durović, Fatima (1980-) 299

Durović, Selma (1985-) 300

Džafić, Atif 2

Džanković, Birsena (1988-) 302

Džanković, Birsena 301

Džengis, Metin (1953-) vidi Cengis, Metin (1953-)

Džengis, Metin (1953-) vidi Cengiz, Metin (1953-)

Džernot, Liza (1967-) 36

Đerlek, Muhamed (ilustrator) 178

Đorđević, Dejan (1970-) 304

Đorđević, Dejan 303

Đuković, Kristina (1981-) 555

Đuković, Milica 188

Đurić, Dubravka 305

Ecevit, Bülent (1925-2006) vidi Edževit, Bulent (1925-2006)

Edževit, Bulent (1925-2006) 756, 757

Egen, Jo 74

Eggen, Jo (prevodilac) 74

Eggen, Jo vidi Egen, Jo

Ekdahl, Lina vidi Ekdahl, Lina

Ekdahl, Lina 75

Eldjarn, Thorarin vidi Eldjarn, Torarin

Eldjarn, Torarin 76

Elmasbegović, Kadrija 306

Eloj-Garsija, Marija 129

Emin, Bilge (1976-) 3

Esenin, Serge ï Aleksandrovič (1895.1925) 145

Pag

e22

8

Farkaš, Ištvan (1962-) 307

Fehratović, Jahja (1982)- 308, 309, 310

Fehratović, Jahja 189, 190, 191, 192

Fernándes, Francisko de Asiss vidi Fernandes, Francisko de Asis

Fernandes, Francisko de Asis 130

Fičor, Edo (prevodilac) 729

Folić, Miloš (1984-) 581

Gajtanović, Nebojša(1970) 193, 194, 311, 312, 665

Galijašević, Tarik 313

Gato, Alfonso (1965-) vidi Gatto, Algonso

Gatto, Algonso 314

Gizi, Piter (1959-) 38

Gizzi, Péter (1959-) vidi Gizi, Piter (1959-)

Gobo, Sandro 582

Gojkov, Dušan (1965-) 583

Golubović-Braiek, Ksenija (1960-) vidi Golubović-Braiek, Ksenija

Golubović-Braiek, Ksenija 758

Goljavkin, Viktor (1929-) 146

Goljavkin, Viktor Vladimirovič (1929-) vidi Goljavkin, Viktor (1929-)

Gras, Ginter (1927-2015) vidi Grass, Günter (1927-2015)

Grass, Günter (1927-2015) 60, 61

Grbović, Dragan 584

Greider, Göran vidi Greider, Goran

Greider, Goran 77

Grimsdotir, Vigdis 78

Grimsdottir, Vigdis vidi Grimsdotir, Vigdis

Gromača, Tatjana 195

Gudžević, Sinan 315

Guo, Mo žuo (1892-1978) 759

Guo, Moruo zhu (1892-1978) vidi Guo, Mo žuo (1892-1978)

Gutierrez, Ernesto vidi Gutijeres, Ernesto

Gutijeres, Ernesto 131

Gvero, Jovan 585

Gvozdenović, Slavomir (1953-) 317

Gvozdenović, Slavomir 316

Hadrović, Safet (1952-) 318

Hadrović Vrbički, Safet (1952-) vidi Hadrović, Safet (1952-)

Hadžić, Ibrahim (1944-) 319, 320

Halilović, Amela 586

Halilović, Elma (1978-) 196

Halilović, Enes (osoba koja intervjuiše) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18

Halilović, Enes (prevodilac) 743

Halilović, Enes (1977-, osoba koja intervjuiše) 19

Halilović, Enes (1977-) 321, 556

Pag

e22

9

Halilović, Enes 25, 197, 198, 199, 200, 587, 588, 694, 710

Halilović, Maida 322

Hamidović, Ekrem 323, 324

Hamović, Dragan (1970-) 325

Hamović, Dragan 201

Hamri, Torstein Fra vidi Hamri, Torsteinn Fra

Hamri, Torsteinn Fra 79

Hamzić, Emsura (1958-) 326

Hanuša, Samir 202

Hedin, Beng Erik vidi Hedin, Beng Erik

Hedin, Beng Erik 80

Hejrani, Reza (1977-) vidi Hejrani, Reza (1977-)

Hejrani, Reza (1977-) 740

Helmsdal Nielsen, Gudrid 81

Henri, Brajan (1972-) 39

Henry, Brian (1972-) vidi Henri, Brajan (1972-)

Herceg, Ivan (1970-) 327

Hermodson, Elisabet 82

Hermodsson, Elisabet vidi Hermodson, Elisabet

Hikmet, Nazim (1902-1963) 760

Hikmet, Njazim vidi Hikmet, Nazim (1902-1963)

Hilis, Robert (1951-) 40

Hilles, Robert (1951-) vidi Hilis, Robert (1951-)

Hoagland, Toni (1953-) vidi Hogland, Toni (1953-)

Hodasevič, Vadislav Felicianovič (1886-1939) 147

Hodasevič, Vladislav Felicianovič (1886-1939) vidi Hodasevič, Vadislav Felicianovič

(1886-1939)

Hodasevič, Vladislav Felicijanovič (1886-1939) vidi Hodasevič, Vadislav Felicianovič

(1886-1939)

Hogland, Toni (1953-) 41

Holbus, Jasmina (1969-) 328

Holk, Henrik vidi Holk, Henrik

Holk, Henrik 83

Hrbat, Nedim (1977-) 329

Huan, Hi (1963-) 42

Husić, Ajdin 589

Husić, Sead 330

Ibrahimagić, Omer (1968-) 331

Ilić, Dejan (1961-) 332

Ilić, Mikica 590

Ilić, Slađana (1974-) 591

Isaković, Ana (1977-) 26

Isakovski, Igor (prevodilac) 163

Isakovski, Igor (1970-) 163

Isakovski, Igor (1970-2014) 333

Ivančević, Olja Savičević- vidi Savičević, Olja Ivančević (1974-)

Ivanović, Božidar 203

Pag

e23

0

Jacobsen, Rolf (1907-1994) vidi Jakobsen, Rolf (1907-1994)

Jagić, Dorta 592

Jahić, Ervin (1970-) 335

Jakobsen, Rolf (1907-1994) 84

Jakovljević, Miodrag (1962-1992) 336

Jamasaki, Kajoko (1956-) 337, 761

Jašarević, Haris (1992-) 338

Jašović, Predrag (1971-) 593

Jejts, Viijam Batler (1865-1939) 43

Jelenković, Saša (1964-) 339, 666

Jelenković, Saša 4

Jelić, Lejla Aleksandra 340

Jernot, Lisa (1967-) vidi Džernot, Liza (1967-)

Jesenjin, Sergej Aleksandrovič (1895-1925) vidi Esenin, Serge ï Aleksandrovič

(1895.1925)

Jevtić, Miloš (osoba koja intervjuiše) 10

Joković, Miroljub 5

Jovanović, Danijela (prevodilac) 47

Jovanović, Danijela (1975-) 44, 204

Jovanović, Danijela (1976-) 594

Jovanović, Danijela 341, 342

Jovanović Danilov, Dragan (1960-) 343

Jovanović, Mirko (1985-) 344

Jovelić, Marijana (1974-) 345, 346, 347

Jurić, Hrvoje 348

Kabrales, Lusi Alberto 132

Kalač, Boro (1985-) 349

Kalamujić, Lejla (1980-) 595

Kalčić, Miodrag (1956-) 45

Kaleškovski, Emil (1977-) 164

Kalezić Radonjić, Svetlana (1980-) 350

Kamerić, Melina 596

Kamings, Edvard Estlin (1894-1962) 46

Kanački, Marija Vasić (1977-) vidi Vasić Kanački, Marija (1977-)

Kaplan, Almin (1985-) 351, 352

Karabeg, Emira 597

Karakaš, Damir (1967-) 598

Karanović, Dunja 353

Karanović, Zvonko (1959-) 599

Kardenal, Ernesto 133

Karić, Enes (1958-) 22

Katajavuori, Riina 85

Katajavuori, Rina vidi Katajavuori, Riina

Katal, Hodo 354

Kemény, István vidi Kemenj, Ištvan

Pag

e23

1

Kemenj, Ištvan 762

Khuisein, Li (1937-) vidi Khuisein, Li (1937-)

Khuisein, Li (1937-) 763

Kilpi, Eeva vidi Kilpi, Eeva

Kilpi, Eeva 86

Kingsolver, Barbara (1955-) 47

Kirin, Miroslav (prevodilac) 42

Kirin, Miroslav (1965-) 355, 356

Kiso, Jelica (1977-) 357

Kitelsen, Erling 87

Kittelsen, Erling vidi Kitelsen, Erling

Klarić, Tvrtko (prerađivač) 630

Knežević, Katja (1987-) 358

Knežević, Marija (osoba koja intervjuiše) 12

Knežević, Marija (prevodilac) 137

Knežević, Marija (1963-) 206, 359, 360, 361, 362, 557

Knežević, Marija 205, 667

Kolar, Almir 363

Komel, Ivana (prevodilac) 732

Konstantinović, Miloš (prevodilac) 123

Kopicl, Vladimir (1949-) 364, 365, 366

Kopić, Mario (1965, prevodilac) 314

Koraks vidi Koraksić, Predrag

Koraksić, Predrag 6

Korneti, Elza 144

Kosovel, Srečko 723

Kostić-Pahnoglu, Tamara (prevodilac) 144

Kostov, Velimir (prevodilac) 160

Kostov, Velimir 367

Krajnović, Adrijana (1987-) 165

Kralj, Milica (1953-) 368

Krasni, Zlatko (prevodilac) 63

Krcić, Šefket (1953-) 695

Kriger, Mihael (1943-) vidi Krüger, Michael (1943-)

Krili, Robert (1926-2005) 48

Kristiensen, Inger 88

Kroik, Asa vidi Kroik, Asa

Kroik, Asa 89

Krüger, Michael (1943-) 62

Kunce, Rajner vidi Kunce, Rajner

Kunce, Rajner 63

Kvaja, Olivera 369

Kwaya 600

Lakas, Gordin (1952-) 718

Lakićević, Dragan (1952-) vidi Lakas, Gordin (1952-)

Laković, Aleksandar B. (1955-) 208, 370, 371, 711

Laković, Aleksandar 207

Pag

e23

2

Lanckor, Gabor (1981-) 764

Lanczkor, Gábor (1981-) vidi Lanckor, Gabor (1981-)

Larsen, Mariane 90

Larsen, Marianne vidi Larsen, Mariane

Larson, Stig 91

Larsson, Stig vidi Larson, Stig

Latifović, Ajša Bahović- vidi Bahović Latifović, Ajša (1990-)

Lazarov, Risto (1949-) 166

Lazić, Boris (1967-) 372

Lazić, Radmila 373, 374

Lec, Stanislav Jerži (1909-1966) 154

Lec, Stanislaw Jerzi (1909-1966) vidi Lec, Stanislav Jerži (1909-1966)

Lengold, Jelena (1959-) 375, 376

Leštarić, Srpko (prevodilac) 747, 748, 749

Leštarić, Srpko 745, 746

Leštarić, Vrsan (1977-) 601

Lipovec, Slađan (1972-) 377

Loma, Miodrag (1957-) 209

Loveid, Cecilie 92

Lubarda, Jelena (1970-) 378

Lukač, Aladin (1976-2003) 379

Lukač, Rajko (1952-) 380, 602

Lunden, Eldrid 93

Lung, Kristina vidi Lung, Kristina

Lung, Kristina 94

Ljajić, Amina (1997-) 381

Ljubičić, Čedomir 603

Ljubinovič, Jan (1972-) 382

Ljubinovič, Jan 604

Madžirov, Nikola (1973-) 167

Mahić, Admiral 383

Mahmuti, Aslan (1971-) 384

Maksić, Ivana (1984-) 605

Mančić, Aleksandra (prevodilac) 33

Mančić, Aleksandra 134

Mandić, Zoran (1950-) 606

Mandić, Zoran M. (1950-) 385, 386, 387

Mandić, Zoran M. 668

Manojlović, Sonja (1948-) 388

Marainen, Tomas vidi Marainen, Tomas

Marainen, Tomas 95

Marčetić, Milovan 389

Marić, Aleksandar (1973-) 390

Marinković, Tomislav (1949-) 669

Pag

e23

3

Marinšek Nikolić, Mirjana (1947-) 607

Marinšek-Nikolić, Mirjana (1947-) 608, 670

Marjanović, M iroljub 712

Marković, Dragan 391

Marković, Slavoljub (1950-) 611

Marković, Slavoljub 609, 610

Marojević, Igor (1968-) 612

Martinović, Miraš (1952-) 696

Martinović, Miraš 741

Martinovski, Vladimir (1969-) 210

Martinovski, Vladimir 168

M asters, Edgar Lee (1868-1950) vidi Masters, Edgar Li (1868-1950)

Masters, Edgar Li (1868-1950) 49

Matić, Dejan (1979-) 392

Matić, Edi (1962-) 613

Matijašević, Irena (1965-) 393

Matović, Petar (1976-) 394

Matović, Petar (1978-) 395

Matović, Vladimir 148

Matras, Christian vidi Matras, Kristian

Matras, Kristian 96

Matvejević, Predrag (1932-) 671

Mehmedagić, Enver 396

Mehonić, Almir 211

Mehović, Selma Slezović- vidi Slezović M ehović, Selma

Micić, Milan 614

Micić, Miloš (1961-) 697

Mićanović, Miroslav (1960-) 397

Mićević, Kolja (1941-) 398

Mićunović, Radomir 212, 213, 214, 215, 216

Mihajlov, Mihajlo (1934-) 8

Mihajlov, Mihajlo 7, 149, 150, 699, 700, 701, 702

Mihajlović, Sandra (prevodilac) 764

Milankov, Ivana (prevodilac) 56

Milankov, Ivana (1952-) 399, 703

Miletić, Alexandra (1985-) 400

Milićević, Milojko (1959-) 401, 402, 403

Milićević, Milojko 615, 616

Milosavljević, Nenad 404

Miloš, Crnjanski (1893-1977) 713

Milošević, Nenad (1962-) 9, 405, 406, 672, 673

Milošević, Slađan (1978-) 407, 408

Milošević, Velimir 409

Milovanović, Ana Stišović vidi Stišović Milovanović, Ana

Mitrić, Radomir (1981-) 688

Mitrović, Milunika 410, 617

Mjelve, Sigmund 97

Mladenović, Dragana (1977-) 411

Monros, Silvija Stojaković vidi Stojaković, Silvija Monros

Monros Stojaković, Silvija (prevodilac) 129

Pag

e23

4

Monros Stojaković, Silvija (1949-, prevodilac) 143

Monros- Stojaković, Silvija (1949-) 618

Monrós-Stojaković, Silvia (1949-) vidi Monros-Stojaković, Silvija (1949-)

Monros-Stojaković, Silvija (1949-) 412, 413

Morovič, Andrej 724

Mozetič, Brane (1958-) 725

Mrđenovački, Milina (prevodilac) 46

Muhamedagić, Sead (1954-) 414

Muja, Ćazim (prevodilac) 734

Muminović, Rasim (1935-2012) 20, 21

Mungoshi, Charles (1947-) 50

Mungoši, Čarls (1947-) vidi Mungoshi, Charles (1947-)

Muratović, Enver (1978-) 415

Musa, Sabri (1932-) vidi Musa, Sabri (1932-)

Musa, Sabri (1932-) 747

Musabegović, Senadin (1970-) 619

Naibi, Jelena 620

Navaej, Ebtehaj (prevodilac) 742

Navaey, Ebtehaj (prevodilac) 739, 740

Navaey, Ebtehaj vidi Navaej, Ebtehaj

Navaey, Ebtehaj vidi Navaey, Ebtehaj

Nedeljković, Nenad 217

Nedeljković, Olivera (1973-) 416

Nedeljković, Živorad (1959-) 418

Nedeljković, Živorad 417

Nenezić, Marija (1971-) 714

Nezirović, Elvedin (1976-) 621

Nezirović, Elvedin 419

Nielsen, Gudrid Helmsdal vidi Helmsdal Nielsen, Gudrid

Nikolić, Mirjana Marinšek- (1947-) vidi Marinšek Nikolić, Mirjana (1947-)

Nikolić, Mirjana Marinšek- (1947-) vidi Marinšek-Nikolić, Mirjana (1947-)

Nikolić, Sanja (1976-) 420

Nikšić, Naka 27

Nordbrandt, Henrik vidi Nordbrandt, Henrik

Nordbrandt, Henrik 98, 99

Novak, Boris A. 726

Novaković, Aleksandar (1975-) 558

Novaković, Duško (1948-) 422, 423

Novaković, Duško 421

Numinen, Ritva (prevodilac) 67, 85, 86, 102, 109, 115, 120

Nuri-Hadžić, Bahrija (1904-1994) 10

Nurović, Redžep (1945-) 424

Nuuminen, Riittva vidi Numinen, Ritva

Nuuminen, Riittva vidi Sijarić, Ilja

Pag

e23

5

Oblučar, Branislav (1978-) 425

Obradović, Biljana D. (prevodilac) 51

Obradović, Biljana D. 51, 426

Odalović, Nataša B. (1972-) 427, 428

Öijer, Bruno K. vidi Oijer, Bruno K.

Oijer, Bruno K. 100

Oklapi, Hana (1983-) 623

Oklapi, Hana 622

Olebara, Nnamdi (1963-) vidi Olebara, Nnamdi (1963-)

Olebara, Nnamdi (1963-) 52

Oproiu, Adrian (prevodilac) 121

Oproiu, Ana Brnardić vidi Brnardić Oproiu, Ana

Orban, Oto (1936-2002) 765

Orbán, Ottó (1936-2002) vidi Orban, Oto (1936-2002)

Orcsik, Roland (1975-) vidi Orčik, Roland (1975-)

Orcsik, Roland vidi Orčik, Roland

Orčik, Roland (prevodilac) 767, 768

Orčik, Roland (1975-) 766, 767

Oskar, Jon 101

Osmanli, Tomislav (1956-) 169

Osti, Josip (prevodilac) 723, 726, 731

Osti, Josip (1945-) 674, 675, 676, 727

Ostojić, Bojan Savić (1983-) vidi Savić Ostojić, Bojan (1983-)

Ostojić, Bojan Savić (1983-) vidi Savić Ostojić, Bojan (1983-)

Otonokoski, Lauri vidi Otonokoski, Lauri

Otonokoski, Lauri 102

Ožegović, Saša 429

Pačariz, Ilhan (1983-) 430, 431

Padilla, Ebert vidi Padilja, Eberto

Padilja, Eberto 135

Pahnoglu, Tamara Kostić vidi Kostić-Pahnoglu, Tamara

Paivio, Sara vidi Paivio, Sara

Paivio, Sara 103

Pajić, Milenko (1950-) 624

Pajić, Milenko 559

Pajić, Petar (1935-) 432

Pajković, Radoslav (prevodilac) 760

Pallto, Kirsti vidi Palto, Kristi

Palto, Kristi 104

Pancirov, Ante (1975-) 433

Pangarić, Zlatko (1962-) 434, 435, 436

Pangarić, Zlatko 560

Pantić, Mihajlo (1957-) 625

Pantić, Mihajlo 218, 677

Pantović, Bojana Stojanović- vidi Stojanović Pantović, Bojana (1960-)

Papić, Srđan (1977-) 626

Parun, Vesna (1922-2010) 437

Pag

e23

6

Pasos, Hoakin 136

Pasos, Joaquin vidi Pasos, Hoakin

Pašić, Mirzana 627

Paunković, Andrej (prevodilac) 153

Paunković, Duško (1963-, prevodilac) 147

Paunković, Zorislav (prevodilac) 146

Paunović, Zoran Ž. (1970-, prevodilac) 169

Paunović, Zoran Ž. (1970-) 628

Pavković, Vasa 438

Pavlov, Dragoljub (1940-) 439, 440

Pavlović, Danica (1976-) 441

Pejković, Alan (1971-) 442

Pejković, Alen (1971-) 443

Peneva, Iskra 444

Pepić, Seniha (1989-) 446

Pepić, Seniha 445

Perišić, Vinka (1957-) 447, 448

Perţa, Cosmin (1982-) vidi Perta, Cosmin (1982-)

Perta, Cosmin (1982-) 121

Pešić Sigma, Zoran (1960-) 449

Petričević, Paula (1978-) 450

Petrov, Krinka Vidaković vidi Vidaković Petrov, Krinka

Petrović, Mirjana (1976-) 451, 452

Pinhas-Cohen, Hava (1955-) vidi Pinxas-Koen, Hava (1955-)

Pinxas-Koen, Hava (1955-) 744

Pisarnik, Alehandra (1936-1972) 137

Pizarnik, Alejandra (1936-1972) vidi Pisarnik, Alehandra (1936-1972)

Pjanić, Petar 678

Plat, Silvija (1932-1963) 53

Plath, Sylvia (1932-1963) vidi Plat, Silvija (1932-1963)

Podrimja, Ali (1942-) 735

Pogačar, Marko (1984-) 453, 454

Popović, Bogdan A. 219

Popović, Milan B. (1976-) 455

Popović, Milorad 629

Posilović, Kristina (1982-) 456

Poslek, Darko (prevodilac) 126

Poulsen, Peter 105

Pravdić, Ivan 220

Prodanović, Mileta (1959-) 706

Prodanović, Mileta 631

Prokopiev, Aleksandar 170

Puslojić, Adam (1943-) 457

Pušić, Radosav (prevodilac) 754, 763

Quan, He (1944-) vidi Ćuen, He (1944-)

Pag

e23

7

Radisavljević, Zoran (1952-) 458

Radišić, Branislav (1953-) 561

Radman, Vesna (1984-) 54

Radojčić, Saša (1963-) 222, 459

Radojčić, Saša 221

Radonjić, Svetlana Kalezić (1980-) vidi Kalezić Radonjić, Svetlana (1980-)

Radonjić, Viktor (1973-) 460, 461, 462, 632

Radović, Borislav (1935-, prerađivač) 552

Radović, Borislav (1937-) 463

Radović, Branislav 633

Radović, Duško (1922-1984) 464

Raičević, Miodrag (1955-) 465

Rajčić, Biserka (prevodilac) 158

Rakić Šaranac, Marija (1982-) 466

Ralević, Velimir (1970-) 467

Ramičević, Mersid (1981-) 679

Rasmunson, Ludvig 106

Rasmunsson, Ludvig vidi Rasmunson, Ludvig

Rastoder, Minela (prevodilac) 59

Rebronja, Ismet (prevodilac) 145

Rebronja, Ismet (1942-2006) 468, 469, 707

Rebronja, Ismet 11, 32, 223, 224, 225, 634, 680

Rebronja, Nadija (1982-) 470, 471

Rem, Håvard (1959-) vidi Rem, Hovard (1959-)

Rem, Hovard (1959-) 108

Repeša, Adnan (1978-) 635

Repman, Danijela (1976-) 472

Rešin Tucić, Vujica (1941-2009) 473

Richards, Piter (1967-) vidi Ričards, Piter (1967-)

Ričards, Piter (1967-) 55

Rigonat, Flavio 12

Risojević, Ranko (1943-) 474

Ristić, Dragan (1948-) 636

Ristić, Slađana 637

Ristov, Ivana (lektor) 767

Ristov, Ivana (prevodilac) 762, 766

Ristović, Ana (prevodilac) 720, 721, 722, 724, 733

Ristović, Ana (1973-) 475, 476

Roseti, Ana 138

Rostokina, Ana (prevodilac) 151, 152

Rostokina, Ana (1986-) vidi Rostokina, Anna (1986-)

Rostokina, Anna (1986-) 151, 152

Rotenberg, Džeroma (1931-) 56

Rothenberg, Jerome (1931-) vidi Rotenberg, Džeroma (1931-)

Saarikoski, Penti vidi Sarikoski, Penti

Sadiković, Samir (1963-) 638

Sadiković, Samir 562

Pag

e23

8

Safarzade, Tahere (1936-2008) 742

Saffarzadeh, Tehereh (1936-2008) vidi Safarzade, Tahere (1936-2008)

Salković, Avdija (prevodilac) 750, 751, 760

Sami de, Sad (1963-) vidi Sadiković, Samir (1963-)

Santos, Mário vidi Santos, Mario

Santos, Mario 139

Sarić, Zvonko (1963-) 639

Sarikoski, Penti 109

Savičević, Olja Ivančević (1974-) 719

Savić, Blagoje (1951-) 477

Savić Ostojić, Bojan (1983-) 640

Savić Ostojić, Bojan (1983-) 478

Seabra, Hoze Augusto (1937-2004) 140

Seabra, José Augusto (1937-2004) vidi Seabra, Hoze Augusto (1937-2004)

Selmanović, Anida 479

Sergeev, Andrej (1933-1998) 153

Sergejev, Andrej (1933-1998) vidi Sergeev, Andrej (1933-1998)

Sij, Ferenc 768

Sijarć, Ilja (prevodilac) 104

Sijarić, Ćamil (prevodilac) 115

Sijarić, Iila (prevodilac) 81

Sijarić, Ilja (autor) 67

Sijarić, Ilja

(prevodilac) 65, 66, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 82, 83, 86, 87, 88, 89

, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105, 106, 107, 109, 114, 116, 1

17, 118, 119, 120, 154, 155

Sijarić, Ilja 110, 111, 112, 113, 226

Sijarić, Safet (1952-) 641

Simić, Goran (1952-) 480

Simić, Milan R. (1959-) 141, 564

Simić, Milan 563

Simić, Mima 642

Simonović, Dejan (1960-) 643

Slezović M ehović, Selma 57

Smaka, Smail (prevodilac) 737

Soćanin, Siniša (1972-) 565, 644

Softić, Faiz (1958-) 481

Sokić, Vladan 645

Sorel, Sanjin (1970-) 483

Sorel, Sanjin 482

Srdić, Srđan (1977-) 646

Stamenković, Mila (1981-) 769

Stǎnescu, Gabriel vidi Stanesku, Gabriel

Stanesku, Gabriel 122

Staničić, Martina 484

Stanković Benak, Vesna (prevodilac) 36, 38, 39, 55

Stanković Benak, Vesna (priređivač, sakupljač) 233

Stanković Benak, Vesna (1969-) 485, 486

Stanković, Dragoljub (1971-) 227

Stanojević, Dobrivoje (1958-) 228, 229, 488

Pag

e23

9

Stanojević, Dobrivoje 487

Stefanović, Tatjana (prevodilac) 51

Stefanović, Veroslav 13

Steinar, Stein vidi Steinar, Steinn

Steinar, Steinn 114

Stëtijë, Salah (1929-) vidi Stetije, Salah (1929-)

Stetije, Salah (1929-) 123

Stevens, Wallace (1897-1955) vidi Stivens, Volas (1879-1955)

Stišović Milovanović, Ana 230

Stivens, Volas (1879-1955) 58

Stojaković, Silvija Monros (prevodilac) 138

Stojaković, Silvija Monros (1949-) vidi Monros-Stojaković, Silvija (1949-)

Stojaković, Silvija Monros- (1949-) vidi Monros Stojaković, Silvija (1949- )

Stojaković, Silvija Monros- (1949-) vidi Monros-Stojaković, Silvija (1949-)

Stojaković, Silvija Monros- vidi Monros Stojaković, Silvija

Stojaković, Silvija Monros- vidi Monros- Stojaković, Silvija (1949-)

Stojanović Pantović, Bojana (1960-) 489

Stojanović, Svetozar (autor) 148

Stojković, Dušan 490

Stojnić, Vladimir (prevodilac) 49

Stojnić, Vladimir (1980-) 491, 492

Stupar, Tanja 493

Stupica, Lucija (1978-) 728

Suljić-Boškail, Bisera (prevodilac) 61

Suljić-Boškailo, Bisera 494

Sureja, Jusuf (prevodilac) 755

Świetlicki, Marcin (1961-) vidi Švjetlicki, Marćin (1961-)

Szijj, Ferenc vidi Sij, Ferenc

Szymborska, Wisłwa vidi Šimborska, Vislava

Šajin, Aleksandar 495, 681

Šajtinac, Radivoj 231

Šajtinac, Uglješa (1971-) 648

Šajtinac, Uglješa 647

Šamić, Jasna (1949-) 496, 497, 498, 649

Šaponja, Nenad (1964-) 499

Šarac, Marija Rakić- (1982-) vidi Rakić Šaranac, Marija (1982-)

Šarenkapić, Šaban (1956-) 501

Šarenkapić, Šaban 500

Šarić, Sekule 650

Šćekić, Novo 651

Šehabović, Šejla 502

Šehić, Faruk 503

Šehu, Fahredin (prevodilac) 736

Šehu, Fahredin (1972-) 736

Šimborska, Vislava 155

Šimić, Ivica 652

Šimoković, Marija (1947-) 504, 505

Pag

e24

0

Širazi, Šemsuddin Muhamed (1320-1389) 743

Šístek, František vidi Šistek, František

Šistek, František 156, 157

Šljivić, Sonja 506

Šljivović, Mladen (1976-) 508

Šljivović, Mladen 507

Šljvić, Sonja (priređivač, sakupljač) 336

Šodan, Damir (priređivač, sakupljač) 126

Šodan, Damir (1964-) 509, 510, 511

Šomlo, Ana (1935-, prevodilac) 744

Šop, Ljiljana 14, 232

Šteger, Aleš (1973-) 729, 730

Šujica, Božidar (1936-) 512

Švjetlicki, Marćin (1961-) 158

Tadijanović, Dragutin 233, 513

Tagore, Rabindranat (1861-1941) 738

Tagore, Rabindranath (1861-1941) vidi Tagore, Rabindranat (1861-1941)

Tamir, Zakariyya (1931-) vidi Tamir, Zekrija (1931-)

Tamir, Zekerija (1931-) 748

Tamir, Zekeriyya (1931-) vidi Tamir, Zekerija (1931-)

Tamir, Zekrija (1931-) 749

Tanasijević, Rade (1962-) 514, 515

Tanasijević, Rade (1964-) 516

Taufer, Veno (1933-) 731

Tešin, Srdan V. 234

Tiainen, Arja vidi Tiainen, Arja

Tiainen, Arja 115

Tijardović, Dragana Bojanić vidi Bojanić Tijardović, Dragana

Tijardović, Dragana Bojanić- vidi Bojanić Tijardović, Dragana

Tijardović, Ivan (1987-) 653

Tili, Robert (1957-) 654

Tili, Robert (1959-) 517

Tilly, Robert (1957-) vidi Tili, Robert (1957-)

Timotić, Željko (1979-) 235

Todoreskov, Dragana V. (1975-) 715

Todorović, Dana (1977-) 716

Todorović, Miroljub (1940-) 655

Todorovski, Gane 171

Tomaš, Marko 518

Tomašević, Boško (1947-) 519

Tomić, Miroslav (1963-) 520

Tontić, Stevan (1946-) 236, 237, 238, 521

Topčić, Zlatko 656

Topić, Jasmina (1976-) 522

Torvund, Helge 116

Trajković, Nenad 523

Trakl, Georg (1887-1914) vidi Trakl, Georg (1887-1914)

Pag

e24

1

Trakl, Georg (1887-1914) 64

Travančić, Melida (1985-) 524

Tripković, Dragana 525

Tucić, Siniša (1971-) 526

Tucić, Siniša (1978-) 15

Turel, Dan 117

Turell, Dan vidi Turel, Dan

Turković, Edin (1996-) 527

Ulven, Tor 118

Uljarević, Jovanka (1979-) 528, 529

Uljarević, Jovanka 239, 240, 657

Ursu, Ileana (1954-) 530

Utsi, Paulus vidi Utsi, Paulus

Utsi, Paulus 119

Uzunović, Damir (1965-) 658

Užičanin, Alaudin Sabit (1650-1712) 770

Valentaj, Kler Brez vidi Brez-Valentajn, Kler

Valleho, César (1892-1938) vidi Valjeho, Sesar (1892-1938)

Vallejo, César (1892-1938) 142

Valjeho, Sesar (1892-1938) vidi Vallejo, César (1892-1938)

Valjeho, Sesar (1892-1938) 143

Vasić, Bojan (1985-) 531

Vasić Kanački, Marija (1977-) 532

Vasilevski, Risto (prevodilac) 164, 171

Vasilevski, Risto (1943-) 689

Vasilevski, Risto 172

Veber, Glorjana vidi Veber, Glorjana

Veber, Glorjana 732

Vidaković, Dušan 717

Vidaković Petrov, Krinka (prevodilac) 131, 133

Vidojković, Marko 16

Virk, Jani (1962-) 733

Virolainen, Merja 120

Vlahović, Gordana 241, 242

Vučković, Goran (1965-) 533

Vučković, Goran 243

Vučković, Milica 534

Vučković, Rade 535

Vujčić, Nikola (1956-) 17

Vujčić, Nikola 536

Vujičić, Mića 659

Vujović, Novica 537, 538

Vukadinović, Miljurko (prevodilac) 122, 140

Vukadinović, Miljurko 539

Pag

e24

2

Vukićević, Danica (1959-) 540

Vukićević, Dejan (1965-) 660, 661

Vukomanović Rastegorac, Vladimir (1986-) vidi Vukomanović, Vladimir (1986-)

Vukomanović, Vladimir (1986-) 541

Vuković, Davor 542

Vuković, Marko (1975-, prevodilac) 84

Vuković, Marko (1975-) 543

Vuksanović, Olivera (1973-) 544

Yamasaki, Kayoko (1956-) vidi Jamasaki, Kajoko (1956-)

Yeats, William Butler (1865-1939) vidi Jejts, Viijam Batler (1865-1939)

Zaharov, Lav (prevodilac) 760

Zalihić, Almir (1960-) 545

Zekić, Alma (1995-) 546

Zelenika, Zoran (1974-) 547

Zhiti, Visar 737

Zirojević, Olga (1934-) 244

Zuzija, Dalibor (1974-) 548

Žetica, Adnan (1980-) 549

Živančević, Nina (1957-) 550

Živančević, Nina 18

Živanović, Branislav (1983-) 551

Živanović, Nikola (prevodilac) 48

Živanović, Nikola (1979-, prevodilac) 58

Živanović, Nikola (1979-) 19, 245, 246, 552, 553, 554, 690

Živanović, Vladimir (prevodilac) 759

Žuhovska Arent, Agnješka (prevodilac) 159

Žuhovska Arent, Agnješka (1983-) 159

Žuhovska Arent, Agnješka vidi Žuhovska Arent, Agnješka

PREDMETNI REGISTAR

Alhamiado književnost – 15 v. – Udžbenici 244

Arapska književnost 746

Pag

e24

3

Bjelica, Branislav – ”Beogradsko čištilište” 177

Bloom, Harold vidi Blum, Harold

Blum, Harold 34

Borges, Jorge Luis vidi Borhes, Horhe Luis

Borges, Jorge Luis vidi Kortasar, Hulio

Borges, Jorge Luis vidi Sabato, Ernesto

Borhes, Horhe Luis – Romani 141

Bošković, Dragan – ”Otac” 184

Bošnjak, Vesna – ”Hronika flore” 240

Božović, Gojko – Intervjui 1

Brka, Amir – “Crna sveska” 232

Bulić, Zehnija – “Intimna groteska” 200

Bulić, Zehnija – ”Intimna groteska” 193

Bulić, Zehnija – ”Topola ni do pola” 194

Burdžević, Saladin – ”Konstablerwache” 178

Burdžović, Saladin – ”Brus Li je umro u Bijelom Polju” 239

Campana, Dino vidi Kampana, Dino

Campana, Dino vidi Nikanor, Para

Cortázar, Julio vidi Borhes, Horhe Luis

Cortázar, Julio vidi Kortasar, Hulio

Cortázar, Julio vidi Sabato, Ernesto

Čakarević, Marjan – “Jezik” 207

Češka književnost 156

Čovek – Uzroci frustracija 20

Ćamil, Sijarić – Proza 176

Dedović, Dragoslav – ”Cafe Sumatra” 236

Dedović, Dragoslav – ”Dinarski Buda” 237

Dedović, Dragoslav – Poezija 238

Dostoevskiî, Fedor Mihaîlovič vidi Dostojevski, Fjodor Mihajlovič

Dostoevskií, Fedor Mihailovič vidi Dostojevski, Fjodor MIhajlović

Dostojevski, Fjodor Mihajlovič – “Zapisi iz Mrtvog doma” 149

Dostojevski, Fjodor MIhajlović 680

Drakulić, Aleksandar 710

Pag

e24

4

Džafić, Atif – Intervjui 2

Džojs, Džejms – ”Irska u baru” 54

Džojs, Džems vidi Joyce, James

Đerlek, Muhamed – Karikatura – Slikarstvo 25

Đilas, Milovan – Josip Broz Tito – Pisma 699

Emin, Bilge – Intervju 3

Etika 21

etnomuzikologija 679

Faulkner, William vidi Fokner, Vilijam

Fehratović, Jahja – “Korektor sveznadar” 198

Fehratović, Jahja – ”Korektor sveznadar” 186

Fokner, Vilijam 37

Frljić, Oliver – ”Paraziti su među nama – 26751” – Scensko izvođenje 26

Gudžević, Sinan – “Rimski epigrami” 223

Hadajat, Sadek vidi Hadejat, Sadek

Hadejat, Sadek – ”Slijepa sova” 741

Halilović, Enes – ”Potomci odbijenih prosaca” 192, 216

Hamović, Dragan – ”Matična knjiga” 201

Hanuša, Samir – ”San vlasnika ulične vage” 199

Humor 246

Isa al-Masiha – Esej 22

Isus Krist – Esej 22

Jahić, Dževad – ”Vitorin vrijes” 189

Japan – Putopisi 210

Jelenkovic, Saša – Intervjui 4

Joković, Miroljub – Intervjui 5

Joyce, James vidi Džojs, Džejms

Joyce, James – Pulska epizoda 45

Pag

e24

5

Kampana, Dino 126

Karanović, Vojislav – “Psalm” 175

Katal, Hodo – ”Berlinski led” 185

Kingsolver, Barbara vidi Kingsolver, Barbara

Kingsolver, Barbara – Eseji 44

Književni prevodioci

o – Honorari – Srbija – 21v 29

o – Srbija – 21v 29

Književnost

o – Književno prevođenje 31

o – Pesnički jezik 208

o – Religija 196

Kocbek, Edvard – Selimović, Meša – Prepiska 630

Koraksić, Predrag – Intervjui 6

Koreja – Književnost – 20v 769

Kortasar, Hulio – Romani 141

Kostić, Laza 208

Kultura – SEEcult portal 712

Lazić, Radmila – “Crna knjiga” 241

Lindgren, Astrid vidi Lindgren, Astrid

Lindgren, Astrid 226

Lukač, Aladin – ”Gitare morte” 205

Ljudska prava – Balkan – 1941 701

Makedonska poezija – 20v 162

Marković Koder, Dorđe 208

Marković, Radovan Beli 208

Marojević, Igor – “Beograđanke” 242

Mićunović, Radomir – ”Magična polja i komentari” 203

Mihajlov, Mihajlo – Biografija 694

Mihajlov, Mihajlo – Intervjui 7

Mihajlov, Mihajlo – Intervju 8

Mihajlov, Mihajlo – ”Ljeto Moskovsko 1964” 148, 692

Mihajlov, Mihajlo – život i delo 708

Mihajlov, Mihajlo 698, 702

Milošević, Nenad – Biografija 704

Milošević, Nenad – Intervjui 9

Milošević, Nenad – ”Mesta” 217

Milošević, Nenad – Poezija 195, 218, 219, 221

Miljković, Branko – Poezija 181

Pag

e24

6

Mitrović, Nemanja – ”Crtam po mraku ” 213

Moral 21

Musić, Kemal – ”Žig” 229

muzička filozofija 679

Muzika – Teorija – Eseji 679

Narodna poezija, lirska – Sandžak 27

Nikanor, Para 126

Nikaragvanska poezija – Eksteriorizam 127

Nuri-Hadžić, Bahrija – Intervjui 10

Padilja, Ebert vidi Padilja, Ebert

Padilja, Ebert – ”Van igre” 134

Parra, Nicanor vidi Kampana, Dino

Parra, Nicanor vidi Nikanor, Para

Parun, Vesna – Poezija 183

Pisana reč 662, 667, 677, 678

o – Kalifornija 33

Po, Edgar Alan – “Gavran” 57

Po, Edgar Alan – “Pad kuće Ašerovih” 57

Poe, Edgar Allan vidi Po, Edgar Alan

Poezija – Poetika 245, 246

Popa, Vasko – Poezija 674

Puslojić, Adam – Poezija 243

Raičković, Stevan 669

Rebronja, Ismet – Autobiografija 707

Rebronja, Ismet – Intervju 11

Ruska književnost – Oktobarska revolucija – 20v 692

Sábato, Ernesto vidi Borhes, Horhe Luis

Sábato, Ernesto vidi Kortasar, Hulio

Sábato, Ernesto vidi Sabato, Ernesto

Sabato, Ernesto – Romani 141

Sarajlić, Izet – Romani 676

Sartr, Žan-Pol 204

Sartre, Jean-Paul vidi Sartr, Žan-Pol

Savić Ostojić, Bojan – “Stereorama (scenarijum)” 188

Selimović, Meša – Kocbek, Edvard – Prepiska 630

Sevdalinke 27

Sijarić, Ćamil – Besede 224

Sijarić, Ćamil – Romani 202, 225

Pag

e24

7

Sijarić, Ćamil – ”Voda promuklica” 211

Skandinavska književnost – Prevodi 113

Skandinavski jezici – književnost 110

Slijepčević, Pero 663

Solženici˝in vidi Solženjicin, Aleksandar Isaevič

Solženic ˝ in, Aleksandr Isaevič – 1918-2008 vidi Solženjicin, Aleksandar Isajevič

Solženjicin, Aleksandar Isaevič – “Jedan dan Ivana Denisoviča” 149

Solženjicin, Aleksandar Isajevič – “Arhipelag Gulag” 150

Srpska književnost – Internet 717

Srpski jezik – Pravopis – Koren reči 32

Stefanović, Veroslav – Intevjui 13

Stojković, Dušan – ”Telo u telu” 212

Šajtinac, Radivoj – ”Psi versa ili otimanje vazduha” 182

Širazi, Šemsuddin Muhamed – Poezija 743

Širazi, Šemsudin Muhammad vidi Širazi, Šemsuddin Muhamed

Šop, Ljiljana – Intervjui 14

Švedska poezija 106

Tadijanović, Dragutin – “Balada o zaklanim ovcama” 233

Tahmiščić, Husein – Poezija 675

Tamir, Zakariyya vidi Tamir, Zekerija

Tamir, Zekerija – ”Nojev poziv” 749

Tasić, Vladimir – ”Oproštajni dar” 180

Tešin, Srđan V. – ”Kroz pustinju i prašumu” 220

Tokarčuk, Olga – ”U potrazi za knjigom” 179

tradicija 679

Treći trag 717

Turska poezija – 20v 758

Vasilevski, Risto – “Ode, o da” 165

Vidaković, Dušan – ”Iscrpljivanje ničim” 197

Vidojković, Marko – Intervjui 16

Vojnić Purčar, Petko – ”Miholjsko leto i druge priče” 214

Vučinić, Srđan – “Nezajaz: drame i druge priče” 187

Vujčić, Nikola – Intervjui 17

Vukićević, Dejan – ”Bodilo” 191, 660

Zabela – kazniona – Požarevac 702

Pag

e24

8

Živančević, Nina – Intervjui 18

Živanović, Nikola – “Astapovo” 174, 206, 209, 222, 227, 228, 235

Živanović, Nikola – Biografija 705

Živanović, Nikola – Intevjui 19

Živković-Živić, Ana – ”Poslednja četvrt” 215

KRITIKA

Šejla Rebronja

KONAČNA (NE)JEDNAKOST

Pag

e24

9

.

.

…………………..( Danijela Jovanović, Afroamerička poezija, Balkanski književni glasnik,

Beograd, 2015 )

.

…..Danijela Jovanović diplomirala je na Odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu u

Beogradu. U okviru edicije Prvenac objavljen joj je roman Vatra. Njen prevodiački korpus

obuhvata knjige prevoda: Enes Halilović, Leaves on the water, 2009; Brajan Henri, Karantin,

2010; monografija: Romi u Jevrejskom logoru Zemun, 1941-1942, 2012. Autorske radove i

književne prevode objavljuje u periodici. Član je Srpskog književnog društva i stalni saradnik

BKG . U zbirci Afroamerička poezija donosi prevode pesama napisanih od strane književnika

afričkog porekla koji su živeli u SAD-u.

…..U zbirci se nalaze prevodi pesama brojnih autora kao što su: Sodžurner Trut, Angelina Veld

Grimke, Efi Li Njusam, Fenton Džonson, Kaunti Kalen, Melvin B. Tolson, Poli Marej,

Margaret Voker,Norman Džordan, Niki Đovani i drugi. Pored prevoda pesama,

knjiga Afroamerička poezijasadrži bibliografske podatke o autorima uz svako poglavlje,

dodatne napomene i objašnjenja određenih anglicizama, događaja, te bitnih datuma. Na početku

zbirke, a u funkciji predgovora, Jovanovićeva upoznaje čitaoce sa odrednicom afroameričke

književnosti, kao i sa istorijskim i političkim dešavanjima koja su prethodila ustanovljavanju

afroameričke literature i autora koji stvaraju u okviru nje. Autorka ističe da tokom 70-ih godina

afroamerička poezija postaje prihvaćena od strane akademskih krugova kao legitimni, ali

poseban deo američke književnosti.

…..Odrednica afroamerički/afroamerička jeste nešto što povezuje autore poezije koji

su obuhvaćeni zbirkom. U današnjem kontekstu, ova poezija svakako prevazilazi

odrednicu afroamerička, kako u smislu tema, tako i u pogledu stila. Neminovno je da svaki od

autora i autorki nudi čitaocima drugačije stilski obojene stihove, različite teme, motive i

pristupe istima. Postoji, ipak, niz motiva koji prožimaju gotovo sve pesme zbirke i upravo ti

motivi doprinose da ova poezija ima zaseban identitet. Nezadovoljstvo aktuelnim klasnim

poretkom, kao i rasna i polna neravnopravnost, osnovna su pokretačka snaga, izvor tema i

inspiracije autora. Želje za slobodom i ravnopravnošću vežu i drže na okupu pesme proistekle

iz pera različitih pesnika, konstrušući na taj način kompaktibilnu celinu.

…..Centralni motivi javljaju se neretko sa svojim kontrasnim parom, što povećava intenzitet

prvih. Tako su u pesmama dominantni parovi sloboda-ropstvo, beli-crni, muškarci-žene,

robovi-robovlasnici i slični. Sloboda u stihovima, pored svog univerzalnog značenja, nosi

različita viđenja iste:

Put ka slobodi,

Put koji vodi što dalje od

Crnila

Stomaka ajkule

(Melvin B. Tolson)

Pag

e25

0

…..Crna boja, prevashodno crna koža, osnovno je distinktivno obeležje Afroamerikanaca. U

pesmama je upravo crno osnovna prepreka ljudi da budu ljudi, da budu žene. Zbirku otvara

pesma Zar ja nisam žena, koja je zapravo govor Sodžurner Trut povodom Konvencije ženskih

prava. Erlin Stetson je ovaj govor pretočila u pesmu:

Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih

Gotovo sve prodaju u rosptvo.

I kad sam ispustila majčinski krik,

Samo me je Isus čuo…

Pa, zar nisam ja žena?

…..Osim sa nejednakošću između muškaraca i žena, slobodnih i robova, žene Afroamerikanke

bile su prinuđene da se bore i sa onima koji ih dele na crne i bele žene. Podređene po svim

osnovnim humanističkim načelima, Afroamerikanke pišu stihove obilne iskrenim emocijama,

izrazom bliskim narodu, bliskim nesrećnima, sputanima, željnima slobode, zapravo, pišu

LJUDIMA.

Crno je lice Harijetino,

Još crnja je njena sudbina

Tamo u dubinama južnjačke divljine

I mračnim ponorima mržnje

(Margaret Voker)

Lirski subjekti su crne, nesrećne žene, predodređene da pate, ali spremne da zaborave i

da se bore:

O, mala, crna, devojko,

Koja si rođena da budeš praćena tugom,

Zadrži u sebi sve od kraljica

A zaboravi da si jednom bila robinja,

I nek se onda tvoje sočne usne razvuku i glasno

Se nasmej sudbini!

(Gvendolin B. Benet)

…..Crno kao distinktivno obeležje ljudi, crno kao niža odlika niže klase, crno kao manje

ženstveno, kao manje ljudsko doživljava različite varijacije u pesmama. Pored crne žene,

muškarca, devojke, deteta koji su markirani kao crno koje manje vredi, nailazimo na simbole

crne mačke ili braon leptira koji dele ljudsku crnu sudbinu i nose snažnu poruku gorućih

problema:

Samanta je moja crna mačka.

Crna sa žutim očima.

Pag

e25

1

Došla je sa ulice.

(Ulični crnja bez dlaka u ušima.)

Opasna je.

Nije čistokrvna, ali meni to ne smeta.

Nisam ja rasista.

(William J. Harris)

…..Robovlasnici, belci, ljudi, ne žele da budu jednaki sa crncima, obojenima, neljudima jer se

plaše, objašnjava Rej Djurem u pesmi Konačna jednakost. Iako ne žele da im čovek crne kože

voli sestru, da ona voli njega, da žive i jedu zajedno, ipak postoji jedna očiglednost: ne odlučuju

oni o tome ko je manje, a ko više čovek i postoji nešto što, bili crni ili beli, imali novca i robova

ili sami bili robovi, ne mogu izbeći:

…Plašiš se da ću doći da živim pored tebe-

Ali zbog ove atomske bombe Džo,

Izgleda da ćemo umreti zajedno.

Gordana Vlahović

ISTO I DRUGAČIJE

.

.

…………………………..(Draško Ređep: Zemlja ravna, ljudi slučajni; Sajnos, Novi Sad, 2015)

.

…..U novoj esejističkoj knjizi, u čijem podnaslovu stoji “Ogledi o nestajanju”, Draško Ređep

je pisac dobro nam znan: persona enciklopedijskog znanja, romaneskne biografije, smisla za

humor, koji zna da (ne često) pređe u ironiju. Uza sve to, gospodin Ređep govori kontrolisanom

emocijom, ne prelazeći u patetiku, ali ne “bezlično”, od njega to niko ni ne očekuje, jer on, kako

kaže”uvek govori lično”.

…..U uvodnom delu Draško Ređep govori o eseju kao formi koja teži sažetosti; eseju kao

pretpostavci kretanja. Eseju nas niko ne može da uči. Esej je suma 20. veka: “Esej ne saopštava,

nego se sašaptava. Najčešće sa autorovim dvojnicima. On je pre govorna nego pisana glosa.

Mali paradoks i obrt; može mu se.” Ređep i u svojim prethodnim knjigama (Konkretni čitalac,

S obe strane reke…) ističe esej kao oblik koji dozvoljava autoru da ostvari finu misaonost a i

da ga odene estetskim ukrasima. Čak i kad se ne slažemo sa iskazanim stavovima, uživamo u

lepoti rečenog. Navodi primer ogleda Milana Kašanina o Branku Radičeviću koji je, po Ređepu,

“zapravo prkosna, lucidna himna u slavu netačnog”. I knjiga o kojoj je reč neiscrpan je niz eseja

o druženjima, kafanama, izložbama, likovima domaće i svetske literature, salonskim

ćaskanjima, dragim ljudima, o onima, i Onoj, koji su otputovali, o tragovima i sećanjima, o

Pag

e25

2

nestajanju i uspomenama.

…..Podnaslov knjige nije dat bez razloga. U bogato proživljenom životu, nalik na razuđeni,

gotovo bez daha praćeni roman, znaci nestajanja na svakom su koraku. Nema više tramvajskih

šina od Subotice do Palića; vrste ptica kopačkog rita su nestale, razroka okna ciganskih mahala.

Godišnja doba dođu i nestanu (posebno to varljivo leto, za razliku od aprila koji je veroloman

mesec ali je sam po sebi pesma). Nema ni salona u kojima su se okupljali znani, posebno salona

Nevene Vitorović u kome su se ostavljale poruke, knjige, uzdarja, jadanja, vesti, anegdote;

“blistavi snobovski šarm” – zapreten u prtljagu uspomena.

…..Draško Ređep za svakog prijatelja, koji je prešao na drugu stranu nevidljive linije nalazi

najadekvatnija obeležja, budući da su mnoge dane jedni drugima obogatili. Tako je Faruk

Begoli zračio magičnom dečačkom razdaganošću. Zajednička im je bila ljubav prema filmskoj

umetnosti, slikarstvu, šahu. A šah je po Ređepu nalik na Šeherezadinu priču: sve odjednom

bude drugačije, opako i definitivno čim se partija završi.

…..Miku Antića, o kome je i posebne knjige ispisao, utisnuo je u mapu Vojvodine stare, s

pravom tvrdeći da je od svoje poezije stvarao jednu od najpotresnijih naših autobiografija. Ističe

u Antićevom rukopisu žudnju za totalnim životom koja je “omogućila da se ostvari čarolija

običnog”. Saši Petroviću često se vraća (“svi su mnogobrojni izašli iz njegovog sakoa; … pamet

koja ne posustaje”). Pa druženja sa slikarima, što u Novom Sadu, Beogradu, Parizu (Cuca

Sokić, Tikalo, Tapi, Milan Konjović, M.B. Protić…).

…..Starost je često sinonim za usamljenost i strah. Njegovi prijatelji različito su prihvatali

starost i približavanje kraja zemaljskoga. Todor Manojlović ostao je i umro razdragan, bez traga

jauka žrtve.

Veljko Petrović umro je gnevan, ne želeći (možda i ne mogavši) da razume nestajanje

njegovoga sveta. Kivan na kritičare i pisce koji mu na skupovima hvale tek objavljenu novelu,

na uvo, da neko još ne čuje, što ga je nerviralo: “Nisam ja prostitutka da se na javnom mestu

kriju od mene, i da samo u pomrčini hvale moje vrline.”

…..Nestajanje je prisutno u svim oblicima. Crnjanski, ponašanja kao dvojnik; preplašen čovek

koji zazire od špijuna oko sebe (problemom dvojnika u književnosti bavili su se mnogi: Borhes,

Gatalica, Kafka, Margerit Jursenar…). Dušan Matić, uspravan čovek koji je rano spoznao strah

od smrti i prolaznosti i od toga načinio blistavu literaturu. Pun odanosti je esej o Kišu i druženju

u ulici kestenova u kojoj ovaj troši ostatke očenutog sna mladosti.

…..Nestajanje je neumitno i nezaustavivo. Ali mu odolevaju sjajni likovi, takođe bez

zaustavljanja. O jednom od takvih, Puriši Đorđeviću, Ređep kazuje: “Svi njegovi diverzivni

incidenti imaju prošlost u tajanstvenim maglinama pesme i ljubavi. Smrt se samo sluti, izvesna

i nesalomiva. Purišine maštarije su bez mere. Ali i bez zaustavljanja…”

…..Mnoga lica činila su poglavlja života Draška Ređepa. Mnoge su knjige progledale u

njegovim rukama. Znao je u Konkretnom čitaocu da kaže da čovek uvek mora imati deset

naslova koje bi držao pod uzglavljem. Sada su izdvojiva tri naslova za budan san: Virdžinija

Vufl (Talasi – knjiga o slabostima, o večnoj čovekovoj smrtnoj jezi, i životu posle svega),

Margetit Jursenar (Hadrijan i Margerit, veliki pesnici prolaznosti) i Dušan Matić (ostvario

fatalnu iluziju polupanog našeg ogledala i “Bagdalom”; jedno kruševačko brdo uzneo među

skupocene i ključne imenice naše lirike). “Sve tri knjige koje marim žestoko se opiru fenomenu

nepravedne smrti.” (Što se tiče pisca ovih redova, on bi zadržao uz pomenute, i još sedam do

onih Ređepovih, ranijih deset).

…..Draško Ređep neiscrpan je u izboru motiva za svoje eseje. Katkad je izbor anegdotski, te

humor pređe u ironiju, (jer “smeh je ubojit ali lekovit”) pa onda uozbiljeno odobravajuće ili uz

neslaganje. Može čitalac pronaći eseje o različitosti, o bedelu (arapski – zameniku), o

dnevnicima, kritičarima, čitanosti knjiga, o epigonima, hijerarhiji i predrasudama, muci o

ulasku u krug posvećenih, o neostvarenosti, žeđi za apsolutnim, o novinama. Kritički se okreće

na svakodnevne, inflatorne male književne priredbe. Različitost u stavovima je izazov.

Pag

e25

3

“Podeljena mišljenja su jedina sekularna religija naših dana.” A primer je luckasto duhovit: čak

i kada su u pitanju noge Dejvida Bekama i poprsje Penelope Kruz. Ređepu su bliski i Đorđe

Balašević, Đule Van Gog, Kornelije Kovač.

…..Jedan od njih koji je i pesnik i koga ignorišu kritičari a otprve prepoznao Petar Peca Popović,

kritičar roka i savremenog života, jeste Đorđe Balašević. Pesnik je svega onoga što se sanja i

zbiva na srpskom severu. A “svako ima i srpski sever kakav zaslužuje.”

…..Ovako razuđen životni put kao da je odabran iz mota Dušana Matića: “Čovek ne živi s

istinom, ni s lepotom, on živi sa drugima.” No, najprisnije, sasvim lično tek dolazi: sve što se

događalo – putovanja, susreti, izložbe, knjige, šezdeset godina uzajamnosti, te i ova knjiga

posvećena je gospođa Jelki, dragoj Jeji, kako su je zvali njeni dragi bliski, a kako Ređep reče

“moj bolji, najbolji deo te famozne, večito neistražene celine.” Od godine 1954. i crvenog

svitera pa do nevembarskog jutra 2014. kada je zauvek otišla iz kuće u kojoj je “sve imala”,

Jelka Ređep je sa Draškom živela u naseljenom svetu, uz njenu “skoro vantelesnu, zaumnu,

natprirodnu radost davanja.” Govoreći o svojoj Jeji, gospodin Ređep se kloni patetike, ali iz

poslednjih poglavlja sluti se i bol, i nedostajanje; i odanost i odsustvo smisla bez nje. No, vešti

spisatelj, uz osećanje mere, čitaocu daje sjajni lik žene koja je bila posvećena nauci i

istraživačkom radu, ali koja je narušavala uopštenu i banalnu predstavu o ženi kao naučniku.

Jer, ona je brižno i nesebično bdela nad porodicom, primala u kuću desetine prijatelja; bila je

čovek od poverenja, podrška, i zaklon; prividi lakoće skrivanja bola da se najdraži ne uznemire.

Sa njom je nestalo “kraljevstvo smisla, smeha, putovanja, ćutanja.”

…..U knjizi posvećenoj Jelki Ređep, nestajanje je gotovo opipljivo, iz autorovu poruku: “Ne

zaboravi, mi još uvek zajedno nestajemo.” A stanje unutrašnjeg bića autorovog je blago rečeno,

neveselo, s mišlju “sve neke skoro mrazne zore sanjam”, uz stalno obraćanje njoj, sveprisutnoj

iako nevidljivoj.

…..Veruje se autoru kad piše: “Kao potpuni refren zimus se javljalo osećanje poraženosti,

apsolutne nepravde: da je Mirni, Srđanu, Saši i meni ukrao jedinstvenu koheziju. Postojanje

samo.” Ali, na oko četiri stotine strana knjige (uz Jeju) Draško Ređep oživljava reznoliki svet

umetnosti, društvenih zbivanja, prolaznih i zaboravu otrgnutih imena, dela, događanja,

atmosfere vojvođanskih zabiti, “umešanosti slobodnih interesovanja”, života u Novom Sadu

kao nagradi, putovanja u poznata evropska stecišta kulture, sve to u šezdesetak godina

zajedničkog života. Te nije knjiga samo o “iluziji uspomena” (S. Kjerkegor) već jedna velika

apoteoza bogatstvu življenja.

Milica Vučković

VREME UŠIVANJA ZEMLJE

.

.

(Birsena Džanković, Nefs i ruh, Sent, Novi Pazar 2015)

Pag

e25

4

.

…..Mikro struktura pesama Birsene Džanković prefinjenom metaforikom uvodi u makro svet

nefsa i ruha, u večni agon unutrašnjeg i spoljašnjeg bića, koji se, praveći pun krug praznine,

završava onim čime je i započeo – prahom. Jedina trajna kategorija, sveljudski, neizbežni

kismet, jeste prolaznost. Iza vatre ostaje pepeo, iz pepela opet se razgoreva plamen životni,

život gori i nestaje u sopstvenoj ičkiji i surgunu. Na taj ciklus, žigosan beskonačnošću, Kur’an

stalno opominje u najavi Sudnjeg dana, „Dana kada se okončaju konci“: „Od zemlje vas

stvaramo i u nju ćemo vas po drugi put izvesti“. Birsena opipava preegzistencijalni puls:

dospevši u ovozemaljsko klupko, čovek zaboravlja od čega je nastao i u tom zaboravu boravi

do konačnog, kao dobro zamaskirana šupljina, „gruda mesa oko kostiju obavijena“, „ništa

drugo do prašina“. U prašnim koracima, Birsenino Ja-Biće ište TO, ogledalo da mu saopšti ko

je: „Ili knjiga na polici/Prašinom prekrivena./Ili tinta sasušena,/Od zaboravljenog pisca

zaboravljena./Ili priča prepričana./Čovjek ili strvina.“ Meditativna potraga za spoznanjem

dubljeg identiteta, traženje je odgovora na pitanje koji je TO naš primarni nefs, jesmo li, kako

to pesnikinja kazuje, podstanari u tački pucanja, podeljeni „ka onom što je bilo“ i ’’ka onom

što može biti“, ,,u vrtlogu okovani“? Pisanje iz perspektive prvog lica, dominantno i često

isticano Ja u zbirci pesama Nefs i ruh, nije lice Ega već ruha, najtananija i najtajnija

introspekcija, naličje prabola. Često je to „Ja protiv sebe i oni protiv Ja“ dovedeno do krajnje

iznurenosti, kao u pesmi Srebrnoj zemlji, gde se Ja transformisalo u „mi“ umnožavajući

utvaraste senke na osuđenom tlu:

„Koračamo, trčimo, bježimo

Daljinama.

A daljina smo

I nad daljinom stojimo

Poraženi.

Životarimo.“

.

…..Nalik zrikavcu koji žalopojku zriče (Tlo), Birsenin lirski dvojnik bez patetike lamentira

nad pozorištem života, u kome se nastajanje i nestajanje sažimaju u istu liniju. Rezovi u

deskripciji doprineli su da iz poetskog mača poteku ne potoci nego čitavi okeani značenja sa

specifično elegičnim prizvukom. Privrženost duhovnim težnjama jedan je od uslova za

postopstanak, jer mada „i ono što kroz prozor izađe/zasigurno će traga ostaviti“, materija već

tokom stvaranja samu sebe briše, olovo je „nad glavom i pod nogama“, „grobni crv“ („dva

metra, po Brehtu“) nagriza telo i pre grobnog doba u vidu crva sumnje. Birsena

uzima prah, zemlju, vodu, utvare, senke i prazninu za okosnice svojih pesama i ispunjava

prostor između njih zapitanošću koju brusi do iznemoglosti, dok od kamena ne dobije dragulj.

Po formi njene pesme su neretko hikma, kratke mudre izreke, kao kada kaže: „Usta puna

praznih riječi/O Prije i Poslije“, one su svojevrsni poetski asketizam, uzdržavanje od

preteranosti, da bi se naslutila prava mera Insana, smireni nefs, neotrgnut od ruha, Nuhova lađa

ka novosvetu. Zato je i Birsenino pominjanje belog, njeno bijeljenje crnog u višestrukoj

simboličkoj funkciji: da nas nezaborav ne zaboravi, da se ne udavimo u beloj kapi od koje smo

stvoreni, dok na crnoj zemlji samo trenutno stanujemo.

Pag

e25

5

Adisa Musić

HASANAGINICA, VIŠEVEKOVNA

INSPIRACIJA

(Selma Hasanović, Na početku bijaše stid – studija o Hasanaginici, Sent, Novi Pazar 2015)

.

…..Čuvena balada Hasanaginica koja prikazuje Hasanagu (koji je ranjen u u gori očekivao

ljubav i pažnjju koja mu je uskraćena) i Hasanaginicu (koja je tragični krivac bez krivice, neko

ko bespogovorno poštuje nametnute zakone, po cenu sopstvene sreće, ali i ženi sa uzvišenom

majčinskom ljubavlju koja se uzdiže iznad svih normi i okvira), dakle, balada u kojoj stradaju

likovi posredstvom sopstvenih unutrašnjih težnji i sputavanja, predstavlja pravu misteriju koja

pruža širok dijapazon tumačenja, kao i metatekstova nastalih po uzoru na nju. Upravo o toj

problematici govori studija Selme Hasanović Na početku bijaše stid.

…..Selma vrši studiozno proučavanje počev od razotkrivanja porekla balade Hasanaginica i

vremena datiranja oko kog postoje nesuglasice, pa sve do značenjskih slojeva pojedinih delova

teksta. Naime, datiranje balade je veoma upitno, čime se Selma u određenim naznakama i bavi

u uvodnom delu svoje knjige.

…..Prateći liniju datiranja Hasanaginice možemo se vratiti unazad četiri do pet vekova,

pronašavši je najpre u zaboravljenim tekstovima slavenskog porekla u Erlangenu u Nemačkoj

u tzv. Erlangenskom rukopisu, koji datira iz XVI veka, a kojeg je igrom slučaja otkrio nemački

filolog Gerhard Gezeman proučavajući rukopisnu zaostavštinu neimenovanog sakupljača

narodne književnosti slavenskog porekla.Potom se Hasanaginica našla u spisima putopisca,

etnografa Alberta Fortisa koji je dao veliki doprinos ne samo očuvanju narodne književne

baštine, već i njenoj popularizaciji.Nakon Fortisove misije o popularizaciji narodnog

stvaralaštva sa naših prostora Hasanaginica doživljava prevođenje na mnoge jezike od strane

čuvenih pisaca kao što su Aleksandar Sergejevič Puškin, Gete, Volter Skot i mnogi drugi. 1814.

godine Vuk Karadžić preuzima od Alberta Fortisa Hasanaginicu i približava je tada

malobrojnoj opismenjenoj čitalačkoj publici, kritički se osvrnuvši na nerazjašnjene podatke o

narodnom pevaču koji je ispevao, kao i vremenu i prostoru sa kog potiče.

…..Intertekstualnost koja u književnosti podrazumeva istu ili sličnu tematiku, pojmove ili bilo

kakve druge segmente preuzete iz nekog teksta ili rađene po uzoru na dati tekst jeste glavna

problematika Selminog prvenca.

…..Selma koristeći komparativnu metodu upoređuje nekoliko varijanti izvornog

teksta Hasanaginice iznoseći jasne razlike koje su zapisivači pravili prilikom unošenja teksta u

svoje spise. Da je Hasanaginica bila inspiracija mnogima, kako onima koji su je proučavali kao

delo narodne književnosti, tako i savremenicima kojima je bila uzor da napišu novo delo, dokaz

su i mnogobrojne dramatizacije Hasanaginice kojima je Selma s punim pravom posvetila

pažnju dok je pisala ovu studiju.Selmi su za komparativnu analizu poslužili postojeći dramski

tekstovi čiji su autori: Aleksa Šantić, Milan Ogrizović, Alija Isaković, Ljubomir Simović,

Tomislav Bakarić, Nijaz Alispahić i Niko Topić.

…..Iako su u baladi Hasanaginici kao i u mnogim drugim baladama jasno uočavaju svih pet

dramskih elementa, pred Selmom se otvorio težak zadatak, da te iste elemente, dakle uvod,

zaplet, kulminaciju, obrt i rasplet, predoči iskazujući sve razlike i sličnosti. Selma nam otvara

horizont na kom se jasno vide intencije autora da prikažu uticaj realnih događaja i pečat

određenih životnih situacija koje se neizostavno posmatraju kroz predrasude. Kroz opsežno

izlaganje autorica nam daje mogućnost da istovremeno pratimo tokove nekoliko

Pag

e25

6

dramatizovanih tekstova Hasanaginice jasno ističući pojedinosti koje upravo ukazuju na razlike

u tekstovima i na ugao glednja dramaturga koji su se ovim tekstom bavili.

…..U odeljku Likovi Selma analizirajući likove kroz dramske tekstove, pruža nam uvid ne samo

u postupke likova, već nam daje objektivnu sliku vremena, prilika i osećanja. Ne držeći stranu

ni jednom od glavnih likova autorica nam daje potpunu psihološku sliku likova koju je mogla

naći u svakom autorskom tekstu. Ističe da je npr. Šantićev Hasanaga, junak koji čeka na

sudbinsko odvijanje situacije, da je to lik koji se kaje zbog svojih postupaka, ali istovremeno je

neko ko okrivljuje Hasanaginicu, pritom dajući monolog koji odaje utisak melanholika koji

tuguje i koji se jedva miri sa sudbinom. Istog tag Hasanagu Bekrić vidi, kako Selma ističe, kao

mudrog, promćurnog i dobrodušnog junaka, kojem je data čak i filozofska nota, pa tako kroz

celu dramu provlači, religijska ali i psihološka pitanja.

…..Kada je reč o liku Hasanaginice, ona je takođe, različito viđena u dramskim tekstovima. Za

razliku od Šantića koji joj pažnju posvećuje tek pri kraju drame, prikazavši je kao žrtvu čijim

životom vlada sudbina i tuđa volja, kod Isakovića je kako Selma navodi ona nosilac cele radnje

i prikazana je gotovo kao žena koja može parirati današnjoj savremenoj i obrazovanoj majci

koju karakteriše izbrušeno ponašanje i odmerenost u svim postupcima. No, ipak Hasanaginica

je data kao lik koji na koncu svih događaja strada. Pored ova dva glavna lika, kroz psihološku

analizu i oslikavanje portreta autorica navodi karakteristike i ostalih likova, posvećujući im

svakako dovoljno pažnje u svojoj studiji.

…..Apendiksom I koji je naslovljen kao Odstupanje od šerijatskih normi u poetskom i

dramskim tekstovima Hasanaginica, koji se nalazi na kraju knjige ustvari Selma nas vraća na

početak, to jest na tumačenje naslova knjige Na početku bijaše stid, sa posebnim osvrtom na

glavni motiv, tj.stid koji je ujedno i glavni pokretač celokupne radnje. Pri analizi ove balade

uglavnom se stid posmatra kao proizvod patrijarhalnih normi i običaja koje je nametnula

potčinjenost tadašnjoj turskoj vlasti. Dok se sa druge strane javlja nelogičnost, otkuda srdžba

Hasanage na suprugu samo zato što je ispoštovala pravilo koje joj je bilo nametnuto. Dakle,

kamen spoticanja je stid kojeg moderno društvo ne priznaje, ne prihvata, ne razume, tako da se

postavlja pitanje da li ga uopšte poseduje zato sto kritikama podleže osobina koja se ne

preoznaje kao merilo prihvatljivih i opravdanih razloga za činjenje ili nečinjenje nekog dela. U

Apendiksu I Selma, takođe, navodi da su Hasanaga i Hasanaginica islamske veroispovesti pa

shodno tome njihove postupke posmatra kroz okvire islamskih propisa sadržanih u Kur’anu i

hadisima Allahovog poslanika Muhameda a.s., iz kojih se izdvajaju citati koji su pomogli pri

razrešenju i tumačenju Selmine problematike.

…..Apendiksom II kojim se i završava ova studija analizirana je drama Hasanaginica autora

Nika Tiopića, koja je posebnu pažnju kod Selme zavredila upravo zbog svoje sadržine i

tematike koja se u mnogome razlikuje od ostalih dela rađenih po uzoru na Hasanaginicu, kao i

zbog svoje slabe motivisanosti istoimenom baladom, zbog čega se i ne pominje dok je vršena

komparativna metoda.

Uspešno pisanje ove studije jesu potvrda i rezultat komparativne analize balade i dramske

radnje, elemenata, faza i likova, putem kojih su razrešene mnoge problemske situacije, a s

konačnim ishodom tj. odgonetanjem nejasnoća koje se vezuj sa viševekovnim postojanjem

Hasanaginice, i tumačenjem motiva koji se kroz nju prožimaju.

.

Pag

e25

7

DRAMA Aleksandar Novaković

LED

LICA:

Pag

e25

8

Ivan, 35 godina, voditelj i producent Horror reality showa

Katarina, 30 godina, njegova žena

Drezgić, 45 godina, industrijalac igračaka

Viktor, 35 godina, Ivanov bivši kolega i prijatelj

Utvara, neodređenih godina i pola

Vreme i mesto: danas i ovde

NAPOMENE: Ovo je drama sa mininmalnim brojem replika i stoga svaka reč ima

posebno značenje i treba se posebno naglašavati, kao da od nje zavisi život. Drama je

upućena na pokret, mimiku a oni se odvijaju nešto usporenije nego u običnom životu,

kao da , recimo, u komadu gravitacija odgovara onoj na Mesecu. Dužina predstave bi

tako, u realnom trajanju, bila oko 45 minuta .

Prva scena

Scena je gola, u polumraku na sredini scene je video-bim.Na video-bimu kratko poigrava,

snimlojen, titravo, ručnom kamerom prostorija u ogledalima ui kojoj je na sredini stolica.

Tijana, u crvenoj haljini (liči na Saskiju Rivs, britansku glumicu) seda na stolicu. Slika

zadrhti, Tijana nešto zausti i slike nestane. Ivan, srednje visine, poslovno obučen, sa

aktovkom u ruci stupa na scenu s leva, sigurno, krupnim koracima. U Ivanovom držanju ima

nečeg kicoški arogantnog. Važnim pokretom zateže kravatu na vratu. Okrene se ležerno, vadi

privezak iz džepa. Pištanje automatskog zavtaranja kola, off. Privezak ritualno stavlja nazad

u džep. Put mu preseče na polovini scene Utvara, osoba u crnom kaputu, sa crnom maskom

na licu.Ivan se strese i odstupi unazad. Utvara zamahne pesnicom a Ivan podigne aktovku i

zaustavi udarac. Utvara udara još jednom i još jednom a Ivan blokira udarce. Utvara

zamahne četvrti put, naleti na Ivanov blok i tiho jekne. Utvara se previja od bola. Ivan

odskoči u stranu i krene da Utvaru udari koferom po glavi a onda stane. Utvara se ispravi.

Pauza isprekidana njihovim disanjem. Ivanu ispadne kofer iz ruke. Ivan krene ka desnoj

strani scene. Utvara mu preseče put. Ivan pokušava da je zaobiđe ali ga ona ouvek pretekne

što se pretvara u ples sa komplikovanom, slalomaškom koreografijom. Utvara zamahne

rukom a Ivan odskoči u stranu. Pada na leđa. Utvara mu prilazi. Ivan pokuša da uzme tašku

ali je Utvara šutne u mrak.Utvara prilazi Ivanu i nogom ga šutne u grudi.Ivan se bori za

vazduh. Utvara prelazi šakom preko njegovog lica, gotovo nežno a zatim ga udara prvo samo

šakom a zatim stisnutim pesnicama po licu.Ivanove ruke se podižu prema vratu Utvare a

zatim se spuste nemoćno na zemlju. Ritam Utvarinih udaraca jenjava. Utvara othukne, ustaje

i otresa prašinu sa sebe, proteže ruke kao posle naporne vežbe. Ivan bauljavo ustaje.

Namešta frizuru, kravatu i tetura do aktovke. Utvara pali cigaretu, žudno udiše dim. Utvara

prilazi Ivanu koji stoji, sleđen od straha. Utvara mu zateže kravatu, popravlja nabore na

sakou,prilazi mu s leđa, lagano ga poljubi u obraz, gurne snažno kolenom u leđa i odlazi sa

scene.

Pag

e25

9

Druga scena

Ivanov stan. Na zidu u sredini stana je video-bim. Na video-bimu se vrti crveno-bela

hipnotička spirala. U levom uglu leži Ivan. U desnom uglu je Ivanova žena Katarina, vitka, u

jednostavnom belom kompletu, sa VR kacigom na glavi. Katarina se smeje, ispušta zvuke

gugutanja, krkljanja, zvižduće kao ptica, mijauče. Ivan pokušava da podigne glavu. Klone mu

glava.Katarina pravi pokrete kao da nešto krhko drži u rukama, prelazi šakama preko tog

imaginarnog predmeta. Ivan ispusti glas koji je slab, šišteći. Katarina se smeje, njen smeh je

zarazan, jak, kreće se od iskrenog, iskričavog prema histeričnom, neobuzdanom. Ivan joj

prilazi, sporo se vukući, pedalj po pedalj. Katarina prestaje sa smehom. Stavlja prst na usta

ali ne izgovara ništa, kao da nekog ućutkuje. Katarina, držeći imaginarni predmet u rukama,

počinje da pleše, da se vrti po stanu. Prolazi tik pored Ivanove šake. Ivan pokuša da je uhvati

za nogu ali mu se ona izmakne, ne obraćajući pažnju na njega. Katarina stane, zadihana.

Katarina seda u turski sed. Ivan joj prilazi, hvata je za ivicu suknje. Katarina obara bretelu

sa desnog ramena i otkriva dojku. Ivan se podiže u polused, ječeći. Skida Katarini kacigu sa

glave. Katarina vrisne i pokrije dojku šakom. Ivan baca kacigu u stranu. Katarina ga ošamari

a zatim hitro navuče bretelu.

I: Opet Kaća?

Katarina zabrinuto prelazi šakom preko njegovog lica. Ivan se odmakne unazad, kao oparen.

Katarina ustaje, uzima kacigu i odlazi. Ivan se izvali na pod othuknuvši. Dolazi Katarina sa

alkoholom i vatom. Čisti mu rane. Ivan se otima kao malo dete a Katarina se bledo osmehuje

i trudi da ga umiri. Katarina ga uhvati šakama za lice. Ivan zaurla od bola. Katarina mu

snažnim poljupcem začepi usta. Ivan je zagrli i snažno privuče sebi a zatim se odmakne od

nje.

K: Zašto Ivane?

Ivan pljesne rukama. Na video-bimu je špica HORROR REALITY SHOW-a, IVAN

PRODUCTION ,u split- screenu u četiri polja, a na svakom od tih polja je Ivan koji, iznad

natpisa šoa važno pokazuje prstom u pravcu publike.

I(na platnu): Ne plašite se? Plašićete se! Sto dana u horror kampu za tri stotine hiljada evra,

dvanaest najboljih-samo je jedan izabrani.

Ivan pljesne rukama. Slike nestane.

I: Zavist. Svuda sam, bogat, lep, imam tebe.Prijaviću policiji.

K: Kad?

I: Sutra?

Katarina uhvati Ivana između nogu.

K: Zašto Ivane?

Ivan sa naporom skine njenu šaku sa svojih prepona. Katarina mu razlabavljuje košulju,

ljubi ga u vrat, žurno je otkopčava, spušta se sve niže i niže. Ivan je zgrabi za kosu i cimne

naviše. Katarina napravi pokret naniže glavom ali je Ivan još jače stegne.

Pag

e26

0

I: Imam posla.

Ivan ustaje, pucne prstima.Na video-bimu je Sekretarica.Katarina odlazi, besno, nadesno.

S:Šefe, imate u deset sa Perovićem, u dva sa Filipovićem. A,da, Novaković je otkazao.

Ivan pucne prstima. Na video-bimu je Drezgić.

D: Ja sam vaš novi komšija Drezgić.Ako imate vremena navratite sa vašom lepom suprugom,

recimo sutra u šest. Imam za vas egzotične koktele i zanimljive poslovne ponude. Prijatno.

Ivan odmahne rukama i nestane slike na ekranu. Pogleda ka mestu gde je stajala Katarina,

zausti nešto. Zastane. Krene u pravcu u kojem je Katarina otišla. Vraća se sa nepomičnom

Katarinom u rukama. Na Katarininoj glavi je VR kaciga. Ivan joj skida kacigu. Krv poteče

iz Katarininih ušiju. Ivan polaže Katarinu da legne a zatim zatapše dva puta odsečno i na

Katarinu pada blještav kvadrat svetlosti. Zujanje, off. Kvadrat svetlosti se pomera gore-

dole duž Katarininog tela, kao da je skenira. Ivan uzima VR kacigu, vadi iz nje jedan deo,

nalik na karticu, stavlja ga u džep. Igra se nervozno s kacigom, ne zna šta će s njom, a zatim

kacigu baca na pod, šutira je, naskače na nju.Ivan je izbezumljen. Okreće se oko sebe tražeći

na čemu će sledećem iskaliti bes. Pauza, samo zujanje aparata iznad Katarininog tela. Ivan

vadi karticu iz džepa i grize je a zatim baca daleko od sebe. Katarina se trgne par puta,

kratko. Još uvek nije pri svesti. Ivan mahne glavom iznad svoje glave. Šljašteći zrak nestane.

Katarina uzdahne, ustane naglo pa tek onda otvori oči. Ona je dezorijentisana, gtleda ga sa

čuđenjem. Ivan je uzima za ruku i povlači nadole. Katarina leže na njegovo krilo. Ivan vatom

čisti njene uši. Ivan se sagne i šapne joj nešto na uvo. Katarina se blago nasmeši. Ivan osloni

svoje čelo na njeno. Poljubi je, blago.

I: »Kato, lepa Kato…

K: …najlepša Kato u svetu hrišćanskome«.

I: Moja muza i više od toga.

Katarina se podigne u polused i stavi šake na glavu. Panišno pipa po glavi a zatim gleda oko

sebe i pokaže prema razlupanoj kacigi. Ivan je uzme za ruku kojom pokazuje kacigu a zatim

šaku spusti na svoje srce. Katarina se zaplače a Ivan je privije uz sebe. Katarina se

otima.Ivan je privija uz sebe, čini se da se rve s njom i miluje istovremeno.Obara je na pod.

Seda na njene grudi. Katarina pokriva lice šakama.Ivan podiže šaku stisnutu u pesnicu.

Stane. Ustaje. Popravlja sako, košulju, kosu. Namešta kravatu karakterističnim pokretom.

Katarina se trapavo trudi da ustane. Ivan se sagne i pomogne joj da ustane. Lagano je poljubi

u rame. Katarina se nesigurno nasmeši. Ivan je privuče sebi, pretvori svoje telo u gigantski

poljubac.

K: Uskoro? Obećavaš?

I: Ne obećavam.Uskoro, to je sve.

Ivan uzima aktovku i zauzima pompeznu pozu kao iz prve scene. Katarina staje pored njega i

zauzimaju pozu kao da poziraju za par godine. Fleš fotoaparata. Mrak.

Pag

e26

1

Scena treća

Upaljen je video-bim. Soba sa ogledalima, subjektivan kadar. Tijana se naginje prema

publici. Namešta kosu, ovlašnim, lenjim pokretima. Objektiv kamere je njeno ogledalo.Pokreti

postaju odsečniji, brži. Razbaruši kosu. Hitrim pokretom je vrati unazad. Pali cigaretu.

Izbacuje melanholično dug oblak iz sebe.

T: Kamera je loše ogledalo. To sam shvatila. Znam da želiš da čuješ koga mrzim, koga volim,

da serviram najnoviji trač. Zanima te da li se tresem svake noći kad legnem Da li čekam sa

nečim oštrim ispod jastuka? Hoćeš da ušuškaš malu Tijanicu? Razočaraću te. Razočaraću

vas. Nema ničega. Ovde se ništa ne događa. Kad sam radila kao kasirka. verovala sam u ono

što dobijem za platu. U bar-kodove na robi. I to je to. Sad ne verujem ni u to.

Tijana ustaje, zalepi usne za kameru. Zatim pribije grudi uz kameru. Smeje se.

T: To čekaš da vidiš? Nije nešto? Rekla sam ti da je kamera loše ogledalo.

Klik, off. Nestaje slike na video-bimu, samo sneg.

Četvrta scena

Drezgićev stan, pod je prekriven plastičnim, gumenim loptama, šlaufovima raznih veličina.Na

sredini stana, uza zid, nalazi se trambulina. U desnom uglu, gotovo sasvim potonuo u šlauf,

sedi Drezgić.Na nogama su mu velike, pufnaste papuče braon boje. Katarina i Ivan stoje kao

da poziraju za par godine,kao na kraju treće scene. Drže se za ruke. Nedaleko od njih su dva

mala šlaufa sa leve i desne strane. Bljesak. Katarina i Ivan se trgnu. Drezgić iskače iz svog

šalufa i prilazi im. Ivan krene da se rukuje s njim a Drezgić stane ne ispruživši pri tom ruku.

Drezgić im pokaže na male šlaufove.Raspliću ruke. Oni sedaju, pokušavajući tragikomično da

uspostave balans na šlaufovima. Ivan zausti da nešto kaže. Drezgić ga zaustavi rukom. Pucne

prstima i stvori se prijatan, prigušen štimung svetla. Drezgić razdvoji ruke, kao da otvara

vrata na liftu i na scenu pohrli lagana, opijajuća melodija sa ritmom tanga. Drezgić odlazi do

svog šlaufa. Katarina se nagne sa svog šlaufa, vuče Ivana za rukav i pokazuje u pravcu

Drezgića. Ivan je potapše u »sve je u redu« maniru po šaci. Katarina ga opet povuče za rukav

i padne sa dušeka. Drezgić se okrene, pritrči neobično gipko, nagnut preteće, to izgleda tako

zastrašujuće da se ivan izmakne u stranu. Drezgić stane tik do Katarine, podigne je, namesti

na njen šlauf a onda okrene prema Ivanu i potapše ga po obrazu a zatim ode do svog šlaufa.

Drezgić iz svog šlaufa izvlači dve velike koktel-čaše sa povećim suncobranima i donosi ih

Ivanu i Katarini. Oni krenu da piju ali ih Drezgić zaustavi pokretom. Drezgić iz svog šlaufa

izvlači koktel- čašu sa najvećim suncobranom a za njom i velike braon rukavice i ogromnu

glavu plišanog mede. Rukavice-šape stavlja na šake a glavu mede na svoju.

D: Ovako mi je udobnije.

Pag

e26

2

Meda pije koktel. Katarina vrisne i pokrije lice rukama. Ivan pokuša da, ne ustajući, zagrli

Katarinu ali sklizne sa šlaufa. Prilazi im Drezgić-Meda, miluje Katarinu po glavi. Ona se

guši u suzama. Ivan ustane ali ga Drezgić, spustivši šapu na rame, vrati nazad na šlauf.

Drezgić vodi za ruku Katarinu do trambuline, pokretima je ohrabruje da se popne. Katarina

okleva. Drezgić skine medveđu masku i pokaže joj pokretom glave da se popne na trambulinu.

Ona se penje i počinje slabašno da skače. Drezgić joj šakama daje ritam. Ivan krene prema

njima onda se okrene i vrati po aktovku koju je ostavio pored šlaufa. Usput žurno popravlja

kosu, namešta nabore na odelu, zateže kravatu. Katarina skače na trambulini. Na licu joj je

blažen izraz lica, na ivici sa suzama. Šake su joj na stomaku, prelaze preko njega, kružno ga

masiraju. Katarina tiho mrmlja, detinje.

I: Vi ste u biznisu?

Drezgić mu stavi ruku na usta.

D: Opusti se.

Skida svoju masku, stavlja je na Ivanovu glavu, a zatim mu daje šape, papuče.Ivan postaje

Meda.

I: Vi ste u biznisu?

D: Pravim lopte, šlaufove. Bezopasne stvari.

Katarina mrmlja jače,detinje.

I: A akcioni vojnici, avioni, pištolji, bombe?To se sad traži.Vidite, naš poslednji sponzor je

bila fabrika lutkica akcionih heroja Destroyer.

Ivan klekne pred Drezgićem , savija se do torbe. Drezgić ga uhvati za mišicu. Odmahne

glavom.Ivan pruža papire Drezgiću a ovaj ih baci u stranu. Ivan uzima papire i nudi mu ih.

I: Možete ponovo da ih pravite.

Drezgić skida Ivanu masku, šape. Oblači ih. Katarina se povija, skačući, prema svojim

kolenima, spušta šake na njih. Skače u tom položaju.Drezgić odlazi do svog šlaufa, vadi iz

njega mitraljez i puca u Ivana. Padaju Ivan i Katarina koja vrišti. Drezgić baca mitraljez u

stranu. Prilazi Ivanu. Ivan ispruži šaku prema koferu. Drezgić šutne aktovku u stranu.

Drezgić ga čvrsto ščepa i podigne na noge.

D: Zato sam prestao.

Drezgić pucne prstima. Dečija pesma »Spavajmo, sanjajmo«, off. Drezgić prilazi Katarini,

pruža joj ruku i ona je prihvata. Plešu lagano.

I: A posao?

Drezgić se plešući sa Katarinom približi Ivanu i privuče ga njima.

D: Mamac. Hoću samo da vas upoznam.

Ivan, Katarina i Meda plešu kao u nekoj kabaretskoj završnici, u vrsti, sa rukama oko pojasa.

Peta scena

Pag

e26

3

Scena je gola, svetlo prigušeno. Katarina stoji u napetom iščekivanju. Ivanova leva ruka

je zabačena unazad. Ivan se okreće, osluškuje. U desnoj ruci drži kofer. Telo mu je apsolutno

mirno, samo se glava pomera. Katarina se iskašlje. Ivan se brzo okrene ka njoj.

I: Šššššš!

Ivan se vrati u prvobitni položaj.Trgne mu se desna ruka, kao da ima svoju volju. Njeno

trzanje, u svim pravcima, predstavlja svojevrsni ludački ples. Pokušava da je obuzda levom

ali se ona manično opire. Stegne je par puta. Katarina krene ka Ivanu ali on zamahne kao da

će je udariti i ona odstupi. Pauza. Ivanova desna šaka počne da se trese a kažiprst nervozno

lupka po aktovci. Ivan se okreće oko sebe, pokreti vrata su mu sve brži. Iz mraka istrči

Utvara, Ivan u s leđa. Obara ga. Katarina otvori usta za vrisak ali iz njih ne izađe

ništa.Utvara seda na Ivanova leđa , zgrabi ga za kosu, krene da udari njegovom glavom o

pod a onda se okrene prema Katarini. Katarina klima glavom a zatim odmahuje. Utvara hitro

skoči i sruči seriju kratkih udaraca špicom cipele u Ivanova rebra. Prvi put Ivan jekne a

sledeći udarci su propraćeni Ivanovim mumlanjem. Katarina seda na tle i posmatra Utvaru

koja prebija Ivana. Utvara okrene Ivana na leđa, spusti stopalo na njegovo lice, prelazi

stopalom niz njegove grudi, stomak a zatim ga snažno šutne među noge. Katarina jekne. Ivan

je bez glasa. Njegova glava se okrene, umorno, prema Katarini. Utvara prilazi Katarini,

podiže je, privuče sebi, obori naniže, u tango-stavu, poljubi, blago odgurne i ode. Katarina se

okrene za Utvarom sa ispruženom rukom, kao da ga doziva.

Šesta scena

Upaljen je video bim. Tijana je u sobi sa ogledalima. Podiže visoko svoju nogu i stopalom

prelazi preko objektiva kamere.

T: Voliš stopala? Ti si footsucker?!

Namesti lažno mazan izraz lica. Ustaje sa stolice. Podiže haljinu iznad kukova.Počne da uvija

kukovima, okreće leđa kameri, pomiče zadnjicu brzo, kao da je u pitanju snimak striptiz

igračice na ubrzanom premotavanju. Tijana onda spusti svoju haljinu, naglo, okrene stolicu

sa naslonom prema kameri i sedne na nju, kaubojski.

T: Upravo sam te izgubila. Sad sam to shvatila. A rekli su mi da ću te ovako najlakše dobiti.

Tebe, pravog. Samo glupe kasirke mogu da veruju u tako nešto. Sad smo kvit. Ja znam da sam

izgubila nekog divnog a ti si upravo video šta si sve izgubio. Jaka stvar, a?!

Tijana pali cigaretu.

T: Mislila sam na tebe i pre nego što si počeo da me gledaš. Osećala sam te tu, dole, ovde,

svuda. Čekaj, samo malo.Hoću nešto da proverim.

Pag

e26

4

Tijana ustaje, okreće se oko sebe, dodiruje zidove, sagledava svoje lice. Spušta šake na svoj

odraz.

T: Ne mogu da se dodirnem.

Okreće se prema kameri. Naslanja se leđima na staklo.

T: Provali, tišina. Niko ne dolazi da me zaustavi. Nije ih briga, samo da je neko ovde i da sere

ono što mu prvo padne na pamet. To je valjda poenta života-dok čuješ i gledaš tuđe gluposti ti

znaš da te još ima. Volela bih da slušam tvoje gluposti. Da me smoriš tvojim glupostima, da

mogu da živim tamo, napolju. Da se odvezemo negde za vikend. Dugo nisam izašla iz grada.

Dugo nisam izašla odavde. Ali od toga ionako nema ništa, jel’ da?

Nestane slike. Na video-bimu su crvena slova PAUSE.

Sedma scena

Ivanov stan. Ivan sedi na podu. Na video-bimu je dokumentarni snimak arktičke pustoši. Ivan

je okrenut leđima publici a licem prema video-bimu. Zvono na vratima, ječi kao sudbina, off.

Zvoni nekoliko puta. Dolazi Katarina, s desne strane, žurnim korakom, sa koktel-čašom

nalik Drezgićevoj, a onda se doseti, odjuri nazad, vrati se bez nje i staje ispred video

bima.Katarina pokazuje na video bim. Ivan joj daje prstom znak da se udalji. Katarina mu

okrene leđa i zatapše. Na video-bimu,u hodniku, subjektivni kadar, kao „špijunka“ je

neobrijan, u pocepanoj jakni, masne kose, Viktor. Na licu mu je smoreni izraz, stavlja šaku

blizu usta, dune i omiriše dah sa gađenjem. Ivan rukom pokaže na Viktorov lik i pokaže šakom

da ga treba izbaciti.

K: Ali, to je Viktor! Tvoj najbolji drug!

Ivan rezolutno odmahne rukom. Katarina zatapše. Ivan, bolno uzdišući, trapavo ustaje. Gasi

se video-bim a u stan ulazi Viktor. Pritrčava Ivanu, pokuša da ga zagrli ali Ivan prethodno

zagrli vazduh i pokaže mu pokretom da je njegovo grljenje vazduha dobro koliko i pravi

zagrljaj. Viktor pogne glavu, kratko klimne i poljubi Katarinu u obraz. Katarina kratko i brzo,

gotovo krijući, sažaljivo pomiluje Viktora po vratu. Viktor se okrene prema Ivanu. Napravi

pokret kao da će namestiti kravatu na Ivanov način. Ivan se nasmeje i namesti svoju kravatu.

Ivan se blago nagne prema Viktoru i namesti mu ovlaš nabore na odeći. Katarina se kiselo

smeška.

I: Dugo se nismo videli.

V: Otkad si me otpustio.

Ivan napravi nagli pokret kao da će ošamariti Viktora. Katarina ga uhvati za mišicu.

I: Mene nisi tako štitila.

Katarina pusti Ivanovu mišicu. Ivan joj pokaže pokretom da ide nazad u sobu da pije.

Katarina zbunjeno odmahne glavom Viktoru i otrči. Ivan pokaže Viktoru na pod. Viktor seda i

Pag

e26

5

okreće se prema Ivanu. Ivan mu okreće samo uho a leđa publici. Ivan zatapše i na video-bimu

se stvori arktička pustoš. Viktor zausti nešto pa zastane. Ivan mu pokazuje šakom da nastavi.

Viktor se nakašlje, izvadi paklicu cigareta. Vadi jednu, zubima, pripaljuje je.

V: Preporuka. Za novi posao. To mi treba.

Glasno Ivanovo njuškanje. Ivan jeknuvši ustaje, vadi Viktoru cigaretu iz usta.Onjuši je.

Pljune u stranu. Gazi je. Zatim se sagne i vadi celu paklicu iz njegovog džepa. Viktor pokuša

da mu uzme paklicu iz šaka ali je Ivan brži. Ivan spušta paklicu u džep, zatapše, nestaje slike

na video-bimu a zatim seda prekoputa Viktora, vadi cigarete, jednu po jednu i pažljivo ih

lomi, svaku na po više delova. Viktor, zgrožen, skreće pogled u stranu. Ivan mu prilazi i

izlomljene cigarete mu baci u lice.Ivan izvlači jedinu preostalu iz paklice, pali je, dune par

dimova Viktoru u lice a zatim je baci na pod i zgazi. Viktor ga uhvati za stopalo. Ivan ga s

gađenjem odgurne. Viktor gmižući prilazi Ivanu. Ivan mu pritrči i šutne ga u rebra a zatim

stavi stopalo na njegovu glavu.

V: Neeeeeeee!

Katarina dotrčava, odguruje Ivana koji joj se otme, pokuša da udari još jednom Viktora i

pada na zemlju. Viktor ustaje, pljuje u pravcu Ivana.

K: Oprosti mu. Tukli su ga. Dvaput. Misli da si to ti!

V: Sam je kriv. Rekao sam mu da je pusti a on je otpustio mene.

Viktor otrči. Katarina ustane da ga zaustavi i pusti Ivana. Ivan ustane naglo, zgrabi je za

rame,obori na tle.Katarina pokuša da ustane ali je on ponovo obori. Leže preko nje.

Katarina se slabo opire. Zadiže joj suknju. Jekne i padne pored nje. Telo mu se strese par

puta a zatim klone. Katarina mu prilazi, tapše ga po obrazima, proverava puls.

Osma scena

Ivanov stan. Ivan leži sa infuzijom u veni. Bez svesti je. Na video- bimu je prizor tipičan za

Landscape channel-krave, pašnjaci, mirna ravničarska reka, kanali.Canon, Pachelbell, off.

Katarina je pored njega,miluje ga. Katarina potapše lagano njegov obraz a zatim ga ošamari

par puta. Ivan se ne pomera. Katarina mu zabije pesnicu u stomak. Na video-bimu se pojavi

Drezgić. Katarina zatapše. Drezgić dolazi sa tri paketa u rukama. Katarina klimne glavom u

znak zahvalnosti i pokaže mu da ostavi poklone. Drezgić joj gurne sve poklone u naručje.

Katarina uzdahne. Stavlja poklone pored Ivana.

Katarina otvara prvi paket. Lopta, bela sa crvenim tačkama,ili obrnuto. Zatečena je. Drezgić

se osmehuje, uzima loptu iz njenih ruku i stavlja je Ivanu pored glave. Katarina otvara

drugi poklon. To je lutka Barta Simpsona. Katarina je drži, razgleda, pomiluje po kosi, zagrli

a zatim vrati u paket.

D: Izvinite. Navikao sam. Nisam znao.

Katarina odmahne glavom. Prelazi vrhovima prstiju preko tela. Drhti. Strese se. Uzima treći

paket. Vadi crvenu haljinu.Ustaje. Odmotava je. Ista je Tijanina. Klati se na nogama.

Uperuje prst u Drezgića. Drezgić ustaje, uhvati je za šaku i privlači sebi. Katarina se otme i

baci haljinu u stranu.

K: Šta hoćeš?

Pag

e26

6

Drezgić joj prilazi, laganim korakom, više plešući nego hodajući.Privuče je sebi i počnu da

igraju, telo uz telo. Katarina zausti da nešto kaže ali joj Drezgić stavi prst u usta.Kristina

uzme njegov prst u svoja usta a onda ga naglo ugrize. Drezgić jekne.

K: Šta hoćeš?!

D: Da sve bude kao pre.

Ivan se, urlajući,podigne u polused. Cereka se.

I(lažno sablasno): Horor!Night of the living dead!

Ivan uzima loptu i gađa njome Drezgića a zatim ustaje, držeći se za stalak za infuziju. Okreće

se prema Katarini. Vadi infuziju iz vene a zatim je gađa kesom infuzije. Uzima stalak infuzije

i njime izguruje Drezgića sa scene a onda se okrene prema Katarini.

I: Zovi doktora. Odmah!!!

Deveta scena

Video-bim, soba sa ogledalima. Tijanino razrogačeno oko u krupnom planu. Prsti koji drže

kapke ne dopuštaju mu da trepće.

T: Evo, sad me potpuno vidiš. Sagledao si me. Ono unutra je ludilo. Živim dva meseca sa

nakazama, sa nasiljem, zbog tebe. Spavam tri-četiri sata najviše. Smršala sam deset

kilograma. Imam zatvor. Bole me desni svakoga dana. Kasni mi. Samo da me ti primetiš.

Obećao si mi ovo, obećao si da ćeš me gledati. Ništa drugo nisi obećao. Sve što si obećao-

ispunio si. Nisi me takao, bio si fin. Čekao si da se ovo završi. Sad više nemaš šta da čekaš.

Nemaš koga da gledaš. Samo ovo oko. Žedno te je. Pokaži se!!!

Na scenu u poslovnom odelu preko kojeg je Tijanina crvena haljina, izlazi Ivan.

T: Daleko si, ne vidim te. Ne osećam te. Ti si kao Bog-ne boli te i ne umireš. I više ne

verujem u tebe.

Ivan nokautira sebe, udari se u stomak, udari se u prepone.

T: I dalje te ne osećam. Znaš ko si. Neću da pričam drugima, ne brini se. Gledam te , želim da

ne trepnem, da te vidim što bolje ali tebe nema. Previše si visok. Ne mogu da te sagledam.

Ivan pada na kolena.Udara čelom o tle.

T: Sad si prenizak. Neću te više videti, sve sam pokušala.

Ivan zabija prste u lice.Klati se napred-nazad. Ječi. Tijanini prsti puštaju kapke. Tijana

odstupa nazad tako da se vidi do pojasa.

T: Čuvao si me, za onaj dan kad budemo spremni. Kad budeš spreman. Ali ja više ne želim da

me čekaš napolju. Plašim se onih napolju i ovih unutra, shvataš? Molila sam te da me pustiš.

Nisi hteo. Mislio si da mi činiš uslugu, da bi bilo lepo da uspešan momak kao ti ima uspešnu

devojku kao ja, nekoga ko se ne predaje i pobeđuje. Prihvatila sam to. I sad sam sagorela.

Gubi se! Gubi se!!!!

Tijana udari po objektivu. Ivan pada na tle, jeknuvši. Ivan ustaje i beži sa scene, plačući.

T: Beži, dečko. Nađi novu igračku.Ova je pokvarena.

Pag

e26

7

Tijana uzima sečivo i stavlja ga na svoju jugularnu venu

Deseta scena

Ivanov stan. Ivan spava, sklupčan u fetus. Strese se, s vremena na vreme. Prikrada mu se

Utvara. Na video-bimu je «sneg«. Utvara ima trudnički stomak. Ivan se prevrće u košmarnom

snu. Utvara staje iznad njegove glave i zavlači ruke ispod mantila. Izvlači jastuk. Utvara se

naginje prema njemu, kao da će ga ugušiti jastukoma onda ga lagano poljubi, podigne mu

glavu i pod glavu podmetne jastuk. Utvara izlazi iz sobe. Ivan se probudi,zgrabi jastuk, baci

ga u stranu i sklupča se ćošku. Teško diše. Zatapše rukama. Na video-bimu je pornić.

Jedanaesta scena

Video-bim zatreperi. Na video-bimu je Ivan, miran, obrijan, naizgled dobro raspoložen.

I: Želim da se svima koje sam uvredio izvinim i pozovem Vas da sutra, u 20 časova, dođete

kod mene na čašicu pomirenja.

Dvanaesta scena

Ivanov stan. Sede Katarina, Viktor, Drezgić i Ivan, formirali su krug. Pored Drezgića i

Katarine je su kokteli sa suncobranima, pored Viktora pepeljara, pred Ivanom je šoljica

espresa na koferu. Piju svoja pića, svako u svojim mislima. Ovo bi trebalo da traje izvan

granice tolerancije naše publike, dakle, minut i po.

I: Ko želi da me ubije?

Piju svoja pića, svi u svojim mislima, minut.

I: Ko želi da me ubije?

Piju svoja pića, svi u svojim mislima, trideset sekundi.

I: Ko želi da me ubije?!

Ivan popije svoje piće. Odlaže ga u stranu, mirno otvara kofer, vadi pištolj i uperuje ga u

njih.

I: Ko želi da me ubije!?!

Niko se ne pomera. U svojim su mislima ali ne piju piće.

I: Zašto?! Zbog otkaza, Viktore? Zato što neću decu, Katarina?

K: Sa Tijanom si hteo, sterilni,depilirani,parfimisani, uštirkani, vazektomirani skote!

I: Hteo sam nju, ne decu. A ti Drezgiću?! Zbog Katarine?

Ivan snažno udari kundakom Drezgića po licu.

D: Zbog mog sina. Gledao je emisiju u kojoj se ubila. Imao je deset. Uzeo je moj pištolj. Zato

ne pravim igračke-pištolje.

Pag

e26

8

Ivan prisloni pištolj uz Drezgićevu slepoočnicu.

D: Nisam ja. Želeo sam ali nisam te nijednom udario.

Ivan se trgne, podigne pištolj prema Viktoru pa prema Katarini. Luta mu cev od jednog do

drugog. Odmahuju glavom.

I: Ko?

V: Ko zna? Mnogi te mrze, tebe i tvoje gadosti. Ljudi nisu zamorci, znaš!

I: Moralan si, antiglobalista, smrdiš i moliš me za posao, to si ti! Ko me proganja?

K: Tijanin duh te proganja, eto ko!

Ivan se zaklati, padne na pod.

I: Čekaj, ti si bila kući prvi put, drugi put sa mnom. Bili kod tebe Drezgiću, ono drugi

put, nisi mogao tako brzo a on…Ti si!

Ivan skoči,uperi pištolj u Viktora. Katarina skoči između njih. Ivan upuca Katarinu a zatim i

Viktora.

I: Kato, lepa Kato…

Okreće se prema Drezgiću koji leži na podu, sa rukama na glavi.

I: Sad moram i tebe!

Ivan ga upucava. Baca pištolj u stranu a onda zatapše rukama i na video-bimu se pojavi

prizor ledene pustinje. Ivan se klati se napred-nazad. Zatim ustaje, oslanja se leđima na

video-bim i kao da pleše, raširenih ruku. Duboko tiše, drhtavo, kao da želi da upije svu

hladnoću. Kao jedan ustaju Viktor, Katarina, Drezgić, grabe ga i bacaju na tle. Ivan pada

kao krpena lutka. Ustaje, skida se pred njima dok ne ostane samo u crvenoj haljini a zatim

leže na tle, raširenih ruku i nogu. Viktor, Katarina i Drezgić mu prilaze, rast6rgnu i pocepaju

haljinu a zatim počnu da ga, uz njegovo otimanje, oblače u staru, japi-odeću. Drezgić ga

steže jače oko vrata i on prestaje da se otima. Podižu ga na noge, nameštaju nabore na odelu,

stavljaju mu aktovku u ruke a zatim jako zategnu kravatu. Ivan gubi dah, trza se, pada. Dolazi

Utvara. Tapše rukama. Nestaje ledene pustare na video bimu. Grli Katarinu, Drezgića,

Viktora i oni, jedno za drugim odlaze. Na kraju Utvara prilazi Ivanu i pokušava da mu otrgne

kofer iz ruke. Ne uspeva. Odlazi nalevo. Zastane. Okrene se. Zatapše. Ivan ostaje u mraku

KRAJ

Dunja Petrović

Pag

e26

9

KREDIBALIZAM

.

(ili kako ići u korak sa tranzicijom)

– originalni celovečernji mjuzikl –

.

LIKOVI:

NATALIJA, 25 godina, brbljiva, brzopleta i božanstvena, još uvek nepotpuni

kredomanijak

RADE, 25 godina, smeten, smotan i smešan, potpuni kredomanijomrzac

MARIJAN, 25 godina, fensi i foler, potpuni kredomanijak

A, B, D, devojke u agenciji

OSTALE DEVOJKE U AGENCIJI (Đ, Ž, K, P, Nj, R, Dž)

STOJAN, savršen momak redni broj 123

OSTALI KREDO MLADIĆI (Debeljuca, Mačo, Narkoman, Učenjarko)

ŠKART ŽENE (Stojanka, Mirjana, Radenka, Selimena, Svetlana)

LJUDI I NJIHOVI KREDO LJUDI (Baba i kredo-Tip, Deda i kredo-Baba, Majka i

kredo-Beba, Dete, Majka i kredo-Dadilja)

DVE ĆUTLJIVE LEPOTICE

OSTALE LEPOTICE

KREDO-MAJKE

KONOBAR

KREDO ŽENA SA OŠTEĆENIM SLUHOM

KOMŠIJA, čovek sa bima

PRIJATELJI, ljudi sa bima (kredo-devojčica i dečak, kredo devojka i devojka koja

plače, kredo-deda i deda na samrti)

GLAS, sa bima

VREME: uskoro ili možda sada?

MESTO: Kredograd

NAPOMENA: kredo-ljudi su označeni detaljem određenog dezena na garderobi ili tako

nečim

scena

Pag

e27

0

Video bim. Ružičasta sjajna ženska usta preko celog bima, govore izveštačeno ljubaznim

glasom koji je u početku prijatan, ali u stvari je iritantan.

GLAS: Pitanje je samo da li ste spremni. Pitanje je samo imate li volje. Pitanje je samo želite

li da vaš život postane svetliji. Mi vam nudimo odgovore na sva vaša pitanja.

Usta se umnože na video bimu.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘‘Od A do Š‘‘ agencija. Sa vamaaaa…

Opet jedna usta na bimu.

GLAS: Zaboravite na tmurne ulice Kredograda – mi vam nudimo da ih obasjate suncem.

Na bimu Beograd obasjan suncem koje se smeje. Sunce namigne. Na scenu izlazi RADE,

momak od oko 25 godina, krivog nosa, sa naočarima za vid na očima i knjigama koje mu nisu

uredno složene u rukama, već kao da će ispasti svakog trenutka, prototip štrebera. Stane

ispred bima, skine naočare, obriše ih i vrati na oči. Dok on to čini –

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vamaaa!!!

GLAS: Više vam ne trebaju lanci na gumama, kada padne sneg samo poručite lepo vreme.

Za to vreme na bimu nekoliko automobila sa lancima na gumama, veje sneg, zakrčen

saobraćaj, ljudi se nerviraju. Odjednom grane sunce, sneg se istopi, kao i lanci, ljudi se smeju

(sve kao u najtreš reklamama)

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vama…

Rade gleda u bim, pa levo-desno, čeka.

GLAS: Zaboravite na svađe i prepirke sa prijateljima – mi vam nudimo savršeno prijateljstvo.

Bim podeljen na tri dela – u jednom kredo-devojčica dečaku daje pola sendviča gledajući u

kameru.

DEČAK: Kako je super imati kredo-prijatelja. On mi uvek da pola svog kredo-sendviča.

(zagrize sendvič)

U drugom delu bima kredo-devojka sa ogromnim neprirodnim osmehom na usnama

neprirodno grli devojku koja plače.

DEVOJKA koja plače: Bez svoje kredo-prijateljice, ne bih podnela to što me je ostavio.

(brizne u plač)

U trećem delu bima kredo-deda drži za ruku dedu koji je na samrti i sa osmehom gleda u

kameru.

DEDA: Kredo-prijatelj, prijatelj za celu penziju. Sad napokon nemam šta da izgubim. (sklopi

oči)

RADE (klimajući glavom): C, c, c!

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘‘Od A do Š‘‘ agencija! Sa vamaaaa…

(pogleda na sat, ali uočava da ga nema, pomeri se u stranu i sedne)

Pag

e27

1

GLAS: Imate problem sa komšijom? Samo sa nama vaš problem je rešen. Imamo savršen

izbor komšija svih uzrasta, nacionalnosti i političkih opredeljenja.

Na bimu se kompjuterski menja jedan isti čovek.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vamaaa…

Rade se vrpolji, na scenu izlazi BABA, hoda sporo sa štapom, ali pod ruku je čvrsto stegla

nabildovanog kredo-MLADIĆA koji se sve vreme osmehuje dok Baba priča kao navijena.

Pored njih protrčava DETE koje jede natprirodno veliki kredo-sladoled, za njim kredo-muška

DADILJA tj. lep mladi muškarac, a za njima ružna MAJKA deteta, zatim ŽENA sa kredo-

BEBOM u naručju, kao i DEDA koji šeta kredo-BABU. Kao da su svi u šetnji, prolaze polako

scenom i tako u krug. Kada glas progovori, svi se zaustave i okrenu ka bimu kao hipnotisani.

GLAS: Sanjate o srećnom braku – mi vam nudimo izbor od najmanje 4000 savršenih muževa,

majki, dece, korova, kućnih pomoćnica, prašine, sekretarica, dobrog raspoloženja, kiše,

dadilja, oblaka ili naoblačenja, smeha, suza ili dosade.

Za to vreme na bimu se smenjuju jako brzo slike navedenog.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija (svi kredo ljudi se okreću prema publici i

zapevaju) ‘Od A do Š‘ agencija (okreću se nazad, ali sada se ka publici okreću pravi ljudi koji

zapevaju) sa namaaaa…

Na bimu usta nastavljaju nešto da pričaju, svi i dalje gledaju ko hipnotisani, Rade šeta između

njih.

RADE (peva tužno): Jesam li ja lud,

il’ drugčija je ćud,

kredo-ljudi odasvud,

nije li to blud?

A gde su prave vrednosti,

devojačke čednosti,

sad svakom skače apetit

kada ko pomene kredit.

Usta sa bima nestaju,”vrti” se samo logotip agencije, ljudi nastavljaju sa šetnjom, Rade se

sklanja, pošto svi naleću na njega.

RADE (peva): Nisu više ni stan, ni putovanja,

na kredit su osećanja,

na kredit su očevi i braća,

samo dok ima da se plaća.

Ljudi se polako raziđu sa scene.

RADE (peva): Ej, Kredograde, Kredograde,

Pag

e27

2

ludi, strašni grade,

kuda svi to srljaju,

iskrenost prljaju,

I kuda to svet hita,

zašto se niko ne zapita,

odjednom svi obučeni, siti,

pola od njih su ljudi-krediti,

a gde je iskrenost i prošli dani…

Na bimu opet usta.

GLASOVI (koji prekidaju Radetovu tugovanku otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A

do Š‘ agencija.

Ljudi koji su predhodno izašli, izviruju na scenu.

LJUDI (otpevaju): Sa vamaaaa…

RADE: Sam sam na ovoj strani.

LJUDI (izlaze, pevaju u horu brzo kao neku borbenu pesmu, objašnjavajući pantomimom

svaku otpevanu reč):

Kuća, stan, ljubimac,

kola, dadilja, klinac,

uteha, prašina, cveće,

sunce, grad, proleće,

prijatelj, majka, brat,

komšija, ljubavnica, sprat,

klima ili snovi tvoji,

zar razlika postoji???

DETE: Smeh ili kompjuter.

BABA: Prijatelj ili puter.

DEDA: Bol ili odeća.

MAJKA: Kola ili sreća.

RADE: Ali kako tako?

LJUDI (pevaju): Korov ili suknja od pliša,

osmeh, pravda ili kiša,

Pag

e27

3

Dečko ili stona lampa,

poštena je trampa,

ocena, krompir, grip,

super je ovaj kredo-trip.

RADE: Ali kako tako?

LJUDI (Radetu): To se zove emancipacija.

DETE: Emancipacija?

BABA: Eee, emancipacija.

DEDA: E-man-ci-pa-ci-ja.

MAJKA: Emancipacija.

RADE: Gde je tu tolerancija?

LJUDI (Radetu): To se zove edukacija.

DETE: Edukacija?

BABA: Eee…edukacija.

DEDA: E-du-ka-ci-ja.

MAJKA: Edukacija.

RADE: To je loša kreacija.

SVI (pobedsonosno zapevaju): To se zove evolucija. (svi se razilaze, osim Radeta, na scenu

izlazi MARIJAN, fensi obučen momak od oko 25 godina, izlazi sa dve identične cure koje su

se pojavile pre toga na bimu kao ĆUTLJIVE LEPOTICE, kada govori preterano je teatralan,

gestikulira, klasičan folirant.)

RADE (za sebe): Ja bih rekao prostitucija.

MARIJAN (prilazeći mu s leđa sa dve kredo-devojke): Mislim, a šta uopšte pa fali

prostituciji? Ako je na kredit, naravno… (nasmeje se preglasno, a smeju se i devojke)

RADE: Kako šta fali prostituciji, tako se snižava životni standard, pa gde je tu još i moral, pa

razne bolesti, prenaseljenost… Kako vi (okrene se i vidi Marijana koji se još uvek smeje) Ej,

ti si, Marijane.

MARIJAN: Ja sam, šta si digo dreku, mislim, nije baba roga (opet se nasmeje, kao i devojke)

RADE: Vi svi uopšte niste svesni kakve mogu biti posledice…

MARIJAN: E jesi, ti Rade, neki čudan tip. Opusti se čoveče, zabavi se malo, makar na kredit.

(opet se nasmeje, kao i dve uštogljene barbike)

RADE (zgrožen): Da, vidim, ti se opet zabavljaš. (važnim glasom) A Natalija…

Pag

e27

4

MARIJAN (zapuši po jedno uvo lepoticama između kojih se nalazi): Pusti Nataliju. Natalija

je druga priča. Ovo (otpuši im uši), mislim, ovo su dva od poslednja tri primerka…

RADE (prekidajući ga): Lepotica koje ćute, a kad govore, govore kojim god poželite

akcentom.

MARIJAN: Upravo tako. Ali pazi, ulazim ja u agenciju (on korača šmekerski), a ono 300

ovakvih lepotica (na scenu izlazi 5-6 istih devojaka), sve gledaju u mene i svakoj iz očiju da

pročitaš…

DEVOJKE (u glas): ‘Uzmi mene, uzmi mene’

MARIJAN (se okrene ka njima ljutito): Naravno, ništa ne kažu jer su to lepotice koje ćute,

kapiraš? (devojke stavljaju prst na usta)

DEVOJKE: Šššš.

RADE: Ali zar ih nije bilo samo 3? (devojke se zgledaju, pa otrče sa scene)

MARIJAN: E što ti ne znaš da pustiš čoveka da ispriča priču! Kao što sam rekao, bilo ih je

300 i sve su htele mene. (on se okrene ka mestu gde su stajale devojke, njih nema) Kažem,

bilo ih je 300 i sve su htele mene (devojke se opet vraćaju na scenu) E sad. Od tih 300 samo

su 3 bile one koje kad govore, govore kojim god hoćeš akcentom.

RADE: A ostale ne govore uopšte?

MARIJAN: Aman, Rade, pusti da završim. Elem, samo su 3 bile…

RADE: Dobro, dobro, one koje govore.

MARIJAN (dok njegove dve devojke prilaze gomili): I ja odaberem jednu (jedna istupa) , pa

se premišljam, pa uzmem drugu (prva se vraća, druga istupa), pa opet mislim možda ipak ovu

prvu (opet prva istupa, a druga se vraća), il drugu, il prvu il (dok on to govori devojke istupaju

i vraćaju se naizmenično, nastavljajući to da rade čak i kada on ućuti, što njega očigledno

iznervira, pa vikne) I odaberem ja konačno prvu. Al mi žao sve one druge, vidim ja – sad bi

ona meni sa hrvatskim, sa nemačkim, sa ruskim akcentom progovorila, ma šta progovorila,

sad bi ona pala meni pred noge samo da je ja uzmem. (jedna od devojaka mu pada pred noge,

on je mune nogom i nastavi prekorno, devojci) Naravno, ona to ne čini, nego samo želi to da

učini da bih je ja uzeo.

RADE: I?

MARIJAN: I ja je uzmem. (druga devojka istupa i staje do prve) Kad onda i ona treća (istupa

jedna iz gomile) – kako nju da ostavim? I hteli su da mi je daju gratis, znaš ono – na dva uzeta

filma, treći besplatno, ali ja sam rekao – (nastavlja tetaralno) ne, ne mogu zbog Natalije, zbog

moje mile Natalije ne mogu…(pogleda u devojke i klima glavom potvrdno, i one isto učine,

nastavljajući da klimaju dok odlaze sa scene)

RADE (koji je posmatrao do tad dve devojke): E jeste ti ovo neko čudo. Kako su slične tj.

kako bih rekao one nisu slične, nego nekako su ko bliznakinje. A jel su prave tj. ne mogu da

budu prave pošto su iz agencije, tj. naravno da su prave, ali su iz agencije tj. hteo sam da

pitam…

MARIJAN: Šta, jel ćute?

Pag

e27

5

RADE: Ma ne nego…

MARIJAN: Šta, za akcente?

RADE: Da tj. ne…

MARIJAN: Šta, dal ih razlijukem?

RADE: Ma ne, nego, ti se ne osećaš loše, hoću da kažem, kako ti misliš da Natalija…

MARIJAN (promeni stav): Ja se ne osećam loše? Jel ti misliš da je moguće da se ja ne

osećam loše? Jel ja tebi možda delujem kao neko ko se ne oseća loše? E, Rade, Rade, sve sam

mislio, al da ti misliš da se ja ne osećam loše…

RADE: Ja samo pitam tj. hoću reći vidim da se zabavljaš…

MARIJAN: Ja se zabavljam? Tebi je ovo zabava? (okrene se ka lepoticama koje se keze) Pa

ja se ne zabavljam ni jedan jedini trenutak svog života.

RADE: A ovo sa devojkama, ti dobro znaš da Natalija…

MARIJAN: Pa da! Ja to i činim zbog nje. Kako ne kapiraš?

RADE: Razumem tj. hteo sam da kažem da ne razumem, jer ipak to što ti radiš, nije moje da

se mešam, ali kao njen najbolji prijatelj…

MARIJAN: Ma ne, samo se ti mešaj, i treba da znaš kako stoje stvari, a ne da pogrešno

protumačiš da se sad ja zabavljam pa da bude svašta. Ovo što ja radim, pa to su dobra dela.

Ko zna ko bi uzeo sve ove devojke da ih ja ne uzimam i ko zna šta bi im radio. Kapiraš? Ja

sam spasitelj. Uostalom, ovo će ostati između nas momaka, jel tako? (udari ga po leđima, ovaj

se zatetura)

RADE: Da, da. A ja baš čekam sad Nataliju, da ne znaš koliko je sati?

MARIJAN: Jesi li ti lud? Kad si mislio da mi to kažeš?

RADE: Pa nisi me ni pitao.

MARIJAN: A treba da te pitam, da ne čekaš slučajno moju devojku koju upravo varam sa 2

od poslednja 3 primerka…

RADE: Pa nije to baš prevara, to je više dobro delo.

MARIJAN: Ti to mene zajebavaš?

RADE: Da, da, hteo sam da kažem, ne, nego sam mislio…

MARIJAN: E, Rade, Rade. (uhvati devojke pod ruku i krene ka izlazu) znači razumeli smo se

(Rade klimne glavom, Marijan izađe)

RADE (oponašajući Marijana, ali ne podrugljivo nego pokušavajući da bude kao on):

Razumeli smo se? (nakašlje se) Ovo ostaje među momcima. (potapše sebe po leđima)

RADE (peva): Ja nikad misliti na kredit neću,

umesto da volim na kredit, pre umreću,

da govorim tako ja nikad neću moći,

Pag

e27

6

sa mnom nijedna devojka neće poći,

ja nikad neću biti kao on…

Obučen fensi od glave do pete,

stvoren samo da pravi štete,

nisam od onih koji nešto mute,

nikad neću šetati lepotice što ćute,

ja nikad neću biti kao on…

Al kad bi samo ona znala…

Ulazi NATALIJA, devojka od 25 godina, slatka, atraktivno obučena i brbljiva, deluje

površno.

NATALIJA: Ej, sori što kasnim. (poljubi ga u obraz) Krenula sam bila u onu agenciju – znaš

ono (otpeva mu) kao lek ili kao prevencija…

RADE (još uvek u svom raspoloženju peva):

Al kad bi samo ona znala

kolika je on budala,

da za njega ona je šala

njihova bi veza stala…

NATALIJA: E, išla sam da uzmem ljubimca, ali sam usput otkrila da su izbacili ‘greb-greb’

srećke na kućne ljubimce, kaži kako je to super. Evo kupila sam 10. (vadi iz torbe) Mislila

sam se da li da uzmem 8 ili 10, ali onda sam rekla sebi…

(dok priča sve vreme iznosi na scenu nameštaj, stolove, stolice, ogroman krevet, ukrase tj.

pravi prostor svoje sobe, neprestano ulazi i izlazi ne zaklapajući usta, dok on stoji na istom

mestu u potpuno drugom raspoloženju, pri čemu ga ona eventualno pomera ako treba da stavi

neku stvar tamo gde on stoji – njen stan je šaren, pretrpan raznim glupostima)

NATALIJA: …onda sam rekla sebi – Natalija, kad je bal nek se jebu princeze, ups, sori Rade,

znam da ne voliš kad psujem, ali jebanje baš i nije psovka, više je nekako…pa, jebanje je

jebanje. No i tako ti ja uzmem svih 10 greb-grebova i pita me čovek – šta ćete, gospođice ako

dobijete svih 10 životinja?

RADE (peva): Ja nikad neću biti kao on…

NATALIJA: …A ja njemu kažem – gospodine, to nisu životinje nego ljubimci što znači da

nije moguće da izvučem slona ili žirafu jer su oni životinje, ali ne i ljubimci, jer kad bih

izvukla slona to bi baš bio problem, pogotovu ako bih izvukla 10 slonova…

RADE (peva): Treba li da ćutim i njega da krijem,

treba li da se pobijem ili propijem,

zar zauvek samo prijatelj da ostanem,

Pag

e27

7

nikad više nešto da ne postanem,

ja nikad neću biti kao on…

NATALIJA: …ali ako bih izvukla 10 kučića ili 10 mačaka, naravno, one su prilično slatke

dok su male, ali ako izvučem 10 pit bul terijera ili šnaucera i to već odraslih onda bi mogao

biti problem, ali ako dobijem 10 malih maca… to znači da … Da, stvarno, šta ću ako dobijem

svih 10?

RADE (peva): Trebalo bi da joj kažem,

možda za mene ipak nade ima,

ne moram još i ja da je lažem,

ionako biće vatre, tamo gde je dima .

Ja nikad neću biti kao on.

NATALIJA: …Hm, pa pokloniću ih. Marijan mnogo voli životinje. Sori, Rade što ga opet

pominjem, Marijan možda nije bio savršen za mene pošto je uzimao one odvratne drolje na

kredit ups, sori, Rade, rekla sam drolje, u stvari povlačim ups, drolja nije psovka, drolja je…

drolja (ona se zavaljuje u fotelju, daljinskim upravljačem menja sliku na bimu na kome se sve

vreme vrteo logo agencije a sada prozor sa zavesom na karnere i pogledom na predivan vrt,

Rade još stoji) ali desila se super stvar, prijavila sam sebe i Marijana za neku nagradnu igru, a

nagrada je put u Las Vegas, a ti znaš, Rade da je meni životna želja da odem baš u Las Vegas,

zbog kockanja i kurvi, naravno, ups sori Rade – opet mi izlete, e pa sad je idealna prilika,

pogotovo što je Marijan okrenuo novi list i shvatio da je grozno uzimati ljude na kredit, to što

ja povremeno uzmem kućnu pomoćnicu na kredit to je nešto potpuno drugo, ali Marijan se

promenio, on mene voli i naša ljubav cveta i možda se uzmemo u Vegasu i…

RADE (drekne): Ja nikad neću biti kao on! (ona ga pogleda, on se zbuni, nije to hteo da kaže)

Ovaj, hteo sam da kažem, (drekne) Marijan upravo šeta 2 od ukupno 3 primerka lepotica koje

ćute i koje kad govore govore kojim god poželi akcentom. (trenutak tišine, Natalija krene da

se smeje histerično, pa se i Rade smeje, Natalija se zaćuti, pa se i Rade zaćuti, Rade seda,

Natalija skače)

NATALIJA: To znači ništa od Vegasa? (Natalija seda skrhana, Rade ustaje)

RADE: Pa, ovaj, mislio sam da je bolje da ti kažem.

NATALIJA (počinje mahnito da grebe kartice, na ivici suza je, kako ona baci karticu, Rade je

podigne): Ništa, ništa, opet ništa, i opet ništa, kuče, mačka, mačka, ništa, ništa, hrčak. Hrčak?

(brizne u histerični dečiji plač)

RADE: Nisam hteo, hoću reći tj. mislio sam da je u redu da ti kažem, ali znaš, Natalija, nije

on jedini.

NATALIJA: Hrčak, 2 mačke i pas. Ne želim hrčka, 2 mačke i psa. (rasplače se kao malo dete)

Želim da idem u Vegas sa Marijanom.

RADE: Ali, Natalija…

NATALIJA (kroz suze): Zašto mi je to uradio?

Pag

e27

8

RADE: Eh sad, zašto, moje je mišljenje da ne treba tako teško primati k srcu, u stvari ako je

moje mišljenje ono što mislim o…

NATALIJA: Sve ja mogu da razumem, sve, ali zašto baš one koje ćute??? Zašto baš sad kada

treba da putujemo? (opet brizne u plač, plače neko vreme, onda podigne glavu, faca koja je

bila razvučena u plač se naglo smiruje) Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA (drekne): Besna sam. (počinje da peva)

Besna sam na njega,

dosta mi je svega,

okrećem novi list,

biće naš račun čist,

Besna sam.

NATALIJA kreće da odvaja stvari u stanu na dve strane, one običnije i tamnije na jednu, a

šarene na drugu, Rade joj pomaže. Ona pokazuje na stranu sa običnim stvarima.

NATALIJA (peva): Ovo sam bila ja pre, (pokazuje na druge stvari)

i staro i novo volela sam sve,

al okrećem novi list, bre,

zbog te ćutljivice njegove dve.

Besna sam.

RADE (pun saosećanja): Razumem. (podiže neku kesu, pita najobičnijim glasom) Na koju

stranu ovo?

NATALIJA (proviri u kesu, govori običnim glasom): Na kredo-stranu. To je paučina koju

sam uzela na kredit onda kada si mi rekao da mom stanu nedostaje životnosti.

RADE: Aha. (nastavljaju sa raspremanjem)

NATALIJA (peva): Igraću kao i on,

popeću se na svoj kredo-tron,

istom merom ću mu vratiti,

možda će me tako shvatiti.

Besna sam.

RADE (pun saosećanja): Razumem.

NATALIJA (podiže neku knjigu, pa običnim glasom): A ovo?

Pag

e27

9

RADE (običnim glasom): Tu sam ti knjigu ja poklonio – ‘Osnovi nuklearne biologije’, nije

valjda da se ne sećaš?

NATALIJA: Ah, da, onda je definitivno na ovoj gomili (baca na gomilu sa starim stvarima,

nastavlja da peva)

Prvo bih mu nalupala šamare,

da istrebim njegove damare,

pa bih mu otsekla nos i uši,

prinela nož i rekla: ha ha buši!

Ljudi sa početka proviruju odjednom.

LJUDI: Ha ha ha, buši!

Natalija ih pogleda, oni šmugnu kao da nisu ni bili tu.

NATALIJA: Besna sam.

RADE (pun saosećanja): Razumem. (običnim glasom) A jel mogu ja ipak da sedim u starom

delu?

NATALIJA (običnim glasom): Naravno. (nastavlja da peva)

Pa bih uzela veliku burgiju

za njegov mozak spravila liturgiju,

i izručila mu jetru i creva,

da vidim kako će on da peva.

Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: O kako besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: Okrećem novi list,

biće naš račun čist

istom merom ću mu vratiti,

možda će me tako shvatiti.

Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: Sad pravac agencija

kao lek, a ne prevencija,

Pag

e28

0

skočio mi je apetit

uzeću momka na kredit

Besna sam.

RADE: Razumem. (za trenutak zastaje sa gomilom starih stvari u rukama koje mu ispadaju)

Ne, ne razumem. Uzećeš momka na kredit?

NATALIJA: Da. (seda u novi deo)

RADE: Ne. (seda u stari deo)

NATALIJA: Tako ću mu se osvetiti. Pa on će popizdeti od muke. Ups, sori Rade, pošizeće od

muke. I onda će mi se vratiti i otićićemo u Las Vegas i obrnućemo par džek potova i

venčaćemo se i sve će biti kako treba.

RADE: Ali ti ne smeš, to ne mogu da ti dopustim, a to je i skupo, i ko zna ko su ti ljudi,

možda je neki manijak, psihopata, rugoba, mentalno zaostao, siledžija, kreten.

NATALIJA: Bla, bla, truć. Jednog kretena sam već imala, a i ti ćeš mi pomoći da izaberem

nekog dobrog, zar ne? (krene ka njemu, pa stane na polovini sobe pošto neće da pređe u stari

deo, poziva ga prstom da dođe, Rade prilazi, ona ga poljubi u obraz) Ajde, polazi, inače ću ja

otići bez tebe i onda ću uzeti nekog fanatika koji će me rasporiti i okačiti moj želudac na sred

Trga Krepublike. (ona izađe)

RADE: Razumem. (ode za njom)

scena

Agencija ‘Od A do Š‘. Na sredini pult, sve je u kredo-dezenu. Na pultu izlepljena raznorazna

slova bez nekog reda i smisla, ali A i Š su veća. Čuje se melodija dobro poznatog džingla

agencije. Rade i Natalija ulaze, razgledaju, pipkaju sve. U pozadini video bim, opet sa ustima.

Dok oni razgledaju, glas govori.

GLAS: Došli ste na pravo mesto. Mi znamo šta vam treba. Mi znamo šta mislite.

RADE (OFF): Moram, da je sprečim. Pa, ja nju volim.

Rade se trzne.

GLAS: Pitanje je samo da li ste spremni. Pitanje je samo imate li volje. Pitanje je samo…

RADE: Pitanje je samo ko se setio ovako nečega?

NATALIJA: Ne lupendraj, Rade. Ovo je možda najbolja stvar koja nam se ikad dogodila,

pored mezoterapije, Ejvon kozmetike i kreme za depilaciju.

RADE: Ne znam kako to misliš – nama.

NATALIJA: Nisam mislila nama kao tebi i meni, nego nama – ljudima.

RADE: Aha. A knjige?

NATALIJA: Dobro, knjige…Knjige su …knjige.

Pag

e28

1

RADE: Jesu li knjige možda bile loše? Zar nismo mogli lepo samo da čitamo i da nam bude

dovoljno avantura?

NATALIJA: Ti si potpuno lud. I staromodan.

RADE: Da, ja sam lud tj. hteo sam da kažem, ako sam ja lud vi ste svi ostali normalni. Možda

baš zato sada jurimo tebi momka na kredit kako bi se osvetila svom pravom momku pošto je

uzimao devojke na kredit.

NATALIJA: Ćutljive devojke na kredit, Rade, nemoj da izostavljaš ključne stvari. Ja sam

preko svega prelazila, i preko one crnkinje i Kineskinje i preko onih bliznakinja, i one debele i

one mršave i one plave i one riđe i one albino i one kratkonoge. Čak sam prešla i preko one

gluvoneme i one ćopave i one sisate – ups, sori, Rade, rekla sam sisa, ali može se reći da sisa

nije psovka…mislim, uostalom sisa je… sisa. Žena bez sise nije žena. Kad bolje razmislim…

Njima iza leđa se pojavljuje devojka A, u radnom odelu i sa perikom na glavi – naravno,

plava je, zgodna i nasmejana, oni je još ne vide.

NATALIJA: …Žena bez sise je u stvari…žena, al bez sise. (Natalija se okrene, zabezekne se

pošto nije čula da je bilo ko ušao, pa gurne Radeta koji se takođe okrene)

A: Dobar dan. Bilo je samo pitanje jeste li spremni. (Rade i Natalija se okreću na drugu

stranu, ali sa druge strane se već nalazi identična devojka)

B: Bilo je samo pitanje imate li volje. (oni se opet okreću, ali pored prve devojke stoji još

jedna)

D: Bilo je samo pitanje želite li da vaš život postane svetliji.

A,B,D: Dobrodošli u agenciju ‘Od A do Š‘.

Ulazi još 5-6 istih devojaka.

DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija.

A,B,D: Sa vamaaa.

A: Ja sam A.

B: Kao avion. (devojke se prave da lete, tako na dalje, svaki pojam objašnjavaju imitacijom)

D: Kao akumulator.

A: Kao ananas. (devojke se lupkaju po stomaku kao da je ukusno)

B: kao Alkatraz.

D: Kao aligator. (devojke se plaše)

B: Ja sam B.

A: Kao banana. (devojke se kikoću)

D: Kao bicikl.

B: Kao boks. (devojke boksuju)

A: Kao brat.

Pag

e28

2

D: Kao bušilica.

NATALIJA: A ti si V? (nasmeje se ka Radetu)

D: Ne, V i G imaju slobodan dan. Ja sam D.

A: Kao dugme.

B: Kao dunja.

D: Kao Diznilend. (devojke se razneže)

A: Kao dokumentarac.

B: Kao ditiramb. (devojke se zgledaju zbunjeno)

Ostale devojke se javljaju redom, tako da se napravi opšti metež od govorenja u glas: Đ,

đevrek, Ž, žumance, K, kajsija, P, priča, Nj, njakanje, R, rođendan, Dž. Kada se Dž predstavi

– muk, niko ne može da se seti šta bi moglo da bude na Dž.

NATALIJA: Dž, kaži jebote da se zoveš Dž…(smeje se, ali Dž se rasplače i otrči sa scene,

sve devojke sem A, B i D odu za njom)

A: Dž je nova. Ne može da prihvati svoje ime. Budite uviđavni.

RADE: Izvinite, jel se vi to možda šalite hoću reći zafrkavate, mislim, znate, mi smo prvi put

ovde tj. ja sam prvi put ovde, u stvari i ona je prvi put ovde, vidite, njen momak je doduše

dolazio više puta…

A: Mi se ne zafrkavamo.

B: Ne šalimo.

D: Ne zezamo.

A: Ne foliramo.

B: Ne zajebavamo.

NATALIJA: Ups, sori, Rade rekla je zajebavamo. (Natalija se nasmeje Radetu)

A: I pokažite malo više poštovanja.

B: Vaspitanja.

D: Cenjenja.

A: Ljubavi prema nama, jer smo mi tu da vas uslužimo.

B: Da vam ugodimo.

D: Da vas iznenadimo.

A: Da vam pronađemo baš ono što vama odgovara. Sem toga, naša imena najavljuju naš novi

proizvod koji čak prevazilazi okvire proizvoda. To će biti revolucija.

B i D: Evolucija.

Pag

e28

3

A: Politika naše agencije se zasniva na načelu da nije bitno ono što vi jeste već samo ono što

posedujete, zato će ljudi, shodno kredo-klasnoj lestvici skraćivati svoja imena i na kraju doći

samo do početnih slova.

B i D: Do esencije!

A: Kako se vi zovete?

NATALIJA: Natalija.

A: Vi možete daleko dogurati. (ostale klimaju glavom potvrdno) Natali.

B: Nata.

D: Na.

A: N. A vi?

RADE: Rade.

A: Za vas nema nade, bolje da ni ne pokušavate. (ostale klimaju glavom odrično)

RADE: Da, baš vam hvala na savetu.

A: Ako sam dobor načula, došli ste po sisu?

NATALIJA: Ne, niste nas razumeli.

A: Nemojte se stideti.

B: Sramiti.

D: Crveneti.

A: Politika naše agencije je – sisa ili stan – to je jedno isto. Imamo širok asortiman sisa.

B: Grudi.

D: Duda.

A: Cica.

B: Balona.

D: Sifona.

A: Svinjskih.

B: Telećih.

D: Antilopskih.

A: Koalinih.

B: Zebrinih.

A: Muških, ženskih i dečijih. Malih.

B: Okruglih.

Pag

e28

4

D: Pljosnatih.

A: Visećih.

B: Pilećih.

D: Planinastih.

A: Brežuljkastih.

B: Palačinkastih.

D: Loptastih.

A: Raznih boja. Belih.

B: Žutih.

D: Crnih.

A: Ružičastih.

B: Crvenih.

A: I još raznih veličina, zdravstvenog stanja, i što je nova povoljnost možete uzeti i rasparno.

Što znači samo jednu sisu.

RADE: Ali, gospođo…(sve ga pogledaju zabezeknuto) ovaj…hteo sam reći,

gospođice…poenta tj. smisao našeg dolaska nije u tome da uzmemo…ovaj…kako bih rekao,

kao što vi to kažete…

DEVOJKE i NATALIJA: Sisu?

RADE: Da. Mi smo došli zbog nečeg potpuno drugačijeg.

A: Pa zašto ne kažete? Imamo odličnu ponudu majki i očeva. Vi, mladiću, izgledate kao da

vam je potreban roditelj.

B: Spasitelj.

D: Čuvar.

A: Imamo izvrstan asotriman majki od 16 do 90 godina (ona pljesne rukom, izlazi gomila

žena, devojaka i baba) Ova, ova i ova su vam bez kamate, a odavde dovde su na popustu.

NATALIJA: Dotrajale a?

RADE: Natalija, molim te, hoću reći, mi nismo došli zbog majki.

A: Ali imamo i savršen izbor očeva, možda čak i bolji izbor očeva, kad bolje razmislim

(druge dve stavljaju prst na čelo). Takođe, specijalna ponuda su nam očevi ratni invalidi s tim

što su ipak oni bez ruku povoljniji od onih bez nogu, a one sa oštećenjem sluha i vida možete

dobiti gratis.

NATALIJA: Da, 2 u 1.

RADE: Ali, pobogu zar kredo kredere ne znači verovati? Pa zar ste vi ljudi od poverenja? Pa

nisu vam ljudi ko šampon da ih prodajete 2 u 1.

Pag

e28

5

A: Ali zaista, mladiću, tu ste donekle u pravu, trebalo bi da ih prodajemo kao jedan. tj. kao 2

po pola. Jer umesto da dobijete šampon i balzam, ovako dobijete dva balzama.

RADE: O bože.

NATALIJA: Pustite vi njega samo, on se malo uzrujao. Znate, on ne može da se nosi sa

vremenom u kome živi. Mi smo ovde, zapravo došli da meni nađemo momka.

A: Aaaa…

B: Aaa…

D: Aaa…

RADE: Ahaaaa.

A: Pa zašto odmah niste rekli?

RADE: Pa gospođice, pokušavali smo, ali nam politika vaše agencije kako bih rekao, nije

nam dopustila.

A: Potpuno vas razumem. A koji vas uzrast interesuje?

NATALIJA: Pa tako, oko 25 godina. (šapne joj da Rade ne čuje) Može i koja godina manje.

A se nasmeje, kao i B i D koje uopšte ne znaju zašto se smeju pošto stoje dovoljno daleko da

ne mogu da čuju.

A: Svakako, svakako. Imamo momke za dan, momke za noć, za svaki dan, za svaku drugu

noć, za stan, za kuću, za štalu, za kućicu za pse, za šetnju pasa, za kuvanje ručka, za pranje

posuđa, za popravku kompjutera…

RADE: Ma kako vi uopšte znate da neko ima kompjuter?

A: Mladiću, ovo je 21. vek, danas svako ima kompjuter.

RADE: Evo ja na primer, nemam.

A, B, D ga pogledaju zabezeknuto, dolaze i ostale, poređaju se u vrstu, pa ga i one pogledaju,

klimnu tužno glavom i izađu.

A: To objašnjava mnoge stvari.

NATALIJA: Ali, znate, ja bih nekako više nekog onako da me zadovolji.

RADE: Natalija…

NATALIJA: Mislila sam, nekoga onako i za kuću i za dan i za noć i za kuvanje ručka i da

dobro izgleda i da bude dobro građen i…

A: Mislite nekog savršenog?

B: Perfektnog?

D: Izvanrednog?

A: Sjajnog?

Pag

e28

6

B: Ingenioznog?

D: Nadprosečnog?

NATALIJA: Pa…da.

A: Odlično. Baš danas imamo izvrstan asortiman savršenih muškaraca od oko 25 godina

(šapne joj) ili koju godinu manje. (nasmeju se, kao i B i D koje opet ne znaju zašto se smeju)

RADE: Dobro, a zašto bi neko, mislim ne razumem, uzeo nekog nesavršenog kada može da

uzme savršenog?

A: Pa to je bar prosto. Neko ima pravog momka koji je savršen ali ima kriv nos, onda uzme

samo jednog sa lepim nosem a nesavršenog.

RADE: Da, bitno je samo da ima lep nos, a da lije ćorav ili lud, to nema veze.

NATALIJA: I kažete da imate u ponudi nešto za mene?

A: Možete sami izabrati. (ona pljesne, izađe jedan normalan tip, jedan učenjarko kao što je

Rade, jedan mačo tip, jedan koji liči na narkomana i jedan debeljuca) Izgleda da nam je

ponuda malo opala, grabež je ovih dana, većinu ovih proizvoda smo prebacili u sektor za brak

– tako nam bolje ide. Radimo reorganizaciju programa i uvodimo novu liniju proizvoda beba

koje sisaju i sisa koje bebaju, imamo malih problema, ali i to će izaći krajem meseca. Takođe

ćemo imati novi prozvod beba za cuclu što će biti prava mala revolucija.

B i D: Evolucija.

A: Jer dokle će predmeti biti robovi ljudi, vreme je da ljudi budu robovi predmeta. A sada se

nadam da ćete izabrati nešto za sebe.

(ona pljesne, tip debeljuca istupa)

DEBELJUCA (nakašlje se i zapeva, dok on peva devojke – slova iznose slike na kojima su

nacrtani razni kolači i jela, a na bimu se projektuje neka emisija o kuvanju): Kljukao bih te

kolačima,

pecivom i sladoledom,

od mešavine mojih začina,

gledala bi me ko pitu s medom,

zajedno bi smo uživali u hrani

u ždranju bi nam prolazili dani,

zar ima išta lepše u životu

od škembića s tobom u kompotu. (on podrigne, pa se pokloni)

A (koja je uzela neki štap kojim pokazuje ono što govori): 2 noge koje vrede za 4 (potapše ga

štapom po nogama, on ih raširi), dve ruke koje vrede za 4,(pokuša da mu podigne štapom

ruku, ali joj ne ide) jedan trup koji vredi za 3 (štapom mu pokaže da se okrene oko sebe),

jedna glava koja vredi za jednu glavu. Voli hranu.

B: Dobru hranu.

Pag

e28

7

D: I začinjenu hranu.

NATALIJA: Ogladnela sam od ove priče.

RADE: Ma daj, Natalija, jesi li ga videla, ovaj će se uskoro pretvoriti u pogaču.

NATALIJA: Da, u pravu si, ili u škembe. (devojci A) Dalje. (debeljko odlazi)

MAČO TIP (namesti kosu i zapeva, dok on peva, devojke iznose njegove pozerske fotke, na

bimu on kako vežba):

Ko je naj sasvim naj naj,

kredo- savršen tip ko je, ti znaj,

jer ono, mislim, ja sam sam taj,

možemo na pićence, al nikako na čaj,

sa mnom ti može biti raj,

jer ja sam kredo tip naj.

Ti znaj.

RADE: Ovo je kraj, ja više ne mogu.

NATALIJA: Ali sladak je, baš je onako, ajajajaj.

RADE: Natalija, vidiš da je plitak ko Marijan.

NATALIJA (zaneseno): Da, podseća na njega.

A: 2 noge sa mišićima (udari ga štapom po nozi), dve ruke sa odličnim bicepsima, tricepsima

i labudima, (bode ga štapom) jedan trup sa pločicama koji vredi za 1 ipo trup, plus glava koja

ne vredi. Voli sebe.

B: Žene.

D: I teretanu.

RADE: Molim, dalje. (tip ode)

DŽANKI (šmrkne jednom i zapeva, dok on peva devojke iznose slike na kojima su likovi iz

bajki, na bimu on koji se sve vreme bekelji):

Ja ti mogu obećati gudru,

ije, dspi, tši ili vutru,

da duvaš, da jedeš il se udaraš po nosu,

da lajnu il dve rokneš u koksu,

da tripujemo, kuliramo, stondiramo

ko sa švedskog stola eside da biramo,

da se uroljamo, otkinemo, urokamo

Pag

e28

8

mislim, malo ono, da mu ga damo!

RADE: Ovaj ga mu je baš dao…pola ga nisam razumeo.

A (opet pokazuje štapom): Dve noge koje vrede za jednu, 2 ruke koje vrede za pola, veliki

zubi, šiljat nos, pola trupa, pola glave, voli štrumfove.

B: Žurke.

D: I zatvoren prostor.

RADE: Ne.

NATALIJA: Ni meni se ne dopada. Dalje.

UČENJARKO (popravi naočare i zapeva, dok on peva devojke iznose razne knjige, na bimu

precrtana slika momka i devojke koji se drže za ruke):

Knjiga je zakon i red,

od knjige si ponekad bled,

možemo zajedno da čitamo,

ali ne i da se pipamo,

jer pipanje to je greh

a knjiga garantuje uspeh

mogu biti tvoja knjiga a ti moje slovo.

NATALIJA: Šta je bre ovo? Himna obdaništu?

RADE: Sram te bilo, ovo je savršen momak za tebe.

NATALIJA: Da, da. Podseća me na nekoga.

UČENJARKO: …a ti moje slovo… (zastaje, popravlja naočare, očigledno se zbunio)

pa…ovaj…kraj je ovo. (devojke koje očigledno nisu završile svoj defile, pogledaju ga i

nezadovoljno odu)

A: 2 noge, 2 ruke, 1 trup, 1 glava koja vredi za 4 glave, voli kulturno istorijske spomenike.

B: Jutarnji program.

D: I čaj u 5.

NATALIJA: Znači ne!

RADE: Ali bolji je od ostalih i bar znaš da nije manijak.

A: A i na popustu je.

RADE (ljutito): Molim, a zašto je na popustu?

A: Pa zbog dioptrije, zašto!

NATALIJA: E Rade, iskuliraj, ostao je još jedan, vidiš kako deluje fino i ozbiljno i…

Pag

e28

9

RADE: Da, baš je ozbiljno građen.

NATALIJA: Ne seri. Ups, sori – pomenula sam sranje.

RADE: Ništa, Natalija, navikao sam.

NATALIJA: Dalje.

MOMAK (stane i zapeva, dok on peva devojke oko njega idu pokazujući na njega prstom, na

bimu ružine latice ili vatromet ili tako nešto patetično): Ja nemam mnogo da ponudim,

za iskrenošću ja žudim.

RADE (šapne Nataliji): Da, zato je i u agenciji. (Natalija ga mune rukom)

MOMAK (peva): Normalan sam i običan,

nisam manijak, ni kalustrofobičan,

pristojan sam i prilično lep.

RADE: Aha! Narcis!

MOMAK (peva): Ni gluv, ni nem ni slep.

Možda uspem da usrećim te,

jer tako sad bih dao ti sve.

A: Bla bla, 2 noge, 2 ruke, 1 glava, 1 trup, ali hoda za dvoje, radi za 4, misli za 7, vidi za 10.

Voli zalaske sunca. (sve devojke kao i Natalija uzdahnu)

B: Zvezde na nebu. (opet uzdah)

D: I zvuk gitare na plaži.(opet uzdah)

NATALIJA (koja se topila sve vreme pesme): Uzimam ga!

RADE: Ali, Natalija, on je…

NATALIJA: Šta?

RADE: On je… on je…

NATALIJA: Savršen?

RADE: On je folirant, vidi kako se smeje, pa on je momak na kredit, zaboga.

NATALIJA: Da, i to onaj koji odavde ide sa mnom. Molim, gospođice A, B i D, ja želim

ovog momka, kako je njegovo ime?

A: Savršen momak redni broj 123.

RADE: Natalija, nećeš valjda uzeti nekog tamo stodvadesettrija?

NATALIJA: Hoću, i to odmah. Zvaću te Stojan – može? Skraćeno od sto-dvadeset-tri.

Kapiraš? (svi se nasmeju sem Radeta)

A: Još samo krenite sa nama da se dogovorimo oko formalnosti.

Pag

e29

0

B: Gluposti.

D: Sitnica.

NATALIJA: A vas dvojica me čekajte ovde. I upoznajte se bolje.

Devojke odu sa Natalijom, momak se osmehuje Radetu koji ga namrgođeno i nepoverljivo

pogleda s vremena na vreme, ali kad vidi da ga momak gleda, Rade se napravi lud. Rade se

pomeri par koraka, i momak se pomeri par koraka. Rade se pomeri još par koraka, i momak se

pomeri još par koraka. Rade prošeta, i momak prošeta. Rade potrči, i momak potrči.

RADE (krene nešto da pita): A?

STOJAN (kao da ga je razumeo, na šta se Rade još više zbuni): Aaaa.

RADE: I?

STOJAN (još uvek sa neprirodnim osmehom): Iii…

RADE: O…

STOJAN: Oooo…

RADE (opet krene da ga pita): A o…

STOJAN (ga prekine): I u.

RADE: I u?

STOJAN (kao da se super zabavlja): A o…

RADE (za sebe klimajući glavom): Eee…

Vraćaju se Natalija i devojke.

NATALIJA: I?

STOJAN (u fazonu ‘i još pitaš‘): Iiii…

NATALIJA (Radetu, iznanađena): O?

RADE: Eeee…

NATALIJA: Vidim – vas dvojica ste se baš zbližili. (mune Radeta koji se zatetura)

RADE: Jesmo, tj. kako bih rekao baš smo onako porazgovarali…

A: Kao muškarac sa muškarcem…

B: Kao lisac s liscem.

D: Kao junac s juncem.

RADE: Hteo sam reći kao čovek sa…tj sa čovekom.

NATALIJA: Pa to je sjajno, sad možemo svi kao mala srećna porodica da odemo odavde.

A: Kao 3 slepa miša.

Pag

e29

1

B: Kao 3 musketara.

D: Kao 3 debela medveda.

RADE: Ja ću radije biti Zlatokosa.

NATALIJA: Rade, jebote…

RADE: Natalija!

NATALIJA: Jebote ups, ali nemoj da si takav, videćeš kako će biti divno. Ne samo da ću

sjebati Marijana (Rade je pogleda) opametiti Marijana (Rade klimne odobravajuće) već ću se i

zabaviti. A videćeš, Marijan će dolijati kao džukela ups, sori, Rade, kao kučence.

A: Kao av, av.

B: Kao vau vau.

D: Kao vuf vuf.

Stojan počinje da šeni, svi se smeju sem Radeta.

RADE: Da, da divno ćemo se zabavljati.

A: Što se tiče politike naše agencije, mi vas više nećemo zadržavati, samo nemojte zaboraviti

na isplatu ni jedan dan.

B: Ni 24 časa.

D: Ni 1440 minuta.

A: Ni 86400 sekundi. Čisto da ne bude problema.

B: Nevolja.

D: Neprilika.

A: Nepoželjnosti. I ne zaboravite – ovo je agencija koja će tek zaživeti i dovesti do svoje

revolucije.

B i D: Evolucije.

A: Ovo je agencija koja će pokušati da nametne novi način mišljenja ljudima.

B: Životinjama.

D: Biljkama.

A: Amebama.

B: Bičarima.

D: Trepljarima.

B: Bakterijama.

D: I glumcima.

A: Jer samo je pitanje da li ste spremni.

Pag

e29

2

B: Samo je pitanje imate li volje.

D: Samo je pitanje želite li da vaš život postane svetliji.

A: A sada dobar vam bio dan.

B: I noć.

D: I jutro.

A: I zora.

B: I sumrak.

D: I podne.

A: I doviđenja.

RADE: Zbogom.

Izlaze ostale devojke na scenu.

DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘Od A do Š‘ agencija,

A, B, D: Sa vamaaa…

Devojke iz agencije odlaze iznoseći svoju scenografiju sa scene, dok na scenu ljudi sa početka

donose Natalijine stvari. Kada sve nameste, Natalija im zahvalno klimne glavom. Oni odu.

Stojan sedi u novom delu stana, sa papirom i olovkom, Rade u starom, još uvek namrgođen,

pravi se da čita neku knjigu, Natalija se šetka i daje instrukcije Stojanu.

NATALIJA: Stojane, ti si sada na specijalnom zadatku koji se zove kako zajebati Marijana

(ona pogleda u Radeta koji se pravi da nije čuo ono zajebati, ona glasnije) dakle zajebati

(Rade opet ne reaguje) zajebati od jebati od jebanje (Rade ne reaguje) jebanje, sranje, sisa,

govno, pizda (Rade ne reaguje, ona nastavi sa uživanjem), piiiizzzzdaaaa, siissssa…

RADE (vikne): Pobogu Natalija! Ne moraš baš uživati.

NATALIJA (praveći se kao da ovo nije radila zbog njega): Ups sori Rade, zaboravila sam da

si tu, sori za zajebati, za jebanje, za sranje, za sisu, za govno i za pizdu. Ali to zapravo i nisu

psovke, Rade – to su samo zajebavanje, jebanje, sranje, sisa, govno i pizda. (pogleda prekorno

u Radeta, on sklapa knjigu, ona nastavlja) Dakle, kako to Rade kaže – zadatak je opametiti

Marijana. Naravno, pošto ćemo neko vreme živeti zajedno, ja ti moram dati male instrukcije

kako bi ugođaj bio potpuno savršen. Pod jedan, kada me oslovljavaš oslovljavaj me sa…

RADE: Vlasnice moja…

NATALIJA: …na primer sa dušo, ne, zapravo to dušo me uvek podseti na filozofiju mislim

ono duh ili duša, bit bivstvo bivstvujuće i ta sranja. Može na primer sa srce? Mada ipak ne, to

je onako nekako previše biologije…

RADE: Da, da, previše biologije…

NATALIJA: …mada srce je mišić, pa ako me budeš zvao mišiću moj, možda će to biti…

RADE: Previše zoologije?

Pag

e29

3

NATALIJA: Da, u pravu si. Možda je to…(ona pogleda u Stojana koji je sve vreme pisao) Ej,

Stojane, pa ne moraš sve ovo da pišeš. Piši više onako, po crticama, kapiraš? (Stojan se

osmehne)

RADE: Kapira on, Natalija, nemoj da se brineš.

NATALIJA (izbeči se Radetu):…dakle možeš (Stojan krene da piše, ona stane, on stane)

možeš da me (Stojan krene da piše, ona ućuti, on stane, ona otvori usta, on podigne olovku, to

se ponovi više puta, ona pogleda u Radeta)

RADE (šapne Nataliji): Možda koristi krasnopis pa mu treba više vremena.

NATALIJA (nakašlje se): Dakle, Stojane, odlučila sam se, zvaćeš me srećo, ali malo utanji

glas da deluje milije. Pod dva, kada šetamo možeš me držati za ruku ili zagrliti oko struka,

nikako preko ramena jer me to užasava pošto mi čupa kosu. Pod tri, sudove možeš prati i

ručno ako želiš, mada imam mašinu za pranje sudova, ali ako možda kojim slučajem uživaš u

ručnom pranju sudova pošto si jelte savršen a savršen muškarac bi trebalo da uživa u ručnom

pranju sudova, onda možeš slobodno…

RADE (počinje da peva):

Ovo se pretvara u noćnu moru

mada mogla je uzeti i priliku goru

da li se ovako nešto igde događa

je li moguće da samo mene pogađa

što ljudi su krediti a krediti ljudi

što ludi su normalni a normalni ludi.

Što zemlja čuda sad zemlja je čudaka

što dvorska luda samo senka je ludaka.

NATALIJA (nastavlja): Pod 24, cveće u bašti se sadi samo sa leve strane jer ako bi se sadilo i

sa desne strane onda bi ga komšije gazile jer smo se svi iz ulice dogovorili da se cveće ne sme

saditi sa desne strane i ako ga iko posadi sa desne strane da ga ostali izgaze. Pod 25…

RADE (peva): Da li sam ja možda bolestan

kada jedini sam kredomanije svestan

zna li možda neki Amerikanac

za ovaj uskoro korporacijski lanac

nije li možda baš Pakistan

naš najveći kredo fan,

znaju li za nas oni iz Evrope

jesmo li i njima utabali stope.

Pag

e29

4

NATALIJA (nastavlja): Pod 135, svoju četkicu za zube stavljaj daleko od moje četkice za

zube, jer ne podnosim da se dve četkice za zube pipkaju, naravno ako ti uopšte koristiš

četkicu za zube, ali svakako ako ne koristiš četkicu za zube onda…

RADE (peva ironično): Znaju li za ovaj patent Australijanci,

Nemci, Francuzi, možda Japanci,

znaju li na primer Eskimi

da sada mogu podvaliti zimi

možemo im svima prodati kredomaniju

pa zauzeti Skandinaviju ili makar Albaniju

možda možemo postati u svetu glavni stub

kada ih sve učlanimo naš fan klub.

NATALIJA (nastavlja): Pod 621 – kamenac na čašama…

RADE (peva): Možemo učiniti da Palčica poraste

sa žabe na princa prebaciti kraste,

patuljka i 7 Snežana možemo napraviti

povrće umesto voća zabraniti.

Kada virus kredita stavimo u epruvetu

možemo dovesti i do mira u svetu.

NATALIJA: I da. Ukupno 1021 pravilo. Naravno, ne moraš ih znati napamet, ali moraš ih

primenjivati. Dakle?

STOJAN: Srećo, sada bih najradije želeo da odnesem svoju četkicu za zube daleko od tvoje

četkice za zube, da operem ručno tvoje sudove i da dok sadim tvoje cveće sa leve strane

razrađujem taktiku za skidanje kamenca sa čaša.

NATALIJA (srećno): To, uspelo je!!!

RADE: O ne, uspelo je.

STOJAN: Sada me izvini, srećo.

Stojan izađe, Natalija se isplazi Radetu, Rade se isplazi Nataliji.

NATALIJA: Vidiš da sam bila u pravu. Znaš Rade, prvo sam sumnjala da je ta agencija neka

prevara, ali to je, u stvari, baš dobra stvar, ups sori Rade.

RADE: Zašto sad?

NATALIJA: Rekla sam stvar.

RADE: Paaa?

Pag

e29

5

NATALIJA: Pa mislila sam na nešto potpuno drugo. (iza scene izvire ljudi sa početka koji se

zakikoću sa Natalijom, a onda šmugnu nazad, Rade se nervira)

RADE: E Natalija, ti si stvarno poludela, ponašaš se ko neka šiparica, a ne kao da imaš…

NATALIJA: Kao da imam koliko? Šta ti je Rade, kroz koji mesec i mladost će se moći

uzimati na kredit. A možda bi i ti mogao neku devojku…

RADE: Da, da, samo se ti lepo zabavljaj na moj račun, a to što ja sve ovo tolerišem, tj. hoću

reći…

Izlazi Stojan u zaštitnom odelu, sa kanticom za prskanje voća u rukama.

STOJAN: Srećo, idem da našem dragom komšiji pomognem oko voćnjaka. Ali misliću na

tebe svakog trenutka, najdraža moja. (on izađe)

RADE: Ali Natalija, ti nemaš komšiju sa voćnjakom. Pobogu živiš maltene u centru

Kredograda.

NATALIJA: Pa?

RADE: Kako pa? 123 je upravo rekao da ide…

NATALIJA: Pa neka ga.

RADE: Ali ako ode?

NATALIJA: Aha, sad se ti odjednom brineš da on ne ode?

RADE: Ej, to što se ja brinem je zbog mog prevelikog osećaja odgovornosti, a što se mene

tiče, taj 123 bolje da se i ne vrati.

Stojan se vraća.

STOJAN: Srećo, tvoj komšija nema voćnjak, ali sam mu ipak ošišao ogradu i pokosio

travnjak. Sem toga, srećo, ja sam svakog trenutka mislio na tebe. I ako mi dopuštaš, otišao bih

sada da našoj premiloj komšinici Matildi izvučem pramenove.

Natalija klimne glavom, Stojan odlazi.

RADE: Kako ti ne ide na živce?

Natalija krene da sklanja stvari sa scene, nastavljaju da pričaju, Rade još sedi.

NATALIJA: Kako da mi ide na živce? Šta mi je sve sredio po kući, još me zove srećo i još

ćemo Marijana napraviti ljubomornim.

RADE (za sebe): Aha, Marijana.

NATALIJA: A sem toga, on je savršen.

RADE: Aha.

NATALIJA: Aha. (sklanjajući poslednji deo nameštaja, tako da na sceni ostane samo Rade na

fotelji)

RADE: E, Natalija, Natalija. (on se okrene oko sebe, vidi da nema nameštaja, zbuni se, ustane

i odgura fotelju sa scene)

Pag

e29

6

scena

Na scenu dolazi Marijan sa dve kredo-lepotice, pa izađe. Na scenu sa suprotne strane dolazi

Natalija sa Stojanom i Radetom, pa izađu. Na scenu opet izlazi Marijan sa dve devojke.

MARIJAN (stojeći u jednom uglu scene): E ovo je fino mesto. (zvizne, par ljudi iznosi sto i 3

stolice, kredo konobar donosi piće.)

Na drugu stranu scene izlazi Natalija sa Radetom.

NATALIJA (videvši Marijana koji je još ne vidi): E ovde ćemo.

Rade zvizne neuspešno jednom, pa drugi put, Natalija zvizne muški, opet ljudi donose sto, 3

stolice. Marijan ih spazi, pa pokušava da se sakrije iza karte pića, stavlja ruku na čelo, vrpolji

se, a Natalija sve kao slučajno gleda na tu stranu.

RADE: Natalija, nemoj samo praviti scenu.

NATALIJA: Taman posla, Rade, kakvu scenu, napraviću ja jebenu jednočinku.

KONOBAR (koji je baš doneo piće): Ups sori, Rade, rekla je jebenu. (Natalija i Rade ga

pogledaju, on spusti piće i ode)

NATALIJA: Vidi ga samo kako se krije, pa da li je on normalan, jel on misli da ga ja ne

vidim.

RADE: A možda je red da se pozdravimo sa čovekom?

MARIJAN (u drugom delu sa devojkama): Ovaj…mislim, kako bi bilo da odemo na neko

drugo mesto…ovde već postaje dosadno. (pogleda u njih dve koje se osmehuju)

NATALIJA: Rade, gde je Stojan do sad? Sad je pravi trenutak.

RADE: Zastao je samo da prevede onu baku preko ulice i da pronađe majku onom siročetu.

Na scenu ulazi kredo žena, spusti na jedan pa na drugi sto visit-kartu i privezak, pa sačeka

malo.

NATALIJA (uzima vizitkartu i čita): Izvinite što vas uznemiravam, ali ovo je za kredo osobe

sa oštećenim sluhom…(Natalija počinje da se smeje, Rade joj otima vizitku iz ruke)

RADE: Šta? I to su smislili tj. Natalija, nije smešno, kako samo možeš da se smeješ, pa ovo je

tragedija, sad je za kredo osobe sa oštećenim sluhom, a uskoro će biti za osobe sa oštećenim

kredo sluhom, pa ovo je nečuveno…

Žena prođe, osmehne se kao i svi kredo ljudi, Rade je mrko pogleda, ona pokupi šta je

ostavila i ode sa scene. Stojan ulazi, seda kod Natalije i Radeta za sto, Marijan u pola svoje

priče zastaje i zaboravlja da treba da se krije, skače i prilazi njihovom stolu.

MARIJAN: Mislim, Natali, ono, koji ti je jebote ovaj? (pokaže na Stojana, okreće se Radetu)

Ups, izvini Rade.

NATALIJA (skače): A koje su tebi one?

MARIJAN (brže): A ko je tebi ovo?

NATALIJA (brže): A ko su tebi one?

Pag

e29

7

MARIJAN (još brže): A ko je tebi ovo?

NATALIJA (još brže): A ko su tebi one?

RADE (pogleda u njih, pa u Stojana koji gleda levo desno kako ko govori): Ljudi, polako.

MARIJAN i NATALIJA (u glas): Šta polako?

NATALIJA: Da čujem.

MARIJAN: Nema tu ništa da se čuje.

NATALIJA: Ne, nego ima da se vidi. Kako te nije sramota?

MARIJAN: Kako mene nije sramota? A ti, šta ti radiš? Ja bar izlazim sa devojkama na kredit,

ja mogu da ih vratim ako poželim, da ih poklonim, da ih prodam, da ih uspavam, da ih

otrujem, da ih zakoljem, da ih skuvam, da im povadim organe, da ih zamrznem, da ih…da

ih…to nije prevara, a ti…

NATALIJA: Ja? (smiruje glas) Pa, i ja sam izašla sa svojim dečkom na kredit.

MARIJAN: Uzela si dečka na kredit? Natalija! Pa ja nemam reči, pa to nisi ti.

NATALIJA: Nego je moja baba.

STOJAN: Ups sori Rade, pomislila je na tvoju babu.

RADE: Ništa, ništa.

MARIJAN: Natali, mislim, ono, uzela si momka na kredit? (Marijan zagleda Stojana, Natalija

gviri u devojke, onda krenu da se prepucavaju kao mala deca) E ti si uzela momka na kredit,

al ja sam uzeo dva od poslednja 3 primerka lepotica koje ćute a koje kad govore govore kojim

god poželim akcentom.

NATALIJA: E ti si uzeo 2 od poslendja 3 primerka lepotica koje ćute, al ja sam uzela

savršenog momka na kredit.

MARIJAN: Ali moje su lepotice lepše od tvog momka.

NATALIJA: Moj je momak pametniji od tvojih lepotica.

MARIJAN: Moje su lepotice zgodnije od tvog momka.

NATALIJA: Moj je momak korisniji od tvojih lepotica.

MARIJAN: Moje lepotice se predivno osmehuju.

NATALIJA: Moj momak predivno čisti paučinu.

MARIJAN: Moje lepotice su prave barbike.

NATALIJA: Tvoje lepotice su Brena barbike.

MARIJAN: Tvoj je momak glupi Ken.

NATALIJA: Moj je momak pravi Robokap.

Pag

e29

8

Rade i Marijan je zbunjeno pogledaju, kao i Stojan koji se do tad, još uvek glupavo

osmehivao, ali dvema kredo devojkama koje su pratile šta se dešava. Čak i ljudi provire i

pogledaju je zbunjeno, Natalija ih pogleda sve, ni ona ne zna kakve veze ima Robokap sa

Stojanom, neprijatna pauza.

NATALIJA: Moj momak radi sve što mu ja kažem.

MARIJAN: I moje lepotice rade sve što im ja kažem.

NATALIJA: Stojane ustani. (Stojan ustane)

MARIJAN: Lepotice ustanite i priđite. (one ustanu i priđu)

RADE: Ali, molim vas, ljudi…

NATALIJA: Stojane, priđi i upoznaj se sa Marijanom. (Stojan prilazi, pruža ruku Marijanu,

ovaj takođe, odjednom je sve kao najnormalnija scena upoznavanja i nastavlja da bude

normalna)

STOJAN: Stojan.

MARIJAN: Marijan.

STOJAN: Drago mi je.

MARIJAN: Takođe. I, Stojane? Šta se radi? Kako ide?

STOJAN: Evo, nije loše.

NATALIJA (ljutito): Stojane skoči.

RADE: Natalija!

Stojan skače.

RADE: Stojane!

MARIJAN: Lepotice, čučnite.

RADE: Marijane!

Lepotice čučnu.

RADE: Lepotice!

NATALIJA: I Stojan može da čučne (on čučne)

MARIJAN: A šta misliš, da moje lepotice ne mogu da skoče?

NATALIJA: Plašim se – spašće im perike.

MARIJAN: Skočite (one skoče držeći se za perike)

RADE: Pa vi ste poludeli načisto!

NATALIJA: Stojane lezi. (on legne)

MARIJAN: Lepotice lezite (one se malo zgledaju, pa nespretno ležu čisteći pre toga deo na

koji će leći)

Pag

e29

9

NATALIJA: Stojane, igraj ča ča ča. (Stojan uhvati Radeta kao partnera i zaigraju ča ča ča)

MARIJAN: Lepotice igrajte crnogorski oro (lepotice igraju oro)

NATALIJA: Stojane skači na jednoj nozi (on to čini)

MARIJAN: Lepotice skačite na jednoj nozi držeći se levom rukom za nos. (one to čine)

NATALIJA: Stojane, skači na jednoj nozi držeći se levom rukom za nos, a desnom za uši. (on

to čini)

MARIJAN: Lepotice skačite na jednoj nozi držeći se…držeći se…

NATALIJA (šapne mu tako da odjednom izgleda kao da igraju igru neku igru): Držeći se

levom rukom…

RADE: Pa šta radite to?

Oni ga pogledaju.

RADE: Nema došaptavanja.

MARIJAN i NATALIJA: Sori Rade.

MARIJAN: Da! Držeći se levom rukom za nos, desnom za uši i isplazivši jezik. (one to čine)

Dok Marijan i Natalija i dalje energično daju instrukcije svojim kredo partnerima, a oni se

lome od poslušnosti, iza devojaka i Stojana staju još neki kredo ljudi (sa početka), a iza

Natalije i Marijana staju još neki pravi ljudi sa početka koji čine isto – sve se pretvara u malo

takmičenje kredo robe i kredo gospodara.

RADE (peva): Nisam ni besan, ni ljut,

možda sam samo previše krut,

pa ne mogu da shatim blud,

te predstavljam strašni sud.

MARIJAN (i dalje u takmičarskom duhu): Moje lepotice trče brže.

NATALIJA (takođe u takmičarskom duhu): Moj se Stojan vere uz uže.

RADE (peva): Možda uz njih dvoje

kredo ljudi dobro stoje,

možda ja grešim, jedno su za drugo

možda imaće unuke, voleće se dugo,

jer dok on kaže

MARIJAN: Lepotice režite.

RADE: Dotle ona viče

NATALIJA: Stojane čvor vežite!

Pag

e30

0

RADE: Dok on vikne

MARIJAN: Mrdajte ušima lepotice

RADE: Dotle ona viče

NATALIJA: Stojane, bacaj loptice.

BABA (iz gomile): Šećeru, mrdaj samo jednom trepavicom.

MAJKA (iz gomile): Sine, pravi se da se boriš sa lavicom.

RADE (peva): Možda sam ipak suvišan ja u priči,

jer ne znam da kažem

MARIJAN i NATALIJA (u glas): Rade, za kraj viči!

RADE (peva): Možda jer uopšte da viknem ne znam

možda jer maximum nikako da dam,

jer ja otvorim usta i čekam da izađe,

al glasa nema, vrisak put ne nađe.

MARIJAN I NATALIJA (u glas): Rade, viči za kraj!

Rade otvara usta kao da viče ‘Kraaaaajjj’, ali se ništa ne čuje, svi staju, ljudi čestitaju jedni

drugima, neki čak i razmene kredo ljude, Marijan i Natalija se zagrle, ostali se raziđu. Rade se

nakašlje. Natalija i Marijan prestaju da se grle.

NATALIJA: E pa, Marijane, nadam se da si napokon shvatio da nisi jedini i da je moj Stojan

pobedio tvoje lepotice. (Natalija pogleda u Stojana koji još uvek skakuće sa noge na nogu

uvrtevši ruke tako da kao da ne može više da ih otpetlja i sa nekom čudnim izrazom na licu)

MARIJAN: Da, da (on se nasmeje, pa tražeći podršku pogleda u devojke koje su se jedna sa

drugom tako upetljale da leže na podu i koprcaju se)

NATALIJA: Pa, onda zbogom Marijane. Stojane, idemo!

(ona ode, Stojan odskakuće za njom, Rade i Marijan gledaju par trenutaka za njima)

MARIJAN (Radetu, skrhano): Rade, čoveče, šta se ovo desilo?

RADE: Ja sam pokušao hoću reći probao sam na svaki način…

MARIJAN: Ali ti ne razumeš, ja ne smem da dozvolim da se na ovome završi.

RADE: Razumem te.

MARIJAN: Ne, ne razumeš. Ja ne mogu da dozvolim da njen Stojan pobedi moje lepotice.

RADE (šokirano): Marijane.

MARIJAN: A kamoli da ona mene ostavi.

RADE: Dobro, a zašto?

Pag

e30

1

MARIJAN: Kako zašto? Pa zato što… zato… (zastane i razmisli) da, zašto? (kreće da peva)

Ne sme ona nikako da me ostavi

mora prvo red da se uspostavi

a ne da me iskašira zbog nekog kredomena

nije mi baš toliko opala cena.

vratiću je ja.

RADE: Da, da

MARIJAN (peva): Ja sam za nju, ja sam onaj pravi,

ne može niko među nas da se uglavi,

Rade, zašto je uzela tog kredo kena,

kad ja sam bio ljubav njena.

vratiću je ja.

RADE: Da, da.

MARIJAN (peva): Ma šta će mi ćutljive barbike dve,

jebeš njih pored Natalije, bre,

ups, opet psujem, Rade sori,

i život s lepoticama može da smori.

vratiću je ja.

RADE: Da, da

MARIJAN: Evo lepotice daću tebi.

RADE: Ne, pa ja umro pre bih.

MARIJAN: Mogu ih dati kao donaciju

il nek ih uzmu za preparaciju

promeniću ja svoju kredo ćud

zar da izgubim Nataliju, pa nisam ni ja lud.

Vratiću je ja

RADE: Da, da.

MARIJAN (peva): Ipak sam ja glavni,

frajer gradski slavni,

a kada je vratim,

Pag

e30

2

sve ću da naplatim.

RADE: Da, da tj. hoću reći, možeš probati, lepo bi bilo kada bi zaista održao reč.

MARIJAN: Lepo bi bilo…ti misliš da ja ne održavam reč? Zar ja tebi možda delujem kao

neko ko ne održava datu reč? E Rade, Rade…sve, al da ti misliš da sam ja od tih koji ne

održavaju datu reč, eeee…

RADE: Ne, samo sam mislio tj…

MARIJAN: Evo odmah idem da održim datu reč. (on krene ka izlazu, dok se lepotice i dalje

koprcaju)

RADE: Ali, Marijane… (Marijan izađe) A one? (prilazi lepoticama koje se i dalje koprcaju)

Ja tj. hteo bih reći, ovaj, Marijan je otišeo tako da…kako bih rekao mislim da ste slobodne

sada tj. možete da idete gde hoćete i…eto, tako…ovaj, drago mi je što smo se opet videli

(Rade se udaljava korak po korak dok to govori, a onda sasvim ode, lepotice ostanu da se

koprcaju, a onda ih ljudi sa početka izvuku sa scene)

scena

Natalijin stan. Natalija leži na krevetu, Stojan sa keceljom čisti paučinu držeći praška u ruci.

Natalija reže nešto iz nekog časopisa.

NATALIJA: Još samo da sačekamo još dan ili dva i videćeš kakav smo posao napravili.

STOJAN: Da, srećo, i meni se čini da ćemo uskoro otkriti kako smo opametili Marijana

(okrene se po sobi), ups sori, srećo, zajebali Marijana.

NATALIJA: E Stojane Stojane, ništa ti ne znaš. Ali otićiću ja u taj Vegas sa Marijanom, ne

zvala se ja – Natalija! A do tad ću izrezati sve nagradne kupone za sve nagrade. (ona reže i

dalje, Stojan počinje da usisava, ona priča glasnije, podiže noge kako bi on usisao ispod i

prevrće po kuponima koje je izrezala) Možda dobijem tobogan za bazen, naravno, malo je

glupavo dobiti tobogan za bazen ako prvo ne dobijem bazen, a takođe malo je glupavo dobiti

bazen ako prvo ne dobijem veliko dvorište, sem toga prilično je glupavo nemati veliko

dvorište a živeti u kući, mada još je gluplje imati veliko dvorište a nemati kuću, naravno

možeš uvek živeti u dvorištu, ali ipak glupavo je i…Da, u stvari prilično je glupavo slati

kupone za tobogan, pošto ja nemam ni bazen ni veliko dvorište, ni…(pogleda u Stojana koji

isključuje usisivač, otvara ga i ravnomerno prosipa sadržaj onde gde je pre toga usisao, ali

hodajući unatraške)

NATALIJA: Šta radiš to, jesi li poludeo?

STOJAN: Jesam, nesrećo moja.

NATALIJA: Nesrećo? Stojane, prekini sa glupostima.

STOJAN (uverljivo): Ovo su gluposti, ovo nije ozbiljan problem.

NATALIJA: Biće, ako ne prekineš, zato smesta to počisti.

STOJAN: Ja hoću da te naljutim. Ja ne moram ovo da radim. (on pravi nered na stolu)

NATALIJA: Stojane, prekini sa zajebancijom.

(Stojan uzme praška i skida sa njega paučunu koju onda pokušava da okači na plafon)

Pag

e30

3

NATALIJA: Kakvo je to ponašanje?

STOJAN: Nesrećo, nije mi žao. Ja neću svakog trenutka misliti na tebe jer te jako mrzim. Ja

ne radim ono što moram, ja radim ono što hoću.

NATALIJA: Ti si potpuno poludeo.

STOJAN: Ja sada ne moram da uneredim travnjak komšiji, vratim na čaše kamenac, iščupam

cveće sa leve strane i nateram kola da udare staricu koju sam spasao. Ali ja to hoću, pa ipak

ne moram. Ja ne moram da idem. (on izađe)

NATALIJA: Ja moram da pozovem reklamacije, pa ovo je nečuveno!

(na scenu ulaze A, B i D, kao i ostale devojke iz agencije)

DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija

A, B, D: Sa vamaaa…

NATALIJA: Mislite kod meneeee?

A: Dobili ste službu za reklamacije.

B: Žalbe.

D: Tužbe.

NATALIJA: Htela sam da vam kažem da se Stojan čudno ponaša, govori neke gluposti koje

nemaju nikakavog smisla.

A: Dabar dan i vama.

B: I nama.

D: I njima.

A: I meni.

B: I tebi.

D: I njemu.

A: I njoj. To što 123 govori ima i te kako smisla, vi ste zakasnili sa uplatom.

B: Čitava 3 minuta.

D: 180 sekundi.

A: A lepo vam je bilo rečeno da ne smete da zakasnite ni jedan dan.

B: Ni 24 časa.

D: Ni 1440 minuta.

A: Ni 86400 sekundi. Čisto da ne bude problema.

B: Nevolja.

D: Neprilika.

Pag

e30

4

A: Nepoželjnosti. A vi ste zakasnili. Zato je proizvod otkazao.

B: Otkvačio.

D: Otkinuo.

A: Kao da mu je istekao rok trajanja. Razumete? Krenuo je da priča naopačke.

B: Naglavačke.

D: Natraške.

NATALIJA: Dobro dobro, ali ja stvarno ne mogu da rešavam njegove zagonetke, sem toga

meni je on neophodan čitav bar još par dana, pa ako možete da ga servisirate, evo ja ću vam

platiti odmah, nego sam zaboravila, znate sedela sam i seckala ove kupone iz časopisa čitav

dan i čekala da se Marijan opameti, znate a Marijan je…

A: Pa vi nas ne razumete.

B: Ne kapirate.

D: Ne shvatate.

A: Ne kontate.

B: Ne kužite?

D: Ne slušate.

NATALIJA: Ne, razumem ja vas odlično i jako cenim što ste tako brzo došli…

A: Da ste uzeli bilo koji drugi proizvod isto bi vam se desilo ako ne bi ste platitili na vreme –

jer takva je politika naše agencije.

B i D: Zbog prevencije.

A: Naravno, drugi proizvodi možda nisu toliko korisni pa vam sada ne bi bili toliko nekorisni.

B: Drugi proizvodi nisu toliko lepi pa vam sada ne bi bili toliko ružni.

D: Drugi proizvodi nisu toliko savršeni pa vam sada ne bi bili toliko nesavršeni.

NATALIJA: Da, možda ste u pravu.

A: Da ste uzeli lepo vreme, na primer, sada bi počela da vam pada kiša.

B: Da ste uzeli prijatelja, sada bi dobili neprijatelja.

D: Da ste uzeli dedu koji spava sada bi ste dobili spav koji deda.

A: Ali zato ne biste imali paučinu po zidovima, prašinu po tepisima i neku staricu na duši.

Naravno sada je kasno za kajanje.

B: Predomišljanje.

D: Vaganje.

A: Sada morate krenuti sa nama.

Pag

e30

5

NATALIJA: Ali možda se Marijan pojavi, znate znam da je neodgovorno s moje strane, ali

zar ne mogu ovako da vam platim, kad ste već ovde…

A: Ne.

B: Najn.

D: Nou.

A: Njet.

B: No.

D: Ohi.

A: Morate krenuti sa nama. Politika naše agencije je takva. Vi ste bili pod hipotekom, i sada

pripadate nama. To ste i sami znali. A svi koji zbog dugova pripadnu nama, odlaze u sektor

škart.

B: Bofl.

D: Feler.

NATALIJA: Šta kažete?

A: Dakle, niko vas ne može uzeti na kredit.

B: Ali vas može iznajmljivati.

D: Rentirati.

A: Zato što ste škart.

B: Bofl.

D: Feler.

NATALIJA: Vi mora da se šalite!

A: Mi se ne šalimo.

B: Ne zafrkavamo.

D: Ne zezamo.

A: Ne foliramo.

B: Ne zajebavamo.

NATALIJA: Šta, i sad sam ja vaš artikal?

A: Da.

B: Ja.

D: Ui.

A: Jes.

Pag

e30

6

Devojke rasklanjaju stvari sa scene, prave agenciju, dok Natalija zbunjeno gleda i peva.

NATALIJA (zbunjeno peva): Zar to znači da sada može svako

na dan-dva uzeti me lako

da čistim, da peglam, kamenac da skidam

da pospremam, da kuvam, kuće da zidam,

zar škart sam ja, Natalija?

(Natalija kreće da vraća stvari na scenu, ali posle par pokušaja odustaje)

Zar da usisavam, cveće da sadim,

starice farbam, domaće radim,

zar fototgrafije u albume da slažem,

da šijem, da se smeškam, oblande da mažem?

zar škart sam ja, Natalija?

(devojke – slova odlaze sa scene, ali dolazi 5 škart žena)

SVE (u glas pavaju): Bofl, feler, škart,

nije to loš start,

od drugih nismo gore

druge umeju da smore,

mi smo bre esencija,

spram njih dekadencija,

Bred Pit, Kiano, Hju Grant

svi bi bofl, feler, škart!

(one prave domaću atmosferu, jedna puši cigaru, dve otvaraju pasijans, jedna čita knjigu)

NATALIJA: Bože mili šta je ovo,

zar i ja da postanem slovo,

da budem roba felerična,

da postanem histerična?

zar škart sam ja, Natalija?

SVE: Da, škar si ti, škart smo svi!

NATALIJA: Da sam bar roba na ceni

ona koju bi neko da ženi,

Pag

e30

7

da sam bar kredo-sveta

pa da mi sve ovo ne smeta,

što škart sam ja, Natalija.

BABA (u C market uniformi peva):

I ja sam isto takva bila,

na kredit oduvek ja sam pila,

ja sam bila kasirka bre

davne te!

Al došlo ovo novo vreme,

i nije bilo više dileme,

Pa škart sam sad ja, Stojanka!

ŽENA (elegantno obučena peva rezervisano):

Ja sam bila do pre par dana

jedna od prvih kredogradskih dama,

uzela sam na kredit jednoga paža,

zbog nemarnosti moje stigla me blamaža,

sad škart sam i ja Mirjana!

DEVOJKA (obučena kao kućna pomoćnica peva sa oduševljenjem):

E a ja sam bila kućna pomoćnica prava

usisivač omiljena bio mi je sprava,

al nisam nikako imala posla,

jer pomoćnica na kredit bilo je dosta.

I svi su uzimali njih a ne mene,

na glavu su mi se popele te žene,

pa sam sama došla da se više ne cimam

uvukla se ko škart, ali posla imam.

pa škart sam ja, Radenka!

DEVOJKA (provokativno obučena peva žvaćući žvaku):

Ja sam bila striptizeta jednog bara,

mog’o je da me gleda, ono, ko ima para,

Pag

e30

8

malo sam uzimala, a mnogo davala,

mnogo se svlačila, a malo spavala,

pripalo mi muka od tih matorih jajara

jer bilo je posla, a nije bilo para,

tačno je da se ovde svi stalno svima keze,

al da upadnem u škart morala sam preko veze,

ovom poslu sada ne znam ni jednu manu

opet isto radim, al imam bar smeštaj i hranu,

pa škart sam ja, Selimena.

TINEJDŽERKA (peva): A ja sam bila u popravnom domu,

reko mi da je ovo kul, ja poverovala somu,

škart sam postala papirološkom greškom,

ali sam to primila sa širokim smeškom.

Nervira me što ovde moram da se smaram

al makar ne mogu nikog da razočaram,

jer škart sam i ja, Svetlana.

SVE (u glas): Bofl, feler, škart,

nije to loš start,

od drugih nismo gore

druge umeju da smore,

mi smo bre esencija,

spram njih dekadencija

Bred Pit, Kiano, Hju Grant,

svi bi bofl, feler, škart!

Trčeći na scenu ulazi Rade, za njim utrčavaju A, B i D.

RADE: Natalija!

NATALIJA: Jebote Rade, otkud ti?

RADE: Pa stigao sam što sam mogao pre! (Striptizeta obilazi oko njega, a onda ga i ostale

zagledaju, on se zbuni, A pljesne rukom, one odu) tj. hteo sam da kažem čim sam čuo šta se

desilo…

A: Izvinite što prekidam, ali posete ovde nisu dozvoljene.

Pag

e30

9

B: Dopuštene.

D: Odobrene.

A: Kao ni ćaskanja.

B: Tračarenja.

D: Ćeretanja.

A: Možete eventualno uzeti naš najnoviji artikl na kredit, ali moramo vas upozoriti da je u

pitanju škart.

B: Bofl.

D: Feler.

A: Tako da proizvod ne možete uzeti za stalno, već ga možete iznajmljivati.

B: Rentirati.

D: Pozajmljivati.

RADE: Ma o čemu vi to govorite, ja nikad u životu nisam ni jednu stvar uzeo na kredit tj.

hoću reći…

NATALIJA: Ali Rade! Ako me ti ne uzmeš, ko zna ko će me uzeti.

RADE: Natalija, ali ti dobro znaš tj. hoću reći znaš da se to ne slaže sa mojim principima, a i

šta bih ja radio sa tobom.

A: Od škart robe se može činiti po volji.

B: Po želji.

D: Po inspiraciji.

RADE: Ne, Natalija, ako dopustim tj. hoću reći ako njihovim sredstvima hoćemo da se

borimo protiv njih, onda smo mi isti kao i oni, ne, ja te moram spasiti ali na drugi, na pravi

način jer…

Trčeći dolazi Marijan, zadihan je.

NATALIJA (oduševljena): Marijane!

RADE: Natalija!

MARIJAN : Rade!

RADE: Marijane!

MARIJAN: Natalija!

NATALIJA: Rade!

MARIJAN: Marijane!

NATALIJA: Natalija!

Pag

e31

0

RADE: Rade tj. hoću reći otkud ti ovde Marijane?

MARIJAN: Došao sam, čim sam čuo novosti.

RADE: A zašto si došao?

MARIJAN: Mislio sam da se promenim zauvek, da više nikad ne uzmem devojku na kredit i

to sve zbog moje Natalije, ali onda se desilo šta se desilo i to mi je otvorilo oči.

NATALIJA: Jao Marijane!

MARIJAN: Gospođice, A, B, i D, ja želim da uzmem ovaj artikl na kredit.

RADE: E pa neće moći!

NATALIJA: Rade!

RADE: Ja sam je već uzeo!

NATALIJA (gurkajući ga): Ali Rade!

RADE: Žao mi je, Marijane, ali ti si stigao prekasno!

MARIJAN (peva pravdajući se A, B, i D): Za mene nikad nije kasno

mi smo se nekada voleli strasno

RADE (peva): Al moja je sad i nema prepreke

pa ja sam je učio latinske izreke

MARIJAN: Ja sam je ljubio, ja sam je mazio

ja sam joj titrao, ja sam je pazio

RADE: Ja sam je ispravljao, ja sam je korio,

za njeno dobro ja sam je smorio

MARIJAN: Ovde je zaglavila uostalom zbog mene,

što sam ja jurio druge neke žene.

RADE: Zbog mene je ona ovde, znam

jer nisam dobar savet znao da joj dam

MARIJAN: Da je ja imam, tako red nalaže,

to jasna je stvar, nema ništa da se kaže.

RADE (vikne): E Ne može, Marijane, ja bih tj. jako bih voleo da mogu da ti je prepustim, ali

ja sam je već iznajmio za ovo prepodne.

A: Ali vi je gospodine možete iznajmiti za popodne.

B: Ili za uveče.

D: Ili za ujutru.

Pag

e31

1

MARIJAN: Nek bude onda za popodne.

RADE: Onda nek bude moja za svako prepodne.

MARIJAN: Onda nek bude moja za svako popodne.

A: U redu je gospodo, nisam očekivala ovoliku potražnju za škart.

B: Bofl.

D: Feler.

RADE: Onda Natalija, idemo!

NATALIJA: Jebote Rade, upravo si me iznajmio.

RADE (diktatorski): Zaboravila si ups.

NATALIJA: Šta?

RADE (diktatorski): Hoću da čujem ups!

NATALIJA (zbunjeno): Ups.

MARIJAN: Vidimo se popodne. Nemojte da kasnite.

Rade i Natalija odu.

scena

Dve klupe, jedna u jednom uglu scene, druga u drugom. Bim podeljen na dva dela. Na

jednom prepodne, na drugom poslepodne. Na jednoj klupi sedi Rade, na drugoj Marijan,

svetlo obasjava Radetovu klupu, Natalija stoji pored njega sa knjigom u ruci i čita.

NATALIJA: Mesec na nebu. Noć. Kuče laje. (ona spusti knjigu i uzdahne, Rade se nakašlje,

ona diže knjigu) Čovek na putu. Zrikavac leti. Selo.

RADE: Izvrsno tj. hoću reći zar ne primećuješ koliko je veličanstvena ta poezija. (on joj pruža

drugu knjigu) Ajde sad malo ‘Osnove biohemije’.

NATALIJA: E Rade, čoveče, smorio si me. Čitala sam ti od Ivice i Marice, preko zbirke

zadataka iz matematike za osnovnu školu, pa sve do Biblije i znaš kako mi se sad jebe za

biohemiju (on je pogleda) da, ups, sori Rade što mi se jebe za biohemiju, ups sori Rade što se

ikad ikome jebe, ups sori Rade što je jebanje tako divna stvar pa je ljudi stalno pominju.

RADE: Natalija, nemoj da si bezobrazna. Kad sam te već iznajmio, mislim tj. treba da uradim

sa tobom nešto korisno.

NATALIJA: Pa me zato teraš da učim napamet haiku poeziju paralelno sa građom nuklearnih

generatora?

RADE: Ali, Natalija, ja sam ti lepo govorio a ti me tj. nisi me slušala pošto to nikad i ne činiš.

E pa sada moraš, hoću reći…

NATALIJA: Rade, samo je trebalo da me uzmeš i pustiš da idem kući.

RADE: Ali, Natalija, pa ovo je idealna prilika da se vratiš na pravi put.

Pag

e31

2

NATALIJA: Alhemijom možda, biohemijom nikako.

RADE: Iznajmljivala si druge na kredit da ti brišu prašinu – moraš naučiti da je sama brišeš,

uzimala si druge na kredit da ti kuvaju moraš naučiti sama da kuvaš.

NATALIJA: Rade, uzimala sam i kola na kredit, pa šta sad moram postati prevozno sredstvo?

RADE: Pa da tj. hoću reći ne, ali…moram te vratiti pravim vrednostima, veronauci, hemiji,

matematici, biologiji…(Rade nastavlja da priča)

NATALIJA (peva): Rade je postao prilično neobičan,

više mi nije kao pre komičan,

diktator je u njemu na presto seo

prvo mene, pa svet bi menjati hteo.

Rade je lud.

On misli da je ceo problem u edukaciji

u mogućoj privatizaciji, nagloj modernizaciji

pa tradiciju hoće da suprotstavi tranziciji

jer se kredomanija zato primila u naciji.

Rade je lud.

RADE (gleda na veliki kredo sat): Oh tj. hoću reći, naše je vreme za danas isteklo!

Svetlo obasjava Marijanovu klupu, dok se iznad Radetove gasi. Marijan pokazuje na sat,

Natalija trči ka njemu.

NATALIJA (seda na klupu pored njega): Hvala bogu, konačno! Rade je totalno odlepio.

MARIJAN (zvanično): Molim, zašto si sela?

NATALIJA: Zato što sam crkla od umora.

MARIJAN: Jesam li ti ja možda, ono, dopustio da sedneš?

NATALIJA (prenemažući se): Oh, izvinite, oprostite, mogu li da sednem?

MARIJAN: Ne, za tebe imam druge planove.

NATALIJA: Za mene za mene ili za mene za nas.

MARIJAN: Za tebe.

NATALIJA: Marijane, nemoj da se foliraš, dobro znaš da kod mene nisi u poziciji u kojoj

možeš…

MARIJAN: Mislim, ono, koliko ja vidim, ovde si jedino ti u bezizlaznoj poziciji.

NATALIJA: Molim?

MARIJAN: Bez rasprave. Ajde brzo, beri jabuke.

Pag

e31

3

NATALIJA: Šta bre?

MARIJAN: Bez bre! Kažem beri jabuke. (ona se propinje i kreće da bere zamišljene jabuke)

NATALIJA: E Marijane, baš si kreten! A ja sam mislila…

MARIJAN (menja zvanični ton): Nisi smela da me prevariš. I to još sa savršenim momkom

broj 123.

NATALIJA: A znači to je, još si ljubomoran?

MARIJAN: Tišina, nisam ti dozvolio da pričaš, sad beri jagode (ona se savija i ‘bere jagode’,

on otvara novine i čita)

NATALIJA (peva): Marijan je postao totalni kreten

a ja mislila da je privremeno smeten

ne verujem šta me sve tera da radim

na sred trga voće berem, sadim

Marijan je lud.

A ja mislila da je došao zbog izmirenja

zaboravila na ona 2 ćutljiva stvorenja

al on je došao da mi se osveti za sve

kad konačno ima priliku, bre!

Marijan je lud.

Opet se pali drugo svetlo, Natalija trči, Rade joj daje četke i praška, ona čisti dok peva.

NATALIJA (peva): U šta sam se ja ovo uvalila,

ova dvojica načisto poŠašavila,

da li moguće da su to isti ljudi,

pa Rade i Marijan su totalno ludi!

Marijan pokazuje na sat, ona trči ka njemu, opet promena svetla, Marijan joj daje klovnovski

nos, ona kreće da igra hvatajući se za uši i izmotavajući se dok peva.

NATALIJA (peva): Marijan me ponižava, Rade maltretira,

ni jedan me ko onu Nataliju ne tretira

Ovamo iživljavanje, ovamo rad i knjiga

šta bih ja stvarno, to nikog nije briga.

Rade pokazuje sat, ona trči, on joj daje oklagiju i dasku, ona mesi testo dok peva

NATALIJA (peva): Ništa gore nema od ove kredomanije

Pag

e31

4

gde mi je pamet samo bila ranije?

Nemam za sebe ni malo vremena

al biće vatre, naćiću kremena

smisliću nešto, još verujem u čuda,

ne znaju oni, pa i ja sam luda!

Ona trči ka Radetu, Rade mahne Marijanu i ortački mu pokaže palac, Marijan se nasmeje, ona

nadalje trčka od jednog do drugog, a tako se i svetla pale i gase naizmenično iznad klupa

osvetljavajući im samo glave.

RADE: Kad sam govorio, nisi slušala

zato si sve ovo zaslužila

da sam iskren i pravi ovako ćeš da shvatiš,

i ja sam patio, i ti moraš da patiš.

Nisam ni ja lud

MARIJAN: Švrljao sam, pa šta, nije smak sveta

da te izgubim baš bi bila šteta,

ovako ćeš da shvatiš koga si htela da ostaviš

pa ćeš posle drugčije stvari da postaviš.

Nisam ni ja lud

RADE i MARIJAN (zajedno): Sve će doći na mesto svoje

bićemo srećni, veruj, nas troje

moraš prvo da se opametiš,

pa ćeš onda nas da shvatiš!

Gasi se svetlo koje osvetljava jednog i drugog. Natalija seda na pod mrtva umorna, na scenu

izlaze škart žene.

BABA: Ajde, more, nije smak sveta, diži to tvoje mlado zategnuto dupe.

NATALIJA: Ne mogu, nije mi ni do čega.

KUĆNA POMOĆNICA: Ali Natalija, nisi radila ništa što drugi inače ne čine.

NATALIJA: Ne, samo sam morala da se izmotavam i ludiram, da bi mi onda moj najbolji

prijatelj Rade dao kontrolni iz matematike.

DEVOJKA IZ DOMA: Pa jesi mogla bar da prepisuješ?

STRIPTIZETA: Navikni se, Natalija. Takvi su ti muškarci, čim dobiju malo vlasti, odmah bi

da potčine ženu.

Pag

e31

5

BABA: Ali mi se žene ne damo vekovima potčiniti. Jer smo žene.

STRIPTIZETA: A oni su samo muškarci.

NATALIJA (peva): Muškarci muškarci,

kad misle su dečaci,

kad rade su ko starci

kad bodu su komarci.

SVE: Fuj ti muškarci

NATALIJA: Muškarci muškarci,

vredni ko petoparci

uredni ko samci,

u stvari su papci!

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Muškarci muškarci,

privrženi majci,

prinčevi u bajci

nestalni ko žmarci.

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Prvo trpimo njihove mitisere

i pubetetske uši ko propelere,

onda bradu koja tek raste

pa iz tuča rane i kraste

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Onda pijanstva i neverstva

ništa gore od muškog kaćiperstva

pa posao, fudbal, ortaci,

što im se tad ne otegnu papci?

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Pa otromboljen stomak i sede vlasi

pa ništa u gaćama, ništa ni u kasi

pa senilnost, tromboza, trigliceridi

Pag

e31

6

pa ne čuje, ne hoda, ne može da vidi.

SVE: Fuj ti muškarci!

Ulaze A, B, i D.

A: Gospođice Natalija, naša agencija je došla da vam prizna da vi posao obavljate sjajno.

B: Odlično.

D: Izvrsno.

A: Perfektno. I sutra ste iz tog razloga iznajmljeni od strane ista dva mladića.

B: Momka.

D: Gospodina.

A: Kavaljera.

B: Frajera.

D: Čoveka.

A: Muškarca.

NATALIJA: Hm, muškarca!

A: Njih dvojica se zapravo utrkuju ko će provesti više vremana sa vama i obojica žele da vas

otkupe za stalno.

B: Za potpuno.

D: Za skroz.

NATALIJA: Koj horor.

A: Ja bih pre rekla istorijski spektakl.

B: Triler.

D: Komedija.

A: Sajns fikšn.

NATALIJA: Da, sajns fikšn.

B: Razmišljamo se da li da načinimo ustupak. Jer verujte, imaju takmičarskog duha.

B: Sklonosti.

D: Borbenosti.

A: Ali ne bi smo znali za kog da se odlučimo.

B: Opredelimo.

D: Rešimo.

Pag

e31

7

A: I zbog toga što ste toliko traženi, zaista nam je žao što dan ne traje 2 dana.

B: 48 sati.

D: 2880 minuta.

A: 172800 sekundi. Tako bi vas bilo dovoljno za sve. A sada do viđenja i uživajte u večeri.

B: Noći.

D: Zori.

A: A onda opet na posao.

A, B, D (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija, sa vamaaaa!

A, B, i D odlaze.

BABA (imitira devojke): Politika naše agencije…

KUćNA POMOĆNICA (imitira): Naše divne agencije.

MALOLETNICA: Sjajne agencije.

STRIPTIZETA: Žao nam je što dan ne traje 2 dana.

(sve se smeju)

NATALIJA: Pa da! Sad mi je sinulo!

SVE: Šta?

NATALIJA: Kako se pre nisam setila? Kako mogu da prekinem ovaj horor a da ne završim

kao Radetov ili Marijanov rob – vrlo lako! Ako sam ja baš toliko tražena da im je žao što me

nema dovoljno – pa eto rešenja!

Mrak.

scena

Video bim. Usta.

GLAS: Više nije pitanje da li ste spremni. Više nije pitanje imate li volje. Više nije pitanje

želite li da vaš život postane svetliji. Od danas se to podrazumeva.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘Od N do A’ agencija, sa vama…

GLAS: Samo u agenciji od ‘N do A’ čuda zaista postoje, samo u agenciji ‘Od N do A’,

možete dobiti sve što tražite. Samo u agenciji ‘Od N do A’’ dopušteno je tražiti sve što

možete. Jer ova vam je agencija pravi prijatelj.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od N do A’ agencija, sa vamaaaa…

GLAS: Naša agencija ne pravi razliku među ljudima. Samo u našoj agenciji škart postaje

prvoklasna roba. Naš najnoviji proizvod – Natalija.

Na bimu Natalija, na sceni top svetlo pada na Nataliju i prati svaki njen korak.

NATALIJA (peva): Jesam li ja rekla da verujem u čuda,

Pag

e31

8

jesam li ja rekla da i ja sam luda,

da vidim sad ko će gledati iz lože,

od mene sad nek pobegne ko može.

Pali se svetlo, izlaze devojke – slova, na njima su majice sa Natalijinim likom.

DEVOJKE (otpevaju): Natalijaaaaa!!!

Iznose joj stolicu, ona seda, one kreću da je šminkaju, da je feniraju, češljaju, masiraju, hlade

lepezom, puderišu.

NATALIJA: Kad se u ovom svetu svako lako prima

što Rade il Marijan, svako po jednu nek ima

za posao, za noć, za čišćenje, za dan,

za kola, za matematiku, za letovanje, stan.

SVE: Natalijaaaaa!!!

NATALIJA: Ako je to način, pa nek ide sve

neka bude 200, 300, il Natalije dve,

nije me briga, ovo je glavni trend

otkupila sam sebe time što sam brend.

SVE: Natalijaaaa!!!

GLAS (sa bima): Naš najnoviji proizvod – Natalije!

Na bimu gomila istih devojaka kao Natalija. Na scenu izlaze škart žene koje su obučene kao

Natalija, imaju takve perike. Devojke -slova uzimaju perike kao što je Natalijina kosa i

stavljaju ih na sebe, oblače odelo kao što je Natalijino, svi na sceni su kao Natalija. Svetlo

osvetljava dve klupe u dva ugla, na jednoj je Marijan sa Natalijom 1 koja se drži za uši i

skače, na drugoj je Rade sa Natalijom 2 koja drži epruvetu u ruci i kao da izvodi neki hemijski

eksperiment. Njih dvojica pogledaju jedan u drugog, pa u ostale Natalije.

MARIJAN: Ali mislim ono, Natali…

SVE NATALIJE: Da, Marijane?

RADE: Tj. Natalija, šta ovo treba da znači?

SVE NATALIJE: Šta Rade?

Marijan i Rade upadaju u gomilu Natalija, okrećući ih i zagledajući.

NATALIJA 3 (koju upravo okreće Rade): Jebiga.

NATALIJA 4: Sranje.

NATALIJA 5: Sisa.

NATALIJA 6: Govno.

Pag

e31

9

NATALIJA 7: Pizda.

SVE (u glas): Ups, sori, Rade!

Na scenu izlaze kredo ljudi i kredo gospodari koji su se ranije pojavljivali.

DETE (sa kredo sladoledom, bacajući sladoled): Mama, ja neću sladoled, kupi mi jednu

Nataliju.

MAJKA: U redu, sine.

DETE: Ne, mama, kupi mi dve Natalije.

BABA (kredo mladiću): Žao mi je šećeru, ali više mi nisi potreban, sada mi treba samo

Natalija.

DEDA : Molim, 3 Natalije.

DETE: I jedan nata-sladoled.

BABA: Meni Nataliju bez nata-sata.

MAJKA (bebi): Ajde, sine, kaži Na-ta-li-ja…

Ljudi staju u red, deo Natalija ugovara sa ljudima posao.

GLAS: Zaboravite na svađe i prepirke sa prijateljima, zaboravite na loše raspoloženje.

Bim podeljen na tri dela – u jednom Natalija sa dečakom kome daje sendvič, u drugom sa

devojkom koju teši i u trećem sa dedom na samrti

DEČAK: Kako je super imati Nataliju. Ona mi uvek da pola svog nata-sendviča. (zagrize

sendvič)

U drugom delu bima.

DEVOJKA (koja plače): Bez svoje Natalije, ne bih podnela to što me je ostavio. (brizne u

plač)

U trećem delu bima.

DEDA: Natalija, prijatelj za celu penziju. Sad napokon nemam šta da izgubim. (sklopi oči)

NATALIJA (peva): Sad ima me na hiljade, na milione

po meni sad prave druge šablone

e jeste ovaj svet smejurija neka

po meni će se zvati planina, grad reka

SVI: Natalijaaaa!!!

RADE (vukući jednu Nataliju): Ej, pa našao sam te, tj. hoću reći, znao sam da si to ti,

Natalija.

MARIJAN (vukući drugu): Šta pričaš gluposti, Rade, ova je prava, kako ne prepoznaješ našu

Nataliju?

Pag

e32

0

DETE: Moja je Natalija prava.

BABA: Ne seri, mali. Moja je prava.

DEDA: Ja imam 3, jedna je valjda prava.

MAJKA (bebi): Ajde reci sine, dve Na-ta-li-je.

GLAS: I to nije sve. Uskoro izbacujemo novu liniju proizvoda – Natalija za svaku priliku –

Natalija bolničarka, Natalija kućna pomoćnica, Natalija časna sestra, Natalija učiteljica,

Natalija striptizeta, Natalija TV voditeljka, Natalija sa oštećenim sluhom, Natalija sa

brkovima i još mnogo drugih proizvoda. Uz neke još dobijate i Nataliju gratis.

Na bimu se smenjuju slike navedenog tj. Natalije kao bolničarke, kućne pomoćnice, Natalije

sa priveskom i vizitkom u ruci…

NATALIJA (peva): Za svakoga po jedna, za nekog komada dva

bez galame, za sve ima dovoljno Natalija,

i tako me je baš briga za to šta će da bude,

možda kredo ljudi na kredit uzmaće ljude

SVI: Natalijaaaa

NATALIJA: Od kredomanije do natomanije

Od Srbije, do Kine, možda do Španije

svi želeće mene, ja imaću šta poželim sve,

možda tako nađem pravog, jer samo ja sam prava bre!

SVI: Natalijaaa!!!

NATALIJA: I pravi i kredo svet su bez veze

u jednom se mršte, u drugom se keze,

nije me briga više, ja sam glavni trend

mogu šta hoću – pa ja sam sada brend.

SVI: Natalijaaaaa!!!

Svi padaju na kolena pokazujući prstom na nju, kao što je to uvek na kraju grupnih

koreografija, ona namigne, sve Natalije namignu, na scenu se dokoprcaju dve ćutljive lepotice

kojima ništa nije jasno i Stojan sa prskalicom za voće u ruci koji stvalja Natalija-periku na

glavu.

Mrak.

7.cena

Rade i Marijan stoje sa nekoliko Natalija, koje su naslonjene jedne na drugu, očigledno

umorne.

Pag

e32

1

MARIJAN (pokazujući na jednu): Kažem ti, Rade, da je ova prava.

RADE: Nemoguće, ta nije znala da reši jednačinu sa dve nepoznate, a to sam prešao sa

Natalijom još prošle nedelje.

MARIJAN: Pa šta ćemo sad?

RADE: Ništa, idemo otpočetka!

Natalije kreću da skaču držeći se za uši. Rade i Marijan ih zagledaju domunđavajući se, a

onda umorno sednu pored devojaka koje nastavljaju da skakuću.

MARIJAN (umorno): Ma mora da je ova.

RADE (umorno): Kažem ti da nije.

MARIJAN: Siguran sam sto posto.

RADE: Ali hoću reći tj. to je nemoguće.

MARIJAN: Ništa nije nemoguće…

RADE: Ma, ova je prava.

MARIJAN: Grešiš…

Nastavljaju da pričaju, devojke nastavljaju da skakuću osmehujući se. Na bimu lik Natalije.

Natalija sa bima namigne. MRAK.

Pag

e32

2

ECKERMANN

WEB ČASOPIS ZA KNJIŽEVNOST

WWW.ECKERMANN.ORG.RS

JUL - AVG 2016.

BROJ 4

Autor fotografije: Miljana Bulatović

Sva prava zadržana © 2016- Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)

Pag

e32

3