Ekoloska Potika

8/8/2019 Ekoloska Potika

1/20

EKOLOEKOLOKA POLITIKAKA POLITIKAEUEU

Ivana Kosori


2/20

UVODUVOD

ista i zdrava ivotna sredina OPTE DOBRO.

Pretpostavljalo se da se ekoloki sistemAUTOHTONO dovodi u ravnoteu

- nije bilo potrebe za dravnom intervencijom uovoj oblasti

Razlozi za dravnu intervenciju ipak postoje- npr. elektrinu centralu koja moe da koristi ugalj kaopogonsko gorivo i da u svom procesu proizvodnje

zagauje ist vazduh i vodu


3/20

Vani dogaaji koji su doprinijeli buenjuVani dogaaji koji su doprinijeli buenjusvijesti u zasvijesti u zatiti ivotne sredinetiti ivotne sredine

1952. Londonski smog, 4000 mrtvih 1957. Poar u nuklearnom reaktoru Windscale, radioaktivne

emisije

1960. Trovanje ivom u Minamati, Japan

1972. Konferencija UN o zatiti okoline Stokholm 1974. Naftna kriza 1976. Sevezo, Italija emisija dioksina Uestala izlivanja nafte u mora i okeane

1984. Bopal, Indija preko 2000 mrtvih 1986. Nuklearna katastrofa u ernobilu, Ukrajina 1989. Katastrofa tankera Exxon Valdez, Aljaska 2000. Izlivanje cijanida, Rumunija

2002. Naftna mrlja tankera Prestige, panija


4/20

PROBLEMIPROBLEMIza javnu intervenciju u oblasti ekologijeza javnu intervenciju u oblasti ekologije

Nesavrene informacije dostupne vladi.

Efikasna javna intervencija u oblasti ekologije- Dravni organi rade po svom nahoenju birokrate su

podlone lobiranju.

Osnovno naOsnovno naeloelo za sprovoenje ekoloke politike iz 1972.god. donijele su lanice Organizacije za ekonomskulanice Organizacije za ekonomskusaradnju i razvoj (OECD)saradnju i razvoj (OECD) :

- TROKOVE ZAGAIVANJA SNOSE ONI KOJITROKOVE ZAGAIVANJA SNOSE ONI KOJIZAGAUJU!ZAGAUJU!

Zagaivanje nije samo regionalni ve i prekograniprekograninini iglobalniglobalni problem postoji potreba za globalnom akcijom.


5/20

PROBLEMIPROBLEMIza javnu intervenciju u oblasti ekologijeza javnu intervenciju u oblasti ekologije

Potencijalna opasnost ekoloekolokogkogprotekcionizmaprotekcionizma.

EKOLOKI PROTEKCIONIZAMEKOLOKI PROTEKCIONIZAM novioblik necarinskih barijera u meunarodnojtrgovini. Zemlje ili grupe zemalja sa dostastrogim domaim ekolokimstandardima sprjeavaju ilioteavaju uvoz robe proizvedeneu zemljama gdje su ovistandardi niski.


6/20

RAZVOJ EKOLORAZVOJ EKOLOKOG PRAVAKOG PRAVA

tokholmska deklaracija iz 1972. godinetokholmska deklaracija iz 1972. godine-kamen temeljac za razvoj globalne brige u oblasti

ekologije- Osnovni cilj je smanjenje rizika u pogledu uslovaivota i poboljanje kvaliteta ivota, uz

poklanjanje posebne panje zatiti ivotne sredine

Programa Ujedinjenih nacija za ivotnuPrograma Ujedinjenih nacija za ivotnusredinusredinu UNEP iz 1973. godineUNEP iz 1973. godine


7/20


Bazelska konvencijaBazelska konvencija iz 1992. godine

- kontrola prekograninog kretanja

opasnog otpada i njegovog odlaganja iisplata naknada za tete koje proisteknuusljed prekograninog kretanja takvog

otpada.


8/20


Kjoto protokol iz 1992. godine- Osnovni cilj Konvencije je obezbjeivanje

stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa

efektom staklene bate na nivou koji bi sprijeiotetne uticaje na klimu.- Stupio je na snagu tek 16. februara 2005. god.- Oko 170 zemalja ga je potpisalo.

- Ratifikovan je 31. maja 2002.godine.


9/20


Kjoto protokolomKjoto protokolom industrijske zemlje seobavezuju da emisije gasova sa efektomstaklene bate smanje u prosjeku za 5,2% uodnosu na 1990. godinu u periodu od 2008-

2012.

Protokol iz Kjota bi smanjiosmanjio oekivaniporast temperature za svega 0,1 stepen0,1 stepen

CelzijusaCelzijusa do 2100. godine, to je neznatnou poreenju sa predvianjima da e do tadatemperatura porasti za 1,4 do 5,8temperatura porasti za 1,4 do 5,8stepeni.stepeni.


10/20


KJOTO PROTOKOL


11/20

EVROPSKA UNIJAEVROPSKA UNIJA

Ugovor iz Rima (1957.)Ugovor iz Rima (1957.) ne prua osnov za zajednikupolitiku EU u oblasti zatite ivotne sredine.

Evropska zajednica za atomsku energiju(Euroatom) kojoj je dato ovlaenje da donosiobavezne standarde o radioaktovnom kontaminaciji.

Samit EU u Parizu (1972.)Samit EU u Parizu (1972.) postavlja temeljeekoloke politike na nivou itave EU

Jedinstveni evropski akt (1986.)Jedinstveni evropski akt (1986.) u Ugovor izRima uvodi lanove vezane za ekologiju.


12/20

EVROPSKA UNIJAEVROPSKA UNIJA

Ekoloka zatita dodatno je potenciranaUgovorom iz Mastrihta.Ugovorom iz Mastrihta.

- uvodi nove ciljeve unapreenja mjera zasuoavanje problemima ivotne sredine na

regionalnom i meunarodnom planu.

1990. u Kopenhagenu osnovan je EvropskiEvropskibiro za ekologijubiro za ekologiju..

- zadatak je da prati ekoloku situaciju i da skreepanju nadlenih organa na budue probleme.


13/20

PRINCIPI EKOLOPRINCIPI EKOLOKE POLITIKE EU:KE POLITIKE EU:

1.1. SpreSpreavanje ( umavanje ( umjjesto lesto lijijeeenja)enja)- preventivne i anticipativne mere i aktivnosti

2.2. OtklanjanjeOtklanjanje-- ukoliko doe do zagaivanja treba ga zaustaviti na

samom poetku

3. Onaj koji zagauje plaa3. Onaj koji zagauje plaa- slui kao podsticaj kako ne bi dolodo zagaivanja


14/20

PRINCIPI EKOLOPRINCIPI EKOLOKE POLITIKE EU:KE POLITIKE EU:

4. Uklju4. Ukljuivanjeivanje-- Ekoloke aspekte treba uzeti u obzir kad god EUodluuje o ostalim zajednikim politikama..

5. Supsidijarnost5. Supsidijarnost

- U oblasti ekologije pojedinana aktivnost ne morauvijek biti pogodna. Rijeke esto protiu kroz nekolikodrava, ivotinje prelaze granice, vjetar prenosizagaivae iz jedne zemlje u drugu. Stoga je estoneophodna odreena aktivnost EU.


15/20

ZAJEDNIZAJEDNIKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA IKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA IIVOTNA SREDINAIVOTNA SREDINA

Zajednika poljoprivredna politika obrazovala jevisoke cijene za odreene poljoprivredne proizvode.

Proizvodnja, naroito hiperprodukcija moze

nepovoljno uticati na i eroziju i salinitet zemljita,prekomerna upotreba vetakih ubriva,pesticida,herbicida zagauje zemlju,vodu,hranuopasnim hemikalijama.

Uticaj genetski modifikovanihusjeva na ivotnusredinu (Britanija)

.


16/20

INICIJATIVE EKOLOINICIJATIVE EKOLOKE POLITIKEKE POLITIKE

Odrivi razvoj mora da zadovolji potrebepostojee generacije ne dovodei u pitanjepotrebe buduih generacija.

Primjer zanemarivanja ekolokih posljedicapredstavljao je Program jedinstvenog tritaProgram jedinstvenog trita(1985(1985--1992)1992)

Cjelokupno djelovanje i politika EU u oblastiekologije zasniva se na akcionim programimaakcionim programima


17/20

INICIJATIVE EKOLOINICIJATIVE EKOLOKE POLITIKEKE POLITIKE

VI program ivotna sredina 2010: Naabudunost, na izbor

- etiri prioritetne oblasti djelovanja:

1. promena klimepromena klime (efekat staklene bate)2. priroda i raznolikost vrstapriroda i raznolikost vrsta3. zdravlje i kvalitetzdravlje i kvalitet ivotaivota (alergije,

astma, neplodnost, kancerogena oboljenja)

4. zazatita prirodnih resursa i kontrolatita prirodnih resursa i kontrolaotpadnih materijaotpadnih materija


18/20

acquis communautaire (aki komuniter)acquis communautaire (aki komuniter)

-- Acquis communautaireAcquis communautaire je cjelokupno tijelovaeih zakona i prakse EU. Njegov obim seprocjenjuje na oko 80000 stranica. Svakodnevno sedonose novi zakoni u Briselu.

- Prihvatiti i primijeniti acquis communautaire kojise stalno razvija skup je projekat ne samo za novelanice ve i za zemlje koje su ve u EU.

- Budet RS za 2009. godinu iznosi 1,670,000,000 KM.

Od toga se za sektore koji se bave prostornimureenjem, graevinarstvom i ekologijom izdvaja3,861,692 KM.


19/20

acquis communautaire (aki komuniter)acquis communautaire (aki komuniter)

Zemlje lanice koje su pristupile EU 2004. suprimile 45 milijardi evra u razdoblju 2000-2006.Uz ovu glavnu pomo stiglo je jo nekoliko

milijardi kroz razne mini programe. Ali ovasredstva nisu dovoljna za potpuno sprovoenjedimenzija acquis communautaire. Samo zadimenziju zatite prirodne okoline ovim zemljamaje potrebno bar dvostruko vie sredstava. One

moraju same da se snau za dodatna sredstva:krediti, preraspodjela postojeih sredstava...


20/20

EkoloEkoloke katastrofe prijete i Republici Srpskojke katastrofe prijete i Republici Srpskoj

Pepeo prekrio Gacko

Pepeo prekrio Ugljevik

Documents

Ekoloska Potika