1

2

Саша Јовановић

ЕКОЛОШКИ МАСКЕНБАЛ

НА ОБЕДСКОЈ БАРИ

3

4

Добро дошли! Добро дошли у свет књига, у свет природе и свет бриге о књигама и природи! Моје име је ЧУВАРКО! Добро дошли! Добро дошли на ове снежно беле странице које можда и нису тако беле, чак можда вуку и на сиву... Зависи од које врсте хартије је прављена књига. Ја највише волим када сам на мало сивљим странама јер то значи да је књига направљена од рециклиране хартије. Ви сигурно одлично знате шта је то рециклажа и шта је то рециклажа хартије... Хартију треба рециклирати, мислим ону стару хартију... Али бих вас нешто замолио... Молим вас не рециклирајте књиге! То значи да књиге треба читати, чувати или поклањати онима који немају могућност да дођу до књига. Сакупљајте и рециклирајте старе новине, часописе, картон а књиге чувајте или их поклањајте Добро дошли! Добро дошли у заштићене резервате природе Војводине! Ја ћу вас провести кроз тај свет тако што ћемо заједно са Дружином Белог Зеца и „Чуварима равнице“ видети шта се догађа у Ковиљско петроварадинском риту, на Делиблатској пешчари, у Горњем Подунављу и на Обедској бари. Какве они муке муче и чему се веселе... Ако сте већ били у неком од ових резервата подсетићу вас да га поново посетите ако нисте надам се да ћу вас заинтересовати да одете тамо по први пут и постанете стални посетилац... У сваком случају добро дошли... И молим вас немојте ми нешто замерити јер ја ћу вам ја само причати о догађајима који су се заиста тако догодили. Нећу ништа ни додати ни одузети! Причаћу вам баш онако како је било! Ко не верује нека нађе Дружину Белог Зеца и нека сам провери! Добро дошлицу вам жели, ваш Чуварко!

5

Обедска бара се сунчала на касном летњем сунцу док је Сремска Дивља Свиња уживала испод једног храста размишљајући о томе како је жир најневероватнија ствар на свету. Жир је за Сремску Дивљу Свињу било нешто божанствено, бајно, сласно, лепо, лепше чак, чак и од кукуруза... Једино јој се можда од жира више свиђала крофна са џемом! Питала се ко је и како измислио жир, чије је то божанско дело...? Док је Сремска Дивља Свиња на високом филозофском нивоу промишљала проблематику жира из мисли ју је тргнула вика из даљине која је постајала све ближа и ближа. Окретала се она око себе, гледала у правцу галаме али ништа није видела сем лишћа које се превртало на летњем лаганом ветрићу. Међутим, када је мање боље погледала, видела је да то није лишће које помера ветар него њен велики пријатељ Сремски Мали Јеж који се пробијао кроз лишће које је полако опадало крајем лета. Сремски Мали Јеж се приближавао Сремској Дивљој Свињи и нешто неразумљиво мрмљао, пиштао, галамио. Када је сав задихан стигао до Сремске Дивље Свиње више није имао снаге да изусти ни реч... – Шта је било велики мој пријатељу? Шта се дешава? Шта те је узнемирило? – питала га је Сремска Дивља Свиња. Сремски Мали Јеж није успевапо да испусти ни најмањи глас. – Реци, шта је било? – покушавала је да сазна Сремска Дивља Свиња. – Тамо доле... Река... Обала... Сава... – успевао је да изусти неповезане речи Сремски Мали Јеж. – Ништа те не разумем – збуњена је била Сремска Дивља Свиња. – Тамо, доле... Поред наше Обедске бара... – полако је склапао речи Сремски Мали Јеж. – Шта доле, где доле? Шта се дешава поред Обедске баре – заинтересовано је питала Сремска Дивља Свиња. - Тамо доле на обали реке Саве, поред наше Обедске баре десило се нешто страшно – некако је успео да изговори Сремски Мали Јеж. – Шта се страшно десило тамо доле на обали реке Саве поред наше Обедске баре? – дрхтавим гласом је питала Сремска Дивља Свиња. - Не питај ме шта се страшно десило – одговорио је Сремски Мали

6

Јеж. – Како да те не питам када си ме тако страшно уплашио – помало је била љута Сремска Дивња Свиња. – Ух, драга моја Сремска Дивља Свињо, не питај ме шта се страшно десило... Не да је страшно, него је престрашно! Та, није то тако страшно него је језиво! Чак бих рекао страва божија! То је толико страшно да просто немам речи да опишем ту страхоту – развезао је причу Сремски Мали Јеж. – Ма, говори већ једном шта се страшно десило да се теби не би десило нешто страшно – већ се љутила Сремска Дивља Свиња. – Ево, сада ћу ти рећи... Нећу више да дужим ни тренутак... Нећу више да чекам ни секунду, већ ћу ти све одмах испричати јер то што се десило је тако страшно да не може да чека да буде неисказано... – није престајао Сремски Мали Јеж. – Јежићу!!! – загроктала је Сремска Дивља Свиња. - Ево, ево, причам! Данас сам нешто решио да одем негде на излет па сам отишао мало да прошетам до реке Саве, баш тамо где се са њом граничи наш Специјални резерват природе „Обедска бара“. Када ам стигао тамо умало се нисам занесвестио... Прво сам осетио неки непријатан мирис. Мислим да бих могао тај непријатан мирис чак да назовем смрад. Помислих да ми се можда нешто учинило али авај... Што сам ближе прилазио реци Сави тај непријатни мирис, који бих могао да назовем смрад, је био све јачи. А када сам пришао Сави имао сам шта и да види! Такав ружан призор моје очи нису никада до сада виделе... Гомила смећа, пластичних флаша, папира, гума, конзерви, недефинисаног ђубрета и неописивих смеса су искочили испред мене... Не могу ти описати – без даха је причао Сремски Мали Јеж. - Ју, ју, ју, ју... – чудила се Сремска Дивља Свиња. – Не знам одакле је то смеће стигло пред наш дивни резерват. Не знам ни ко, ни шта, ни зашто... Једноставно ми није ништа јасно. – Аууу, па то је страшно – забринула се Сремска Дивља Свиња – Ја морам одмах да идем да видим шта се то десило. Крећемо одмах у том правцу. Води ме! – Ево одмах, ево одмах... Идемо... – спремно је прихватио предлог Сремски Мали Јеж.

7

8

Када су стигли тамо имали су и шта да виде... Сремска Дивља Свиња је била пренеражена... Није знала шта да каже, ни коме да каже... Ћутала је неко време и онда проговорила: - Ово је страшно! Овако нешто да се догоди на нашем кућном прагу! Па, ово значи да нам загађење сваке врсте куца на врата! Ко је то могао да уради? Добри мој Сремски Мали Јежићу ово је знак да треба да звонимо на узбуну! - А како да звонимо на узбуну? А одакле нам звоно? А коме ћемо то да звонимо? – збуњен је био Сремски Мали Јеж. – Морамо да звонимо на сва звона јер је ово директан напад на нашу кућу! – галамила је Сремска Дивља Свиња. Сремски Мали Јеж је збуњено стајао и гледао у Сремску Дивљу Свињу. – Мораћемо да урадимо ГЕНЕРАЛНО СПРЕМАЊЕ ПРИРОДЕ у овој нашој околини како би спречили да сав тај ужас не пређе у наш мили и драги резерват – причала је и даље Сремска Дивља Свиња. – А како ћемо да очистимо оволико смеће? Ти и ја то не би могли да урадимо ни до Нове године! Не би могли то да урадимо ни да нам сам Деда Мраз тада помогне... – забринут је био Сремски Мали Јеж. – Ми то морамо да очистимо, а како ћемо то да урадимо и то морамо да смислимо – тражила је решење Сремска Дивља Свиња. – Ја бих могао да позовем моју целу јежасту фамилију па да се ми котрљамо и својим бодљама сакупљамо смеће... Али тако ми можемо само да прикупљамо ситније папириће а види чега све овде нема... – бринуо се Сремски Мали Јеж. – Е, та ти је добра... Има нечег у томе што ти говориш... Пошто ми то не можемо сами да урадимо позваћемо све становнике Специјалног резервата природе „Обедска бара“ да се укључе у ову акцију а приде ћемо још позвати моје пријатеље Бачког Белог Зеца, Банатску Дивљу Гуску, Ковиљску Мудру Лију и децу, „Чуваре равнице“ - да нам помогну! Да, да! Мислим да је то једино и право решење... Позваћемо све у помоћ! – озарено је говорила Сремска Дивља Свиња – хајде да пожуримо да јавимо свима да дођу и придруже нам се у овом великом и одговорном послу.

9

10

Како је речено тако је и учињено. Сремска Дивља Свиња се консултовала са становницима резервата који су се сложили са њом да треба ступити у хитну акцију генералног спремања природе изван резервата као и у самом резервату. Такође су се договорили да треба да упуте позиве свим живим бићима добре воље да се прикључе и помогну да се сачува природа. Као идејни творац акције Сремска Дивља Свиња је пресавила хартију, села за пањ и уз помоћ својих комшија почела да пише позив за учешће у овој веома важној акцији. И ево шта је написала: „Драги пријатељи Обедске баре и природе уопште, куцнуо је час да кренемо са речи на дела. У овим тренуцима невиђене количине смећа прете да угрозе живот у нашем резервату, стога вас молим да се прикључите нашој акцији ГЕНЕРАЛНОГ СПРЕМАЊА ПРИРОДЕ после чијег успешног завршетка ћемо и направити ЕКОЛОШКИ МАСКЕМБАЛ од тих отпадака и тиме доказати да природа увек побеђује. Ви сви знате да је Обедска бара позната широм света још од средине деветнаестог века, од када се о њој испредају приче као „рају“ за птице. Некада чувени птичији резерват, а данас специјални резерват природе, овај пространи мочварно-шумски комплекс налази се уз реку Саву, у дивном кићеном Срему. Највећу нашу вредност чини јединствени сплет мртваја, бара, окана, мочварне вегетације, влажних ливада и шума са изузетно богатом разноликошћу екосистема и врста, посебно оних угрожених. Обедска бара је једно од ретких још очуваних плавних ритских подручја са специфичностима као што су столетне шуме храста лужњака, колоније птица мочварица и бројне природне реткости. Бара је остатак меандра старог корита реке Саве чији главни ток данас тече јужније. Њено корито, на чијем су ободу села Обреж и Купиново, се због свог облика назива „Потковица“. Виши, копнени део, испресецан воденим депресијама и стаништима храстових шума се назива „Купинске греде“. Обедска бара је позната због разноврсних мочварних и шумских станишта бројних врста нас животиња као што су сисари, рибе, водоземци, гмизавци, инсекти – а као што је позната и због изузетног богатства биљних врста.

11

Због свега горе наведеног надам се да ћете схватити важност очувања оваквог једног природног драгуља који је поред тога и наш једини дом. Позивамо вас да дођете и прикњучите се у што већем броју акцији ГЕНЕРАНОГ СПРЕМАЊА ПРИРОДЕ и тиме савладамо ту смећарско ђубретарску опасност.

Све вас пуно воли ваша Сремска Дивља Свиња са свим својим укућанима и становницима Специјалног резервата природе „Обедска бара“.

Својепапкано, Сремска Дивља Свиња“

12

Сви су били задовољни сроченим текстом и сада је позив за помоћ требало разнети по читавој Обедкој бари и разаслати на све стране света... И ја, Чуварко, сам био задовољан зато што знам значај подручја Обедске баре које је кроз своју дугу историју представљало право уточиште за живи свет али и за многобројне истраживаче, научнике и љубитеље природе. Бара је настала пре више хиљада година и од тада до данас, много тога се променило, али њене природне вредности су остале и до данас сачуване. Зато је битно да и ми данас акцијом ГЕНЕРАЛНОГ СПРЕМАЊА ПРИРОДЕ сачувамо оно што је чувано вековима... Да би се ова природна вредност сачувала, копмплекс Обедске баре је стављен под заштиту као строги природни резерват.

Због значаја Обедске баре, ја Чуварко, имам потребу да и ја кажем нешто о овом подручју онима који не знају неке податке као и да својим излагањем подсетим и оне који су све то већ чули,,, Прве административне мере за заштиту Обедске баре датирају од 1874. године, када је заштићена као ловиште аустријске царске породице у Хабсбуршкој монархији, да би 1919. године била познато ловиште династије Карађорђевић. Ово подручје је уписано на листу мочвара од међународног значаја као и на листу подручја од изузетног значаја за птице Европе. Специјални резерват природе Обедска бара карактерише изузетно богатство природних разноврсности са значајним присуством ретких и угрожених врста националног и међународног значаја. У њему се налазе бројни осетљиви екосистеми, посебно влажна станишта, као и прастаре шуме храста лужњака и слатине. Укупно доказани број различитих врста птица је 220, сисара 50, 16 врста риба, преко 1.200 врста инсеката, око 180 врста гљива, 500 врста биљака и 50 врста маховина. Резерват припада општини Пећинци и удаљен је 45 километара од Београда.

13

14

Од раног јутра на Обедску бару су почела великом броју да пристижу са свих страна деца и разноразне животиње! Нико није чекао ни теренутак! Нико се није нимало премишљао хоће ли да дође! Свако, чим је чуо да Сремској Дивљој Свињи и Обедској бари треба помоћ, одмах је кренуо. Сви су желели да се укључе у ГЕНЕРАЛНО СПРЕМАЊЕ ПРИРОДЕ. Још пре ране зоре, међу првима су пристигли и Банатска Дивља Гуска, Ковиљска Мудра Лисица и Бачки Бели Зец... – Драга наша Сремска Дивља Свињо, па, шта се то десило? – питала је Банатска Дивља Гуска. – Драга наша Сремска Дивља Свињо, па, где се то десило? – питала је Ковиљска Мудра Лисица. – Драга наша Сремска Дивља Свињо, па, како се то десило? – питао је Бачки Бели Зец. – Ох, моји драги и велики пријатељи, огромна је мука моја али кад вас видим и оволико света све ми се некако чини лакше – змало што није заплакара Сремска Дивља Свиња – све је то тако страшно... Али десило се, па се десило... Ми сада морамо да се директно суочимо са тим загађењем, смећем и ђубретом а касније тек да видимо како да спречимо да се такве ствари не дешавају јер као што ми је причала моја рођака Гица из Лаћарка „боље спречити него лечити“... – Зато смо сви ми и дошли, али овога пута да лечимо а после да спречимо – рече Банатска Дивља Гуска. – Тако је драга моја, ми смо дошли да се боримо против тих немани, против тих природождера – рекла је Ковиљска Мудра Лисица. – На нас можеш увек да рачунаш. Ми смо ту да помогнемо теби а самим тим помажемо и себи – рекао је Бачки Бели Зец. - Драго ми је што то чујем али ја ни тренутак нисам сумњала ни у децу, „Чуваре равнице“, ни у вас. – Како си ти то мислила да организационо орагнизујеш организацију генералног спемања природе – питала је Банатска Дивља Гуска. – Драга моја, то је најмањи проблем... Толико нас има да кад ми кренемо један поред другог спрам тог загађења оно ће се чак толико уплашити де ће само почети да бежи... Кренућемо да покупимо сваки комад смећа из воде, испод воде, са копна,

15

са дрвета, испод дрвета, са обале, испод обале, из ваздуха, са ваздуха, кроз воду, кроз обалу, кроз ваздух, са дрвета, испод дрвета, из траве, из жбуња... Има да учинимо да сво то смеће једноставно нестане! – била је одлучна Сремска Дивља Свиња – потом ћемо у част победе над загађењем направити еколошку ревију и маскембал у којима ћемо користити одбачене ствари којима ћемо дати нову вредност, употребну, украсну, забавну... – Одлично си то смислила! – углас су викнули Банатска Дивља Гуска, Ковиљска Мудра Лисица и Бачки Бели Зец. – А да не би све остало само на овом немилом догађају сви присутни се учлањују у „Чуваре равнице“ тако да ћемо онда имати стално спремну чуварско антизагађивачку ненаоружану војску која ће уз сваком тренутку, сваког минута, сата и дана бити на опрезу и превентивно деловати – била је надахнута Сремска Дивља свиња – једино тако можемо спречити да се овако нешто не понови. Деца су нам одобрила да и ми животиње можемо да будемо „Чувари равнице“, као и понеки одрасли који прође све тестове и комисијске пријеме а на крају положи и заклетву „Чувара равнице“. – Ја сам задивљена оваковом организацијом – рече Банатска Дивља Гуска. – И ја сам задивљена оваквим планом – рекла је Ковиљска Мудра Лија. – Ја сам одушевљен и помало чак завидим Сремској Дивљој Свињи што то баш ја нисам смислио – искрено је признао Бачки Бели Зец. А онда су сви сложно запевали добро познату химну ЧУВАРА РАВНИЦЕ...!

16

17

18

Спремни као запете пушке, под пуном еколошком опремом, предводници ГЕНЕРАЛНОГ СПРЕМАЊА ПРИРОДЕ Сремска Дивља Свиња, Бачки Бели Зец, Ковиљска Мудра Лисица и Банатска Дивља Гуска су направили стратегију деловања против моћног непријатеља. Велика група ЧУВАРА РАВНИЦЕ је одмах кренула у директну борбу на реку Саву док се једна мања група, додуше такође бројна, сакупила испред главног улаза на Обедску бару, код информативног центра поред мотела. Група се се ту поделила у више мањих група од којих је једна кренула кружно едукативном стазом, која се налази у срцу резервата и која је дугачка седам километара. Они су преконтролисали барска станишта са птицама мочварицама, храстове лужњаке као и ретке и лековите биљне врсте да би сагледали да ли је ту све у реду. Друга група је са руба баре кренула од „Куле Обед“ и идући тим путем користила успутне осматрачнице да би добро сагледали стање у тим деловима Обедске баре. Трећа група је запливала баром, обишла целу „Потковицу“ и преконтролисали „водена окна“ и „острво птица“. Предводници ових група су били орао белорепан, црна рода, бела чапља и дабар.

Пре него што су кренули у одлучну борбу против загађења сви учесници ГЕНЕРАЛНОГ СПРЕМАЊА ПРИРОДЕ су поновили најважније еколошке заповести ЧУВАРА РАВНИЦЕ које гласе: - Заштити војвођанске специјалне резервате природе јер других немамо нити ћемо добити нове - Не очекуј од природе више него што си јој дао - Брини о ваздуху пре него што га угледаш - Чувај воду - Природа дарује само када ум царује - Сети се да је живот дрвета залог за дрво живота - Не дозволи да птице селице престану да се враћају - Када градиш не отимај, већ дели са природом - Брини о отпаду да не бисмо живели на њему - Чувај своју животну средину

19

20

Наши стари другари Сремска Дивља Свиња, Банатска Дивља Гуска, Ковиљска Мудра Лија и деца су кренули право на савску обалу да се директно суоче са страшном ђубретарско загађивачко сметларском немани. Борба је била жестока... Чапља кашикара је са својом ужом и широм родбином невероватном брзином и спретношћу вадила и последњу пластичну боцу која је хтела да побгне низводно Савом. За то време је мала бела чапља са патком црнком успешно скупљала папириће и ситну прљавштину која се налазила у води при обали. Фамилије црних и белих рода су успешно кантама извлачиле недефинисану прљавштину која је била окупирала цело приобаље. Орао кликтавац је са својим комшијом, орлом белорепаном, успешно вадио гуме из воде и скидао најлон кесе које су се закачила за грање изнад воде. Соко ластавичар је са невероватном спретношћу скупљао конзерве које је избацила вода на обалу. Црна луња, беловрата мухарица и црногрла стрнадица су вукле мрежу кроз воду да би покупиле остатке прљавштине у води. Риба чиков је са многобројним воденим комшијама великим трудом избацивала на површину потонуло смеће што су надводни скупљачи спремно дочекивали. Змија шарка се мотала кроз жбуње откривајући ђубре које је ветар угурао међу ниско растиње. Дивља мачка је била главна за паковње смећа у џакове које је дабар извлачио из воде. На обали су Сремска Дивља Свиња, Банатска Дивља Гуска, Ковиљска Мудра Лија и Бачки Бели Зец са децом чистили обалу, прикупљали све пристигло смеће а оно које је било могуће су и разврставали... Напад на загагађење и смеће, са свих страна и из свих оружја, је био силовит, ефикасан, неумољив, надахнут, маестралан и, што је најважније, ефикасан. Страшна ђубретарско загађивачко смећарска неман је брзо и сигурно губила битку...

21

22

После велике, грандиозне, величанствене, историјске и еколошке победе свима је блистао осмех на лицу. ГЕНЕРАЛНО СПРЕМАЊЕ ПРИРОДЕ на Обедској бари је завршено у рекордном року. Сви су били уморни али задовољни. Сремска Дивља Свиња и њене комшије са Обедске баре су ипак били најсрећнији а она је сва занесена скакутала, превртала се и плесала са Бачким Белим Зецом певајући своју омиљену песму о Обедској бари:

Хеј Обедско баро моја Шумовита, ритна, плавна Крај Обрежа, Купинова Потковицо наша славна

Столетне су шуме твоје Кућа многом дивном птићу Гнездарици, пролазници Луталици и детлићу

Депресије твоје водне Крај Купинске славне греде Становника твојих пуне Што у тебе нежно гледе

Хеј Обедска баро наша Са локвањом жутим белим Где год одем ја се враћам Да са тобом живот делим

Песма се орила Обедском баром... Сви су певали, играли, цвркутали, мјаукали, кликтали, гроктали, завијали... После неког времена, по наредби Сремске Дивље Свиње, песма и игра су полако утихнули и почело је спремање за ревију еко маски и еко скулптура направљених од скупљеног отпада који се могао креативно да искористи...

23

24

Креативност коју су показала деца при прављењу еко маски и еко скулптура је надмашила сва очекивања. Деца су изабрала употребљиве предмете а остало смеће је одвежено на депонију... Од најобичнијег отпада, пластичних флаша, буради, конзрви, најлон кеса, грања и разноразних металних делова настала су врхунска уметничка дела. Из хрпе отпада израстали су роботи, страшила, маске, гардероба и модни детаљи од најлон кеса,... Пластичне флаше су постајале вазе док су гуме постајале саксије за цвеће... Од хартије, пластике и кеса су настала страшила, цветови, добре виле и вилењаци, свемирци, вештице и разноразна непозната бића... Ово је био прави пример неке врсте рециклаже! Да ли ви знате шта је то рециклажа? Извините, извините..., немојте одмах да се љутите! Знате, знам да знате... Ја сам само питао... Наравно да је рециклажа када од старих одбачених ствари прерадом добијате сировину од које правите нову ствар... Што би рекао један мој другар овде из основне школе у Купинову, то је када од старог правиш ново... А овде су деца од старих ствари направила тако лепе нове ствари! Чак и ја, Чуварко, сам био изненађен тиме шта све могу креативна деца и веште руке да направе од непотребних и већ бачених ствари... Ипак, гледајући сав тај отпад, мене лично, највише брине како да се решимо толиког отпада и дошао сам до закључка да треба да га што мање правимо! Посебно ме брину те пластичне кесе јер се широм света сваке године употреби преко 500 милијарди комада. Хеј, 500 милијарди! Знате ли ви колико је то? То је сигурно више од безброј милиона...! Ми у просеку једну пластичну кесу користимо 12 минута а за ту једну малу, краткоупотребљавану стварчицу је потребно и до 1.000 година да се разгради... Све ме то јако брине... Знате ли ви да годишње умире милион птица и сто хиљада морских сисара јер мисле да је пластика храна...

25

И код нас се много користе пластичне кесе! Е, те исте пластичне кесе су наши ЧУВАРИ РАВНИЦЕ вадили и са обала Саве код Обедске баре... Иако проблем кеса није највећи еколошки проблем код нас ипак требали би да смањимо употрбу кеса па кад нас мама пошаље у продавницу треба да од ње да тражимо платнену торбу а не да из продавнице донесемо гомилу најлон кеса.

Размислите о томе!

Ко то ствара отпад овај Стоп ђубрету и стоп смећу

Ко то прља а не чисти Опростити му никад нећу

Хоћу бару, реку чисту Нећу смеће, хоћу шуму Не бацајте свуда отпад

Имајте сад то на уму

А отпатке ти разврстај Па их лепо увек слажи

Стакло, папир ти одвајај И другима за то кажи

Од пластичних грозних кеса Да побегнеш увек гледај

Чувај своју околину Да прљају другим недај

26

27

Иако ово ГЕНЕРАЛНО СПРЕМАЊЕ ПРИРОДЕ није имало такмичарски карактер Сремска Дивља Свиња није одолела а да не организује проглашење најбољих спремача природе. Није издржала а да не прогласи све учеснике ГЕНЕРАЛНОГ СПРЕМАЊА ПРИРОДЕ победницима и ОБЕДСКИМ ШАМПИОНИМА.

У ту част је Сремска Дивља Свиња још једном запевала али овога пута у питању је била шампионска песма.

Нико од нас није бољи Обедски смо шампиони Ко запрља нашу бару

Боље да се од нас клони

Победници ми смо увек Против смећа неуморни Кад природу неко дира Ми смо борци увек орни

На опрезу ми смо увек Да природи помогнемо

Кад је она угрожена Увек први ми стигнемо

Обедски смо шампиони Обедска је наша бара Ко је прља нека иде

Парола је наша стара

А ко воли бару нашу Наша кућа његов дом А ко воли бару нашу Нека живи к'о у свом

28

29

Све је утихнуло... Мир и спокој се вратио на Обедску бару. Сремска Дивља Свиња, Банатска Дивља Гуска, Ковиљска Мудра Лија и Бачки Бели Зец су задовољни шетали Обедском баром. Деца, „Чувари равнице“, су уживали у прелепој природи... – Ех, прође овај дан, прође овај дан, дан као сан... Као што је своје времено певала моја омиљена музичка група – задовољно је уздисала Сремска Дивља Свиња. – Прође, прође – уздахнула је Банатска Дивља Гуска. – Прође, како да не прође – уздахнула је и Ковиљска Мудра Лија. – Прође и овај дан и могу вам рећи да сам баш задовољан – рекао је Бачки Бели Зец. – Мислим да сам ипак ја најзадовољнија... Како је почело, сјајно се завршило. Захвална сам вам свима. Да није било деце и вас ко зна на шта би све ово изашло – уморним али ипак задовољним гласом је говорила Сремска Дивља Свиња. – И ја сам задовољна – сањиво је говорила Банатска Дивља Гуска. – И ја сам баш задовољна – зевајући је говорила Ковиљска Мудра Лија. На Обедску бару је полако стизало вече. Бели и жути локвањи су спремали за спавање, барска папрат је полако тонула у сан, мочварна орхидеја је махала одлазећем сунцу, иђирот и дугороги орашак су се спремали да дочекају месец а барска ккоприва и мешика су се умивале пред спавање.

А ја? Ја сам заспао...

30

Војвођанске шуме наше Наша плућа зраком хране Од сунца нас лети крију Од хладноће зими бране

Многи живот ту се рађа Многи живот ту опстаје Војвођанска шума наша

Не узима - само даје

Војвођанске шуме старе Од столетног храста здане Многа бића, многе биљке У њима се стално хране

Војвођанске шуме мале По равници разбацане Да нападну неће никог Само хоће да се бране

Зато чувај свако дрво Зато чувај сваки луг

Зато чувај сваку шуму Природе си онда друг

31

32

Саша Јовановић

ЕКОЛОШКИ

МАСКЕНБАЛ НА

ОБЕДСКОЈ БАРИ

ИЗДАВАЧ Еколошко удружење грађана

„Зелено питање“ Булевар ослобођења 11

Нови Сад 021 6 414 083

sasjov@open.telekom.rs

ЗА ИЗДАВАЧА Богдан Ђурђев

ИЛУСТРАЦИЈЕ Младен Ољача

ШТАМПА

Пипери, Нови Сад