1

2

IM

PR

ESU

M

TeksT priredile:Aneta Dukiću saradnji sa Marijom Petronijević,Biljanom Maletin i Višnjom Baćanović

izdaje:Udruženje Fenomena Kraljevo

Tiraž:70

dizajn:Dejan Ćirović

ŠTampa:Moskito, Kraljevo

maj, 2012.

Ova publikacija je Objavljena uz pOdrŠku agencije ujedinjenih nacija za rOdnu ravnOpravnOsT i Osnaživanje žena (un WOmen), u sklOpu prOjekTa „unapređenje ekOnOmskih i sOcijalnih prava žena u srbiji i u crnOj gOri”. prOjekaT se sprOvOdi uz finansijsku pOdrŠku vlade kraljevine nOrveŠke. sTavOvi izraženi u OvOj publikaciji pripadaju isključivO auTOrima/kama, i ne predsTavljaju nužnO sTavOve un WOmen, ujedinjenih nacija, ili bilO kOje druge Organizacije pOd Okriljem un-a.

3

SADRŽAJ:

Uvod

Položaj žena na tržištu rada u Srbiji i u KraljevuPoložaj žena na tržištu rada u Kraljevu

Faktori koji utiču na ekonomski položaji ranjivost žena

Kada i kako se žene najčešće odlučuju za preduzetništvo

Ekonomsko osnaživanje žena: potrebe i mogućnosti za promenuŽensko preduzetništvo kao važna karika društvenog razvoja i prepreke u uspostavljanju ekonomske jednakosti ženaPreporuke za unapređenje ekonomskog položaja žena Problemi i potrebe preduzetnica i privrednica u KraljevuPreporuke za unapređenje ženskog preduzetništva u KraljevuPodsticajno kreditiranje ženskog preduzetništva - pozitivan primer Republike Srbije

Društveno odgovorno poslovanje i rodnaravnopravnost Principi osnaživanja žena u društveno odgovornom poslovanjuPrimer dobre prakse iz Srbije – AMC Afrodite Mode Colection

Primeri društveno odgovornog poslovanja u KraljevuJP Direkcija za planiranje i izgradnju Elektro Srbija D.O.O. KraljevoKampanja za izgradnju sigurne kuće i uključenost privatnog sektora

4

Ekonomskipoložajženapodrazumeva,izmeđuostalog, njihovu poziciju na tržištu rada, uključujućizaradukojuostvarujuipristupresursima.Položajženanatržišturadanajčešćeposmatramokroz:

-stopuaktivnosti(aktivnotraženjeposlailizaposle-nostodnosnoplaćenirad),-stopuzaposlenosti(udeoženauzaposlenomstanovništvuiudeozaposlenihženauukupnojženskojpopulaciji),-stopunezaposlenosti,-učešćeženaupreduzetništvu.

O ekonomskom položaju i učešću na tržišturadagovoriivrstazanimanjaisektoridelatnostiuko-jimasuženezastupljene,kaoibrojženanamestimaodlučivanjauekonomijiiprivredi.

PoložajženanatržišturadauSrbijiseodranihdevedesetih godina dvadesetog veka vrlo pogoršao.Stopeekonomskeaktivnostisusesmanjilezaceloku-pno stanovništvo, ali je ženski deo populacije pose-bnougrožen.Srbijaimavelikiproblemsasmanjenjemučešćaženanatržišturada(tj.savisokomstopomtzv.neaktivnih žena), te je u ovom trenutku aktivno tekoko40%žena,štospadameđunajlošijepokazateljeuEvropi. Stopazaposlenostiženajetakođevrloniska:manjeod40%zaposlenihčinežene.Udeoženameđusamozaposlenimajetakođeveomanizak.2

Ekonomska prava žena, promocija ženskogpreduzetništvaidruštvenoodgovornoposlovanjekojeuzimauobzirpotrebeženanatržišturadaiuzajednici,glavnesutemeprojektakoji jeUdruženjeFenomenasprovodilou2011.iprvojpolovini2012.godine.Pro-jekat je podržala UNWOMEN, Agencija Ujedinjenihnacijazarodnuravnopravnostiosnaživanježena.

Ekonomska sigurnost i ekonomska nezavi-snostnekisuodosnovnihpreduslovakojisupotrebnida bi osoba bila samostalna, osnažena i da bi imalakontrolunadsopstvenimživotom.

S druge strane, rodna ravnopravnost iosnaživanježenadanasjejedanodglavnihpreduslovastabilnogekonomskog razvoja.Privredni rast,produ-ktivnost, smanjene siromaštva i održivostmogući susamouzravnopravnoučešćeženaimuškaraca.

Osnaživanje žena za potpuno učešće uprivrednomživotu,u svim sektorima i na svimnivo-imaprivredneaktivnosti,neophodnojeza: izgradnjujakih privreda, uspostavljanje stabilnijih i pravedni-jih društava, ostvarenje međunarodno dogovorenihciljevarazvoja,održivostiiljudskihprava,unapređenjekvalitetaživotažena,muškaraca,porodicaizajednica,pokretanjeposlovanja i unapređenjeposlovnih cilje-va.1

1UNWOMEN,IzveštajsaKonferencije„Principiosnaživanjažena:Ravnopravnostznačiuspešnoposlovanje–srpskekompanijekaolideri“,07.03.2012.2AnketaoradnojsnaziRepubličkogZavodazaStatistiku(RSZ).

uvOdpOlOžaj žena na TržiŠTu rada u srbiji

5

izvor:Republičkizavodzastatistiku

sTOpa akTivnOsTi

UKUPNOMUŠKARCI

ŽENE

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

6

PremaposlednjemistraživanjumanjegobimakojejeUdruženjeFenomenasprovelouKraljevu3, udeo zaposlenih ženauukupnoj ženskoj populaciji uKraljevu je 40.4% i 12.2% je honorarno iliprivremenozaposlenih.Nezaposlenihmeđuženamaimačak38.4%.

Kada je rečoudelu ženauukupnombroju zaposlenihuKraljevu, podaciRepubličkog zavodazastatistikuiz2008.pokazujudameđuzaposlenimaimaoko40%ženaioko60%muškaraca.Totakođepredstavljainižustopuuodnosunarepubličkiprosek.

Broj i struktura zaposlenih prema podacima RZS iz 2008.

pOlOžaj žena na TržiŠTu rada u kraljevu

3)PublikacijaJednakemogućnosti-ekonomija,rad,zapošljavanje,IKTukojojsupredstavljenirezultatiistraživanjaoglavnimpreprekamaipotrebamauprocesuzapošljavanjaisamozapošljavanjaioupotrebiIKT-aodstraneženauKraljevu;UdruženjeFenomena,Kraljevo,2008.www.issuu.com/fenomenakraljevo/docs/istrazivanje_ekonomija_i_ikt__fenomena

Zaposleni - ukupno

Žene

Muškarci

Grad(apsolutni broj)

Grad(%)

Grad(%)

Grad(%)

34571 100100 100

14209 40.5041.10 43.40

20362 59.5058.90 56.60

2% učenica4% studentkinja33,4% nezaposlenih12,2% honor/priv. zaposlenih40,4 zaposlenih3% penzionerka

7

Izvor:publikacija“Zasmanjenjesiromaštva:rodnaravnopravnostiodgovornavlada”,Autonomniženskicentar,Beograd,2010

Izvor:publikacija“Zasmanjenjesiromaštva:rodnaravnopravnostiodgovornavlada”,Autonomniženskicentar,Beograd,2010

Sledećatabela ipodaciNacionalneslužbezazapošljavanjepokazujupermanentnovećibrojnezapo-slenihženauKraljevuuodnosunamuškarce:2000.godinejezabeleženprocenatodčak60.6%ženameđunezaposlenima,satendencijomsmanjenjado54.4%u2010.

ZanimljivojeposmatratiistrukturuzanimanjaradnoaktivnogstanovništvauKraljevupremapolu.Ženaimadrastičnomanje (oko30%)na rukovodećim i zakonodavnimpozicijama,međuzanatlijama (tek11%) igotovodaihnemameđuvojnimlicima(0.6%).StručnjakaistručnjakinjauKraljevuimaskoropodjednakbroj,kaoislužbenika/caipoljoprivrednika/ca.Ženaimaneštovišeodmuškaracautrgoviniiugostiteljstvu(55.3%)imeđustručnimsaradnicima/amaitehničarima/kama(59.2%).

12.465

1654

1148

506

7382

3858

3524

2861

1382

1479

5256

4687

569

7166

2922

4244

4908

3754

1154

2423

1166

1257

2491

1328

1163

4945

2206

2739

1145

1138

7

737

471

266

2000. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.januar2010.

UKUPNO

UKUPNO

ŽENE

ŽENE

MUŠKARCI

MUŠKARCI

7.559

4.609

17.643

9.934

7.709

15.708

9.114

6.666

16.175

8.820

6.228

15.048

8.820

6.228

13.204

8.134

5.485

14.546

8.134

6.412

14.572

7.991

6.581

14.976

8.147

6.829

Broj i polna struktura nezaposlenih – pregled po godinama prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, filijale u Kraljevu

Struktura zanimanja radno aktivnog stanovništva prema polu

zako

noda

vci,

funk

cione

ri,ru

kovo

dioci

struč

njac

i

struč

ni sa

radn

ici i

tehn

ičari

služb

enici

usluž

ni ra

dnici

itrg

ovci

radn

ici u

poljo

privr

edi,

ribar

stvu i

šum

arsv

tu

zana

tlije

i sro

dna

zanim

anja

ruko

vaoc

i maš

inam

a iur

eđaji

ma i

mon

teri

osno

vna j

edno

stavn

aza

niman

ja

vojn

a lica

nepo

znat

o

8

PremanavedenomistraživanjuUdruženjaFenomenaiz2008,uKraljevujebilosvega6%ženakojesusesamozaposlile.Važno jeprimetitikakoženerazmišljajuouslovimasamozapošljavanja - ispitanicekojesurazmišljalenatemusamozapošljavanjaudatomkontekstuje9.4%,međutimuslučajupostojanjanekihpogo-dnostičak49.6%ispitanicabirazmišljaloupravcusamozapošljavanjaipokretanjasopstvenogbiznisa.

Napitanje–ukolikobistesutrabiliuprilicidapokreneteposao,kojibitoposaobio–višeodpolovineispitanicajeimaloidejuionesudalesledećeodgovore:

•40,2%ispitanicabizapočeleposaouuslužnimdelatnostima,•32,2%odonihkojeimajuidejubiseopredelilezanekuvrstutrgovine–dominiratrgovinanamalo,•16%biseodlučilezaugostiteljstvoiturizam,•5,7%biseposvetilepoljoprivrednimposlovima,•2,3%biizabraledasebaveproizvodnjom,•3,4%bisebavilenekimdrugimdelatnostima.

KaonajpopularnijeoblastizapokretanjenovogposlaispitaniceuKraljevusunavodile:

9,4% je razmišljalo o samo-zapošljavanju

87,5% razmišlja o samo-zapošljavanju

49,6% da ako bi bilo nekih pogodnosti

13,6% razmišlja o kulturno-obrazovanom sektoru

35,6% nije razmišljalo o samo-zapošljavanju

4,5% razmišlja o oblasti društva

5,4% ne veruje u samo-zapošljavanje

4,4% nešto drugo

9

Naekonomskipoložajženautiče:

-rodnapodelauloga,

-rodnasegregacijauobrazovanjuiizboruzanimanja,

- opterećenostneplaćenimkućnim radom,brigomodeci,starijimčlanovimaporodice,osobamasainvali-ditetom,

-neposedovanjeimovineineadekvatanpristupresu-rsimaifinansijskimtržištima.

Diskriminacija na radnom mestu, prizapošljavanju i tokom rada takođe utiče na položajžena. Ekonomskaneravnopravnost žena imuškaracase manifestuje i u jazu u zaradama, ali i u visokorasprostranjenoj diskriminaciji prema ženama natržišturada4.

VećinaženauKraljevukojeimajuradnoisku-stvoilisutražileposaoimajuiiskustvodiskriminacijepremastarosti(73%)idiskriminacijepopolu(61%)5.Uobičajeno je da se prilikom razgovora za posaoženamaupućujupitanjavezanazabrakibrojdece(u62%slučajeva). 38,3 % ispitanica navedenog istraživanja uKraljevusmatradaposlodavciimajuvišepoverenjaumuškarce,40,3%nedelitakvomišljenje,aonihkojeneumejudaoceneje21,5%.

“Istraživanja pokazuju da žene čine znatanprocenat u udelu siromašnih: stopa nezaposlenostižena je veća (26%) u odnosu na muškarce (20%),žene imaju u proseku nižu zaradu odmuškaraca (za15%),dužečekajunaposao,obavljajumanjeplaćeneposlove (posledica tradicionalne podele zanimanja),umanjemsuprocentuvlasnicenekretnina,zemljištaibiznisa,višeučestvujuukućnom,neplaćenomradui„ekonomijinege“.Najvećirizikodsiromaštvasejav-ljakodposebnoosetljivihivišestrukodiskriminisanihkategorijažena:samohranemajke,domaćice,ženenaselu,stareibolesnežene,ženesainvaliditetom,izbe-glice,Romkinje,žrtvenasilja.6”

Siromaštvo žena je jedna od najistaknutijihposledicadruštvenediskriminacije žena, što je jasnonaznačeno i u Strategiji za smanjenje siromaštva uSrbiji:“Siromaštvoženatrebashvatiti,presvega,kaoproblemdruštvenediskriminaciježenakojaserealizu-

fakTOri kOji uTiču na ekOnOmski pOlOžaj i ranjivOsT žena

13,8% nije imalo susret sadobnom diskriminacijom73,1 jeste8,3% ne zna za dobnu diskriminaciju4,8% nije sigurno da se srelo sadobnom diskriminacijom

25,3% se nije srelo sa polnomdiskriminacijom61% se srelo sa ponomdiskriminacijom13,7% ne zna

4)IstraživanjeViktimološkogdruštva(2011-2012god.)pokazujedaječak62%ženadoživelonekioblikdiskriminacijeprilikomzapošljavanjailinaradu.5)“Jednakemogućnosti-ekonomija,rad,zapošljavanje,IKT”,UdruženjeFenomena,Kraljevo,2008.6)Izpredgovorapublikacije“Zasmanjenjesiromaštva:rodnaravnopravnostiodgovornavlada”,Autonomniženskicentar,Beograd;2010.(UdruženjeFenomenajeučestvovalouprikupljanjuipripremimaterijalaizKraljevazaovupublikaciju)www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/Za_smanjenje_siromastva-rodna_ravnopravnost_i_odgovorna_vlada.pdf

10

je ignorisanjem stvarnog, realnog, radnogdoprinosažena i neplaćanjem, odnosno potplaćenošću njiho-vog rada, kao i konstantnonižimugledom „ženskih“zanimanja,otežanomprofesionalnompromocijom,iliunovijevreme‘fleksibilizacijom’radakojačestomar-ginalizuježenenanovnačin.Ženskiradjeilinepriznat,ilineplaćenilinedovoljnoplaćen.7”

Dugoročna nezaposlenost velikog broja ženaposebnojezabrinjavajuća,kaoivelikibrojženakojesuuključeneuneplaćeneradneaktivnostikao“pomažućičlanovi domaćinstva”, pogotovo u poljoprivrednimdelatnostima. Žene koje obavljaju neplaćene akti-vnosti imaju otežan pristup socijalnim uslugama iotežano uživanje socijalnih prava koja proizilaze iz

radnog odnosa: zdravstveno i penziono osiguranje islično.Toihčiniranjivim,zavisnimiizloženimrizikuodsiromaštva,posebnoustarijemživotnomdobu. Teret kućnih poslova u Srbiji u velikoj merinose žene, kao što pokazuje istraživanje “Rodnaravnopravnost na lokalnom nivou” koje je vršeno uPčinjskomiJablaničkomokruguuperioduodoktobrado decembra 2010. godine, prekoprogramaUjedin-jenihnacija(PBILD)8.

PBILD,Rodnaravnopravnostnaloklanomnivou,JablaničkiiPčinjskiokrug,2010.

raspOdela kućnih pOslOvaposlovi

KuvanjePranjesudovaPranjevešaSpremanjekućeBrigaomalojdeciBrigaoškolskimobavezamadeceBrigaostarimčlanovima

94,594,298,89887,66384,1

%domaćinstvaukojimaženekućneposloveobavljajuuglavnomsame

7)Prilog1,6.Rodniaspektisiromaštva(StrategijazasmanjenjesiromaštvauSrbiji)8)Održanjemiraiinkluzivnilokalnirazvoj(PBILD)jezajedničkiprogramUjedinjenihnacijakojiradikainkluzivnom,miroljubivomiodrživomrazvojujugaSrbije.

11

kada i kakO se žene najčeŠće Odlučuju za preduzeTniŠTvO

PremaistraživanjukojejesproveloUdruženjeposlovnihženaSrbije,ženeuSrbijiseodlučujuzaosnivanje sopstvenog preduzeća uglavnom tek ondakadaostanubezposla,kadaihproglaseupreduzećuu kome su bile zaposlene za tehnološki višak ili akodobiju otkaz zbog restrukturiranja preduzeća („pre-duzetnice iz nužde“). Kada se nađu na tržištu rada,mogućnost izborasenaglosužava ivećinaseobraćaNacionalnojslužbizazapošljavanje.Pregubitkaposlaimalesuuglavnomiskustvauraduudržavnimi/ilipri-vatnim preduzećima.Međutim, nakon gubitka poslanailazenaproblemponovnog zaposlenja koddrugihposlodavcaitojeprvenstvenirazlogkadaseodlučujuda samostalno započnu poslovnu delatnost. Međuproblemima sa kojima su se prilikom zapošljavanja irada najčešće susretale, ispitanice najčešće navodeneravnopravantretmanzboggodinaipola,aneretkoimjenedostajalaipodrškamuža/partnerailičlanovaporodice9.

Malibrojženaprepoznajedobruprilikuusa-mostalnomnastupanjunatržištuimalijebrojonihkojezapočinjusopstveniposaozbogdobrihposlovnihidejakoje žele da realizuju. Kaomotiv samozapošljavanjaženejošnavode:•željuda„budusamesebigazdarice“,•boljuzaradu,• veće mogućnosti u ostvarivanju poslovne karijere(kaonajmanjeprisutanmotiv).10

izvor:UdruženjeFenomena,mart2011,analizapodatakaurađenakroz projekat „Ekonomska prava žena – promocija ženskogpreduzetništvaidruštvenoodgovornoposlovanje“

Srbija 2011. godine

9)OdrživostženskihbiznisauSrbiji,SanjaPopović–Pantić,UdruženjeposlovnihženaSrbije,2011(Loznica,Mladost),strana610)Jednakemogućnosti-ekonomija,rad,zapošljavanje,IKT,Fenomena,Kraljevo,2008.

Preduzetnici

Preduzetnice

29%

KRALJEVO 2011. godine

21%

79%

Preduzetnice

Preduzetnici

71%

12

Osim jednakih šansi pri zapošljavanju,obezbeđivanjunaknadeisocijalnesigurnostizažene,razvijanje ženskog preduzetništva je prepoznato,na globalnom nivou, kao veoma važno ne samo zapoboljšanje položaja žena, nego i za razvoj u celini.Istraživanjaširomsvetasupokazaladasupreduzećačijesuvlasniceženeikojimaupravljajuženeefikasnija,društvenoodgovornijaidoprinoseosnaživanjudrugihžena i osoba u nepovoljnijem položaju.11 Zatim, daženezaradukojuostvarujučešćeulažuitrošenadecu,razvojiblagostanjesvojeporodiceiokruženja. Sdrugestrane,ženeuSrbijinemajudovoljnofinansijskihsredstavazapokretanjesopstvenogposla,neretkonemajudovoljnovremenadasebaverazvo-jem sopstvenih biznisa, a suočavaju se i sa tradicio-nalnimmodelimaukojimanijeprihvatljivodaseženesamostalnobavebiznisom.Takođe,uglavnomsefoku-sirajunasektorusluga,posebnotrgovinu, ibirajuje-dnostavnijepravneformepripokretanjubiznisa.

Pored toga, kao posebne prepreke u uspo-stavljanjuekonomske jednakosti žena,u Strategiji za

smanjenjesiromaštvauSrbijiidentifikovanisu,izmeđuostalog:-nizaknivoopštegznanjaorodnojravnopravnosti,

- nepostojanje rodno osetljive statistike koja biuključivalabudžetvremena,

- nedovoljna zastupljenost žena u političkim telimaodlučivanjainedovoljnaspremnostženaupoliticidabraneinteresežena,

- neintegrisanost znanjao rodnimnejednakostimauredovnomobrazovnomsistemu,

-ubrzanourušavanježenskihljudskihresursa,presve-gazdravlja,usledekonomije ‘preživljavanja’ ineade-kvatnezdravstvenezaštite,

- izrazito slabije učešće žena u vlasništvu što sepogoršavasvojinskomtransformacijom,

- administrativne prepreke za zadrugarstvo ipreduzetništvožena,

-nepostojanjeinstitucionalnihmehanizamakojimabiseobezbedilodaženebuduistoplaćenezaistiposaoizaposaokojiistovredi,danebuduizloženediskrimi-nacijiprilikomzapošljavanjainaposlu,uključujućise-ksualneuceneiuznemiravanjenaradnommestu

11)Rodidruštvenoodgovornoposlovanje:PITANJEODRŽIVOSTI,HarvardBusinessSchool,2011.

ekOnOmskO Osnaživanje žena: pOTrebe i mOgućnOsTi za prOmenu

ženskO preduzeTniŠTvO kaO važna

karika druŠTvenOg razvOja i prepreke u uspOsTavljanju

ekOnOmske jednakOsTi žena

13

12)PreporukemerazapoboljšanjepoložajaženenatržišturadauSrbiji,ProgramUjedinjenihnacijazarazvoj,Beograd,Premis,2007.

Na globalnom nivou, ali i u okviru Evro-pskeUnije, velika pažnja se posvećuje ekonomskomosnaživanjuženakaopreduslovurazvojaiborbepro-tivsiromaštva.Aktivnostisuusmerenenaotklanjanjepreprekasakojimaseženesuočavaju,ikreiranjepoli-tikakojebiomogućiledaženenaravnopravnojosnovisamuškarcimaučestvujuuekonomskimaktivnostima:

-daobavljajuboljeplaćeneposlove,

-zauzimajuvišepozicije,

-ostvarujujednakuzaradu,

-razvijajusvojepotencijalei

-započinjusamostalnebiznise.

Važan segment je i ravnoteža između profe-sionalnogiporodičnogživota–rađanjeibrigaodecinesmebitipreprekazaučešćeinapredovanježenanatržišturada.EvropskaUnijaposebnupažnjuusmeravaka:

-balansuporodičnogiprivatnogživota,

- podsticanju izbora netradicionalnih zanimanja zaženeimuškarce,

-jednakenaknadezaradjednakevrednosti,

-podsticanježenskogpreduzetništva.

PostojećaistraživanjaianalizerađeneuSrbijiupućujunatodasvioviproblemizahtevajupovećanenaporesvihrelevantnihakteraiinstitucija(odlokalneuprave, Nacionalne službe zapošljavanja, privrednihkomora, udruženja preduzetnika/ca, resornih mini-starstva,sektoraobrazovanjaisl.).

Odposebnejevažnostiprikupljanjepodatakaod strane države, lokalne samouprave i drugih loka-lnihaktera ievidentiranjepremapolu, iu tojoblastisuneophodnaznačajnapoboljšanja.Preporučujuseidodatna istraživanja tamo gde ona nisu vršena – naprimeristraživanjeopoložajuženausivojekonomiji.Takvaistraživanjasuneophodnadabidruštvenepoli-tike usmerene na podsticanje zapošljavanja bile efi-kasne,anjihoviefektimerljivi.12 UnapređenjupoložajaženauSrbijimogudadoprinesuintervencijedržavekaoštosu:

-poštovanjeiprimenaZakonaoravnopravnostipolo-va,

-obezbeđenjedostupnihservisazabriguodeci,

-obezbeđenjefleksibilnihoblikazapošljavanja,

-promovisanjemodernihvrednostiopoložajuženanatržišturada,

-senzibilisanjeinstitucijazatemuravnopravnostiženaimuškaraca,itd.

prepOruke za unapređenje ekOnOmskOg pOlOžaja žena

14

Pri planiranju i razvijanju programa za zapo-šljavanje i samozapošljavanje žena važno je imati uvidu Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strate-gijezapoboljšanjepoložajaženaiunapređenjerodneravnopravnosti13kojimsu,izmeđuostalog,definisaneaktivnostizapodsticajženskogpreduzetništva,odko-jihnavodimo:

-organizovanjeobukazaženezaosnivanjepreduzeća,zadrugainjihovoposlovanje,

-izradaposebnihprogramauokvirufondovazapod-sticanje preduzetništva i samozapošljavanja, npr. uokviruprivatizacionihfondova,

-podsticanjezadrugarstvausvimoblastimairazvija-njenovihoblikaekonomskogudruživanja,

- formiranje posebnih kreditnih linija za podrškuženskogpreduzetništvauokvirusvihpostojećihinsti-tucijakojesebavekreditiranjempreduzetništva,kakobiseženamaolakšalodobijanjeposlovnihkreditazazapočinjanjeposlakaopodrškauprvojfaziposlovanja,

- formiranje štedno-kreditnih zadruga po uzoru nazemljeEvropskeunije14.

Ukontekstusmanjenjasiromaštvanebitreba-lo zanemariti potencijal zadružnog sektora. Zadru-ge predstavljaju vrlopogodnu formu zaekonomskuintegraciju marginalizovanih grupa i značajne su zazapošljavanje ranjivih grupakojenisu lako zapošljivena otvorenom tržištu rada. “Potreba za afirmacijomuloge zadruga u ekonomiji Srbije narasta poslednjihgodinazbognegativnihefekatatržišneekonomijeiso-cijalnoneodrživogmodelaekonomskograsta.15”Ženske zadruge predstavljaju jedan od tri najvažnija

oblikazadrugauSrbiji,poredpoljoprivrednihisocija-lnihzadruga.Oneomogućavajuradnoaktiviranježenakoje sumarginalizovanena tržištu rada zbogprivati-zacijeilikvidiranjavelikogbrojapreduzećailiizdrugihrazlogapovezanihsatradicionalnimobrascimaipatri-jarhalnimobičajima.

Tokomrealizacijeprojekta“Ekonomskapravažena -promocija ženskogpreduzetništva idruštvenoodgovorno poslovanje” privrednice i preduzetnice izKraljevasukaonajvećeproblemei izazovesakojimasesuočavajuusvomposlovanjuisticalesledeće:

-problemisanaplatompotraživanja,

- generalno loši uslovi za poslovanje usled lošegekonomskogstandardauzemlji,

- nedostatak finansijskih sredstava za ulaganje uproširenjebiznisa,

-nelojalnakonkurencija,-nesavestanraddržavnihorgana,inspekcija,inepos-tojanjeistogtretmanapremasvimpravnimlicima,

- neprepoznavanje potencijala određenih biznisa odstraneministarstava,

prOblemi i pOTrebe preduze-Tnica i privrednica u kraljevu

13)Nacionalnastrategijezapoboljšanjepoložajaženaiunapređenjerodneravnopravnosti,SlužbeniglasnikRepublikeSrbijebr.015/2009,2009.iAkcioniplanzasprovođenjenacionalnestrategijezapoboljšanjepoložajaženaiunapređenjerodneravnopravnostizaperiodod2010.do2015.g.,SlužbeniglasnikRepublikeSrbije,br.067/2010,2010.g.14)UAkcionomplanuzasprovođenjeStrategijezapoboljšanjepoložajaženaimajošdefinisanihciljevaiaktivnostikojiseodnosenaunapređenjeekonomskogpoložajažena,kojihbisetrebalodržatiprilikomplaniranjaprogramazarazvojženskogpreduzetništva.15)Novozadrugarstvoufunkcijirazvojasocijalnogpreduzetništva,Mrežaprotivsiromaštva-Srbija,SeConS,2011.www.secons.net/docs/ZadrugePolicyBrief.pdf

15

-pogrešnoopredeljenjeinedostatakstrateškograzvo-jalokalnesamoupraveidržave,

-generalninedostatakpodrškeodstranedržaveiloka-lnesamoupravezabržirazvojbiznisa,

-velikoporeskoopterećenje,

-teškoćesaprobijanjemnatržištu,

- loš pravosudni sistem i neprimenjivanje postojećihzakona,

- nedostatak radne snageuodređenoj delatnostinateritoriji Kraljeva tj. nepostojanje škole određenogprofilaugradu,

-lošibankarskiuslovizakreditiranje,

-uvođenjenovihstandardaurad(standardaproizvo-dnogprocesaisl.),

-nerazumevanjedržavedaonapočivanaradumalihisrednjihpreduzeća.

Promocija primera dobrih praksi i afirmacijauspešnih preduzetnica u Kraljevu deo je doprinosaafirmaciji ženskogpreduzetništva,aunarednompe-riodu Udruženje Fenomena i Udruženje preduze-tnica iz Kraljeva baviće se analiziranjem i postavl-janjem prioriteta među problemima sa kojima sesuočavaju preduzetnice u Kraljevu, kao i predlaga-njemisprovođenjemkonkretnihmeraiprogramazarešavanjeproblemakojiodstranepreduzetnicabuduodređenikaoprioritetnizarešavanje.

prepOruke za unapređenje ženskOg preduzeTniŠTva u kraljevu

16

16)Višeinformacijanasajtufondazarazvoj:www.fondzarazvoj.gov.rs

Jedan korak u pravcu razvoja ženskogpreduzetništvauSrbijidržavajenapravilaprekoFondazarazvoj.Novinaza2012.godinujeodobravanjekredi-tazapodsticajirazvojženskogpreduzetništva,zaštajeplanirano200.000.000(dvestotinemiliona)dinara.Pre-duzetnicesemoguprijavitizakrediteodpolamilionado5milionadinara,sakamatnomstopomoddvadotriodstogodišnjeigrejsperiodomod12meseci,iuzrokotplatedo5godina. Inače,ukupnaplaniranasredstvaFonda za razvoju2012. godini iznose13.055.000.000(trinaestmilijardipedesetpetmiliona)dinara. Programom Fonda predviđeno je značajnoograničenje sredstava za velike privredne subjekte, aprioritetukreditiranjuimaćemalaisrednjapreduzeća.

Iakobismosemogle/iupustitiuanalizufakto-ra odlučivanja za iznos sredstava za podsticaj ženskogpreduzetništva,ipaknačelnomožemopohvalitiovuin-icijativu,saočekivanjimadaseu2013.godiniznačajnopovećajuulaganjadržaveuovojoblasti.Dotada,pre-duzetnicemogu da se prijave i za druge kategorije ukojespadaju(kreditiranjeradnjiipreduzetnika/ca,startupkrediti,itd.).Procesprijavljivanjajepočeo5.marta2012,aprijemzahtevaćesevršitisvedoksenepotrošesredstvazaovunamenu.16

Neki od dosadašnjih zaključaka, donetih tokom projekta u procesu konsultacija sa preduzetnicama iz Kraljeva, su da je za unapređenje ženskog preduzetništva potrebno:

- jasno strateško usmerenje lokalne uprave ka privrednom razvoju grada,- razvijanje podsticajnih mera lokalne uprave kroz razvijanje lokalnog akcionog plana za razvoj ženskog preduzetništva, - osnivanje lokalnih fondova posebno namenjenih razvoju ženskog preduzetništva,- informisanje i edukacija mladih žena za preduzetništvo,- uvođenje inovativnih programa koji bi omogućili malim i srednjim preduzećima regionalno promovisanje i povezivanje,- razvijanje programa kroz koje bi se preduzetnice informisale i obra-zovale o novim regionalnim i globalnim društvenim i ekonomskim tendencijama (informacione tehnologije, ekološka održivost, itd.) zbog konkurentnosti na tržištu,- podrška udruženjima koja se bave promocijom ženskog preduzetništva,- dosledna i efikasnija primena zakona,- konkretne afirmativne akcije države usmerene ka smanjenju poreskih opterećenja za preduzetnice,- prilagođavanje kriterijuma prilikom oglašavanja javnih nabavki, u pravcu uzimanja u obzir poslovanja malih i srednjih preduzeća koja vode žene (promena kriterijuma za učestvovanje na tenderu), - unapređenje poslovne klime i institucionalnog okvira za žensko preduzetništvo,- razvijanje programa kroz koje bi se pružala finansijska ili druga vrsta podrške u ispunjenju novih standarda poslovanja (npr. HACCP), - promocija i podsticaj aktiviranja žena u oblastima u kojima tradicio-nalno nisu zastupljene, kao što su oblasti tehnologija i prirodnih nauka, sektor informacionih tehnogija, mašinske industrije, građevinarstva, arhitekture, itd.,- omogućavanje konsultantskih usluga za žene koje žele da pokrenu ili koje već vode sopstveni posao (informacije o zakonskim obavezama, promenama zakona i obavezama firmi, mogućnostima i uslovima za poslovanje),- organizovanje kurseva za zanimanja koja odgovaraju realnim tržišnim potrebama (na primer, tekstilne škole).

pOdsTicajnO krediTiranje ženskOg preduzeTniŠTva - pOziTivan primer

republike srbije

17

druŠTvenO OdgOvOrnO pOslO-vanje i rOdna ravnOpravnOsT

Društveno odgovorno poslovanje je konceptkrozkojisesviprivrednisubjekti(preduzeća,korporaci-je,preduzetničke inicijative i sl.)podstičudapreuzmuodgovornostzauticajsvojihaktivnostinarazvojdruštvai da razumeju kako njihove aktivnosti utiču na zapo-slene,dobavljače/ice,akcionare/ke,zajednicuiživotnusredinuucelini.

Društveno odgovorno poslovanje proširujeobaveze i odgovornosti privrednih subjekata izvanzakonskih obaveza i preko granica sticanja profita,podstičući ih da se ponašaju kao odgovorni građani igrađankeidastalnorazmišljajukakonjihovoposlovanjeutičenarazvojčitavezajednice,posebnonjenihnajra-njivijihsegmenata.

Društveno odgovorno poslovаnjemože dа sedefinišeiizrаziutrinivoа:

- prvi, podrazumeva poštovаnje zаkonskih obаvezа istаndаrdаprivrednogokruženjа,-drugi,uključujeumаnjivаnjeilieliminisаnjenegаtivnihefekаtаposlovаnjаpodruštvoiuprаvljаnjerizikom,-itreći,povećаvаpozitivneefekteposlovаnjаistvаrаvrednosti kroz inovаcije, investicije, i pаrtnerstvаusmerenаkаdruštvenomdobru.17

Poredtogaštobidruštvenoodgovornoposlo-vanje trebalo da bude usmereno na unapređenjepoložaja žena generalno, zaposlene žene su prva

ciljna grupa na koju bi principi društveno odgovor-nogposlovanja trebaloda imajuefekta.Glavni “prob-lemi zаposlenih ženаogledаjuseuslаbojdostupnostirukovodećih i nаjviše plаćenih poslovа, trаdicionаlnojpodelizаnimаnjаnа„muškа”,boljeplаćenаiprestižnijаi „ženskа”, mаnje plаćenа i mаnje prestižnа, kao iu mаsovnom ženskom rаdu u „sivoj” ekonomiji, vi-sokoj koncentrаciji ženske rаdne snаge nа lošijeplаćenim poslovimа, pritiscimа u pogledu roditeljstvаiseksuаlnomuznemirаvаnju.Sindikаlnoorgаnizovаnjezаostаje zа promenаmа nа tržištu, što je preprekаdа se žene u dovoljnoj meri uključe u procese kole-ktivnogpregovаrаnjа…Nedovoljnаzаstupljenostženаusocijаlnomdijаloguisključujemogućnostdаseunjegаugrаdespecifičnirodniinteresi”18.

Osnovni principi odgovornog poslovаnjа kojimogudoprinetirаzvijаnjupolitikejednаkihmogućnostiipoboljšаnjuljudskihprаvаuciljuunаpređenjаpoložаjаženаsu:

- Povećаnje učešćа ženа u procesimа odlučivаnjа iostvаrivаnjarodnerаvnoprаvnosti,- poboljšаnje ekonomskog položаjа ženа brisаnjemekonomskenejednаkostiizmeđumuškаrаcаiženа,- uklаnjаnje rodnih stereotipа u sredstvimа jаvnoginformisаnjаipromocijаrodnerаvnoprаvnosti.19

17)Društvenoodgovornoposlovanjeipoboljšanjepoložajaženanatržišturada,UdruženjeposlovnihženaSrbije,Beograd,2010.g.,strana518)isto,strana719)isto,strana7

18

Na globalnom nivou, Ujedinjene nacije supokrenuleinicijativu,danaspoznatukaoGlobalnidogo-vor20,zapodsticanjedruštvenoodgovornogposlovanjatj. uključivanje principa ljudskih prava, odgovornosti,zaštiteradnihpravaiživotnesredineuradfirmiikorpo-racija.

Posebna inicijativa Globalnog dogovo-ra i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravno-pravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) su PRI-NCIPI OSNAŽIVANJA ŽENA – RAVNOPRAVNOST ZNAČIUSPEŠNOPOSLOVANJE.

Principi osnaživanja žena treba da podstaknuposlovni sektor, civilnodruštvo,vladedržava injihoveinstitucije da unapređuju rodnu ravnopravnost na ra-dnommestu,tržišturadaiuzajednici. Oviprincipisukreiranikaopomoćposlovnomsektoruustvaranjuiunapređivanjupolitikaiprogramakojekompanijesprovodeuoblastirodneravnopravno-sti. Principi pružaju polaznu osnovu svim zaintereso-vanim stranama da unaprede sprovođenje obaveza uoblastirodneravnopravnosti.

principi Osnaživanja žena u druŠTvenO OdgOvOrnOm pOslOvanju

principi Osnaživanja žena u druŠTvenO OdgOvOrnOm pOslOvanju

1. Na visoke upravljačke pozicije posta-vljatirukovodioceirukovoditeljkeposvećenerodnojravnopravnosti.

2.Naposlupostupatipremasvimženamaimuškarcimapravedno-poštovatiipodržavati lju-dskapravainediskriminaciju.

3. Obezbediti zdravlje, bezbednost iblagostanjesvihradnicairadnika.

4. Promovisati obrazovanje, obuku istručnousavršavanjezažene.

5.Razvijatikompaniju,lanacsnabdevanjaimarketingnanačinkojiosnažuježene.

6. Promovisati ravnopravnost kroz inici-jativeudruštvuijavnozastupanje.

7.Meritinapredaknapoljurodneravno-pravnostiijavnoizveštavationjemu.

20) Globalni dogovor Ujedinjenih nacija je najmasovnije dobrovoljno udruženje kompanijaposvećenih usaglašavanju svojih poslovnih aktivnosti sa deset univerzalnih principa društvenoodgovornogposlovanjaizoblastiljudskihprava,radnihprava,zaštiteživotneokolineiborbeprotivkorupcije. Sa oko 10.000 kompanija i drugih stejkhoholdera- učesnika/ca iz više od 130 zemaljaširom sveta, Globalni dogovor predstavlja inicijativuUjedinjenih nacija prevashodno posvećenu:IntegrisanjudesetuniverzalnihprincipadruštvenoodgovornogposlovanjaudelatnostikompanijaširomsvetaisprovođenjuzajedničkihakcijakojimasepodržavajuciljeviUjedinjenihnacija,apresvegaMilenijumskiciljevirazvoja.Globalnidogovorseoslanjanajavnuodgovornost,transparent-nostiprosvećeneinteresekompanija,sindikataicivilnogdruštvadainicirajuimeđusobnorazmen-jujuprimeredobreprakseiiskustvaupromovisanju10univerzalnihprincipadruštvenoodgovorneposlovneprakse.Globalnidogovoruključujesverelevantnedruštvenečinioce:vlade,kompanije,načijeposlovanježelidautičepozitivnomakcijom,sindikate,organizacijecivilnogdruštvakojepred-stavljajuširudruštvenuzajednicuiUjedinjenenacije.http://www.unglobalcompact.rs

19

AMC Afrodite Mode Collection se bavi proi-zvodnjom i prodajom ženskemodnekonfekcije za svačetirigodišnjadobaiimadvafabričkapogonai121za-poslenuosobu.Proizvodi kompanijeAMCplasiraju se kroz razgranatumrežuod12sopstvenihmaloprodajnihobjekata,kaoikrozobjektemnogobrojnihveleprodajnihkupacakaoifranšizingpartnerakojiposlujuširomteritorijebivšeJu-goslavije.AMCjejednoodretkihsrpskihpreduzećakojejeverovalouprednostifranšizingkonceptaiuvelogajoš2000.godineusopstvenistrateškikonceptposlovanja.Svefazeuprocesuproizvodnje,distribucijeipromocijekompanije standardizovani sudo temereda jedanasAMC u stanju da podrži svakog franšizing partnera ikonfigurišeprodajniobjekaturokuodsamo7dana.

Posebna specifičnost ove kompanije je njenodruštvenoodgovornoposlovanje,jerjeovakompanijakonfigursanjemAMCfranšiznogsistemapomogloosni-vanjevišeod35preduzetničkihfirmiodčega90%vodežene. Ova kompanija kroz model franšiza obratila sepresvegaženama,timeštonenaplaćujenadoknaduzafranšizuznajućidajetoposebnopogodnozaženekoje,najčešće, nemaju inicijalna sredstva za otpočinjanjebiznisa.Pružajući impresvegapoznatostbrenda, jakumarketinškupodršku,poverenjekupaca,stručnuobuku,itd.,omogućilisuovimženamasigurnostupočetnojfazirazvojabiznisa.

Utokuprojekta“Ekonomskapravažena-pro-mocija ženskogpreduzetništva i društvenoodgovornoposlovanje”, Udruženje Fenomena je istraživalo situ-acijuukraljevačkimprivatnimijavnimpreduzećima,upogledupraksidruštvenoodgovornogposlovanjakojeuzimajuuobzirprincipeosnaživanjaženairodnuravno-pravnost.Naosnovupodatakaozastupljenostiženauprivredi u Kraljevu, uočljivo je da je značajno manježena koje su na rukovodećim mestima u privatnimpreduzećimauodnosunamuškarce,aliihstatističkiimavišenegoujavnimpreduzećima.

jp direkcija za planiranje i izgradnju

Uovomtrenutkujejedinapredstavnicaženskogpola među direktorima u sedam javnih preduzeća uKraljevu Aleksandra Sretović, diplomirana inženjerkaarhitekture.Od2009.godineAleksandrajenačeluDi-rekcijezaplaniranjei izgradnju,javnogpreduzećakojeraspolaženajvećimdelomgradskogbudžetauKraljevu.Aleksandrasmatradabi trebalodabudevišeženanarukovodećim mestima, ali da se zbog tradicionalne(rodne)podeleulogamaloženaodvažidaseposvetika-rijeri. U Direkciji su žene i muškarci isto plaćeni zaradjednakevrednosti,odnosnokadasunapozicijamajednakogranga,ipremadirektorkinomznanju,takvajesituacijausvimjavnimpreduzećima,doktonevažizaprivatnapreduzeća.Uovompreduzećuženesuuvećembroju ili jednako kao kolege zastupljeneu sektoru

primer dObre prakse iz srbije – amc afrOdiTe mOde cOlecTiOn

primeri druŠTvenO OdgOvOrnOg pOslOvanja u kraljevu

20

za urbanizam i prostorno planiranje, kao i u pravno-ekonomskomsektoru,aneštomanje ih imausektoruzainvesticijeukojemjekadargrađevinskihinženjera.Preduzeće ima opredeljena sredstva iz budžeta zastručno usavršavanje, koje je neophodno da bi jednafirma funkcionisala, i nanjihodlaze zaposleni i zapo-sleneizsvihsektora. Zasvezaposlene, ižene imuškarce,organizo-vani su besplatni zdravstveni pregledi. U toku 2011.godine preduzeće je organizovalo dve vrste pregleda:sistematskiipregledočiju.

elekTrO srbija d.O.O. kraljevO

Zapošljava blizu 40 % žena na rukovodećimmestimavećegdelasektorakompanije (napozicijamašeficaodeljenja i kao zamenicedirektora).Ovezapos-lenesenalazenatakvimpozicijamakojezahtevajupe-rmanentnousavršavanje:sektorjavnihnabavki,sektorza informacione tehnologije itd, tako da one redovnoodlazenaseminareiobuke. Žene i muškarci su u ovoj kompaniji jednakoplaćenizaradjednakevrednosti,atojeutvrđenokole-ktivnimugovorom,odnosnokoeficijentimaisistemati-zacijomradnihmestakojanepoznajepol. Zahvaljujućizalaganjusindikata,ovakompanijaredovno vodi računa o zdravlju svih svojih zaposlenihi organizuje obavezne zdravstvene preglede jednomgodišnje. ElektroSrbija je jednoodpreduzećakojedajeprilogeuhumanitarnesvrhe,ikojejepodržaloikampa-njuzaizgradnjusigurnekućezaženežrtveporodičnognasiljauKraljevu.

Određen broj preduzetnica i preduzetnika,kao i preduzeća iz Kraljeva, priključila su se kampanjiUdruženjaFenomenazaizgradnjusigurnekućezaženeidecukojimajepotrebnohitnoskloništeodnasiljaupo-rodici.Tokomovekampanjeoslikanojepetnaestkutijazadonacije. PredsednicaUdruženjapreduzetnicaizKraljeva,BiljanaJakić,suvlasnicafirmeFlorela,osmislilajeiukra-silajednuodkutija,kojasetrenutnonalaziupreduzećuElektroSrbijaD.O.O. PRmenadžer Elektro Srbije, Predrag Voštinić,posredovao je u postizanju dogovora da kutija zadonacije u prvo vreme bude postavljena unutar togpreduzeća,uciljuskretanjapažnjenapotrebuzaizgra-dnjomsigurnekućemeđusamimzaposlenima.Kutijaćepotombitipremeštenauprostorgdegrađaniigrađankeplaćajuračune. DanijelaRadenković,vlasnicakafeaSottoSopra,ustupilajesvojposlovniprostorzapromotivnuizložbukutija za donacije i doprinela promociji kampanje, aUdruženjepreduzetnicaizKraljevapriključilosekampa-nji krozpodršku iprisustvona izložbi,dajućimedijskeizjaveitimeštosumeđuprvima,kaoprimerzadruge,preuzelepojednukutijuzadonacijeipostavilejeusvo-jimposlovnimprostorima.Drugiprivrednisubjektivanmrežeženskogpreduzetništvasledilisunjihovprimeripodržali kampanju postavivši u svojimposlovnimpro-storimakutijezadonacije. Zahvaljujući podršci privrednih subjekata pro-blem žena i dece koja preživljavaju nasilje u porodicipostaojevidljivijiulokalnojzajednici.

kampanja za izgradnju sigurne kuće i uključenOsT privaTnOg sekTOra

21neke Od firmi u kOjima se nalaze kuTije za dOnacije

baTTery hOuse

kafeTerija kraljevO

pangea

idea design

O philip

hOTel TurisT

kafe exiT

OpTika iv

urban

22

23

IM

PR

ESU

M

TeksT priredile:Aneta Dukiću saradnji sa Marijom Petronijević,Biljanom Maletin i Višnjom Baćanović

izdaje:Udruženje Fenomena Kraljevo

Tiraž:70

dizajn:Dejan Ćirović

ŠTampa:Moskito, Kraljevo

maj, 2012.

Ova publikacija je Objavljena uz pOdrŠku agencije ujedinjenih nacija za rOdnu ravnOpravnOsT i Osnaživanje žena (un WOmen), u sklOpu prOjekTa „unapređenje ekOnOmskih i sOcijalnih prava žena u srbiji i u crnOj gOri”. prOjekaT se sprOvOdi uz finansijsku pOdrŠku vlade kraljevine nOrveŠke. sTavOvi izraženi u OvOj publikaciji pripadaju isključivO auTOrima/kama, i ne predsTavljaju nužnO sTavOve un WOmen, ujedinjenih nacija, ili bilO kOje druge Organizacije pOd Okriljem un-a.

24

SADRŽAJ:

Predgovor

Aktivne žene u privredi u Kraljevu

Udruženje preduzetnica iz Kraljeva

Preduzetnice Mreže ženskog preduzetništva iz Kraljeva

Verica Gunjić „Zdrava hrana“

Danijela Radenković „Sotto Sopra“

Radmila Đurović „Mastertechnics“

Ivana Anđelković i Ana Marinković „Pangea“

Biljana Petrović „Domaćinstvo Milojević“

Biljana Jakić „Florela“

Danijela Božić “O!Philip”

Dragana Veljović „Rakija iz rakije“

Marija Ivković “IDEA DESIGN” DOO

Dušica Radosavljević Jovančević “Enterijer MEGA”

Zorica Janković Knjižara “PROZOR“

Ana Vasković „AV Studio“

Miomirka Minović “OMEGA 2011”

25

Udruženje Fenomena se, od svog nastanka 2003. godine, kao i od svog formalnog osnivanja 2006. godine, intenzivno bavi različitim važnim pitanjima ko-jima je zajednička osnova promocija ravnopravnosti žena i muškaraca i poboljšanje kvaliteta života žena (a posredno i života cele zajednice). U tom kontekstu, jedan od postavljenih ciljeva je i promocija i podsticaj preduzetništva među ženama u Kraljevu. Razlog tome je već široko prepoznata činjenica da je ekonomska sigurnost i nezavisnost od najvećeg značaja da bi osoba mogla biti nezavisna, osnažena i da bi imala kontrolu nad sopstvenim životom. Takođe, razvoj preduzetništva među ženama je vrlo važan i za opšti ekonomski razvoj koji dalje predstavlja jedan od glavnih faktora za obezbeđivanje rodne ravnopravnosti i ostvarivanje ženskih prava uopšte.

Tokom 2011. i početkom 2012. godine Udruženje Fenomena je u Kraljevu sprovodilo aktivnosti projekta “Ekonomska prava žena - promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje”. Projekat je podržala agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena - UN WOMEN, koja ima kancelariju u Srbiji, a aktivni partneri u Kraljevu su bili: Regionalna privredna komora Kraljevo, Agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga i Nacionalna služba zapošljavanja filijala Kraljevo. Tokom prve polovine projekta svoj veliki doprinos u oblasti društveno odgovornog poslovanja dalo je i udruženje Smart Kolektiv iz Beograda.

Međutim, pored svih udruženja i institucija koje su omogućile uspešnu realizaciju projekta - glavne akterke su bile - preduzetnice i privrednice iz Kraljeva! Tokom trinaest meseci trajanja projekta stupile smo u kontakt sa preko pedeset privrednih društava i preduzetničkih radnji iz Kraljeva u kojima su vlasnice žene ili su žene na glavnim rukovodećim pozicijama, odnosno kojima upravljaju žene. Preduzeća koja vode žene su najrazličitijih delatnosti - od prozivodnje hrane i rakije, ugostiteljstva i trgovine na veliko i malo, preko kozmetičkih, turističkih, prevozničkih, zdravstvenih i različitih intelektualnih usluga, do servisiranja alata i mašina, usluga u oblasti informacionih tehnologija i proizvodnje za mašinsku i metaloprerađivačku industriju.

Kapaciteti projekta su bili toliki da se mreži ženskog preduzetništva u Kraljevu priključilo 35 preduzeća čiji su dobri i uspešni primeri poslovanja predsta-vljeni u internet bazi podataka na sajtu www.mreza-preduzetnica-kraljevo.org i kroz druge aktivnosti projekta: zajedničke sastanke, medijske konferencije, soci-

jalnu internet mrežu Facebook, kroz video materijal, kao i kroz ovu publikaciju. U publikaciji je predstavljeno trinaest preduzeća iz Kraljeva, različitih delatnosti, čije su vlasnice, uspešne poslovne žene, bile spremne da podele svoju ličnu i poslovnu priču i daju primer drugim ženama koje razmišljaju ali se još uvek nisu usudile da započnu sopstveni biznis. Očekujemo da ćemo u budućnosti pripremiti novu publikaciju koja će biti dovoljno velika za mnogo veći broj preduze-tnica i privrednica iz Kraljeva!

Pored doprinosa promociji ženskog preduzetništva, projekat je imao još jedan važan segment: jačanje kapaciteta poslodavaca iz javnog i privatnog sektora za sprovođenje društveno odgovornog poslovanja u kontekstu rodne ravnopravno-sti. Kroz projekat je sprovedena obuka kojoj je prisustvovalo više od 30 predstavni-ka/ca poslodavaca iz privatnog i javnog sektora u Kraljevu, a kroz publikaciju su takođe predstavljeni - osnovni koncepti društveno odgovornog poslovanja i principi osnaživanja žena na radnom mestu, tržištu rada i u zajednici.

U publikaciji još možete naći informacije o ekonomskim pravima žena, zašto je žensko preduzetništvo važna karika društvenog razvoja, statističke podatke o udelu žena u kraljevačkoj privredi, informacije o novo-formiranom Udruženju preduzetnica iz Kraljeva, o zanimljivoj akciji za izgradnju sigurne kuće u Kraljevu i primerima društvene odgovornosti među preduzećima koja su podržala ovu akciju.

Na kraju, naša je želja da ova publikacija, kao i argumenti i primeri istaknuti u okviru publikacije, budu podsticaj za druge relevantne organizacije, institucije i lokalnu upravu.Podsticaj za korišćenje rezultata i zaključaka našeg projekta, za nova istraživanja, i konačno, za kreiranje novih programa i primenjivih mera za podršku preduzetnicama i privrednicama u Kraljevu. Sve ovo će suštinski značiti i onim ženama koje planiraju da započnu svoj biznis - društvena i siste-mska podrška bez koje će žene još jako dugo ostati u lošem položaju a društveni i ekonomski razvoj u celini biti kompromitovan.

Marija Petronijević,koordinatorka projekta i

programska koordinatorka Udruženja Fenomena

predgOvOr

26

U poslednjih 20 godina, Kraljevo je postalo jedan od siromašnijih gradova u Srbiji. Preovlađuju preduzeća koja se bave trgovinom, a ranije uspešna industrijska preduzeća su prestala da posluju. Kao i u drugim mestima u Srbiji, u Kraljevu se tokom tranzicije dramatično povećao broj nezaposlenih žena, koje su u velikom broju proglašene tehnološkim viškom.

Tokom 2008. godine Udruženje Fenomena je počelo da se bavi pitanjem ekono-mskog osnaživanja žena, i sprovelo istraživanje o glavnim preprekama i potrebama koje žene u Kraljevu imaju u procesu zapošljavanja i samozapošljavanja.1 Prema rezultatima tog istraživanja tri petine žena je bilo potpuno ekonomski zavisno od drugog subjekta, a samo 6% njih je bilo samozaposleno. Prva od aktivnosti projekta “Ekonom-ska prava žena - promocija ženskog predu-zetništva i društveno odgovorno poslovanje” (2011-2012) bilo je razvijanje baze podataka koju čine privredni subjekti i preduzetničke radnje u kojima su vlasnice žene ili su žene na glavnim rukovodećim položajima. Cilj je bio napraviti jedinstvenu bazu podataka koja predstavlja aktivne žene u biznisu u Kraljevu. Na internet stranici koja se nalazi na adresi:www.mreza-preduzetnica-kraljevo.org predstavljeno je 35 firmi naših sugrađanki sa kojima su vođeni razgovori o poslovanju, o odnosu prema zaposlenima, društveno odgovornom poslovanju itd.

Početkom 2011. godine, pre formi-ranja ove internet baze podataka, prikupl-jani su i analizirani relevantni podaci o pre-duzetnicama i privrednicama u Kraljevu iz datoteka Regionalne privredne komore

Kraljevo, Nacionalne službe za zapošljavanje filijala Kraljevo i Regionalne razvojne age-ncije Raškog i Moravičkog okruga, zatim je izvršeno odvajanje podataka po polu i na-kon toga su podaci upoređivani i ažurirani uz pomoć on-line baze podataka Agencije za privredne registre Republike Srbije. Do kraja maja 2011. godine u Kraljevu je bilo aktivno:

- 122 privredna društva na čijem čelu se na-laze žene;- 819 preduzetničkih radnji čije su vlasnice žene;

Zaključak ovog istraživanja je da žene čine samo 18 % kraljevačke privrede. Od uku-pnog broja preduzetničkih radnji u vlasništvu žena je 21 %, a žene rukovode u samo 9 % privrednih društava.

1) Publikacija “Jednake mogućnosti - ekonomija, rad, zapošljavanje, IKT” u kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o glavnim preprekama i potrebama u procesu zapošljavanja i samozapošljavanja i o upotrebi IKT-a od strane žena u Kraljevu; Udruženje Fenomena, Kraljevo, 2008. www.issuu.com/fenomenakraljevo/docs/istrazi-vanje_ekonomija_i_ikt__fenomena

akTivne žene uprivredi u kraljevu

27

UPRAVLJANJE PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I PREDUZETNIČKIM RADNJAMA na teritoriji opštine Kraljevo, sredina 2011. godine, razvrstano po polu (poređeni opšti podaci APR-a od 30. marta 2011., Regionalne privredne komore i Regionalne razvojne agencije; prikupljanje i analizu podataka radilo Udruženje Fenomena kroz projekat “Ekonomska prava žena - pro-mocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje”)

Privredna društva kojima upravljaju/direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Preduzetničke radnje u kojima su vlasnice žene: 819 (RDA-APR)

ŽENE u kraljevačkoj privredi

Privredna društva kojima upravljaju žene:

Preduzetničke radnje u vlasništvu žena:

Privredna društva ko-jima upravljaju/direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privredna društva ko-jima upravljaju/direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privredna društva ko-jima upravljaju/direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privredna društva ko-jima upravljaju/direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privrednih društava ukupno (APR):

Preduzetničkih radnji ukupno (APR):

Privredna društva kojima upravljaju muškarci:

Preduzetničke radnje u vlasništvu muškaraca:

MUŠKARCI u kraljevačkoj privredi 82%18%

21%

9% 91%

79%819

122

3.906

1.341

28

udruženje preduzeTnica

iz kraljeva

mreže poslovnih žena koje obavljaju i razvi-jaju posao na kreativan način, kao i žena koje nameravaju da pokrenu sopstveni biznis. A sa namerom da međusobno povezivanje doprinese unapređenju njihovog poslovanja i promovisanju ideja članica.

CILJEVI: postizanje što veće ekonomske nezavisnosti članica udruženja, i podstica-nje ženskog poslovnog duha koji se ogleda u energiji, vizijama, akcijama i međusobnoj podršci poslovnih žena.

VREDNOSTI za koje će se zalagati Udruženje su: Podsticanje preduzetništva, podrška preduzetništvu i ekološkim pitanji-ma, obrazovanje na temu društveno odgo-vornog poslovanja i podrška socijalnih i obrazovnih aktivnosti namenjenih ženama.

Jedan od najznačajnijih rezultata projekta „Ekonomska prava žena – pro-mocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje“ je novoformirano Udruženje preduzetnica iz Kraljeva, os-novano 23.09.2011. g. kao „nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana/ki sa ciljem da osnaži i podrži stvaranje jake

29

Između ostalih aktivnosti Udruženjeće nastojati:

- da za potrebe članstva organizuje bazu podataka o članicama udruženja i pruži im sve potrebne informacije na jednom mestu;

- da za potrebe svojih članica prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu iz oblasti preduzetništva, posebno ženskog preduzetništva;

- da za potrebe svojih članica uspostavi veze sa sličnim udruženjima u Evropi i svetu;

- da za potrebe svojih članica preko mreže ženskih organizacija pomogne uključivanje u odgovarajuće projekte i kreditne linije evro-pskih i međunarodnih specijalizovanih pro-grama, organizacija i institucija;

- da za potrebe svojih članica podstakne organizovanje obuke za određene aspekte pokretanja i vođenja poslova, sa posebnim akcentom na obuku i edukaciju žena sa ruralnog područja, pospešivanje njihovog zapošljavanja i razvoja seoskog turizma;

- da za potrebe svojih članica podstakne os-nivanje specijalizovanih centara ili odeljenja pri već postojećim centrima za mala i sre-dnja preduzeća i privrednim komorama, koji bi davali informacije, konsultantske i edukativne usluge na komercijalnoj osno-vi, pomagali u ispitivanju tržišta, u pristupu svetskom tržištu i raspoloživim finasijskim izvorima;

- da za potrebe svojih članica omogući uključivanje u međunarodne baze podataka i osposobi svoje članice za korišćenje tih po-dataka (Internet, Svetski trgovački centar i sl.);

- da za potrebe svojih članica omogući do-bijanje novih tehnologija i novih znanja od značaja za uspešno upravljanje i razvoj svog poslovanja;

- da za potrebe svojih članica organizuje (samostalno ili u zajednici sa drugim organi-zacijama) stručne skupove, prezentacije, savetovanja, seminare, sajmove i manife-stacije, festivale i kampanje u cilju promocije ženskog preduzetništva;

- da organizuje i realizuje akcije prikupljanja humanitarne pomoći ugroženim licima, prve-nstveno ženama bez posla, samohranim majkama, ženama i deci žrtvama poro-dičnog nasilja i deci bez roditeljskog stara-nja“(Preuzeto iz Statuta Udruženja pre-duzetnica iz Kraljeva).

Tokom projekta za Udruženje preduzetnica iz Kraljeva je:

- osnovana baza podataka i web site mreže ženskog preduzetništva (http://www.mreza-preduzetnica-kraljevo.org/);

- aktivirana je Facebook stranica pod nazivom „Mreža ženskog preduzetništva Kraljevo“ u cilju promocije ženskog preduzetništva,

30

razmene važnih informacija za preduzetnice i radi umrežavanja;

- održane su dve edukativne radionice i mnoštvo manjih sastanaka;- angažovane su dve stažistkinje koje vo-lonterski obavljaju poslove organizacije udruženja, itd.

Za nekoliko meseci rada, Udruženje pre-duzetnica je učestvovalo u organizaciji dve zanimljive akcije:

- podržalo je kampanju za izgradnju sigurne

kuće, u saradnji sa Udruženjem Fenomena, tokom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama;- za „Dan devojčica“ 26. aprila 2012. g. Udruženje preduzetnica organizovalo je akciju pod nazivom „Ti biraš! Koja je kari-jera prava za tebe?“. Tokom akcije, grupa devojčica iz dve osnovne škole u Kraljevu bile su gošće kompanije Telekom, gde su imale priliku da od informatičarke zaposlene u toj kompaniji čuju o njenom izboru zanimanja. Nakon toga, devojčice su posetile tutorku IKT centra Udruženja Fenomena, sa kojom su razgovarale o značaju novih tehnologija.

Međunarodni Dan devojčica je ustanovljen na nivou Ujedi-njenih nacija i obeležava se u svetu svake godine poslednjeg četvrtka u aprilu. Cilj ove manifestacije je stvaranje mogućnosti da se devojčice upoznaju sa netipičnim profesijama kojima se žene bave, da prošire svest prilikom izbora zanimanja i osnaže prilikom odabira svojih profesija, da ne podležu stereotipima već se rukovode prema ličnim interesima i talentima. Posebna pažnja se posvećuje zanimanjima u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija, prirodnih nauka i inženjerstva, a koja nude velike poslovne mogućnosti.

Program je zamišljen kao dan kada učenice završnih razre-da osnovnih škola posećuju izabrana preduzeća i tako dobijaju priliku da steknu konkretna iskustva u oblastima u kojima žene profesio-nalno nisu dovoljno zastupljene, kao što su oblasti tehnologija i pri-rodnih nauka, sektor informacionih tehnogija, mašinske industrije, građevinarstva, arhitekture i sl. Na taj način devojčicama se pruža mogućnost da ostvare prve kontakte za svoje buduće karijere, pre-poznaju jednake šanse pristupa i učešća u informaciono-komunika-cionim tehnologijama, kao i da u uspešnim ženama nađu inspiraciju.

31

preduzeTnice mreže ženskOg preduzeTniŠTva iz kraljeva

Možemo načelno reći da položaj kraljevačkih preduzetnica koje su učestvovale u projektu „Ekonomska prava žena – promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje“, uglavnom odgovara zaključcima istraživanja Udruženja poslovnih žena Srbije. Prema tom istraživanju2 žene u Srbiji se odlučuju za osnivanje sopstvenog preduzeća uglavnom tek onda kada ostanu bez posla, kada ih proglase u preduzeću u kome su bile zaposlene za tehnološki višak ili ako dobiju otkaz zbog restrukturiranja preduzeća. S druge strane, među kraljevačkim preduzetnicama ima i onih koje su prepoznale poslovnu šansu, otvorile, a potom i proširile poslovanje svojih firmi.

I pored, sveukupno gledano, nepovoljne situacije u privredi, ove žene su se odvažile da započnu i vode svoje biznise, neke od njih i bez naročite podrške porodice i/ili institucija.

U cilju podsticanja drugih koje razmišljaju o ideji pokretanja svog posla, ali se još uvek ne usuđuju da krenu sa realizacijom, ove vredne i snalažljive žene pristale su da podele svoje iskustvo sa nama tokom projekta. Zajednička odlika ovih preduze-tnica i poslovnih žena su visoki moralni kriterijumi i pošten odnos prema zaposlenima, dobavljačima i kupcima, što je važna osnova za društveno odgovorno poslovanje.

2) Održivost ženskih biznisa u Srbiji, Sanja Popović – Pantić, Udruženje poslovnih žena Srbije, 2011.

32

Proizvodi zimnicu (ajvar, pekmez, džem, slatko, sirupe) na tradicionalan način. Karakteristika njenih proizvoda su ručna izrada i ručno pakovanje, kao i kvalitet proizvoda bez aditiva i konzervansa. Radnja je otvorena pre tri godine, zapošljava 5 ra-dnica u sezoni. Proizvodi imaju jasne deklaracije, koje sadrže sve informacije o poreklu i sastojcima. Proizvodno uslužna radnja “Zdrava Hrana” ima sertifikat HACCP - standarda.

Kada je Verica proglašena tehnološkim viškom u fabrici “Magnohrom”, imala je plan da se zaposli u nekoj firmi. Međutim, zbog diskriminacije koju mnogi poslodavci veoma često prime-njuju kada odlučuju o zaposlenju osoba u četrdesetim godinama života, Verica nije uspela da nađe posao. “Teško je naći posao u četrdesetim godinama, kada neće niko da vas zaposli”. Verica je zbog toga smislila strategiju, i čvrsto rešila da ostane radno aktivna. Motivacija da promeni situaciju u kojoj se nalazila, odnosno da se samozaposli, bila je snažna. Odlučila je da objedini u jedan posao sve što je u životu naučila da radi i počela sa proizvodnjom džemova, slatkog i ajvara po tradicionalnoj re-cepturi. Obratila se i Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dobila podsticajnu finansijsku pomoć. Verica shvata posao kojim se bavi veoma ozbiljno, i ističe razliku između perioda kada je radila u velikoj fabrici gde su nadležni menadžeri/ke i šefovi/ice snosili/e svu odgovornost, i trenutne situacije u kojoj od nje kao preduzetnice zavisi celoku-pan proces proizvodnje, plasman na tržištu i nova ulaganja. “Mi proizvođači živimo sa svojom proizvodnjom”. Najveći problem u poslovanju, koji je uspešno rešen, bilo je uvođenje HACCP sta-ndarda. Svakoj ženi preporučuje da nađe sebe u nekom poslu i da na taj način obezbedi sebi egzistenciju, i pomogne svojoj po-rodici. Verica smatra da umrežavanje preduzetnica vrlo do-bra prilika da se žene sretnu, razmene mišljenja o poslu i prošire mrežu poslovanja na taj način.

preduzetnica, proizvodno uslužna radnja „Zdrava hrana”verica gunjić

33

preduzetnica, ugostiteljska radnja „Sotto Sopra“www.sottosopra.rsdanijela radenkOvić

Danijela Radenković je sa svojim kafe-om postavila vi-soke standarde u poslovanju ugostiteljskih objekata u Kraljevu. Gostima su na raspolaganju tri prostorna segmenta, dizajnirana u različitim enterijerskim rešenjima. Ceo prostor je klimatizovan i pokriven wireless konekcijom, a opremljen je i kompletnom au-dio i video opremom, čime u potpunosti zadovoljava sve potrebe savremenih gostiju. U ugostiteljskom objektu “Sotto Sopra” je za-posleno četiri radnika i jedna radnica. Moto ove mlade preduze-tnice je: “Ne popuštati pred izazovima, uvek ponudite maksimum kvaliteta - to se mora isplatiti jer i svest naših potrošača se menja.” Danijela je imala ideju kako da ugostiteljski posao učini interesantnim, i sebi i gostima, a partnersku podršku dobila je od supruga sa kojim je uložila zajedničku ušteđevinu u biznis kojim se trenutno bavi. Kafe „Sotto Sopra“ je počeo sa radom pre tri godine. Za to vreme posao se razvija, tako da se od zarade isplaćuju svi rashodi, što podrazumeva i plate za petroro zaposlenih. Radnici/e su svakog meseca redovno plaćeni/e i prijavljeni/e, ne postoje

dugovanja prema dobavljačima, što Danijela smatra velikim uspehom u današnje vreme. Prema rečima vlasnice: „Posao izdržava sam sebe, a delimično i moju porodicu“.U poslovanju ugostiteljskih objekata u Kraljevu, najveći problem predstavlja nesavestan rad inspekcija (sanitarne i komunalne) u korelaciji sa organima reda. Smatra da bi aršini poslovanja trebalo da budu isti za sve lokale! Iz perspektive razvoja planira nastavak poslovanja u svom gradu i mogućnost širenja posla na region. Danijela savetuje ženama koje razmišljaju o započinjanju biznisa da svakom poslu treba dati određeno vreme i da ne treba odustajati odmah, naročito ukoliko se ulaže sopstveni početni ka-pital. U biznisu uvek postoji razmak između vremena kada i ko-liko se ulaže i kada i koliko će se vratiti, ali to ne treba da bude obeshrabrujuće, već podsticaj za poboljšavanje ponude i kvaliteta usluge. Od udruženja preduzetnica očekuje edukaciju, razmenu iskustava, povezivanje u vidu mogućih saradnji itd.

34

suvlasnica i direktorka preduzeća„Mastertechnics“ D.O.O. www.mastertechnics.co.rsradmila đurOvić

Preduzeće MASTER TECHNICS proizvodi grupu proizvoda koja služi mašinskoj i metaloprerađivačkoj industriji za brušenje. Proizvode odlikuje dobar kvalitet i prihvatljive cene, a prisutni su na nacionalnom i regionalnom tržištu. U preduzeću naglašavaju kratke rokove isporuke. Preduzeće nikome ne duguje, radi bez kredita i izmiruje sve obaveze na vreme. Odgovoran pristup u tehnološko- proizvodnom procesu rezultirao je 2007. godine do-bijanjem sertifikata Sistem kvaliteta SRPS ISO 9001/2001.

Radmila Đurović, direktorka preduzeća MASTER TE-CHNICS i tehnološkinja po struci, najzaslužnija je za dobar rad i kvalitetne proizvode ovog preduzeća. Firmu vodi od 1994. godine, a pre toga radila je u Magnohromu. Radmila ima dobar odnos i stalnu komunikaciju sa zaposlenima. Dobra je organizatorka. Naglašava stručnost i lepe manire zaposlenih u preduzeću. Smatra da je za sve potrebno strpljenje i da ‘se sve može kad se hoće’ što dokazuje i skoro dvadeset godina uspešnog rada koji stoji iza ovog preduzeća. „Nerealno je očekivati da ćete se obogatiti za dva dana, dva meseca ili dve godine.“ Radmila voli svoj posao i kaže da bi joj bilo neobično da se bavi nekim tipičnim „ženskim“ zanimanjem. Za uspešno vođenje firme ističe da je potreban razuman odnos prema poslu. Poželjna je i ambicija, ali u okviru realnih mogućnosti. Radmila posebno naglašava koliko je bitno imati korektan odnos prema poslovnim partnerima, zaposlenima i dobavljačima: „Radite fer i vratiće vam se.“ Ženama koje razmišljaju o otvaranju firme poručuje: „Sama hrabrost, odnosno samo znanje nisu dovoljni za počinjanje ozbiljnog posla. Ukoliko imate znanje, ideje i viziju, nema razloga da nemate hrabrosti, odnosno da ne pokušate da krenete sa so-pstvenim poslom.“ Što se udruživanja preduzetnica tiče, Radmila smatra da takvo udruženje može biti veoma korisno, ali da najviše zavisi od toga na koji način će aktivnosti biti organizovane. Poslovne žene u Kraljevu bi, prema Radmilinom mišljenju, mogle i htele da izdvoje vreme za aktivnosti ovakvog tipa, ukoliko bi im teme kojima se bavi udruženje bile interesantne.

35

suvlasniceTuristička agencija „Pangea“www.pangeakv.comi ana marinkOvić

ivana anđelkOvić

i kvalitetu usluge Ivana i njena koleginica, Ana, postigle su jako dobre rezultate u prvoj godini poslovanja. Kada su donele odluku da otvore svoju agenciju, shvatile su da je to trebalo mnogo ranije da urade, i da su neki strahovi koji su ih ranije sputa-vali zapravo bili preuveličani i neosno-vani. Uviđaju više prednosti u vođenju svoje agencije u odnosu na vreme kada su radile za druge. Prednosti suvlasničkog odnosa dve koleginice su u načinu na koji organizuju posao, u mogućnosti dogovora i fleksibilnosti. Poručuju ženama koje bi htele da otvore svoju firmu da je „uz dovoljno rada, sa izabranom delatnošću koja se voli, do-sta energije, šarma i dobrog vetra u leđa,

uspeh zagarantovan. Najbitniji su, pri tome, rad, upornost, strast i entuzijazam.“ Od mreže kraljevačkih preduzetnica očekuju razmenu iskustava, međusobnu saradnju, zajednički uticaj na lokalnu samoupravu u smislu pružanja podrške ekonomskom osnaživanju žena. Ivana smatra da udruživanjem preduzetnice dobijaju do-datne mogućnosti za razvoj svojih biznisa, jer udruženje kao takvo ima pristup različitim fondovima, do kojih pojedinačno preduze-tnice ne mogu doći: „Činjenica je da bez udruživanja nema ozbi-ljnijeg napretka.“

Agencija “Pangea” bavi se posredništvom u prodaji turističkih aranžmana, organizacijom putovanja i seminara i promocijom Kraljeva i okoline. Zapošljava dve radnice koje ima-ju suvlasnički odnos. Iz perspektive razvoja agencije planiraju proširenje delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, kupovinu autobusa i otvaranje rent-a-car agencije. Kao najveće probleme u poslovanju ističu lošu ekonomsku situaciju u društvu. Na samom početku imale su veliku pomoć od Nacio-nalne službe za zapošljavanje, od koje su dobile start up kredit: bespovratnu finansijsku pomoć. Ivana je veoma zadovoljna početkom rada njihove agencije, iako posluje tek od aprila 2011. godine. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u struci, ljubaznosti

36

menadžerka, „Domaćinstvo Milojević“www.agritur-milojevic.combiljana peTrOvić

Na 25 kilometara od Kraljeva, u lepom planinskom selu Lopatnica i čistom ekološkom okruženju, smešteno je Poljo-privredno gazdinstvo Milojević koje se prvenstveno bavi seoskim turizmom. Domaćinstvo Milojević je među prvima u kraljevačkom regionu počelo da se bavi seoskim turizmom, 2002. godine, a knji-ga utisaka ispunjena je pozitivnim komentarima gošći i gostiju iz regiona i inostranstva. Pored udobnog, standardizovanog smeštaja u dvokre-vetnim i trokrevetnim sobama ili tradicionalnoj srpskoj brvnari, gosti i gošće mogu uživati u domaćoj hrani koja je lokalno proizve-dena. Od rekreativnih aktivnosti u ponudi je kupanje u bazenu liti-jumsko-magnezijumske vode koja potiče iz prirodnog lopatničkog izvora, a moguće je organizovati i druge vidove rekreacije. Menadžerka, Biljana Petrović, koju karakterišu poslovnost, entuzijazam, odgovornost i preciznost, naglašava da su u domaćinstvu vrlo bitni timski rad i ideje, kao i da se napor koji ulažu pozitivno odražava na uspešno poslovanje. Biljana naglašava da će morati da sami obezbede uslove za razvoj, a kao najveće probleme naglašava neprepoznavanje potencijala seoskog turizma od strane resornih ministarstava, opredeljenje i strateški razvoj lokalne samouprave, ali i Srbije kao države i nedostatak podrške i pomoći za brži razvoj seoskog tu-rizma. Smatra da je bitna vera u sebe i hrabost, prilikom odlučivanja da se krene sa sopstvenim poslom. Udruživanje preduzetnica je prilika da se preduzetnice dodatno promovišu, i rešavaju potencijalne zajedničke probleme koje imaju u poslovanju, jer kako Biljana kaže: „kada je više takvih ljudi u istoj priči, onda je to ozbiljnija stvar, kada se pojavi njih pet,

šest koje razmišljaju slično, onda je to nešto mnogo zvučnije“. Biljana smatra da bi umrežavanje moglo da funkcioniše bolje ukoliko bi usmerilo aktivnosti na zapošljavanje što više žena kroz razne vidove domaće radinosti, stvaranje suvenira autentičnih za okolinu Kraljeva, pravljenje zdrave hrane. Takođe, članice mreže iz ovih branši bi mogle međusobno da sarađuju i na plasmanu proizvoda, tako što bi u svojim firmama promovisale proizvodne i uslužne delatnosti drugih članica, za šta je Biljanino domaćinstvo otvoreno.

37

predsednica Udruženja preduzetnica iz Kraljeva isuvlasnica preduzeća „Florela“ D.O.O. www.florela-kv.combiljana jakić

govodstvo i računovodstvo vodila sama, ali je našla u u cvećarstvu i priliku za ostvarenje svojih kreativnih aspiracija i krenula je da se intenzivno bavi aranžiranjem. Poručuje ženama koje žele da se bave svojim biznisom, ali se ne usuđuju da ga započnu, da se ne boje, već da iskoriste sve pogodnosti koje je danas mnogo lakše dobiti nego u vreme kada je ona počinjala. Takođe, ističe strpljenje i davanje vremena – od tri do pet godina – biznisu da se razvije. Biljana je pokazala veoma veliko interesovanje za ideju umrežavanja, i sa još nekoliko vlasnica i menadžerki različitih firmi osnovala je Udruženje preduzetnica iz Kraljeva. Biljana smatra da „koristi od takvog udruženja mogu imati i žene koje su bez iskustva i posla, koje nemaju podršku okoline i porodice, ili nemaju hrabrosti.“ Udruženje bi moglo da organizuje sastanke sa zainteresovanim ženama, na kojima bi se „kroz druženje sa isku-snim poslovnim ženama možda ohrabrile, stekle samopouzda-nje, saznale nešto novo i odvažile se da se upuste u prve male preduzetničke korake“.

Preduzeće se bavi veleprodajom repromaterijala i alata za cvećarstvo, podizanjem zelenih površina i zasada, dekoracijom enterijera poslovnog i hotelskog prostora. “Florela” d.o.o. nastala je kao porodična firma pre više od dvadeset godina. Prisutni su na lokalnom i regionalnom tržištu, i bave se izvozom na regiona-lnom nivou. Takođe, bavi se uvozom na međunarodnom nivou. U kontekstu razvoja preduzeća koristili su subvencionisane kredite za kupovinu opreme (rashladne komore) i u budućnosti očekuju još jedan kredit za proširenje poslovanja tj. otvaranje još jednog poslovnog prostora. U prošlosti su imali probleme u saradnji sa firmama iz inostranstva zbog političkog statusa naše zemlje, a trenutno se ne suočavaju sa većim problemima. Po struci programerka-inženjerka, nikada se nije bavila tim poslom, ali je radila mnoge poslove u državnim i privatnim firmama. Međutim, zbog loše situacije u firmama u kojima je bila zaposlena, Biljana je u partnerstvu sa suprugom počela posao sa cvećem pre više od dvadeset godina. U početku je celokupno knji-

38

vlasnica, SZUR „O!Philip”ophilipkv@gmail.comdanijela bOžić

Već osam godina uspešno se bavi proizvodnjom dečije konfekcije (kompletne kolekcije) i ispitivanjem kvaliteta gotovih proizvoda. Modna kuća O!Philip nikome ne duguje, radi bez kre-dita i poštuje rokove isporuke. Radnja zapošljava 46 radnika/ca, od kojih su 97% žene. Kao deo porodičnog biznisa, pored proizvodnje dečije konfekcije rade i četiri maloprodajna objekta u Kraljevu o čijem poslovanju brine Danijelina majka, Nevenka Božić. Modna kuća O!Philip snabdeva oko sto radnji širom Srbije, koje su zastu-pnice ovog brenda. Proizvodnju odeće za decu su počele u garaži sa tri mašine. Za devet godina, uslovi rada su se drastično promenili! Sav proizvodni program izvodi se na najkvalitetnijim digitalnim mašinama koristeći vrhunski kvalitet repromaterijala u čijem oda-biru i proizvodnji učestvuje odabran tim stručnjaka i stručnjakinja. Iz perspektive razvoja firme očekuju povećanje izvoza i proširenje tržišta na Rusiju. Kao najveće probleme u poslovanju ističe lošu ekono-msku situaciju u zemlji i problem nedostatka radne snage na teritoriji Kraljeva. Uzrok nedostatka radne snage za ovu vrstu dela-tnosti vidi u nepostojanju tekstilne škole u gradu. Danijela Božić je dobra organizatorka, uporna, pozitiv-na, komunikativna i autoritativna, a radnice/i naglašavaju radnu, ali toplu i prijateljsku atmosferu. Rečenica “Upornošću, strplje-njem i napornim radom osvajamo svet” je moto koji pokreće ovu mladu preduzetnicu, a kao rezultat naglašava postojanje brenda koji je poznat i sve popularniji u celoj zemlji. Njen život se iz korena promenio kada je počela da se bavi ovim poslom. Poručuje svim ženama koje imaju ideju za neki posao, „da budu istrajne i da imaju na umu da se nekih stvari

moraju i odreći, ali da je to sastavni deo ozbiljnog bavljenja po-slom“. Kao članica Udruženja poslovnih žena Srbije, smatra da je povezivanje privrednica i preduzetnica u Kraljevu veoma ko-risno. Očekuje uzajamnu saradnju i umrežavanje poslovnih žena u Srbiji i regionu.

39

vlasnica, „Rakija iz rakije“http://www.rakijaizrakije.comdragana veljOvić

Dragana inače stanuje u Kraljevu, gde je i rođena, ali je ostvarila svoju ideju da obnovi dvovekovnu porodičnu tradiciju proizvodnje rakije. Imala je osećaj da se taj posao može razvijati, kao i dobru osnovu: imanje, lokaciju i sam naziv seoceta. Ulaganja su bila značajna, tako da se Dragana potrudila da pronađe adekvatan kredit za početak proizvodnje. Firma posluje dve i po godine.Filozofija ove male proizvodno trgovinske radnje je “Pijte malo, ali kvalitetno, domaće!” U Rakiji iz Rakije angažuju sezonske radnike/ce među kojima postoje i osobe sa invaliditetom. Ističu da žene i muškarci imaju jednaka prava pri zapošljavanju, vode računa da imaju skoro podjednak broj žena i muškaraca među zaposlenima. Njihovi proizvodi imaju jasne deklaracije, koje sadrže sve info-rmacije o poreklu, sastojcima i slično. Redovno ispituju zado-voljstvo konzumenata/kinja i informacije uzimaju u obzir prilikom izrade planova poslovanja. Dragana planira uvođenje novih proiz-voda i proširenje delatnosti na rakijski turizam. Dragana Veljović je dobra organizatorka, komunikativna i svestrana menadžerka. Kao najveći problem u poslovanju navodi probleme sa naplatom robe, i u tom smislu misli da zakon treba da se primenjuje. Poručuje ženama koje razmišljaju o otvaranju svoje firme, da se „upornost najviše isplati, i da je velika privilegija biti sama sebi šefica, posebno u vreme kada se posao kod poslodavaca teže nalazi“. Od udruženja preduzetnica očekuje podršku, poveza-nost i saradnju.

Dragana vodi porodičnu manufakturu koja se bavi proi-zvodnjom rakije šljivovice od autohtonih sorti šljive šumadinke i požegače, u autentičnom ambijentu, poštujući tradiciju i savre-menu tehnologiju. Kao deo strategije plasmana proizvoda rakiju pakuju u originalnom pakovanju. Proizvodnja se nalazi u zaseoku Rakija „na obroncima Gledićkih planina u srcu Srbije, u Šumadiji“.

40

vlasnica, „IDEA DESIGN“ DOOwww.ideadesign.rsmarija ivkOvić

Marija vodi porodično preduzeće koje se bavi projekto-vanjem i opremanjem enterijera i izradom nameštaja. Specifičnosti proizvoda su: moderan dizajn, pristupačne cene i kompletna usluga opremanja enterijera (koja uključuje i mogućnost stručnog savetovanja). Za kvalitet usluga zaslužno je Marijino obrazovanje na prestižnom univerzitetu u Barseloni gde je stekla magistra-turu kao Master of Arts. Podrška porodice joj je veoma značajna u bavlje-nju poslom, jer unutar firme svako ima svoja zaduženja, tako da Marija može potpuno da se posveti dizajnu. Odmah po završetku fakulteta, Marija je počela da se bavi ovim poslom, što je uticalo vrlo pozitivno na njen život. U dosadašnjih 13 godina iskustva najveći problemi sa kojima su se suočavali i koji su uticali na poslovanje firme jeste generalna ekonomska situacija u zemlji. U budućnosti svoj razvoj vide u širenju proizvodnje i usluga i kroz saradnju sa zemljama u regionu. Potrebe u razvojnom smislu se svode na mogućnosti do-bijanja stručnih saveta. U preduzeću je od 10 zaposlenih 50% žena. Marija kaže da podjednaku šansu daju i ženama i muškarcima prilikom zapošljavanja novih radnika/ca. U tom smislu ne ističu zahtev koji podrazumeva tradicionalnu podelu zanimanja na ženske i muške poslove. Zaposlene/i posećuju kurseve poslovnih veština, a menadžerka praktikuje stalni dijalog sa zaposlenima u cilju praćenja njihovog zadovoljstva na radnom mestu. Od posebnih povoljnosti, preduzeće obezbeđuje kvalitetan topli obrok zapo-slenima. “IDEA DESIGN” je u prethodne dve godine imala huma-nitarne donacije upućene SOS Dečijem selu u Kraljevu u kojem su smeštena deca bez roditeljskog staranja. U budućnosti bi, prema

svojim mogućnostima, davali donacije za programe prevencije nasilja u porodici. Poručuje ženama koje razmišljaju da krenu sa preduzetništvom da „bez ikakvog rizika i bilo kakvog ulaganja nije moguć prosperitet“, ali da je vredno probati, jer se upornost isplati. Smatra da „savremena žena treba da bude ekonomski sa-mostalna, i da treba da se potrudi da u tome uspe“. Marija misli da je vrlo korisno udruživanje preduzetnica i od mreže očekuje razmenu iskustava, ideja i poslovnu saradnju.

41

vlasnica, „Enterijer MEGA”www.megaline.rsduŠica radOsavljević jOvančević

praćenje zadovoljstva i želja kupaca. Menadžerku ateljea “Enteri-jer MEGA” karakterišu hrabrost, odgovornost i poštovanje želja ku-paca i rokova isporuke roba i usluga. Za poslovanje ovog ateljea najveći problem predstavlja mala kupovna moć sugrađana/ki i budući razvoj svog posla vide isključivo u vezi sa sa opštom situacijom u okruženju. Potrebe u kontekstu razvoja su širenje tržišta i ideje o lepom dizajnu. Dušica je krenula sa ovim poslom „ni od čega“, nije imala nikakvu pomoć sa strane, ali je odlučila da svoj honorar od jednokratnog posla uloži u firmu. I dalje nije spremna, niti raspoložena da se zadužuje, jer je posao još uvek mlad. Dušica veruje u razvoj svoje firme, i svu energiju ulaže u poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluge. Mnogo je „zadovoljnija nego kada je radila u državnom sektoru, gde plata jeste sigurna, ali je mala, dok u privatnom poslu sama sebi organi-zuje vreme, i potpuno je promenila perspektivu“. Ne pada joj teško kada mora puno da radi. Premda stalno mislima na poslu, i kada je na odmoru i tokom slobodnog vremena, nije preopterećena, jer je odlučila da bude posvećena. Poručuje budućim preduzetnicama da „ukoliko veruju u ideju koju imaju, onda ne treba da se kolebaju, već da se oprobaju sa tim poslom!“ Od mreže poslovnih žena u Kraljevu očekuje podršku i misli da bi mogla biti korisna za članice. U okviru mreže bi najviše koristi imale od saradnje sa kreativnim osobama iz oblasti arhite-kture.

Atelje se bavi šivenjem dekorativnog tekstila. Proizvode i usluge u ateljeu odlikuje posebnost izrade budući da kreativni tim čine profesionalna dizajnerka i profesionalna slikarka. Kupci mogu poručiti zavese i draperije, jastučiće, garnišne, tapete, mebl štof, pozamanteriju i drugo. Proizvodi imaju jasne deklaracije koje sadrže sve informacije o poreklu, sastojcima i sl. Kvalitet usluge garantuje stručnost zaposlenih radnica, kao i entuzijazam koji uvode u posao, uživanje i radost u poslu. Menadžerka ateljea Dušica Radosavljević Jovančević ističe značaj podizanja svesti kupaca o kvalitetu življenja, i

42

vlasnica, knjižara „PROZOR”www.prozor.co.rszOrica jankOvić

Ova preduzetnička radnja spada u kategoriju trgovina na malo, uz jedan prodajni objekat i prisustvo na lokalnom tržištu. Knjižara se uglavnom bavi prodajom knjiga, a u manjoj meri školskim i kancelarijskim priborom. U vreme krize čitanja i kome-rcijalizacije tržišta knjiga, nastoje da promovišu vredna izdanja. U knjižari “PROZOR” poštuju da žene i muškarci imaju jednaka prava prilikom zapošljavanja, a za potrebe dosadašnjeg obima poslovanja zaposlene su dve žene, što je i ukupan broj zaposlenih. Zorica Janković, vlasnica, odgovorna je, strpljiva i poštena. Sa nadom u uspeh. Smatra da sreća mora da se zasluži. To se sve odražava na poslovanje knjižare i upornim, doslednim i kvalitetnim odnosom prema kupcima i izdavačima ova firma ostvaruje dobre i pozitivne rezultate. Zorica je krenula sa ovim poslom uz apsolutnu podršku porodice koja je pomogla i što se čuvanja dece tiče, ali i materi-jalno kada je bilo potrebno za funkcionisanje knjižare.Jednom prilikom pokušala je da konkuriše u opštini za preduzetnički kredit, jer je u tekstu konkursa shvatila da njena firma odgovara kriterijumima, ali joj oni nisu izašli u susret, aludirajući na slabu prodaju knjiga. Posle toga, Zorica je proširila delatnost na prodaju kancelarijskog i školskog pribora, ne odustajući od osnovne dela-tnosti. Kao problem u radu ističe kupovnu moć sugrađana/ki. U budućnosti očekuje razvoj knjižare i osnivanje izdavačkog preduzeća. Kako Zorica kaže: „knjige su proizvodi koji zahtevaju ljubazan i strpljiv odnos prema kupcima, kao i pomoć, odnosno savet prilikom odabira, što je moguće pronaći u knjižari Prozor gde se trudimo da negujemo duh porodične i prijateljske atmosfere“.

Njena poruka ženama koje razmišljaju o pokretanju svog posla je da „ništa nije toliko jednostavno da bi bilo naivno, a sa druge strane, ništa nije toliko složeno da bi bilo nemoguće. Treba planirati i raditi u skladu sa iskustvom, ali je najgore ne preduzi-mati ništa.“ Zorica smatra da je umrežavanje preduzetnica korisno, posebno zbog razmene informacija i iskustava.

43

rešila da sama sebi bude šefica. Pogodnosti tog izbora su: flesksi-bilno radno vreme, rad od kuće i opuštenija atmosfera u radu. Usluge koje biro nudi obuhvataju izradu tehničke do-kumentacije za sve vrste objekata, izradu enterijera, legalizacije, nadzor. Posebne specifičnosti studija su, kako navodi vlasnica, kvalitet izrade dokumentacije i niže cene usluga. Ono po čemu bi ova firma mogla da se pohvali je profesionalno pružanje usluga, poštovanje klijenata i klijentkinja, poštovanje rokova i niže cene usluga.Vlasnica Ana Vasković naglašava da je iz njene perspektive najbi-tnije biti poštena prema svojoj profesiji i poslu i u tom smislu daje maksimum od sebe pri radu, a svoj posao radi iskreno, pošteno i temeljno. Način na koji bi firma trebalo da se razvija u budućnosti vlasnica opisuje sledećim rečima: “Da kvalitetom izrade dokume-ntacije i idejama dođe do proširenja obima posla, i zapošljavanja nekoliko kolega/inica i tehničara/ki s kojima bi projektovala pre-poznatljive objekte u regionu.” Preporučila bi svim ženama koje razmišljaju o započinjanju svog posla da istraju u svojoj ideji, i da iskoriste svu vrstu podrške i podsticaja koje je moguće dobiti od institucija, kao i od bliže okoline. Vlasnica smatra da je korisno udruživanje privrednica i preduzetnica u Kraljevu, a od mreže preduzetnica i poslovnih žena očekuje da iskustvom, znanjem i novim idejama pomognu jedne drugima, kao i eventualno udruživanje u zajedničke projekte.

AV Studio Ane Vasković je mlad preduzetnički biznis osnovan krajem 2010. godine. Studio pruža usluge u sektoru građevinarstva i zastupljen je na regionalno-međunarodnom tržištu. Ana je na samom početku koristila subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Pošto je ostala bez posla, a ponude koje je dobila od drugih poslodavaca joj nisu bile podsticajne, Ana je

vlasnica, „AV Studio”avstudio036@gmail.comana vaskOvić

44

vlasnica, ELEKTRO SERVIS „OMEGA 2011”miOmirka minOvić

Ova radnja spada u mala preduzeća i bavi se zanatskim uslugama i trgovinom, specifično popravkom kućnih aparata, elektro motora, baštenskih uređaja i rotorskih mašina. Tržište koje pokrivaju je lokalno. Filozofija firme i vlasnice je: „Tačno i na vreme“. Za to je zaslužna brzina usluga, poštovanje rokova kao i povoljne cene, a vlasnica organizuje i izlaske na teren u hitnim slučajevima. Preduzetnica Miomirka Minović, koju odlikuju iskustvo i preciznost, planira da proširi delatnost i poslovni prostor, i da osa-vremeni način poslovanja. Radnja postoji 32 godine, ali se ranije vodila na supruga. Miomirka je po struci trgovkinja i radila je do 1999. g. u „Stoteksu”, dok se firma nije raspala. Dok je radila u toj firmi, sve vreme je pomagala i suprugu u servisu: nabavljala je materijal, radila je izolaciju na zamrzivačima, raznorazne fizičke poslove i vodila knjige od osnivanja radnje. Miomirka se veoma razume u struju, punjenje frižidera određenim gasovima itd. Miomirka je jedina žena koja je zaposlena u radnji, i od pre nekoliko godina ona je vlasnica. Pri oglašavanju novih radnih mesta ne ističu zahtev koji podrazumeva tradicionalnu podelu poslova na muške i na ženske, ali kako vlasnica kaže: „u ovoj delat-nosti se zapošljavaju muškarci zato što žene nisu zainteresovane za ovakvu vrstu posla“. U svojoj radnji praktikuju podelu poslova uz dogovor i svako radi svoj deo posla. Postoji mogućnost korišćenja pogodnosti fleksibilnog radnog vremena. Što se tiče žena koje žele da započnu svoj biznis ona poručuje: svaka žena treba da se izbori za svoje mesto koje želi. Sve mogu da nauče ono što žele i da budu uspešne u tome. Ona je primer žene koja je naučila ovaj posao silom prilike, jer joj je to bio jedini izvor prihoda. Ali, bila je uspešna u tome i pratila je

dešavanja. Sada najviše vodi knjige i kaže da se trudi maksimalno, jer zna da radi za sebe i svoju porodicu. Preduzetnica Milomirka Minović nije članica nijednog udruženja preduzetnica, ali volela bi da bude i da se uključi u akti-vnosti i da na taj način dolazi do informacija koje su joj potrebne za njenu vrstu posla. Smatra da bi preduzetnice trebalo da se udružuju i da organizovano nastupaju prema institucijama. Ona lično bi mogla da izdvoji vreme kako bi podelila svoje iskustvo sa drugim članicama.