TEHNIČKA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD

TEMA: ELEKTRONSKA TRGOVINA

Predmet:

POSLOVNA INFORMATIKA

Profesor: Učenici:

Aleksandar Stojković Jovana Nikodijević

Jovana Dragojević

Marija Todorović

DESPOTOVAC, MAJ 2014.

SADRŽAJ

1. UVOD……………………………………………………………………………… 3

2. ELEKTRONSKA TRGOVINA – POJAM I DEFINICIJA………………………. 4

3. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA…………………………………….. 5

4. OGRANIČENJA ELEKTRONSKE TRGOVINE………………………………… 6

5. PREDNOSTI I NEDOSTACI ELEKTRONSKE TRGOVINE…………………… 7

6. SISTEM PLAĆANJA U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI……………………….. 10

6.1. Elektronski novac…………………………………………………………….. 10

6.2. Elektronska plaćanja i osnovni instrumenti…………………………………. 11

7. UVOĐENJE ELEKTRONSKE TRGOVINE U POSLOVANJE FIRME………. 12

8. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………… 14

9. LITERATURA…………………………………………………………………….. 15

2

UVOD

U radu ćemo govoriti o ELEKTRONSKOJ TRGOVINI koja je u današnje vreme

veoma zastupljena.

E - trgovina (E-commerce) predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem

Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu,

novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd.

Elektronsko tržište predstavlja virtuelno mesto na kom se susreću kupci i prodavci

radi razmene roba i usluga.

Osnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena

podataka (EDI - Electronic Data Interchange) predstavlja standardizovani i integrisani

sistem za razmenu poslovne dokumentacije putem računarskih sistema i mreža. Internet

je otvorena javna mreža dostupna svima. Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno

prati komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove ozbiljne primene

u savremenom poslovanju potrebno pronaći mehanizam koji će obezbediti:

• Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)

• Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)

• Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca).

Najuočljivija karakteristika elektronske trgovine jeste brzo i radikalno menjanje

načina na koji se obavlja trgovina, odnosno razmena.

Sistemi plaćanja u elektronskoj trgovini:

1. Elektronski novac

2. Elektronska plaćanja i osnovni instrumenti.

3

ELEKTRONSKA TRGOVINA

POJAM I DEFINICIJE

E - trgovina (E-commerce) predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina može se definisati i kao proces upravljanja onlajn finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces uključuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije.

Elektronska trgovina se sprovodi korišćenjem jedne ili više telekomunikacioni tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili direktne trgovine s partnerima. U užem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva kupoprodaja putem Interneta. Ona uključuje ne samo razmenu novca i proizvoda, već i vođenje proizvodnje elektronskim putem, organizovanje logistike i podrške za kupce.

Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet i druge kompjuterske mreže. Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka,i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije kao Internet, ekstranet, elektronska pošta, e-knjige, baze podataka, i mobilne telefone.

E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta, pa tako šira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih odnosa i vođenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mreža. A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mreže. To znači da a je e-trgovina pojavljujući koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mreža uključujući i Internet.

Za razliku od tradicionalnog tržišta, elektronsko tržište ima neutralnu posredničku ulogu između kupca i prodavca i obavlja usluge obema stranama u transakcijama. Elektronsko tržište predstavlja virtuelno mesto na kom se susreću kupci i prodavci radi razmene roba i usluga. Ovo tržište koristi Internet tehnologije i standarde radi distribucije proizvoda i obavljanja online transakcija. Ono što najviše razlikuje elektronsko tržište od tradicionalnog je, pre svega, smanjenje ulaznih barijera i

mogućnost pretraživanja i dobijanja informacija o proizvodima i tražnji.

4

ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA

Osnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange) predstavlja standardizovani i integrisani sistem za razmenu poslovne dokumentacije putem računarskih sistema i mreža. EDI tehnologija se može posmatrati sa dva nivoa: globalni i interni. Globalna razmena funkcioniše na nivou država ili asocijacija država, a interna na nivou organizacije, odnosno asocijacija organizacija.

Ključni segment funkcionisanja elektronske trgovine jesu standardi prihvaćeni za međusobne komunikacije. To je EDIFACT, koji je još 1986. godine prihvaćen kao međunarodni EDI standard. Danas postoji "Interagencijski sporazum o kooperaciji u oblasti EDI" između ISO, IEC, Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) i UN/ECE. Sporazum predviđa da sve navedene organizacije sarađuju u razvoju svih aspekata EDI tehnologije prema open EDI1 principu.

Elektronski prenos vrednosti od kupca do prodavca posredstvom finansijske institucije naziva se elektronski transfer sredstava (EFT - Electronic Fund Transfer). Elektronski transfer sredstava ima višestruke koristi za kompanije:

• uštede na administrativnim troškovima i troškovima fakturisanja

• smanjuje rad potreban za prikupljanje naplata i troškove obaveštavanja dužnika

• eliminiše troškove poštarine i neisporučenih pošiljki (računa)

• eliminiše troškove kupaca prilikom prosleđivanja čekova, poštarinu i ostale troškove

• unapređuje odnose sa kupcima, omogućavajući im udobnost i jednostavnost transakcija (ne moraju da pišu čekove i slično)

• obezbeđuje priliv sredstava na dan naplate, bez kašnjenja i odlaganja u naplati

• omogućava veću satisfakciju kupaca

• obezbeđuje imidž moderne i inovativne kompanije

5

OGRANIČENJA ELEKTRONSKE TRGOVINE

Usled kompleksnosti sistema elektronske trgovine javljaju se i određeni problemi u prodaji preko

Interneta:

• mnogi potencijalni kupci još uvek ne koriste Internet

• mnogi nemaju brze veze

• kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane)

• ugrožena privatnost: lična (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba kartica)

• problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati

komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom

poslovanju potrebno pronaći mehanizam koji će obezbediti:

• Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)

• Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)

• Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi

kriptografije:

• šifrovanje - postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj

tekst nije namenjen.

• dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik

• ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

6

PREDNOSTI I NEDOSTACI

ELEKTRONSKE TRGOVINE

Najuočljivija karakteristika elektronske trgovine jeste brzo i radikalno menjanje načina na koji se

obavlja trgovina, odnosno razmena. Elektronska trgovina unosi velike i neočekivane promene u

tradicionalni način obavljanja trgovine značajnim sužavanjem asimetrije u raspoloživosti informacija

između različitih učesnika na tržištu, od potrošača, preko trgovaca, do raznih posrednika.

Moćni skup interaktivnih, sadržajem bogatih i presonalizovanih poruka sada može da se dostavi

ciljno odabranoj publici, korisnicima u veoma specifičnim segmentima tržišta, i tako značajno poveća

mogućnost kupovine i prodaje. Na primer, sadašnji trgovci imaju o svojim kupcima više informacija

nego ikada ranije, tako da mogu veoma efikasno da ih iskoriste. S druge strane, posedovanje informacija

omogućava trgovcu da kreira nove informacije i segmentira tržište na neograničeni broj malih grupa

koje će dobijati različite cene za, u suštini isti proizvod, koji je diferenciran prema zahtevima određene

grupe, robnom markom ili nekom visoko kvalitetnom pratećom uslugom.

Međutim, ne sme se zanemariti činjenica da je razmatranje posledica elektronske trgovine

mnogo šire i da obuhvata sve aspekte ukupnog ekonomskog okruženja, od organizacije kompanija,

preko ponašanja potrošača, do rada vlada. Najneposredniji uticaji elektronske trgovine lako su uočljivi.

Prvo, pozitivni uticaji su izraženi u industrijskim granama koje se bave proizvodnjom kompjutera,

mrežne opreme i softvera, kao elemenata koji su neophodni u realizaciji elektronske trgovine.

Drugo, negativni uticaji su se odrazili na sektore maloprodaje, distributere i uopšte trgovinske

posrednike, tj. na sektore za koje su nove elektronske komunikacije i mreže bili neposredni supstituti.

Elektronska trgovina nudi nove mogućnosti postojećim kompanijama i omogućava osnivanje novih

kompanija. Naime, elektronskim putem kompanije mnogo laše, brže i efikasnije inoviraju poslovanje,

redefinišu postojeće i kreiraju potpuno nova tržišta.

Elektronska trgovina omogućava kompanijama da budu efikasnije i fleksibilnije u internim

operacijama, da bliže sarađuju sa svojim snabdevačima i da brže reaguju na potrebe i očekivanja svojih

kupaca. Elektronska trgovina znači mogućnost da kompanija bira najboljeg snabdevača, bez obzira na

njegovu geografsku lokaciju, i da prodaje i plasira svoje proizvode i usluge na globalnom tržištu.

Kao osnovne prednosti elektronskog trgovanja obično se navode sledeće:

7

• Ukidanje posrednika u trgovini. Elektronska trgovina značajno smanjuje udaljenost između

proizvođača i kupca, koji sada svoju kupovinu može da obavi direktno, bez angažovanja tradicionalnih

posrednika: velikoprodaje, maloprodaje i u slučaju usluga - distributera. Na drugoj strani, taj vid

trgovanja nameće potrebu za novom vrstom "posredovanja" - provajderima pristupa mreži, elektronskim

sistemom plaćanja, uslugama autorizacije i sertifikacije transakcija. Novi "posrednici" su manje radno

intenzivni i ne moraju da budu vezani za određenu geografsku lokaciju. Komunicirajući direktno sa

kupcima, kompanije povećavaju vernost svojih potrošača, kojima sada obezbeđuju bržu i efikasniju

uslugu i isporuku.

• Obezbeđivanje boljeg pristupa informacijama. Globalna, trenutna dostava standardizovanih

informacija (ne samo podataka i teksta već i slika, grafikona, video i audio zapisa) postaje glavni uslov

konkurentnosti. Internet omogućava stvaranje okruženja za prikupljanje i slanje informacija uz

maksimalno poštovanje i uvažavanje komponente "vreme". Generalno, elektronska trgovina omogućava

pomeranje ekonomskih aktivnosti bliže uslovima savršene konkurencije: niski su transakcioni troškovi,

malobrojne su barijere za ulazak i kupci imaju bolji pristup informacijama.

• Unapređenje odnosa kupac - prodavac. Internet postaje značajan instrument za prikupljanje

informacija, jer kupac i prodavac putem e-maila razmenjuju pozitivne ili negativne kritike koje se

odnose na proizvod, isporuku i slično.

Praćenjem i "surfovanjem" po Internetu kompanija može mnogo da sazna o tome šta treba da

izmeni ili da doda svom proizvodu da bi što bolje odgovarao zahtevima kupaca i kako da poboljša svoje

usluge kupcima, što su osnovni preduslovi za dalje širenje i povećanje sopstvenog dela tržišnog učešća.

Koristan primer za to kako Internet može da unapredi odnose između kupca i prodavca i kako menja

način marketiranja i servisiranja određenog proizvoda jeste primer kompanije Goodyear. Web site

kompanije Goodyear (www.goodyear.com) uključuje interaktivnu aplikaciju koja se naziva "Selektor

guma". Ona omogućava kupcima da na osnovu izabranih podataka o modelu i starosti svog automobila,

klimatskim uslovima i vozačkim navikama dobiju ponudu guma Goodyear koje najviše odgovaraju

njihovim zahtevima i potrebama. Na taj način kompanija dolazi do svog glavnog cilja - zadovoljnog i

vernog potrošača.

Prema tome, elektronska trgovina je iz osnova promenila odnos između kupaca i snabdevača.

Umesto masmarketinga i masdistribucije, kreira se personalan odnos jedan prema jedan. Veliki izbor

omogućava potrošaču da istovremeno bira i poredi mnoštvo proizvoda. Cene su niže i opadaju ukupni

troškovi nabavke, a povećavaju se brzina i tačnost isporuke.

8

• Modifikacija tradicionalnog poimanja tržišta (globalizacija). Budući da firmama omogućava

direktan pristup udaljenim tržištima, elektronska trgovina otvara nove mogućnosti za ostvarenje

ekonomije obima i direktno podržava globalizaciju komercijalnih aktivnosti.

• Uticaj na efikasnost regulatornih sistema. Omogućavanjem lake i brze realizacije proizvoda i

usluga, elektronskom trgovinom se ruše mnoge dosadašnje granice u razlikovanju domaćih i stranih

kompanija, do tačke kada se teško može odrediti čijoj regulativi podleže realizovana transakcija.

Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet pruža niz mogućnosti za maloprodaju:

• nisu potrebne skupe nekretnine niti aranžiranje izloga

• neophodno je minimalno prodajno osoblje

• postoji mogućnost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom području

• omogućena je trenutna komunikacija

• prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji može da pruži onoliko informacija koliko

kupac želi (bez skupih klasičnih kataloga i poštanskih troškova)

• veoma brzo se može vršiti prilagođavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha

• velika je mogućnost adaptacije zahtevima kupaca

Neophodno je navesti i set osnovnih stvari koje sajber trgovce čine uspešnim:

• popusti

• super selekcija: bogata ponuda

• posebne usluge: podsećanje na važne datume, postprodajne usluge,...

• komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred

• brza isporuka

• zabava: video igre, šale

• koncept dodatne vrednosti (added value)

9

SISTEMI PLAĆANJA U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Sistemi plaćanja u elektronskoj trgovini su sledeći:

1. Elektronski novac

2. Elektronska plaćanja i osnovni instrumenti.

ELEKTRNONSKI NOVAC

Pod pojmom elektronskog novca, odnosno elektronskog plaćanja, danas se podrazumeva

razmena materijalnih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura, kakve su intranet sistemi

banaka ili Internet. Ovakav novac u osnovi je virtualan i predstavljen je brojčanim sistemom koji postoji

u memoriji računara, te kao takav ne poznaje geografske granice i može se praktično u trenutku prebaciti

na velike udaljenosti. Premda je češće u upotrebi pojam “elektronski novac”, terminološki je precizniji

naziv “digitalni novac”, jer se prvi može koristiti i u analognim komunikacijama.

Da bi sistem digitalne valute mogao da ostvari svoju namenu, neophodno je ispunjenje nekih

uslova, a to je pre svega postojanje mogućnosti trenutnog sravnavanja sredstava i obezbeđenje pune

bezbednosti transakcija, kroz snažan sistem enkripcije. Neophodni su i velika brzina prenosa podataka,

jednostavan i ekonomičan pristup servisima, kao i personalni računari sa odgovarajućim softverom.

Budući da se velika brzina prenosa informacija u savremenim telekomunikacionim sistemima

podrazumeva, najznačajniji problem predstavlja bezbednost podataka koji se prenose digitalnim putem,

budući da i najmanja greška ili neopreznost mogu potpuno da uruše kompletnu transakciju.

U osnovi, postoje dve vrste e-novca: identifikovan i anoniman (digitalni novac u užem smislu).

Identifikovan je onaj elektronski novac koji sadrži informaciju o identitetu osobe koja njime manipuliše

i koji, slično kreditnim karticama, banci omogućuje da precizno prati cirkulaciju novčanih sredstava na

tržištu. Anoniman e-novac “radi” slično papirnom novcu: kada se takav novac jednom povuče sa računa,

više ne postoji način da mu se uđe u trag, odnosno da se vodi evidencija o njegovoj transakciji, što je u

prvom slučaju lako izvodljivo.

10

ELEKTRONSKA PLAĆANJA I OSNOVNI INSTRUMENTI

U tradicionalnom sistemu plaćanja na malo postoji nekoliko sistema za elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koriste, a koji, pored bankomata, obuhvataju kreditne/debitne kartice i Point Of Sale (POS) sisteme (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje). Kreditne kartice mogu se koristiti i za onlajn transakcije.

Međutim, zbog činjenice da je Internet otvorena mreža i da neka treća strana može da otkrije i zloupotrebi broj kreditne kartice, razvija se čitav niz konkurentskih protokola i metoda koje garantuju bezbednost transakcija. U tu svrhu razvijeni su sistemi za bezbedne onlajn transakcije putem kreditnih kartica. Trenutno su dva sistema za plaćanje potpuno funkcionalna (First Virtual i CyberCash), a u razvoju je SET protokol, zajednički poduhvat firmi MasterCard i Visa.

Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju čitav niz pristupa u kojima je monetarna „vrednost“, u formi elektronskih signala, smeštena bilo na plastičnu karticu (sistemi kartica sa uskladištenom vrednošću) ili na fiksni disk u računaru (sistemi digitalnog novca).

Kartice sa uskladištenom vrednošću trenutno obuhvataju dve bazične tehnologije:

• kartice sa uskladištenom vrednošću na magnetnoj traci (tzv. kartice sa magnetnom pistom) i

• kartice sa uskladištenom vrednošću na mikročipu (tzv. inteligentne ili smart kartice).

Među novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu tri su posebno interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije:

Inteligentne (smart)- Najveća prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkcija.

Smart kartica ima ugrađen mikročip koji joj omogućava obavljanje niza različitih funkcija. Ove kartice omogućavaju potrošačima da potpuno odvojeno i bezbedno drže veći broj aplikacija na jednoj kartici. Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novčanicama koje su, u vidu digitalnih signala, smeštene na fiksni disk u računaru ili na mikročip implementiran u plastičnu karticu. Proces plaćanja odvija se preko Interneta, a može biti online i offline. Najpoznatiji on–lajn sistemi su E–Cash firme DigiCash i NetCash, Najpoznatiji offline sistemi su Mondex i VisaCash. Mikro plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti (od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima.

11

UVOĐENJE ELEKTRONSKE TRGOVINE

U POSLOVANJE FIRME

U narednom tekstu je ukratko objašnjen jedan od mogućih modela uvođenja e-trgovine u poslovanje

preduzeća:

1) Reinženjering ili redizajn modela poslovnog sistema (preduzeća) - Uvođenje i e-

trgovine zahteva novu poslovnu strategiju u čiju se izgradnju mora uključiti najviše

rukovodstvo firme, a ne samo informatičari kao što je to kod nas još uvek čest slučaj.

E-trgovina traži izmenu načina rada, tokova i sadržaja dokumentacije, izmenu organizacije, novu tehnologiju i sl. Ona predstavlja tipično pitanje strategijskog menadžmenta.

2) Izrada e-commerce sajta i intraneta - Pored projektovanja i izrade softvera i drugih

tehnoloških komponenata prvenstveno: mreže i baze podataka u ovoj fazi potrebno je

iznajmiti resurse u široj - globalnoj informacionoj infrastrukturi kao što su:

• web server,

• baza podataka,

• statistika;

• SSL - servis za šifriranje informacija;

• Internet Merchant Account - specijalni bankarski račun za primanje uplata od klijentskih kredit kartica;

• kurirske/špediter firme - za slanje naručenih proizvoda;

• obezbeđenje i mehanizmi zaštite (Firewall, Kriptografija i dr.).

• Marketing i pr - Web sajt, pristup komintenata bazama podataka, mogućnosti korišćenja i vrste naših

servisa, kao i druge prateće usluge treba promovisati kroz sve:

• Off-line aktivnosti: reklamne kampanje u medijima, klasični „mail shotovi“

• On-line aktivnosti: prijavljivanjem u web pretraživačima, E-mail bannerima i slično.

12

3) Stvaranje strateških alijansi - e-trgovina je u suštini novi poslovni model koji otvara

nove mogućnosti. Zbog toga je jako bitno razvijati saradnju sa firmama koje nude

komplementarne produkte ili usluge. Potencijalni kupac će tako biti brže privučen

kompletnijom ponudom, koju čini kombinacija dve ili više ponuda. Strageške alijanse

imaju naravno i niz drugih ciljeva.

13

ZAKLJUČAK

Elektronska trgovina je mnogo doprinela razvoju kompanija i omogućila im da

budu efikasnije i fleksibilnije, da lakše i brže pronađu dobavljače i da lakše komuniciraju

sa kupcima, obezbeđivanjem boljeg pristupa informacijama. Takođe kompanijama

omogućava da kreiraju potpuno nova tržišta i da se tako približe novim ciljnim grupama.

Elektronska trgovina je uticala na promenu odnosa između prodavca i kupca, ukidanjem

posrednika. Ona je kupcima olakšala kupovinu jer se sve obavlja preko Interneta

korišćenjem elektronskog novca. Uz sve ove prednosti elektronska trgovina ima određene

probleme:

-neki kupci i dalje ne koriste Internet

-ugrožena privatnost

-problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu.

Kako bi se ovi problemi prevazišli u cilju još uspešnijeg funkcionisanja elektronske

trgovine, moraju se obezbediti određeni mehanizmi.

Sve ovo bi trebalo da doprinese tome da se elektronska trgovina sve više razvija i da

stalno pristupa novim tržištima i novim ciljnim grupama.

14

LITERATURA

1. Dragan Marinčić, Elektronska trgovina, Poslovna informatika za IV razred

ekonomske škole

2. Elektronska trgovina i intelektualna svojina, dostupno na:

www.itvestak.org.rs/ziteh_06/Radovi

3. Elektronska razmena podataka, dostupno na:

www.smsigkovacic.me/index

4. Elektronski novac, dostupno na:

master.fon.rs/download

5. Sistemi plaćanja, dostupno na:

studenti.rs/skripte/trgovina/elektronska-trgovina

15