Formiranje pojmova Formiranje pojmova u nastavi prirode i u nastavi prirode i

društvadruštva

Formiranje pojmova Formiranje pojmova u nastavi prirode i u nastavi prirode i

društvadruštva

• Osnovu školskog znanja čine naučni pojmovi

• Pojam – u Enciklopedijskom rečniku pedagogije (1963)

Stvaranje pojmova

• Četiri faze:

• 1.Analiza• 2.Apstrakcija• 3.Generalizacija• 4.Diferencijacija

Priroda pojmova• Klausmajer: Pojmovi su mentalni konstrukti i

deo organizovane kognitivne strukture pojedinca.To su logički i višedimenzionalni saznajni modeli a definišu se pomoću svojih atributa koji ih klasifikuju u grupu konkretnih i apstraktnih,odnosno opštih i posebnih pojmova.

Svojstva pojmova

•Definišuća ili suštinska

•Tzv. kritički atributi i •atributi varijable

Usvajanje pojmova

• zavisi od:• 1.saznajnog razvoja pojedinca,

• 2.kulturne sredine u kojoj živi pojedinac,

• 3.adekvatnosti nastavnih strategija i

• 4.karakteristika samih pojmova.

Karakteristike pojmova

• 1.Najlakše se uče pojmovi koji imaju konkretne i čulima dostupne karakteristike i primere

• 2.Opštost pojmova utiče na brzinu njihovog učenja

• 3.Brzina usvajanja pojmova zavisi od snage pojma

• 4.Učenje pojma u velikoj meri zavisi od njegove validnosti

• 5.Učenje pojma zavisi od apstraktnosti pojma

• 6.Mogućnost učenja pojma zavisi od broja primera

Spontani i naučni pojmovi

• Odnos spontanih i naučnih pojmova nije antagonističan

• Naučni pojmovi ne istiskuju spontane

• Jedni bez drugih ne vrede

• Spontani pojmovi se razvijaju odozdo naviše – od praktičnog iskustva ka

apstrahovanju)

- Naučni pojmovi imaju suprotan smer (od visoko uopštenih formulacija

datog pojma ka njegovoj konkretizaciji u svakodnevnom životu)

• Naučni pojmovi se mogu svrstavati u sistem (npr. sistem hemijskih

elemenata - Mendeljejev)

- Naučni pojmovi daju obrazac za izgradnju pojmovnog sistema deteta

- Moguće je uspostavljanje odnosa među pojmovima - ekvivalentnost pojmova po Vigotskom

• N.P. –pokretači intelektualnog razvoja – Zona narednog razvitka po Vigotskom

• Rad sa N.P. U nižim razredima O.Š. predstavlja rad u zoni narednog razvoja

• Spontani pojmovi se nalaze u zoni aktuelnog razvoja

• Spontani se formiraju induktivnim putem – od predmeta prema pojmu

• Naučni se formiraju deduktivnim putem- od pojma prema predmetu

• Spontani pojam sadrži više empirije, naučni sadrži više teorije

• Razvoj NP se oslanja na određeni stepen zrelosti SP- Vigotski

• Učenje prethodi razvitku – Vigotski

• Ako se sposobnosti apstrakcije i generalizacije još nisu razvile treba li odložiti usvajanja NP ? Odgovor je NE

3. Etape u razvoju pojmova

• Lav Vigotski je prvi započeo sistematska istraživanja naučnih pojmova kao osnovnih kognitivnih jedinica

• 3 faze u razvoju pojmova - 1. Faza sinkreta (sinkretičkog mišljenja)

2. Kompleksi pojmova 3. Formiranje naučnih («pravih»)

pojmova

1.Faza sinkreta (sinkretičkog mišljenja)

• Karakteristika dece predškolskog uzrasta

• Dete grupiše predmete prema slučajnim (nebitnim) obeležjima.

• Sinkreti su «mozaik» u koji dete uklapa pojedinačna rešenja u njihovom konkretnom obliku.

2. Kompleksi pojmova

• Karakteristika dece pred polazak u školu ali i odraslih u mnogim oblastima.

• Najrazvijeniji vid je pseudopojam.• Spolja pojam - unutra kompleks.• Predmeti koji se međusobno povezuju

ostaju samo slike koje nisu apstrahovane.

• Dete ovladava jezikom odraslih ali nije ovladalo i mišljenjem o pojmovima.

3. Formiranje naučnih («pravih») pojmova

• Karakteristika dece koja pohađaju razrednu nastavu.

• Formiranje pojmova u dodiru sa okolinom.• Spontani i naučni pojmovi• Po Osubelu nivoi razvoja pojmova su: • 1. Preoperacionalni• 2. Konkretno – operacionalni• 3. Apstraktno – logički

1.Preoperacionalni• Formiranje pojmova čija se značenja

nauče iz konkretnog iskustva deteta.• Primarni pojmovi – primarne

apstrakcije2.Konkretno – operacionalni• Dete je sposobno da verbalno aimilira

pojmove uz pomoć nastavnika• Kontekst koji je smisaono organizovan

takođe ima ulogu u procesu asimilacije pojmova.

3.Apstraktno – logički• Verbalna asimilacija pojmova, kroz

odgovarajući proces, prerasta u apstraktno – logički nivo.

• Bitan proces učenja a ne samo ishod.

• U predškolskom periodu i na počtku školovanja pojmovi se uče samostalnim otkrićem (induktivno).

• U nastavku školovanja pojmovi se usvajaju kroz definisanje (deduktivno).

• Klausmajer: 4 nivoa razvoja pojmova –

1. Konkretan nivo

2. Nivo identiteta

3. Nivo klasifikovanja

4. Formalni nivo

• Učenje pojma na sva četiri nivoa zavisi od:

• • Unutrašnjih uslova – posedovanje

određenih kognitivnih operacija karakterističnih za dati nivo.

• Spoljašnjih uslova – nastavni uslovi koji su primereni razvojnim nivoima pojmova.

• Na konkretnom nivou učenik obraća pažnju na predmet.

• Na nivou identiteta učenik prethodno obraća pažnju na predmet ali je i sposoban da generalizuje.

• Na nivou klasifikovanja učenik traga za manje očiglednim karakteristikama određene klase predmeta.

• Formalni nivo omogućava učeniku da uči i pamti imena i svojstva pojma, razlikuje primere od neprimera, svojstva i diskriminišuća svojstva