Georg Bihner - Dantonova Smrt

8/10/2019 Georg Bihner - Dantonova Smrt

1/79

Dantonova smrt


2/79

L I C A

poslanici

lanovi Odbora javnog spasa

Zor anton Leandr Kamij Demulen Ero-Seel Lakroa Filipo Fabr d'Eglanten Mersije Tomas Pejn Robespjer Sen Zist Barer Kolo dErboa Bijo-Varen Somet, prokurator KomuneDilon, engleski generalFukje-Tanvil, javni tuilacErman \ Dima I Presednici Revolucionarnog tribunala

Pari, Dantonov prijateljSimon, suflerLaflot Julija, Dantonova suprugaLusila, supruga Kamija DemulenaRozalija \ Adelaida > grizeteMarin >

Ljudi i ene iz naroda, grizete, poslanici, delati i drugi.


3/79


4/79

DANTON: Ne, sasluaj me! Ljudi kau da je u gro-bu mir, i mir i grob da su jedno. Ako je tako, ja u tvomkrilu ve leim pod zemljom. Slatki grobe, tvoje usne su

posmrtno zvono, tvoj glas je zvono o pogrebu, a tvojesrce moj koveg.DAMA: Izgubili ste!ERO: Bila je to ljubavna avantura. I ona kota, kao

i svaka druga.DAMA: Znai, i vi se, kao gluvonemi, sluite prsti-

ma kad .izjavljujete ljubav.ERO: Tja, a to da ne? Neki ak tvrde da je n j i h

najlake razumebi. Spetljao sam se s jednom tref kraljicom; moji prsti bili su prinevi prerueni u pauke a vi,madam, bili ste vila; ali, nije valjalo, dama je nepresta-no leala u babinjama, svaki as je raala male pubbve. Ja ne bih dozvoliio svojo'j keri da igra ovu igru, dame. igospoda tako nepristojno padaju jedno na drugo, a od-mah potom, eto malih pubova.

Ulaze Kamij Demulen i Filipo.

ERO: Kakve nevesele oi, Filipo! Da nisi pocepaosvoju crvenu kapu? Ili te je Sveti Jakov popreko pogle-dao? Ili je moda lila kia dok su giljotinirali, ili si pakdobio ravo mesto pa nisi uspeo nita da vidi?

KAMIJ: Parodira Sokrata. Sigurno zna i ta je Bo-anstveni! pitao Alkiibijada naavi ga jednoga dana mra-nog i potitenog? Da ti nije tit ostao na bojnom polju?Da te nisu pobedili u tranju ili maevanju? Da nije ne-ko drugi lepe pevao ili svirao na citri? Ah, ti klasinirepublikanci! Isprobaj jednom, kao protivotrov, romanti-zam nae giljotine.

FILIPO: Danas je opet palo dvadeset rtava. Preva-rili smo se, ebertiste su poslali na gubilite samo zato tonisu postupali dovoljno sistematino, a moe biti i zbogtoga to decemviri misle da bi bili izgubljeni ako bi seljudi makar samo nedelju dana plaili nekog drugog vienego njih.

ERO: Hteli bi da nas pretvore u prepotopske krea-ture. Sen ist se ne bi malo obradovao da nas vidi kakoodjednom ponovo puzimo na sve etiri samo da bi advo-katu ,iz Arasa pruio mogunost da nam prema meha-nici enevskog sajdije izradi vatirane kapice, skamijei jednog gospoda na nebesima.

FILIPO: Ne bi se oni libili ni da toga radi okae Maraovom raunu jo koju nulu. Dokle treba da budemo

50


5/79

ulepljeni krvlju kao novoroena, dokle da nam kolevka bude mrtvaki sanduk a ljudske glave igraka umestolopte? Moramo se pokrenuti. Moramo izboriti odbor za

pomilovanje, izbaeni poslanici moraju biti vraeni uKonvent.ERO: Revolucija je stigla do prelomne take.Revolucija mora da stane da bi poela Republika. U

naem ustavu pravo mora da zameni dunost, blagosta-nje vrlinu, odbrana kaznu. Mora da bude mesta za sva-koga i svako mora dobiti mogunost da izrazi svoju pra-vu prirodu. Moe ovek biti razuman ili nerazuman, uenili neuk, dobar ili zao, nije posao drave da o tome brine.

Svi smo mi lude i niko nema pravo da drugome nameesopstveni oblik ludosti.Svako mora dobiti mogunost da uiiva na svoj na-

in, ali tako da to ne ide na tetu drugoga i da ne ometadrugoga da uiva kako se njemu svia.

K A M U : Drava mora da bude kao prozirna haljinakoja se priljubljuje uz telo naroda. Svako bubrenje ila,svako zatezanje miia, svako trzanje tetiva mora se ocr-tati na njoj. Telo koje ta haljina obavija moe oblikom

biti lepo ili runo, njegovo je pravo da bude takvo kakvo je: nije nae da mu krojimo haljetak po svojoj meri. Kogod poeli da preko nagih ramena najdrae greniiceFrancuske prebaci monaki veo, dobie od nas po prsti-ma.

Mi hoemo nage bogove, bahantkinje, olimpijske ig-re, a s milozvunih usana ah, opaku ljubav koja drei udove!

Neemo braniti Rimljanina da sede u zapeku i ku

vaju repu, ali neka ne pokuavaju da nam opet prire-uju glaijatorske igre. Umesto svetog Maraa i svetogSalijea, vratari republike moraju biti boanski Epikur imiloguza Venera.

Dantone, ti e izvriti napad u Konventu.DANTON: Ja u, ti e, on e. Stare ene kau, ako

poivimo. Kroz jedan sat protei e ezdeset minuta. Ni- je li tako mladiu?

K AM U : Cemu sad to? Ta to se podrazumeva.DANTON: O, sve se podrazumeva. A ko e ostvari-

ti svu tu divotu?K AM U : Mi i asni ljudi.DANTON: To ,,i to stoji izmeu dugaka je re,

dri nas podalje jedne od drugih. Put je dug, potenjee izgubit dah pre no to se pribliimo. Pa i budemo li

51


6/79

se pribliili! asnim ljudima moe da zajmi novac,da im bude kum i za njih udaje svoje keri, ali vieod toga ne!

KAMIJ: Kad sve to zna, zato si poinjao borbu?DANTON: Ljjiud'i ,su mi se zgadili Nisam mogao da

ih gledam kako se epure, ti nai Katom, morao sam daih priepim. Priroda mi je takva, eto. Ustaje.

JULIJA: Ide?DANTON Juli j i : Moram da idem, satree me tom

svojom politikom.Izlazei. Evo mog proroanstva izmeu vrata i do

vratka: statua slobode jo nije izlivena, pe se ari, svi-ma nam se jo moe desiti da opeemo prste. Izlazi.KAMU: Pustite ga! Zar vemjete da e ostati skr

teniih ruku kad diode trenutak da se dela?ERO: Nee, alii tek da bi ubio vreme, kao to se igra

ah.

I, 2

ULICA

Simon. Njegova ena.

SIMON udara enu: Podvodaice prokleta, zbrkanakalomelko, crvljiva jabuko greha!

ENA: Upomo! Upomo!Dotravaju LJUDI: Razdvojite ih! Razdvojite ih!SIMON: Ne! Pustite me, Rimljani! Smrviu ovaj ko-

stur! Vestalko!ENA: Ja vestalka! Da mi je to da vidim! Ja! SIMON:

Haljinu u ti strgnuti s ramena,Bacit na sunce tvoje go'lo truplo!

Hi, kurvinsko krilo, u svakoj bori tvoga tela gnezdise razvrat.

Razdvajaju ih.PRVI GRAANIN: Sta se dogaa?SIMON: Gde je devica? Ne, ta rekoh! Devojka! Ne,

ni to ne valja! ena, enka! Ah, ne, nii to, ni to! Postoji jo samo jedno ime! O, to me ime gui! Nemam daha daga izgovorim.

DRUGI GRAANIN: Sva srea, inae bi i ono bazdilo na rakiju!

52


7/79

SIM ON: Stari Virginije, pokrij svoju elavu glavugavran zvani sram sedi na njoj i kljuca ti oi. Rimljani,no mi dajte!

Pada.ENA: On je inae mekan ko pamuk, ali kad po-pije drugi ovek! Rakija mu zaas podmetne nogu.

DRUGI GRAANIN: Pa ide na tri.ZENA: Jok, padne.DRUGI GRA ANIN : Sasvim tano, najpre ide na

tri, onda spadne na treu, dok i trea ne padne.SIMON: Pijavica si ti, pijavica to sie najbolju krv

moga srca.ENA: Ostavite ga; u ovo doba dana na sve je oset

ljiv; proi e ga to ve.PRVI G R A A N IN : A u emu je stvar?ZENA: Eh, u emu! Posadih se maloas na onaj ka-

men, tek koliko da me sunce ogreje, jer u kui tada vam priam veito kuburimo s drvima . . .

DRUGI G R A A N IN : A tu potpali nosinu svoga mu-a !

ENA: Za to vreme moja ker skrete onamo zaugao; valjana devojka, prehranjuje roditelje.SIMON: Ha, znai priznaje!ENA: Judo prokleti! Koje bi akire navlalio svakog

dana kad ih mlada gospoda ne bi svakog dana kod njesvlaila? Bure rakijsko, hoe li da potoi presui pa dacrkne od ei, ta li? Mi se, radei, sluimo svim delovima svoga tela, pa zato ne bismo i ovim? I majka jojse njime sluila kad ju je donosila na svet; a to je, boga

mi. bolelo; pa to ne bi i ona mogla time da poradi zasvoju majku, a? I zar je to boli, ta li? Tikvo prazna!SIMON: Ha, Lukrecija! No, Rimljani, dajte mi no!

Ha, Apije Klaudije!PRVI GRAANIN: Da, no, al:i ne za sirotu bludni-

cu! Sta je skrivila? Nita! To njena glad bludnii i pro-si. No za one koji kupuju tela naih ena i keri! Tekoonima koji bludnie sa kerima naroda! Vama stomacikre jer su prazni, njih tite jer su prepuni; vai kaputi.su puni rupa, oni idu u toplim koporanima; vai dlanovisu puni uljeva, njiihovi su meki kao somot. Ergo, vi radi-te, dok oni sede skrtenih ruku; ergo, vi ste mukotrpnosticali, dole su oni krali; ergo, ako hoete da povratiteto j i talir od otetog vam imetka morate da bludniite iprosite; ergo, oni su lopue i treba ih umlatiti!

53


8/79

TREI GRAANIN: U njihovim ilama nema krviosim one koju su nama isisali. Rekli su nam: pobijte aristokratirju, sve su to vuci! Poveali smo aristokrati]u na

uline fenjere. Rekli su: Veto dere va hleb! Umlatilismo veto. Rekli su: irondinci su krivi to gladujete! Oterali smo irondince na giljotinu. Ali, oni su skinuli odeu sa mrtvih, a mi i dalje idemo bosih nogu i mrznemose. Oguliemo im kou s bedara i od nje skrojiti sebi akire, pustiemo im mast i njome zainiti svoju orbu. Napred! Smrt svakome ko nema kaput pun rupa!

PRVI GRAANIN: Smrt svakome ko ume da itai pie!

DRUGI GRAANIN: Smrt svakome ko putuje ustrane zemlje!SVI: Smrt! Smrt! Smrt!

Nekolicina dovlai jednog mladia.

GLASOVI: Ima maramicu! Aristokrata! Na fenjer!Na fenjer!

DRUGI GRAANIN: Sta? On ne istresa nos prsti-

ma? Na fenjer!Sputaju konopac s jednog fenjera.

MLADI: Ah, gospodo moja!DRUGI GRAANIN: Nema ovde gospode! Na fe-

njer!NEKOLICINA peva:

Leu to ga zemlja krijeCrv je glavni gosa sad;Vetar nek mi telo vije,

Ja sam tome vae rad.MLADI: Milost!

TREI GRAANIN: Ta u pitanju je samo kudeljnaomica oko vrata! To traje koliko jedan tren, mi smo mi-losrdniji od vas. Nas itavog ivota ubija argatovanje;ezdeset dugih godina koprcamo se na uetu, ali kucnuo

je as da ga preseemo!

Na fenjer!MLADI: Neka vam bude! Od toga vam nee zasi- jati pred oima.

POSMATRAI: Tako je! Bravo!GLASOVI: Pustite ga! Mladi bei.

Pojavljuje se Robespjer, praen enama i sankilotima.

54


9/79

ROBESPJER: ta je graani? TREI GRAANIN : A ta bi bilo? Nekoliko kapi

krvi iz avgusta i septembra nije moglo da zarumeni ob-raze naroda. Giljotina je suvie spora. Hoemo da krvpljuti!

PRVI GRAANIN: Nae ene i deca vapiju za hlebom. Nahrandemo ih mesom aristokrata. Umlati svakogko nema kaput pun rupa!

SVI: Umlati! Umlati!ROBESPJER: U ime zakona!PRVI GRAANIN: Sta je zakon?ROBESPJER: Volja naroda.PRVI GRAANIN: Mi smo taj narod i naa je vo-

lja da nema zakona; ergo, ta volja je zakon; ergo, u imezakona zakon vie ne postoji, ergo umlati!

GLASOVI: ujte Aristida! Oujte Nepodmitljivog! JEDNA ENA: ujte Mesiju koji je poslan da bira

i da sudi; on e po zlotvorima udarati otricom maa. Nje-gove oi su oi izbora, njegove ruke su ruke suda.

ROBESPJER: Siroti, vrh narode! ini to ti je du-nost, rtvuje svoje neprijatelje. Narode, ti si veliki! Po-kazuje se na sev munje i na udar groma. Ali, narode,tvoji udarci ne smeju da rane tvoje vlastito telo; u svo-me gnevu, ti ubija samoga sebe. Tebe moe da obori sa-mo tvoja sopstvena snaga i tvoji neprijatelji to znaju.Ali, tvoji zakonodavci bdiju, oni e voditi tvoju ruku;njihove se oi ne mogu prevariti, kao to se ni tvojoj ru-ci ne moe umai. Priite jakobincima! Vaa braa doekae vas rairenih ruku, krvavo emo suditi naim ne-

prijateljima !MNOTVO GLASOVA: Priimo jakobincima! iveoRobespjer!

Svi odlaze.SI1VION: Teko meni, naputenome! Pokuava da se

uspravi.ENA: De! Pomae mu.SIMON: Ah, Baukido moja! Ugljevlje ognjeno skup-

lja na glavu moju.ENA: Stani tu!SIMON: Naputa me? Ah, moe li mi oprostiti,

Porcijo? Udario sam te? To nije bila moja ruka, ni mojaaka, moje ludilo te je udarilo.

Ludost je uman jadnog Hamleta,Pa nije Hamlet to to uini.

55


10/79

Gde nam je ker, gde je moja Suzanica?ENA: Onamo iza ugla.SIMON: K n jo j! Hodi, vrla eno moja!

Odlaze.

I, 3

JAKOBIN SKI KLUB

JEDAN LIO NAC: Lionska braa alju nas da u vae

grudi izlijemo njihovo gorko nezadovoljstvo. Mi ne zna-mo jesu li taljige na kojiima je Ronsan odvezen na giljo-tinu bile mrtvaka kola slobode, ali znamo da od onogadana Salijeove ubace koraaju tako sigurnim korakomkao da grob za njih ne postoji. Jeste li zaboravili da jeLion mrlja na tlu Francuske, mrlja koja se mora pokritikostima izdajnika? Jeste li zaboravili da ta drolja to jebludniila s kraljevima moe da spere svoju kugu samou vodi Rone? Jeste li zaboravili da reka revolucije morado Sredozemlja odneti leeve aristokrata na koje e senasukati Pitova flota? Vae milosre ubija Revoluciju.Svaki dah ivota jednog aristokrate skriva u sebi ropacslobode. Samo kukavica umire za Republiku, jakobinacza nju ubija. Znajte, ne budemo li vie u vama nalaziliestinu ljudi od desetog avgusta, lod septembra, od tride-set prvog maja, preostae nam, kao patrioti Gajaru, josamo Katonov ma. Aplauz i zbrkana vika.

JEDAN JAKOBIN AC: Ispiemo sa vama Sokratovpehar!

LEANDR skae na govornicu : Nije potrebno daupiremo pogled u Lion. Ljudi koji oblae svilene haljine,voze se koijama, sede u pozo rasnim loama i u govorukoriste Renik Akademije nose odnedavno glavu vrstona ramenima. Oni se die svojom duhovitou govoreikako Marau i alijeu treba pomoi da postanu dvostrukimuenici i giljotinirati ih in effigiie.

Snano uzbuenje medu delegatima.

GLASOVI: To su mrtvi ljudi. Njih giljotinira njihov jezik!

LEANDR: Neka ih stigne krv ovih svetaca! Pitamprisutne lanove Odbora javnog spasa otkad su im uitako gluve

56


11/79

KOLO DERBOA prekida ga: A ja pitam tebe, Leandre, iji glas daje daha tim mislima te one oivljavajui usuuju se da progovore? Vreme je da se strgnu ma-

ske. Oslunite! Uzrok optuuje svoju posledicu, zov svojeho, pobuda svoj ishod. Odbor javnog spasa bolje zna lo-giku, Leandre! Budi spokojan. Biste svetaca ostae ne-dirnute; kao Meduzina glava, pretvorie izdajnike u ka-men.

ROBESPJER: Traim re. JAKOBIN CI: Cujmo, ujmo Nepodmitljivog!ROBESPJER: ekali smo samo na krik srdbe koji

sad dopire sa svih strana, pa da progovorimo. Nae o!i bilesu otvorene, videli smo kako se neprijatelj naoruava idie, ali nismo dali znak za uzbunu; pustili smo narodda sam motri na sebe. I narod nije spavao, latio se oru-

ja. Pustili smo neprijatelja da izae iz svoje zasede, pu-stili ga da se priblii; sada on stoji otkriven i svima vi-dan iu punoj svetlosti dana; svaki udarac e ga pogoditi,bie mirtav onog asa kad ga pogledate.

Jednom sam vam ve rekao: unutranji neprijateljirepublike pocepali su se na dva krila, kao na dve vojske.Pod zastavama razliitih boja, idui razliitim putevima,oni hitaju istom cilju. Jedne od ovih stranaka vie nema.U svom neprirodnom bezumlju pokuala je da osvedoene rodoljube odbaci kao isluene slabie, kako bi repub-lici odrubila njene najsnanije ruke. Objavila je rat bo-anstvu i svojini da bi izvela prepad u korist kraljeva.Parodirala je uzvienu dramu Revolucije hotei da smi-ljenim preterivanjem Revoluciju izvrgne ruglu. Eberovtrijumf pretvorio bi Republiku u haos i des.potizam bi biozadovoljen. Ma zakona pogodio je izdajnika. Ali, ta ma-re stranci za to kad im za postizanje istog cilja preosta

ju zloini drugoga soja? Nismo postigli nita ako ne uni-timo i drugu stranku.

Ta druga stranka je suta suprotnost prethodnoj.Ona nas tera na mekutvo, njen bojni pokli je: Milost!Ona hoe da izbije narodu iz ruku njegovo oruje i sna-gu koja to oruje vodi, kako bi ga golog i obeshrabrenogprepustila na milost i nemilost kraljevima.

Oruje Republike je strah, snaga Republike je vrlina vrlina zato to je strah bez nje koban, strah zato to je vrlina bez njega nemona. Strah je korito kojim teevrlina, on nije nita drugo do brza, stroga i neumoljivapravinost. Oni kau da je strah oruje despotske vlasti,te da je dakle naa vlast ravna despotizmu. Dabogme!

57


12/79

Ali onako kao to je m.a u rukama vojnika slobode ra-van sablji kojom je naoruan sluga tiraninov. Ako despotkoristi strah da bi ovladao svojim podanicima koji sutoliko nalik ivotinjama, on kao despot ima pravo na to;smrvite strahom neprijatelje slobode, kao utemeljiiivai Ripublike neete imati nita manje pravo. Revolucionarnavlast je despotizam slobode uperen protiv tiranije.

Milost za rojaliste! uzvikuju neki ljudi. Milost za zlo-ince? Ne! Milost za nevine, milost za slabe, milost zanesrene, milost za ooveanstvo! Samo miroljubiv graa-nin ima pravo na zatitu od strane drutva.

U Republici su samo republikanci graani rojalisti i stranci su neprijatelji. Kazniti ugnjetae oveanstva to je milost; oprostiti im to je varvarstvo. Sviti znaai lane osetlijiivosti za mene su uzdasi koji lete putEngleske i Austrije.

No neprijatelj, kome nije dovoljno to hoe da razo-rua ruku naroda, pokuava jo i da porokom zatrujenajsvetije izvore njegove snage. To je najprefinjeniji, naj-opasniji i najgnusniji napad na slobodu. Porok je Kainov

beleg ariistokratije. U Republici on nije samo moralni ne-go i politiki zloin; poroan ovek je politiki neprija-telj slobode, on je za nju utoliko opasniji ukoliko su veeusluge koje joj je na izgled uinio. Najopasniji graanin

je onaj koji lake pohaba tuce crvenih kapa no to uini jedno dobro delo.

Lako ete me razumeti ako se setite ljudi koji sudonedavno iveli na mansardama a sada se voze koija-ma i s nekadanjim markizama i baronicama ire razvrat.Kad vidimo kako narodni zakonodavci paradiraju ogrez-li u poroku i raskoi nekadanjih dvorana, kako se ovimarkizi i grofovi Revolucije ene bogatim enama, prire-uju raskone gozbe, kockaju se, dre sluge i nose skupocene haljine, mi ne moemo a da se ne upitamo: je lito od pljake naroda ili od zlatnog stiska kraljevske ru-ke? Moramo se uditi kad ujemo njihove dosetke, senti-mentalna prenemaganja i prie o pristojnosti. Nedavno je na bestidan nain parodiran Tacit; ja bih mogao od-govoriti Salustovim recima i dati travestiju Katiline; no,mislim da vie ne moram da povuem nijedan potez, por-treti su zavreni.

Nema saveza, nema primirja sa ljudima koji su mi-slili jedino o tome kako da opljakaju narod, koji su senadali da e ta pljaka ostati nekanjena i za koje je Re-publika predstavljala pekulaciju a Revolucija zanat! Za-

58


13/79

straeni silovitom bujiicom primera, oni ispotiha pokua-vaju da umanje ar pravinosti. Covek bi pomislio dasvaki od njih sebi kae: Nas vrlina ne krasi dovoljno

da hismo bili toliko surovi. Zakonodavci fiilozofi, saalitese nad naom slabou! Ne usuujem se da vam kaemda sam poroan; radije u vam rei: budite milostivi!

Umiri se, vrli narode! Umirite se, rodoljubi! Recitesvojoj brai u Lionu: ma pravde nee zarati u rukamaornih kojima ste ga poverili! Daemo Republici primerveliine. Opti pljesak.

MNOTVO GLASOVA: Zivela Republika! Ziveo Robespijer!

PREDSEDNIK: Sednica je zavrena.

I, 4

ULICA

Lakroa, Leandr.

LAKROA: ta si to uradio, Leandre! Zna li komee odrubiti glavu te tvoje biste?LEZANDR: Nekolicini kicoa i elegantnih ena, to

je sve.LAKROA: Ti si samoubica, senka koja ubija svog

gospodara, pa tako i sebe samu.LEANDR: Ne razumem.LAKROA: Mislio sam da je Kolo bio sasvim jasan.LEZANDR: Zar su vane njegove rei? Opet je bio

pijan.LAKROA: Deca, luaci i no? pijanci! govore

listinu. Sta misli, koga je Robespjer imao u vidu govo-rei o Katilim?

LEZANDR: Da?LAKROA: Stvar je prosta. Ateisti i ultrarevolucio

nari otili su pod giljotinu; ali, narodu to nije mnogo po-moglo, on i dalje bosonog luta ulicama matajui da odkoe aristokrata naini sebi cipele. Ziva u termometrugiljotine ne sme pasti; jo nekoliko stepeni, i Odbor jav-nog spasa moe sebi da nameta postelju na Trgu revo-lucije.

LEZANDR.: U kakvoj su vezii s tim moje biste?LAKROA: Jo ne shvata? Zvanino si obznanio

kontrarevoluciju, prisilio si decemvire da budu energini,

59


14/79

vodio si im ruku. Narod je Mdnotaur koji svake nedeljemora dobiti nove leeve da ne bi poeo njih da prodire.

LEANDR: Gde je Danton?

LAKROA: ta ja znam! Trai, deo po deo, VeneruMedici meu grhsetama Pale Roajala; sastavlja mozaik,kako sam kae. Zaista je alosno to je priroda kaoMedeja svoga brata raskomadala lepotu .i svakom teludala samo jedan delii. Hajimo u Pale Roajal! Odlaze.

I, 5

SOBA

Danton, Mar ion.

MARION: Ne, pusti me! Ovako, kraj tvojih stopala.Hou da ti priam.

DANTON: Mogla bi bolje da upotrebi svoje usne.MARION: Ne, pusti me jednom ovako.Moja majka je bila pametna ena; uvek mi je go-

vorila: ednost je najvea vrlina. Kad su u kuu dolazililjudi i zapodevali razgovor o nekim stvarima, ona me jeterala da izaem iz sobe; ako bih je posle pitala ta suhteli, odgovarala je da treba da me bude stid. Kad mi

je davala neku knjigu da itam, uvek je traila da pre-skoim po nekoliko stranica. Ali, Bibliju sam smela daitam od korica do korica, u njoj je svako slovo bilo sve-to; neto tu ipak nisam razumela, a nisam htela nikogda pitam, mozgala sam sama za sebe. Doe prolee; svudoko mene neto se dogaalo a ja u tome nisam imala ni-kakvog udela. Nekako sam se udno oseala, kao da me

je neto guilo. Posmatrala sam svoje ruke, svoje noge;u nekim trenucima mi se inilo da su u meni dva bia,a onda bi se ona opet stapala u jedno. U to vreme, u ku-u poe da navraa jedan mlad ovek; bio je lep i esto

je govorio aave stvani; nisam razumela njegove rei,ali to god bi rekao teralo bi me na smeh. Majka poeee da ga poziva a nama to oboma bi milo. Proe nekovreme; i mi poesmo da se pitamo zato da i dalje sedimo jedno pored drugog na dvema stolicama kad bismoisto tako lepo mogli leati jedno kraj drugog izmeu dvaarava. Ja sam u tome uivala vie nego u njegovim pri-ama i nisam razumela zato mi se uskrauje vee zado-voljstvo a doputa manje. I tako smo to radili tajno. Vre-me je prolazilo. Aid, ja postadoh kao more koje sve guta

60


15/79

i sve se dublje i dublje uzburkava. Znala sam samo za jednu suprotnost, svi mukarci stopili su se u jedno telo.Moja priroda je takva, ko moe protiv nje? Najzad je Ion to primetio. Doao je jednog jutra i stao da me ljubi,mislila sam hoe da me udavi; ruke su mu se vezaleoko mog vrata, uhvatio me je neizreciv strah. On me on-da pusti, nasmeja se i ree: umalo da naini glupost, ne-ka ja slobodno i dalje nosim svoju halju, ona e se vesama od sebe pocepati; njemu nije elja da mi pre vre-mena pokvari radost ta to je jedino to imam. I ondaode; opet nisam razumela njegove rei. Uvee sedoh uzprozor; ja sam jedno klupko nerava, samo me neko uz-buenje vezuje za ono to se oko mene zbiva. Utonuh utalase veernjeg rumenila. U jedan mah, niz ulicu naieneka gomila, napred su trala deca, ene su izvirivale sprozora. Pogledah dole: nosili su ga u korpi, mesec mu

je obasjavao bledo elo, kovrde su mu bile mokre, uto-pio se. Nisam mogla da zadrim suze. Tada se, jedan je-dini put, neto u meni prekinulo. Drugi ljudi imaju nedelje i radine dane, est dana rade, sedmog se mole, svake

godine jedanput, na dan roenja, obuzima ih ganue isvake godine jedanput, o Novoj godini, razmiljaju o sta-roj. Ja to ne razumem: ja ne zmam nii za kakav prekid,ni za kakvu promenu. Ja sam uvek samo jedno; nepre-stana enja i neprestano primanje, neprestana uarenosti neprestana bujica. Majka mi je umrla od jada, ljudi namene pokazuju prstom. Glupo je to. Na isto izae u e-mu oovek nalazi radost, u mukim telima, Hristovim sli-kama, cveu ili dejim igrakama; isto je oseanje: ko

najvie uiva, najusrdnije moli.DANTON: Zato ne mogu da primim u sebe svu tvoju lepotu, da je potpuno upijem?

M ARIO N : Tvoje usne imaju oi, Dantone.DANTON: Voleo bih da sam deo etera, pa da te pre-

plavljujem svojom plimom, da se razbijam o svaki talastvog lepog tela.

Ulaze Lakroa, Adelaida, Rozalija.

LAKROA zastaje u dovratku: Boe, ala je to smeno, ala je to smeno.

DANTON preko volje: No?LAKROA: Pade mi na pamet ulica.DANTON: I?LAKROA: Na ulici, sam video dva psa, jednu dogu

i jednog bolonjezera, kako mrcvare jedno drugo.

61


16/79

DANTON: emu ta pria?LAKROA: To mi je evo sad paLo na pamet i morao

sam da se nasmejem. Prizor koji podie duu! S okolnihprozora izvirivale su devojke; treba biti obazriviji, zabra-niti im ak i da sede na suncu. Inae e muice poetida im se pare po rukama, a to navodi na misli.

Leandr i ja obigrali smo sve elije, male monahinjeputenog otkrovenja veale su nam se o skute i nisu hteleda nas se okanu dok ne dobiju blagoslov. Leandr jednojupravo daje oprost grehova, ali e zato sam imati da po-sti mesec dana. A ja vam, evo, dovodim dve svetenice

njihovog reda, koje vam nose svetu hostiju.MARION: Dobar dan, gospoice Adelaida, dobar dan,gospoice Rozalija.

ROZALIJA: Odavno nismo imale zadovoljstvo.MARION: I vi ste meni nedostajale.ADELAIDA: Ah, boe, radi se dan i no.DANTON Rozaliji: Aj, mala, gle kako su ti bedra

postala vitka kao vreteno.ROZALIJA: O, da, ovek se usavrava iz dana u dan.LAKROA: U emu je razlika izmeu antikog i ne-kog modernog Adonisa?DANTON: A naa Adelaida dobila je neki zanimljiv

edan izraz! Pikantna pramena. Ona koristi svoje licekao Eva smokvin list. Zaista, smokvino stablo na takoprometnoj ulici daje prijatnu hladovinu.

ADELAIDA: Ja bih bila drum za stoku ako gospo-din . ..

DANTON: Razumem; samo bez ljutnje, lepa gospo-ice.

LAKROA: De, sasluaj me! Modernog Adonisa nerastre divlji vepar nego svinje; nije ranjen u bedra negou prepone i iz njegove krvi ne niu rue nego prskajucvetovS ivinog hlorida.

DANTON: Gospoica Rozalija je restaurirani torzona kojem su od antike ostali samo bokovi i stopala. Ona

je magnetna igla: to odbije pol glava , to privue pol

stopalo ; struk je ekvator ko pree liniju, doivljavaivino krtenje.LAKROA: Dve milosrdne sestre; svaka slui u svom

lazaretu, a lazaret je njihovo vlastito telo.ROZALIJA: Nek vas je stid to nam naterujete cr-

venilo u ui!ADELAIDA: Malo vie stila ne bi bilo na odmet!

Adelaida i Rozalija odlaze.

62


17/79


18/79

crkvama je poruila svete kipove. M'isli li da e tebeostaviti da stoji kao spomenik?

DANTON: titi me moje ime! Narod!LAKROA: Tvoje ime! T1 si umerenjak, kao i ja, kao

i Kamij, Filipo, Eno. A za narod su umerenjatvo i sla-bost jedno isto, on ubija zaostale vojnike. Krojai iz sek-cije Crvenih kapa pomislie da u njihovim iglama pulsi-ra itava rimska Morija, samo li utvrde da je septembar-ski heroj u odnosu na njih postao umerenjak.

DANTO N: Sasvim tano, a osim toga, narod je kaodete, mora sve da polomi da bi video ta se krije unutra.

LAKROA: A zatim, mi smo, kako ree Robespjer,puni poroka; drugim reima, volimo da uivamo; dok jenarod olienje vrline, drugim reima ne uiva jer muargatovanje ubija svaki oseaj za uivanje; ne opija se

jer nema ime da kupi rakiju i ne odlazi u bordel je r muiz usta bazdi na haringu i sir, a devojkama se to gadi.

DANTON: Narod mrzi epikurejce kao to evnuh mr-zi mukarce.

LAKROA: Nazivaju nas podlacima i naginjui se ka Dantonovom uhu meu nama budi reeno, ima u tomezrno istine. I tako, Robespjer i narod e i dalje biti oli-enje vrline, Sen ist e napisati roman, a Barer skro

jiti karmanjolu, natopiti je krvlju, obui Konventu krva-vi kaputi i . . . sve vidim.

DANTON: Ruan san. Nlikada nisu imali hrabrostibez mene, nee je imati ni protiv mene; Revolucija jonije zavrena, jo im ja mogu zatrebati, uvae me u svo-

joj oruarnici.LAKROA: Moramo se baciti na posao.DANTO N: Bie i toga.LAKROA: O, da, kad budemo izgubljeniMARION Dantonu: Usne su ti postale hladne; tvoje

rei uguile su tvoje poljupce.DANTON Marion: Izgubiti toliko vreme! Zaista, vre

delo je truda! Lakroau. Sutra idem Robespjeru; naljutiu ga, nee moi da uti. Sutra, dakle! Laka vam no,prijatelji, laka vam no! Zahvaljujem vam!

LAKROA: Kupite se, dragi prijatelji, kupite se! La-ku no, Dantone! Tebe e giljotinirati bedra ove lepe go-spoice, Venerin breg bie tvoja Tarpejska stena. Od lazi s Parisom.

64


19/79

I, 6

SOBA

Robespjer. Danton. Pari.

ROBESPJER: Kaem ti, ko mi zadri ruku u tre-nutku kada izvlaim ma, moj je neprijatelj svejednokakva mu je nam era; ko me spreava da se branim,ugroava mi ivot kao da me je sam napao.

DANTON: Gde prestaje samoodbrana, poinje ubistvo; ne vidim nijedan razlog koji bi nas terao da i daljeubijamo.

ROBESPJER: Socijalna revolucija joi nije zavre-na; revolucionar koji stane na pola puta sam sebi kopagnab. Aristokratija jo nije mrtva, na mesto te klase, usvakom pogledu istroene, moraju stati zdrave narodnesnage. Porok mora biti kanjen, vrlina mora vladati uzpomo straha.

DANTON: Ne razumem re kazna. Ti i tvoja vrlina, Maksimilijane! Ti nisi uzimao no-

vac koji su ti nudili, nisi se zaduivao, nisi spavao s tuimenama, uvek si nosio pristojan kaput i nikad se nisi na-pio. Maksimilijane, ti si prostojieprijatno ispravan. Jabih se stideo da trideset godina nosam izmeu neba izemlje tu uvek istu moralistiku facu samo radi mizer-nog zadovoljstva da druge smatram gorima od sebe.

Zar ti neki glas u dubini due nikada nije apnuo potajno, tiho lae, lae?

ROBESPJER: Moja savest je ista.

DANTON: Savest je ogledalo pred kojim se ae maj -muni; svako od nas gleda da se nakiti kako najbolje umepa da krene da trai sebi zabavu. Zar zbog toga ima smi-sla skakati drugome za vrat? Nek, svako brani svoj pro-vod od onoga ko hoe da mu ga kvari. Ali, zar zato tosam uvek nosi uredno ietkan kaput misli da ima pra-vo da daske giljotine pretvara u korito za prljavo rubljedrugih ljudi a njihove odseene glave u veplav za ski-danje fleka s njihovih prljavih haljina? Da, treba da se

brani ako ti po njemu pljuju ili ti ga cepaju; ali, ta tese tiu dok te ostavljaju na miru? Zar to to se ne stidesebe takvih kakvi su .tebi daje pravo da ih zatvara ugrobnu rupu? Jesi li ti policajac kojeg alju nebesa? Akonisi u stanju da na to gleda isto onako spokojno kao tvojgoapod bog, a ti stavi maramicu na oi.

5 Georg Dihncr 65


20/79

ROBESPJER: Ti porie vrlinu?DANTON: Isto koliko i porok. Postoje samo epiku

rejci, i to sirovi i profinjeni. Isus je bio jedan od najpro-finjenijih. Ja jedino tu razliku uoavam medu ljudima.Svako postupa u skladu sa sopstvenom prii oom, to znai

ini ono to njemu ini dobro. Je li, Nepodmitljivi, surovo je kad ti neko ovako od

lubi petu s cipela?ROBESPJER: Dantone, u nekim vremenima porok je

ravan veleizdaji.DANTON: Ne sme da ga zabrani, ni za boga ne,

to bi bilo nezahvalno; suvie mu duguje zbog kon-trasta, naime.A inae, da se zadrim u okviru tvojih pojmova, nai

udarci treba da koriste Republici, a ne da pogaaju ne-vine zajedno s krivima.

ROBESPJER: A ko ti kae da je pogoen i nekonevin?

DANTON: uje li, Fabricije? Nije stradao nijedannevin ovek!

Polazi; izlazei, Parisu. Ne smemo da izgubimo nitren, moramo se pokazati! Danlon i Pari odlaze.ROBESPJER sam: Srean put! Hteo bi da vrance

revolucije zaustavi ispred bordela, kao da je on njen koija a oni njegove dresirane rage; ima u njima dovoljnosnage da ga odvuku do Trga revolucije.

Odlubio mi petu s cipela! Da se zadri u okviru mojih pojmova! Polako! Polako! Da li mi stvarno to smeta?Ljudi e rei da je njegova divovska prilika bacala namene suvie veliku senku pa sam ga zato oterao sa sunca.

A ako su u pravu? Je li to zaista neophodno? O, jeste. Republika to tra-

i! On mora da nestane. Smeno je kako moje misli nad-ziru jedna drugu.

iviora da nestane. Ko stoji u mestu usred mase koja .hrli napred prua isti otpor kao da juria protiv nje; ibiva zgaen.

Neemo dati da se brod Revolucije nasue na plitkeproraune i mulj interesa ovih ljudi; moramo odsei rukukoja se drznula da ga zaustavi i samu glavu, ako seizdajnik zubima zakaio za nj.

Dole s bratijom koja je poskidala odeu s mrtvih ari-stokrata a sa njom pokupila i njihovu kugu!

Nema vrline! Vrlina je samo peta na mojim cipela-ma! Da se zadri u okviru mojih pojmova!

66


21/79

Kako se to neprestano vraa.Zato ne mogu da se oslobodim te misli? Krvavim

prstom neprestano upire tamo, tamo! Mogu da obavijem

zavoja koliko mu drago, krv ipak i dalje probija. Posle pauze. Ne znam ta u meni lae ono drugo.Prilazi prozoru. No hre nad zemljom i valja se u

pustom snu. Misli i elje, jedva nasluene, zbrkane, bez-obline, koje su se plaljivo skrivale pred svetlou dana,sada obijaju oblik, navlae odeu i prokradaju se u tihukuu sina. Otvaraju vraita, gledaju s prozora, pretvarajuse u ivo meso, udovi se proteu u snu, usne mrmljaju.

Zar i nae bdenje mije samo svetliji san? Zar mi nismo

meseari? I nisu li nai postupci slini omima u snu, samo jaismlij'i, odreeniji, dosledni'ji? Ko moe zbog toga danas kudi? U jednom kratkom satu duh u mlislima uradivie nego li nae tromo telo tokom mnogih godina. Mislikriju greh. Hoe li misao postati delOj hoe li telo pratitimisao, o tome odluuje sluaj.

Ulazi Sen ist.

ROBESPJER: Hej, ko je to u mraku? Svetlost! Svetlost!

SEN ZlST: Poznaje li moj glas?ROBESPJER: Ah, ti si, Sen Ziste! Sluavka unosi

svetlost.SEN ZlST: Sam si?ROBESPJER: Danton je upravo otiao.SEN ZlST: Sreo sam ga u Pale Roajalu. Mrtio je

elo na svoj revolucionarni nain i izbacivao epigrame;bezgaanima se obraao sa ti , grizete su ga pratile ustopu, a ljudi zastajalli i jedini drugima aputali na uvota je rekao.

Ako ovako nastavimo', izgubiemo prednost koju binam dao napad. Koliko jo misli da okleva? Radiemobez tebe. Odluili smo.

ROBESPJER: Sta nameravate?SEN ZlST: Sazvaemo sveanu sednicu Zakonodav-

nog odbora, Odbora javne bezbednosti i Odbora javnog

spasa.ROBESPJER: Suvie formalnosti.SEN ZlST: Veliku leinu moramo da sahranimo pri-

stojno, kao popovi a ne kao ubi.ce; ne smemo da je osa-katimo kad bude odlazila pod zemlju, svi udovi mo-raju biti na svome mestu.

67


22/79

ROBESPJER: Govori jasnije.SEN ZIST: Moramo da ga pokopamo u punoj bojnoj

opremi i da na njegovom grobu zakoljemo njegove konjei njegove robove: Lakroa

ROBESPJER: Preispoljna hulja, nekada advokatskipisar, danais general lajtnant Francuske. Dalje!

SEN ZIST: Ero Seel.ROBESPJER: Lepa glava.SEN ZIST: On je bio ono ukrasno poetno slovo na-

eg Ustava; takvi ukrasi vie nam nisu potrebni, briemoga. Filipo, Kamij

ROBESPJER: I on?SEN TST prua mu jedan lis t: Mislio sam da e to

rei. Evo, itaj!ROBESPJER: Aha, Stari kordeljerac, nita drugo?

On je ete, smejao vam se.SEN 21 S T : itaj ovde, ovde! Pokazuje mu jedno

mesto.ROBESPJER ita: Taj krvavi Mesija Robespjer iz-

meu dvojice razbojnika, Kutona i Koloa, na svojoj Gol-goti, gde on nije rtva nego onaj koji rtvuje. Pobonekeri stoje podno giljotine kao Marija i Magdalena. SenZist mu je prirastao za srce kao Jovan; obznanjuje Konventu uiteljeva apokaliptina otkrovenja, a i sam nosiglavu kao monstrancu.

SEN ZIST: Ja u mu pomoi da svoju ponese kaosveti Dionisije.

ROBESPJER ita dalje: Da li da poverujemo da Mesijin ist frak predstavlja posmrtnu koulju Francuske anjegovi tanki prsti to se gre sa govornice no giljotine?

A ti, Barere, ti koji si rekao da se na Trgu revolucijekuje novac! A li neu da rijem po staroj vrei. To jeudovica koja je imala pola tuceta mueva d svakome po-mogla da sie u grob. I ko tu ta moe? On ima Hipokratov talenat da na licima ljudi pola godine pre smrtividi znake raspadanja. A ko bi seo pored lea i udisaonjegov smrad?

Dakle, i ti, Kamij!Nek svi nestanu! Smesta! Satno se mrtvi ne vraaju.

Jesi li spremio optunicu?SEN IST: Nita prostije. Ti si kod jakobinaca to-

ta ve nagovestio.ROBESPJER: Hteo sam da ih uplaim.

68


23/79

SEN ZlST: Na meni je samo da razvijena tvoje nagovetaje. U naem meniju krivotvorci e posluiti kao jaja,a stranci kao voe. Taj obrok e .ih ubiti, dajem ti re.

ROBESPJER: Onda to pre, sutra. Ne elim da ropac traje! Odnedavno sam vrlo osetljiv. Samo brzo!Sen Zist odlazi.ROBESPJER sam: Tako je, krvavi Mesija, delat a

ne rtva. On ih je spasao svojom krvlju, ja u ih spastinjihovom sopstvenom. On ih je naveo na greh, a ja grehuzimam na sebe. On je imao nasladu u bolu, mene je sna-la muka delata. Ko je sebe vie porekao, on ilii ja?

A ipak, ima neega suludog u toj misli. Zato veito gledamo za onim Jednim? Istina je, sin

oveiji biva iznova raspet u svakom od nas, svi se miobliveni krvavim znojem borimo u Getsimanskom vrtu,ali nijedan svojim ranama ne spasava drugoga. MojKamij! Svii odlaze od mene sve je pusto, prazno sam sam.

69


24/79

DRUGI ClNII, 1

SOBA

Danton, Lakroa, Filipo, Pari, Kamij Demulen

K AM IJ : Brzo, Dantone, ne smemo gubiti vreme.DANTON oblaei se: Ali vreme gubi nas.Kako je to dosadno, neprestano prvo oblaiti koulju

a preko nje akire i uvee se uvlaiti u krevet a ujutruse opet izvlaiti iz njega ,i neprestano jednu nogu stavljatiispred druge, a ne videti da bi ikada moglo biti drukije.Kako je to tuno. I to su milioni ve inili sve to i milion>i e tek initi, i to se mi povrh svega sastojimood dveju polovina od kojih svaka ini isto pa se sve do-gaa u dva puta, kako je to tuno.

K A M U : Govori sasvim detinjalsto.DANTON: Samrtnici esto postaju nalik deci.LAKROA: Zahvaljujui svom oklevanju. ti se suno

vrauje u propast i vue za sobom sve svoje prijatelje.Objavi straljivcima da je kucnuo as, neka se okupe okotebe; zahtevaj kako od Bare tako i od Montanje da us-tane! Zavriti o tiraniji decemvira, progovori o mau izpotaje, pozovi se na Bruta i zaplaie tribune, ak eprivui i one kojima prete zbog sauesnaitva s Eberom.Pusti na volju svome gnevu! Dajte da bar ne umremorazoruani i ponieni kao sramni Eber!

DANTON: Ne slui te pamenje. Jednom si me na-zvao mrtvim svecem. Imao si pi avo vie no to si i sammislio. Bio sam u sekcijama; primili su me sa strahopo-tovanjem, ali pogrebnikim. Ja sam relikvija a relikvijese izbacuju na ulicu, imao si pravo.

70


25/79

LAKROA: Zato si pustio da doe dotle?DANTON: Dotle? Da, priznajem, na kraju mi je do-

sadilo. Neprestano ii u istom kaputu i mrtiti se na isti

nain! To je bedno. Ne biti nita drugo do kukavni in-strument na kojem jedna jedina struna neprestano daje jedan jedini ton!

Ne moe se to izdrati. Hteo sam da ugodim sebi. Us-peo sam; Revolucija mi sad daje zaslueni pokoj, ali naneto drukiji nain nego to sam ja zamiljao. Uostalom,na ta da se oslonimo? Jedino bi nae bludnice mogle dase uhvate u kotac s pobonim kerima giljotine; za drugone znam. Evo, sve u na prste izbrojati: jakobinci su ob-

javili da je dolo vreme vrline, kordeljeri su me nazvaliEberovim delatoim, Komuna ispata grehe, Konvent Konvent bi jo mogao da poslui! Ali, ponovio bi se 31.maj, oni ne bi dobrovoljno uzmakli. Robespjer je dogmaRevolucije, a sme li dogma da se bnie? Uostalom, ne bini ilo. Nismo mi stvorili revoluciju, revolucija je stvo-rila nas.'

Pa ak i kada bi ilo vie volim da sam stanem nagiljotinu nego da druge aljem na nrju. Dosta je bilo; ta

ljude tera da veito ratuju meu sobom? Trebalo bi dasednemo jedni kraj drugih i smirimo se. Ima neka grekau tome kako smo napravljeni; neto nam nedostaje, ne-mam imena za to ali ta god da je, neemo ga naikopajui po tuim utrobama; i zar je onda potrebno da

jedan drugom komadamo telesa? Ostavite, mi smo bednialhemiari!

K A M IJ : Dokle e ooveanstvo, da se izrazim patetiriije, u svojoj venoj gladi prodirati vlastite udove? Ili:dokle emo mi, brodolomci na olupini, u neutaivoj eiisisavati jedan drugome krv iz ila? Ili: dokle emo, mikoji se bavimo algebrom tela, u svome traganju za nepo-znatim, veno skrivenim X ispisivati svoje raune rasko-madanim udovima?

DANTON: Kako moje rei odzvanjaju u tvojim!K A M IJ : Pucanj pitolja razlee se jednako kao udar

groma, je li? Utoliko bolje po tebe, treba da me uvekdri uza se.

FILIPO: A Francuska ostaje njenim delatima?DANTON: Pa ta? Ljudima to, moe se rei, prija.Nesrea ih je uzela pod svoje; ta vie mogu poeleti kadtako postaju meka srca, plemeniti, puni vrline ili duha,ili prosto zaboravljaju dosadu? Zar je uopte vano odega e umreti od seiva giljotine, od groznice ili od

71


26/79

sitarosti? ak je i bolje uputiti se ka kulisama dok su kosti jo gipke, ovek bar moe da izvede poneki zgodan gesti uje publiku kako mu pljeska dok odlazi. To dopadljivodranje je kao stvoreno za nas; mi smo uvek glumci udrami, makar nas na kraju istinski proburazili. Dobro jeto to se ivotni vek malo skrauje; kaput je bio predug,nai udovi nisu mogli da ga ispune. A sada, ivot postajeepigram i savreno nam je po meri; ta ko bi imao duha idaha za ep u pedeset ezeset pevanja? Dolo je vremeda se ono malo esencije vie ne pije iz bave nego iz aeza liker; no, tako se usta ipak napune, a onako bi se izkabastog suda slilo jedva nekoliko kapi.

Najzad morao bih da vrisnem; suvie je to mukeza mene, ivot nije vredan truda koji ulaemo da bismoga odrali,.

PARTS: Daimtone, bei!DANTON: Hoe li se otadbina zalepiti za donove

cipela i poi sa mnom?I najzad a to je i najvanije: nee se usuditi. Ka-

miju. Hajdmo, mladiu; kaem ti, nee se usuditi. Zbo-

gom! Danton i Kamij odlaze.FILIPO: Ode.LAKROA: I ne veruje ni re od svega to je rekao.

Lenjost, samo lenjost i nita drugo! Lake mu je da stanepo giljotinu nego da odri govor.

PARI: A ta mi da radimo?LAKROA: Da poemo kui i da se, kao Lukrecija.

pripremamo za pristojan pad.

II, 2

ETALITE

etai.

JEDAN G R A AN IN : Moja dobra Zaklina hou dakaem: Korn ... ta znate: Kor . ..

SIMON: Kornelija, graanine, Kornelija.GRAANIN: Moja dobra Kornelija obradovala me je jednim dekiem.

SIMON: Rodila je sina Republici.GRAANIN: Republika, to nekako zvui suvie uop

teno; moglo bi se rei...SIMON: U tome i jeste stvar, pojedinano se mora

prepustiti optem . . .

72


27/79

GRAANIN: Da, da, to kae i moja ena.ULINI PEVAC:

Kai, bela, kai, bela,Sta je radost sveta cela?

GRAANIN: Ali, to se imena tie, nikako da se od-luim.

SIMON: Krsti ga Kopljanik Mara!ULINI PEVAC:

Uz sve brige, uz sve jade

Uzmi to ti Gospod dadeOd beloga danka.

GRAININ: Da mi je da naem tri ima neki avou tom broju i tO: jedino korisno ,i jedno pravedno; ah,evo, naao sam: Plugar Robespjer.

A ta u za tree?SIMON: Kopljanik.GRAANIN: E, hvala, komija; Ropljanik Plugar

Robespjer; lepa imena, lepa, zaista.SIMON: Ja ti kaem, grudi tvoje Kornelije bie kaovime rimske vuice. Ne, to boga mi ne ide, Romul je biotiranin, to ne ide. Odlaze.

PROSJAK peva:

Pregrta zemlje,Malo mahovine .. .

Draga gospodo, lepe dame!PRVI GRAANIN: Prihvati se nekog posla, mome,izgleda sasvim lepo uhranjen!

DRUGI GOSPODIN: Evo! Daje mu novac. Ruka mu je kao somot. Nije te stid!

PROSJAK: Gospodine, odakle vam taj kaput?DRUGI GOSPODIN: Rad, rad! I ti bi mogao da ima

isti, takav; doi k meni, dau ti posao; stanujem PROSJAK: Gospodine, zato ste radili?DRUGI GOSPODIN: Da bih imao kaput, budalo!PROSJAK: Muili ste se da biste sebi priutili zado-

voljstvo; jer takav kaput je zadovoljstvo, inae biste mirine due mogli navui i neku prnju.

DRUGI GOSPODIN: Muio sam se, nego ta, druk-ije ne ide.

73


28/79

PROSJAK: I zar sam onda ja budala! Pa to jednodrugo potire! Toplo sunce greje ovo oe i tu je svakamuka izlina.

Pera.Pregrta zemlje,Malo mahovine ...

ROZALIJA Adelaidi: Hajde bre, idu vojnici! Od jue nita toplo nismo progutale.

PROSJAK peva:

To me ekaKad sve lepo mine!

Moje dame, moja gospodo!VOJNIK: Stoj! Kuda vi, deco moja? Rozaliji. Koliko

ti je godina?ROZALIJA: Koliko i mom malom prstu!

VOJNIK: Ala si otra!ROZALIJA: A ti, ala si tup!VOJNIK: Zaito u se na tebi izbrusiti!

Peva.

Kristini), slatka Kristinko,ali li zbog tete jo,Zbog tete jo?

ROZALIJA peva:

Ne. bogme, delijo vojnice,Ravan je z'latu tvoj gro,Zlatu tvoj gro.

Pojavljuju se Danton i Kamij

DANTON: Zar ovde nije veselo?Oseam neto u vazduhu, kao da se pod toplim sun-

cem lee razvrat.Zar da oovek ne poeli da uskoi medu njih, smakne

akire i spari se odostrag, kao psi na sokaku? Prolaze.MLADI: Ah, gospo, zvuk zvona, veernja svetlost

na kronjama, treperenje zvezda . . .

74


29/79

GOSPA: Miriiis cveta, te prirodne radosti, to istouivanje u prirodi! erci. Gledaj, Evgenija, samo vrlinaima oko za ovu divotu.

EVGENIJA ljubi majci ruku: Ah, mama, ja vidimsamo vas.GOSPA: Dobro dete!MLADI apue piskavo Evgeniji na uvo: Vidite li

onu zgodnu damu sa onim starcem?EVGENIJA: Poznajem je.MLADI: Kau da ju je frizer nafrizirao a lenfant.EVGENIJA smeje se: Zli jezici!

MLADI: Stari gospodin ide prie; on vidi kako pupolji pupi i izvodi ga na sunce, sve mislei da je on tajpljusak pod kojim se pupolji zaeo.

EVGENIJA: Kako ste nepristojni! Gotovo da pocr-venim !

MLADI: Ja bih od vaeg crvenila pobledeo. Prolaze.DANTON Kamiju: Samo me ne teraj ni na ta oz-

biljno! Ne mogu da razum em zato ljudi ne zastanu na-sred ulice i ne nasmeju se jedni drugima u lice. Moralibi da se smeju i prema prozorima i prema grobovima,nebo bi moralo da prsne a zemlja da se valja od smeha.Prolaze.

PRVI GOSPODIN: Uveravam vas, izvanredno otkri-e! Zvahvaljujui tome, sve tehnike vetine dobijajudrukiji lik. oveanstvo dinovskim koracima hita da is-puni svoju uzvienu svrhu.

DRUGI GOSPODIN: Jeste li videli novi komad? Vavilonska kula! Lavirint svodova, stepenita, hodnika, i svese to tako lako i smelo uzvinulo u vazduh. Vrtoglavica vashvat? na svakom koraku. Bizarna glava. Zbunjen, zastaje.

PRVI GOSPODIN: ta vam je?DRUGI GOSPODIN: Ah, nita! Dajte mi ruku, gos-

podine! Preko bare tako! Hvala vam. Jedva preoh;to je moglo biti opasno!

PRVI GOSPODIN: Niste se valjda uplaili?DRUGI GOSPODIN: Da, zemlja to vam je jedna

tanka kora; uvek mislim da bih mogao da propadnemkad naiem na neku takvu rupu. Treba hodati oprezno, tle bi moglo da se provali. Ali,

idite u pozorite, to vam je moj savet!

75


30/79

II, 3

SOBA

Danton, Kamij, Lusila.

K A M U : Kaem vam, bez kopija u drvorezu, razasu-tih po poaritima, koncertima i izlobama slika, oni nitita vide niti ta uju. Ako neko istee marionetu i okai

je o konopce koje cimaju tako da joj udovi pri svakompokretu krkaju u petostopnom jambu, svi viu kakavkarakter, kakva doslednost! Uzme li neko jedan triavioseaj, jednu sentencu, jedan pojam, i navue mu kaputi akire, naini ruke i noge, oboji lice i pusti tu krea-turu da puna tri ina mui i sebe i druge dok se na krajune oeni ili ne ubije to je ideal! Ako neko odkripi nekuoperu koja lii na trepet ljudske due kao zemljana lulas vodom na slavuja, ah, to je umetnost!

Izveite ljude iz pozorita na ulicu: alosna stvarnost!Zahvaljujui ravim imitatorima, zaboravie i samog

gospoda na nebesima. Od one tvorevine koja se, uarena,uz brujanje i bljesak u svakom trenutku raa u njima ioko njih oni ne vide i ne uju nita. Oni idu u pozorite,itaju pesme i romane, krive lica da to vie lie na spo-dobe u njima, a za boja stvorenja kau: kako su obini!

Nisu Grci uzalud rekli da je Pigmalionova statua do-due oivela ali decu nije dobila nikad.

DANTON: Umetnici postupaju s prirodom kao Da-vid, koji je hladnokrvno crtao septembarske rtve dok su

ih iz Forsa izbacivali na ulicu i govorio: hvatam poslednjetrzaje ivota u ovim zlikovcima. Dantona pozivaju da izae.

K AM U : ta ti kae, Lusila?LUSILA: Nita, volim da te gledam dok govori.K AM U : A uje li me?LUSILA: O, svakako.K AM U : Kai, jesam li u pravu? Zna li ta sam

rekao ?

LUSILA: Ne, istina je, ne znam.Danton se vraa.

KAMU: ta ti je?DANTON: Odbor javnog spasa doneo je odluku o

mom hapenju. Dolii su da me upozore i ponude mestokuda mogu da odem.

76


31/79

Hoe moju glavu. Molim. Sit sam petljavine. Neka jeuzmu. ta smeta? Umeu da umrem hrabro, to je lakenego iveti.

K AM I: Dantone, jo ima vremena!DANTON: Nemogue ali nisam mislio . . .K A M IJ : Ta tvoja tromost!DANTON: Nisam ja trom, ja sam umoran; i donovi

me peku.KAMU: Kuda e?DANTON: Tja! Ko bi to znao?K A M U : Ozbiljno pitam, kuda?DANTON: U etnju, mladiu moj, u etnju. Odlazi.LUSILA: Ah, Karnij!K A M U : Umiri se, dete drago.LUSILA: Kad pomislim da hoe ovu glavu! Moj

Kam ij! To je besmisleno, zar ne, ja sam luda?K A M U : Smiri se, Danton i ja nismo isto.LUSILA: Zemlja je iroka i toliko je toga na njoj

pa zato onda ba ovu? Ko hoe da mi je uzme? Kako bito bilo strano. A i ta bi s njom?

K A M U : Ponavljam ti, moe da bude mirna. Juesam govorio s Robespjerom. Bio je ljubazan. Ima nekeuzdranosti izmeu nas, istina je, ali to su samo razliitipogledi i nita vie.

LUSILA: Potrai ga!K A M U : Sedeli smo u istoj klupi. Uvek je bio usam-

ljen i mraan. Ja sam mu jedini prilazio i ponekad uspevao da mu izmamim osmeh. Uvek mi je bio veoma privr-en. Idem sada.

LUSILA: Tako brzo, prijatelju? Idi! Hodi! Samo ovoljubi ga i ovo! Idi! Idi! Kamij odlazi.

Kako je zlo ovo vreme. I to ponekad biva. Ko moemimo toga? Treba se pribrati.

Peva.Rastanak, rastanak navek,ije je delo to?

Zato mi ba to pada na pamet? Nije dobro to mite rei same dolaze na usta.

Kada je izaao, bilo mi je kao da vie ne moe da sevrati, da mora sve dalje i dalje od mene.

Kako je prazna soba; prozori su otvoreni, kao da jemrtvac leao u njoj. Neizdrljivo mi je ovde. Odlazi.

77


32/79

II, 4

POLJE

DANTON: Ne idem dalje. Neu da brbljavost mojihkoraka i hripa moga daha razbijaju ovu tiinu. Seda, po sle pauze.

uo sam da postoji bolest od koje se gubi pamenje.Smrt, po svoj prilici, ima slino dejstvo. Ponekad me akobuzme luda nada da ona deluje jo jae, da uz njenupomo ovek gubi s v e . Kad bi tako bilo!

A ja sam, kao pravi hraanin, jurio da spasem ne-prijatelja svoje pamenje.

Mesto je, kau, sigurno; da za moje pamenje, zamene samog ne; meni grob daje veu sigurnost, on mi barprua z a b o r a v . Grob ubija moje pamenje. Dok tamomoje pamenje ivi i ubiija mene. Ono iM ja? Lako je od-govoriti. Ustaje i polazi natrag.

Koketiram sa smru; zaiista, prijatno je namigivati jojovako izdaleka, kroz lornjon. A cela pria mi je zapravosmena. Ima u meni neki oseaj nepokretnosti koji mi ka-e: sutia e biti isto kao danas, i prekosutra, i sve todoe posle toga opet e biti kao do sada. To je praznagraja, hoe da me uplae. Nee se usuditi. Odlazi.

II, 5

SOBA

No je.

DANTON pored prozora: Zar to nikada nee prestati?Zar svetlost nikada nee zgasnuti, ni odjek zamreti, zarnikada nee nastupiti tiina i tama, da viie ne moramoda sluamo i gledamo svoje gnusne grehe! Septem-bar!

JULIJA zove iznutra: Dantone! Dantone!DANTON: Da?

JULIJA ulazi: ta to vie?D AN TO N : Vikao sam ?

JULIJA: Govorio si o gnusnim gresima i zajeao:Septembar!

DANTON: Ja, ja? Ne, ja nisam govorio, jedva sam ipomislio, to su bile samo sasvim tihe, potajne misli.

78


33/79

JULIJA: Drhti, Dantone!DANTON: Zar mogu da ne drhtim kad zidovi ovako

brbljaju? Kad mi je telo tako smrskano da moje misli,

nemirne, lutalice, progovaraju usnama kamena? udno je to. JULIJA: Zor, moj Zor!DANTON: Da, Julija, to je veoma udno. Ne elim

vie da mislim ako ta misao mora odmah da progovori. Julija, postoje misli koje ne smeju da nau nijedno uvo.Nije dobro kTone ve na^porodaju za vrite kao deca; tonije dobro.

JULIJA: Neka ti bog sauva prisebnos.t. Zor, Zor,

zna li ko sam ja?DANTON: O, kako da ne! Ti si ovek, a potom ena,i najzad moja ena, i zemlja ima pet kontinenata, Evropu,Aziju, Afriku, Ameriku i Australiju, i dva puta dva suetiri. Priseban sam, vidi. Zar neko nije kriknuo Sep-tembar? Zar nisi rekla da si ula neiji krik?

JULIJA: Da, kroz sve sobe.DANTON: Kako sam priao prozoru gleda napolje

grad je miran, svetlosti pogaene. . .

JULIJA: U susedstvu plae neko dete.D AN TO N: Kako sam priao prozoru kroz sve ulicepoe da odjekuje: Septembar!

JULIJA: Sanjao si, Dantone. Priberi se.DANTON: Sanjao? Da, sanjao sam; ipak, to je bilo

nekako drukije odmah u ti rei jadna moja glava je slaba odmah! No, evo: poda mnom je dahtala zemljabesno se vrtei; zgrabih je kao divlju kobilu, zarih ogrom-ne udove u njenu grivu i pritisnuti joj rebra, glave nag-nute nastranu, kose razleprale nad ponorom. I tako me

je nosilo. Onda vrisnuh od straha i probudih se. Priohprozoru i uh to, Julija.

ta hoe ta re? Zato ba ona? Sta imam ja sanjom? Zato isprua k meni krvave ruke? Nisam jeudario.

O, pomozi mi, Julija, um md je utrnuo! Zar to nijebilo u septembru, Julija?

JULIJA: Kraljevi su bili samo etrdeset sati udaljeniod Pariza . . .

D ANTO N : Utvrenja pala, aristokrati u gradu . . . JULIJA: Republika je bila izgubljena.DANTON: Da, izgubljena. Nismo mogli ostaviti ne-

prijatelja da nam rovari iza lea, bili bismo budale; dva

79


34/79

smrtna protivnika na istoj dasci; mi ili oni, ja'i istiskujeslabijeg zar to nije po pravdi?

JULIJA: Da, da.DANTON: Udarili smo na njih ne kao ubice nego

kao vojnici u graanskom ratu. JULIJA: Spasao si otadbinu.DANTON: Da, jesam. Bila je to samoodbrana, morali

smo. Covek sa krsta umeo je sebi da olaka: jer je po-trebno da dou sablazni; ali teko onom oveku kroz kogadolazi sablazan .

Potrebno ; eto, otuda to potrebno . Ko e da pro

krnie ruku na koju je pala kletva ovog potrebno ? Ko jeizgovorio p o t r e b n o , ko? ta je to u nama to blud-nii, lae, krade i ubija?

Ah, mi smo samo lutke na koncu koji vuku nepoznatesile; mi sami nismo nita, nita! Maevi u rukama aveti

samo se ruke ne vide, kao u bajci.Sada sam miran.

JULIJA: Sasvim miran, duo?DANTON: Da, Julija; hodi, idemo u postelju.

II, 6

ULICA PRED DANTONOVOM KUOM

Simon, vojnici narodne garde

SIMON: Koliko je odmakla no?PRVI GRAANIN: Odmakla, a od ega?SIMON: Dokle je no stigla, to pitam.PRVI GRAANIN: Stigla je tano do onog mesta to

lei izmeu zaranka i uranka.SIMON: Koliko je sati, ro jedna?PRVI GRAANIN: Pogledaj na svoj brojanik; ovo

je sat kad klatna odbijaju pod pokrivaem.

SIMON: Hajdemo gore! Napred graani! Stavili smona kocku svoje glave. Mrtav ili iv! On ima snanu ruku. Ja u prvi, graani. Mesta za slobodu!

Pobrinite se za moju enu! Ostaviu joj krunu odhrastovog lia!

PRVI GRAANIN: Ili od hrastovih plodova?! Kauda njoj irovi izobilno padaju u krilo svakog dana.

SIMON: Napred, graani, zaduiete otadbinu!

80


35/79

DRUGI GRAANIN: Ja bih radije da otadbina za-dui nas; sve rupe koje smo izbuili u telima drugih ljudinisu zakrpile nijednu u naim vlastitim akirama.

PRVI GRAANIN: A ti bi hteo zakrpu na gaama,ha, ha, ha!

OSTALI: Ha, ha, ha!SIMON: Napred! Napred!Upadaju u Dantonovu kuu.

II, 7

NACIONALNI KONVENT

Grupa poslanika

LEANDR: Zar nema kraja klanju poslanika?Ko je jo siguran ako Danton padne?

JEDAN POSLANIK: Sta da inimo?DRUGI: On mora biti sasluan pred Konventom. Us-

peh tog sredstva je siguran. Sta bi mogli da suprotstavenjegovom glasu?

TREI: Nemogue, postoji dekret koji to ne dozvo-ljava.LEANDR: Taj dekret moramo opozvati ili se mora

napraviti izuzetak. Podneu zahtev. Raunam na vau po-drku.

PREDSEDNIK: Otvaram sednicu.LEANDR penje se na govornicu: Noas su uhap-

ena etiri lana Konventa. Znam da je jedan od njihDanton, imena ostalih ne znam. Ali, ko god oni bili, zahtevam da budu sasluani pred sudom. Graani, izjavlju-

jem: smatram Dantona istlim koliko i sebe samog, a neverujem da se meni moe uputiti ijedan prigovor. Ne e-lim da napadnem nijednog lana Odbora javne bezbednosti ili Odbora javnog spasa, ah osnovani razlozi bude umeni strah da bi lina mrnja i lina strast bile kadre das neara slobode otrgnu ljude koji su joj uinili najveeusluge. ovek koji je 1792. svojim energinim delanjeinspasao Francusku zasluuje da bude sasluan; on moradobiti mogunost da se izjasni kada ga optuuju za vele-izdaju. Veliko uzbuenje.

GLASOVI: Podravamo Leandrov predlog. JEDAN POSLANIK: Mi smo ovde u ime naroda; ne

mogu nas udaljiti s naih mesta mimo volje naih biraa.

6 Gcorg Bihncr 81


36/79

JEDAN DRUGI: Vae rei zaudaraju na leeve; uzeliste ih ironincima iz usta. Hoete privilegije? Sekira za-kona visi nad svim glavama.

JEDAN DRUGI: Ne moemo dopustiti naim odbo-rima da zakonodavce otru od zatite zakona i alju ih nagiljotinu.

JEDAN DRUGI Za zloin nema zatite; samo kruni-sani zloinci nalaze je na tronu.

JEDAN DRUGI: Samo lopue zabtevaju pravo na za-titu.

JEDAN DRUGI: Samo ubice ga ne priznaju.

ROBESPJER: Nered kakav ova Skuptina odavnonije videla dokaz je da se radi o velikim stvarima. Danasse odluuje hoe li neki ljudi odneti pobedu nad otad-binom. Kako moete toliko porei svoja naela da danasodobravate nekolicini pojedinaca ono to ste jue uskra-tili abou, Deloneu, Fabru? ta znai ta razlika u koristnekih ljudi? Marim li ja za pohvale koje neko izrie sa-mome sebi i svojim prijateljima?

Nebrojena iskustva su nam pokazala ta o tome tiebamisliti. Mi ne pitamo je li ovaj ili onaj ovek izvrio ovoili ono' patriotsko delo; mi pitamo za njegov politiki i-vot u celini. Leandr navodno ne zna imena uhapenih;itav Konvent ih zna. Njegov prijatelj Lakroa je meunjima. Zato Leandr navodno to ne zna? Zato to zna daZama Pransoa Lakroa moe braniti jedemo bestidnost. Iz-govorio je samo Dantonovo ime jer veruje da to ime uivanekakve privilegije. Ne, mi ne elimo privilegije, mi neelimo nikakve lane bogove! Aplauz.

Po emu je Danton bolji od Lafajeta, Dimurrjea, Br.isoa, aboa, Ebera? ta od onoga to se govori o njima nebi moglo da se kae i o njemu? Jeste li njih poteeli?Cime je on zasluio da bude ispred svojih sugraana? Dali time to su se izvesni obmanuti pojedinci i neki drugi,koji misu podlegli obmani, sjatili oko njega da bi, prateiga, potrali u naruje srei i moi? to je gore prevariopatriote koji su mu poklonili poverenje, to jae mora ose

titi strogost prijatelja slobode.Hoe da vam uliju strah od zloupotrebe jedne sileiji ste izvritelji vi sami. Viu kako odbori postupajudespotski, kao da poverenje koje vam je narod poklonioi koje ste vi preneli na te odbore nije sigurno jemstvonjihovog patriotizma. Prave se da drhte od straha. Ali, javam kaem, ko u ovom trenutku drhti, kriv je, jer nev.i

82


37/79

nost nikad ne drhti pred budnim okom javnosti. Opti aplauz.

Hteli su i mene da uplae; dali su mi do znanja datalas opasnosti koji se pribliava Dantonu moe zahvatitii mene.

Pisali su mi, Dan tonovi prijatelji nisu mi dali miramislei da bi seanje na jednu staru vezu, slepo verovanj :u pritvorne vrline moglo da me navede da ublaim svojurevnost i strast svoje borbe za stvar slobode.

Zato izjavljujem, nita me nee zaustaviti, makar sei oko mene stegao obru opasnosti koji se danas stee okoDantona. Svima nam je potrebno neto hrabrosti i neto

duevne veliine. Samo se zloinci i proste due plae kadvide kako pada njihova rojta jer znaju da e, ne bude lisauesnikog jata da ih sakrije, svetlost istine pasti nanjih. Ali, ako u ovoj Skuptini postoje takve due, u njojisto toliko postoje i herojske. Broj zlikovaca nije veliki;treba da pogodimo samo nekoliko glava i otadbina je spasena. Pljesak. Zahtevam da se Leandrov zahtev odbije.

Poslanici ustaju u znak opteg odobravanja.

SEN ZlST: Izgleda da u ovoj Skuptini ilma osetljivih uiju koje ne podnose re k r v . Neka ih nekolikoopti h razmatranja uveri da mi nismo nimalo okrutnijiod prirode i toka vremena. Mirno i nepokolebljivo sledipriroda svoje zakone; oovek koji se s njima sukobi bivauniten. Jedna promena u sastavu vazduha, jedno ras-plamsavanje telurne vatre, jedno kolebanje u ravnoteivodene mase, jedna epidemija, jedna vulkanska erupcija,

jedna poplava usmruju hiljade. ta je rezultat? Bezna-ajna promena fizike prirode, jedva primetna ako se imau vidu velika celina, promena koja bi protekla gotovo beztraga da na njenom putu ne ostaju leevi.

Ja sada pitam: zar duh u svojim revolucijama trebada postupa s vie obzira nego priroda ? Zar ne sme i ideja,ba kao i zakon fizike, da uniti ono to joj se suprot-stavlja? Zar se dogaaj koji menja itavo oblije moralneprirode, dakle oveanstva, ne sme kupati u krvi? Svetskiduh se u duhovnoj sferi slui naim rukama isto onakokao to se posluio vulkanima i poplavama u fizikoj. Odkakvog je znaaja da li je uzrok ovekove smrti epidemijaili revolucija?

Koraci oveanstva su spori, mogu se meriti samo vekovima; iza svakoga od njih podiu se grobovi genera

83

. ....... ..... ....... ..... 1.VlIMlirpJMTCrniU (iMflJIHOTri.N

1111 KO J I A I I (. 'I ' . M i l i l i


38/79

oiija. Otkrivanje osnovnih zakona, elementamlih naela,kotalo je ivota milione koji su pomrli usput. Nije lisamo logino da u vreme kada je hod istorije bri vei

broj ljudi, izgubi dah?Zakljuak je jednostavan i odmah sledi: poto su svistvoreni pod istim uslovima, svi su jednaki, da ostavimopo strani razlike koje je stvorila sama priroda; zato svimoraju imati iste prednosti i niko ne sme imati privile-gije, nli jedan ovek, ni manja ili ve'a grupa pojedinaca.Primenjena na nau stvarnost, ova reenica svakim svo-

jim delom ubija odreeni broj ljudi. etrnaesti juli, de-seti avgust, trideset prvi maj ti datumi su njeni inter-punkcijski znaci. Bile su joj potebne etiri godine da stekne primenu u realnom, telesnom svetu, dok bi pod uob'iajnrm okolnostima bili potrebni vekovi, a njenu inter-punkciju inile generacije. Treiba li se onda toliko uditito reka revolucije na svakom omoritu, na svakom no-vom zavijutku izbacuje svoje leeve?

Mi emo naoj reenici morati da dodamo jo neko-liko sporednih; treba li da odustanemo od toga zbog ne-koliko stotina leeva? Mojsije je vodio svoj narod prekoCrvenog mora i kroz pustinju dok se stara, iskvarena ge-neracija nije zatrla a on mogao da osnuje svoju dravu.Zakonodavci! Mi nemamo ni Crveno more, ni pustinju,ali imamo rat i giljotinu.

Revolucija ie nalik Pelijinim kerima; ona komadaoveanstvo da bi ga podmTaciila7~Kao zemlia iz talasa po-topa/ talio^cTse^oveanstvo elementarnom snagom svojihudova'podii iz krvavog kotla, kao da se prvi put raa.

Dugotrajan pljesak. Neki poslanici, ispunjeni oduevljenjem, ustaju.

Pozivamo sve potajne neprijatelje tiranije koji iromEvrope i irom itave zemaljske kugle nose pod svojomodorom Brubov ma da podele sa nama ovaj uzvieni tre-nutak.

Posmatrai i poslanici poinju da pevaju Marseljezu.

84


39/79

TREI IN

III, 1

LUKSEMBURG. ZATVORENIKA ELIJA.

Somet, Pejn, Mersije, Ero-Seel i drugi zatvorenici.

OMET vue Pejna za rukav: Sluajte, Pejn, moglobi biti tako, maloas mi se inilo da ste u pravu; mui medanas glavobolja, dajte da ujem neki od vaiih argume-nata, to e mi pomoi; strano mi je pri dui.

PEJN: Hajde, doi, filozofe Anaksagora, dau ti lek-ciju iz veronauke. N i k a k v o g b o g a ne ma , je r ili

je bog stvorio svet, ili ga nije stvorio. Ako ga nije stvorio,onda svet ima svoj razlog u sebi i boga nema jer bog po-staje bog samo zahvaljujui tome to u sebi nosi razlogsvekolikog postojanja. Ali, bog nije mogao stvoriti svet; jer, il i je tvorevina vena kao bog, ili ima poetak. Ako

je ovo poslednje sluaj, bog ga je morao stvoriti u odre-enom trenutku, znai bog je, poto je celu venostmirovao, u jednom trenutku morao postati delatan, znaimorao je pretrpeti neku promenu zahvaljujui kojoj sena njega moe primenti pojam v r e m e n a , a i jedno idrugo je u suprotnosti sa bojim biem. Bog, dakle, nijemogao stvoriti svet. Ali, poto mi veoma jasno znamo dasvet, ili bar da nae Ja postoji, i da taj svet, u skladu sonim to smo ve rekli, svoj razlog mora imati u sebi iliu neem drugom to nije bog, onda bog ne moe posto-

jati. Quod erat demonstrandum.SOMET: Da, uistinu, to mi ponovo daje svetlosti,

hval vam, hvala.

85


40/79


41/79

Uklonite nesavrenstvo, tek tada ete moi da dokaete boje postojanje. Spinoza je to pokuao. Mogue jeporei, zlo, ali ne i bol; samo razum moe dokazati da bog

postoji, oseanje se protiv toga buni. Upitaj se, Anaksagora: zato patim? To je stena ateizma. I najmanji bolnidrhtaj, makar samo u jednom atomu, stvorie naprslinudu itave tvorevine.

MERSIJE: A moral?PEJN: Vi najpre dokazujete boga na osnovu morala

a onda moral na osnovu boga! Sta vi hoete s tim vaimmoralom? Ja ne znam postoji li neto to je po sebi zloili po sebi dobro, pa ipak ne vidim da zbog toga treba damenjam svoj nain ponaanja. Ja se ponaam u skladusa svojom prirodom; to njoj odgovara za mene je dobro,to je njoj opreno za mene je zlo i to ne inim nego seod toga branim kad mi se isprei na putu. Covek moeda bude veran takozvanoj vrlini i da se opire takozvanomporoku a da zbog toga ipak ne mora da prezire svoje pro-tivnike, jer prezir je zaista alosno oseanje.

OMET: Istina, cela istina!

ERO: O, filozofe Anaksagora, moglo bi se, meutim,rei i ovako: da bi bog bio sve, on bi morao da bude isvoja sopstvena suprotnost, to znai savren i nesavren,zao i dobar, blaen i napaen; rezultat bi, naravno, bioravan nuli, jedno bi potiralo drugo, ne bismo doli ni doega. Raduj se, sreno si proao, moe i dalje mirno daoboava madam Momoro kao remek elo prirode, ona ti je bar ostavila ruin venac u preponama.

OMET: Najljubaznije vam zahvaljujem, gospodo.Odlazi.

PEJN: Jo nije uveren, na kraju e traiti miropomazanje, okrenuti stopala prema Meki i zahtevati da gaobreu, samo da ne promai pravi put.

Uvode Dantona, Lakroa, Kamija, Filipoa.

ERO pritirava Dantonu i grli ga: Dobro ti jutro! Trebalo bi da kaem: laka ti no. Ne mogu da te pitamkako si spavao. Kako e spavati?

DANTON: O, dobro, ovek treba s osmehom da leeu postelju.

MERSIJE Pejnu: Doga s krilima golubice! On je zligendge Revolucije; usudio se da udari na svoju maJkuTali0~na~7eT5niflaa od njega.

87


42/79

PEJN: I njegov ivot i njegiova smrt su jedna velikanesrea.

LAKROA Dantonu: Nitsam mislio da e tako brzodoi.DANTON: Ja jesam, upozorili su me.LAKROA: I nita nisi rekao?DANTON: Cemu? Udar u potiljak je najbolja smrt;

ili bi ti vie voleo da prethodno boluje? A zatim ni-sam verovao da e se usuditi. Erou. Bolje je lei u zemljunego izranjaviti noge trei, po njoj; vie volim da mi onabude jastuk nego amlica.

ERO: Bar neemo uljevitim prstima milovati obrazelepe gospe smrti.

KAMIJ Dantonu: Ne trudi se uzalud! Moe da plazil jezik do mile volje, ipak nee uspeti da njime oliesamrtniki znoj sa ela. 0, Lusila! Kakav je to jad!

Zaverenici se guraju oko novodoavih.

DANTON Pejnu: Pokuao sam da za svoju zemljuuinim ono to ste vi uinili za dobro svoje. Imao sammanje sree, alju me pod sekiru; neka im bude, neuposrnuti.

MERSIJE Dantonu: Davi se u krvi dvadeset dvojice. JEDAN ZATVORENIK Erou: Mo naroda i mo ra-

zuma su jedno.DRUGI Kamiju: Ej, general prokuratore svih fenje-

ra, tvoja popravka ulinog osvetljenja nije Francuskoj donela mnogo svetlosti.DRUGI: Ostavite ga! Te usne izgovorile su re m i

1o s t.

Grli Kamija, neki zatvorenici slede njegov primer.

FILIPO: Mi smo svetenici koji su otili da se pomolezajedno sa samrtnicima; zaraza je prela na nas, umiremo

od iste bolesti.GLASOVI: Udarac koji e vas pogoditi sve nas ubija.K AM U : Gospodo, veoma alim to nai napori nisu

doneli ploda; lei u pod sekiru zato to mi je kob neko-licine nesrenika naterala suze na oi.

88


43/79

III, 2

SOBA

Fukje-Tanvil, Erman.

FUKJE: Sve je spremno?ERMAN: Boga mi, teko e to ii; bez Dantona bi

bilo mnogo lake.FUKJE: Njega treba prvog na tapet.ERMAN: Prepae porotu, on je strailo Revolucije.

FUKJE: Porota mora da pokae vrstu volju.ERMAN: Znam ja pravi nain, ali time bismo prekr-ili zakonska formu.

FUKJE: Cujmo!ERMAN: Ne vui kocku nego izabrati nekoliko

tvrdih.FUKJE: Ta ti vredi. Tako emo dobiti jednoduno

seci za sve. Ima ih devetnaest. Dobro je to su na go-

mili. etiri krivotvorca, nekoliko bankara i stranci. Pi-kantno' jelo. To treba narodu. Dakle, pouzdani ljudi! Ko,na primer?

ERMAN: Leroa. Gluv je i nee razabrati ni re odonoga to optueni budu iznosili. Danton moe da promukne derui se, nita mu nee pomoi.

FUKJE: Vrlo dobro. Dalje!ERMAN: Vilat i Lumije. Jedan je veito u krmi,

drugi veito spava; i jedan i drugi otvorre usta samo daizgovore: k r i v ! 2'irar se dri naela da onaj ko jednomdoe pred tribunal vi'e ne sme da mu umakne. Renoden .. .

FUKJE: I on? Jednom je pomogao nekim popovima.ERMAN: Nemaj brige. Bio je kod mene pre neki dan.

Kae, osuenima treba pre pogubljenja malo pustiti krv,da ih proe volja za busanjem u grudi; ne moe da pod-nese to su tako pun.i prkosa.

FUKJE: Vrlo dobro, vrlo dobro. Dakle, uzdam se utebe.

ERMAN: Nee se pojakati!

89


44/79

KONSJER2ERIJA. h o d n i k .

Lakroa, Danton, Mersije i drugi zatvorenici hodaji tgore-dole.

LAKROA jednom zatvoreniku: ta je ovo, toliki nesrenici i jo u ovako jadnom stanju?

ZATVORENIK: Zar vam tandrkanje talj'iga to vozena giljotinu nikada nije kazalo da je Pariz klaniea?

MERSIJE: Jednakost zamahuje svojom kosom nadsvim glavama, lava revolucije tee, giljotina republikanizuje! Da li tano citiram, Lakroa? Na to se sa galerijerazlee pljesak, a Rimljani trljaju ruke; ali, oni ne ujuda je svaka od tih rei ropac jedne rtve. Poite jedan-put za svojim frazama do take u kojoj se materijalizuj uOsvrnite se oko sebe, sve ste to vi govorili; to je mimikakoja prati vae rei. Ti jadnici, njihovi delati i giljotina to je krv i meso vaih tirada. Gradili ste svoje si-steme kao Baja7.it. svoje kule, od ljudskih glava.

DANTON: U pravu si od svih sirovina danas jenajtraenija ljudsko meso. To je prokletstvo naeg doba.I moje telo stiglo je na red.

Evo, navrila se godina dana otkako sam stvorio Re-volucionarni tribunal. Molim boga i ljude da mi oproste,hteo sam da spreim nova septembarska ubiistva, nadaosam se da u spasti nevine, ali ovo sporo ubijanje sa svim

njegovim formalnostima jo je uasnije a isto je toliko neizbeno. Gospodo, nadao sam se da u vam svima pomoida izaete odavde.

MERSIJE: O, izai emo, i joi kako.DANTON: Sada sam s vama; nebo zna kako e se

ovo zavriti.

III, 4

REVOLUCIONARNI TRIBUNAL

ERMAN Dantonu: Vae ime, graanine.DANTON: Moje ime izgovorie Revolucija. Moj stan

uskoro e biti u nitavilu a moje ime u Panteonu istorije.ERMAN: Dan tone, Konvent vas okrivljuje da ste ko-

vali zaveru, zajedno sa Miraboom, Dimurjeom, Orleanom,

III, 3

90


45/79

sa irondincima i strancima, kao i s pripadnicima frakcijeLuja XVII.

DANTON: Moj glas, koji sam toliko puta podizao u

koifst narodne stvari, bez muke e odbaciti klevetu. Ne-ka se pokau bednici koj.i me optuuju i ja u ih zasutisramom. Neka dou ovamo lanovi odbora, odgovarausamo pred njima. Potrebni su i kao tuioci i kao svedoci.

Neka se pokau.Uostalom, ta je meni do vas i vae presude? Rekao

sam vam ve: moje utoite uskoro e biti nita vilo ivot mi je postao teret, neka mi ga slobodno oduzmu, jaeznem da ga stresem sa sebe.

E R M A N : Dantone, smelost je svojstvena zloincu, ne-vinome spokojstvo.DANTON: Privatna smelost bez sumnje zasluuje po-

kudu, ali smelost koja se poklanja naciji, ona smelost koju.sam toliko puta pokazao, kojom sam toliko puta izborioslobodu, najvea je od svih vrlina. To je moja smelost injome se ja ovde sluim za dobro Republike a protiv mo-

jih benih tuilaca. Mogu li da budem miran kad vidimkako sam oklevetan na najnii nain? Od revolucionara

kao to sam ja ne moe se oekivati hladna odbrana. Ljudimoga kova su od neprocenjive vreeknostl za svaku revo-luciju, na njihovom elu lebdi genije slobode. Znaci odo bravanja u publici.

Optuuju me da sam s Mersijeom, sa Dimurjeom, sOrleanom kovao zaveru, puzao uz stopala benih despota;od mene se trai da odgovaram pred neumoljivom, neuumitnom pravdom.

Bedni Sen iste, odgovarae potomstvu za ovu kle-vetu !

ERMAN: Pozivam vas da mirno odgovarate; setite seiVlaraa, on je sa strahopotovanjem stao pred svoje sudije.

DANTON: Poloili ste ruku na itav moj ivot, paneka se on sad uspravi i suprotstavi vam se; svaki od mo-

jih postupaka smrvie vas svojom teinom.Ne, nisam na to ponosan. Sudbama vodi nau ruku, alii

samo snane prirode mogu da budu njeni organi. Ja sam na Marsovom polju objavio rat kraljevstvu;

ja sam desetog avgusta udario na njega, ja sam ga dva-deset prvog januara dotukao i bacio kraljevima kraljev-sku glavu kao rukavicu. Ponovo se uje pljesak. Danton uzima akte optunice. Kad god pogledam ovaj sramnispis, osetim kako itavo moje bie drhti. Ko su ti koji suonog znamenitog dana, desetog avgusta, morali terati Dan

91


46/79

tona da se pokae? Ko su ta privilegovana bia od kojih je on zajmio svoju energiju? Neka istupe moji tuioci!Sasvim sam priseban kad to zahtevam. Razotkriu bednenitkove i sunovrati ti ih natrag u nitavilo iz kojeg nikadanije ni trebalo da ispuu.

ERMAN zvoni: Zar ne ujete zvono?DANTON: Glas oveka koji brani svoju ast i svoj

ivot mora nadjaati tvoje zvono. Ja saim u Septembru nahranio mladli nakot revolucije

raskomadanim telim a aristokrata. Moj glas je od aristo-kratskog i bogatakog zlata iskovao narodu oruje. Tajglas bio je orkan koji je lakeje despotizma sahranio podtalasima bajoneta. Glasan pljesak.

ERMAN: Dantone, glas vam je iscrpljen, suvie steuzbueni. Zakljuiete svoju odbranu idui put. Potrebanvam je mir. Zasedanje je zavreno.

DANTON: Sada znate ko je Danton jo nekolikoasova i on e usnuti u naruju slave.

III, 5Dilon, Lajlot, tamniar.

DILON: Mome, prestani da mi svetli tom nosinompravo u lice. Ha, ha, ha.

LAFLOT: I prestani da zeva, tvoj truli dah stvaramirisnu koronu oko tvog srpa.

TAMNIAR: Ha, ha, ha! ta mislite, moete li daitate pri njegovoj svetlosti? Pokazuje cedulju koju dri u ruci.

DILON: Daj ovamo! TAMNIAR: Gospodine, usled mlade meseine kod

mene je nastupila oseka.LAFLOT: Tvoje akire izgledaju kao da je plima.

TAMNIAR: Ne, nije, one su samo upile ono malo

vode. Dilonu. Moj srp je, gospodine, zaao kad se poja-vilo vae sunce; dajte malo kresiva a'ko hoete da se po-novo zaari, pa da moete itati.

DILON: Na, gubi se! Daje mu novac, tamniar odla zi, Dilon ita. Danton je uplaio tribunal, porotnici se ko-lebaju, publika guna. Guva je velika. Saka novaca, sna-na ruka hm, hm! Hoda gore-dole i povremeno naliva sebi iz boce. Samo da mi je da stanem nogom na ulicu.

92


47/79

Ne dam da me teik tako preko Iju. Samo da stanem naulicu!

LAFLOT: I na taljige, to ti je ista stvar.DILON: Mislil? Do njih iipak ostaje jo nekoliko ko-

raka, dovoljno dugakih da se izmere leevima ecemvira. Dolo je vreme da estiti ljudi podignu glave.

LAFLOT za sebe: Utoliko bolje, lake e ih pogoditi.Samo napred, stari; jo nekoliko aa i ja u moi da propevam.

DILON: Hulje, glupai, na kraju e giljotinirati i sa-mi sebe. Hoda gore-dole.

LAFLOT za sebe: ovek bi. boga mi, mogao opet da

zavoli ivot, kao dete koje sam sebi poklanja. Niisi estou prilici da tera incest sa sluajem, pa da postane svojsopstveni otac. Otac i dete u isti mah. Zgodan oblik edipovtine, nema ta!

DILON: Ne moe se narod nahraniti leevima; tre-balo bi da Dantonova i Kam.ijeva ena bace u narod asignate, to vredi vie nego glave.

LAFLOT za sebe: Jedino to ja sebi posle svega nebih iskopao oi kao Edip; mogle bi da mi zatrebaju da

oplaem dobrog generala.DILON: Ruku na Dantona! Ko je onda uopte sigu-ran? Strah e ih ujediniti.

LAFLOT za sebe: Ama, general je ionako izgubljen.Sta mari ako se popnem na le da bih se ispentrao izgroba?

DILON: Samo da stanem na ulicu! Nai u dovoljnoljudi, stare vojnike, irondince, bive plemie provaliemo zatvore moramo se sporazumeti sa zatvore-nicima.LAFLOT za sebe: Tja, naravno, to pomalo mirie nanitkovluk. Pa ta? to i to da ne probam? Dosad sam biosuvie jednostran. Savest e poeti da me grize, i to jeneka promena. Kao da je ba toliko neprijatno udisatisopstveni smrad!

Dojadilo mi je da stojim u redu pred giljotinom; e-kam i nikako da doekam! U mislima sam je ve sto putaisprobao. Izgubila je svaku pikanteriju, ak ni pomisaona nju nema vie nikakav ukus.DILON: Dantonovoj eni treba doturiti propusnicu.

LAFLOT za sebe: A onda ne bojim se ja smrti,ali se boj:im bola. Moglo bi opako da zaboli, ko mi jamida nee? Kau, dodue, da sve traje samo kratak tren;ali bol ima precizniju raunicu, on i jednu terci ju razloi

93


48/79

na sastavne elove. Ne! Bol je jedini greh, patnja.jediniporok ; ostau veran vrlini.

DILON: Sluaj, Laflot, kuda je otiao onaj momak?Imam novaca, moramo to da izvedemo. Vreme je da segvoe kuje, .moj plan je gotov.

LAFLOT: Odmah, odmah! Poznajem kljuara, govo-ri u s njim. Osloni se na mene, generale, izai emo izove rupe, za sebe, izlazei, ali tek da bismo kroili u dru-gu, ja u onu najprostramiij'U, koju zovemo svet, on u onunajtenju, za koju kaemo grob.

III, 6

ODBOR JAVNOG SPASA

Sen Zist, Barer, Kolo dErboa, Bijo-Varen.BARER: Sta pie Fukje?SEN IST: Drugo sasluanje je prolo. Zatvorenici

zahtevaju da se pred sudom pojave lanovi Konventa iOdbora javnog spasa; pozivaju narod da se pobuni zbogodbijanja svedoka.

ujem da je uzbuenje neopisivo. Danton parodira Jupitera i trese kovrdama.KOLO: Utoliko lake e ga Samson epati za njih.BARER: Ne smemo da se pokazujemo, .prodavaice

ribe i sakupljai starih krpa mogli bi da pomisle kakosmo manje impozantni.

BIJO: Narod po nekom instinktu puta da ga gaze,pa makar samo pogledom. Njemu se dopadaju takva be-stidna lica. Takva ela gora su od plemikih grbova, unjih je utisnut prefinjeni aristokratski prezir prema lju-dima. Svako kome su dojadili ti oholi pogledi s visinetrebalo bi da nam pomogne da raspalimo po njima.

BARER: Danton je kao ronati Zigfrid, postao je ne-ranjiv zahvaljujui krvi septembarskih rtava.

ta kae Robespjer?SEN ZIST: Gradi se kao da ima neto da kae.Porotnici moraju da izjave da su se dovoljno upo-

znali sa sluajem i da prekinu raspravu.BARER: Nemogue, to nee ii.SEN IST: Oni moraju nestati, po svaku cenu, ma-

kar ih mii zadavili vlastitim rakama. Smelo! Nlije nasDanton uzalud uio toj rei. Revolucija se nee spotaio njihove leeve; ali, ostane li Danton u ivotu, on e

94


49/79

je zgrabiti za haljine, a neto u njegovoj pojavi govorida bi bio kadar da siluje slobodu. Sen ista pozivaju na polje.

Ulazi kljuar.

KLJUAR: U Svetoj Pelagiji zatvorenici lee nasamrti, trae lekara.

BIJO: Nije potrebno, bez njega e delat imati, ma-nje posla.

KLJUAR: Ima i trudnih ena.BIJO: Utoliko bolje. Njihovoj deci nee biti potre-

ban sanduk.BARER: Svaki suica vi aristokrata utedi revolucio-narnom tribunalu jednu sedmicu. Svaki lek bio bi kontrarevolucionaran.

KOLO uzima jednu harliju: Neka molba, s enskimpotpisom.

BARER: To je sigurno jedna od onih koje bi voleleda mogu da biraju izmeu dasaka giljotine i krevetskihdasaka nekog jakobinca. Te gospe umiru poto .izgubesvoju ast, kao Lukrecija, jedino moda ne tako rano kaoRimljanka, nego na poroaju, od raka, ili pak od stara-ke slabosti. Ne bi moralo da bude neprijatno izgoniti ne-kog Tarkvdnija iz koje vrle devianske republike.

KOLO: Ova je prestarela. Madam trai da je ubije-mo. Kako se samo lepo izraava: tamniki zidovi pritiskaju je kao poklopac mrtvakog kovega. Sedi tek et-vrtu nedelju. Odgovor je prost. Pie i ita. Graanko,nisi dovoljno dugo elela smrt. Kljuar odlazi.

BARER: Dobro reeno! Ali, nije dobro, Kolo, da gi-ljotina pone da se kikoe, ljude e proi svaki strah.

Treba se uvati tih prisnih odnosa.

Sen ist se vraa.

SEN IST: Upravo sam primio jednu dostavu. Uzatvorima se kuju zavere, sve je otkrio neki mladi poimenu Laflot. Seeo je s Dilonom u istoj eliji. Dilon seizbrbljao u piu.

BARER: Presei e mu grkljan njegov poli rakije.Nee biti prvi put.

SEN IST: Pie da Dantonova i Kamijeva ena ba-caju novac u narod, dok se Dilon sprema da krene uoslobaanje zatvorenika i r.amerava da rasturi Konvent.

95


50/79

BARER: Bajka!SEN ZlST: Ali, mi emo ih tom bajkom uljuljkati u

san. U rukama imam dostavu, dodajmo tome drskost op-

tuenih, gunanje naroda, zaprepaenje porote i izvetaj je gotov.BARER: Da, poi, Sen iste, i iispredi svoje reeni-

ce u kojima svaka zapeta znai jedan pad sekire a svakataka jednu odseenu glavu.

SEN ZlST: Konvent mora izdati dekret da tribunalnastavi proces bez prekidanja i iz rasprave iskljui sva-koga ko sudu ne ukae dovoljno potovanja ili napravineki ispad i time izazove nered.

BARER: Ima nepogreiv revolucionarni instinkt. Tozvui sasvim umereno a ipak e postii cilj. Nee moida ute. Danton e morati da vrisne.

SEN ZlST: Raunam na vau podrku. U Konventuima ljudi koji su bolesni od iste bolesti kao Danton i bo-

je se da ih ne povrgnemo istoj terapiji. U poslednje vreme su se ohrabrili, povikae da su povreene forme . ..

BARER prekida ga: A ja u im rei: u Rimu je kon-

zul koji je otkrio Katalininu zaveru i zloince na mestukaznio smru optuen za povredu forme. Ko su oni kojisu ga optuili?

KOLO patetino: Idi, Sen Ziste! Lava Revolucije te-e. Sloboda e svojim zagrljajem uguiti slabie koji suhtel' da oplode njeno mono krilo, njegovo velianstvonarod ukazae im se kao Jupiter Semeli, praen gromomi munjom, i pretvorie ih u pepeo. Idi, Sen Ziste, pomo-i emo ti da koplje groma hitne na glave straljivaca.

Sen Zist odlazi.BARER: Jesi li uo re t e r a p i j a ? Na kraju e

giljotinu pretvoriti u specijalni lek protiv sifilisa. Ne bo-re se oni protiv umerenjaka, bore se protiv poroka.

BIJO: Putevi nam se jo uvek ne razdvajaju.BARER: Robespjer hoe da od revolucije naini

uionicu morala, u kojoj e giljotina sluiti kao katedra.BARER: Ili klupica za molitvu.KOLO: Samo to on na nju nee kleknuti nego po-

loiti glavu.BARER: I to e doi samo od sebe. Svet bi bio po-

stavljen naglavce kad bi takozvane poten jaine zaistamogle da veaju takozvane nitkove.

KOLO Bareru: Kad e ponovo navratiti u Klii?BARER: Kad doktor vie ne bude navraao k meni.

96


51/79

KOLO: Nad tim mestom, izgleda, lebdi vatrena ko-meta iji zraci saiu tvoju kimu?

BIJO: A kada je potpuno spre, ljupki prsti drae-sne Demali izvui e je iz futrole i obesiti niz njegovalea, kao repi.

BARER podie ramena: Pst! Pravozastupnik vrlinene sme o tome nita da zna.

BIJO: Imoptentni Muhamed!

Bijo i Kolo odlaze.

BARER sam: udovita! Nisi dovoljno dugo elelasmrt! Te rei morale bi da spre jezik onoga ko ih jeizgovorio.A ja? Kada su septembarski krvnici provalili u zat-vore, jedan zatvorenik zgrabio je no, progurao se meuubice i zario ga u grudi nekog svetenika. Spaen! Komoe da ga osudi?! Da se umeam meu ubice ili da sednem u Odbor javnog spasa, da posegnem za seivom gi-ljotine ili, za svojim depnim noiem? Ista je to stvar,samo neto malo zapletenija, a u osnovi nema razlike.

A kad je ve ubio jednoga, sme li i dvojicu, trojicui viie? Gde je kraj? To ti je kao sa zrnevljem jema. Ko-liko ini gomilu? Dva, tri, etiri, koliko? Hodi, savestimoja, hodi, petliou moj, pi pi pi, eto ti hrane!

A l i zar sam ja bio zatvoren? Bio sam pod sum-njom, to izlazi na isto; smrt mi je bila sigurna. Odlazi.

III, 7

KONSJERERIJALakroa, Danton, Kamij, Filipo.

LAKROA: Dobro si vikao, Dantone. Da si malo ra-nije hteo tako da se pomui za svoj ivot, sada bi mno-go tota izgledalo' drukije. Vidi kako se sve moe kadti nametljiva gospa smrt prie tako bestidno blizu da oseti kako joj bazdi iz usta.

KAMIJ: Bar kad bi silovala i krvavom borbom oti-mala svoj plem iz vrelih udova! Ali ovako , sa svim for-malnostima, kao na svadbi s nekom staricom sklapase brani ugovor, prozivaju svedoci, izgovara amin, a on-da se pokriva podigne i ona polako uvue u posteljusvoje ledene udove!

7 Goorg Bihner 97


52/79

DANTON: Kad bH to bila borba u kojoj se udara igrize! Ali meni se ini da sam pao' pod voenini toakpa mi hladna fizika sila sistematski otkida udove. Jezi-va, mehanika smrt!

K A M U : I onda lei sam, hladan, ukoen, u vlanom.isparenju trulei: a smrt polako isteruje ivot iz tvojihvlakana; moda trulimo pri punoj svesti!

FILIPO: Umirite se, prijatelji. Mi smo kao mrazovackoji nosi seme tek poto zima proe. Izmeu nas i cveakoje se presauje razlika je samo u tome to mi, kad naspresade, malo zaudaramo. Zar je to toliko strano?

DANTON: Perspektiva koja krepi duu! S jednog

ubnita na drugo! Teorija o boamsikion klasama, je li.?Iz prime u sekundu, iz sekunde u terciju, i tako redom? Ja sam sit kolskih klupa, dobio sam plikove od sedenja,kao majmun.

FILIPO: A ta bi ti?DANTON: Mir.FILIPO: Mir je u bogu.DANTON: U nitavilu. Uroni u neto jo mirnije od

nitavila i ako je najvii mir u bogu, nije li nitavilo taj

bog? Ali, ja sam ateist. Prokleta reenica: neto ne moepostati nita! A ja sam neto, to je nevolja! Tvorevina se toliko razuzurila, nigde nema nijednog

praznog mesta, svuda samo vrvi'.Nita je ubilo samo sebe, tvorevina je njegova rana,

mi smo kapi njegove krvi, a svet je grob u kojem onotruli.

Zvui aavo, ali u tome ipak ima istine.KAMIJ: Svet je veni Jevrejin, nitavilo je smrt, ali

smrt nije mogua. O, strano je ne moi umreti! Ne moiumreti, kao to kae pesma.

D ANTON: Svi smo mi ivi zakopani i kao kraljevisahranjeni u trostrukim, etvorostrukim kovezima pod nebom, u naiim kuama, u naim kaputima i kou-ljama.

Pedeset godina grebemo po poklopcu kovega. Da,spasen bi bio onaj ko bi mogao da poveruje u nestanak.

Smrt ne daje nadu, ona je samo jednostavniji obliktruljenja, dok je ivot zamreniji, organizovaniji, u tome je sva razlika!

Ali, ja sam na ovo truljenje navikao*; vrag zna kakou se snai u nekom drugom.

O, Julija! Kad bih iao s a m! Kad bi me pustila sa-mog! I kada bih se sav raspao, sav razloio u aku izmo

98


53/79

dene praine svaki moj atom mogao bi da nae mirsamo kod nje.

Ne, ne mogu da umrem, ne mogu. Moramo da zavritimo; morae da mi cede ivot iz udova, kap po kap.

III, 8

SOBA

Fukje, Amar, Vulan.

FUKJE: Vie ne znam ta da odgovorim, oni zahtevaju komis

Documents

Georg Bihner - Dantonova Smrt