Gurdjieff - Susreti Sa Izuzetnim Ljudima II

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Kad le se setim sada, nakon 5to sam viSe od polovine Zivota vei

q".'Yi"^kTi:"îl:H',;"'s,'mn:n*:il"i:JJiL"i#.1'Ji;de Zena, moram da Prlsresti niiednu PoPut n!e'

Da nastavim, merJutim, pridu o svom stari]e- d,t:gl P: ?,t-:: :*," 1"J;" L;"bovedskom, koj" s"tt't bio p':ckinuo' Ubrzo nakon mog

odlaska iz Konstantrt'opoil^ i on je napusti: q*.9' i dt.""5t'91:T:."t9

susreta ie proslo ".rttiirt""'gtJ i""'zinu^tiuludi pismima koja sam od

;;;;;;;J.il aou 11 ao tr io !^T' -'d.1tlT'.mani e-v ise info rmis an o to-

me gde ie bio i 5ta ga ie u koie vreme naiviSe zaokuplialo'

Naipre ie bio otptitu"o t'a ostrvo Ceilon' da bi zatim preduzeo pu-

tovanie rekom Ind, "tt"a"cl do nienog izvora' Nakon toga sam od n]e-

sa primao pir-^ i'nug"ti;;;' Baluizistana' I{afiristana' sve dok na-

!a orepiska nui"ano-"i ilr- t ^tnt od tada pa nadalie o niemu nisam

i.,i ,ti v.rti, a ni ma kakve pride' . , ,-,-:rL .-.,rnrrar'Bio sam ub.,ltttda ie poginuo na nekom od svoiih putovan)a' I

malo-pomalo sam se navikao na pomisao da sam z'auvek izgubio ovog

naibliZeg priiatelia, da bih iznenada' sasvim neodekivano' na niega

ponovo natrcao u rzuzetnim okolnostima' na iednom mestu u samom

srcu Aziie' oslednji susret sa dovekom

Da bih bacio viSe svetla na oval mol p

koii, po mom mislieil;;;;;-t'ii- ziuo-im okolnostima predsta-

vlla itleal na koji Ui 'J

u"atfo ugledeti' svoiu pridu ponovo moram da

prekinem kako bih nesto rekao o izvesnom dol'ovievu' koii je takode bio

L"-"m-o|;,1;"ttri i Jt"g' Ovai ie kasnrie postao strudniak u onom sto

ie naziva istodniadkom m"edicinom uopSte' a narodito u-oblasti tibetan-

ske medicine, u tntJ" i" Uio i naiveii sietski srudniak kada je red o po-

znavaniu deistva opffi" i ha5iia na ljudsku psihu i organizam' '

Jurija Liubouta'kog sam poslednii put sreo za vreme putovanJapo

centralnoi Azi1i, na LolJ t"rn posao zaiedno sa Solovievom'

KNIZ JUR]J UUBOVEDSKI

SOLOVJEV

Na desetak kilomctara od grada Buhare, koja je glavni gr:rcl Iluh:rr-skog kanata, Rusi su oko stanicc I'ranskaspiiske Zeleznice iz.gratliligrad po irnenu Nova Buhara.

Solovieva sam prvi put sreo u vreme kada sarn Ziveo u tolll lro\ronrsradu. 'lamo sam oti5ao pre svega da bih posetio mestil ne koiiml bihnrogao steii iscrpnijaznanj'ao muharnedanskoj religiji i da bih poscritrsvoje poznanike, derr,'i5e iz- Buhare koji su pripadali razliditim sektarna,rr nredu koiima ie bio i nroi veliki i stari prijatelj Boga-Edin. C)n u to vre-rrrc nijc bio u Buhari i niko nije znao kuda ie otiSao; ja sam, medutim,irnao razloga da radunam da ie se brzo vratiti.

Po dolasku u Novu Buharu sam iznajmio sobicu u ku6i jedne debe-lc.f evrejke koja je prodavala ruskifrua.i. U toj sobi sam Ziveo sa svojimvcrnirn priiateljcm, velikim kurdskim ovdarskim psom po irnenu Filos,lioji nrc ic devet godinir prratio na svim mojim lutanjima. Ovai Filos jc,rrzqred budi reieno, Lr svim selima i gradovima u kojirn sam boraviorrlrrz.o postajao duven, naroiito nrcdu dedacirna iz roga mesta, zahvalju-lrrii svorn talcntu da rni donosi toplu vodu za taliztajdi)nica i resrora-r r;r rr koje sam ga slao sa dajnikorn. Umeo je dak i da sa ceduljom koju bihrrrrr napisao ide i obavlja kupovine.

Nlislim da je ovaj pas bio tako neobidan da rni ne izgleda suvi5no da

1, 'i nralo vrenlena potroSim kako bih ditaoca upoznao sa njegovom ne-',r,rl<ida5njom psihologijorn. Opisa6u, u svakom sludaiu, nekoliko do-,'.r,l:r ja koji pokaz-uju asociiativnu o5trr:umnost njegovih psihidkih rna-

' r lt'strrcija.

Neito prc vrenrena o kom je red bio sam u gradu P iste ove Buhar-,l', ,rlrlasti da bih se sreo sa nckoliko dervi5a, pripadnika izvesnih sekti,| , ryi srr u to vrcme tamo Ziveli i kojc mi je Boga-F)din savetovao da upo-''r.rrrr. Prvi od spomenutih dog:rdaja se odigrao ncposredno po5to su

, 'r r ,lcr-vi5i napustili grad f; posle dega sam i ja odludio da se preselim u',',,,lrkllnd,

l;inansiiska sredstva su mi se bila istanjila, ral<o drr ic naivi5e s dirn. ' u r nogao dir ratunam nakon 5to platim sobu u l(ill'rlvrrnsrlrir.iu i p<l5to

' i,,rrirrr druge dugovc koje sam u P imao, bilo icztlc'scr kopciki. U, " ,"'r gradu novac nije nikako mogao da se zaratli, Irrrtlrrt'i tl;r jc sczonrr

t32

f{

r33

Susreti sa Luzetnim Ljudima KN[Z JURIJ UUBOVEDSKI

poljskih radova bila pro5la, rt da u tal<vom zabadenom mestu' daleko od

.v.opsk..iuilizacije, nije nimalo lako prodati nekakve urnetnidke ili za-

,r^rrk. tridarije. Ll Samarkandu je, sa druge strane, bilo puno Rusr i

drugih Evropliana; i sam sam, osim toga, predvidaiuii moguinost da

udein u Samaikand, bio dao instrukciie da mi iz'Ilflisa tamo poSaliu

novac.Posto nisam imao dime da platim put odludio sam da ovu razdalii-

nu, koia je iznosila oko sedamdeset milia, predem peSice' te sam tako

iednog lepog dana krenuo na putsa svoiim priiateljem Filosom' Pre po-

i^rt ^

iu-,."Ui za pet kbpef ki kupio hleba, a Filosu za drugih pet kopeiki

ovdiju.glavu. ovu zalihu h.".r" r-o trosili Veoma Stedliivo, tako da se

ne bi ba5 moglo re6i da smo bili zadovolini'Iduii tako. doili smo i do mesta na kome su se s obeiu strana puta

nalazili bostani,to iest povrtniaci. u mnogim delovima -Ii-rrkestana po-

stoji obidai da se ovakve ba5te iedne od drugih i od puta ograduiu zasa-

dima lerusalimskih artidoka, koje rastu vrlo visoko i gusto i koie mogu

da posluZe umesro drvene ili Zidane ograde. Idu6i putem naiSli smo bas

na tu vrstu ograde.

PoSto sam bio veoma gladan, odludio sam da iskoparn nekoliko ar-

tidoka. Pogleclao sam naokolo da bih se uverio da me niko ne vidi, i brzo

iskopao de"tiri artidoke, koie sam usput s velikim zadovolistvom poieo. I

Filosu sam dao komad da proba, ali on ga ie samo oniu5io i niie hteo da

iede. . ,' Po5,o smo stigli u Novi Samarkand, uzeo sam sobu u iednoi kuet

na perit'eriii grad"'i odmah oti5ao na poStu da vidim da li mi ie stigao

,,or,^. i, fit-l]sa. Niega, medutim, jo5 uvek nije bilo. Razmi5ljao_sam

kako da dodem do .,Jvca i odludio da ne5to zaradim praveii cve6e od

papira. Radi toga sam odmah poZuriou-prodavnicu da kupim hartiiu u

iloji, ^ti

po5to slm izradunao da za svojih pedeset kopeiki ne bih mogao

d^ ,labavi* ba5 puno, re5io sam da prosto kupim tantog belog papira i

malu kolidinu raznih anilinskih boia i da hartiiu oboiim sam' Na tai na-

din sam zaneznatntfsvotu mogao da nabavim materijal za puno papir-

nog cveia." L p.od"urrice sam otiSao u gradski Pa1\, gde sam se malo odmararr

u ,..t.'i drveia' Filos ie sedeo krai mene'Udublien u sopstvene misli'

posmatrao sam kako vrapci na drveiu lepr5aiu s grane na granu' 1 uzr-

134

vaju u ti.ini popodneva' Najcd.rm mi je na um pala jedna misao: ,,st.da ne poku.am da zaradim na vrapcima? Sarti kojirziveu ovonl mc.sruveoma vole kanarince i druge ptice pevadice; a 5toje vrabac gori od l<:r_narinca? "

. . U ulici koja je prola zilakrajgradskog parka nalazila se sranica za fl_jakere, na kojoj su kodijasi dremli i odm"arali se u svojim kolima na po-podnevnoj vruiini. otiiao sam do njih i iz konjskih repo*'" ise.,p^,, at"-ke koje su mi bile potrebnezazamk , koj. r".''r,"p."uio i rasporedio naraznim mestima. Filos me je svc urem" u.o*" paLljivo por_"r."o.Ubrzo se u jednu zamku uhvatio vrabac, koga samveo mapaLliivoizva_dio i odneo ku6i.

Kod ku6e sam gazdaricu zamolio da mi pozalmi makaze, o5i5aosrrm svog vrapca tako da po_obliku podse6a.r" k".r"iirr., i mastovito gaobojio anilinskim boiama. Vrapca sam odneo u Stari Samarkand, gdes:rrr ga odmah prodao kao specijalnog, .,ameridkog

kanarinca,, . Za nje_1r1r sam uzeo dve rubrje- 7 a rc pare sam odmah krlpio nekolir.o pa.ro-.;tavnih obojenih kavezai otada sam svoje vrapce zapodeo da prod"lemrr l<avezima' za dve nedelje sam procrao osamdeset ovih arneridkih ka-r r:tflnaCA. '

Prva ri ili detiri dana sam kad bih isao da lovim vrapce Filosa vodio',.r sobom; posle sam ga, medutim, ostavljao kod kuie, j*;.r,.t p.ro,lx)znat medu dedacima u Novom Samarkandu, pa nl gJgo-ii"

";it,lll,l:,,"

do gradskog parka, gde bi plalili vrapc" i ,-et"tl-l cta ih hva_

Onog dana kada sam.prestao da ga vodim sa sobom Filos je lttezao,,. Iirrie rano ujutru, da bi se vratio t& uvede, prljav i,.r*o.".r, i na mojl' r .vc'g.5vei2no spustio vrapca - naravno mrtvog. To se svakodnevno1 " 'r r:rvl jalo; odlazioje rano ujurro i uvek je donosil i na moi krever osra_' l1.ro rnrtVo$ vrapca.

Nisam rizikovao da se u Samarkandu duirc zadrLim. Bojao sam se, I r lri.vrag mogao da odnese Salu i da bi moglo da sc dogodi d^'r..r"ki od" " '1ih arneridkih kanarinacaskvasi na kisi,-iri pak da ,-,i' s" pr.rht"J" ,., \ r )rnc kavezu.okupa.u vodi koju su mu dali za yti(c.n rr.t t i swar.roLi l' ' l"zve' jer bi se moji ameridki kanarinci pretv<lrili rr lr.dnc, olilzrne, 'r'' rli:rZene vrapce. Zbogtogasam poZurio ia odcrn tlol< rrri ;"i,rZ.^-;rS!| |\':l-

135

1T

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKISuggti sa Izuzetnim Ljudima

Iz Samarkanda satrr otis:u) u Novu Buharu, gde sam se nadao da iusresti svog prijatelia, dervisa Boga-F)dinrr. C)seiao sam se kao bogatas,

buduii da sam u dZepu intao sto pedeset rubalia, Sto ie u ono vreme bila

orilidno velika suma.U Novoi Buhari sam, kao Sto sam vei rekao, uzeo sobu u ku6i debe-

leJevrejke koja je prodavalakaas. Soba jc bila nenamc5tena, a preko no-

6i bih umesto kreveta u uglu prostro dist darsav na korn sam spavao bez

jastuka. -Ib nisam radio samo zbog Stednie. Ne moZe se, dodu5e, poreiida ie takav nadin spavanja veoma ieftin, ali ia sam to dinio pre svega zato

5to sam u ovom periodu svog zivota bio verni sledbenik ideia duvenih

indijskih jogija. Istovremeno moraln da priznam da u to vrerne, dak ni

kad sam bio u velikoj materiialnoi oskudici, nisam n-rogao da se liSim

luksuza da spavam na distom darSavu i da se uvcde istrljam koloniskorn

vndom, koja ie u sebi morala da sadrZi bar 807n alkohola.

Pet ili deset minuta po5to bih legao, nakon 5to bi po Filosovoi radu-

nici trebalo da sam ve6 zaspao, i on bi doSao da se spusti krai mene na

ovaj moj improvizovani krevet, uvek sa one strane na koioi su mi bila

Ieda. Kraj uzglavlja ovog "super-udobnog" kreveta nalazio se iednakozgodan mali stodii nadinjen od knjiga, koie srr trile medusobno dvrsto

vezan. ka.raporn i koje su se ticale tema za koie sam u konkretnom peri-

oclu bio narodito zainteresovan. Na ovaj originalni stodi6-biblioteku

stavljao sam sve ono Sto bi mi tokom noii moglo zatrebati - petroleiku,

notes, pra5ak protiv buva i slidno'

Jednog jutra, nekoliko dana po dolasku u Buharu, na svom sam im-

provizovanom stolu naSao veliku ierusalimsku artidoku. "BaS je davo ta

gazdarica!" seiam se da sam tada pornislio. "Iako ie onako debela, dula

iu joi toliko istandana da ie odmah naniulila da sam slab prema ierusa-Iimskoj artidoci." Plod sam poieo s velikim zadovoliswom'

Da mi ie artidoku donela gazdarica bio sam ubeden naprosto zato

5to niko drugi osim nje niie ulazio u sobu. stoga sam ioi istog dana kad

sam je sreo na hodniku samouvereno zahvalio, pa sam se dak malo i na-

Salio. ona mi ie, medutim, jasno dala na znanie da o svemll tome ne zna

ni5ta.Narednog jutra sam ponovo na istom mestu naSao ierusalimsku ar-

tidoku, i mada sam je poieo sa ni$ta manjim zadovolistvorn ozbilino sanr

se zamislio oko misterioznog nadina na koji se pojavila u mojoi sobi.

136

I(oliko je tek bilo rnoje zaprepaiienje kad se isra srvar ponovir:r itre6eg d.anal Ovog pura sanr dvrsto re5io da sprovedem istragu i l.l,rust:rnovim ko me to zbunjujc rakvom prijatnom 5alom; nekolikir d,rrr;r,medutim, nisam mogaoniSta da urtr.rlui-, mada sam artidok'sval<rgdana bez izuzetka nalazio na istom mestu.

Da bih swar koja mc je sve vi5e clovodila u nedoumicu najzad razje_snio, jednog jutra sam se sakrio iza bureta u hodniku u kome je previre.kaar.Ubrz.o sam ugledao Fllosa kako se oprezno bunja kraj bureta, sakrupnom jerusalimskom artidokom u ,.,bi-". USao je u ,,'oju sobu istavio je na mesto na kome sam ih obidno nalazio.Ot^d ,"_ podeo darra Filosa budno nrotrim.

I(ad sam se narednog iutra spremio da izadem iz kuie F-ilosa sarn1,1,"q51? po levoj srrani glave, Sto je za nas dvojicu znatrloda idem ne_sde daleko i da ga ne vodim sa sobom.

Napolju sam, medutim, rek malo odmakao, da bih se zatim vratio uProdavnicu.preko puta ku6e u kojoj sam sranovao i odatre zapodeo bud-rro da motrim na vrata.

Filos je ubrzo iza5ao, osvrnuo se unaokolo i upurio ka pijaci; kriioms:rr. krenuo za njim. Na pijaci je u blizini gradske urg",riJt bil;;"""rrrrlxovizovanih radnji i puno sveta. Sp^rro sam Filosa kako se mirnolirci_e kroz gomilu i nisam ga ispuStao i z vjd,a.

Po5to je dolao do jedne prodavnice osvrnuo se oko sebe, i kad je bio",rq'trran da ga ni(o ne gleda brzo zgrabiojednu jerusarirnsku artidJku iz' li:rl<a na podu i dao se u trk. Kad sam se vratio kuii, artidoku sam nasao

":r rrobidajenom mestu.

, j]th":y joS jednu psiholo5ku osobinu ovog neverovatnog psa.l":rrl bih odlazio od kuie, a njega nisam vodio r" rJbon, obidno iJG.zô' ;1r.cd vrata i dekao da se vratim. Dok mene nema u sobu j" -og"o ,u"-

l"'; t I rr ude, ali zato Filos nikoga nij e p.itao da iz njeiria". ai." uipr*tiI r, Po2eleo da sobrr n"qur,.i lrr." l:go Sto se ja vrnrim. ovaj bi ogro,rlni1' r" t'trei'ao i iskezio zube, Ito ie bilo dovoljno da svrrl<orl srr"rr".,, ,....r, t( u pete.

lspridaiu vam, recimo, jedan dogad ajvezanz.arrrog zaisra istinskog1" 'l''jnog prijatelja Filosa koji se takode ocrigrao rr N,iv,,j rJuhari. Dan| 'r

( toga jc nekakav Poljak, vlasnik onoga 5to-sc . to vr(.lro rr:rziv;rl' pu_rrr;rtt:i'l bioskopom, na savet meitana doiao k ,rcrri, P,it, 1., .,.t ,iiih

Susreti sa lzuzetnim Ljudirna

t

KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI

duo da sam ja iedini u ol<olini koii bi mogao da mu popravi iedan,od nie-

gova dva konieinera za acetilen, koji je ovim putuiuiim zabavliadima"bio

neophodan za proiektovanie njihovih filmova' Obeiao sam mu da

iu ubrzo navratiti kad budem imao vremena i popraviti mu konteiner.

Ispostavilo se, medutim, da ie sutradan nakon ovog naSeg razgovo-

ra Poljak primetio da mu gas curi i iz drugog konteinera, pa ie po5to se

uplaSio d" ui -u zbog rog mogla propasti ditava naredna predstava od-

ludio da ne deka da dodem, u"Z d" mi konteiner donese sam. Kada je vi-

deo da nisam kod ku6e, ali da su vrata otvorena, reSio je da teSki kontci-

ner ne vuee natrag sa sobom' vei da ga ostavi u mojoj sobi'

Toga jutra ,"i bio otiSao u Staru Buharu, gde sam nameravao da

poseti; izvesnu dZarniiu' a poSto se, narodito medu sledbenicirna rnu-

iramedanske religiie, smatrada ie ulazak pasa u hramove i niihova dvo-

riSta veliko svetJgrde, Filosa sam morao da ostavirn kod kuie' i on ie

kao i obidno leZao Pred vratima.

Tako !e i ovog pnt", po svom obidaiu, vlasnika puruieieg-bioskopa

pustio da u sobu ide, ali da iz nje izade - ni zai,ivtt glavul Nakon Sto ie

pr. pur^ bezuspeSno pokuSao da ode, siroti Poliak ie morao da. se pomi-

.i , iir. da sve do kasno uvede, kada sam se ia vratio, ostane da sedi na

podu u moioj sobi, bez hrane i bez vodc i sve vreme se nerviraiuii'

-Ilko sam, eto, ziveo u Novoi Buhari... u to vreme sam, takode, za-

podeo i da se ozbilino bavim izradom veStadkog cveia' da bih zaradio'.,ou"., a i zbog raznih drugih pogodnosti koie mi ie to donosilo' Kao

prodavac ovof cve6a s"- -og"o da udem gotovo na sva nesta u Buha-

ii t ol^ ,.t -e i"orri-ala, a i prihod od ove trgovine ie, sem toga' u ovo do-

ba godine cibeiavao da 6e biti dobar'

BliZioseUskrs,apoznatojedastanovniciovihkraievasvojesobeitrpeze za Uskrs vole ia ukrasavaiu cveiem' Te godine se' 5tavise' hri-

Sianski Uskrs skoro poklapao sa odgovaraiuiim ievreiskim praznikom'

, fosto se sranovnibivo Nou" i izvesnih delova Stare Buhare sastoialo

D;venstveno od liudi ovih dveju veroispovesti, potraZnia za veStadkim

cvedem je bila narodito velika'

Naf izbilinif e sam prionuo na posao, rade(i noiu i daniu' i prekida-

iuii ga r"*o ..,[o kat<o bih posetio svoie priiatelie dervise' ili kako bih'

ponekad kad sam uvede bio umoran, otiiao da malo igram bilij:rr rrobhZ.njoj kafani. u rnladosd sarn ovu igru voleo i bio sam"u njoj priiic*.,rve5t.

Jedne vederi sam, ba5 na Veriki dervrrak, otisao da igram birif er P.-5to sam zavriio posao. Iznenada, iz druge sobe se zadu'ia velir<a brrkr igalama. Bacio sam svoj stap i otrdao tamo, da bih vicreo kar<o dctv,ric:rljudi tuku jednog.

. Mada ih nisam poznavao i mada nisam imao pojma o demu se radi,

pohitao sam u pomoi gnom jednom koji je bio Zitva njihovog napada.u mladosti sam bio odulevljen japanskom boriladkorn v.stirlmiziu--dZicu i hivencijanskomJiz-les-lo, i uvek sam se radovao mosuinosti dasvoje p'znavanje ovih veitina negde primenim. Thko ,"- ,! i sada, na-prosto tzzabave, Zustro umcSao u tudu, tako da smo nas dvojica, n"tn n^,i ja, svojim protivnicima ubrzo dobro pokazali i narerali ih u bekstvo.

U to vreme je Nova Buhara bila jo5 sasvim nov grad. Stanovni3woyl.sastoia lo.od m nogih.sl uda j no okupl ien ih elemena-ta, nred u koi i ma jelrilo i dosta ljudi iz Rusije poslatih u progonstvo, koji su Ziveli pod poli-t'iiskim nadzorom, na takozvane ,.vudie karte".-lo je bila Sarena gomila rjudisvih narodnosti, ocl koiih su neki ima-Ii proSlost koja ih tereti, dok je pred drugima, moZda, bila buduinost.Nledu njima je bilo kriminaraca koji su vei odsruzili kaznu, a takode iPrrno ljudi u politidkom progonsrvu, koji su ramo poslati bilo sudski,lrilo adminisrrarivnim naredenjima, koia su u ro vreme u Rusiii bila u',irirkoj uporrebi.

okolina i uslovi' kojima su ovi prognanici Ziveri bili su rako bedni,r l:r su svi bezizuzetkas vremenom podinjali da piju; dak su i oni koji ra-'

r ijc nikada nisu pili, niti su pakzato imari naslednih predispozicija, sa-,\'rrn_spo,nrano i lako podlegali ovoj op5toj tendenciji.

. . . DruSwance u diju sam se rudu urne5ao pripadalo je ovoj karegoriji.

N:rl<rrn tude sam Zelco da svog "saborca" oipratim r<riei, izstraha da bi"r se na puru do tamo moglo nesto neprijatno dogodiri, ali isposravilo''' ,lrr Zivi na istom nlestu gde i ostala detvorica - u

'rr;lrritcnim vagoni-',r,r .a 7-eleznidkoj pruzi. Posto je vei bio mrak, .i.s,rrr lr()r.lrr() nibtatdru-r1" tl, da mu predloZim dapode sa mnom mojoj krrc.i, it. ii i Prihvatio.Moj novi poznanik - a to je bio Solovjev - bi. jc j,,i rr't.k rrrl:rrl ir_' ' li' ;rlije bilo odigledno da je vei podeo da pijc. Iz t,i..,l jt. iz:r!;r, priritr<r

Susreti sa lzuzetnim LjudimaKNEZ JURJJ UUBOVTDSKI

isprebijan; lice mu ie bilo svo natedeno, a na iednorn oku ie imao gadnu

-oari.rr. Narednog iutra mu ie oko oteklo i gotovo se zatvorilo' pa sam

g" "i.ai" da ne idJi'da ostane sa mnom dok se ne oporavi' utoliko pre

3to su ve6 bili zapodeli uskrSn!i praznici i 5to ie prethodnog dana bio za-

vrSio sa porlo*. N" V.liki peial ie nekuda otisao' ali se vratio da bi no6

proveo kod mene.

Gotovo ditavog narednog dana sam morao nekuda da iurirn' Mo-

rao sam da isporuEim cveie *narud

e\o za Uskrs' Nisam imao slobod-

nog u..*.rra sve do uvede, a poSto ovde nisam imao hriSianskih pozna-

nilia i.risam imao gde da odeL tta proslavu, kupio samkulit' pash.u'(are'

na iaiai sve drugJ 5to ie uobiiaieno z ovai praznik' kao i malu bocu

votke, i sve to Poneo kuii.Solovjeva .rir^.., zatekaopa sam' p-o5to sam se urnio i uredio - ni-

,o,o i-ô drugo odelo 'la bih it presvukao - sam otiSao na vedernie bo-

g;ri"2."1.,, Jrku.t. Kada sam d-o5ao natrag, Solovjeva sam.zatekao ka-

to u.e ,p"u". posto u sobi nisam imao stola iz dvorista sam tiho, kako ga

ne bih uznemirio, doneo iedanprazansanduk' koii sam prekrio.distim

darSavom i po niemu po,.d"o sve 5to sam kupio zapraznik' da bih tek

onda pozvao Solovieva.B'io je veoma iznenaden prizorom koii mu se ukazao i veoma ie ra-

do pristio da se pridruZi ovoisvedanoi vederi' Ustao ie' pa smo zaiedno

seli za "sto"' on na moie kniige, aianaprevrnutu kantu'"--

N"1pr" sam svakom. oi i"t dvoiice nasuo po daSu-votke' ali on fe'

n^ôii t prepaSienie, o<lbio da ispiie i.zahvalio se' Votkl-tiT rypi"

sam, a'soloviev ie podeo da f ede' Filos' koii ]e prisustvovao .ovo1.Pro-

,l"ui, dobio ie <luplu porciiu' dve ovdiie glave' Sedeli smo u tiSini i ieli'

Ourl Urf.rr'niie tio radostan ni za mene ni za Solovieva' Seiaiu6i se

Doznatih prizora porodidnih proslava ovog praznika' podeo sam da

i;;;ffi ; ,vo1o'l porodici koia ie ostata dateko.. S.oloviev ie 1at<joi1nedemu razmi5liao, iako da smo prilidno dugo sedeli ne progovonvsr nr

redi.Sasvim iznenada, Soloviev ie, kao za sebe' uzviknuo: "Pomozi mt'

o, Corfoa., da seiaiuii se ove vederi nikada viSe ne budem u staniu da

pii.* Li otrov koii'me ie doveo do ovakvog Zivota!" U,iutao ie' da bi

neSto zatim sa neuteSnim gestom promrmljao'iEh'"'ia!" i zapodeo dr

mi prida o svom Zivotu'

140

Ne znam 5ta je to na njegrr osravilo takav utisak. Da li ga je Uskrspodsetio na daleke i drage uspomene, na vreme kada je jo5 uvek bio do-vek, ili je pak u pitanju bio prizorpaZljivo postavljenog stola i neodcki-vano slavlie, ili pak oba zajedno? Sta god bilo da bilo, otvorio mi le svo-ju du5u.

Ispostavilo se da ie Solovjev nekada bio poitanski sluZbenik, ali daie to postao sasvim sludaino. Poticao je iz trgovadke porodice u samari,u koioi je njegov otac imao detiri velika mlina. Maika mu je bila iz osiro-maSene plemiike porodice. obrazovanje je stekla u jednoi skoli za ari-stokratiju, a vaspitanje koie je deci pruzila sastojalo se iskljudivo odudenja kulturnog ophodenja i pravila lepog ponaianja; to je bilo sve di-rne im je punila glavu.

Otac mu gotovo nikad nije bio kod kuie, polto je vreme provodiorr svojim mlinovima i trgovinama Litom. Bio ie, itaviSe, navikao da pi-ic, pa bi se nekoliko pura u godini redovno nedeliama opijao. iak itrezan je, medutim, prema sinovljevim redima, bio .,nepodnoSljiva

lltdala".Ovi njegovi roditelji, od kojih je svako Ziveo svoi Livotiirnao sop_

stvena interesovanja, medusobno su se samo podnosili. Solovjev leir.ao i mladeg brata, i obojica dedaka su iila u drZavnu skoru. Roditeljisrr dak, kao 5to to biva, medusobno podelili i decu. Stariji sin je bio mai-. irr. a mladi odev rnilienik, i zbog toga je dcsto dolazilo do scena. otac se.'lrrrijem sinu nikada nije obraiao bez neke vrste podsmeha, rako da ser r r cdu nj ima posrepeno razvllo svoj evrsno neprij arelj swo. Mai ka, koioil( rrruz davao novac zaku(ne troikove, Solovjevu je svakoga meseca,l:r'ula izvesnu sulrru. Njegovi apetiti su, rnedutim, s godinama narasli,r Prihodi mu nisu bili dovoljni da bi platio svoje udvaranje devojkama.Ir tlrr.put je od majke ukrao narukvicu, i prodao je kako bi kupio neka-l,.rv poklon.

l(ada je otkrila 5ta se dogodilo maika je ovu kradu prikrila od oca;, ,r r jc, nredutim, i dalie krao i otac mu je jednog dana, kada je za to d,o_'rr,rr, priredio veliku scenu i oterao od kuie, mada rnu lc kasniie, na za-,r, irn:rnje majke i nekih rodaka, ipak oprostio.

I(ada je Solovjev i5ao u peti - odnosno pretlxrslccl.ji rrrzrcd, u grad' 1.,.le su Ziveli je doSao cirkus, i on ie potpuno izgrrlri. gl:rvrr za al<ro-l' rtlii.jorn na konju po imenu Vcrka. Kada ic cirl<rrs pl't'i:r, rr ( r:rrici. i

L

l4l

lusletr sa lzuzetnim Ljudima

on ie krenuo za niim,poSto ie prethodno od majke nekakvim laLima rz'

mamio novac.{-J to vreme ie vei bio zapodeo da piie' U Caricinu ie doznao da se

dotidna Verka spetliala s poiudnikom koniidke policiie,.i iz. revolta je

podeo da se opiia. Podeo ie da zalazi u ludke krdme, gde ie na5ao puno

slidnih drugova.To-. i! do5ao krai kad su mu iednog lepog dana dok je bio pif an

ukrali sve 5to ie imao, tako da se naSao bez prebiiene Pare u nepozna-

tom gradu, a niie se usudivao da se iavi svoioj porodici'

FoSto f e postepeno rasprodao sve lidne swari i odelo' naizad ie bio

prinuden ia i od.i,r koiu ie nosio zamenizaobidne rite, te ie tako u pra-

vom smislu redi zapao medu izop5tenike iz druStva'

Glad ga ie prisiiila da se zaposli u ribarnici, a zatim ie ilreniaiuii po-

,lou., ,"jJd.ro sa drugima poput niega, dospeo u grad Baku' Tu mu se

sudbina malo nasmes-ila. N.fo *' ie dao odelo, i po5lo mu ie za rukorn

da postane telefonista u okrugu Balahna''N.d^6. koie ie neposredno pre toga preZiveo navele su ga da se za-

misli, tako da ie podeo marliivo da radi' Jednoga dana je sreo.nekog iz

Samare ko ie, poito ie duo ko ie on, to iest iz koie porodice potide' odlu-

dio da mu pomogne da popravi svoi poloZai'

PoSto ie bio iavrSio peii razred, Soloviev !e dobio mesto pomoini-

ka u PTT sluZbi u Bakuu, pod uslovom da nekoliko prvih meseci radi

besplatno. Nakon toga ie d'obio poltu u Ku5ki, gde ie radio kao sluZbe-

nik. PoSto seuzdrLaito od piia, poilo mu ie za rukom da se pristoino

obude, pa dak i da u5tedi ne5to novca'

Kada ie napunio dvadeset i jednu godinu od voinih vlasti ie dobio

poziv zauoitf.". To ga ie obavezivalo.da s.e vrati u svoi rodni grad' te ie

io dolasku u Samari odseo u hotelu i iavio se maici' Ma]ci' kojoi.ie i do

iâ" pir"o, bilo ie clrago 5to ioi ie sin odigledno okrenuo novi list i poKlo

jol ii za rukom da oca izmoli da mu oprosti'

Solovieva su ponovo primili u kuCu, a otac mu ie' kada ie video da

se sin urazumio, tio zadovolian 5to niie ispalo gore i lepo ie postupao

prema niemu.' Posro se priiavio za voisku, Soloviev je dobio voini pozig ali ]e s ob-

zirom da ie bio ielegrafista morao nekoliko rneseci da prideka dok ga nc

poS"f;" na odsluZeije, po5to ie regrute niegove kategoriie rasporediva-

t42

,,.:;.;,;l;'" uo."u. .lirr<., je n.u" o,,,*.r":;:;:1.::::

diteljima, da bi ga zarim rrsp,reJili u posransku sluZbu Zeleznidkoe rre-taljona.zadui,enog za transkaspijsku Zeleznicu, koja je ., ,o u.",.,r.: 1.,auvek bila pod vojnom upravom.

. Kala je stigao na odredilre i poito je odsluZio nekoliko obavcz'irr

nedelja kao obidan redov u drugoj deti, dodeljena mu je rakozva'e riî-ia I(u5ka, ali se ubrzo zatim razl>J,reo od Zutice, pa su ga posrali u b.rrri-cu u Nlervu, gde je bila sracionirana njegova eeta. t<aja se opor"uio pu_slali su ga u glavni 5tab bataljona u Saiarkandu, a zati.r i u ra'roSnju'ojnu bolnicu, kako bi ustanovili da li je i dalie sposoban ,, uoj,.usluZbu.

u glavnoj bolnidkoj zgradi u kojoj je sorovjev bio srneiten narazirase, takode, i zatvorska bolnica. Setajuii kroz hodnik i povremeno raz-g:ly"Tiy:i kroz prozorti1 sa zaworenicima, Solovjev se s jednim odnjih, Poljakonr optuZenim za falsiflkovanje novca, i sprijateljio.

.. I{"9"

-ru. 91 z.bog slabog_ zdr avljaoslobodili vojske, i kada' j e bio ot_pu5ren iz bolnice, zatvorenik ga je zamolio da jednom n;.gouu_ f.ilr_t clju koji je Ziveo u blizini sranice odncse pismo. rJ znakzlhval'osti stojc prinrio ovo pis'ro, poljak mu jc kribom dao bodicu .,"t"t u. fi"u"tt'fnosti, objasnivSi mu da ova rednosr moZe da se koristi za falsifikova_rric zelenih novdanica od tri rublje - ari ni jednih drugih - i da se ro radirr;r sledeii nadin:

Na obe srrane nor,,danice se prisloni specijalan papir nakvaSen,\'orn tedno.iu i sve se dobro pririsne knjigo-. I("g"tlvi f<oji r. rr" ourl,':rr*in dobiju sa obeju srrana daju tri iti fJtiri dobri kopije: - -

,U centralnoj Aziji, gde ljudi ruski novac ,r. por.r"i, ba5 dobro,

( l\':f l(vc no'"'danice je bilo veoma lako proturiti. Solovjev'je ov:ai;;;._l'.rl< rrajpre isprobao iz radoznalosti, aii se zatim,'.por..irro p;; ";g.,t, ce poii kuii, na5ao u.novdanoj oskudici, pa je bez nekog n'aroiitogrrzilia prorurio maiu kolidinu sopsrvenih tatiitikata.

li<ld kuie. su ga lepo dodckali, a otac je insistirao da osrane i da mu| ,, ,r rrrrZe u poslu, kao Sro je to dinio njegov inladi brat. Srlovjcv 1. p.irt"o,r , rt:rc ga je poslao u nove mlinove, negde izvan Sa'r:rrc. f 1,.,1., ,.,_,Jaurir,.,r r rli,. 5to je nekoliko meseci radio, podeo da se dos:rdrr jt., 1r,,1.:,, t"Znyi ,"i "iilrr skitaladkim Zivotom otisao ocu i iskren' rrrrr rcr<:r. r-rrr 'iic .c'rrrr t dr izdrLi. otac ga je pustio da idc, pa nru jc i.:rk i rr;r, trrs(rr ll;rr-;r.

r43


Nakon ovoga, Soloviev ic otiSao u N'Ioskvu i u St' Petersburg' po-

novo ie zapodeo"d" piie, i konadno ie piian stigao i u VarS-avu' 1il ie. bilo

oko godinu drna .,ako.t Sto su ga otPustili iz voiske' U Var5avi ga je na

ulici"zaustavio nckakav dovek, z-a koga se ispostavilo da se radi o onoln

zatvoreniku koga ie upoznao u bolnici u Samarkandu' Izgleda da ga ie

sud bio osloboJio' pa se vratio u Var5avu, pre svega zato da bi nabalio

rrapir i mrSinu ze Stamprnie novtanica' koic ie narudio iz Nemei'ke'

bolu^" ie Solovieva da ie niim ude u ort:rklttk ida Inu u Bulrrri Pomog-

ne u njegovom "Poslu".

Solo*vieva je ova moguinost za nezakoniru' ali laku zaradu dovela u

irt .,S"r-,i..'Oti(ao ie., B,ih^"t da bi tamo pridekao svog ortaka' ali^Poli-

ski falsihkat or sezadrLtou Var5avi gcle ie oiekivao svoiu maSinu. Solo-

u|"u 1..,"r,^vio da piie, proierdao ie onorovca 5to mu ie bilo ostalo' na-

5ao je nekakav posao nai'eleznici,i tu je kada sam ga upoznao bio radio

ve6 tri meseca, sve vreme ne prestaiuii da piie'

Solovievlieva iskrena prida me ]e duboko dirnula' LJ to vreme sam

vei puno znao ohipnozi, t"tto tl" sam poSto doveka dovedem u izvesno

,r^rr1. ,.,g.rtiiorn mogao na n]ega.da utidem da zaboravi ma koiu ne-

p.zlq""?*ikrr. Stog"" '^m

Sollv]evu predloZio da mu' ako pogubne

'navike pijenia votke ziista Zeli da se oslobodi' u torne pomognem' On se

sloZio, pa sam ga narednog dana cloveo u hipnotidko stanie i dao mu neo-

ohodni ,.,g.r.Ii". P,rrt.pJrto ie prema votki podeo da oseia takvu odboi-

;;" d" i"1? noou", kako ie '" ttlu gouotio' ni]e mogao ni da pogleda'

IJ to vreme Solovjev se, poStJ ie ostavio svoj posao na Zeleznici'

pr.r.tio toa mene. Poi"o ie da mi pomaZe u izradi cveia' a nekad ga ie i

nosio na Piiacu da ga Proda'

Kada ie na tai nadin postao moi pomoinik' i po5to smo sc vei navi-

kli da Zivimo zajednokao braia, tt ti"tt Buharu se konadno vratio moi

oriiateli Boga-Ldin' o kome ffi meseca nisam imao nikakvih vesti' Po-

i;';il;drrln 1, u Novoi Buhari' ve6 narednog dana ie dosao da me

vidi.Kada sam ga upitao zbog t'egt ie toliko dugo bio odsutan' Boga-

-Edin mi ie odgovorio: "Svc ovo vreme me niie bilo ier sam u iednonr

J g.âo.;" GJrnie Buhare sludaino upoznao iednog izuzetno intere-

144

santnog doveka, pa sam da bih ga de56e vidao i da bih sa njim 5to vi(crazgovarao o pitanjima koja me najdublje zanimaiu udesio da mu brr-dem vodid na putovanju kroz Gornju Buharu i duZ obale Amu I)aric,pa sam sa njim sada stigao i dovde".

"Thj starac je", nastavio je Boga- Edin, "pripadnik reda koji jc nrc-du nama derviSima poznat po imenu Sarmong, a diii glavni ntanasririse nalaze negde u srcu Aziie.

Tokom jednog od mojih razgovorasa ovim izuzetnimsrvorenjcnrispostavilo se da je na neki nadin doznao dosra o tebi. Stoga sam ga upi-tao da Ii bi imao neSto protiv ako bi ti Zeleo da ga vidi5.

Na to mi ie on odgovorio da bi mu bilo drago da te vidi kao dovekakoji ie - rnada po poreklu kafir - zahvaljujuii svom neprisrrasnonr sta-vu prema svim liudima uspeo da srekne du5u slidnu na5oj."

KaJir je ime kojim ovdc nazivaju sve srrance druge vere - a ru spa-d:rju i svi Evropljani - koji po ovda5niem mibllenju Zive kao Zivotinle,lrez ikakvih principa i bez ideg svetog u sebi"

Ono Sto mi je Boga-Edin o ovome doveku ispridao udinilo je da misc zavrti u glavi, pa sam ga zamolio da mi 5to je pre moguie sa njim ugo-i'rlri sastanak. on je na to rado pristao, buduii da se starac u tom trenut-lir nije nalazio daleko, vei je sa nekim prijateljima boravio u Ki5laku, ulrlizini Nove Buhare. Dogovorili smo se da sutradan odemo tamo.

Sa starcem sam nekoliko puta dugo razgovarao. lJ poslednjem od, rvih razgovora me je posavetovao da odem u manastir i da tamo prove-,lt'm izvesno vreme.

"trloZda ieS", objasnio mi je, "ramo uspeti da sa nekim porazgova-r,ri o pitanjima koja te zanimaju, i moZda ie5 na taj nadin sebi moii dar:rz.jasni5 Sta je to zatimerraga5." Dodao je i da bi ako ramo nameravam, l:r .dem on bio voljan da mi pomogne i da bi mi nabao vodide koji su mi,,, .phodni, pod uslovom da se svedano zakunem da nikad nikome neiu', t'i gde se manastir na,lazi.

()dmah sam, naravno, na sve pristao. Lalio sanjedino Sto moram da',( r'rlstanem od Solovjeva, korne sam postao veoma privri.cn; zitto sam is-1,, r'istio priliku da starca upitam da li bih na ro purovll.ic'rogao da pove-, l, rrr ijednogsvogdobrogprijatelja. Nakon ito jc nrrrkr r;rz.rrrisli., rcrgovo-r r, ' rrll js; "Mislirn da moze5, naravno ako si u stanjrr rl:r jr.rrrttii z:r rrjcgor.,u

' t'.r i za to da 6e odrZati zakletvu, ier ie i on ntoreti tl;r st. z:rl<unc_"

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

__-*:

r45


Za Solovjeva sam slrsvinr nlogao da jcrndim, budu6i dajezavremena5eg prijateljstva bio vei clokaz.ao da je u stanju da drZi red.

Po5to srno o svemu jo5 jednom porazgovarali, dogovorili smo se da

se u odredeni dan narednog meseca, kraj ruievinaJeni Hisara na obala-

rna Amu Da{e, sretnemo sa ljudima koje 6emo prcpoznati po lozinci ikoji 6e nam posluZiti kao vodidi do ovog nranastira.

Solovjcv i ja smo u dogovoreni dan stigli do ruSevina drevne tvrda-veJeni Hisar, gde smo se istoga dana sreli sa detvoricom Kara-I(rgizakoji su poslati po nas. Nakon uobidaiene procedure smo svi zaiedno vc-derali, a kada se smrklo ponovili smo zaklewu koiu su od nas traZili pa

smo, nakon 5to su nam navukli bailikl na odi, seli na konie i odlahali.

Tokom ditavog putovanja slno se strogo drZali svojc zakletve da ne-

iemo gledati i da neiemo poku5avati da ustanovimo kuda idemo i kroz

koja mesta prolazimo. Bailikbi nam sa odiiu uklonili samo kad se noirrzaustavimo, ili kada bismo u toku dana ieli negde na usamlienim mesti-rla. Tokom puta su nam, medutim, dozvolili da odi otkrijemo samo dva

puta. Prvi put su to udinili osmoga dana putovanja, kada ie trebalo da

predemo viseii most preko koga je nemoguie pre6i na koniu, a takodene mogu da ga predu ni dva doveka uporedo, vei samo jedan po jedan, i

to nikako vezanih odiju. Po izgledu okoline koju smo ugledali zakliudilismo da se radi o dolini reke PjandZ, ili pak o Zerav5anu, buduii da jc

pod nama tekla Siroka reka, a da je sam most bio nalik na onai koii se po-

diZe u kanjonima ovih dveju reka.

Moram da kaZem da bi za nas bilo mnogo bolic da ie ovaj most rrlo-

gao da se prede zatvorenih odiiu. Ne znam da Ii ie to bilo zato Sto smo

dugo pre toga putovali sazavezanimodima, ili pak iz nekog drugog raz-

loga, ali nikada neiu zaboraviti strah i nervozu koli su nas prilikom pre-

Iaska ovog mosta obuzeli. Dugo nismo mogli da se nateralno ni da kro-

dimo na niega.Takvi se mostovi veorna desto sreiu u Turkestanu, tamo gde nema

drugog prelaska, ili pak tamo gde bi inade da se prede iedna milia treba-

lo praviti zaobilazni put od dvadeset dana.

t Baitik je kapuljada koja moZe da se stavi na takav nadin da sasvim pokriva lice

146


Oseianje koje dovek irnrr l<rrtlrr sroii na nekomod tih mostova i gledadole u ambis, kroz koji obii:rrr protide reka, moZe da se uporedi sa onimkoje se javlja kada se poglcda dole sa vrha Ajfelove kule, jedino 5to iemnogo puta intenzivnif e, a ako pogledare uvis vrhovi planina su rakovisoki da se ne mogu sagledati - njih moZete videti samo sa udaljenostiod nekoliko milja.

-ll mostovi, Sta vi5e, retko kad imaju ogradu, a toliko su uski da nji-ma moZe da prede naiviSe iedan natovareni brdski konjii i niko napore-do sa njim. C)ni se, pored toga, i ljuljaiu kao da hodate po dobrom ma-dracu sa orpugama, dok nesigurnosr koju oseiate kada je red o njihovojdvrstini neiu ni da spominjem.

Njih veiinom drZe konopci nadinjeni od vlakana kore nekakvogdrveta, pri riernu je jedan kraj konopca vezan z most, a drugi za nekoobliZnje drvo na planinskom obronku ili za neki istureni deo srene. Usvakom sludaju, ovakve mostove ne bih mogao da preporudim dak nionima koje u Evropi zovu lovcima na uzbudenja. Svakom Evropljani-nu bi prilikorn prelaska jednog ovakvog mosta srce sillo ne u pete, veinegde jo5 niZe.

Druga prilika u kojoj su nam odi otkrili bila je kada smo prolazilil<raj jednog karavana. Po5to odigledno nisu Zeleli da dudne kapuljadekole su nam bile navudene preko odiju privlade paZnju ili pobude sum-niu, na5i vodidi su smarrali da je preporudljivo da ih prilikom ovog su-sreta uklonimo. To smo udinili upravo u trenurku kada smo prolazilikraj jednog od spomenika tipidnih za'Iurkesran, koii se nalazio na sa-mom vrhu planinskog prevoja. U Tirrkesranu ima puno ovih spomeni-ka, koji su sme5teni veoma mudro; bez njih mi, putnici, ne bismo bili ustanju da se orijentiSemo u ovoj haotidnoj oblasti bez puteva. Oni seobidno podiZu na nekom uzdignutom mesru, tako da ih ie, ako se znaop5ti plan njihovog rasporeda, moguie opaziti jo5 iz daleka, ponekad isa udaljenosti od nekoliko milja. Ti spomenici nisu ni5ta drugo do usa-rnljeni visoki kameni blokovi, ili pak naprosro dugi srubovi pobijeni uzemlju.

Medu narodom koii nastanjuje planinske predele o ovim spomeni-cima kruZe razlitite legende, kao na primer to da je u pitanju ntesro nakome je neki svetac sahranjen ili se Ziv Llzneo u nebo, na kom je ubio"sedmoglavu aldaju", ili pak na kome mu se dogodilo neka druga izu-

147


lugreti g-l zgzetnln LjgdlPq

sne strane i pred sobom' ntrlcl:l rrc(to viSe ulevo' mogii smo da.vidimo

,n.gn.rt p..t rivene planinsl<c vrhove' Po5to smo preSli dolinu' iz'a oku-

i.. p"a^ J*" u daliini ugledali nckakve zgrade' na obronku sa na5e leve

,,.^rr". Kad smo pri5li bliZc rnogli smo da razaberemo ne5to poput wr-

dave kakve se, mada maniih 'î^"^,sre6u na obalama Amu Darje ili

PjandZa. ZgrrLde su bile opkoljene vis.okim, z'atvorenlm zldom'' Konadrio smo ujahali tt" piut kapiiu, gde nas ie presrela.iedna.sta-

rica koioj su na5i vodidi nesto rekli; o-dmall zatim su ponovo.iziahali na

istu kapiju. Ostali smo sami sa onom staricom' a ona nas ie bez ikakve

TIrbe lovela do !edne od broinih malih soba nalik na ielije koie subile

irg.^d..,. u krug oko malenog dvoriSta, pokaz'ala nam dva kreveta koia

su u njoi staf ala, i oti5la'Urkoro je doSao iedan starac veoma dostojanstvenog izgleda i po-

deo ie, ne postaviv5i nam prethodno nikakva pitania' da.sa nama vrlo

liubazno razgovara ,t^ ntikorn"t'skom, kao da se vei odavno znamo'

Pok^rro n^r,ij. gde sc Sta nalazi i rekao da 6e nam prvih nekoliko,dana

obroke donositi ovamo. Savetovacl nam ie da se odmorimo od dugog

p",", "U ie dodao i da ako nismo umorni moZemo da pro5etamo naoko-

io.Jedto- rediu, dao nam ie na znanie da moZemo da Zivimo kako nam

ie volja.'PoStosmozaistabiliveomaumorniodputa'odludilismodaseod-

morimo i legli smo u krevet' Spavao sam kao zaklan i probud.io sam se

iek kada ie iedak u]utru doneo pribor za t'eii i samovar sa.zelenim da-

]ern, zajedno sa na5im dorudkom koii se sastoiao od toplog kukuruznog'nt.t

n, kozieg sira i meda. leleo samda dedaka upitam gde.moZemo da

,".rk.,p"-ol"li se na Zalost ispostavilo da ie.iedini jezik koii govotipien-

zis, aiisam od tog lezika znao samo nekoliko psovki',

Solovjev 1. u"Z fio ustao i izaiao; vratio se nakon desetak minuta' I

o,-, je uveje bio dvrsto zaspao' ali se usred no6i probudio' pa ic. poSto se

boiao da nckoga.t..rrr-,.-iti isprva samo leZao i tiho udio tibetanske

."ii. U zoru iJiza5ao da poglcda dega ima unaokolo' ali ga le kada ie

lrteo <la izadekrozkapiiu.,t[" tt"tit" p ozvalai rukom mu dala znak da

dode u jednu kuiicu u uglu dvori5ta' Po'(ao i.e za niom'.pomislivti da ie

bez sumnie zabranieno ia seizlazrnapolie, ali ispostavilo se da je dobra

Zena htela leclino da mu da da se napife sveZeg, toplog mleka' nakon de-

ga mu je i sama pomogla da otvori kapiiu'

ZetnaSwar.obidnosesvetacudiieimeiespomenikpodignutSmatral,^silitif.t- ditavog okolnog

"o'kog pod.rudia' a kada putnik uspesno

;;;i;a koiu"od ttsrtie^ svoiitvenih ovom kralu - to iest kad

il;k;;;p"at ,^,Uo1t'itta ili divliih zveri' ili pak kada uspeSno prede

pi""l"tf." ieku, ili prebrodi ma kakvu drugu opasnost - sve se to Prlpr-

suie zaStiti o.,og" ,uttJ' Stga svaki "gou"'t'

hododasnik' ili ve6 bilo ko-

iii."*i o"-ik"koii kroz takie opasnosti prode' kod spomenika ostavlia

lru.r,*rn dar u znak zahvalnosti'

Uwrdio se obidai da se kao dar donosi neito 5to 6e sveca' kako se ta-

-o *r,r1., -"h^,,ititi podseiati na moliwe onoga ko ie'mi dar doneo'

Stoga se donose a^.ouik- s'o ie konrad tkanine' rep neke Zivotinie' ili

il"".d;,*o, ,^t o a" f."a^ Je iedan krai priveZeTa spomcnik drugi

moZe slobodno da lePr5a nx vetru''Ib stvari koie na vetru leprSaiu dine da mesto na kome ie spomenik

sme5ten za tlas,pu"-"ttt' buit vitlliivo sa velike daliine' Svako kome ie

raspored ovih spomenika pribliZno poznat moZe sa nekog uzviSen]a da

;ilF;" oa','|in i da se uputi u,;m pTYtu' od ovog opet ka slede-

6em, i tako dalie. Ako 'se tt j"'niihov op5ti raspored kroz ove kraieve

i" ,to.o nemoguie putovati' Jasno ocrtani putevi' odnosno staze' ne

ir.rrti., a ako s"e neke staze sa'ie otl sebe formiraiu' one se zbog prome-

ne vremena ili ,.r.z.,ih oi.ria veoma brzo mogu izmeniti, ili pak biti pot-

puno izbrisa".. Stog;biia tih obeleZia neia putnik koii pokuSava da

;;;;;g.""r"1ue" !i""' bio toliko zbunjen' da mu ni naibolii kompas

ne bi bio ni od kakve fo-oei. Kroz ove kraieve !e mogu6e proii iedino

"f.r r" ptf"Uai odreduie od iednog spomenika do drugog'

Putem r*o n.koiilop*" -tl"i"ri konie i magarce' a ponekad smo

iSli i pe5ice. Vi5e pul '-o to'^li da preplivavamo reke i prelaz'imo

preko planin", ^ "^s

o"iî toplote ihlainoie nam ie govorio da smo se

;;;dd spustali " J"ltrlt doli"t i uspiniali veoma visoko' Konadno

smo se, kada su "^- Ju""^"stog dana otkrili odi' naSli u uskom klancu

kroz koii 1" p.oti."t" t""t^ "ti filt su obale bile prekrivene buinom

vegetaciiom."" il;:;;;lo se da ie to nasa poslednia postaia'Pobto smo ieli nasta-

vili srio put, ali ovoga puu-ne prekrivenih odiiu' Jahali smo na magar-

cima uzvodnor..r,olio'ot 'eke, a nakon oko pola sata jahania kroz klanac

pred nama ,. o*o'ii" *ala dolina okruZena visokim planinama' Sa de-

148

149

Susrgt! qa lzulellm Ljgdima

Po5to nam niko drugi nije dolazio mi smo, poito smo popilidaj, od-ludili da podemo u Setnju i ispitamo okolinu. Najpre smo obi5li oko di-tavog visokogzida koji je opkoljavao gradevinu. Pored kapije na kojusmo uSli postojala je job jedna, nefto manja, naseverozapadnoj srrani.

Svuda je vladala nekakva gorovo jeziva tilina, koju je naru5avao je-dino daleki 5um vodopada i povremeni cvrkut ptica. Bio je vreo letnjidan, vazduh je bio teZak, a mi smo bili bezvoljni i ni naimanie nas nijezanimao velidanstvenipejzai. koii nas je okruZivao. Sebi nas ie, kao dasmo zadarani, privladio iedino zvuk vodopada. Ne razmenivli ni redi,Solovjev i ja smo automatski otiSli do vodopada, koji je kasnije postaonaSe naiomilf enije mesto.

Ni tog ni narednog dana niko nije dolazio da nas vidi, ali su nam rriputa dnevno donosili hranu koja se sastojala od mlednih proizvoda, su-Senog voia i ribe-pastrmke sa crnim pegama - a gotovo svaki sat sunam dopunjavali samovar. Vreme smo provodili leZeii u krevetu, ilismo pak odlazili do vodopada, gde smo uz njegov monoroni 5um udilitibetanske redi.

Za sve to vreme ni kraj vodopada, a ni na putu do njega nismo ni-kog sreli, ako ne radunamo to 5to su iednorn dok smo tamo sedeli nai5ledetiri devojdice, koie su se kad su nas videle okrenule na drugu stranu iprobavSi kroz Sumarak uSle na kapiju koju smo zapazili na severozapad-noi strani.

Tieieg dana ujutro sam sedeo u senci u blizini vodopada, dok jeSolovjev iz dosade, na neki samo njemu poznat nadin, izmi5ljao kako dapomodu 5tapi6a odredi visinu sneZnih vrhova koii su nas okruZivali. Iz-nenada smo ugledali kako ka nama trdi dedak koii nam je donosio hra-nu. Kada je stigao, Solovjevu je predao nekakvu poruku - obidan pre-savijeni list papira bez koverte.

Solovjev je hartiiu trzeo, a kada je na nioj video ime 'Aga Georgi"ispisano na sartskom odrnah ju je predao meni. Kada sam poruku owo-rio i kada sam prepoznao rukopis sve mi se zacrnilo pred odima - tolikof e cela stvar bila neodekivana. Radilo se o rukopisu koji sam tako dobro

poznavao, o rukopisu meni najdraZeg doveka, kneza I-jubovedskog.Poruka je bila napisana na ruskom, a nien sadrZaj ie bio sledeii:"Drago moje dete: kada sam saznao da si ovde mislio sam da ie me

udariti kap! Zao mi je Sto ne mogu da dotrdim da re zegrlim i Sto mo-

150

ram da sadekam da sam dodc( l< .rcni. U postelji sam; svih ovih dananisam izlazio i nisam ni sa kinr ..rgou"."o, iako da sam tek sada d,oznaoda si ovde. Kako se samo radujem ito iu re uskoro videti! Moja radostje dvostruka, jer se radujem i Sto si ovde dobao sam, bez moje pomo6i ilipomoii naSih zajednidkih prijatelja, ito bih morao da znam,'jer to do-kazuje

1":" 9uo y.:rne nisi spavao. Dodi mi brzo, pa da o ,u.-,, razgo-varamo.! Cujem i da si doSao_sa nekim drugom. Iako ga ne poznajem,biie mi drago da ga pozdravim kao tvog piijatelja.',

- Nisam proditao ni pola ovog pisaniJeta, a ve6 sam podeo da trdim,dovr5avajuii ditanie u trku i rnasuei sorovjevu d,abrzodode. Kuda za-pravo trdim, nisam znao. solovjev i dedak su trtalizamnom. Kada smostigli u prvo dvoriSte, u kom smo nas dvojica stanovali, dedak nas je po_veo

_u,drugo i pokazao nam deliju u kojoj je leLao knez.

Nakon 5ro smo se_radosno pozdraviii i zagrlili, upitao sam knezakako mu se dogodilo da se razboli.

- "Do ovoga sam se", rekao mi je on, "oseiao veoma dobro. prve dve

nedelie sam posle kupanja sekao nokre na nogama, i mora biti da samsludajno neki odsekao prekratko, jer rni se kasnije, dok sam kao i obidnohodao bos, u tajprst zabo ive4 i ro je podelo da -e boli. Na ouo r"lp..nisam obraiao paZnju, jer sam mislio da ie proii; umesro tog, ;" tilosve gore, i konadno je podelo i da se gnoji. pie nedelju d"r" ,l'rn p"o ugroznicu koja se,sve vi5e pojadavala,-rako da sam bio prinuden aa t.g-nem u postelju. cak r"- ib.,n.ro. Bra6a su mi kazala i" r"- imao tro-vanje krvi, ali sada je opasnost pro5la i ose6am se dobro. Ali neiemo vi-3.e

o me!' lb nije nibta.'. uskoro iu se oporaviti. Brzo mi reci kako i ko-jim dudom si ti ovamo dospeo?"Ukratko sam mu isplidao kako sam Liveo zavreme one dve godine

tokom kojih se nismo videli; o sludajnim susretima koje sam ioko_ovog perioda doZiveo, o,svom prijateljstvu sa dervi5em lioga_Edinom,dogadaiima koji su odatle proizasii, i o rome kako sarn se na"kraju naiaoovde. Zatim sam ja njega upitao zaito je tako iznenada i.dezao, zaito mise.za sve to vreme nije javljao i zaito je dopustio da brinem u neizvesno_sti, sve dok se konadno, s bolom u srcu, ,rir"- pomirio s mi5lju da samga zauvek izgubio. Ispridao sanr mu i kako sam, za svaki sludai narudi_vao opela za pokoj nj egove du5e, ne obaziruii se na troskov e ibez obzi_ra 5to nisam baS verovao u niihovu delotvornost.

KNIZ JURJJ UUBOVEDSKI

t5l

KIqz 4.lRILUuBqvEqqKI

Nakon toga sarn ga upitao kako je-on sam ovalno dospeo'

"Ifuda smo se poslednii put sreli u Konstantinopoliu"'odgovorio nri

ieknez."kodmcnel.".eUit"nastupilanekakvaunutra5njaldonulost'i.""l"[i. ",,p"tl,i

Za vreme puta na Ceilon i tokom narednih godinu

ipo a"r,o t^ 1" "p^ti|" poprirnila oblik.nedega 5to bi moglo da se nazove

il;; g."';irlir* itlai", i u meni ic neprestano rasla nekakva vrsta

unr,t."S.t|! praznine, dok su sva intercsovania vezana zt i'iv<tt trledell'

Po dolasku na Ceilon sam se upoznao sa duv.enim budistidkim ka-

t.,a"ro-.q.. i"rto rnto veoma iskrcno razgovarali' i ti su razgovori do-

*il ao toga da organizuiemo ekspeiliciiu uzvodno uz tok reke Ganga'

trli 1. prog1.,m bi"o tat"ti odreden i mar5ruta isplanirana' u'nadi da 6e

n1- ni," Jomoii <la konadno razlasnlmo ona pitania koia su i niega rnu-

dila u istoi meri kao i mene'- - Ou^j poduhu"t ie za mene li6no predstavljao poslednju slamku za

koiu sam se bio uhvatio, te ic stoga kad se ispostavilo da ie i ovo putova-

;:;il;; lob iedna tanto-Jk^ potera u meni konadno sve umrlo i

n'ir"- i-"o volie da ma 5ta viSe preduzirnam'

Nakon ove ekspediciie sam 'ltte"itto

ponovo otiSao u Kabul' gdc

sam se sasvim p.edao i'totn1^tkol dokolici' Live(ibez ikakvog intere-

,ou^.r|n i cilja i automatski nastavivSi da se vidam sa starim i novim po-

znanicima' Cesto sam odlazio u kuiu svog starog priiatelia Age l(ana'

U druiwu domaiina diii ie Zivot tako obllova131"1*tu-a' dovek ie

nekako mogao da prove'Je vreme u dosadnom Kabulu'

Jednog dana sam kod niega' na podasnom mestu' video iednog sta-

.og i)-iti, u odeii koia ni milo niie odgovarala ku6i Age Kane' Nakon

;;;; ie pozdravio K^tt '."i

je' po5to le video moiu zbunienost' Sapa-

rom Zurno objasnio da ie ovai dostoiansweni starac niegovveliki prija-

i"ii, ."a^" rtt"f. ri;ilt i" utt'lH attzt'itt' budu6i da mu ie jednom spasio

dak i Zivot. Ovai starlc ie Ziveo negde naseveru' ali ie povremeno dola-

zio u Kabul, <fa bi vi<teJ roclake ili"pak nekim drugirn poslom' i tom pri-

likom bi.ru.t r"ur*lo da ga vidi, Sto ie Agi Kanu pridiniavalo neiz-

-"r.ro r"douoljstvo, ier nikid nije upoznao bolleg doveka' Posavetovao

me je da sa niim porJzgou""rn' ioiaiudi da ako se na to odludim reba

J, gouo.i- glasno, ieiie st"rac pomalo tvrd na uSinur'

Nakon toga ie '1"ti"uf]t" "'gout" koii ie zbog rrtog dolaska bio

prekinut. Radllo se o koniima' Staiac ie u razgovoru takodc udcstvovao

i videlo se da ie veliki poznrlv:tllc ltotrirr, kao i da ih ie nekada v,eoma vo-

leo. Nakon toga, r^zgovor ic skrcrltro na politidke teme' Pridalo se o sll-

sednirn zemliima, o-Engleskoi i t{trsiii, a Aga Kan ie, kada se p-ov"|l.t"d

o Rusiji, pokazuiudi t"-rn",t., rr Sali rekao: "Molim vas da o Rusiii ne

k"Z.te r',iita lo5e. Moglo bi se dogoditi da uvredite naSeg ruskog gosta'"

Iako je to rekao 5-ale6i se, Uil'o mi je kasno da ie Kan Zeleo da spredi

nepoZeljne optuZbe na radun Rusa. U to vreme su Rusi i Englezi bili

veoma omraZeni.OpSti razgovor ie tada z mro, a mi smo podeli da razgovaramo u

poieclinainim"grupicama. Ja sam razgovarao sa onim starcem' koji me

ic svc viSe priviadio. Sa mnom ie razgovarao na leziku kof i se tamo go-

uori, upitaiSi me koliko dugo sam vei u Kabulu i odakle sam do5ao'

Onda ie iznenada podeo da govori ruski' veoma pravilno mada sa pri-

rnetnim naglaskom, obiasnivSi mi da ie bio u Rusiii, dak i u Moskvi i u

St. Petersburgu, te da ie dugo Ziveo u Buhari, gde je upoznao mnoge

Ruse i naudio ruski iezik. Dodao je da mu ie veoma drago 5to mu se

pruZila prilika da ovai iezik ponovo govori, ier ie zbog nedostatka veZbe

ve6 bio podeo da ga zaboravlja.Neito kasniie ie, izmedu ostalog, rekao da bismo, ako se ia sa tim

slaZem i ako bi Zeleo da malo razgovaram na svom matemjem ieziku i

udinim dast jednom starcu, mogli zaiedno da krenemo i da posedimo i

popridamo u nekoj dajdZinici. oblasnio mi ie da ie sedcnie u kafanama i

i^;dzinl."-" njegova.navika i slabost jo5 iz mladosti, i da i sada kad god

dode u grad ne rnoZe sebi cla uskrati zadovoliswo da svoie slobodno vre-

*. proi"de na tai nadin, ier je uprkos guZvi i galami na ovim mestima u

,,".,1n .1" razmi5lia bol]e nego igde, dodaiuii da ie: "bez sumnie.b-aS ta

gfiva igalama ono zbog dega tamo moze tako dobro da se razmislja."-

S najveiim zadovoljswom sam pristao da podem s niim, naravno

ne zaro ia bih govorio ruski, vei iz nekog razloga koii ni sam sebi nisam

umeo da objasnim. Mada sam i sam vei star, prelna ovom starcu sam

podeo da se ose6am kao unuk prema volienom dedi'

uskoro su svi gosti podeli d,a se razilaze. Starac i ja smo krenuli z-a-

jedno, ra"gou^raiiii usput o raznim stvarima' Kada smo stigli do dai-

rlZinice, ,"li ,,,'o na otv;renu terasu' gde su nas posluZili zelenim bu-

harskim dajem. PaLniai poStovanie koie su starcu ukazivali iasno su po-

kazivali da ga ovde poz-neitr i ccne.

152

153

Slqq{ s1!41etnim Ljudima {\E rulur ullBlv_EqsKl

Govorio ie ne5to o -lhdZicima, ali ie nakon prve Solie t'aja razgovor

naglo prekinuo. 'Ali sve o demu r^zgovar^mo su tridarije," rekao je.

"Nije u tome stvAr" - a zatin ie, uputiv5i mi iedan prodoran pogled,

pustio da mu pogled odluta nekuda u stranu i zaiutao.Nadin na koii ie tako neodekivano prekinuo razgovor' redi koiima je

to udinio i taj prodorni pogled, sve mi ie to izgledalo dudno, pa sam u

sebi rekao: "Siromah, nema sumnie da su mu intelektualne moii zbog

godina vei popustile i da um podinje da mu luta", i bolno sam se saZalio

na ovog dragog starca.To ose6anje Laljenjaie, malo-pomalo, podelo dzr se prenosi i na me-

ne samog. Pomislio sam kako ie i moi um uskoro podeti da luta, kao niie

viSe daleko dan kada neiu mo6i da upravljam svojint mislima, i tako da-

lje. U ovim teSkim, ali povr5nim mislima sam se iz.gubio toliko da sam

na starca sasvim zaboravio. Iznenada sam ponovo zaduo njegov glas.

Redi koje f e izgovorio su istog rrena razvejale moie sumorne misli i iz.-

bacile me iz stanja u koje sam bio zapao. Moje saZaljenje se pretvorilo u

takvo zaprepa3denie kakvo mislim da nikada raniie nisam doZiveo.

"Eh, Gogo, Gogol" rekao ie. "Cetrdeset i pet godina si bez prestan-

ka radio, patio i trudio se, a nijednom nisi u sebi odludio niti znao kako

da radi5 tako da, makar zanekoliko me seci,i'elia wog uma Postane Zelia

woga srca. Da si to znao da postigne5 ne bi sad, u starosti' bio ovako

usamljenl"Ime "Gogo" koiim se posluZio udinilo ie da zinem od zaprepaSie-

nia. Kako ie ovai Indus, koii me ie po prvi put video negde u centralnoi

Aziii, mogao da zna ime od milia koiim su me u detiniswu, pre Sezdeset

godina zvali, a koje su i tada koristile samo moja majka i dadilia i koie

nikada viSe niko niie ponovio?MoZeS li da zamisli5 moie zaprepa5ienie? Odmah sam se setio ied-

nog starca koji mi je do5ao u Posetu u Moskvi, neposredno nakon smrti

mo;. Z.tr., dok sam joS bio mlad. Pitao sam se da li ie mogu6e da ie to

isti tai misteriozni dovek? Ali ne. Onaj ie, kao prvo, bio visok i uopste

nije lidio na ovoga, a kao drugo mora biti da je ve6 davno umro' ier ie od

tada proslo viSe od detrdeset godina, a on ie ios onda bio prilidno star.

Nidime nisam mogao da obiasnim kako to da ovai starac poznaie ne sa-

mo mene, vei i moie unutraSnje stanie, koie ie bilo poz.nato samo meni

samome.

154

Dok su mi na um padrrlc trlrlogc trrl<ve pornisli starac ie sedeo dubo-

ko zamiSlien, i pokrenuo sc tcl< l<:rclrt s:rtn ia naSao snage da uzviknem;'Ali ko ste vi i kako to da rnc tal<o dobro poznaiete?"

"Nije li ti u ovom dasu sasvint sveiedno ko sam i Sta sam?" odgovo-

rio mi je. "Zar u tebi zaista ioi uvck Zivi ona radoznalost koia predsta-

vlja jedan od glavnih razlogaito sve Sto si u Zivotu radio niie donelo ni-kakvog rezultatal I zar je ona u tebi zaista toliko iaka da si dak i u ovomtrenutku sprcman da se ditavim bi6em preda5 ispitivaniu mog pozna-

vania tvoje lidnosti - samo da bi sebi obiasnio ko sam i Sta sam ia?"Stardev odgovor je pogodio moju naislabiiu tadku. "U pravu si,

oie", rekao sam mu. "Nije li za mene zaista svciedno 5ta i kako se izvan

rnene zbival Nisarn li pre ovoga bio svedok mnogih istinskih duda' ikakvo razumevanie sam odatle stekao? Znamsamo da sam iznutra pra-

zan i da nisam morao biti toliko prazan da nisam, kao Sto kaZe5, radio na

sopstvenu 5tetu, i da sam se, umesto da budem radoznao Sta se van me-

nc zbiva i da na tu radoznalost traiim vreme, borio sa svojim unutra-Snjim neprijateljem.

Da... a sad je vei prekasno! Tiebalo bi da mi bude sveiedno sve 5to

se izvan mene samoga zbiva, i zato ne Zelim da znam ono Sto sam te

upravo pitao, niti pak Zelirn da te viSe uznemiravam. Iskreno te molimda rni oprostiS 5to sam te malodas raZalostio."

Nakon toga smo jo5 dugo sedeli, svaki zadublien u svoie misli' Ko-nadno je on prckinuo tiSinu, rekav5i:

"Ne, moZda ipak jo5 uvek niie prekasno. Ako ditavim svoiim biiemose6a5 da si zaista praz^n, savetuiem ti da pokuSab ioS iednom. Ako

f a-

sno oseia5 i bez ikakve sumnje spoznaje5 da ie sve za dime si do sada

teZio bila samo opsena, i ako pristaje5 na iedan uslov, poku5aiu da ti po-mognem. A uslov je taj da svesno umreS zaLivot koii si do sada vodio,

to jest da odmah prekine5 svu automatski uspostavlienu praksu svog

spoljnog Zivota i da odeS tamo kuda ti ja kaZern."

Istinu govoreii, za mene nije bilo viSe nidega od dega bih morao da se

odvoiim. lbl uslov za mene dak i niie bio nikakav uslov, jer me, ako se iz-

uzmu moje veze s nekolicinom ljudi, ni5ca vi5e niie zanimalo, i ier sam

sebe iz razliditih razloga prinudio da ni o tim vezama viSe ne razmi5ljam'Odrnah sam mu rckao da sam istog dasa spreman da krenem gde

god je potrebno. On jc ustrro, rekao mi da okondam sve svoje poslove, i

155

-F

{ry41u!u uqBOvEDSKrSusreti sa Izuzetnim Ljudima

bez redi i5dezao u gomili. Narednog dana sam sredio sve svoie poslove,dao sam odredena upurswa, napisao kuii nekoliko pisama poslovneprirode, i zapodeo da dekam.

Nakon tri dana mi je do5ao iedan mladi ThdZik, koii ie kratko ijednostavno rekao: "Unajmljen sam kao tvoi vodid. Put 6e traiati okomesec dana.Zaputsam sprernio to i to" - tu je pobrojao sve Sto je spre-mio za put. "Reci mi 5ta joS rreba da porudim i gde i kada da se okupi ka-revan."

Ni5ta mi viSe nije trebalo, buduii da je sve za pur vei bilo nabavlje-no, pa sam mu rekao da sarn, ako treba, spreman da krenem i sutradanujutru, dok sam ga mesro polaska zamolio da sam odredi. On mi je, la-konski kao i do tada, odgovorio da 6emo se na6i sutradan u pola bestujutru, dok je za mesto sastanka odredio karavansaraj Kalmatas, mesroizvan grada, na putu zaUzun-Kerpi. Narednog dana smo krenuli sa ka-ravanom, i za oko dve nedelje smo bili ovde. A Sta sam ovde na5ao vide-iete i sami.

Ali da li bi mi sada ne5to ispridao o na5im zajednidkim priiateljima?,'Po5to sam video da je ova prida mog dragog starog priiateliazamo-

rila, predloZio sam mu da svaki dalii razgovor odloZimo, rekavji da iumu kasniie sa zadovoljstvom ispridari o svemu Sto ga zanima, ali da sa-da treba da se odmara da bi se brZe oDoravio.

Sve dok jeknezl,jubovedski morao da osrane u postelji, nas dvoii-ca smo odlazili da ga posetimo u njegovom drugom dvori5tu, a kadamu je bilo bolje i kada je mogao da napuSta svoju ieliju dolazio ie on knama, i svakodnevno smo po dva-tri sata provodili u razgovoru.

To je potraialo oko dve nedelje, sve dok nas jednoga dana nisu po-zvaliu treie dvori5te, Seiku ovog manastira koji je sa nama razgovaraopreko tumada. On nam ie kao vodida dodelio iednog od najstarijih ka-ludera, starca koji je izgledao popur ikone i zakoga su osrala braia tvr-dila da je star dvest sedamdeset i pet godina.

Nakon toga smo, da se tako izrazim, uSli u manastirski Zivot, goto-vo svuda smo imali prisrupa, i o svemu smo posrepeno podeli da sazna-jemo.

{.J centru treieg dvori5ta se nalazila velika gradevina nalik na hram,u kojoj su se svi oni koji su Ziveli u drugom i treiem dvoriitu okupljalikako bi gledali svete plesove sveSrenica ili slu5ali svcru nruziku.

r56

Kad se potpuno op.revi', k.cz I_jubovectski je sa nama svuda iieo isve namobja5njavao' tako d:r nam je posrao neSio kao drugi vodid._ O svim detaljima u ovonr rnanasri;u, o tome Sta je on predstavlja. iSra se u njemu i kako rad'o moZdaiu je<rnom ispriditi

"pir.rr""; r..;izi' Sada mi se, medutim, dini .reophoi.ro da ito je god a.'t"tj.,,y".ir,,g,,-ie opiSem- jednu specijarn,r.n"p-."uu koju sam tanio video i'diia je r<o.-strukcija, kada sam manje ili viSe shvado njen zna(aj,na mene osravilrrogroman utisak.

Kada je posrao nab drugi uogrdt knezJurij Ljuboveclski je jcdrrogt!ana,

na sopsrvenu inicijativu, dobio dozirolu da nas odvede u dcrvrrodvori.te, u njegov deo zvani Zensko dvori'te, na das udenica koje supodudavale sve5tenice-plesadice koje su, kao Sto sam vei rekao, svako-dnevno izvodilc ru"t. pl"roue u h."-,r.PoSto je veoma dobro zyaT za moje veliko i duboko zanimanje zazakone kretanja ljudskog tela i psihe, k.,., _. ,e posavetovao da dokposmatram ovaj das narodiru paLnjuobratim na napravu uz diju pomoi

:LllX{; -andidatkinje za sveiienice_plesadice podud^v"ie'wojoj

. Spoljni izgted ovih naprava je, vei i na prvi pogled, odavao utisakda su veoma drevne jzrade. Bilesu nadinjeire od abonosa, kao osnov_nog sloja, slonovade i sedef-a. I{ada se nisukorist'e i k"d";u ;;;t"i; r"-lupljene na jednom mesru, podseiale su na ..vesanelniiansko,,

drve.ec:ije bi sve grane bile jednake. Kada smo blize pogredali, videli smo dase svaka naprava sastoji od glatkog stuba, ne5to veieg od visine doveka,

l:u.ru:loq ra ffonogo postolje. Ii tog sruba su, na sedam mesra, izlazi_le narodiro konstruisane,grane, J<oje s"u sa rvoj. strane oper bile podelje_

ne na sedam dclova i razliditih dimenzija, pri demu je svaki naridni deobio manje duZine, u srazmeri sa svojomud'arjenosiu od glavnog stuba.Svaki deo, odnosno s:.gr-nenr grane, bio je s narednim segmendma

povezan pomoiu dve Suplje kugle od slonovade, koje su ,. "f;"rii. pa_

ll jli^tlî1T,l".., lryl i "" ku gl a ni j e porpu no pokri val a .r.,,r r.x.,y u j ."_Ko ua ,e leoan kra, svakog segmcnta grane mogao da se priivrsti ,, u.ru_traSnju.kuglu , akraj ""1"d1:g r:g-""r,r" ,, ,p?l;r,u. Na taj

""di" ;;;".veze bile isre srrukture kao i tfraif.; rameni )glot:, takoa",ru ._rg*"_vale da se sedam segmcnata_svake grane ok?eee u ma kom Zeljenompravcu' Na unurraSnji'r krrgl:rnra 'i uiti upisani odredeni znaci.

r57

U prostoriji su se r.ralazila ovakva tri aparara, a kraj svakog od njih jestajao mali orman, pun kvadrarnih ploda od nekakvog merala na kojima jetakode bilo netto upisan'. I(nez Ljubovedski narn je objasnio da ovc plodepredstavliaju kopije i da originale, koji su izradeni od disrog zlata, duva 5e-ik. Strudnjaci su procenjivali da su ove plode i same nrpr"u. srere najma-nje detiri i po liiljada godina. Knez.am le dalle obiasnio i da se, ako sc ude-si da znaci na unurrainjof kugli odgovarrrf u'nima nr plodarrra, ovc kugle i

za nlrh pridvr5ieni segmenti mogu dovesti u odredeni poloLaj.

. Kada se sve kugle namesre onako kako je oznadeno, oblik i srePcndatog polozaja su precizno odredeni i mlade udenice sarima stoje prednapravama pode5enim na ovai nadin, udeii se da osete i zapamte ovepoloZ.aje.

fleba mnogo godina dok mladirn buduiim sveSrenicama bude do-zvoljeno da igraju u hramu, u kome'rogu da igraju samo stariic i isku-snije sveStenice.

Svako u manastiru zna abecedu ovih poloZaia tela. i kada uvedesveitcnice u glavnoj dvorani hranra izvoele plcsoveolrretlrnr Prrpislneza-taj dan, braia u ovim plesovima mogu da proditaju ovu ili onuisri'ukoiu su ljudi pre vi5e hiljada godina u njima zapisali.

Ovi plesovi tadno odgovaraju na5im knjigarna. Kao Sto sc ro sadadini na papiru, svojevremeno su izvesne informacije o davno pro5limdogadajima bile zabeleZene u plesovinra i vekovima su na ovai nadinprenobene ljudima narednih generacija. Ti plesovi su nazvani sverim.

Budu6e sveSrenice su mahom devojdice kojc su, zbog zaveta koji sunjihovi roditelji dali ili iz nekog drugog razloga, od ranoga detinjstvaposveiene sluZenju Boga, ili pak ovom ili onom svecu. Njih u detinj_stvu poveravaju hramu, u kome ih ude i pripremaju u svemu bto ie neo_phodno, kao 5to su na primer sveti plesovi.

Nekoliko dana nakon 5ro sam po prvi put video das o kome le red,otiSao sam da vidim ples pravih sveirenica. Bio sam zapanjen, i to nesmislom i znadenjem sadrzanim u ovim plesovirna, koje ios uvek nisamrazumeo, vei spoljnom tadnosiu i preciznoSiu sa kojom su ih one izvo-dile. Ni u Evropi, a i ni na jednom drugom mesru na kome sam Ziveo isa svesnim zanimanjem pratio ovu vrsru automatizovanog ljudskog is-poljavanja, nikada nisam imao prilike da vidim nesto it'bi sa ovom di-stotom izvodenja moglo da se uporedi.

158

[J ovom manastiru srrr'zi'crisk.ro tri meseca i ve6 smo nodeli dase navikavamo na tamoin jc rrskrvc i prilike, kad mi je jednog dana knezdo.ao s rugom u licu. Ilcka' rrri jc cla

'u ga rog jutra 6fi porriti ieiku, sa

kojim je bilo job nekoliko starif c braic.-"seik mi je, nasravio je k'cz, "rekao da mi preostaju jos tri godine

i'ivota i posavetovao me je da ovo vreme provedem u manastiru ol-man, koji se nalazi na severnim obroncima iJimaraja, kako bih te tri gr-dine 5to boije iskoris tio za ono o iernu sam ditavog Livotasanjao. seikmi je kazao da ie mi, ukoliko budem prisrao d,r ra,iro odem, dati odgo_varajuia uputswa kojima iu moii da ie rukovodim i da ie udiniti sve damoj boravak tarno ne ostane bez rezurtata. pristao sam bez oklevanja,pa ie odl'der-ro cla kroz rridana, u pratnji jedne osobc kojaznasve ito jepotrebno, krenem za ovai manastir.

Stoga trih Zeleo da ditava ova tri preostala dana provedem s robom,koji si rni u ovom Zivoru bio najbliZi."

Neodekivanost srb i o u s ta nj u,r

" i,su, u ;:fl l,:,'.""9 ?: l: gf

:: ;1 l; S'.ff ,::ffi IXTstanju jcdino da ga upitam: ,,|e li ro zaisra istina?,,

"Jesre", odgovori. mi je knez. .,Nema boljeg nadina da se to vreme

iskorisri; rnoZda iu tako biti u stanju da nadokiradim ono vreme kojesam tako bcsmisleno traiio kada mi je na rasporaganju bilo toliko godi-na ispunjenih mogu6'osti'ra. Ali, hajcle cra o toi'e viie ,r" gouoii,rro,ve6 da ovc poslcd.ie dane provedemo baveii se nedim stu]" o r"d.-Snjern trc.utku vaznije. A ti o *rcni nastavi da misris kao da sam od"r,-no unlro. Nisi li nedavno i sam rekao da si mi drzao opela i da si se pr-stepeno pornirio sa miilj' da si me zau'ek izgubio? I kao sto je slutajhter da sc ponovo srernemo, hajdc da sc, kad sludar tako hoie, tez bolaIronovo i r;rstancmo."

Knczu moZda i nijc bilo tebko da o ovome tako mirno govori, ali jezato meni bilo teiko da s.hv.atim da iu, ovoga puta zaista z"u"vek, izgubi_ti ovog najdraZeg od svih liudi.

Nirredn:r tri dana snlo gotovo cela proveli zajedno,razgovaraju6i oraznim stvarima. Sve vreme mi je, medurinr bilo reiko na iu5i, narodi_t'kada bi se knez nasr'ciio. Ka<t bih ga vi<1eo kako se smesi srce rni secepalo, jer je njegov osmch zrr rnene uvck predstavljao znak nj"gn* a,r-brote. If rrlravi i strpljr.rrj:r.

KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI

r59


Konadno su i ova tri clana istekla, i doSlo je za mcne tuZno jutro ukome sam pomogao da se natovari karavan koji 6e zauvek oclneti do_broga kneza. Zamoliome je da ga ne pratim. Karavan je L..rr,ro,

" f."a,

je podeo da zamide za planinu, krr., ,. okrenuo, pogledao me, i tri putame blagoslovio.

Neka ri du5a podiva u miru, sveri dovede, kneZe.f urii l_lubovcclskil

Na kraju ovog poglavlja posveienog knezu I_jubovedskom deralj_no 6u opisati srnrt Solovjeva, koja se odigrala pod krajnje neobidnimokolnostima.

31,; qq,ji., *t,,,,

i,,,,,<,g,r r,r.s" i,r*;; r";:.#:;-;koji su Ziveli u ouoi::f":,,,-?,..,rir.ri,"?,rojobi'asti, f?r;, i",""1"rr",rr",,,,doLivljavala,sv'j procvat. (-rov.rilo se da'izvesni rjudi u susednim seri-ma znaju gde se ta blaga krij', i d" to ,rrrrrl" prenose sa oca na sirra, rrzzavet da ga nikome neotkriju Kr.enje ou" ,"k,.w., Sto su mnogi v"d::f

rt"' za sobom povradi kaznu tiiîIr"z';n^srazmerna vaZnosri 'd,rc:raJne.

Neprestano se spominjala izvesna oblast pustinje Gobi u kojoj jc,

5:L"":::ynogima bilo poznato a^Wirûopan jedan veliki grad; u::'l: :'-,. p:'rli.1o

::":ran broj sunrnjivih inarurii;", r.". "r.F"rrono nrsu protivredite-i koje,su ozbiljno zanimate ;;,;;;;rr1,"","ekspedici j e, a narodito prof-esora S irid lova, arheologa.

Nakon brojnih medusobnih ,^.go*or^smo odludili da svoj prela_zff *eko pustinje Gobi isplani.";; irf., u, prodemo i kroz 'vu.blast, u kojojje, prema pr:lni_ *g.u"S,";;_" ir,";;'r,pi"uo"rpo_Inenuo' pod peskom trebalo da se iarazi zakopan grad. Nameravarismo d a o b a vinro izves na i skopavanj a poJ .r ko_dr ;;;;, ;;;;;"p.or._sora Skridlova' koji i.e.bio veliki rr*t'"f"r. tr" ovom polju. u skradu saovim planom, odredili smo i svoju _";;;;;r.

Mada je ova oblasr bila daleko .d ,;;;va p.reko pustinje Gobi mi smo, drLe(jr. rrji?:.:lvi5-e

poznatih pute-

pa da nikad,.," ia*- utabanim r,"r"-",;:1:ffi?.#::fff,Hiffisve reskoie koje nam predstoje vei smo ,rf.oa., ,u"Ll;;;;#;, ;;U.,dcli da oseiamo neiro nalik na odusevt;"," K";" ,"

"r', "r.","# ,rir"_lo, bacili smo se na posao da syoj pt^"'rîârmo u detalje, i tada su po_stale odigledne sve l.i1i" :esl:?c'e "r*g pr.i"r,ta, i ro u takvoj meri da

'"

t"X:l::,:i:tllo pitanle oa rlrg on uopsrc izvodljiv.r\evot,a br brla u rome Sto bi ovo putovalifl poonoj mariruri kojusmo planirali, bilo veoml d"S9; po_oCu uoUit"y..rif, sredstava neiz_vodivo' Najveiu te5koiu je.prldst|vtl"ro r"lta*"nje s dovoljno vo<ie ihrane, buduii da je dak ; .,"1rt ro,',,tj;;;;;;;;" p okazivatad,abi ove ko_lidine bile toliko velike gl,;l I kr;:l;d;,, ,r. bis.,ro mogti sami da ihnosimo' Istovremenoi:

?:3::lIl'*"I "iost'e"""a" " ti '"J;;;"-denro terctne-Zivotinjc, jer nismo mogli da-racunanlo da iemo usDurnaiii ni na jednu iedinu tr1v.fu, iti t "p"uoJ..

Nismo ","gtl;'l.,i"rr,nsigurni dak ni,a ii i",rr., duZ svoga p","rriei na malu'azu.

SMRT SOLOVJEVA

^ Ubrzo polto smo se vratili iz,glavnog manastira tlratstva Sannong,Solovjev se prikljudio onoj grupi oJ<ojoisam vei govorio, llagaocimaza istinom, poito sam ja ze.njeop dao rieophodnJgarancije. fostao 1.punopravni dlan ove grupe i otada je, zahvatlulue; siojim upornim i sa_vesnim naporima, ne samo radio na ruo- iid.ro.. usavriaianju vei uisto.vreme i ozbiljno udesrvovao u naiim zajednidkim aktivnostirna i urazliditim ekspedicijama koje su imale konkretne ciljeve.

,.,Z1vrerne jedneo<] 31h eksgedicija, l g9g. godine, umro jeod ujeda

divlje kamile u pustinii G3bi ovaj iu ctogada] upir"ti str;J a.ffii;.moguie, jer nije bila krajnje.eobidna,"-t S"io";evljeva r_r,, u.2;. ina5 nadin prelaska preko pustinie predstavljao nelro joi nevideno, i sa_mo po sebi krajn je poudno.

.Pridu iu poderi od rrenutka kada smo, posro smo uz velike teiko6e

prebli put od raSkenta, uzvodno uz tok rekl saraksan i preko nekolikoplaninskih prevoja, stigli u I malo mesro na rubu pusrinje Gobi.

Odludili smo da sepre planiranog prelaska pustinje par nedelja od_morimo u ovom selu.7ar,, u..-. r..trli r-o r., bilo u grupi, biloioje_dinadno, sa. ramosniim sranovnicima i oni su nam, oclgl'aiajuii na na-5" p{a"i1: ispridali nairazlittrlia verovanja vez,an^z-e pustinju Gobi.. O:o 5to smo uglavnom imali prilike cla dujenro bil.r jc j^ poa p._

skom danaSnje pustinje leZe zakopina mnoga sela, prr i ditrrvi gr.auu'i, o

t60

l6l


Uprkos svemu ovonle od svoga plana nismo odustajali, vei smo se

sloZili da za sada ni5tir neiemo da preduzinlamo' a da ie se tokom me-

sec dana svako ocl nas potpuno usredsrediti na to kako da se iz ovc bez-

nadeZne situaciie pronade izlaz. Svakorn su pri tome ffebala da budu

obezbedena sredstva da ide gde god Zeli i radi 5ta god Zeli.

Prof-esor Skridlov ie, kao na5 stari tlan koii medu nama uZ.iva nlj-ve6e postovanie, bio zaduLenda ovim projektom rukovodi, a bila rnu

ie, izmedu ostalog, poverena i naSa zajednidka blagaina. I(ada ie svako

od nf ega prirnio odredenu sumu novca neki od nas sll napustili selo,

dok su se drugi, ve6 u skladu sa svoiim planovima, zadrLali u njenru'

Zlrorno mesto koic snro ugovorili bilo ie iedno malo selo koi ejcleza-

lo na rubu pustinje, ba5 tamo odakle srno nameravali da svoi prelazak za-

podnemo. N4esec dana kasniie smo se okupili na dogovorenor-n mestu, i

pod rukovodswom prof-esora Skridlova smo podigli logor; nakon togr icivako od nas podneo iz_veitaj o to're do dega ie z.a ovih mcsec dana do5ao,

a redosled podnoSenla ovih izve5taia bio je odreden kockom.

Prva troiica koia je trebalo da podnesu izveStai bili su rudarski in7-i-

njer Karpenko, dr. sari-ogli, i filologJelov. Ovi izveStaii su bili toliko

interesantni zbog novih i originalnih ideja, pa dak i zbog nadina na koji

su izloZeni, da su mi se duboko urezali u pamienie, tako da ios i danas

mogu gotovo doslovno da ih se setim.Karpenko je svoi izve5tai zapodeo sledeiim redima:

"Mada znam da se nikome od vas ne dopada manir evropskih na-

udnika, koii umesto da odmah predu na stvar naipre raspredaiu dugu i

glupu pridu koja seZe gotovo sve do praoca Adama, u ovom iu sludaju

ipat, imajuii u vidu ozbilinost pitania o kome se radi, morati da, pre

nego sto vam ispridam svoie zakljudke, pred vas iznesem i razmiSlianja

i rezultate koji su nre na ovo Sto iu danas predloZiti naveli'

Gobi je pustinia", nastavio ie on, "diii je pesak, kako nauka tvrdi, vc-

oma skorog porekla. Kada je red o niegovom poreklu, postoje dve pret-

postavke: jedna ie da se radi o pesku nekadaSnieg morskog dna, a druga

ia su ovaj pesak verrovi naneli sa stenovitih visova'I'jan-Sana, Hindu-

kusa i Ilimalaja, kao i sa planina koje su svojevremeno leT.ale severno

od ove pustin,e, ali su ih vetrovi tokom vekova razneli'

ImaluCi, dakle, na umu pre svega to da za ditavo lrutovanje preko

pustinte moramo da obezbedimo dovolino hrane, kll<o za sebe tako i z-a

162

KNEZ JURIJ UqBqYEDSKI

Zivotinje koje 6emo srr solrorrr rrro7tlrr rnorati da povcdemo, obe ovcpretpostavke sant uzeo tr olrz.ir i pokrrSao sam da smislim da Ii bi u tusvrhu nekako mogao drr sc isl<oristi sant pesak.

RazmiSljao sam na sledcii natin: Ako ovaj pesak predstavlia neka-daSnje morsko dno, u r-rjenru sc nesurnnjivo moraju nalaziti slojevi, od-nosno zonc koje sadrZe raznc Skoljkc, a buduii da su bkoljke organskogporekla, to moraju biti organske materije. Stoga treba samo da prona-demo neki nadin da ovim marcrijama damo svarljiv oblik, tako da mo-gu da se koriste za stvaranie za i.ivot neophodne encrgije.

Ako je, naprotiv, pesak ove pustinje nasrao gomilaniem nanosa, Itoznadi da potide od stena, opcr nesumnjivu dinjenicu predstavlja to da jetlo vciine vclikih oblasti u Thrkestanu, pa i oblasti koje se sa ovorn pu-stinjom granide, disto biljnog porekla i da se sastoji od organskih mate-rija koje su se tu sa ve6ih visina taloZile. Stoga morarrlo da zakliudimoda su se tokont vekova takve organske supstance morale melati i sa pe-skorn ove pustinic i taloZiti u njcmu. Razmi5ljao sam, dalje, kako se svesupstancc i clcmenti, u skladu sa zakonom gravitacije, uvek grupiSupre ma svojoj teZini; stoga bi ovde u pusrinii naraloZene organske mare-rijc, buduii da su mnogo lakSe od peska mineralnogporekla, morale dase grupiSu u posebnim slojevima, oclnosno zon ma.

PoSto sam doSao do ovog teorijskog zakljudka, organizovao samrnali pohod u pustin,u kako bih ga i praktidno proverio, re sam nakontrodncvnog putovania zapodeo da istraZujem. Uskoro sam na izvesnimmestinra otkrio slof ev e z.ako'1e sc, mada su se na prvi pogled jcdva razli-kovali od ostalog peska, dak i nakon povrinog ispitivanja jasno pokaz_i-valo da su drugadijcg porckla. Mikroskopskim pregledom i hemijskomanalizorn pojedinih clclova ove smeSe supstanci saln ustanovio da se sa-stoje od osratka Zivotinjskih organizama i razliditih tkiva biljnog pore-kla. PoSto sam svih scdam kamila kojima sam raspolagao natovarioovim neobidnim peskom, vratio sal' se ovenlo i uz odobrcnje prof'esoraSkridlova kupio nekoliko Zivotinja razliditih vrsra sa kojima sam zapo-deo da eksperimenti5cm.

Kupio sam dve karnile, clva l<onja, dva jaka, dve mazge, dva magar-ca, dcset ovaca, deser p:rsa, desct koza i deset keriiskih m:ldaka i podeosam, istovremeno ih izgladnjujuii odnosno dajuii im tcl< t,rliko hr"r,"da ih odrZim u Zivoru, cll irn u ishranu postepeno uvodinr ovaj pcsek,

r63

Susleli sa !zu1e!q!n Ljudima

KNE4Jq!!lryuBOVEDSKlkoji sam pripremao na razne nadine. Prvih dana niledna od Zivotinia ni-je htela da jede niSta od pripremljenih smebe; ali kada sam pesak zapo-deo da pripremam na sasvirn novi nadin, koze i ovce su podele da ga je_du sa velikim zadovolistvom.

Nakon toga sam svu paZnju usredsredio na ove dvc Zivotinjske vr-ste.7'adva dana sam se potpuno uverio da su koze i ovce ovnj sme.ii p,-dele dak i da daju prednost nad svim drugim vrsrama hra.re. Sme.ia sesastojala od.sedarn i po desetina peska, dve i po desetinc ovdetine i poladesetine obidne soli. S podetka su sve zivotinle obuhvaiene moiim eks-perinrentom, ukljuduju6i i koze i ovce, dnevno gubile iznredu 0,5 i 2,5 %svoje ukupne teZine, ali od dana kada su zapodele da jedu spomenurusmeSu koze i ovce ne samo da su prestale da na tezini gube, vei su p.de-le i da dobijaju od jedne do tri unce na dan. ztrl.ari$uti ovim ekiperi-mentima nisam viSe nimalo sumnjao da taj pesak, pod uslovom da sepomeSa sa njihovim sopswenim mesom, moZe da se iskorisri za ishra-nu ovaca ikoza. Stoga danas mogu da vam predloZim sledeie:

. Da bismo prevaziSli glavnu te5koiu koja se na naSem putovaniukroz pustinju postavlja, moramo da kupimo nekoliko ,toti.r, koza iovaca i da ih postepeno, vei prema potrebi, koljemo i da njihovo mesokoristimo za sopswenu ishranu, kao i za pripremanje ve6 navedenesmeSe kojom bismo hranili preosrale Zivotinje. Ne reba da se plaiimoda ie nam peska koji nam je potreban ponescati, jer svi podaci kojimaraspolaZem govore da se na izvesnim mestima on uvek moZe naii.

Sto se tide vode, da bismo obezbedili odgovara;'uie kolidine neop-hodno je da nabavimo dovoljan broj ovdijih il'i kozilih meiina, dvostru-ko viSe nego 5to imamo ovih Zivotin ja, i da svaku ovcu, odnosno kozu,natovarimo sa po dve ovakve meline.

vei sam proverio i ustanovio da ovca sa lakoiorn i bez btete oo sebeovakve dve meSine moi.e da'osi. Eksperimenti i proraduni su rni, semtoga, pokazali da 6e nam ova kolidina vode biti dovoljna, pod uslovomda malo Stedimo tokom prva dva ili tri dana. Nakon togn iemo, vodomkoju su nosile ovce koje smo zaklali, moii do mile volje da napojimo isebe i preostale Zivotinje."

^ Kgda je Karpenko zavr\io, izveltaj je podneo clr. Sari-Ogli. Sa dr.Sari-Oglijem sam se upoznao i sprijateljio pet godin" 1-,." tog". Mada ie

164

po poreklu bio persijan:rc iz isr,irrog lrana, obrazovanjeje stekao uliancuskoj. N4oZda in, jctln,rrr ,,1'iirnie ispridari o nj"_.r, ;*;" i"" fr;.veoma interesantan i krrrjnic iz.riz_cran eor,lek.Dr. Sari-Ogli je, otprilikc, rekao sledeie:"Po5ro sam duo y"::r.rj nrclarskog inZenjera Karpenka prvi dco

:r"f.:::r_rll1îu pleskoditi, poito ,-"i.",r, <ta ni5ra ne moZe Ui,i t oty"oo ovog predloga. Zeleo bih, medutim, da vam ispridam o svojim raz-mi.ljanjima i o rezultatima svojih eksperimenata koji se odnose na dru-

gi deo moga izvesraja, koji se b"ve p.on"laZenjem nadina da se savlada-ju te.kotc prclaska preko pustinieza vreme pcidanih oruia. Zakriuiciuo ko,rh sam doiao i cksperimenralni podaci koje sam .lobio sc, p<rmom miiljenju, veoma dobro dopunjuji r" K".p"r,koui* p;;ll;ri_",pa iu vas stoga s njima upoznati.

U ovim pustinjama putnik veonla desro mora da prode kroz vetro-ve i,ol.uie, tokom koiihJ<retanie ponekad posraje rr.ui- n",.,..,oguC. i ,,ljudc i.za Zivotinje, buduii,ra ovi vetroui i vazduh podiZu ve'f,e ko'ti-ne peska i kovitlaju6i ga unaokolo swaraju ditava brda ,^_o g.a" r,, ;oStrenutak pre roga bile udoline

Sroga sam do5ao na pomisao da 6e nam ovi vetrovi koji kovitlajupesak omesti svako napredovanje. Naredna pomisao ,r" koj' sarn do-Sao bila je da pesak zbog -svoje teZine ne moZe da se digne n"s ,-r"rotitovisoko, te da svakako

"]ol1 postojati izvesna visina izn"ad t o1..,. _oz.da se'zdigne ni jedno jedino rr.r.e. R"zmibljajuii na ovaj "it_, ,if,dio sam da usranovim na kojoj visini se ova hipotetidna granica nalazi.U tu svrhu sam u selu porudio narotiro uirok. _.ia"u;* r"-f *t"_gama' te sam s dve kamile i vodidem krenuo u pusrinju. Nakon iio smo

::,:"^9ry:val1 upravo sarn se spremao da'podignem logor ukomecemo provesrr noi, U"9.:. najednom podiZe urt^r. Z^jedan sat je olujapostala ta.ko jaka da je bilo nemoguietstati u mesru, a zbog peska u va_zduhu nije moglo dak ni da se dlfe.

S velikom mukom smo podeli da name5tamo merdevine koje::,T- f

t.l,on5o,_l naiztd ih nekako, koristedi se dak i kamilama, udvr_sumo nalDorle Sro smo mogll ijasam zapodeo da sepenjem. MoZeteli da zamislite moje zaprepa-iienje kada sam, na visini od samo dva_oeser r pcr sropa, usranovio da u vazduhu nema ni jednog jcdinog zr_na peskal

t65

Susreti sa lzuzetnim Ljudirna

J

Merdevine su mi bile visoke oko 5ezdeset stopa. Nisam se bio po-peo ni do tre6ine njihove visine, a vei sam se izvukao iz onog pakla. Go-re se videlo divno nebo sa mesecom izvezdama, i vladala ie tiSina kakvusam retko imao prilike da doZivim dak i kod kuie, u istodnom lranu.Dole ie foS uvek vladalo ne5to nezamislivo; irnao sarn utisak da stojimna nekoj visokoj litici na morskoj obali i da posmatram najuZasniju bu-ru i olulu.

Dok sam stajao gore na merdevinama i divio se lepoi vederi oluja jepodela da jeniava, pa sam nakon pola sata si5ao dole. Dole rne je, medu-tim, dekala prava katastrof-a. Mada je vetar sada bio ve6 upola slabiji,dovek koji me je pratio je joK uvek, kako je to uobidajeno, hodao duZ grc-bena pe5danih dina, zaklaniajuii se od vetra i vode6i za sobom samojednu od kamila; druga se, kako mi je rekao, oslobodila ubrzo poStn

sam se ja popeo na merdevine i odjurila bogzna gde.Kada ie ponovo podelo da biva vidno krenuli srno da traZimo na5u

kamilu, i ubrzo smo nedaleko od mesta na kome su se nalazile merdevi-ne, otkrili njena kopita kako vire iz peska. Nismo ni pokuSali da je otko-pamo, jer je odigledno bila ve6 mrtva, a sem toga i priliino duboko za-

kopana u pesak. Odmah smo krenuli natrag, jeduii usput kako ne bi-smo gubili vreme, i do uvede smo stigli do sela.

Narednog dana sam narudio nekoliko pari Stula razlidite visine, ko-je sam da ne bih pobudio sumnju porudio na razliditim mestima, te sampovevSi sa sobom samo jednu kamilu natovarenu hranom i neophod-nim sitnicama ponovo krenuo u pustinju, gde sam podeo da veZbam dahodam na Stulama - najpre na onim niskim, a zatim postepeno na sve

viSim i viSim. Hodanie po pesku na 5tulama je postalo prilidno lako ka-da sam na njih pridvrstio gvozdena postolja koja sam sam izumeo, a ko-ja sam, ponovo iz opreznosti, porudio na drugom mestu.

Tokom vremena koje sam u pustinii proveo veLbajuti hodanje na

Stulama, doZiveo sam jo5 dve pebdane oluje. Jedna od njih je, bez svake

sumnje, bila blaga, ali kretanje i oriientacif a u njoj bi, bez obzira na to,na uobidaieni nadin bili nemogu6i; uz pomo6 mojih Stula sam, medu*tim,zavreme trajanjaobe ove oluje hodao naokolo iznad peska, biraju-ii pritom Zeljeni pravac kao da sam u svojoj sopswenoj sobi. U podetkuje bilo pomalo teSko da hodam a da se ne sapletem, buduii da su pe5da-

ne dine, kao Sto sam vei rekao, neravne i to narodito za vreme oluie.

166

KNIZ JURlllUBOVEitSKl

Ubrzo sam, medutirn, otl{rio tl:r g'rrr jrr granica vazduha ispunjenog pe-skom, na svu sreiu, ima .cprrrvilrrc.trrisc koii tadno odgovaraju obrisi-nra peSdanog tla, tako da h.d:rrr jc na irulama znatno olaksava to sto naosnovu kontura vazduha u l<onrc sc l<ovitl:r pesak jasno moze da se vidigde se jcdna dina zavrSava, a dnrga podinje.

"U svakom sludaju", zakljudio je dr. Sari-Ogli, .,pokazalo se da se

pesak u vazduhu prostire do odredene granice koja nije visoko, i daobrisi gornje povrSine ove oblasti odgovaraju obrisima samog pustini-skog tla; mora se, pri tom, priznati da je apsolutno neophod.ro d^ ouootkriie iskoristimo na putovanju koje nam predstoji."

Tieii koji je podneo izveltai bio je filologJelov, koji nam se obrariona za njega karateristidan, neobidan iizrazit nadin:

'Ako mi dopustite, gospodo, reii iu isto iro je i na5 cenjeni Eskulaprekao. za prvi deo svog izve5taja, to jest da moram da ga ostavim po stra-ni, s tim 5to se ovo kod

'rene odnosi na sve o demu sam tokom pioteklih

mesec dana razmiSljao i rnudrovao. ono Kto bih danas zeleo da vam iz-loZim predstavlja obidnu igrariju u poreclenju sa idejama koie su iznelirudarski inze'jer Karpenko i moj prijateli doktor- neuporcdiv kako posvom poreklu, tako i po svom akademskom zvanju.

Meni su, medutim, upravo sada dok su prethodna dvojica govornikaiznosila.svoje predloge na um pale izvesne ideje koje biste molda moglismatrati prihvatljivim i korisnim za nase purovanje. Red je o sledeiem:

svi 6emo, kako je doktor predlozio, veZbati hodanle na srulama raz-liditih visina, ali Srule koie ie svako od nas sa sobom morari da ima na pu-tovanju ne6e biti kraie od po dvadeset stopa. Ako posluiamo Karpeni<ovprcdlog ima6emo, senl roga, i puno koza iovaca. Meni je sad palo na umda bismo veoma lako mogli da udesimo da naie sn-rre, onda kaia ih ne ko-ristimo, ne nosimo mi sami nego koze i ovce. Kao Sto vam je svima po_znato' stado ovaca ima obidaj da prati onu koia ide prua, oclnosno kako seto kaZe ovna predvodnika, te ie stoga biti neophodno da usmeravamo ivodimo samo one ovce koje su upregnure u prvi par Xrula, dok ie sveostale, jedna za drugom, ici za njinra u dugom nizu.

Na ovaj nadin moZemo da udesimo da ovce, pored toga Bto ie narnnositi Stule, nose i nas same. Izmedu paralelno poitavljenih stula dugihdvadeset i pet stopa lako mozcmo da smestimosedam redou^ ou^."jpotri u redu, Sto znadi uk'pr. clvadeset i jednu ovcu, a za tolike ou.. t"i,i-

r67


na iednog doveka predstevl)a obidnu sitnicu. Potretrno je jedino da ov-ce u Stule upregnemo na takav nadin da u sredini ostane jedno oko pct ipo stopa dugo i oko tri stope Siroko mesto, na kome rnoZe da sc smcstiveorna udoban lcZaj.'fako bi svako od nas, unlesto da se nruii i znojipoci teretonr sopstvenih Stula, za vrenle ovog preiaska ;lreko pustiniclnogao da drema kao Muktar Paia u svome harenru, ili pak da se vozikao nekakav bogati parazit u svojim kodijarna po alejama Bulonjske 5r-r-

nre, p2r bismo, pod takvim uslovima, dak mogli da naudimo i svc jezikekoji 6e nam biti neophodni za naie naredne ekspedicije."

Nakon dva prva izveStaja i nakon ovog poslednjeg koji je podrreo

Jelov, bilo je oligledno da nema viSc nikakve potrcbc z.a novim prcdlo-zima. Svi smo toliko bili pod utiskom onoll11 5to smo duli, da jc iznena-da podelo da nam izgleda da se sa teikoi:rma okr-i prelaska pustinje (io-bi namcrno preterivalo, iduii dak i dotle da se putniku odm:rh sugeriiekako je to nemoguie.

'lako smo se, po5to srno ove predloge prihvatili, svi bez ikakve di-skusiie sloZili da za sada od lokalnog stanovniStva sl<rivanro svnjrt na-

meru da krenemo u pustintu - svet gladi, smrti i neiz-vcsnosti. Stogasrno isplanirali da prof-esora Skridlova predstavimo kao smelog ruskog;

trgovca, koji je u ovu oblast do5ao zbog nekog ludog trgovadkoe podu-hvata. Recimo da je ovde do5ao da r-rakupuje i za Rusiju poSalje ovce,

koje tamo imaiu vrlo visoku cenu, dok ovde mogu da se nabave znatnojeftiniie, i da istovrerneno namerava da ruskir-n f'abrikarna izvozi jake,tanke i duge drvene letve, koje se tamo koristct.aizraduokvira za ispra-vljanje pamudnog platna. U Rusiji se tako wrdo drvo ne moZe natraviti,pa se okviri napravljeni od tamo5njeg drveta brzo istro5e zbog rada ma-5ina, te stoga letve ovakvog kvaliteta mogu veolna dobro da se prodaju.Zato je, navodno, hrabri trgovac odludio da se upusti u ovaj riskantnitrgovadki poduhvat.

PoSto smo to odludili, svi smo postali puni optimizrna, te smo o pu-tovanju koje nam predstoji govorili kao da u pitanju nije ni5ta teZe od

prelaska PIas de la Konkord (Place De la Concorde) u Parizu.Narednog dana smo se preselili na obalu reke, bliz-u mesta na kome

ona i5dezava u nedokudivim dubinama peSdanog prostranstva, i tu smo

posravili Satore koje srno sa sobom doneli iz Rusije. Mada mesto na ko-

me smo se nalazili nije bilo nimalo dalcko od sela, tr:t rtjcnru ipak niie ni-

168

ko.Ziveo, niti je pak posr.jala ol):rsnosr da bi neko ramo, do samog rubrrpaldene pustinje, nekim prsr.m nr'rao da dode. Neki od nas su, iziajLriise za sluge i sluzbenike eksccntridnog ruskog rrgovca lvanova, obi5li lo-kalne bazare u blizini i zapodcli da nabavljaju tanke lewe razridite dui.i-ne, kao i koze i ovce - i .skoro srno u svome logoru imari ditavo stado.

Nakon toga smo podeli intenzivno da veZbamo hodanie na itula_ma, najpre na niskim, a zatim na sve vi5im i vi5im.

Jednog lepog jutra nakon dvanaest dana na5a neobidna Dovorka sezaputrla u pesdana prostranstva, uz blejanie ovaca, meket ioza. lavel.pasa' n jisku konja i niakanje magaraca koie smo kupiri da nam se naduako nam zatrebaju.

Povorka se ubrzo. fbr-jl"li u dug niz nosiljki, nalik na velelepnepovorke drevnih kraljeva. Nadaleko ie razlegaia nasa vesela pesma iuzajamno dovikivanje ljudi sa nosiljki, koje su iSle jedna zad..ign- ,-,,izvesnom.orlstojanju. Primedbe koje bi iziekaoJelov ru, ,r"."vrio, kô iuvek izazivale prave provale smeha.

Mada smo proili kroz dve uZasne pe5dane oluje, nakon nekoliko da_na smo stigli skoro do samog srca pustinje, nimalo umorni i svime pot_puno zadovoljni - a .audili smo dak i jezik koji nam je bio potreban.'pri-bliZavali smo se mesru koie je predstavljaro gravni cilj nase Lkspedicije"

Da nije bilo spomenutog dogadaja sa*Solovievom, sve ti ," l,".o_vatno i zavrSilo kako smo planirali.

Putovali smo ve6inom no6u, koriste6i se sposobno5iu nabeg druga,iskusnog astronoma Daitanirova, da se orjeniise po.r..d^*i.

Jednogdana smo se u zoru zaustavili <ia jcdemo ida nahranimo ovce..fo5 uvek je bilo veoma rano. Sunce je tek podinjalo da greje. Bili

smo upravo seli i prihvatili se svog sveZe pripremljenog obrJkaod pi-rinda i ovderine, kad se na horizontu iznenada pol"uiio krdo kamila.Odmah smo zakljudili da u pitanju moraju biti jivlje kamile.

, Solovjev, koii je bio pasionirani lovac i sigurrn strelac, odrnah jedograbio pu5ku i otrdao ka mestu na kome su sc silrrctc I<amilc nazirale;mi ostali smo, smejuii se njegovoj lovadkoj .srr:rsri, scli i b;rciri se na hra-nu koja je za ovakvu situaciju bez preseda.a lrir:r .tilit rr. PriPrcr'ljcr.ra,Za.situaciju bez presedana kaZem stoga sto sc srrr:r(r':r ,r;r ic ,r,trc, tar<<rduboko u pustinji i usred svog tog p.rk", ncrrrrgirr,<' rr,rr,rr.ir i v;rrr-r, rx)-

KNEZ JURU UUBOVEDSKI

r69


Sto nekad na stotine milja unaokolo ne moZe da se nadc taknisaksaul.2

Mi smo, medutim, vatru loZili bar dva puta dnevno, da bismo spremilihranu i skuvali kefu i daj, i to ne samo obidan, ve6 i tibetanski daj, koji se

kuva u dorbi od kostiju zaklane ovce. Za ovai luksuz smo imali da za-

hvalimo domi5ljatosti Pogosijana, koji se dosetio da n.reiine na ovce na-

tovarimo pomoiu naroditih sedala nadinjenih od drvenih lcwi; tako iesada, svakiput kada zakoljemo ovcu, preostajalo dovoljno drva za vttru.

Bilo je proSlo ve6 sat i po od kako je Solovjev otiSao za kamilama.Vei smo se spremali da nastavirno put, a od njega i dalie niie bilo ni tra-

ga ni glasa. Pridekali smo jo5 pola sata. Bilo nam je poznato kako je So-

lovjev tadan i da nikad nikoga ne ostavlja da ieka, pa smo se uplaiili da

mu se ncSto nije dogodilo i svi smo, osim dvoiice, uzeli svoje puSke i po-

3li da ga traZimo. Uskoro smo u daliini porlovo opazili siluete kamila,

pa smo krenuli u tom pravcu. Kad smo im se pribliZili kamile su, vero-

vatno zato 5to su nas osetile, pobegle na jug, ali rni smo nastavili da ide-

mo u istom pravcu.Od Solovievljevog odlaska je bilo proteklo vei dctiri sata. Iznenada

ie neko opazio da na nekoliko stotina koraka od nas leZi dovek, a kada

smo mu priSli prepoznali srno Solovieva, koji ie vei bio mrtav. Vrat muje bio napola pregrizen. Sve nas ie preplavio ogroman bol, jer smo ovog

izuzetno dobrog doveka svi voleli.Od pu5aka smo napravili nosila, na kojima smo Solovjevlievo telo od-

neli natrag u logor. Istog dana smo, predvodeni prof'esorom Skridlovomkoji ie obavio duZnost sve5tenika, Solovjeva dostojno i sahranili u samom

srcu pustinie, da bismo odmah zatim napustili to za nas proklero mesto.

Mada smo vei mnogo udinili kako bismo otkrili legendarni grad

koji smo odekivali da iemo na svome putovaniu pronaii, sve svoie pla-

nove smo ipak izmenili i re5ili smo da iz pustinie 5to pre izidemo. Stoga

smo skrenuli prema zapadu i za detiri dana smo stigli do oaze Kerija,

gde opet podinje normalna zemlia. Iz Keriie smo nastavili dalie, ali bez

Solovieva koga smo svi voleli.Neka je pokoj wojoj du5i, destiti i uvek verni priiateliu nad prijate-

liima.

2 Drvenast grm koji raste u pustinji.

170

flvo.poglavlie Zelim da posvcrim svoiim uspomenama na jetlnog do-\./r'eka koga smalram znaiajnim. a dili Zivot ie u njegovim kasnijimgodinama, voljom sudbine ili zbog zakona koji deluje u "samorazvije-noj.li6nosti", do najsitnijih detalja bio ureden kao i moj. Trenutno jeovaj dovek sa uobidajcne tadke gledista Liv izd,rav, ali dobroga zdravljaje, po mom mi5ljcnju i mcdu nama budi redeno, samo njegovo flzidkotelo.

Zanimljivo je primctiti da, uprkos opite prihvaienom miilieniu daljudi koji pripadaju dvema razliditim i stoleiima zavadenim nacijamatreba da oseiaju instinktivno medusobno nepriiateljswo, pa dak inrrlniu, i uprkos razlikama u vaspirrnju, porodidnoi tradiciji i verskimubedenjima, izmedu mene i Ekirn Beja se jo5 od kako smo se u ranoj

'rladosti pocl neuobidajenim okolnostima po prvi put sreli, postepeno

.Tui]g blisko prijatelistvo; a kad su kasnije, zbog raznor,.snih tri'ilal-nih zbivanja, moj i njegov unutrasnii svct postali ustrojeni kao kod ilu-di "poteklih iz istog izvora", jedan prema drugonr smo gajili i upravobratska oseianja.

U ovom poglavlju 6u opisati svoj prvi sludajni srsrcr s:r crr. [,]ki'rBejom, k'ga po5tuju svi ozbiljni ljudi koii gi.r Prz..rrirr, k,. i ll.di

UII

EKIM BEJ

t7l

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

obidnog kova, koji ga sn-ratraju za velikog maga i darobniaka. Ispridaiu,

takode, ul<ratko i nekoliko znadainih dogadaia koii su se odigrali z^vre-me naSih putovania po aziiskirn i afriikim Prostranswinre.

PoSto je za svoje proile zasluge nagraden brojnim odlikovanjima,

koja su sc pokazala kao "trajna", ovai dovel< trenutno Zivi u iednom ma-

lom i beznadainom mestu u Egiptu i nosi titulu turskog velikog paie.

Mora se reii da ie ovo usamlieno mesto, iako ima sredstava da 7.ivi gdc

god Zeli i da uZiva u svinr udobnostima savremenog Zivota, z-a svoie

prebivaliSte u starosti izabrao prvcnstveno zbog togrl 5to je Zeleo da iz.-

begne nametliivost dokonih liudi i niihovu radoz.nalost - tu doveka ne-

dostojnu osobinu koja je veiini na5ih savremenika prostala svoiswena.

I{ada sam ga prvi put srco, Ilkim l3ej ie bio joi .sasvim mlad. Poha-

dao je iednu vojnu Skolu u Nemadkoj i bio je, kao i obidno, doSao da leto

provedc sa svojim ocem Ll Konstantinopoliu. Nas dvoiica smo bili vr-

Sniaci.Pre nego Sto opiSem okolnosti u koiima sam ga sreo, moran da

kaZem da sam, pre svoje prve posete Iil"rrniiadz-inu i svoga susrcta sa Po-

gosijanom, o denru sam u iednom od prethodnih poglavlia ispridao,

dok sam loi tumarao svuda unaokolo kao besomud:rn traLeti odgovore

na pitanja koja su zaokupljala moi mozak-koii ie prema rniSlieniu ve6i-

ne savremenika bio psihopatski oboleo - imao prilike da odem i u Kon-

srantinopoli, privuden pridarha o brojnim dudima koia tamoSnii derviiinavodno izvode.

Po dolasku u Konstantinopolj sam se smestio u detvrti po imenu

Pera, odakle sarn isao da posetim manasrire raznih dervi5kih redova.

Po5to sarn Ziveo u druStvu ovih "derviSkih zaneseniaka" i po5to se' na-

ravno, nisam bavio nidirn praktidnim i razmi5ljao ni o demu osim o ra-

znim dervi5kim glupostima, jednog sumornog dana sam sasvim iasno i

bez ikakvih iluzija spoznao da iu veorna brzo sasvim ostati bez onog itose naziva "lova".

Po5to sam spoznao ovu dinienicu, par dana satn unaokolo i5ao ni-

malo bezbriZan, dok su mi se za delom, poput omiljenih muva Spanskih

mazgi, roiile misli o tome kako da steknem tu gnusnu stvar koja za sa-

vremenog doveka predstavlja gotovo jedini podsticai u Zivotu.

Zaokupljen tim brigama, stajao sam lednog dan:r na velikom mo-

stu koji Peru spaia sa Stambolom. Naslaniaiuii se na ogradu, razmi-

172

LKIM ltl:l

Sljao sam o smislu i znadcnju neprekidnog kru'nog vrierri:r tlc'r-v i!:r, trr r

je na prvi pogled deluje automatski i bez ikakvog udeSi:r svt.sri. Isporlmosta i u njegovoj blizini neprestano su prolazili parolrrotli i rr svirrrpravcima plovili brodiii.

Na obali Galata kraj mosta nalazilo se pristaniSte za parolrrotk' k,, jisu saobraiali izmedu Konstantinopolja i druge obale Bclsfil-rt, rr u blizi-ni ovog pristaniSta sam, oko parobroda kofi pristiZu i isplovlfavejrr,ugledao dedake kako rone za novdiiima koie su purnici sa parobroclabacali.'Ib me je jako zainreresovalo, pa sam pri5ao bliZe da vidim. De-daci su veorna ve5to i bez ikakve Zurbe izvladili novdiie koie su putnicibacili na razliditim mcsrima, nc propuitajuii ni jedan jedini.

Dugo sarn gledao, diveii se spretnosti i lakoii s kojom to dine ovi deda-ci i mladidi razliditog uzrasra, od osam pa do oko osarnnaest godina. Izne-nada rni jc u glavi sinulo: "Za\to se i ja ne bih ovim pozabavio? Zar samiaiSta gori od tih dedaka?" i narednog sam dana orisao na obalu Zlarnog ro-ga, na iedno mesto tik ispod Admiraliteta, kako bih naudio da ronim.

Dok sam veZbao ronicnie, imao sam sreie da naletim dak i na udite-lja, na jednog Grka koji je za to bio strudn jak i koji

f e ovde dolazio da .se

kupa. On me je nekirn detaljima svoie "velike mudrosri" naudio sarn,clok sam ostalo od njega izvukao lukavstvom - u kome sam se dotle ve6bio uveZbao - uz Solju kaf-e u obliZnjof grdkoj kafhni" Neiu, naravno, dase upuitam u detalje o rome ko je platio kafu.

U podetku ic bilo veoma te5ko. Neophodno je da se zaroniorvore-nih odiju, a slana voda mi 1e draLila odi, 5to rni je narodito preko noiipridinjavalo o5tar bol. Na ovo sam seJ medutim, uskoro navikao, takoda sam u vodi mogao da gledam jednako dobro kao i u vazduhu.

Nakon dve nedelje sam podeo da "zaradujem" zaLivotroneii okoparobroda, zajedno sa ovda5njim dedacirna i rnladiiima svih uzrasta.Naravno da u podetku nisam imao ba5 mnogo uspeha, ali kasnije se nijcdogadalo da mi izmakne ni iedan icdini novcii6.

Ovde moram da kaZem da novdii kacll sc lxrci rr vodrr s rrodetka to-ne veorna brzo, ali da kasnije pada sve slxrriic.Sr,r jt.tl:rljc,r.l povriine,tako da mu je ako je voda jako duboka porrcllno l)ull() vr-('nr('rr:r dol< ko-nadno ne stignc do clna. LT tom sludaju ie rrcolilrrl<lrro rl:r Sr' 1rr.r' rrcgo itose zaroni dolsro zapazi mesto na kome jc novc.it: p:r,r, 'r

rr:rli,lr tog:r rriit.ni malo teil<o da se on u vodi nade i dohveri.

t73


Jednog dana se nel<akav putnik, zadubljen u sopstvene misli, bio

nagao preko ograde posmatraju6i lovce na novdiie, te se dogodilo da

mu iz ruku nepaZnjom ispadnu takoz-vane broianice, rekvizit koii je

svakom ozbiljnom Azijatu neophodan za trenutke u koiima nfje zaoku-

pljen ispuniavaniem svojih Zivotnih obaveza.

Covek je odrnah pozvao dedake-ronioce da rnu broianice izvade, ali

njima uprkos svom trudu niie po5lo za rukom da ih pronadu, buduii da

su se u trenutku kada su pale nalazili daleko od broda i nisu tadno zapa-

zili gde su potonule u vodu. Broianice su odigledno bile veoma vredne,

jer je putnik obeiao da ie onome ko ih nade dati dvadeset i pet turskihfunti.

PoSto ie parobrod oti5ao, svi skupliadi novdi6a su dugo traLth, iliniihov trud nije urodio plodom. Voda ie trila duboka, a bilo ie i nemo-

guie da se, kako su oni rekli, prekopa ditavo morsko dno. Do dna dubo-

ke vode ie, u principu, veoma te3ko dospeti. Jednrrko kao 5to Zivo telo s

lako6om odrZava na svojoi povr5ini, voda pruZa i veliki otpor njcgovom

tonjenju.Nekoliko dana kasnije se, dok sam ronio na tom istom mesru, do-

godili da jedan putnik novdii baci tako daleko da ie, pre nego 5to sam

bio u stanju da do toga mesta doplivam, Potonuo toliko da se viSe uop-

5te niie video. Po5to je toga dana "ulov" bio prilidno slab, odludio sam

da se ovog novdiia dokopam po svaku cenu.

BaS kada sam ga konadno stigao, na dnu sam primetio odsiai nedega

5to je lidilo na brojanice. Kada sam izronio na povrSinu, setio sam se

onih brojanica zakoje je bilo ponudeno dvadeset i pet funti.Po5to sam upamtio mesto zaronio sam ponovo, ne govoreii niko-

me ni5ta, a kad sam ustanovio da se do dna ne moZe dospeti na uobida-

ieni nadin narednog dana sam doneo dva nakovanja koia sam pozaimio

od kovada ivezao ih oko svog tela, te sam sa ovom teZinom lako poto-

nuo. Ubrzo sam pronaSao i broianice, zakoie se ispostavilo da su od ii-libara, a da su ukraSene sitnim dijamantima i granatima.

Istog dana sam otkrio i da ie putnik koii je broianice izgubio bio pa-

5a N, bivSi guverner male oblasti u blizini Konstantinopolia, i da Livinasuprotnoj obali Bosfbra nedaleko od Iskidara.

Po5to se u poslednie vreme nisam baS dobiro ose6ao, i po5to mi ie iz

dana u dan bilo sve gore, odludio sam da sutradan ne ronim zanovti6i-

fi4

. IKIM BU

ma, vei da vratim brojalric. rr jihovorn vlasniku i da istovremeno iskori-stim priliku da posetinr grobljc u Iskidaru.

Narednog iurra sarn krenuo i ubrzo sam prona5ao pabinu kuiu. pa_

5a je bio kod kuie, a kada mu jc redeno da ie doSao iedan lovac na novdi-(e kojizeli licYn, da ga vidioi'iglcdno je odmah shvario o icmrr jc rci.isam jc doSao k meni. Kada sarn mu brojanice predao bio je tako iskrenoobradovan i prema meni se ponabao tako srdadno, da sam bio iskrenodirnut, i ni za 5ta na svetu nisam hteo da primim obeianu nasradu.

Na krairr me ie zlmolio da bar ruiam.u njegovoj kuci, ito ni"sam od.bio. Nakon rudka sam odmah krenuo, kako bih uhvatio pretposle<lnjiparobrod za povratak na suprotnll obalu. Na punr do parobroda mi je,medutim, toliko pozlilo da sam morao da sednem naitepeniite iednekuce, gde sflm se onesvestio.

Prolaznici su prirnetili u kakv'm stanju se nalazim, a po5to nisambio dalcko od paSine ku6e do njega je brzo doprla vest da je je<lnonrmladi6u izncnada pozlilo. Poito jc duo da je taj mladi6 upravo onai kojimu je donco brojanice, sam pala jcbrzo do5ao sa svojim slugama i na_redio da me prenesu u njegovu kuiu i da pozovu vojnog leliara.

Mada sam ubrzo dolao svesri, moje sranie je bilo takvo da nisammogao da se kreiem i da sam bio prinuden da za sada osranem u pa5inojkuii.

Tc noii je ditava koZ:r podela da mi puca i da me nepodnoiljivo pe_de; odigledno da nije rnogla da podncse dejswo soli, s obzirom da nisambio navikao na dug boravak u slanoj vodi.

s'restili su me u jednom krilu kuie, a starica po imenu Farma Badije bila zaduzena da brine o meni. u tome joj je pomagao i pa5in sin, ude-

lik i:.d1" lemadke vojne Skole, koji je takode dolazio koi mene. To jebio E_kirn Bei, koji je kasnije posrao moj najbliZi prijatelj.

Dok sam se oporavljao razgovarali smo i iaslali o svemu i svade_mu, ali postcpeno su na5i razgovori podeli da P.Pri'uju fllozofski obrt,a kada sam se sasvim oporavio rastali smo sc klri priieiclii i od tada smose nepr('srano rlopisivali.

.. . O" j" te godine napustio onu vojnu ik.lrr u Nc.rr:rt*l<.j i .lrisa' mc_

dicinu, ier su mu se intinrna uverenja za tg vr'(.r)(' Pr-'rr rt.r r il:r i 'rrvc_-la

gada vojnu karijeru napusti kako bi posrao vof ni lt.i<,u.

Pro5le su detiri godine.

,t,

t75

Jednog dana sam na Itavkazu od niega primio pismg u korne ie pi-

,ro i" ,e v".i postao lekar i da bi Zeleo da me vidi' kao i da istovremeno

por.ti i<"uUL ko ji ga ie ve6 odavno zanimao,pa me ie pitao gde bismo i

kad mogli da se nademo.

Tog"let" sam Ziveo u gradu Suramu, gde sam se bavio izradom gip-

sanih p"redmeta. Poslao i* -u telegram u kome sam rekao da nestr-

pljivo odekuiem niegov dolazak, i on ie nakon par dana stigao' ..' ' T. godine ,., t 5,rr"-, da u niemu prgvgdu leto' doSli i Pogosiian'

K^.p"riko i Jelov, moii priiatelii iz mladih dana' Ekim Bei se sa ovim

moiim drugovima brzo tpiil"t"iiio i oseiao se kao niihov stari prijateli'-- -'ii,û.i"ro

smo proveli'u Suramu, odakle smo pravili kraie izlete i

ekskurziie, obidno peSice. Peli smo se na planinski prelaz.Suram i

istraZivaii okolinu Bbrzoma i Mihailova' kako bismo srupili u kontakt s

tamoSnjim liudima koii io5 uvek nisu bili izloZeni deistvu savremene

civilizaiije, a f ednom smo posetili dak i duveni Kevsurs' za koiim su po-

Iudeli svi etnolozi.PoSto ie nekoliko meseci proZiveo s nama pod ovakvim okolnostr-

ma, Ekim'Bei ie kao mlad dovek u svoiim tadaSniim godinama - i ve6 i

tako prepun svih mogu6ih don-kihotovskih nastoianja - udestvuiu6i u

,ui-'.trSi* rurgouorirnu hteo ne hteo bio uvuden u na5u "psihopatolo-

gifu" i poput nis podeo daizgaraod Zudnie da ostvari nemoguie'"' N"t 8.tuoric", Pogosifan, Karpenko, Jelov i ia' u to-vreme smo

-.rogo r azgov ar ali opr"eatogu ttneza J urij a Lj ubov ed sko g d." t" :i ".-" i

nf egJvim irilatetiima pridr:uZimo u velikoi ekspedicii i na-koioi bi tre-

U^tI a^ ,. p,rt"|. pe5ice, po5avSi od pogranidnog grada Nakidevana'

oreko Irana, sve do Persilskog zaliva'

Ovi na5i razgovori i sve perspektive koie 4am le ta vrsta putovan'a

o&arala su EkiniBeja zanim^li toliko da nas je zamolio.da se kod kneza

zaloLimo da i niemu dozvoli da se pridruZi ekspediciji'.a podeo ie da

razmi5lja i kako da za to dobif e odevu dozvolu i !ednogodi5nie odsuswo

od svoiih PretPosiavlienih'Rezuliat ie predsiavlialo da ie, nakon 5m ie sve Sto iebilo neophod-

no uredio deiom p..ko telegr ama,^delom lidno kada se bio vratio kuii

f.^f." ni ,e p.ipre-io za dufput' onoga dana kada smo pobli iz Nakide-

u"n", pruog larru"ra naredtie godine, na svoiu prvu veliku ekspediciiu u

naiem druSwu PoSao i on'

r76

j

i

:

Iz Nakidevana smo l<rcrruli u ponoi, a uiutro smo vei imali prilikeda iskusimo "mudrost" onih dvonoZnih stanovnika naSe planete koji se

nazivajupogranidnom straZonr, a koji su svuda u jednako visokom ste-

penu razvili umetnost izrai.avanja svog o5troumlja i sveznadarstva.Bilo nas je dvadeset i troje, ukljuduju6i i sve one drugove i prijatelje

kojima sam naumio da u ovoj knjizi posvetim posebna poglavlia. O tro-jici od njih, Pogosiianu, Jelovu i knezu Ljubovedskom, ve6 sam pisao;sa dr. Ekim Bejom iu ditaoca upoznati u ovom poglavlju, a ostaloj dvo-jici, inZinieru Karpenku i arheologu profesoru Skridlovu, iu posvetitinaredna poglavlja ove knjige.

NaSe putovanje do grada Tebrisa, u koji smo stigli nakon desetakdana, proteklo je bez nekih naroditih dogadaj a.Ubrzo nakon Sto smonapustili Tebris zbio se, medutim, dogadaj kof i 6u opisati sa 5to jegod vi5e detalja mogu6e, ne samo zato Sto ie dr. Ekim Bej u njemuaktivno udestvovao i za njega bio duboko zainteresovan, vei takode istoga 5to ie ovaj dogadaj moj sopstveni pogled na Zivot sasvim izvrnuonaglavce.

Dok smo bili u Tebrisu, puno smo slu5ali o nekom persijskom der-vi5u koii navodno izvodi vanredna duda i to je pobudilo na5e intereso-vanie. NeSto kasnije tokom naSeg putovanja smo zanjegaponovo duliod izvesnog jermenskog sveStenika, te smo tada odludili, iako ie derviSZiveo u mesnr koie je bilo dosta daleko od naSeg planiranog puta, da pu-tanju izmenimo kako bismo ga videli i sami ustanovili ko je i 5ta je.

Do derviSevog sela smo stigli tek trinaestog dana zamornog puto-vania, tokom koga 3mo noiili u kolibama persifskih i kurdskih pastiraili u malim naseliima.

Uputili su nas njegovoj kuii, koia jeleLala na izvesnoj udalienostiod sela. Odmah smo se tamo zaputili i zatekli smo ga kako sedi u hladunekakvog drveia, gde je obidno r^zgovarao sa ljudima koji su doSli daga vide.

Ugledali smo doveka u vrlo poodmaklom dobu, kako odeven u ritei bosonog sedi na zemlji. U blizini ie sedeo izvcsten broi Pcrsijanaca ko-

ii su, kako smo kasnije ustanovili, bili njegovi udcrrici. PriSli smo, za-molili za niegov blagoslov i takode posedali na zcrrrlirr, firrrnir:rjuii okonjega polukrug.Zatirnsmo zapodelirazgovor" Mi srrr,r pit:rli :r on jc od-govarao, da bi zatim on nama postavljao pitarrj:r.

i

ii

l177

luqrgti 94 Iluzetnirn Ljq{maEK]M BU

Najpre nas je primio prilidno hladno i niie se pokaz-ao baS sklon da

govori,."li kada je duo da smo prevalili prilidan put samo da bismo s

,,1i- r"rgouarali postao ie srdadniii. lzraLavao se veoma jednostavno,

nedotera-rlim jeziiom i u podetku je, barern na mene lidno, ostavio uti-

sak <ia ie dovel koii ne raipolaZe nekim znanjem, sto 6e reii neobrazo-

van u evropskom smislu te redi.

R^zgovo, sa derviSem ie voden na persiiskom, ali na iednom njego-

vom posibnom dijalektu, koji nije znao niko sem dr. Sari-Ogliia, mene,

i ios iectne osobe koja njime niie ba5 sasvim dobro vladala. Stoga smo

ar. sari-ogli i ia postavliali pitania i odmah sve sto kaze prevodili dru-

gima, kako bi i oni od toga mogli imati koristi'Bilo ie vreme vedere. Jedan od udenika je doSao i doneo de-rvi5u

njegov kuvani pirinad u glinenoj diniji. Neprekidaiu6i razgovor dervi(

je iapo&o da iede. Pobto nilta nismo ieli jo5 otkako smo fano ustali i

lr.truti na Put, i mi smo otvorili svoje rance i zapodeli sa ielom..-Moram da vas podsetim da sam u to vreme bio vatreni sledbenik

duvenih indijskih fogiia i da sam vrlo tadno sprovodio sva upxtstva.ta-

kozvane hata ioge, te sam i kad sam ieo nastoiao da hranu Sto fe god bo-

lie moguie Lvaiem. Stoga sam io5 dugo po5to su svi, ukliuduiu6i i star-

.", ,nu-rsili svoj skromni obrok, ia i dalie nastavio da polako iedem, tru-

deii se da ni iedan zalogai ne progutam pre nego 5to bih ga po svim pra-

vilima saLvakao.

Mdeii ovo, derviS me je upitao: "Reci mi, mladi strande, zbog dega

tako jede5?"

Ovim sam pitaniem-koie mi ie izgledalo veomu dudno i za koie mr

se dinilo da ne govori bab puno u prilog niegovom znaniu - bio toliko

zapanienda ispiva nisam imao Zeliu da mu odgovorlm, i {a sam pomi-

slio kako smo ioliki put preSli uzalud, da bismo videli doveka s koiim ne

vredi ozbilin o razgovaiati. Gledaju6i ga pravo u odi ne samo da sam

prema njemu oseiao saLalienie, vei me ie zbog tog pitania bilo i stid' te

sam mu samouvereno odgovorio da svoiu hranu paZljivo LvaCem zato

da bi bolie mogla da se asimiluje u organima za varenic, te sam poziva-

iuii senadinjeiicu da dobro svarena hranaorganizmu daieve6u kolidi-

nu kaloriia potrebnih za sve niegove funkciie ponovio sve ono sto sam o

toi temi izvukao iz raznih knjiga.

178

Odmahuju6i glavorlr, stnrac jc lagano i s ubedenjem ponovio slede-iu izreku, koja je dobro poznara u ditavoj Persiji:

.'.'B?€.fu ubif e_ono.q ko ne zna, a misli drugome dapokazuje put dokapija Nlegoaog Kralfeastaa." -

Nakon toga je Sari-Ogli derviiu postavio nekakvo pitanie na kojeje ovaj kratko odgovorio. Zatim se ponovo okrenuo meni i upitao'me:

"Ti, mladi strande, verovatno radil i gimnastikul"U to vrerne sam zaista veoma intenziv-no radio gimnastiku, i mada

su mi bile poznate sve merode koje preporuduju indijski jogili drLaosam se sistema svedanina Miiera. Dervisu sam rekao da zaiita radimgimnastiku i da smacram da mi je potrebno da veZbam dva puta dnev-no, ujutro i uvede, obiasnivSi mu ukratko kakvu vrsru veZbi radim.

"To sluZi samo razvijanju ruku, nogu i uoplte spoijnih mi5iia", re-kao je starac, "ali ti takode imai i unutralnje misi6e na koie tvoli meha-nidki pokreti uop5te he utidu."

"Da", rekao sam, "svakako"."Pa dobro. Da se vratimo sada nadinu,na ko jii.va&5hranu,', nasta-

vio je on. 'Ako na ovaj nadin Lva&! radi zdravlja, ili pak da bi postigaoneSto drugo, moram da ti kaZem da si, ako Zeli5 da duje5 moie iskreno

1iSljenj9, izabrao najgori mogu6i put. Time ito hranu tako paZljivoZvaieS, ti urnanjujeS rad svog stomaka. Sada si mlad i sve je u redu, ali tisvoj stomak navikavaS da ni5ta ne radi; a kada budes bio stariii misiii ieti u izvesnoj meri arrofirati, jer im nedostaje normalan rad. A ako nasta-viS s ovim sistemom Zvakanja to 6e morati da se dogodi. poznaro ti je danaSe telo i mi5i6i u srarosti slabe. Ti ieS, medutim, normalnoj slabostikoju donosi srarosr pridodati i drugu koju de5 izazvati ier svoi stomaknavikavaS da ne radi. N4oZes li da zamisliS kako ie to onda izsledati?

PaLljivo Zvakanje je, naprotig sasvim nepotrcbno. U tvojim godi-nama je boljeda uopSte ni ne Zvaie5, ve6 da guta5 titave komade, ako iemoguie dak i kosti, kako bi svom stomaku zzrdao prslir. Vidim da su onikoji su ti savetovali da rako i.va(el,kao i oni koji 't'rrrc pi.(rr r<njige, dulizvono ne znaju(i odakle dolazi zvuk."

ove stardeve jednostavne, odiglednc i d'slctlrrt. .'i'i rrf irrirc s. d:rmi5ljenje koje sam o

'jemu isprva bio stekrr. s.s'u,irrr P.,rrt'rrirrr. I )<l ta-

179

EKIM BU

da sam mu pitanja postavliao iz radoznalosti, ali od tog trenutl(a sxm se

za njega ottt;lino tiirrt.r"rou"o i podeo sam vrlo paZliivo da slu5am sve

5to bi rekao.Iznenada sam ditavim svoiim biiem shvatio da su ideje koje sam

dotlc prihvatao kao .,.orpo,,l" istine bile pogre5ne' Shvatio sam da

sam do tada swari vicleo samo sa jedne stranc' Sada mi sc mnogo toga

ukazalo u sasvim novom svetlu. i glavi mi se javilo hiliadu novih pita-

nia vezanih za tu temu.Poneseni svoiim razgovorom sa dervi5em, doktor i ia smo sasvim

zaboravili na5e ostale drigove i prestali smo da im prevodimo ono Kto

je redeno. VidevSi kako snro se duboko zainteresovali' oni su nas neprc-

lidno prekidali pitaniima: .,Sta

ie rekao?",-"O demu govori?" i svaki

f", t-" morali da imuskratimo odgovor, obe6avaiuii da 6emo im ka-

snije sve detalino isPridati.

Kada ie dervis zavr5io pridu o neprirodnom Zvakaniu i o razliditim

nadinima asimilaciie h.an. i niene zakonomerne automatske transfor-

maciie u na5em organizmu, rekao sam:

"bd., budi,. tako liubazni da mi takode obiasr-rite i 5ta mislite o ta-

kozvanom kontrolisanom disanju' Veruiu6i da ie to korisno' ia ovu. vr-

stu disania veZbam u skladu sa uPutswima iogiia' to iest vazduh nakon

3to udahnem izvesno vreme 'zdiLavam,da

bih gaz timlagano izdah-

nuo. MoZda ni to ne bi trebalo da se radi?"

VidevSi cla se moi odnos prema niegovim redima sasvim promenio'

derviS je podeo da mi biva naklon]eniii, i obiasnio ie slede6e:

'Aio'sebi pridiniavaS Stetu nadinom na koii i'vadeis hranu' jo5 ie

hiljadu pntr u"i^ Steta koiu sebi nanosiS takvim veZbama disania' Sve

u"lU. dir"rrla koie se navode u kniigama i koiima sepodudava usavre-

menim ezoieridkim Skolama ttt -ogtt ni5ta drugo do da na5kode-' Di-

sanje ie, 5to bi svako ko zdravo raimtllia trebalo da razume' takode

p;;:; ishrane, ali clrugadiiom vrstom h.r1ne' Vazduh' ba5 kao i hrana

'koiu jedemo, ulazi u t.io i i,t se vari, razlai'u(ise na svoie sastavne de-

Ioi" i.oji zadm medusobno i sa odgovaraju6im elemenrima izvesnih

supstanci koie su u organizmu vei prisutne formiraiu nova iedinie-

"fi. N^ ovai nadin se siaraju sve one neophodne materiie koje se to-

t irn ,,.pt.t idnih Zivotnih procesa u ljudskom Organizmu bez pre-

stanka trose.

r80

MoraS da zna3 da ic z.rr ckrlriierrjc ma koje nove supstance neophod-na kombinacija tadno orlrcclcnilr kolidina nienih sastavnih delova.

Uzrnirno najjednostavniji primer. Recimo da moraS da is;rcdc5lrleb. Za to je neophodno clrr naipre pripremiS testo.Ta testo ti

f e, mc-

dutim, potrebna kombinacija bra5na i vode u tadno odredenom odno-su. Ako vode ima premalo ne6e5 dobiti testo vei neito 5to ie se na prvidodir raspasti. Ako pak, sa druge strane, uzmel previ5e vodc, dobi6c5obidan napoj kakvim se hrani stoka. U oba sludaia je rezultat isti. Neie5dobiti testo kakvo je potrebno da bi se ispekao hleb.

Isto se dogada i kad je red o tbrmiranju ma koje supstance neophod-ne organizmu. Delovi iz kojih se ova supstanca sastoji moraju da se kom-binuju u tadno odredenonr kvalitativnom i kvantitativnom odnosu.

Kada di5e5 na uobidajeni nadin, di5e5 mehanidki. Organizar::,beztvoga ude56a iz vazduha uzima one kolidine supstanci koje su mu neop-hodne. Pluia su sazdana tako da su navikla da rade sa odredcnom koli-dinom vazduha. Ako, medutim, ovu kolidinu vazduha povc6avaS, sa-stav onoga Sto kroz pluia prolazi se menia, te neminovno mora da se iz-rneni i unutraSnji proces meianja i uravnoteZavanja koji sledi.

Bez detalf nog poznavnnja osnovnih zal<ona na kojima disanje podi-va, veZbc disanja neminovno, vrlo polako ali ipak sigurno, moraju do-vesti do samouniStenia. MoraS da imai na umu da pored supstanci kojesu organizmu neophodne vazduh sadrT.i i druge, koje su nepotrebne,pa dak i Stctnc.

Thko, dakle, neprirodno disanje, odnosno usiljeno modifikovanjeprirodnog disanja, ubrzava prodor u organizam ovih brojnih po ZivotStetrrih supst:rnci izvazduha, remetedi u isto vreme kvanrirarivnu i kva-Iitativnu ravnoteZu korisnih susptanci.

Neprirodno disanjc na ovaj nadin rerr.reti proporcionalni odnos iz-medu kolidine hrane dobiiene iz vazduha i kolidine dobijenc iz svihdrugih vrsta hrane; da bi se ovaj odnos u prravoi rlznrcri satuvao, neop-hodno je da u potpunosti poznaf e5 svoj orgrniz,rrrr.

Ali poznajc5 li ti sebe tako dobro? ZnaI li, nu prirrrcr, cla jc Zclucuhrana potrebna ne samo radi ishrane, ve6 i zlto ito ic n:rvil<nut rle uno-Senje odredenih kolidina hrane? Jedemo nrrrhorrr z:rto tl:r Irisrrro z.rrclo-

voljili svoje dulo ukusa i da bismo stvorili orrrri prit is:rl< l<oji jt' 7t'lrrdecnavikao da oseia kada u sebi sadrZi odreclcnrr kolii'irrrr lrr'.rrr,..

l8l

Sulleti sq lzu1e!q!m Ljudima EKIM BU

Zatoti-polto si mc vc6 pituo-saveruiem da sa svojimveZbama di-sanja prckine5."

Razgovor sa dervi5enr je jo5 dugo potraiao. Pre nego Sto smo kremrlipoblo mi je za rukom da sa knczom porazgovar^m o tome 5ta iemo daljeda radimo, te sam dervi5u, po5to sam mu se zahvalio, kazao da postojipredlog da ioi dan-dva provedemo u okolini i upitao sam ga da li bi namdopustio da sa njim jo5 jednom razgovaramo. On je na to prisrao, rekavSidak i da ako Zelim moZemo doii da ga vidimo surradan, posle vedere.

Nismo ostali samo dva dana, kako smo nameravali, vei celu nede-lju, i svako vede smo iSli kod derviSa irazgovarali s niim, a posle bismoSari-Ogli i ja naSim drugovima sve do kasno u noi ponavljali sve o de-mu je bilo redi.

Poslednji put kad smo bili kod dervi5a, da bismo mu se zahvalili ida bismo se od niega oprostili, Ekim Bej mu se iznenada okrenuo i nanaSe veliko iznenadenje, smernim glasom kojiza njega nije bio uobida-jen, na persiiskom rekao:

"Dobri Ode! Tokom ovih dana sam se diravim svojim bi6em uverioda si ti..."

Na ovom mestu se prekinuo da bi Sari-Oglija i mene zamolio da gane spredavamo da sam govori u svoie ime i da ga prekinemo samo akored kojom se posluZio u lokalnom dijalektu ima drugadije znadenje, ko-je bi izmenilo smisao onoga Sto je redeno. "Da si ri", nastavio je zatim,"ba5 onaj koga sam instiktivno traLio, dovek kome bih mogao u potpu-nosti da poverim da me vodi u mom unutra5njem svetu, kako biuskla-dio i umirio borbu koja se u meni od nedavno zapodenula izmedu dvasasvim suprotna nastojanja. Sa druge strane, brojne Zivotne okolnostinad kojima nemam nikakvu kontrolu me spredavaiu da Zivim negdeovde, u tvojoj blizini, kako bih kad god se ukaZe potreba mogao da do-dem i da sa puno poStovanja sasluSam woja uputstva i savete o tome ka-ko treba da Zivim, kako bih ovu unurra5nju bortru koja me razdireokondao i kako bih se pripremio da stekncnr biic closroino doveka.

Stoga te molim da, ako je to moguie, nc orllriici rla rni sad dai neko-liko kratkih uputstava i principa, kojima bih u l.ivotrr nr()g:ro da se ruko-vodim i koji doveku mojih godina odgovarrrirr."

Na ovaj neodekivan i kmpan zahtev likirrr llt'f :r, 1xrirov:rrrf :r dostoj-ni persijski dervi5 je odgovorio precizno i vrkr tlt.r:rljrr, r

U zidovima zeluca se nalazi iedan ogranak takoz-r'anih pokretnih

nerava koji, time Sto podinju da deluiu kada nema odredenog pritiska,

podstidu oseianje koje zovemo glad. Stoga postoie razne vrs.te gladi: ta-

Loru".r" telesna, ili fizidka glad i, ako tako mogu da se izrazim' nervna'

odnosno psihidka gled.Svi naSi org^.ti rade mehanidki i u svakom od niih ie, zahvaliuiu6i

niegovoj priroJi i navikama, stvoren narodit tempo f'unkcionisania, pri

re*u t.mpo funkcionisania razliditih organa stoii u tadno odredenom

medusobnom odnosu. U organizmu ie na taj nadin uspostavljena odre-

dena ravnot e1.a:iedanorgan zavisi od drugog- a svi su povezani' l-ime

Sto svoje disanje neprirodno rnenf amo mi meniamo pre svega tempo

funkcionisanja svoiih plu6a, a rad pluia ie, izmedu ostalog, povezan 1sa

radom Zeluca, tako da se tempo rada Zeluca takode menia, naipre ne-

znatno, azatimsve vise ivi5e. Da bi svario hranu, stomaku je potrebno

odredeno vreme; recimo da hrana u Zelucu mora da ostane iedan sat.

AIi ako se tempo rada Zeluca menja, menia se i vreme za koje hrana pro-

de kroz njegaf hrana kroz niega moZe da prode tako brzo da mu Preo-

staje samo J.o rrr.-..r" potrebnog da bi uradio ono Sto mora da uradi.

Isto je i sa drugim organima. zato)ehiliadu puta bolie da sa svoiim or-

g^,rir-o- neiadimo ni5ta. Bolie je da ga ostavirno o5te6enog nego da

poku5avamo da ga popravimo ako ne znamo kako'

Ponavljam da ie nai organizam vrlo sloZen aparat' On ima-mnogo

organa koiirade razliditim rempom i diie su potrebe razlidite. MoraS da

izieniS sve, ili nista, jer ies inade umesto da udiniS nesto korisno samo

naneti steru.Brojne bolesti nastafu zbog tog neprirodnog disania' Ono 1

mno-

gim slu8ajevima vodi pro5ireniu srca, suZavanju dubnika, ili pak oSte-

ienju Zeluca, ietre, bubrega, ili Zivaca.

Retko se desava da ma ko ko veZba neprirodno disanie sebi ne nane-

se nepopravliivu 5tetu, a ti retki sludafevi su oni kada se na vreme preki-

,-,.. Svalo ko se tim dugo bavi 6e neizbeZno do6i do Zalosnih rezultata.

Da zna5 Sta morab Ja radis moZeS iedino ako ti je poznat svaki 5rafr6

i svaka zidica tvoje masine. Ali ako ti ie ppznato samo neSto malo i ako

eksperimentises, puno rizikuie5, ier ie maSina veoma sloZena' Postoie

m.rtgi siiulni zavirnji koii usled iakog Soka lako mogu da se slome i ko-

ii kasniie ne mogu da se kupe ni u iednoj radnii'

182

. ,lllll

'*

r83

EKIM BU

Ono Sto mu ie rekao neiu zapisati ovde, u svoioi drugoj knlizi' po-

5to mislim da ie to za ozbilinogditaoca jos uvek prerano' kao i da jc' ka-

da se ima u vidu pravilno primanie moiih kniiga o-nim redom.koiim su

napisane, to za isiinsko raiumevanie dak i Stetno' Stoga sam 6iste save-

sti;dludio da su5tinu ovih obia5nienia iznesem tek kasniie' u odgovara-

ju6em poglavliu svoje treie seriie, pod naslovom "Covekovo fizidko te-

io, .t|.[".i" r"ko.ro-"r.te potrebe i moguinosti ispoliavania"'

R;" iziutra nakon poslednje posete derviSu nastavili smo put'

Umesto da, kako f e prvobitno bilo planirano, krenemo u pravcu Persii-

skog zaliva, oti5li smo na zapad ka Bagdadu, po5to su dvoiica. iz naSeg

d.,liw", Karpenko i knez NldZeradze, groznicu i poSto im ie iz dana u

dan bilo sve gore.Do5li sm-o do Bagdada, a tada smo se' poSto smo u niemu proveli

mesec dana, rastali i iazi5li u raznim pravcima' Knez Liubovedski' Je-

Iov i Ekim b.i ,., oti5li za Konstantinopoli; Karpenko, NidZeradz.e i

Pogosiirn ,r, odlndili da krenu uzvodno uz Eufrat, sve do niegovog iz-

uoi^, ," da zatim podu preko planina i predu rusku granicu' Dr' Sa-

ri-Ogli i ja smo se, medutim, sa ostalirna dogovorili da.se vratimo na-

zad i krenemo u pravcu Korasana, pa da tek onda odludimo koja 6e biti

krainfa stanica naleg Putovania'

Dok beleZim svoie uspomene na Ekim Beja, ne smem 9^ pTp"-

stim da spomenem.ti .tiegovo veliko zanimanie za hipnozu i sve 5to ie

sa tim u v.zi. Narodito su g, z"nimale one poiave koie se lednim ime-

nom nazivaiu "mo6 liudske misli", a diieproudavanie predstavlia istak-

nut ogranak savremenog udenia o hipnozi'

P?ito.r, je, narodito ri rpo-.t'utoj oblasti, imao i io5 nezabeleZenih

p raktidnih i erult^t^. Prvensweno zahvali ui uii eksperimentima koi e i e

'izvodio kako bi sa svih strana rasvetlio razlitite vidove ispoljavania mo-

ii ljudske misli, medu liudima koii ga okruZuju ie uZivao reputaciiu

stra5nog maga i darobniaka.

Eks"periienti koie i" r, ,po-.rrutom ciliu izvodio na svoiim priia-

teliima ipoznanicima zu, izmedu ostalog, za posledicu imali i to da su

izJesni t;ial toll su ga uPoznali, ili dak samo duli z'aniega' podeli da ga

se plabe, dok sudruii, tt"tuptnt tome, podeli da mu ukazuiu preterano

poitou".ri. i da mu-dak, kalio ie sam govorio, "liZu iizrne"'

Mislim da glavni uz-rol< ovc pogrcine predstave koju su ljudi o nje-mu stekli nije predstavlialo nicgovo duboko poznavanje unutraSnjih sr-

la, ili pak to 5to je uspeo da ih rr scbi izuzetno razvije,vei naprosto razu-mevanje jednog svojstva firnkcionisania ljudskog organizma, koje se uizvesnoj meri moZe povezati sa servilnoiiu ljudske prirode.

Ovo svojswo, koje je svakom obidnom doveku urodeno, bez obziruna klasu kojoj pripada i na njegovo Zivotno doba, jeste da mu kad godrazmiSlja o nedemu konkretnom Sto se nalazi izvannjegami5iii odmahpostanu napeti, odnosno da vibriraju u pravcu u kom su usmerene nje-gove misli.

Ako, na primer, razmiSlia o Americi i ako su mu misli usmerene upravcu u kome, po njegovom mi5ljenju, leZi Amerika, neki od njegovihrniSiia, a narodito oni koji bi mogli da se nazovu finiiim, vibriraju uovom pravcu; drugim redima, njihov celokupni tonus poprima tajsmer.

Na isti su nadin, ako dovek koji se nalazi na prvom spratu razmi5ljao nedemu 5to se nalazi na drugom, svi njegovi miSiii napeti i prosto ne-kako podignuti naviSe. Ukratko redeno, kretanje misli u nekom odre-denom pravcu uvek je praieno tonusom miSiia u istom ovom pravcu.

Ova se pojava javlja dak i kod onih kof i su njenog postoianja svesni ikoji svim sredstvima koja poznaju nastoje da je izbegnu.

Verovatno je svako u nekom cirkusu, varijeteu, ili pak na nekomjavnom mestu imao prilike da vidi kako razni takozvani indijski fakiri,opsenari, dudotvorci, i drugi znameniti predstavnici tajni natprirod-nog znania, ljude zapanjuiu svoiim magijskim ve5tinama i pronalazeneki skriveni predmet, ili pak izvode neku radnju koju je publika pret-hodno smislila.

Dok te dudesne stvari izvode, ovi darobnjaci za ruku drZe nekogod gledalaca, koji naravno misli na radnju koju je publika prethodnosmislila, te naprosto uz pomoi nesvesnih nagoveStaia, odnosno Soko-

va koje im ruka ove osobe daje, "pogadaju" o l<of of rednji je red i izvo-de je.

fb nisu u stanju da urade zato 5to raspollT.rr rrt'lcrl<virrr posetlnimznaniem, vei samo zato 5to znajutajnu ved slxrrnt'rrut,r11 lirrrlsl<<lg svoj-stva. Svako ko ovu tajnu zna bi, uz nc5to rn:rl<l vci.l ,t', lrio tt st:rniu drr

udini to isto.

184185

Y


Neophodno je jedino da se bude u stanju da se paZnja sasvrm

usredsredi na nediju ruku i da se uhvate njeni si6u5ni, gotovo neprimet-ni pokreti. VeZbom i strpljenjem svako moZe postiii da, poput madio-nidara, pogodi Sta je ono na Sta se misli.

Ako je, recimo, zamisao bila da madionidar trebia da podigne 5e5ir

koji leZi na stolu osoba ie, dak i ako znaza ovaj trik i ako se iz sve snage

trudi da misli na cipele pod krevetom, nesvesno i dalje misliti na 5e5ir, a

mi5iii koji madionidara vode ie biti napeti u tom pravcu, buduii da se

u ve6oj meri pokoravaju podsvesti nego svesti.Kao Sto sam vei rekao, Ekim Bej je ovakve eksperimente sa svojim

priiateljima izvodio samo zato da bi bol je upoznao ljudsku psihu i bio u

stanju da odredi uzroke hipnotidkog uticaja.Medu eksperimentima koje ierzvodio kako bi ispunio ovaj zadatak

koji je sam sebi postavio bio je i iedan krajnje originalan, koji je neupu-iene bacao u ve6e zaprepaS6enje nego ma koii od f'akirskih trikova.

Izgledao ie ovako:Ekim Bef bi na listu hartiie podeljenom na kvadrate po redu ispisi-

vao slova abecede, dok bi na horizontalnoj liniji u dnu lista ispisao sve

brof eve od jedan do devet i nulu. Pripremio bi nekoliko ovakvih listova, ina svakom od niih bi ispisao azbuku nekog drugo g jezika. Zatim bi sede-

ii za stolom ove listove sa azbukom stavio ispred sebe, ne5to malo ulevo,

dok bi u desnu ruku uzeo olovku. Sa svoie leve strane, tadno naspram li-stova, posadio bi onoga ko u ovome eksperimentu udeswuje, recimo ne-

kog ko ie od njega traLio da mu proride sudbinu. Zatim bi desnu rukuove osobe uzeo u svoiu levu, i podeo bi da prida manje-vi5e ovako:

"Pre svega moram da znam va5e ime... "; z^tir.-:, bi, kao da govorisam sa sobom, lagano nastavio: "Prvo slovo vabeg imena ie...", pa bi ru-ku osobe kofa ie Zelela da dozna svoju sudbinu stavio na azbuku.

Zahvall$luli ved spomenutom Ijudskom svojswu, ruka bi kada do-

de do slova o kome je red nevoljno dala znak.

Ekim Bel bi, znajuii znata'1ovog trenutka, to zabeleLio i nastavio:"Pryo slovo vaSeg imena ie...", pa bi slovo nad kojim ie ruka zadrhatala

izgovorio i napisao.Nastavivii na ovaj nadin, ustanovio bi i nekoliko narednih slova, pa

bi onda pogodio ditavo ime. Ako bi, recimo, dobio slova S, I E, mogaoje da kaZe da se dotidni zove Stefan

r86

Tada bi rekao: "Ime vam je Srefan. Sada moram da vidinr l<,lil<,vam je godina", pa bi.ruku z:rpodeo da pomera nad brojevirna.

.Nakon toga bi otkrio da li je dovek oZenjen, koriko i'a clcct., irrr.svakoga deteta, ime njegove Zene, ime njegovog najve6egJ nclrr.ii:rrr.lj:r,ima najboljeg prijatelja, i tako <lalie.

Nakon Sto bi nekoliko swari ovako iudesno pogoclio, rr jcgovi l<lijenti su bili.tako zapanjeni da su zaboravljali na ,u"l an str rir<irrr lt,. jrrsami govorili sve 5to je hteo dazna,tako da je mogao da irrr Prrsri r-rrkrr ija.sam.o pon:rvlia ono sto su mu sami rekri. posre r"oga bi

'rr',. 1,..2,,1 ,,r i,.,,

kakve im fantastidne gluposti o buduinosti napridio, nlr"u"r,,,, 1,.,u"_rovali i sa strahopoltovanjem bi slujali svaku ied.Kasnije su svi sa koiima ie Ekim Bej ovaj eksperimcnt izvodio iili

unaokolo i u svim moguiim prilikama o iomepritari, dodajuii narlrvnoi :".1t" ncmogu.e srvari o njegovim navodnim moiima da se onome kobi ih duo kosa dizala na slavi.

Tako ie posrepeno rnedu onima. koji.su ga poznavali ili duli za n jega

3 :j:-] nasrala jedna slika koja ga je prikaZiiata kao iarobni;kr- ;" ,.dak i njegovo ime izgovaralo sario Sapatom i , .rrUua.r,|"_Mnogi su, ne samo'Iirrcivei I ljua; iz drugih, .,gl"rrrrorr_, evropskih

zentalja, podeli da mu piiu i da od njega svasti t.azJ. Neki su ga rirolilida im na osnovu rukopisa prorekne L,id.,i.rort; drugi cla otklo'ni ";in*ve ljubavne jade; treii,. pak, da ih na daljinu izledl od njihovih'hro_nidnih bo_lesti- Dobijao jepisma otl.ga5a, g.r.rrl", mula, u'ditelj", ,.g*vaca, sveStenika i Ze'a svih starosnih aou", ali narodito od mlaiih.z..ras\/tn naclonalnosti.

Drugim redinm, ovih je pisama bilo toliko da bi Ekim Bei, da ie nasvako od njih Zeleo da odgovori makar formalno, morao da ima br'. p._deset sekretarica.

Jednog dana kada sam ga posetio u Iskiclaru, na imanju njegovogoca kojc se nalazilo na obalama Bosfbra, mnoga od ovih pisama mi jepokazao i se6am sc da smo skoro popucali ocl incha ,n"g f;;Jrk. ff,posti i naivnosri.

P-! je najzad toliko.dojadilo da je napustio cirl< i svoju lekarskuprofesiju, koju je veoma voleo, i oti.ao ii mesra rr l<rjirrr:r 1. 1,i,, 1r,,r_r.,"t.

.Ekim Bejovo temeljno poznavanjehil>notizr r r:r i sv i r r :r r r r orrrarski hsvojstava psihe obidnog douik" irportavild sc l(:ur

'r.,r r r:r ri,r.isr. trl<rrrr

EKIM BII

.,1.lilT

187


jednog od naSih putovanja, kad nam je zahvaliuiuii niemu po5lo za ru-kom da se izvudemo iz vrlo teSke siruaciie u koiu smo zapali.

-|ednom prilikom kad smo se Ekim Bej i ja, zaiedno sa io5 nckolikodrugova, nalazili u graduJangiSaru tt KaSgaru, dugo se odmaraiuii kao

5to smo to imali obidaj, budu6i da srno se sprernali za putovanie u doli-ne oko planine Hinduku5, Ekim Beju je iz Turske od strica stigla vcst

da rnu otac naglo poboljeva i da verovatno neie io5 dugo Ziveti.

Ekim Beja je ova vest uznemirila u toi meri da je odludio da putova-njc prekine i da se 5to je god ntoguie pre vrati u -fursku, kako bi sa svo-

fim voljenim ocem proveo ono malo vremena 5to jc bilo preostalo.

PoSto ie svo to neprekidno lutanje od mesta do mesta, praieno stal-

nom nervnom napetoS6u, podclo da me zamara i po5to sam i sam Zeleo

da vidim svoie roditelje, i ja sam odludio dir prekiner-n svoje putovanje i

da sa Ekim Bejom puruiem do Rusiie.PoSto smo se oprostili od svojih drugova, ka Rusif i srno krenuli

kroz IrkeStam. Nakon mnogih pustolovina i prebrodivSi mnoge te5ko-

ie, ne putujuii uobidajenim putevirna iz. Kaigara, koji su svi vodili za

O5, najzad smo stigli u grad AndidZan u oblasti trbrgana.

Kroz ovu nekada slavnu oblast smo odludili da prodemo ier smo

Zeleli da iskoristimo priliku da pogledamo rubevine nekoliko drevnihgradova, o koiima smo mnogo duli i koie smo se nadali da pronademo

prvenstveno pomo6u logidkog zakliudivania, na osnovu izvesnih isto-

riiskih podataka.Stoga srno svoje putovanje, pre nego Sto smo izaili na glavni put u bli-

zini AndidZana, znatno produZili. U Margelanu smo lmpili voznckarteza

Krasnovodsk i vei smo bili seli u voz kada smo, na svoiu veliku Zalost,

ustanovili da nemamo dovolino novca da bismo nastavili putovanie, pa

dak ni da sutradan kupimo hranu. Tokom putovanja kroz Ka5gar nam se'

5ta viSe, i odelo pohabalo toliko da u niemu nismo mogli da se poiavimo u

iavnosti, tako da nam je novac bio potreban i za kupovinu odela.

Stoga smo reSili da ne idemo sve do Krasnovodska, ve6 da u Cer-

njajevu presednemo za ThSkent, veliki centar gde smo mogli telegraf-

ski da potraZimo da nam po5aliu novac i da udesimo da dok nam on ne

pristigne Zivimo koliko god je bolje moguie.Tako smo i udinili. Po5to smo stigli u Taikent i smestili se u jefti-

nom hotelu nedaleko od stanice, naipre smo otisli da po5aliemo tele-

188

qrr-:' a zatim, po'ito nar. jc rl .vo otiSao gotovo sav preostari n.vrrc,da na bazaru prodamo svu sv.ju prcostalu imovinu: pu5ke, sat()vc, I)c-dometar, kgmpas, mape, druginr iedima sve za Sta smo se uopite nrogli

"id?,j.9" dobijemo neiro novca. Uvede smo, iduii ulicom i pitajucli sc

gde bi ljudi kojima smo relegrame posrali rrenurno mogri da tudir i h,,-ie li se dosetiri da nam novac dostave odmah, ,ri .r. pirrr.tivSi siigti rrstari deo grada. Seli smo u jcdnu sartsku dajdZinicu i nasravili d"',,r,,-zgan7o 0 tome 5ta da radimo ako nam novac ne poSalju na vreme; po5t.snlo d.11So razmiSljali i nakon-ito srno preispit"li ,"riitir. moguilosti,odludilismo da se ovde u Taskenru Ekim Be,predstavi r."o tfrifrt i t"-Iil "

jr kao gutad madeva i dovek koii je u stanlu da proguta -^ f.l;" f."_lidinu otrova, pa srno se na taj radun puno ialili.

Prvo Sto smo surraden ujutro utinili bilo je da odemo u oglasnoodeljenje jednog ovda5njeg lista, koje je primaio narudZbine z^"najra_znovrsnije plakate.

.lllZ!:|k koga smo tamo zatekli bio je jedan veoma ljubazan.f e_vrejin, kojije tck nedavno do5ao iz Rusije.'Nakon Sro smo J ";i_ _"f"

pro6askali, udcsili smo da .am ograsi budu ubadeni u sva tri tasr<entskadnevna Iista' a takodc smo porudili i velike plakate koji su davali na zna-nj,e. daje stigao izvesni indijski fakir - ,.".rr,r,o se ne seiam kako jeEkim Bej sebc nazvao, dini mi sc Ganei ili Ganzin _ koji ie ," ,r";;_pomoinikom Salakanom narcdne vederi u prostorijama nekakvog klu_ba prikazati eksperimente sa hipnozom i m.,oge druge.ratprirodie fe-nonlene.

. S.luZbenik je na sebe uzeo i da nam pribavi policijsku dozvoluzale_pljenje plakata, pa su narednog dana ptat<ati lioji su reklamirali dudonevideno ve6 boli odi stanovnita i starog i novog dela

.|askenta.

. Mi smo dotle pronasri dva nezaposle*na iovck"a koja su ovamo sriglaiz unutra.njosti Rusije, pa smo ih nakon jro smo ih poslali u l"uto L.r-patilo da-se dobro ope.u odveri u svoj hotel i priprcmiri za hipnotidkeseanse. Konadno smo ih d."..r"ti u takvo hipnoiitk,, sterrjc da ste moglida im u grudi zabodete veliku iglu, da im iasijt.rr. ,,rr., ili 1r,,k .1" ih po-stavitc izmedu dve stolice..s.glavom na jcdn,,i :r srt,;,:rliln| ,,,, .1r,,g.1 ida im na stornak stavite r'rriki teret, nakon ricg:r lri ,r,,,,r,., i, lrrrrrrir<c ri. toZeli mogao da pride i cla im i5dupa po jednu lil,,l,,, , 111,rr,,.,'; ,,,t..r,t,,i1" ,rako bliZe.

TKIM B["J

189

'f

Sls1gli sa !u4!ninlljudirna

Ono 5to ie svc udcne doktore' pravnike i druge n:rrodito zellaniilo

bil. j;, medutim, kada le Ekim Be]'na nadin koii sam vei opisao' uspe-

;ô i; pogodi niihova'imena i godine' Ukratko redeno' po zavr5etku

prve seanse stno, pored toga 5to smo napunili dZepovc' bili zatrpani i

stotinama poziva n^ v"d"tti; o tome kako su nas Zene iz svih druitvenih

slojeva gledale - ne treba ni da govonm'

Seanse smo davali tri vederi"za redonl' te smo poito smo.z-aradili i

viSe novca nego sto nam ie bilo potrebno' odmah otputovali kako bi-

smo ttmekli dosadnim oboZlvaocima'

Dok sarn pisao ovo poglavlie' koie ie u meni o7-ivelo razne usporne-

ne na naSe ekspediciie i puiovania po Az-iii' asoci]ativnim putem sam se

,"11o errarlog mi5lienia toie vecina Evropliana o Aziii ima'

Po5to sam petnaqst godina bez prekida Ziveo na zapadu i poito sam

intô pritit . d" dodt* "" ko"t"kt t^ tl"di-^ svih nacionalnosti' doSao

r"- a't zakliudka da u Evropi o Lzliiniko ni5ta neznî nema nikakvog

poima.t",'v.-eln" tludi u Evropi i Americi misli da ie Aziia nekakav velik, neo-

dredeni kontinent koii se nastavlia na Evropu' a koii nastaniuiu grupc

ori-l,iurrm, ili u naiboliu ruku polu-primitivnih naroda' koii su se na-

pror,ozadesilitamoipodivliali' ., .,- rr,-^r-

"f"""i velidini imaiu vrlo neiasnu predstavu' Uvek su spremnl

da ic uporcd" r, .u'oP'kimzemliama i ne sumniaiu de !cAziiskikonti-

,-,".ri.Jr.o p.ostran ai t i tt njega moglo.da s.tane nekoliko Evropa i da na

niemu Zive ditavi n"rodi ' lio1"t'i"kada nisu duli ne samo Evropliani'

nego ni sami Azijati'Medu ovim "divliadkim narodima" su, 5tavi5e, mnog,e nauke kao

5to su na primer m.dlcit''' astrologiia' prirodne nauke i tako dalie' bez

imaio mudrovanja i nipotettnini6;asn|e"|a' odavno dostigle.takav

,."p"" r"*S.nr..', ttqiili et'ropska ci vilizacrlamoZda mogla dostiii tek

za par stoleia.

1ftvo de poglavtie biti posveieno Plotru Karpenku, mom priiateliu iz

t/a.ti"|tt* koii fe kasniie, ne samo po diplomi, vei i zahvaliuiudi

,uprtu..rirrt dostignuiima' postao istaknuti rudarski inZenier, a koii sa-

da nije viSe medu Zivima".Neka mu Bog podari Carstvo Nebesko!

Mislim da ie ako zclim da naslikam sve aspekte Karpcnkove indi-

vidualnosti, a da pri tom ispunim i cili koii sam sebi u ovoi knjizi Plsta-vio, to jest da ditaocu pruZim poudan i zaista koristan materiial, biti do-

bro da ovo poglavlje podnem tako 5to iu opisati okolnosti u koiima se

nasa unutrasnJa bliskbst po prvi put iavila, a nakon toga ispridati neko-

liko dogadaja sa iedne od.r"lih ekspediciia, tokom koie ie voljom sud-

bine doSlo i do nesreie koja ie prouzrokovala niegovu preranu smrt'

NaSe blisko prijateljstvo je zapodelo ios dok smo bili dedaci. Doga-

daj o kom je red iu opisati Sto god mogu detaliniie, utoliko pre- 5to on

veoma dobro moZe da osvctli i neke opSte aspekte psihe nestasnih deda-

ka od kojih bi neki kad odrastu mogli postati izuzetni ljudi'u to vreme smo ziveli u Karsu, a ia sam bio medu dedacirna koii su

pevali u horu voine saborne crkve.Pre svega moram da kaZem da sam tada, poSto ie nl<li nlstlvnik Bo-

gadevski bio napustio Kars, a moi prvi uditeli kanonil< I]or5 otiSao na

xPJOTR KARPENKO

190

.T

l9l

rSusreti sa lzuzetnim Ljudina PJOTR KARPENKO

odsuswo zbog bolesti, bio liSen ove dvoiice liudi koii su za mene biliistinski autoriteri; a po5to ie i u moioi porodici bilo redi o mogu6nosti

da se ubrzo vratim u Aleksandropolj, nisam viSe Zeleo da ostanem u

Karsu i podeo sam da razmisliam o odlasku u Tif-lis, ier sarn vci dugo

sanjao trtome cla pristupim tamolnjem takozvanom Arhidakonovom

horu - 5to su mi desto predlagali i sto ie laskalo mom mladaladkorn sa-

moliubliu.U ouom periodu rnog Zivota, kad su takvi snovi jo5 uvek predsta-

vljali teZiSte moie ios nedovolino razviiene misaone sposobnosti, jed-

nog iutra ni je zurno prisao iedan od dlanova hora voinc saborne crkve,

nekakav vojni sluZbenik koii se sa mnolTr spriiateliio samo zato sto sam

mu povremcno donosio dobre cigarete, za koie moram da priznam da

samih kriSom maZnjavao iz uiakove rabakere. sav zadihan mi ie saop-

Stio da je sludajno duo razgovor iznedu komandanta tvrdave, generala

Fadejeva, i Sefa koniidke policiie. Razgovor se ticao hapienia i unakr-

snog ispirivania nekoliko osoba dovedenih u vezu sa af-erom na poligo-

nu ia aitiljerijskc 'eZbe

gadania, i u niemu ]e kao iedno od sumnjivih

bilo spornenuto i moie ime.ova novost me ie veoma uzbudila, jer sam na savesti imao ncKto

vez no za taj poligor-za gadanie, pa sam u Zelii da izbegnem nepriirt-

nosti resio da'ne oklevam, nego da vei sutradan krenem u Kars'

BaK taj dogadaj na poligonu zagadanie, koji je doprineo da se u mo-

joj psihi ,woii f"kto. ia nastanak griZe savesti, i zbog koga sam tako

zurno orpurovao, predsravliao ie uzrok mog priiateliswa sa Piotrorn

KarpenkomU to ur"-. sam imao izvestan broi priiatelia svojih godina' kao r

druge, koii su bili znatno stariji. Medu ovim prvima ie bioi rydan

prija

tan iedak, sin proizvodada votke. Ime mu je bilo Rjauzov ili Riaizov, vi-

Ie se ne seiam. iesto me je pozivao svoioi kuii, a ponekad bih navratio i

nePozvan.Roditelii su ga dosta tazmazili.Imao !e posebnu sobu u kojoi-smo

na miru mogli da udimo, a na pisaiem stolu mu se gotovo uvek nalazio

pun tanjir sieZih piro5ki od lisnatog testa, koie sam veom.a. voleo' Jo5

vaLnijeje,medurim, moZda bilo to Sto ie imao sestru od svoiih dvanaest

ili trinaest godina, koja ie desto ulazila u niegovu sobu kada sam ia bio

kod njega.

rsz

Medu nama se razvil. prijateljstvo, i ja sam se i ne primetivii r'irrzaljubio' Izgledalo je da ni one prema meni nije ravnodus.a. Ur<rrrr k.,medu nama je u ti5ini zapo(ela romansa.

-. .U oyu kuiu je dola-zio jo5 jedan od mojih drugova, sin artiIjcriisk.g

oficira' I on je kao i mi kod kuie udio da bi se upislo u neku ikrirr, prir,rga.u kaderski korpus nisu primili, jer je ustanovljeno da jc .:rgluv rr,riedno uvo.

To i" bio Pjotr Karpenko. I on je bio zaliubljen u malu lljauzovu, r i

'joj se odigledno i on dopadao. Prema njemu je, dini mi se, bila ljuba-zna jer joj je desto donosio cveie i slatki5e, a prema meni zbog tog" Stosam l9p9 svirao na gitari i bio vest u izmi5ljanju mustri t^ rrtJn "^^r^-

mice, koje je ona volela da veze i da kasnije prida da ih je izmislila sama."lako smo obojica bili zaljubljeni u isru devoidicu i medu nama se. ma-lo-pomalo, da tako kaZem podela da raspramsava suparnidka rjubomora.

Jednom sam nakon vedernja u sabornoj crkvi, na kome je bila pri_sutna i ova srcolomka, izmisrio neki prihvatlj. izgovor i ubedio horo.yo{9 da mi dopusti da malo ranije odim, po5to sari Zeleo da je sadekamkad budc izaSla i da je ispritim kuii.

Na izlasku iz crkve sam se naiao licem u lice sa svoiim suparnikom.Mada je uzajamna mri.njabesnela u nama, naju .,damu"

smo do kuieispratili kao viteSki kavaljeri. posto smo se od nie rastali nisam, medu-tim, mogao viSe da se obuzdar.am, pa sam ,^pJ,tronekakvu svadu i nakraju ga dobro izrrrlario.

Uvede nakon ove tude sam, kao i obidno, sa nekim svojim drugovi_ma otisao na zvonik Saborne crkve. U to vreme u porti ove crkv"e jobuvek nije.bilo pravog zvonika. On se tek gradio , ^,uon su visila u pri-vremenoj drvenoj konstrukciji sa visokim krovom, vise narik n" rr.k"-kvu oktagonalnu strazarsku kuiicu. prostor izmedu krova i greda nakojima su visila zvona postao je na5 "klub", u kome srno se go,?uo ,u"-kodncvno sastajali i sedeii na gredanra ili na uskor'ispustu-duZ zidovapod krovorn p,usili' pridali viceve, pa dak i udiri. I{rsnijL, kada je zavrsenkarneni zvonik i kada su u niega okadena zvon,r,.v,ri'llrivrcr.eni je ru_ska vlada.poklonila grdkojcrkvi, koja je tada lril;r i.i ir izgraclnji, idinimi se da je ramo i dalje nastavio da sluZi kao z.vorrik.

Pored redovnih dlanova ovog naseg klulxr, t:,r r, s:r l r z;rrt.l<r, i sv'gprijatelja Peiu iz Aleksandropolia, kojiie u I{rrrs (roi;r, ,(.r(()rr(. . rx)sU-

.lII

*''|#a'd*@'s

r93


tu. On f e bio sin Kcrenskog, poitanskog inspektor:r koii je kasniie kao

oficir pogir-ruo u rusko-japanskom raru. Ju ie bio i iedan dedak iz grdke

detvrtl Karsa, korne je nadimak bio Feki, a pravo ime Korhanidi, i koii

je kasnije posrao autor brojnih Skolskih udZbenika. on ie od ku6e do-

neo doma6u grdku alvu, kao poklon koii je niegova tctka poslala nama,

dedacima iziora diie pevanie ie desto znalo da ie dirne do dubine duse.

Sedcli srno, ieli aivu, puSili i iaskali' Ubrzo nakon toga stigao ie i

Piotr Karpenko, sa zavojem na oku i pra6en jo5 dvojicom ruskih dedaka

koii nisu bili dlanovi kluba. PriSao mi je i zahtevao obiaSnjenje za to sto

sam ga prethodnog dana uvredio. PoSto ie bio od onih dedaka koii dita-

i" pri"o poezlje i vole visokoparno da se iz-reLavaiu, odrLao ie poduZi

govor, koji je naglo zavrlio kategoridnom izlavorn da "na ovorn sveru

iema mesta ," .", oboiicu; stoga iedan od nas mora da umre'"

PoSto sam duo ovu bombastidnu tiradu, poZeleo sam da rnu tu glu-

post odmah izbijem iz gleve.Ali, kada su rnoii priiatelii podeli sa mnom^da

se prepiru i da wrde da svoje sporove na takav nadin reSavaiu samo

Ijucli koje jos nije dotakla savremena civilizaciia, kao 5to su na primer

Kurdi, aoi. tn liucti od ugleda pribegavali drugirn mctodama, moj po-

nos je podeo da se budi, pa sam kako me ne binazvaltneobrazovanim ili,l"rrr"ii.orn uSao u ozbiljnu raspravu o ovom dogadaiu'

Nakon poduZe rasprave, koju smo nazvalidebatom' tokom koie se

ispostavilo ia je nekoliko prisutnih dedaka na moioi strani, a nekoliko

,-ra stra.ri moga rivala - pri demu ie ova debata povremeno prerastala u

zaglusuju6u ilernjavu i dovela nas skoro dotle da jedni druge pobaca-

*J s v.ha zvonika - odludeno ie da moramo da se borimo u dvoboiu'

Tir se, medutim, iavilo pitanje kako nabaviti oruZie? Ni rnadevi ni

piStolji se nigde nisu mogli pronaii, i situaciia se veoma zakomplikova-

i". Sve na5e imocije, koie su prerhodnog trenutka dostigle krainiu gra-

nicu uzbudenja, sada su se usredsredile na to kako pronaii izlazizove

te5ko6e.U ovom dru5tvancetu se nalazio i iedan moi priiatelj, dedak po ime-

nu Tirrhaninov, koii ]e imao veoma piskav glas i koga smo svi smatrali

vrlo sme5nim. Dok smo sedeli i razmisliali 5ta da se radi, iznenadaieza'

cvrkurao i uzviknuo: 'Ako je teSko nabaviti pi5tolj, lako ie nabaviti

top'"svi su se nasmeiali, kao 5ro smo obidno i dinili na svc 5to bi on rekao.

194

PJOTR KARPENK()

"Cernu se smejcte, llrr-l:rlc icclncl" Llz.\,ratio je on. "sasvirn ic lrrogrrie da se u ovu svrhu iskoristi rrP. Rlstoji samo jedan problerr.r. ()tllrrr*ilistc da jedan ocl vas dvoiicc .x)ra umreti, ali u dvoboju topovi.r;r ic s:r-svim mnguic da poginetc ob<ljica. Ako prisranete da se izloi.itt:r:rln,orrrriziku, niSta lakle nego sprovesri ovu moju zarnisao"

Njegov predlog se sastojao u tonte da olrojica odenro do poligonlza artilieriisko gadanje na konre su se odrZavale veZbe, da leg.crl. i srr-krijemo se negde izmedu topova i mera i da sadekamo da vidimo strrnarn je sudbina namenila. Onaj koga granara sludajno pogodi biic rajkonrc nije bilo sudcno da preZir,i.

Poligon za artiljerijsko gadanje smo svi veoma dobro poznavali. Na-lazio sc u blizini, u brdima koja su okruzivala grad. To jc bilo prilidno ve-liko z.ernljiSte, povrSi'c od Sest do dcvet kvadratnih milja, kojern jc u od-redeno rlclba godinc u vrcnre klrcla su se odrZavale veZbe gadanja prisnrpbio strogo zabranjer-r i koje je sa svih strana bilo dobro duvano.

thrno snro, na n2rgovor dvojicc starijih dcdaka, Denisenka i Ajva-z-ova, I<oji su za nas predstaviiali odredeni auroritet, odlazili desro,uglarrnorn noiu, isakupljati, odnosno boljc redeno krali bakarne deloveupotreblf enih granata i kornade olova koji su nakon eksplozije granareostajali da le7.e razbacani unaokolo i koje sm. kasnije za dobre pare pro-davali na kilo.

l4ada je sal<upljanje osraraka granara bilo srrogo zabranjeno, o pro-

daf i da i ne govorim, ronam jc ipak polazilo za rukom, zahvaljuiuii mc-sedini i onim trenucima kad:r su straZari bili rnanie budni.

Rcz.ultat novc debare o 'lirrhanovljevom p."ilog,, predsravljale jekategoridna odluka svih prisutnih da se plan oswari ve6 sutradan.

"Sekundanti", koji su sa rnojc srrane bili Kercnski i Korhanicli, a sastrane mog suparnika dvoiica nepoznatih dedaka kole ie sa sobom do_veo, odredili su da na artiljerijski poligon odemo rano ujurro, pre nego5to gadanje zapodne, i da na otprilike sto jardi .d *rcra leg.cmo na izvc-snoj medusobnoj udaljenosti, u neku veliku ruptr ocl gr:rir;rtc u kojoj ni-ko neie mo6i da nas vidi, te da tamo ostanenlo svc cLr srrrrrrrrl<a- onaj kotada joi uvck bude bio Ziv, moZe da napusti p.lig,rr i il;r itlc gcrc rnu jevolja.

Sekundanti su takode odludili da i sami ditrrvog,l:rr rrr ( )s(:r r l r l rr lrliz.i-lri Poligona, nl olralalrra rckc Klrs Cai, i da n,rs rrr',.,'..r),)lr';r7( rr rr:r(irn

I

I

Surnti s lzutrnio l,judimr pJ'rr xaxr't{K' I

rupam, i konsraruju re?-u1,1:.d'.b:i1'1!",.:d".i da ncko od nas dvoji- ovde ii uzgrcd naponrcnuti da mislim da se u meni zahvaljuj,,ri ice;ili pakobojica, bude ozbilinofanjen, onide preduzeti sve Ito jePo- upravo ovom doFdaju-iz nrladosri po prvr puriavilo jedno svojsrvotrebno; a ako se ispostavi da smo poginuli rasiride pri6u da smo, ne zna- foj.je t<"."i;e, z"rt'uar;u;'ti

"".r""1'' i.j.*, r..;e su na menc vriiti

iuci da ic ros dan; birj sal,ikl:],,.'l:.p.:l]g"' oa sakuPliamo bakar i noi-,rno *,pituni r;,ai, p"p.;-rr" i*;'rl"*rlli oblik _ svoisn d k, rj,.*Kl,d.i'ffi,1,1X*:'|i:;T[:H,'*:?L;aisnabdeveniza,i- meicspreravaroda iud"i. L*.;*'i";.'zi"omim pir.r.lin,,, r,';'

homhrane,rr'pit'ikaKarsiai.ikdasmostig,isekundantisunama, iq:"ilr;:::J:l[:?rilllll'fT:i'".fii:xTffj:'ff:H]:J:ildvoiici supamika, deli nas d€o hmne i odveli nas do poligona, gdeje ievala de ne zanoseii sei ".

a"p'S.rireia, rrra"- obmanut razumem* alo legao u svoiu rupu. Seku ndanci su se nalon roga vr:rt ili na obalu \rruhove d rugih i da se s"' ; li"i-m.' p.l.rrireke i pridruZiti ostalima koji su vreme prekraiivali pecaniem N. '..,'i..loriko augo;;;;;;;

";k"".,,""ru: mogu samo daDotad je sve ioi uvek izgledalo kao lala,.ali kada ie pucnjava zapo- kazem da nas vrhovni i nd*;iti;;;.p;" ,,"-e, ovogputa, kaoi

aela Salu je-odn€odavo Ne znam kakva su.bila subi€ktivna iskuswa i uvek i u svemu, nic propusrilo ia u;ini svoie, te sam poaeo potako da sementalne asociiacije moga protivnika i kojim redom su se iavliali' ali

",";r,"",- - *.; iao';"f I ', g.-li;"i""',.p.,a r rasprskavanle gra-znam Sta se od samog pot€tka gadanja odviislo u meni Onog 5to sam nata nada mnom.iskusio i osetio kada su granate zapotele da lete i da mi eksplodiraju iz- Malo-pomalo, muane misli o romc kako bih Zatosno mogao da za-nad glave secam se kao da je bilojule

Jj --r.^- ",,"-inran?irc. :.iim poielesu da isdczavaju. Madajegadanje, kao i obiino, 6ilo podc-

"...y^fi:f",'ffiH.Til:,":l""Tll#',.,:.'"#i#,::.'ff:'#: $:;::i:Jf#jT:fji:nltgli"*n;ni*;;;jih misii uvecali do rakvog stupnia. da mi se eini da sam sv'kog trenuF Ni*,n .'g"-. a,

'Ei";- nisra scm da r deJle mimo tezim. po:ro-ti:,::;i:"i:":.",1"i::;;:TJifi:irit1*H:"i*'""J;.- ffiffifffi:x.,.".Ti,::-;,?j..:;'3j***;*:be", koje je iz dasa u das bivalo sv€ iade, t,lo i iasno uvidanie da sam sop- banodmor. Ne znam kolit o sa- aug;

"p;uao, ,r; kada sam se probudio

sNenom glupoldu sebedoveo u siru:ciiu u kojoimije Pretila skoro si- vei je bilo vede i sve je btl.;i;;."- -'- -

glrau pr;pait, ier mi se u tom trenurku Einilo da ie moje smrt neiz- k"a, *- *.*'i-."r1'Jiolyr.no "t,r",io "togtega

se na ovomheina. mcstu nalazim, najpre sam sebes velikom radosdu uverio dasam ziv iInstinktivni strah koji sam Pri suodavanju sa ovom neizbeznosdu zdrav, itekkadajeovomo;".goi"titnoz;ouoU"womalopopustitopo-

osetio je u tolikoi m€ri obuzeo aitavo moje bi6e' da ie izgledalo kao da ieo sam da se piisedam i J*! a*g, ' ;;r;i i a" za njega osetam za-diava swamost koia me je olautivala n€staje, ostavljajuii samo nesa brinurosr. sroga sam, posto sam selzvlkao iz svoj€ rup€ i dobro pogle-vLadivi, goli uZas. dao unaokolo, otiSao sam do mesta na kome ie on t."l"t" a" l ra.l

Sedin se da sam poku5avao da se sto vise skupim i da:" nekako sa- Kada samvidco kako nep'-iJ"" f "ffir*- *- sc uplasio, madekrijem iza ruba rupe, kao i da sam pokulavao da nista ne lujem i ni o te- sam istovremeno bio i sko'o

""""i- "ig.ri". a" ;" ,.rspro; ali kada sam

mu ne razmisljam. .^-.:^r^:- r-r"-.".r-!,,i,,_ mu na nozi iznenada spazio krv, sasvinsan izgubio gluvrr, a svr mrinjaDrhtanje koje mi je obuzelo iitavo telo dostiglo je takav zastrasuiu- ko,u_srm toga dana osedao preobrazila se u s.r7r ticDic. sr stri hom nisra

ct intenziteida se dinito kao da svako tkivo vibrira samo za sebe;uprkos ^"nJi-

oa i"og loo;i."- p;" p";;;;;, , ,,",,J yti,sr ir i iiv,,r

'ieogrmliavini copova jasno sam auo kal'o mi srce luPa, a zubi su micvoko- sam ria puzim irema nj.i"",';""it ou". i u"r1" ,,:,sr,)t(t:i ,i,r ,,srxncn,iali s iar<vom iesdnom da je izgtedrlo kao da iese svxkogiasa Polomiti neprimeeen.

196 t97

PJOTR KARPENKO

U tom poloZaiu sam se nalazio i kada su do mene' puze6i na sve ee-

tiri, stigli' sekundanti' P;;;;;;p"zili l<ako dudno sledam Karpenka'

koji 1e leZao opruZen' ';;;;; 'u pr'im"'tili tttv t" t'itsJuoi noz-i' osetili su

a ^',!

a o goa'," " :l:: :kil ? # i: l,'.t:'ffi l,i:'1ffi :m:[i:;

zaleplieni za zemllu.t P

a" tl fiu prilidno sigurni da 1e mrtav'. . ,i ",,o ,lok nas iz te uko'

e it"u" grupa ie ";;;* *i; j"i".llTlii' sve dok nas iz te ukoee-

nosti niie trgao Keren'tti' t<utto nam ie kasniie oblasnio' poSto se tzve-

sno vreme nalazio " ;:,;;;;;iou/1,, nr,tpci u i{arpenka zrboleo ga

je zuli, pa se nagao Ji;;"#d kako bi promenio poloZal i primetto

da se ivica Karpenkovog kaputa ravnomerno diZe i spusta P::-: ::ltl'vukao bliZe uut'io '"

iioufi '"itt" aise' o iemu nas ie sve gotovo vlcucl

obavestio' ---^ r^xl; "ohi ne snlo se istog dasa i sami primakli

Odmah smo Ponovo doSli sebi' pa sflto s

blize i odmah ru, u d1 J;;;;i'r,'og K^rp""f,l, i"o:::tjda,pada-

iuii iedni drugima u "e

t*p'J"f1amo 5ia da se radi' Iznenada smo' kao

po nekom O"t"t"cl* 'p*'"t-*u'-oA "tttu napravili sedi3te i na niemu

*,?.*X;;i,","IilJiil ru.evina stare fabrike cigala i tamo, posto

smo od svog odela ""p'"tiifi nekakav improvizovatti t"zui i Karpenka

zurno poloZttt "" "#::;;"T;Ct-,tiTo ranu' Ispostavilo se da ie

Srapnelom ,n*o o*'Z"uta iedna noga' i to ne na opasnom mestu'

PoSto 1" f"'ptt'ttoia"il" Uio l lesrlesti i poSto niko nije znao 3ta da

racii, iedan od nas tt;;i;;; gtad da.doved" ltattog naSeg poznenika'

hirurskog po.."t^'l.il;;l*ii"o*t" dlan hora saborne crkve' dok su

ostali ranu oprali i nekako le Prevlll' ru ob-

Pomoinik hi'"t;it tUt'o 'tig"o u svolim dezal^'

" *t:t::'11

iasnilida ]e tlo i"tialiJ' J"trt doll'-o sakupliali bakar' ne znaiuiida ie

tos d^na biti gadan;'e';;;; l" Pttgl*."o't^nu iziavio ie da niie opasna I

da-se Karpenk" t"5";;;"'';t;giuit\" t<tui' e"ti1t"t 1e' zaista' odmah

dosao sebi ditt"1t;;pta?3t p"a*o malo miri5liave soli'

HirurSkog pomoinika smo' naravno' zamolili da o ovome nikome

ne prida, ier bi nasffi;;;:F':T:,.1^'" na poligon za artilieriisko

;;5;;;;'Ji"'i to 'u"t'"f;o "uililo

u velike nevolie'

- eir' ie doSao,i,.l;l' K"'p"tko ie pogledom preiao ptttt"''t-uiiY 1kacl se, nakon 5* l;;; fogled ztdt{zoduZe nego na ostaltma 1os t

nasme5io u meni se nesto pokrcnulo i preplavili su me kaianie i sazalic-

nje. Od tog trenutka sam prcma njemu podeo da gaiim oseianf:r kao

prema rodenom bratu.Pacijenta smo odneli kuii, a njegovoi smo porodici obiasnili da sc

dok smo idu6i na pecanje prelazili iarugu odronio nekakav kamen koii

je pao i povredio mu nogu.' - Niegovi roditelii su u nabu pridu poverovali, a meni su dozvolili rln

sve dok se ne oporavi svako vede provedem pokrai niega' Tokorn tih da-

na, dok le io5 uvek bio slab ileLao,ia sam se o niemu brinuo kao neZan

brat, i tako je, dok smo razgovarali o svemu i svademu, zapodelo na5e

blisko prilateliswo.5to se tiie liubavi prema naSoj "dami", zbog koie se sve ovo i dogo-

dilo, to oseianieie iznenada isparilo i iz Karpenka i iz mene.

Ubrzo po5to se oporavio roditelii su ga odveli u Rusiiu, gde je ka-

snije poloZio ispite i upisao se u nekakvu tehnidku Skolu'

Nakon ovog dogadaia Karpenka nekoliko godina nisam video, ali

smo se redovno dopisivali i uvek sam od njega na svoi imendan i roden-

dan dobijao dugadko pismo, koie je obidno podinialo detalinim opisiva-

njem njegovog spoljnjeg i unutralnieg Zivota, a nastavlialo se traT'e-

njem moga miSlf enia o dugom nizu pitania koia su ga zanimala, mahom

iz domena religije. Prvo ozbiljno odusevlieniezaideiekoie su nam bile

zajednidke kod njega se poiavilo sedam godina nakon dvoboia koii sam

opisao.

Jednog leta, dok je po5tanskom kodijom putovao na odmor u Kars

- tamo u to vreme nije bilo Zeleznice - proSao ie i kroz Aleksandropoli,

pa se po5to je duo da sam trenutno tamo zaustavio da me poseti. Tog le-

i" r"- bio oti5ao u Aleksandropoli kako bih, na miru i u samo6i, izveo

neke praktidne eksperimente vezane za pitania koia su me narodito za-

nimala, a koja su se ticala uticaia zvudnih vibraciia na razlidite tipove

ljudi, kao i na druge oblike Liiota.Onoga dana kada ie stigao poveo sam ga ne rrrdrtl<, i lrredloZio mu

da sa mnom pode u veliku Stalu koiu sam bio prcrvrlrio tt tlcl<tt vrstll vr-

lo originalne laboratorije i u koioi sam provodio svrtl<o polxrtlnc. ltaz-

gledao je sve dime Sam tamo raspolagao i toliko sc zrtitt(t'r't'st)vilo zrl ()l1o

198

199

PJOTR KARPENKO


dime sam se bavio, da ie odrudio da se, po5to u Karsu poseri svolu poro-

dicu, nakon tri dana u'nt' po povratku ie gotovo ditavo leto ostao sa

nlnom' tek povreme"t tli-"i "n d"t'-du" da vidi porodicu u Karsu'

Kraiem leta mi se nekoliko dlanova naSe nedavno formirane grupe'

't-ragada za Isrinom, ptti't--tt" " 4$:*:"oliu sa namerorn da oba-

ve izvesna iskopavanla u Ani]u, staroi ]ermensko.l presl3.nttl)",:uoi

ckspcdiciii nam se po p*i puipridruZio i [(arpcnko' koii ie po5to 1e ne-

;tiiil;;;;;i" " rtt"Lrttti s:t raz'ittr dlanovirnr nase grultc PostePcno

;;;;;d"" u pitania koia su nas sve zanimala'

Po zavrsetku tk;tiit;;;t ut"t,o u llusiiu' i r.skoro it 1:ll:.' ot

plomu rudarskog it'z'eniera' Nakon !o-g" gl tii godine nisam video' ali

irno zahvali,,l"ei ""rt'lipttp"ti "a:i"yi'l koirtakt' Karpenko se to-

kom ovogpe.loa" aopiliuio i'o a'ogi- dlanovima Tiaga(tzla istinom'

' ^ uft'ilil'.1'J;[lx#

]" o o "'o o .,l" p'

?t- il 1 i "^ :?,:',*f-ii"T " ^''iSao le sa nama "' ";;ilk;-o"uitit'it1

ekspedicila po Aziii i Atiici'

Tokom iedne od ovih ekspediciia' kada smo nameravali da iz indi]-

ske oblasti Pu*i' p"it*o ifi-utui"' dogodilo se ono sto ]e kasniie iz-a-

zvalo niegovu preranu smrt' Od samog podetka smo se suodili sa veli-

kim teSkoiama. Na usponu uz severozapadnu padinu Ilimalala na nas

se dok smo prolazili preko strmog planinskogp:t-u:i" obruSila-veli\a

sneZna lavin"' ttol" t'ut'-jt 'u" 'ukoi"l"

tt.t:"g* i led' Uz mnogo naPora 1z,

;;.;;,r":::rr:iff*f Silki:J""t":T:'":ti:?i:t';'fl*:5to smo brZe mogtt

strasffeni okultista' a drugi naS-vodid Karakir Kainu'

Tako smo " 'o1 to""eiizgubili ne samo dobrog priiatelia' ve6 i vo-

dida koii ie veoma dobro PoznaYa?:vu oblast'

Uzgred -o"* J" rtî'em i da ditav resion izmedu planinskog ma-

siva Hinduk"s i d;;;;;;g t"''" Himal"aia P*i"^]]ii']1',i:::t'ûtnien od uskin rtr^'l"t'itoli 'Jrn"a"'outto '"1"'

na]impresivniiu od svih

tormaciia slidnog u"i"ftil""uftogporekla na naSoiplaneti koie smo to-

kom svoiih pu.ouffi"i-"iif.ilii.",a" vidimo. ove oblasti izgledaiu

kao da su ih viSe 'ifl'1"-"t"t nadinile na tako komplikovan i zbun]uiu-

ii nadin, kako se "f;;jil'ft" Uiet nika<la ne bi usudilo da kroz niih

pronade put. Nakon ovog incidcrrta, koji nas ie liSio vodida koii ic t:rk i

m.du sopstverri- n"r,,,lln vaZio za doveka koji naiboljc poznaic svc

staze i bog^,. ovih kraieva, nekoliko dana smo lutali traZeii i'|ltt' t,t'

ovog negostoliubivog mesta.""Zai

nisu'imali mapu ili kompas?" bez sumnje 6c sc u'itrrti sv:rl<i

ditalac.Kako da ne. Imali smo ih i viSe nego 5to nam ie bilo Potrcl)no' lrli zr

putnike bi zapravo bila sreia kada ove takozvane maPc nenlrstenlcllrll

oblasti ne bi ni Postoiale.Geografske karte se, kako je moi prif ateli Jelov imao obidaj da kaZe'

,-r^ ,l"k^liuo- iez.iku zovu kormanupka, Sto znadi "mudrost"' a "mu-

drost,, na roln ieziku znadi sledeie: ;mentalni dokaz da

f e dva plus dva

sedatn i po, minus tri i ioS nesto rnalo"'

Po mom miSlieniu't i, k^d" ie red o koriSieniu savremenih,Slp"'

bilo krajnie korisno irzati se razborite izreke koia kaZe: 'Ako ZeliS da u

ma deniu uspe5, upitai icnu za savet i radi suprotno"'-

Isto je i u ouorn sludaiu: ako Zelite da stignete do odredenog cilia iii

.1" pro,la,l"te odrcdeni put' Pogledaite u mapu i krenite: obtll:o-p.Ju.rr, pa iete uvek biii tigu."l da 6ete sti6i ba5 tamo gde ste Zeleli'

bve geografske karte ,u tttozd^ sasvim dobre za one savremcne liu-

ae f<J|i ,'"a" u svoiim raclnim sobama i nemaiu ni vremena ni mo-

gu6nosti cla ma kuda otputuiu, a ipak rnoraju da pi5u o svim mogu-

Zir-,', pr-t,ou"r',iima i avaniu rama.Zitakve Iiude su ove mape zaista od-

lidne, ier im pruZaiu viSe slobodnog vremcna za izmiSljanie ovih fanta-

stidnih prida.

Dobr. mapc izvesnih lokaliteta moZda swarno postoie' ali ia.dita-

vog svog Zivota medu svima sa koiima sam imao posla, od drevnih ki-

,1"!tin i^ ,u. do speciialnih voinih topografskih mapa raznih z:malia'

nisam naisao ni na iednu koja bi bila od praktidnc koristi kada ie zaista

neophodna.Izvesnegeografskekartemogul.ltttnicirrrePovremenopo-*oii d" se snadu u gusto naselienim podrudiinr., ;rli tli z.:rto u nenase-

Ijenim oblastima, kao sto ie na primer centrltlll't Az.iirr, otlllclsno tamo

ga. ,r, najneophodnile, kao Sto sam vei rck1lo, rrrrilrolic' lri liilo da ih

iopSte ni nema. U niima ie stvarnost iskrivlicrr:r tlo :tpsttt tl:t' .

Takve mape za swarne putnike imaiu nlrl<lg't' rrt'Po'Zt'lirlt'.i Trtlosnc:

posledice. Preipostavimo, na primer, da varrt ttt:t1t:t t,r',t'i tl:r lri tt:trt'tl-

200{

201


nog dana trebalo da preclete preko visoravni, gde nal'ltvno odekuiete da

ee biti hladno. Kada uvede pakuicte svoi prtliag, iz niega izdvaiate i va-

dite toplu ocleiu i drugo z-a zastitu od hladnoie. Po5to sve drugo zapa-

kujcte i natovarire na svoie rcrerne l.ivotinje - konie, jakove ili vei 5ta

imate - toplu odeiu stavliate na vrh, tako da bi vam kad vam z-atrcba

hilr pri rtrci.A onda se gotovo uvek ispostavi da sutradan, uprkos onome Sto 1e

mapa pokazala, trtorate da idete kr<lz doline i niziie i da tamo, umcsto

hlainoee koju ste odekivali, vlada rakva vruiina da bukvalno morate da

svudete sve sa sebe. A poito tople stvari nisu kako treba zapakovalle rri

privezane za lcda T.ivotinia. one sve vremc klize i pomeraiu se, trzne Ini-

iavajuii ne satno teretne Zivotinje ve6 i same putnikc. A sta znadi mora-

ti da se prepakuiei tokom Puta zna samo onai ko je to bar iednom radio

na put;va;ju kroz planine, koje traie po ditav bogovetni dan'

Naravno da na putovanjinia koia sa nel<im politidkim ciljem orga-

nizuje ova ili ona Vlada, ili pak na putovaniimzr koia finansira nekakva

bankareva udovica, vatrena teozofkinia, moZe da se unajmi koliko god

ho6ere nosada koji ie sve pakovati i prepakovati. Pravi putnik, medrt-

rim, sve mora da uradi sam, a Eak i kad bi imao sluge ne bi rnogao a da

im ne pomogne, jer je normalnom doveku usred neda6a koie putovanic

sa sobom nosi te5ko da dokono posmatra tude napore'

ove savremene mape su takve kakve su odigledno stoga 5to se izra-

duiu pomodu rnetoda o koiima sam iednom prilikom i lidno osvedoiio.'ltrie bilo kacla sam sa io5 nekoliko dlanova naSe grupe

-fragada za Isti-

nom putovao kroz Pamir, pokrai vrha Alcksandra III. [J to vreme je u

iednoj dolini blizu ovoga vrha bio smesten Stab geometara iz vojnog to-

pogralskog odeljenja Turkestana. Glavni geometar ie bio izvesni pu-

loinik, dobar prijateli nekog iz na5eg druStva, i zbog toga smo niihov

logor narodito posetili.Ovaj je pukovnik uz sebe, kao pomo6nike' imao nekoliko mladih

niZih oficira. Oni su nas veoma radosno pozdravili, budu6i da su vei

nekoliko meseci Ziveli na mestima gde iedva da se i na stotine milja rno-

gla na6i po neka Ziva dusa. S niima srno ostali tri dana, u narneri da se u

niihovim Satorima dobro odmorimo.Kada smo podeli da se sprema mo za odlazak jeclan od mladih oflci-

ra je zamolio za dozvolu da krene s nama, jer ie morao da napravi geo-

202

;.";; ;.* 1"u"

n.r" udar j cnog dv" 0""^ o;;;; ; ;;:,,: r,.:smo i mi iSli. Sa sobom je, kao pomoi, poveo i dva redova.

.-. u izvesnoj dolini naiih smo na logoi nomada, Kara-Kirgizrr i rr'rr,

stili se : "ii-_"

u razgovor. Oficir-kojile sa nama bio takodclc govor.ionjihov jezik.Jedan od ovih Kara-Kirgiza bio je stariji i otigrJ.rri r iskrr-san dovek. Oficir, jedan od mojih drugova i ja smo orrog Ii,,.._l(ir.uiz,rzarnolili da sa nama podeli nas obrok, u nadi da bismo mirgri i.rari r<'ri,sti od njegovog poznavanja ovih krajeva i od njega izvuii lnakvc infirr-macije kakve su nam bile potrebne.

Jeli smo t razgovarali. Bili smo poneli meiine pune odlidn e kaaur-nre, a oficir je kod sebe imao i votke, koju je kupio u T"sk..rt,, i koju ovinomadi veoma vole, n:rrodito kad niko od njihlvih ne vidi ita piju. Na_livajuii votku, Kara-Kirgiz nam jc dao mnoge nagoveitaje o ovim obla_stirna i ukazao nam gdc bi se mogla naii iivesna inreresantna mesra.Pokazajuii na vednim snegom prekrivenu planinu koja nam ie vei bilapoznara reka<l je: "Vidite onaj tamo vrh? Fa, atno izanjega se nalaziovo,...l ono... a ru je takode iduvena Iskanderoya peiina.;6fi.ir]. ru"ovo skicirao na papiru, a uzgred budi redeno, umeo ie dosta dobro dacrta.

Kad srno zavrsili sa jerom i kada se Kara-Kirgiz vrario u svoj logor,pogledao sam crteZ koji je.oficir napravio i primerio da sve o demu jcnomad qouglln nije smestio iza planine, kakt nam je ovaj govorio, veii:pt:d nje. Ukazao sam mu na io i ispostavilo se ia je ofi".l, poUrt

"o"iza" .i

"ispred", jer su na jeziku o kom se radi ou.iu" reti', bou_ti i?lu-t.xl gorovo iste, pa:"k9-," ko jezik ne poznaje dobro mogu zvudatisasvim jednako, narodito kada se izgovaraju brzo i zajedno ia drugimrcdima.

Kada sam svc to objasnio oficiru, on je rekao samo ,,Ma, davo da ga

nosil " i zatvorio svoj blok za skiciranje. irtao jc gorovo t.i s"t" i n"."u-no da nije Zeleo da sve ro radi jo. jcdanput, urolik. pre Sto smo se veispremili da krenemo.

, . S.iSy.1" sam da je ta skica u geografsku kartrr l<:rsni.jc unua bab ona_

k: k".k" j..l-.,.ficir napravio. Kasnije 6e i itar.rrpar, l<oii r iovirn l<rajcvimanikad nije bio' svc to da.smesti na strani pra.irr. srrP*rrrr.j .,.1 ,r,-,c uakojoj se zaista nalazi, a nai putnik ie, naravr,,r, ,it.r<ivrrri (r:r r(. srvrrri ri-mo i nade. Gotovo 6ez.izuzetaka, sve 5to jc vcz:rlr,r 't.u r.t.r,:rtrrr rirr rrr:r':r

odviia se na ovai nadin' Stoga ne 13Ua

nirla]o da se iznenadite ako se

kada vam m^pu ut ""'1"

da Je pribliZavate reci nadete naspram neke od

"prekrasnih kieri G' Himala]a"'

S1q9!i s1 lzurytl4m Ljq{ lma

Tako smo, dakle' nastavilida nekoliko dana l"t"T::-t,X:1fl:t"11

"o tfi: ;il; lJ;rt ffi ;; "'""-" "'r'" :: 3:T"'l1t"T"::'1' *lil

[:i":Xi1ffi Jffi ; ffi iil ; ;: tr it ]:,Y: :::l i[::# i;kole' naroctt?_* ytt" '' .. ewarali u robove, da bi ih

im pali 5aka, i koie su uz velike cert-T:,?:ll"Lqlnih ntemena trampilini#l)Tilliffi ;;;i';t"ki-oitot'"t-Lf',:i'::":l?**l

::'il:;;,';;;;"'"ilr -'a"l puske ili naprosto za devoiku' naravno ta-

PJOTR KARPENKO

vara zahtevima pakla, bila !e da pobiiemo sve koze, koie smo io5 clrrn r:r-

niie smatrali za svoje iskrene priiatelje i saveznike u prevaz.ilaZcrrirr tt'-

Skoia ovoga putovania.Nakon ove paZnje vredne hriS6ansko-muslimanske manifcstrrciic

jedan od nas je meso zapodeo da sede, kako bismo ga ispekli i Iriirnc Ir:r-

punili neke o dkoLa;neki su podeli da pripremafuburdijuke i da ih ntthr-

vavaiu. Drugi su uplitali i obradivali kozija creva da bisnro od niih rrl-pravili uZad kojim iemo povezati splav i za r\ega pridvrstiti burdt1ukc'

dok su treii, medu kojima sam bio i ja, uzeli sekire i zapodeli da traZe

wrdo drvo pogodno za splav.U toi potrazi smo se prilidno udaliili od logora. taZili smo pravo

drvo kole u ovim krajevima nazivaju karaga(, i vlaknastu brezu. Od

sveg drveta koje se u okolini moglo na6i samo su ove dve vrste, po na-

Sem mi5lieniu, bile dovoljno dvrste da izdrZe sudare sa stenama i kame-

njem u uskim tesnacima i na brzacima.U blizini na5eg logora su rasle uglavnom smokve, i druge vrste dr-

veta koje nisu bile dovoljno dvrste z ono 5to nam ie trebalo' Dok smo

tako iSli i ispitivali drve6e, iznenada smo ugledali kako na zemlji sedi

dovek iz iednog ovdabnieg plemena. PoSto smo se posavetovali medu

sobom, odludili smo da odemo do njega i da ga upitamo gde se moZe

pronaii drveie kakvo smo traLili. Kada smo priSli bliZe, videli smo da je

odeven u rite, a po njegovom licu smo zakliudili da ie neka vrstaez-ezu-

na,t)!ffana, to jest dovek koji radi na sebi radi spasenia svoje du5e, odno-

sno 5to bi Evropliani rekli, fakir.Po5to sam vei upotrebio red "fakir", mislim da nije suvi5no da na-

pravim malu digresiju kako bih bacio ne5to svetlosti na ovu duvenu

red. To je, zaista, jedna od praznih redi koie, zbog netadnogzna(eniakoje im se pridaie, narodito u novije vreme, automatski deluje na sve sa-

vremene Evropljane i postale su iedan od glavnih uzroka progresivnogsmaniivanja njihovih misaonih sposobnosti.

Mada red "f-akir" u onom znadenju kole ioi se u Evropi pridaie uAziji nije pozn ta, ta ista red se ipak gotovo svuda koristi. Red "fakir",ili ispravnije Jakhr,ima svoi koren u turkomanskoj rcdi koja znadi "pro-

sjak", i medu gotovo svim azijskim narodima diii iczici vtrl<rr poreklo od

drevnog turkomanskog ova je red do na5ih darra tilrspclrr u z.rraicnju

"varalica", odnosno "prevarant".

kode robiniu ,. : r^ :^r-a -oxine i ^.*d.ili daIdu6i od m€sta do mesta' stigli smo i do iedne redice i odludili

sledimo nien tok, sma;aîJda io ko""9"o mora nekuda da nas odve-

de. Nismo znali dak ni hoie li nas odvesti na sever ili iug' poSto f e oblast

t f.";t; smo se nalazilibila vododelnica'

Dok god ,-o *ogti 'itdiii smo obale ove reke' ali one su ubrzo po-

stale iako strme i tkti; ""p;;;odtt"' t"ko cla smo odluiili da idemo

kroz samo redno korito'Na ovai nadin nisrlo presli vise od nekoriko milia, a vei ie posraio

odigledno da reiica, p'"f fi"fi""" v9dory broinih pritoka' narasta do to-

likog nivoa d^ i' d'li';;;;;:,;f e l::ikorita nemoguie' Morali

smo da se zaustavrmo'i d" o'uitltto razmislimo kako da nastavtmo'

Nakon duge'"'p'"ut smo odludili da pokoliemo sve koze koie smo

sa sobom vodili, da od niihovih koZa napravirno burdijuke' koie bismo

mogli da naduvamo t;#;;'" tpr* i da tako otplovimo dalieniz

reku.Za sprovodenie ovog na5eg plana smo odabrali zgodno mesto ne-

daleko od reke, gat ';oi"ko niogli da se branimo od svake opasnosti' i

tu smo Podigli svoi logor'

Po5to smo t"t""Jiili'a' ie za taidan vei suviSe kasno da se ma sta

ios uradi, podigli t*;;;;;' p" "".o

nakon 5to smo vatru zapalili na

i;G;$i.;i""ei" ""itraii'i tegli da.spavamo' naravno posto smo

ilil;;rur.ali 't"z"re koii i! se ditave noii smenjivati'

prva swar nrr" ,*, ""r.i.rog dana udinili sa dopuStenjem svoie

savesti; izopadene kao i kod svih savremenih liudi tako da upravo odgo-

204

205


Ovi narodi, zapravo, da bi izrazili znadenie "varalica", odnosno

"prevarant", koriste dve redi, obe poreklom iz starog turkomanskog.

Jedna od njih je "f'akir", druga je lurie. Prva se koristi za varalicu, odno-

sno prevaranta koji se prevarom sluZi da bi druge iskoristio oslaniairriise na njihovu poboZnost, dok se druga upotrebliava za onoga ko napro-

sto iskoriStava njihovu glupost. Imenorn lurie se, uzgrcd budi redeno

naz.ivaju i svi Cigani, bilo kao narod, bilo kao poiedinac.Uop5te govoreii, Cigana ima medu svim drugim narodima i oni

svuda vode nomadski Zivot. Bave sc uglavnom trgovinom konjima, kr-

parenjem, pevanjem na proslavama, gataniem i slidnim aktivnostima.

Svoie logore obidno podiZu u blizini naseljenih mesta i varaju naivne

gradane i seljake svakakvim smicalicama. Stoga se ret lurie, koia ozna-

dava ciganski narod, u Aziji odavno koristi za svakoga ko je varalica' od-

nosno prevarant, bez obzita na to kome narodu pripada.Da bi se prenelo znadenie koje Evropliani pogrebno pripisuiu redi

"f-akir" u Aziji se koristi nekoliko rcdi, medu koiima je u naj5iroj upo-

tr ebi ez- ezunaauratx rkoja dolazi iz turkomanskog govorn og iezlka i zna-

di "onai ko sam sebe tude".Lidno sam od Evropljana duo mnoge pride o takozvanim f'akirima,

u koiima se tvrdi da su njihove veStine natprirodne i dudesne, dok u

Aziji svi manje ili vi5e normalni ljudi smatraju da takve trikove izvode

varalice i prevaranti prvog reda.

Da bih pokazao kakvu zabunu pogrebna upotreba ove redi kod sa-

vremenih Evropljana izaziva, mislim da 6e biti dovolino da kaZem da

sam putovao po gotovo svim zemliama u koiima ovi fakiri, takvi kakve

ih Evropliani zamiSliaju navodno Zive, i da ni iednog iedinog nisam vi-

deo; imao sam, medutim, sreie da nedavno vidim pravog-pravcatog

fakhra,u onom smislu u kome ovu red upotrebliavaiu aziiski narodi, ali

ne u Indiji ili u nekoj od onih zemalja u kojima Evropljani zamiSljaju da

oni Zive, vei u samom srcu Evrope, u Berlinu'

Jednog dana sam, dok sam Setao Kurf-irstendamom u pravcu Zoo-

lo5ke babte, na plodniku na malim invalidskim kolicima ugledao boga-

ljabez obe noge koii je okretao nekakav prastari vergl.

U Berlinu, glavnom gradu Nemadke, kao i u drugim velikim cen-

trima koji predstavljaju Stono bi rekli savremenu civiliz.aciju u malom,

milostiniu ie zabranjen o traLiti direktno, ali svako ko 7-eli da prosi a da

206

PJOTR KARPENKO

ga policija ne uznemirav:r .n'ic to da udini ako drncla na ncl<al<v.r, sr:rrom '"'erglu, ili pak prodajc Prrrzne kutije od iibica, pornogrrrf.sl<. r-:rzglednice i slidnu lirerarunr.

Ovaj jc prosjak, odevcn kao ncmirdki voinik, vrteo svoi sr:rr.i vt.r"eln. k'me ie nedostajalo pola n'ta. Po5to sam pro5ao l<rej ,j.g,r l,,rci.,san) mu nekoliko novdiia, pri ternu mi se njegovo lice udinil. [)oz.rr-tim. Nisam ga .i5ta pirao, buduii da ni tacla niita viic ncpo .ler'rs ,,,sam voleo da se izlazem riziku da sa ma kim rezgovllranr na.-ncrn,ri.l<orrrkoji jedva nArucanl, vci sam podeo da mislim gd" r"rr., r'rrogao da gasretnem.

PoSto sam obavio svoje poslove, vrario sam se istom ulicom. Bogaljje joS uvck bio ramo. PriSao sam mu vrlo ragano i dobro g" pogl.jro,p'kuSa'aju6i da se setim zbog dega mi ie njegovo lice biro ,lohlo"porr,"-to, ali t. trcnurno nisam bio u sta.ju. 'llk kad sam srigao u Romaniiekaf-e iznenada mi jc Palo na pamcr da ovaj dovek nije niko drugi do rnuZgospode koju r'i jc pre nekoliko godina jedan rnoj brizak pr"ijatelj po-slao s pism'nr u kom me nroli da joj pruzirn medicinsku pomoi. MuZjojjc bio bivSi ruski oficir koji je, kako izgleda, iz Rusije u Konsta'rino-polj bio evakuisan sa Vrangelovom armiiom.

Seianr se da rni je ovn rnlada zene dosra sa iidasenim rarnenom i svau modricama. Dok sam se ja bavio njenom rukom, ona mi je ispridalada ju je muZ preml:rtio jer je odbila da se za dobrc pare p.oda n.kakuo-Span-sko'rJevrejinu. Uz pornoi doktora Viktorova i Maksimovida samjoj nekako namesrio rame, nakon 6ega je oriila.

Dve ili tri .edelie nakon ovoga ista Zena mi je priila dok sam u Kon-stantinopolju sede. u ruskom restoranu po imenu crna ruza. Glav'rnmi ic pokazala u pravcu tlyckr s kojim ieie,tcla i rekh: .,'lo

ie on _ mojnuZ. opet smo se pomirili", dodala je. "on le u srvari p.iiid'o dobardovck, mada ponekad izgubi Livce." po5to rni je ,vo isfric.rla, brzo jeotiSla. -ltk

rad sarn shvario o kakvoj Zeni je zapr.v. rci. liesnije sam du-go sedeo i proudavao lice ovoga oficira, rrucruii rlrr rrrc ic z-:rintcresovacrrrknv neolrii'nn tin.

I evo sad tog istog oficira kako kao boger.f Ir.z. r)( )rr, rr rr'ifirr.r'i nc-madkog vojnika, okrede vergl i skuplja nerrrrrd<r' rrr'iit,r.. 'lirl<rrrr rlrr..se' naravno, nakupilo poprilidno novdiia I<oic srr lirrtli rLrlrr:r srt.;r lr;rciliovoj sirotoj Zrrvi rataJ

..f,ffi

Taj dovek ie, po mom mi5ljenju, bio pravi pravc*iJakir, u onomsmislu u kome tu red shvataju svi azijski narodi; a Sto se njegovih nogutide, hvalio bih lSoga da su moie bile tako zdrave i jake!

Pa, toliko o tome; a sad da se vratimo na pri6u koju smo zapodeli...PriSli smo, dakle, onom ez-ezuilaaurorirz, i nakon odgovarajuiih po-

zdrava seli kraj niega. Pre nego Sto smo ga upitali za ono 5to smo Zelelida znamo zapodeli smo razgovor, vodeii raduna o raznim konvencio-nalnim izrazima udtivosti koji su medu ovim ljudima uobidajeni.

7 animljivo je primetiti da se psiha ljudi koji Zive u ovim predelimapotpuno raz.likuje od psihe Evropliana. Kod ovih poslednjih ie gotovouvek ono Sto ie na srcu istovremeno i na jeziku. Medu Azijatima to nijesludaj - kod njih ie jako razviiena psihidka dualnost. Svako iz ovih obla-sti vas, ma kako spolja prerna vama bio Ijubazan i udtiv, istovremeno usebi moZe mrzeti i smiSliati kako da vam nanese svakakvo zlo.

Mnogi Evropljani koji medu Azijatima decenijarna Zive ne razu-mevaiuii ovu niihovu sposobnost, i koji o njima sude polazeii od sebesamih, zbog toga uvek mnogo gube i izazivaju razne nesporazume kojibi inade mogli da budu izbegnuti. Ovi azijski narodi su puni ponosa isamoljublja. Svako od njih, bez obzira na svoj poloLaj,od svakog zahte-va odreden stav prema sebi kao lidnosti.

Medu njima se ono Sto je najbitnije drZi u drugom planu, i dovek nato razgovor mora da navede kao sludajno; u suprotnom ie vas, u naibo-ljem sludaju, uputiti nadesno onda kada va5 put vodi nalevo. Ako, sa

druge strane, sve uradite onako kako treba, ne samo da ie vas pravilnouputiti, vei ie biti spremni i da vam ako ie moguie i lidno pomognu da

stignete do cilja.Stoga ovog doveka, kad smo mu pri5li, nismo zapodeli da ispituje-

mo o onome Sto smo Zeleli da doznamo. Bog zabraniuje da se to udinipre nego Sto se zadovolie neophodne formalnosti.

Nakon Sto smo seli kraj njega popridali smo o lepoti predela ikazalimu da smo tu prvi put, raspitali se kako mu ova okolina odgovara i takodalje, da bismo tek znatno kasniie, kao usput, primetili: "Potrebno namje takvo i takvo drvo zaodredenu svrhu, ali nismo u stanju da ga nade-mo nigde u okolini".

On je uzvratio da mu je jako Zao Sto ne zn gde se ono moZe naii,buduii da je tu bio samo kratko vreme u gostima, ali da bi izvesni

208

uvaZeni.starac, koji ie njegov uditelj, ro mogao d.azna.On, l<;rl<o nrrru itrekao, Zivi u peiini izabrd'a,i posto je ,.r u.Jd.rgo veoma clorlr, 1tr>t,rruitovaj kraj.

. Nakontoga jeustao da kreneknjemu, ali ga je dr. Sari_( )gli z:,rst:rvio upitavSi ga ne bismo Ii njegovog uvazenJg uditelja ,.,,,,gii 1i,.,,,, .1,,vidimo i upitamo zadrvokoje nam 1. Ullo potr""nro. ,,iv"r,,u1,,,,"vorio je. "Hajdemo z.aiedno. To ie dovek koji

.i

rebno. "N ltt';tvrro", o<lgt I

Je gotov() svcl;rc i uvt'k j,l('spreman da svakome pomogne."Kad smo krenuli, joi izdaleka smo ugledari doveka l<arco scdi rrrr ri-

vadi pod drverom, a nab vodid je ne deka]u6i nas potrdao k" ,_,j.,rru, ,"namje poSto mu je neito ispridao dao znakda mu pridemo. '

Razmenili smo rrobidajene pozdrave i seli kraj ,rjega. u rom rrenur-ku je-priSao i kraj nas seo jo5 iedan dovek iz ovih kr^j;";.Kasnije ," irpostavilo da je i on bio udenik ovogpoitovanja dostojno grr_rrurrnoororo.

. ..Lice ovog starca nam je izgteaato tako blagonaklono i tako razlidito

od.lica obidnih liudi da smo mu odmah, bez if,akvih prethodnih mani-pYti:iti i ni5ta ne prikrivaju6i, ispridali 5ta nam se dogodilo i kako smomislili da iz ove oblasti izademo. Ispridali smo mu, ralkode, i zbog degasmo doSli k niemu.

, . O.:"r je vrlopaZljivo saslu.ao, i nakon Sto je malo razmislio rekao

da je. redica kraj dijih smo se obara zaustavili ieina od pritoka reke ii-tral, koja se uliva u reku Kabul, koja se opet, sa svoje strane uliva u Ind.R*it

11- j. da r.ma puno pureva'koji ii ovih oblasti vode, ali da su svioni dugi i naporni. Smarrao je da bi, ukoliko budemo u stanju a" putu_iemo onako kako smo zamisrili i ukoriko nam pode z, rukom da izb.g-neSo gb"ale nasranjene narodima koji prema srrancima nisu nimaloprijateJjski raspoloZeni, nas plan bio najbolji koji uop5te.r.oz" d" s"z"-misli. Sto se drveta koje traZimo ride, on j. r-"irro i".rr_ ono uop.te1e

odg,olara-i da bi najbolja vrsra drvera za na5u svrhu bila kornelian_ska tre5nja, dodavsi da se levo od staze kojom sm. dolri narazi iumovitadolina u kojoj rastu velika debla ovos drveta.

Sasvim iznenada, iz blizine se zat-uo zvu k _ l:rkrrv rll vam se od njc_ga digne kosa na glavi.i uzdrhtite od glave cl. Pcrc. Srarac 1. _lr.,nokt:lyo gl".u.u i na specijalan nadin se ollasi'. .lll:r sc iz Zlrrrrr'i., ,, ,uojsvojoj lepoti i-snazi, pojavio ogroman sulri nrc,lvc.l, krf i jr.,, ,,r,i,,,,, n"_Sto nosio. Kada nam se pribliZio starac se por.v, r , rgr,rsi, r rr:r isr i

';rc.ir r, :r

209

PJOTR KARPENKO

medved mu je, blistavim odima gledaiu6i u nas, lagano prisao i poloZio

mu pred noge ono 5to ie nosio u zubima - da bi se zatim ponovo okre-

nuojncstaouZhunju.Zanernelismo u pravom smislu te redi, a drhtavica koja nam ie telo

obuzela je bila toliko jaka da su nam zubi cvokotali.

Starac nam le liubaznim glasom objasnio da ie ovaj medved niegov

dobar prijatelj, koii mu povremeno donosidzrngari.t 1b ie bilo ono 5to

mu je medved spustio krai nogu.

iak i nakon ovih umiruju6ih redi nismo bili u staniu da se ponovo

sasvim saberemo i zgledali smo se u dubokoj tisini, dok su nam lica

odavala krajnie zaprepa5ienie.lz ove ukodenosti nas ie prenuo starac)

koji nam je teSko ustavSi sa svoga sedi5ta saopStio da je vreme za niego-

vuuobidaienu Setnju i da ako Zelimo moZemo da ga pratimo do doline u

kojoi rastu treSnje.' Zari.lr,je izgovorio molitvu i krenuo kao prvi, dok smo ga svi mi i

niegovi udenici sledili. u dolini smo zaista ugledali puno stabala. ove

treinie i svi smo, pa dak i sam starac, zapodeli da sedemo stabla koia su

nam bila potrebna, biraiuii pri tom ona naive6a.

Kadaimo nasekli dva dobra tovara' Sto smo smatrali da nam ie do-

voljno, zamolili smo starca da pristane da sa nama pode u naS logor, koii

niie bio daleko, i da dozvoli da jedan od nasih drugova tamo napravi

niegov portret, Sto ie uz pomo6 male naprave koiu smo imali moglo da

se obavi brzo. Starac je najpre odbio, ali niegovi udenici su nam pomo-

gli da ga ubedimo, tako da smo se sa svoiim tovarom vratili natrag na

Ib"l' i"k", gde smo ostatak na5eg dru5wa bili ostavili u poslu. Pobto

smo srigli bizo smo.im sve obiasnili, a profesor Skridlov je svoiim fo-

ro-apararom napravro stardevu sliku, koiu ie odmah zapodeo da razvlia.

bok ie to."dio, svi smo se ispod iedne smokve okupili oko starca.

Medu nama je bila i vitvitskaia, koioi je vrat bio umotan, ier ie vei ne-

koliko meseci patila od bolnog obolienja grla, koie f e prilidno uobidaie-

no u brdima i po izgledu podseia na guSavost'

PoSto je na nioi ugledao.taj zavol, starac ie upitao u demu je prob-

lem. Obiainili smo mu' a on ie, poSto ie Vitvitskaiu pozvao da mu pri-

de, otok paZljivo ispitao. Zatim joj je rekao da legne na leda, pr jc z.:r1xr-

deo da otok masira n^ razne nadine, Sapuiuii pri tom izvesnc rcii.Svi smo bili neopisivo zapanjeni kada je nakon dvadesct rninrr(;r

ovakvog masiranja ogromni otok viwitskaje svima na odiglccl z.rrPrt..da i5dezava, da bi nakon joS dvadeset minuta sasvim nesrao.

Upravo tada se vratio i prof-esor Skridlov, koii je raz.vio i iz.rrrrliostardevu fotografiju. I on je bio jako zapanjen te je srarca, duboko sc po-kloniv5i pred njim, zamolio da mu olakia napad koji ga je vci .ekolik.dana mudio, a koji je bioizazvannjegovim davno nastalim problemimasa bubrezima.

Ez-ezunaauraa se raspitao o raznim poiedinostima njegove bolesti,da bi odmah zatim poslao iednog od svojih udenika, koji se vrario nose-ii koren nekakvog malog Zbuna. Daju6i ovaj koren prof'esoru, starac jerekao: "Uzmi jedan deo ovog korena i dva dela kore smokvinog drvera,koje gotovo svuda moZe da se nade; ru melavinu dobro prokuvaj i sva-kodnevno pij da5u ili dve ove tednosri pre spavanja".

Nakon toga su on i njegovi udenici pogledali fotografiju koju im jeprofesor doneo i kojom su svi, a narodito udenici, bili zaprepaS6eni.Starca smo pozvali da sa nama podeli na5 rudak, koji se sasioiao odsveZe kozije kaaurme sa hlepdiiima od poltanda,2 i on je ovaj poziv pri-hvatio.

Iz razgovora smo doznali da je svojevremeno bio top-ba5a, odno-sno zapovednik artiljeriie avganistanskog emira, i da je u Sezdesetoj go-dini bio ranjen u pobuni Avganistanaca i BaludZisranaca protiv jedneod evropskih sila, nakon dega se vratio u svoj rodni Korasan. Kada sesasvim oporavio od rana nije viSe Zeleo da se vrati na svoj polozaj, bu-duii da je vei bio u poodmaklom dobu, ve6 je odludio cla oitatak svosaZivota posveti spasenju du5e.

Naipre je dobao u kontakt sa persijskim dervi5ima; kasnije je, madane_zadugo, bio baptist; a jo5 kasnije, po povratku u Avganisran, srupio ujedan manastir u blizini Kabula. Kada je razumeo sve Sro mu je bilo po-trebno i kada ie postao uveren da mu ljudi viie nisrr ncophodni, podeo ieda traZi neko usamlieno mesto daleko od ljudskih rrasclj:r. r)'!tr ie prona-Sao ovo mesto, tu se nastanio, zaiedno sa loi nckolil<',s,lr:r kric str zclc-

t dungari je vrsta kukuruza koji u ovim krajevima raste i ktrristi se kao zamena za Zito.

2r0

2 Pohutul je bra5no od pedenog jedma od kog se pravi najrrkusrri ji lrlt.lr

2tl

f

lqqgti salqzqtnim Ljudima

le da Zive u skladu sa njcgovim upursrvima i dekao ie smrt - bilo mu ievei devedeser i osam godina, a danas retko ko zivi duZc od stotinu.

I{ada se ,t"r". u.C spremio da ode, obratio mu se Jeloq zamolivii

ga da bude tako dobar da ga posavetuie 5ta da radi sa svoiim odima' Ne-"koliko

godina ranije se u oblasti oko Kaspijskog mora z"atazto "traho-

mom i tva bolest mu, uprkos raz.novrsnirn tretmanima, niie iz.ledena,

ve6 je postala hroniina. ".N4ada mi odi"' rekao ie, "ne zadaiu mul<e sve

ur"-", iziutra su ipak uvek slepliene krmeliima, a promena klime ili

pak peSdana oluja dine da podnu prilidno da me bole'"- Stari ez-ezunaauran gaie posavetovao da vrlo fino izmrvi malo ba-

kar-sulfata i da svako vede pre spavania iglu ovlaZi sopstvenom pliu-

vadkom, da je umodi u ovai izmrvlieni bakar-sulfat i provude ie izmedu

odnih kapaka, te da sx ovom tcrapiiom nastavi izvcsno vrelne'

Nakon 5to jeJelovu dao ovai savet, dostoiansweni starac je ustao i,

poSto je prema svakorn od nas nadinio pokret koii u ovim krajevima

Ltn^tuui ono Sto mi zovcmo blagoslovom, krenuo prema svom prebi-

valiStu. Svi smo ga pratili, dak i na naii psi'

usput ,-o ," starcenl ponovo zapodenuli razgovor' Iznenada i ne

posaveiovaii se ni sa kim od nas, Karpenko mu se obratio na uzbeki-

stanskom jeziku, rekavSi:,,Sveti ode! Po5to smo voliom sudbine u ovako neobidnoi okolini

sreli tebe, doveka velikog znania i bogatog iskustvom, kako u obidnom

Zivotu taktl i na nivou iamopripreme za postoianie nakon smrti, svi

smo bez ikakve sumnie ubedeni da neieS odbiti da nas posaveruieS, na-

ravno onoliko koliko ie ro moguie, kako treba da Zivimo i kakvih ideala

treba da se drZimo da bismo konadno bili u staniu da zivimo onako ka-

ko je to Odozgo odredeno i doveka dostojno'"pre nego blo ie na ovo dudno Karpenkovo pitanie odgovorio, starac

je pogledai unaokolo, kao da neSto traZi, a zatim se uputio ka iednomoborenom deblu.

Seo je na njega, a kada smo i mi posedali, neki na drvo a neki napro-

sto na zemliu, okienuo se svima nama i lagano podeo da govori' Niegov

odgovor u Karpenkovo pitanie razvio se u svoievrsnu poduZu propo-

ved, veoma znadainu i zanimliivu.Redi koje je ovai stari ez-ezunaaurutn tada izgovorio iu takode zabe-

IeZiti, ali tek u.svojoi rreioi seriii, u poglavliu pod nasl'vom "Covekovo

212

"r,."t" r.t", r.*.t" p()trc[)e i rrr,rg.re*r,i irp"f ;"r*; " :;::" :, : "'mo spomenuti rezultatc isccljenja ovog starca, za koje sam sc r:rsPiri'rr,

i u koie 1a1 imao prilike da se uverim tokom veieg broja gr,.lin,r,

. viwitskaja otada nije imara vile nikakve si-ptJ-c ti.,lcrri ,tr r<.;t.je patila, niti joj se bolest ponovo vraiala. profesor skricllrv .ii. zrr:rr r

kako da izrazi svojuzahvalnost prerna doveku koji ga je, vcr.vrrrn.r z,rrrvek' izledio od patnji koje su ga mudile dvanaesi g"oi;"". st.r s..f .l.v,rtide, od trahoma se izledio nakon mesec dana.

Nakon ovog dogadaja, koji je za sve nas bio zna(aian, ovclc srnoproveli jo5 tri dana, tokom kojih smo sekli debla, gradili splav i priprc-mali svc Sto smo bili planirali. e etvrtog dan^.rrro ,",jurru improviziv^-ni splav

f e bio porinut u reku, i poneo nas je nizvodno.

Spodetka ovo na5e neobidno prevozno sredstvo nije moglo da plovisamo no5cno rednom struf om, na nekim mestima smo mora"li d" s, c*-ramo' a na nekim dak i da ganosimo, ali bto je reka bivala dublja ritîr.sve lakSe kretao sam, a ponekad je, uprkos tereru koji je.rosio, pr,irto le_teo kao sumanut.

, \" fi se baS moglo reii da smo se oseiali sasvim bezbedno, narodi_to kada je splav ploviokrozresnace i udarao o stenje, ali kasnije smo se,nakon 5to smo se uverili u njcgovu dvrstinu i efikasnost pr'nalaskainZenjera Sarnsonova, prilidno opustili i podeli smo dak i da zbijamo sa-le. Gcnijalna zamisao ini.enjeraS"-rorrou" sastojala se u rome da se p,d.va_.!11duka-ye1u na prednjoj strani i na bokovima splava, kako bisluT-ili kao odbojnici kad god splav uclari o kamenie.

, Drugog dana na5eg putovanja razmenili smo par hitaca sa neka_kvom bandom domorodaca, koji su odigledno pripaiali jednom od ple_mena koja Zive duZ obala.

.Pjotr Karpenko je u toj pucnjavi ozbiljno povreden, a nakon dvegolT. je, kao joi sasvim mlad dovek, iumro u jednom gradu u central_nojRusiji.

Podivai u miru, retki i iskreni prijateljul

tl

-

213

PROFISOR SKRIDLOV

X

PROFESOR SKRIDLOV

fid ranih godina mog odgovornog T.ivota loi iedan moi suStinski prr-Lliateli, kojije od mcnc bio zn^tno stariii, bio ie profesor arheologiic

Skridlov, i koii je bez traga nestao u vremc velike uz-nemirenosti duho-

va u Rusiji.Prof'esora Skridlova sam, kao 5to sam u poglavlju o knezu Juriiu

Ljubovedskom vei napisao, prvi put sreo u vreme kada me ie knez an-

gaLovao kao svoga vodida po okolini Kaira.Ubrzo nakon toga sam ga ponovo sreo u drevnoi Tebi, gde sam

upravo bio okondao svoje prvo putovanie sa knezom Ljubovedskim,dok nam se profesor pridruZio kako bi obavio izvesna iskopavanja.

Tii nedelle smo zajedno Ziveli u jednom od grobova, a za vreme pa-

uza u radu smo razgovarali o nairaznovrsnijim apstraktnim pitanjima.Uprkos svim razlikama u Zivotnom dobu, uskoro smo postali tako do-

bri i bliski prijatelji da se nismo rastali kada je knez Liubovedski otiSao

za Rusiju, vei smo odludili da zajedno krenemo na dugo putovanje.Iz Tebe smo krenuli uzvodno uz tok Nila, ka izvoru ove reke i na-

stavili za Abisiniiu, gde smo ostali oko tri meseca; zatim smo, iza5avSi

na Crveno more, nastavili za Siriiu, da bismo konadno stigli do ruSevi-

na Vavilona. Tir smo zajedno proveli detiri meseca, nakon dega ie profe-

sor ostao ioS kako bi nastavio svoia iskopavanja, dol< s:rrn ja preko MeSe-

214

da otiSao za Ispahan, u dr.Stvu dvojice Persijanaca, rrgovaca tcPisirrr:rkoje sam sludajno upoz-nao rr jed'om seocetu u blizini vavilo.a i s,r 1..,.

,rma sam se veoma sprijateliio zahvaljujuii zajednidkom intercsovrur jrrza st^re tepihe.

Profesora Skridlova sam ponovo sreo dve godine nakon t.ga, I.rtrrrje sa knezom Ljubovedskim stigao u grad c)renburg koji jc trcbakr rl,rbude polazna tadka za naSu veliku ekspediciju preko Sibira, 1lr>sveicrrrrodredenim ciljevima vezanimzaprogram koji je sadinila israona grtrP,tagada za istinom koju sam nekoliko puta vei spomenuo.

. Nakon putovanja po Sibiru smo se ponovo desro sretali radi dugih ikratkih putovanja po raznim dalekim mesrima, mahom u Aziii i arr;ci,kao i da bisrno ukratko razmenili miiljenja tada kada je ro bilo neop-hodno, a sretali smo se i sludaino.

ovde iu sa 5to je viSe detalja mogu6e opisati jedan nai susret i dugoputovanje koje mu je usledilo, tokom koga ie profesor Skridlov dosti.gao prckretnicu n svom unutraSnjem psihidkom Zivotu, u rom smisluda su nakon toga podele da ga pokreiu ne samo misli, vei i nagoni i ose-iania. Ova poslednja su zapodela dak i da preovlactuju, odnosno da, ka.ko je on govorio, preuzimaju inicijativu.

Tom prilikom sam ga sreo sasvim sludajno, u Rusiii, ubrzo nakonsusreta sa knezom I-jubovedskim u Konstantinopolju. putovao samz.^zakavkazje i upravo sam u rsroranu na Zeleznidkoj itanici Zurio da do-vr5in jednu od onih duvenih "govedih" snicli od konjskog mesa kojimkazanski ratari snabdevaju ruske zeleznidke restorane, kada ie neko iz-ncnada stao iza mene i zagrlio me. c)krenuo sanr se i video svog starogprijatelfe Skridlova.

. . Ispostavilo se da je putovao istim vozom kao i ja, u poseru kiercikoja je u to vremc boravila u lediliStu u piatisorsku.

Ovaj susret nas je obojicu obrailovao.'Od-ludili smo da osratak pu-tovanja provedemo zajedno, a profesor je svoiu krrrru n vagonu drugeklase rado zamcnio za treiu klasu, kojom sam i:r, n1l*vno, putou"o. G_kom ditavog pura smo raz.govarali.

Profesor mi ie ispridao da se nakon sto jc naPtrsr i. r-rric:virc Vavilb-na ponovo vratio u'lebu, gde je napravio joi ncl<:r isl<.Prr,,,:rrr j:r rr ol<oli-ni. Tokom te dve godine je bio nadinio mnogll z;rrrirrrliir,:r i vr.ctr.rr .t-kridn, ali konaino ie, poSto sc veoma zaitlc,Ii rrsij.. i .,r.,,1.. , 1r.,.r.. , r. llr ri.i.

I

2t5


cla krene na odmor' Po povratku u Rusiiu ie otiSao Pravo za St' Pe.ters-

burg, a odatle z.aJaroslav l<ako bi video svo]u stariiu kier' da bi sada ot-

outJvao da vidi i nrlaclu, kola mu ie dok ie bio odsutan "spremila" dvoie

i,rnuda4i. Joi uvek nije znao koliko 6e se u Rusiji zadr'ati i 5ta zatim na-

rnerava da radi.

Ja sam ntu, sa svoie strane, takode ispriiao kakn sam Proveo Prote-

kle dve sodine: o tolne kako sarn se ubrzo poSto srno se rastali veonla

,"int.rclou"o za islam i kako sam, nakon velikih teSko6a i uz pu.o do-

miSljatosti, uspeo da stignem u N{eku i l\{edinu u koic hrisdani nemaiu

priri.tp", .t.t^,ii da 6u ptdreti u sveto sredi5tc ove religiie i rnoZda naii

ndgn-." na neka pitania koia sarn smatrao suitinskim'

Napori su mi, medutirn, ostali uzaludni' Nisar-n naSao niSta'Jedino

Stos^-.po,tigaobilojeclasebirazj:rsninldaukolikouovoireligijibilodega ima ,o ,rio' da se traZi ne talno, gde su svi tvrdili i verovali' vci u

BJhari, gde ie od samoga podctka bilo sko-ncentrisano taino znanie isla-

ma, diii i. ouo *.rro bllo-izvor i ccntar. PoSto interesov,r.ic i nadu ni-

sam izgubio, odludio sam da krenem z-a Buharu sa iednom grupom

Sarra, f,oji su bili doSli u Nleku i Medinu kao hododasnici i sada su se

vra6ali kuii i sa kojima sam se namerno spriiateljio'

Ispridao sanl mu, zatim, i o okolnostima koie su llle spredile da

od.* p.ûo za Buharu, to iest kako sam po.dolasku u Konstantinopoli

sreoknezaLfuboveclskog,kojimeiezarnoliodaizvesnuosobuotpra-tim kod n]egove sestre u provinciiu Thrnbov, odakle sam se upravo vra-

tio, te o torri. k^ko tr.',uino nameravam da krenem ztZ'.kavk..zi.,ka-

ko bih video svoiu porodicu i da se zatim ponovo okrenem Buhari' gde

iu otputovati..."sa svoiirn starim priiateliern Skridlovom"' rekao ie on

dovrSavaiu6i redenicu koiu sam zapoeeo' -

Nakon toga mi ie ispridao kako ie tokom protekle tri godine sa-

niao o to-. dI ode u Buharu i da poseti obliZniu oblast Samarkand'

kako bi proverio izvesne poclatke vezane za Tamerlana' koii su rnu bili

neophoini kako bi ,^ru"ilio iedno arheoloKko pitanje koie ga je. veo-

rna zanimalo. O torne ic ponovo zapodeo da razmi5lia tek vrlo skoro'

ali je oklevao da ovo putoia.tie precluzme sam; a poSto ie sad duo da ia

idem tamo rado bi, .ikotiko nemanl niSta protiv, poSao sa mnom' Na-

kondvamesecaSmose'kaoStoSlnoseidogovorili,naSliuTif]isuoda-kle smo krenuli u Zakavkasku oblast, s nameronr da oderno u Buharu.

216

PqoF[s0R sKRrDLOV

Stigli smo, medutim, srrnr' d' rusevina starog Merva, i tu sc z.r-tdri,ilioko godinu dana.

Da bih objasnio zbog dcga se to dogodilo, naipre moranr rlrr l<:r).r.rr r

da smo prof'esor i ja, dosta vremena pre nale odluke da zajctin. ,dcrrr'u Buharu, puno razgovarali i pravili mnoge planove o odrasr<' rr r(:rl'ir-istan, zemlju u koju je zaEvropljane u to vreme bilo gotov. .c^)ogrrccda udu kad to poZele.

fhmo smo Zeleli da odemo prvenstveno zbog toga ir' sm', .:rosnovu svih informaciia koje smo dobili u razgovoru sa raznim ljudi-ma, u toj zemljimogli pronaii odgovor na veliki broj pitanja koja su naszanimala, kako u psiholoSkom, tako i u arheoloSko- .lo-".rrr.

- U fiflisu srno podeli da se snabdevamo svim iro nam je bilo po-

trebno za pur u Buharu, uktjudujuii i pisma s preporukama, te smoimali prilike da se srernemo i da razgovaramo sa raznim liudima koli supoznavali ove krajeve. Rez-ultat ovih razgovora i razgovora koje smonas dvojica kasniie vodili bilo je to da je nala Zelja da udemo u kafiri-stan, koji je, kao 5ro sam vei rekao, Evropljanima bio nepristupadan,postala tako jaka da smo odludili da udinimo sve mozuie kako bismo ta-mo oti5li odmah nakon Buhare.

Izgledalo je kao da su sva na5a prethodna interesovanja iSdezla, i ce_lirn putem za'lurkesran smo pridali i razmiiljali samo o tome koie meretreba da preduzmemo kako bismo ovaj svoj smeli poduhvat i oswarili.Konadni planzaulazak u Kafiristan je, medurim, plteo da se uoblidavapod slcdeiim okol nostima:

Kadir se naS voz zaustavio na stanici Novi Merv centralnoaziiskei'eleznice krenuo sam u restoran da donesem tople vode za taj, dabimepo povratku u na5 vagon iznenada zagrlio nekakav dovek u tekinskomodelu.

, - .lsqo:ouilo se da je red o mom srarom i dobrom prijateliu, Grkuvasiliakiju, krojadu po zanimanju, koji ie ve6 clug. zivco u gradu Mer-

'u. Kad je duo da sam u prolazu na putu z.a lirrhe.r, ,",r.,,rlio me ie da

sadekam sutrasnji voz i da dodem kod nleRa n, vclil<, lr.r.didno sla-vlje'toie le bas to vede priredivao povodonikrirt'rri;r sv.g P.vrg dcrcrl.

.. Ovaj zahtev jebiotakoiskrenidirljivdarris:rrrr,,,,,g,,,', 1,,.,,lt.r.leg,r

odbijem, vei sam svog prijatel ja zamolio cla rrr,rl. 1,r'ii<'r<,i. r),ir. s:rrrrznao da do polaska voza nema jos mnogo, l)otr(i:r() s;rrrr k.liri, g.tr rrrc

') l1

Slsreti sa lzuzetnim Ljudima

noge nose da bih se dogovorio sa prof-esorom, pri iemu sam svuda una-

okolo isprosipao vrelu vodu.Dok sam se s mukom probijao kroz- masrt putnika koii su ulazili u

voziizlaziliiznjega,prof-esor rni je, videv5i me da dolazint, mahnuo ru-korn i doviknuo: "vei skupljani naSc stvari. Brzo se vrari nazad da ti ih

dodam kroz. prozor."Odigledno je video moi sludaini susret i pogodio kakav sem pred-

log dobio. Kada sam se sa nista maniom Zurborn vratio na peron i po-

deo da uzimam stvari koie mi ie dodavao krozprozor ispostavilo se da icZurba bila sasvim nepotrebna, jer levozna stanici trebalo da ostane ioidva sata, kako bi sadekao kompoziciiu iz pravca Ku5ke koia je bila u za-

kaSnieniu.lbga dana je za vederom, odrZanom nakon verskog obreda krSte-

nja, kraj mene seo jedan stari turkmenski nomad, dornaiinov prijatelj i

vlasnik velikog stada astraganskih ovaca. Dok smo raz-govarali o Ziv<-ttu

nomada uop3te i o raznim plemenirna u centralnoi Lz1ii, z'apodeo se i

razgovor o razliditim nezavisnim plemenima koja naseliavaiu oblast

Kafiristana.Kada smo razgovor nastavili nakon vedere, tokom koie se nije Ste-

dela ruska votka, ovai ie starac uzgred i kao da govori s^mz sebe, izneo

jedno mi5ljenie koje smo prof-esor Skridlov i ja shvatili kao savet, te

smo u skladu s njim nadinili i konkretan plan kako da ostvarimo svoiu

nameru.Rekao nam ie da ie, bez obzirl'na gotovo organsku odbojnost koiu

stanovnici ovih kraieva oseiaju prema tome da imaiu ma kakvog posla

sa nekim ko ne pripada niihovim sopstvenim plemenima, gotovo u sva-

kome od niih, bez obzirakom plemenu pripadao, ipak razviieno neKto

5to u njima prirodno izazivaose6anje po5tovanja, pa dak i liubavi, pre-

rna svima onima, bezobzira na rasu i narodnost, koji su se posvetili

sluZenju Bogu.Nakon Sto ie ovaj nomad koga smo upoznali sludaino i koii je to re-

kao moZda samo zbog ruske votke, izneo ovu misao, sva su na5a razmi-

Sliania tokom te noii i narednog dana po5la u pravcu da bismo u ovu ze-

mlf u moZda mogli uii ne kao obidni smrtnici, ve6 tako Sto bismo se pre-

ru5ili u liude kojima se ovde ukazujc narodito poitovanie i koji svuda

mogu da idu slobodn o, ne izazivajudi sumnju.

218

Naredne vederi smo, joi uvek duboko utonuli u ovakva rrrzrrriili:rnja' sedeli u jednoj od tekinskih dajdZinica u Novom Mervu, tr l<.iri srrsc dve grupe razuzdanih'lurkmena odavale fuifu sabatiiinr,t.,l...'.,,. i,,,,,plesadima dije je glavno zanimanje, odobreno lokalniirr ir.rrr(rrrirrr:r, ;r

ohrabrivano i zakonima velikog ruskog carstva koie jc rr r, tl.lr:r rr:rrlovim krajevirna imalo protektorat - isto ono kojim ie ir I,.vr-,pi, r:rr<'rrt.legalno' bave Zene sa Zutim knjiZicama; tu i u takvoi atnr,,srcri s'' r*vr-sto reiili da se profesor Skridlov preru5i u dostojansrvcn()g pcrsijsl<ogd"1yi:1, a da se ja izda jentzadirektnog Muhamedovog p,,t-rl1.^, t,,1.riza Seida.

Da bismo se pripremilizaovumaskaradu bilo nam ie potrebno d.-sta vremena i neko mirno, izolovano mesto. zbogtogasmo odludili dase smestimo u ru5evinama starog Merva, koje su ove uslove ispunjava-le i u kojirna smo, pored ostalog, povremeno radi odmora -ogii d" ob"-vimo i neka arheoloika iskopavanja.

Priprema nam se sastojala u udenju ogromnog broia persijskih sve_tilr pesama i poudnih izrekaizdavnina, kao i u tome da pustimo da namkosa poraste dovoljno da bismo izgledali kao ljudi tauiiesmo namera-valida se izdaiemo; Sminka u ovom sludaju uopste nije dolazilatobzir.

Po5to smo oko godinu dana Ziveli na tai nadin i posto smo konadnobili zn.lovolf ni svof im izgledonr i svoiim porn"urnj.', rcligioznih sti-hova i pesama, jcdnoga dana smo vrlo rano izitttrarr"p.,rti"li ruievineStarog Mcrva, koji nam jc posrao ka. crom, i peike otisli do sranice Baj-ram Ali centralnoazijske Zeleznice, odakle smo uzeli vozzaiardZu, dabismo dalje nastavili damcem preko reke Amu Darie.

Nn ,bllama ovc rcke, koja se u drcvna ur"-.n. ,u"ra oksus i kojusu izvesni narodi centralne Azije oboZavali ka'boZansrvo, na zemlii sepo prvi put pojavila klica savremene kukure. Tokom mog putovanjaovom rekom sa profesorom skridrovom dogoclio se iedan incidenr -neolri.-'rn za. F.r'roPlf ane. ali karakterisritl'-z,r ov.hinii lletrijarhalnimoral na koji savremena civilizacija jox uvck niic izvriira svoj uticaj -dija je Zrtva bio jedan izuzetno dobar srari S:rrt. .Sci:r.jc .. raidogadaju meni desto budi oseianje griZe savesri, jer jc z.rrrg .:rs r;ri rl,rliri siarac,

'roZda i zauvek, izgubio svoje pare. Stoga Zclinr ,i,r ,,,u,,r j rlt.' .;ricg Pu_to'ania u tu zernlju, u koju u to vreme Evrolllj;rrri rrisrr irrr:rli 1r.i.i,,1,,,,

opi5ern 5to je dctaljnijc moguie i to rnanje-viic rr sr ilrr j, .lrrt. l<rriiz.r,.c

PROFESOR SKRIDI,OV

IrlI

I

il.-

zl9

PROFESOR SKRIDLOV

Su-sreti sa lzuzetnim Ljudima

Skole koiu sam u mladosti imao prilike da proudavam' lr kola ie kako iz'-

sleda cvetala baS ovde, n^ obaia'na ove velike reke' u stilu zrranom

?;;;;;"ilr.Jr."u, bez redi"' Glavni izvor Arnu l)arie' koiu dalje uz-

vodno n^tirîurakom PiandZ, nalazi se u planinama If indukuS' odakle

u danaSnie vreme ,"e" it^ Aralskom moru' mada ie prerna izvesnim

istoriiskim podacima svof e vode raniie ulivala u Kaspiisko more'

U vreme o kome je u ovoi pri6i red ta ie reka zapliuskivala granice

rnnogih dri'ava- bivie Rutiie, \a-na1a {i"":' kanata Buhara' Avgani-

,,".ri K^f-i.istana, britanske Indije, i tako.dalie'

Raniie sc niome plovilo speciialnim splavovima' ali otkako ie ovom

oUf"SeuT"gorpJa^.it" Rr'rsiia, puSt""t jeu promet redna parobrodska flo-

i^, u.i" ie "pored toga Sto il t a*"f1îala lzvcsne voine potrebc' vrSila i

;;"t;p";ika i terlta izmedu Aralsiogrnora igomiih tokova ove reke'

I tako podiniem, naravno i radi oJmora' da malo mr'rdru]cm u stilu

gore spomenute kniiT-evne Skole'

Amu Da{a.'. vcdro rano iutro' Sunce koie ie io5 uvek skriveno po-

zla':rtie'orhou. planina' Ti5inu no6i i monotono Zuborenie reke poste-

p".o'r-.rr1tiu'glasovi probudenih Zivotinia i ptica' liudski glasovi i

Lloparanie todkova Parobroda'Na obe obale se Ponovo pale vatre koie su tokom noii dogorele' iz

dimniaka broclske mftinle poelttlt da se izviia dim' koii se me3a sa za-

guillivim dimom Parobroda'' irgl.d obala se tokom noii primetno izmenio' mada brod niie ma-

kao s mesta ovo ie a"tt'i du" "itgout

plovidbe iz('ardLua za Kerki'

Iako ie tokom prva dva d"na iapredovao vrlo sPofo' brod. niie nai-

t"rio n" p."preke, ali treieg dana se nasukao i ostao ie da stoji ditavu noi

i dan, sve dok Amu fi^tp iuolo* struiom niie otplavila peSdani nanos i

ornoguiila da se krene dalie'

Nakon trider"a s"ra r"ii re ponovo desila ista stvar, i s.ada ie vei tre6i

dan kako brod stoii nepomidno' nesposoban da krene dalie'

Putnici i por"a" 'tipljivo

dekaju da se ova iudliiva reka smiluje i da

im omoguii da nastave Putovan)e'ê ,; ovde sasvim t'Jbid"1"t'o' Rekl f'mu

Daria gotovo ditavim to-

kom tede kroz peSdane oblasti' Pobto ioi ie struia veoma iaka' a kolidina

22n

vode promenljiva, ona svoie nestabilne obale neprestano.spira ili p:rk

na njima taloZi pesak, a njeno dno se neprestano menia, pri icnrtt sc t:r-

mo gde su ranife bili duboki vrtlozi sada fbrmiraju peldani rtrtrosi.

l3rodovi koji plove uzvodno napreduiu vrlo polako, narodito tt trt'-

kim periodima tokom godine, ali nizvodno lete kao ludi skortI i lrt'z trro-

tora.Nikada ne moZe, dak ni pribliZno, unapred da se odrcdi l<olil<o ic

putovanje od iednog mesta do drugog potraiati'' PoSto ro znaiu, liudi kof i putuiu uzvodno sa sobom za svaki sludai

nosc hranu za nekoliko meseci'

Doba godine tokom koga se ovo putovanf e odviialo iezbogniskogvodostaja najnepovoljniie' Sezona kiSa ie zavrSena, bliZi se zima, a u

planinama u koiima reka izvire sneg f e prestao da se topi'

Putovanje niie ba5 narodito priiatno, jer ie u ovo doba godine put-

nidki i teretni saobra6ai na ovim brodovima izlz.etno veliki. Svuda se

bere pamuk; vo6e i povrie iz plodnih oaza je obrano i osu5eno, astra-

g^nrk. ou.. su probrane, a svi stanovnici oblasti kroz koie ova reka pro-

tide putuju njome.Neki se vraiaju u svoia sela, drugi svoje sireve nose na piiacu, kako

bi ih zamenilizaproizvode koii ie im biti potrebni tokom kratke zime,

dok tre6i putuju na hododaSie ili u posetu rodacima'

Zatoi.brod kad smo se ukrcali bio toliko pretrpan putnicima' Me-

du niima ima Buhariianaca, Kivanaca, Tekiiaca, Persiianaca, Avgani-

stanaca i prestavnika mnogih drugih aziiskih naroda'

U toj Sarenoj i stikovitoi gomili preovladufu trgovci; neki od niih

prenose robu, dok drugi putuiu uzvodno da bi se snabdeli sirom'

Evo Persijanca koji trguie susenim vo6em. Tir ieJermenin koji ide

da na licu mesta nakupuie kirgiske tepihe, a eno i poljskog agenta koii

kupuje pamuk za lednu firmu iz Poznania; tu ie ruskiJevreiin koii ku-

puje astiagan, a ru ie i rrgovadki putnik iz Litvarriic sa ttzorcima ramova

,".tit "

oJ k"Si.".tog kartona i raznim ukrasimrr ocl

'oz.la6enog

metala

optodenog ve5tadkim dragim kameniem.' N,Inogi sluZbenici i oficiri pogranidne strazc, ontT,rrri i rrrincri lian-

skaspijske regimente vraiaiu se sa odsuswa ili srr svoiilr PoloT.iria. livo

uoj.rikove r.rpr.,g" sa odoidetom kako putr.ric kotl svog rrrilz:r l<rrii ic

osiaodaodsluZi joS jedanrokiposlaoponiu. l'.volrrrtrrirrt't'1{k:rt()lii'l<og

z:tl

PROFESOR SKRIDt,OV

Sqsrqt! sa lzlzqtnim Ljudima

svestenika, koii ide u svoi redovni obilazak kako bi ispovedio vojr-rike

katolidke vere.Na brodu ima i dama' Tu su pukovnikova Zena koia se sasvolom

mrbavom kieri vraia i' f"Sftt"t^' gde ie sina' kadeta' odvela da ga is-

ffi;;o;;.tl.trg,t L-t tttbn i" "3i tt k"dtttkom korpusu' 1ir ie

Zena koniidkog kapetana iz pogranidne.garde koia je putova.la za,Nlerv

J" "ar"-.x,l|In mo]"r" tt"*rlttkt hal-iine' a tu ie i Zena voinog lekara

koju prati niegov posilni' Ona iz ASkabada purute u posetu svom

rnuZu, koii sluZi u samoii, ier mu taSta ne moze da Livibez "dru5wa"'

koga tamo gde ie on rasporeden nema'.

Tu ie debela Lena saogromnom frizurom' odigledno od veStadke

kose, sa mnostvom p;;"1; na prstima i dva ogromna.bro5a na grttdi-

ma; prate ie du.,goa''" a*oit<e koie ie zovu "tetka"' ali se po svetnu vi-

di da jol nisu bratanice'-Ih su i mnogi Rusi koii su bili ili ie postati neko' koii putuiu bog-

znaza\toi bogzna kud, a ovde ie i grupa pucujuiih muzidara sa svoiim

violinama i kontrabasima''^-îl;.*g clana ft"J t-o krenuli izCtdLvasvi su se ovi liudi neka-

ko razvrstali; t"ko,l "t'" inteligenciia' gradani i seliaci su obrazovali za-

,.b.r" grnp., u koiima su, poS"to su se medusobno upoznali' ubrzo po-

eeli dJse oseiaiu kao rntdu starim priiateliima'-- -

eripuarrici svake od ovih grupa su.pre3" p9"tit1Ta iz drugih gru-

p" p;dii d" s. od.o'l p"ttiioi t visine' lri

pat< stidliivo i ponizno' ali

nri tome iedni druqe tii"' 'pr"dûali da stvari urede u skladu sa soP-

il.ii''i"t"-" i "lt*"-', p" t1"9 t1lo-pomalo na svoiu okolinu na-

uit ti ,"t o kao da niko od n]ih nikada niie drugadiie ni Ziveo' -:--

Ni kaSnienie parobroda, ni niegova prenatrpanost ntkoga nlsu uz-

nemiravali; svi su se, ""p'otiu'

ouoi" ptil"godili toliko dobro da ie pu-

tovanie lidilo na nizizleta'* ?i; bi postalo ]asno <la se parobrod ol/og-pu-ta dvrsto nasukao' go-

tovo svi putnici Ui po'ttp"t'o iza5li na obalu'-Do krala dana bi se na obe

"lJ. p";-il" gr,,pit" sitora' podignutihod svega Sto se nailo pod ru-

kom. Dim se dizao i;-;;gih;"tti ' po'lt vedeii veselo provedene iz

muziku i pesmu u.Ji"^ puinika |e na bbali ostaiala-i preko no6i'

Ujutro ie Zivot put"'ik" poprimao.svoi ritam od prethodnog dana'

Neki su loZili vatru i["""fi i"t"' a"-tgi tu grejali voclu z-a zeleni dai' dok

222

su treii iSli da traZe saksaul Stapove i da se spremaiu za pecarric i voz'ili

se clo parobroda i natrag od jcdne do druge obaie u malinl i:rtrrtcirtt:t; :r

,u" ouo je dinjeno mirno i bez Zurbe icr ie svako znao dt 6c, iirrr lrrrtlt'

mogu6e <ia se put nastavi, veliko zvono sa parobroda z'ttzvttttiti s:ll l)l'('

polaska i da 6e biti dosta vremena da se na brod vratc'

u onom delu broda u kome smo se mi smestili krai n:rs ic tttcsto tt:t

Sao i iedan stari Sart. Bilo je odigledno da ie red o bogatorrr iovcl<rt, it'r'

su mcclu njcgovim stvarima bile i brojne kese s novcenl'

Ne znam kako le danas, ali u to vreme u Buhari i u stlsedninr z-c-

rnljama nije bilo metalnog novca velike vrednosti'' u Buhari se, recimo, jedini novdii koii ie neSto vredeo zvao /xanga -

bio je nepravilno iseten komad srebra vredan otprilike kao pola fiancu-

skcrg tianka. Stoga ie svaka suma ve6a od pedeset franaka morala da se

,rurl ., specijainim kesama, koie su narodito za putnike bile vrlo ne-

zsodne.Ako je neko imao na hiliade ovakvih novdi6a i ako ie s tim novcem

lnorao da putuje, bilo mu je bukvalno potrebno dvadesetak kamila ili

konja da bi tî ier.t preneo od icdnog mesta do drugog' U vrlo retkim

orilikama koristi ,. il.d.di merod: dovek bi onu kolidinu tiangi ko1oie

ieleo da ponese davao nekom-|evrciinu u Buhari, koii bi mu zauzvrat

davao piimo za svog priiatelia, takodeJevrejina' u mestu u kome ie ovai

1r.r,ouro, a ovaj bi ntn po dolasku naplativ5i neSto za svoi trud, vra6ao

istu kolidinu tiangi.I tako srno kaa ie Urod stigao u svoie odredi5te' grad Kerki, siili i

preSli na iznaimljeni kobzir,t koiim smo nastavili putovanie'

Kada smo vei prilidno odmakli od Kerkiia i kada smo se zaustavili

u Termezu, gde se prof'esor Skridlov sa iednir-r-r sartskim radnikom is-

krcao kako bi u obliznjem mesru nabavio hranu, nasem se kobziru pti-makao clrugi, na kome je bilo pet Sarta koii su bez, iiedne redi sa svog

kobzira na na5 zapodeli da pretovaruju dvadesct i pet velikih vreia pu-

nih tiangi.Naipre nisam shvatio o demu se radi, da bih tcl<

'.it. ic ovai preto-

var bio zavrsen od naistariieg Sarta doznao cla stt i orti Irili Prrtnici na na-

Sem parobrodu i da su, kada smo se iskrcali, ovc vrc'ttt' tirlt.r1i ttttlcnc na

I Koltzirje jcdna vrsta splava, iije su tlaske priivriicnt nt I'trr,ltlrtL" "'"1"v;1111

krr/it'

koZe.

223

PROFESOR SKRIDI.OV

mesru na kome smo mi boravili. PoSto su bili sigurni da smo ih mi za-

boravili i posto su doznali kuda smo posli, odludili su da poZure kako bi

nas srigli ivratili namtiange koie smo odigledno u pornetnii zaboravili.

"Re5io-sam da vas sigurno stignem", rekao ie on, "ier mi se jednom de-

sila slidna stvar i znam kako ie nezgodno kada u nepoznato mesto stig-

nete bez neophodnih tiangi. Sto se mene tiie, nema veze ako u svoie se-

lo stignem nedeliu dana kasniie. To ie mi biti isto kao da je na5 paro-

brod ostao nasukan nedelju dana duZe."

Nisam znao kako da ovom dudnom doveku odgovorim i 5ta da mu

kaZem; sve je to za mene bilo naprosto previse neodekivano, Pa sam

mogao iedino da se pravim da vrlo slabo razumem sartski i da pridekam

dok*se llrof-ero. u."ii. {.J meduvremenu sam njemu i njegovim pratioci-

ma ponudio malo votke'kada sam video da se Skridlov vra1a,brzo sam izaSao na obalu da

bih mu pomogao da donese hranu i to sam iskoristio da mu sve ispri-

dam. Odlutiliimo da novac ne odbiiemo, ali da doznamo adresu ovog

job uvek neiskvarenog doveka, kako bisrno mogli da mu pobaliemo &erv'u

znak zahvalnosti za uloZeni trud, a de zatim tiange predtmo u nai-

bliZoi ruskoj pogranidnoj postaji, pri demu bismo dali i ime broda i da-

tum njegovog putovanja i naveli sto ie moguie vise detalia koii bi mogli

postuiitl da se identifikuie nas saputnlk Sart koii je ove kese s novcem

na brodu zaboravio. Thko smo i udinili'Ubrzo nakon ovog dogadaia, koii po mom miSljeniu nikada ne bi

rnogao da se zbije medu savretnenim Evroplianima, stigli smo u duveni

g."i t oli se povezuje s imenom Aleksandra N4akedonskog, a koji sada

iile "iSia

,lrugo do obidno avganistansko utvrdenie. lb smo se iskrcali

i, podevsi da igramo uloge koje smo prethodno zamislili, svoie putova-

nje nastavili peSice.

Iduii iz doline u dolinu i dolazedi u kontakt sa mnogim razliditim

plemenima, konadno smo srigli u glavnb naselie Aliida, u oblasti koia

se smatra za srce Kafiristana.usput smo dinili sve ono Sto se od derviSa i seida odekuie, odnosno

ja sam na persiislkom pevao religiozne pesme dok ie piot-esor u odgova-

raiuiem ritmu udarao u ramburu, u koiu ie zatim sakupljao i milostinju.

Ostatak na5eg putovanja i mnoge izuzetne pustolovirrc l<oic srr z,r

njega vezane neiu opisivati, ve6 iu da ispridam o na5enr slrrt*:rirxrrn srr

sretu sa izvesnim dovekom, koii nam se dogodio nedalcl<o otl slx )n r( r I u

tognaselja-susretu koji je zarezultat imao ne5to 5to jc lr:ri lunrlr.;rinllsvet sasvim drugadije usmerilo i stoga izmenilo sva nrri:r or't'l<ivrrrr j:r, n;r

mere i same planove za budu6nost.Iz naselja Alrida smo krenuli s namerom da n:rst,rvirrro z;r ( litr';rl.

Na pijaci prvog narednog veieg mesta oslovio nre ic ictl;rrr srrrr':rtrr lrr,moSnjoi narodnoj noinji, koji mi je blagim glasorn na iisrorrr grc-l<orrr

rekao: "Molim vas da se ne uznemiravate. Sasvirn sarn sluiajno sazniroda ste Grk. Ne zanima me ko sre, ni zbog dega ste ovdc, ali bilo bi nri vc-oma prijatno da sa vama porazgovaram i da budem u druStvu svog ze-mljaka, poSto ve6 pedeset godina nisam sreo doveka rodenog u mojojdomovini.".

Odi i glas ovog srarca su na mene ostavili takav utisak da samprema njemu odmah oserio savr5eno poverenje kao prema sopstve-nom ocu, pa sam mu, takode na grdkom, odgovorio: "Mislim da jeveonla nezgodno da razgovaramo ovde i sada. Mogli bismo, to jest unaimanju ruku ja bih rnogao, zapasti u veliku opasnosr, p^ z^to rrto-ramo da razmislimo gde moZemo da govorimo slobodno, ne boje6ise neZeljenih posledica; moZda bi neko od nas mogao da smisli nekinadin ili da nade neko rnesro za to, a dorle mogu da kaZem jedino danri je neizrecivo drago 5ro se ova prilika ukazala, ier me je jako izmo-rilo to 5to vc6 nekoliko meseci imarn kontakta samo sa liudima tudekrvi. "

OtiSao je svojim putem ne odgovoriv5i mi, a profesor i ja smo na-stavili dalje svojim poslom. Narednog dana mi je drugi dovek, ovogaputa u odeZdi dobro poznatog kaluderskog reda, u ruku umesro milo-stinje gurnuo poruku.

Poruku sarn proditao kada smo stigli u aidinicu na rudak. Bila je na-pisana na grdkom i iz njenog sam sadrZaja doznao da je starac koga samprethodnog dana sreo takode iedan od, kako su ih z-vali, "s:rrnooslobo-denih" kaludera ovog reda i da ie nam biti doprrircno cle rr njihov ma-nastir dodemo, buduii da u njemu, bez obzirrr nl niiltovrr rrrrcionrtlnost,po5ruju sve one koji stremeJednome Bogu, 'l'vorcrr svilr rr:rcifrr i rrrs:r

bez razlike.2 poklon - Prim. Prev.

224

PROFESOR SKRIDLOV

Narednog dana snro Profcsor i ia oti5li u ova] nrenastiq gde nas 1e

pri-i;;;k;fit o t "t.ra"'"'i, " -"a" niima.i isti onai starac' Nakon uobi-

da]enih pozdrava, pou"o tt^' je na iedan breg nedalcko od manastira' i

ru snlo seli na ,t.-u J^lt' '"tltt i podeli da iedemo hranu koiu ie on

bioponeo. .r -.:_-..ovde nas niko nc6e ni duti ni videti, i u savrSenotn 6enro mrru raz-

gou"oti o demu god nam duSa Zeli"' rekao ie''Ibkom ."rgouo.n ," Lfo't"ulto da.ie roden u Italiii' ali da ie grdki

znao zatoSto mu 1. -ultt" fit" Cirkin]a i zato.Sto ie u detiniswu' na nie-

." l"tiri.^"ie, govorio gotovo iskliudivo tai iezik'

Ranile ie bio hrisi"ai'ftittlti""^r i dugo'ie Liveo u Indi]i' Kada ic

jednom prilikom krenuo na neki misionarskl zadatak 1 fir'ganistanu'

za vreme prelaska p,tko '-ttitog

planinskog prcvoia su ga zarohrli pri-

padnici Plemena Af. rida'

Nakon toga le noo,ot' prelazio i11t]kt u,ruku' kod razliditih grupa-

ci]a koie ove krajeve '''u""l1tt]u' da bi konadno zahvaliuiuii izvesnom

iovcku stigao na ovo nlesto'

Tokom a.tg.rg t o'"uka u ovim izolovanim zernljanra poSlo mu ie za

ruk'm da stekne reputaciiu nepristrasnog doveka' koii ie sve lokalne

uslove Zivota, trpo"ûtlt'ie tokom vekova' siilert'o spoznao i potdinio

il r.. ilr.," ie zairvaljuiu (izalaganiuovog svog poslednleg g.otPo9"tll

il""* i. "ff"io t'ttt^tiuit vaZnu islugu' clobitt ounu slobodu i obc6anle

da u ovim kraievima m or* a^,de kuia god zeli, kao da ie iedan od ovda-

Snlih punopravnih stanovnikn' BaS u to vrenre ]e' nredutim' sluiaino

.lo5ro u kontakt '" i^t'nit pripadnicima.."svetog. bratY^'^k:ii su

,Jti orro_. i radili na onome o demu je on ditavog zivota.saryao'.te na-

kon Sto 1e u niihovo;;;;t priml]en niie 7.eleo nikuda viSe da idc' vei

ie ostao daLiviu niihovom manastlru'

Po5to ie naSe pout'""i" t 9uog:9u.tk1' oca Dovaniia' kako smo Po-

ieli da ga zovemo t"a^ '-o doziali da ie svoievremeno bio katolidki

sve5tenik i da fe " t"t;"i"i"aZbini nosio ime f)ovani - sve vi5e raslo'

snratrali smo da ie "t"l'icra"cl aa mu kaZemo ko smo z pravo i zbog de-

g" tTt ftlt-15,t^1". raslusao i s jasnom zeljom da- PoSto nas je s velikim razumevanlem s

nas u na5im n""tt;i;;;nt"nti' na nekoliko se trenutaka zamislio' da

bi zatim, sa t'ez"boravnim' liubaznim osmehom' rekao:

226 .

"8, pa dobro...u nadi da ie rezultati vaie potra.ge koristiti i Irroiirrr

zemliacima, udiniiu sve 5to je u moioi moii kako bih vam p<ttrtog:to 'l t

cil] koii ste sebi postavili i ostvarite"'' Ovo svoie obe6anieiezapo&o da ispuniava tako ito tt;ttrt 1t' ;os

istogdanapribaviodozvoludauniihovom.manastrrl|()stllIl('l||()s\r(.dok"nam .t" b.td. lasno kakvi su namplanovj i dok nc ocllttiirrro it:r i li:r

ko u ovim kraievima dalje da radimo' Narednog dana snlo sc pre st'lili rr

deo manastir" nam..,i.n stanovaniu i tu se naipre clobrrl ocltrlorili' itrr

nam ie nakon viSemesednogLivota ispunlenog napetoS6u zrliste bikr

potrebno.'Tu smo Ziveli kako smo hteli i smeli smo slobodno da se kre6emo

po ditavom manastiru, izlLzev iedne zgrade u.kojoi ie Ziveo "i1.q-"-"rtll

t'ti S.iL i n koiu je svake vederi ulaz bio dozvolien samo onrm prlpaonrcr-

ma reda koji su oswarili preliminarno oslobodenie'

S o.entbov"niiem smo gotovo svakoclnevno odlazili na mesto na ko-

me smo zaiedno sedeliprvog dana i tu smo s niim vodili duge razgovore'

Otac i)ovani nam ]e tiovim razgovorima puno ispridao o unutra-

Snien-r Zivotu tamoSn]e braie, kao i principima svakodnevnog ponaSa-

,-,1" t oli str za ovai unutraSnii Zivot bili vezani'Jednom prilikom nam ie'

gnuo..ei o brojnim bratstvima koia su pre mnogo stoleia osnivana u

Lziii, neSto viSe obiasnio i o ovom svetikom bratstvu u koie moZe da

ude svaki dovek, bez ob'zirana to koioi ie veroispovesti prethodno pri-

padao.Kako smo se kasniie i uverili, medu adeptima u ovom manastlru le

bilo bivSih hri56ana, ievreia, muhamedan"t", b"ditt^' lamaista' pa dak

i jeclan Samanist. Svc ih ie siediniavao Bog - Istina'

Sva braia,rung -r.t^,,ira su meilusobno Zivela u takvom priiateli-

sn'u da, uprkos specifidnim crtama i svoiswima kojima se.pripadnici

odredenih vcroispovesti odlikuiu, prof-esor Skridlov i ia nikad nismo

mogli da kaZemo loioi ie veri ovai ilionai od niih prethodno pripadao'

C)tac Dovani ,l"rn1. mnogo toga rekao i o vcri i ciliu svih o.vih r1 .

z-nih bratstava. -lako

ie dobro, iasno i ubedliivo g()vol'lo.o.lstlnl' verl I

mogu6nosti dr r" u"." u sebe preobrazi, de llrol'csor sl<ricllov niie mo-

gô d" se uzdrZi, ve6 ie duboko dirnut uz-vil<tttto:

"ode Dovani! Ne mogu da razumem krtl<o trtir.rto sc'tlitt'ovtlc ttrllc-

sroclasevratircuEvropu]ilibaruva5uvlasritrrzt.rrrlirr lr:rliirr,tl:rlristc

'tzl

Slsreti sa lzuzetnim Ljudima

tamosniim Iiudima dali makar i hiliaditi deo ove sveproZimaiu6e vere

koju ste sada u meni nadahnuli'"

"'Eh, dragi moi profesore", odgovorio nu ie otac Dovani"'odigled-

no je da se u"liu<lsku psihu raz-umete slabiie nego u arheologiiu'.

VerasedovekunemoZedati.Veraseudovekujavljaisvojeclejstouniemu pove6ava ne kao rezultat nekgg automatskog udcnia' tn i::1.k""r.r.tltî ma kakvog automatskog uveravania u visinu' Sirinu' debliinu'

oblik i teZinu nedega, niti pak kao rczultat opaLanla nedeg dulom vida'

sluha, dodira, mirisa ili ukusa, ve6 kao rezultat razumevania'

Razumevanie ie suStina koia se dobiia iz svih namerno naudenih

informaciia i iz lidno doZivlienih iskustava svake vrste'

Ako bi, recimo, ovog trcnutka k meni ovanlo doSao rodeni volieni

brat i kada bi me prckliriiao da mu odmah poklonim makar deseti deo

,uog r^r,r.,t"u".t1o i ako bih ja sam ditavim s.v3iim biiem Zeleoto da rrdi-

ni.ti sue|.a,lo,',. bih, uprkos svoioinaiZarkijoi Zelii' Togao 91lY"O'

darim ni hiliaditi deo tog razumevalllal l"t,ot nema ni znania ni isku-

stva koie sam ia tokom T-ivota sasvim sludaino stekiro i proZir''eo' .

Ne, prof-eiore, stotinu puta je lakSe, kako se to u-)evandeliima kaZe

"kamili ia prode kroz iglene u5i", nego ma kome da nekome drugom

podari r"zumevanie kofc se u niernu o bilo demu fbrmiralo't-" -R^.ri;.

s".. -islio kao i vi, pa sam dak odabrao i rnisionarski poziv,

kako bih sve mogao da podudim veri u Hrista' Zeleo sam da sve udinirn

onako sreinim kako ,^- to iazbogvere u udenie Isusa Hrista-bio' AIi'

i.elia dase to udini, Zelia da se, da tako kaZem, u nekog vera usadi.redima

.,îit i. na Zeliu da nekom stomak napunite hlebom samo gledaiu6i u

niega.' h"r.,-"uanfe se, kao sto sam vei rekao, stide iz sveukupnostr na-

merno naudenih informaciia i lidnih iskustava, dok znanie predstavlia

samo automatsko pamienie redi u odredenom redosledu'

Ne samo da ienemogu6e, iak i uprkos svoi svoioi Zelii' da se sop-

stveno unutra5nie razurirtva"it koia se tokom Livota formiralo na

osnovu navedenih faktora podari drugome, vei takode' kako sam ne-

davno sa ioS nekom braiom iz manasiira ustanovio' postoii zakon da

kvalitet onoga Sto neko opaZa kada mu druga osoba o nedem govori' bi-

Io radi ,nî1^bilo radi.aru-e,oa.,ia, zavisi od kvaliteta svoistava koia

su se formirala u osobi koia govori'

228

- PROFESOR SKRIDI-OV

Da bih vam pomogao d:r razumete ovo Sto sam uprevo rcl<:to, lt:trr

primer iu navesti 6injenicu koja je u nama probudila Zeliu d:r ist r-:r7rr it'mo i dovela nas do otkriia ovoga zakona.

Moram vam reii da u na5em bratstvu postoie dva vrlo st:trrt Irt':tl:t:

brat Al i brat Sez. Ova braia su na sebe dobrovoljno prcttzcl:r olrtvt'z.tt

da periodidno poseduiu sve manastire na5eg reda i cla tlrtrgirrr;t olri'r-Snjavaju razne aspekte su5tine boZanstva.

Na5 red ima detiri manastira, od kojih ie f edan ovaj n:r5, tlntgi sc rrrt-

lazi u dolini Pamira, treii u Tibetu, a detvrti u Indiji" I tako ova lrra6rt,

Al i Sez, neprestano putuiu iz iednog manastira u drugi i u njima pr<>

povedaju.K nama dolaze iednom ili dva puta godiSnje. Njihov dolazak u nai

manastir medu nama se smatra velikim dogadajem.U danirna kada ma koiiod njih boravi medu nama, du5a svakog od

nas doZivljava nebesko z-adovoljswo i blagost.Propovedi ova dva brata koii su u gotovo istoi meri sveti ljudi i koji

govore iste istine ipak razlidito deluju na svu bra6u, a narodito na mene.Kada brat Sez govori, to je zaista poput ptidite pesme u raju; od

onoga 5to govori dovek se sasvim, da se tako izrazim, preokrene i posta-je kao opdinjen. Njegov govor Zubori poput potoka i iovek u Zivotu neZeli niSta drugo da da sluSa glas brata Seza.

Govor brata Ala, nredutim, ima gotovo suprotno dejstvo. On go-vori loSe i nerazgovetno, odigledno zbog svojih godina. Niko ne zna ko-liko mu je godina. Brat Sez ie takode veoma star - wrde da mu ic tri sto-tine godina - ali je jo5 uvek krepak starac, dok se kod brata Ala jasno vi-di slabost starosti.

Sto le utisak koji redi brata Seza trenutno ostavljaju jadi, to viSe

ovai utisak bledi, tako da na kraiu u slu5aocu ne ostane ba5 niSta.

U sludalu brata Ala se, medutim, mada ono 5to govori isprva ne

ostavlja gotovo nikakav utisak, suStina izredenog se kasniic iz dana udan sve viSe uoblidava, da bi se kao celina ugnez.dilrr tr srctr i tu ostala za-

uvek.Kada smo toga postali svesni i kada smo poicli tlrr sc trtttlinto da ot-

krijemo zbog dega je to tako, jednoglasno snro z:rklitrt'ili rl;r pr'olrovcclibrata Seza dolaze iskljudivo iz njegovoguma icl:t z.:tto tlt'lrritt rtrt tr;ti ltttt,dok propovedi brata Ala d olazerztrtavog bi6a i z:rto tlt'lr rirr tt:t tt:tit' lrit't'.

i

I

225

Susreti sa Izuzetnim Ljudima PROFESOR SKRII)I,0V

Da prof'esore, znante i razumevanie su nelto sasvim raziidito' Sa-

mo razumevanie moZe odvesti biiu, dok ie znanie u niemu samo pri-vremeno prisutno. Novo znanie smeniuie staro' a rezultat le, Stono bi

rekli, presipanie iz Supljeg u prazno.

Ctvek mor" nastoiati da razume, iedino to nas moZe odvesti naSem

Gospodu Bogu.A da bi bio u staniu da razume prirodne poiave koie se, zakonomer-

no ili nezakonomerno, zbivaiu oko nas, dovek najpre mora svesno da

opazi i da usvoji masu podaraka koii se ridu objektivne istine i swarnih

dogadaja koji su se u pro5losti odigrali naZemlii neophodno ie, sem to-

gal da u sebi nosi sva raznovrsna iskustva koia ie, hteo to ili ne, stekao."

Sa ocem Eovaniiern smo vodili i mnoge druge slidne i nezaboravne

tazgovore-Mnoga neobidna pitanja koia se u glavi savremenog doveka nikad ne

javliaju ovaj ie redak dovek, otac Dovani, kojem se u savremenom Zivoru

ieSko moZe pronaii slidan, tada u nama pokrenuo i rasvetlio nam ih'

Jedno od niegovih obja5nienja, koie ie usledilo kao odgovor na pi-

tanje koje mu ie profesor Skridlov postavio dva dana pre nego 5to 6emo

napusriri manasrir, iako ie inreresanrno zbog dubine misli koie su u nje-

mu sadrZane i zbog eventualnog znadaiazaonesavremene liude koji su

svoj odgovorni uzrast vei dostigli.Ovo pitanie profesora Skridlova otrglo se odnekud iz dubina nje-

govog bi6a, tada kada je otac Dovani rekao da ie pre nego Sto moZemo

l, ."dntt"r.ro na to da na nas zaista deluju i utidu viSe sile apsolutno

neophodno imati du5u, koja moze da se stekne iedino sticaniem volinih

i nevoljnih iskustava i namernim udeniem podataka o swarnim doga-

daiima koii su se u prollosti zbili. Ubedljivo ie dodao i da ie ovo' opet,

mogu6e gotovo iskljudivo u mladosti, kad odredena svof stva dobiiena

od velike Prirode io5 uvek nisu potroSena na nepotrebne, fantastidne

ciljeve, koji se dine dobrim zbog nenormalno uwrdenih uslova liud-

skog Zivota.\a ove redi je profesor Skridlov duboko uzdahnuo i u odafaniu uzvik-

nuo: ,,Pa Sta onda moZemo da udinimo, kako da nastavimo da zivimo?"

Odgovarajuii na ovo pitanie otac Eovani je, po5to ie na-trenutak

poiutaq izneo one izuzetne misli koie smatram da treba, koliko god je

to moguie, doilovno da Prenesem.

230

Buduii da se odnose na pitanie duse, to jest treicg rcz:rvisr. rrrmiranog dela dovekovog op5teg sklopa, smesriiu ih u prgl;rvlit. 1r,t I r r;r

slovom "covekovo bozansko telo, njegove potrebe i-.fc'g,lv,r ,,,,,1i,,,.,zakonomerna ispoljavanja", ali tek u svojoi treioj sc.iji, 1.,r., il,,;',,,,,,dvama poglavljima iste serije koja sam vei odludio i'lrcc;r.,1,, ,',, p,,,svetiti - prvo redima postovanog persiiskog derviSa krit: st. r ii.r r rt.l;r rr r

jest prvog nezavisno fbrmiranog dela dovekovog opitcg sl<r.Prr, :r ( rr.rrrr{ )

objaSnjenjima starog ez-ezultaur4t'ana,koja se titrr,lri,g,,g i.rvr.lirv,1inezavisno formiranog dela, to jest njegovog duha.

zavreme naieg boravka u ovom manastiru dcstr srrr', P.r-r'rr vt,t,spomenutih razgovora s ocem Dovanijem, razgovarali is drugirn :rtlcP-tima ovog brarswa, sa kojima smo se takode sprijateljili, poiio nas jc snjima upoznao orac Dovani, koii ie o nama odinski brinuo.

LJ ovom manastiru smo proveli oko sest meseci i zatim ga napustili,nez^to Sto nismo mogli ili Zeleli duze da osranemo, vei samo stlsa stosmo na kraju bili roliko prepuni utisaka koje smo ovde primili u

"1lr,o-voj sveukupnosri, da sc dinilo da bi makar i samo io5 malo udiniio daskrenemo s uma.

NaS boravak na ovom mestu nam je doneo toliko odgovora na psi_holoSka i arheolo5ka pitanja koja su nas zanimala, da se dinilo da u naj-rnaniu ruku jos vrlo dugo nemamo viie bta da traZimo; stoga smo diqliruke od naleg putovanja i vratili se u Rusiju, gorovo istim p"urem koji-msmo i do5li, Kad srno stigli u flflis, krenuli smo svaki na svoiu stranu.Profesor Skridlov je gruzijskom vojnorn Zeleznicom otisao u piati-ggrsk, da- pgscti svoju stariju kier, a ja sam ori5ao u Aleksandropolj svo_joj porodici.

Nakon ovoga profesora skridlova prilidno dugo nisam video. arismo se redovno dopisivali. Poslednji pur sam g" ,io u drugoj godinisvetskog rata u Pjatigorsku, gde ie bio u por"tik6"ri. Nikad-a nJeu,^-boraviti r^zgovor koji sam sa njim vodiona vrhu planine Beiov. U todoba sam Ziveo u Esenrukiju i on je jednoga dana kacl smo se sreli u Ki-slovodsku predloZio da se, u znak se&nji na d'brc srare dane, popne-mo na planinu Beiov, koja se nalazi nedaleko od pjatigorska.

Jednog lepog jutra, oko dve nedelje nakon ovog susl.(,t:t, poncli snrosa sobom provijanta i zaistase peSice uputili l<e rv. j pl:rr r ir i, rc s.)o rs-

23r

Susreti sa lzuzetnim Ljudima PROFESOR SKRIDI.0V

Svaki put misuze samepoteku. Pladem, odnosno ncito rl rrrcrri 1rl:rde, ali ne od bola, ne, ve6 kao od neke neZnosti. Thkav sanr, rr;r svo jr r .,r'r'

tovnu nevol ju, postepeno postao nakon susreta s ocenl I )ov:r rr iit'r r r, li,,ga slno, seiai se, zajedno upoznali u Kafiristanu.

Nakon tog susreta sc ditav moj spoljni i unutr:rinji s\,('l z:r nr( n('

orilidno izmenio.U odredenim stavovima koii su se u meni ukorcrrili toliorrr t'it:rvo11

mog Zivota doSlo ic, kao samo od scbe, do procenjivrrn jrr svilr vrt'tlrr rs( r.

Pre ovog susreta sam bio dovek potpuno zaokupljcn svojinr sol)stvc-nim lidnim interesima i zadovoljswima, kao i intercsinr:r i zadovoljstvi-ma svoje dece. Uvek sam bio zaokupljen mislima o torne kako najboljcda zadovoljim svoje i njihove potrebe.

Moglo bi da se kaLe daje ranije ditavo moje bi6e bilo u vlasti egoi-zma. Sva nroja ispoljavanja i iskustvaproizilazllasu iz moje tairine. Su-sret sa occm Dovanijern je sve to uniStio i od tada je u meni postepenonastajalo ono "ne5to" 5to me je celog dovelo do nepokolebliivog uvere-nja da pored Zivotnih taitina postoii i "neSto drugo" 5ro mora predsta-vljati cilj i ideal svakog doveka koji manje ili viSe razmiSlja i da samo rone5to drugo, a ne iluzorna "dobra" koiih je u obidnom Zivotu uvek i usvemu pun, doveka moZe da udini istinski sreinim i da mu pruZi stvar-ne vrednosti."

pon zapodeli sa teze, stenovite strane, to iest sa strane tl diiem podnoZiu

ie smeSten duvent manastlr''-

"'o;;i;rp.n svi koii su ga proSli smaffaiu teskim i zaista i ni]e l:rk, ali

za nas dvoiicu on ,e, .r^koi 'uih

onih pl'anina uz koie srno se u central-

noi Aziji peli, bio, Stono bi rekli, deiiia igra'' n.tt|"tt|. nam ie ipak pridinilo veliko. zadovoliswo i ponovo.s.mo'

nakon monotonog gradskog Zivota, osetili da smo u elementu ko]i ie z'a

nas bio postao gotovo prirdtan' Mada niie visoka' ova planina ]e u -od-

,rorn .r^ svolu lkolinu sme5ten" tako da se s nienog vrha predla5im

oel*n pruLao5irokpogled na panoramu zaistaiz.tzetne lepote' Dalcko

;;i.r;J trzdizaor. u.l["t"weni, snegom prekriveni vrh Elbrusa' s ve-

likffiancern Kavkaskih planina s otleiu svoiih strana. Ispod nas su se,

f.r" r, -l"i;"ruri, mogla vlded broina naseliena mesta' sela i gradovi go-

tovo ditave oblasti lriineralni Vodi, a samo neSto niZe na severu isticali

,., r".^rnl delovi gradaaeleznovodska' Svuda unaokolo ie vladalati5i-

"". N^ pfu.,lni nii! bilo nikoga, a niie bilo verovatno ni da 6e neko doii'

ier se uobidaieni laki put koii ie vodio severnom stranom mogao u

'a"Zi"l od nekoliko milia videti iasno kao na dlanu i bio ic potpuno pra-

zan. A 5to se iuZne rr,"'l" koiom smo mi doSli tide' niome se retko kad

neko osmeli da se PoPnel^- N; vrhu planine ie bila mala koliba' u koioi su se odigledno proda-

vali pivo i dai ali tog dana tu niie bilo nikoga'

Seli smo na neku stenu i po8eli da iedemo' Svaki od nas je' omadi-

jan velidanswenoSiu peizaLa, u tiSini pr,emiSliao sopstvene-mlslr-

Iznenada mi se pogled zaustavio na licu prof-esora Skridlova i opa-

zio sam da mu iz odifu teku suze'

"Sta ie, stari druZe?", upitao t1- 9"...

"Nista", odgovorio mi ie on briSuii odi' da bi zatim dodao:" Uop5te

,rr.usi,tokomp"osledniedveilitrigodinetolikonisarnustaniudakon-troliSem automatsko ispoliavanie svoje podsvesti i instinkata da sam

postao skoro kao histeridna Zena'

Ovo Sto se upravo dogodilo, tokom tog perioda dogadalo mi se

mnogo puta. Vrlo ie te5ko Jbiasniti Sta se u meni dogada kada vidim ili

duiem ma 5ta velidansweno, Sto ne dopuSta nikakvu sumniu u to da

pr'oizilazi iz ispoliavani a Na5eg Tvorca'

232') ?'t

MATERIJALNO PITANJ[,

n smog aprrla 1974,.na dan kada ie y \ryi9tk" otvoren ogranak "In-

Lf stituta r" t "r*o"'!i;;;;ieJ*tu"i]'I'c"tdiieva' niegovi priia-

telii i nekoriko ude.,ika'fra;;ril;.granka u jednom od tamoSniih ru-

;fi;;;;; priredili su vederu u nlegovu 6ast'

Nakon vedere, u.iirr^ prir"mih ie s-a Gurdiievom otiSla u stan go-

spodeR. u49. ulici' ^;;

I;ffirtolu itrlun"zna domaiicaposluzila i

pie. koi" dr' B. nekako nabavio' razgovor nastavio sve do sutra5nieg do-

"dt rraii "v i e govorio "sllY'o3 "'

p?i:: :::::i3il; :lr'J#'"^Liliianta i sorpoa. v#t;;i, ;gt;aiaiuei n* sva moguia pitania ko-

i" til; ;"#v li ali, mahom fi lozofske prirode'

zavreme r.rr.r.tg'p""ki;;J;;;t ieli dinf u - koja ie stigla iz Bue-

nos Airesa ikoia ie u iJ aon" godine predstavliala veliku retkost dak i u

Njuiorku - iz,'e""dtit C"tElltuu ok"""o ioktot B' vlasnik velikog'

modernog ,r.r",ot';'lii^, utit i;t vaLio zapraktidnog doveka' i postavio

mu sledeie pitan]e: r. - ^ r-^r,.,lm ",orlsrvi,.,-'a se VaB"Da li biste nam mogli re6i' gosp9di13' kakvim sredswimase

Institut izdrLav at k"iiili; ;;*"uti, budzeto m otpril i ke ra spolaze ? "

Na naSe irn""â"nit, iurdiiev ie na ovo pitanie odgovorto dugom

o"'i},o ie ova prida otkrila iedan od "::::lt:::i:::#i:::rbe

k3-

iu ie tokom ,uog zluot";oaiJ' 1a sam na sebe preuzeo da u onol merl u

koioi je to moguie doslovno reprodukuiem ono 5to ie trrcl:r rt:i't'tto.

Konsultovao r"- i d.ttg. udenike koii su, slidno kao i ia, priltr pr:rtili srr

takvom paZnjom i interesovanjem da su zapamtili gotovo svc p' ri.c' linr r

sti. Svoiteksi r",rt p.ou..io i poredeii ga sa bele5kama g.s1t'tlir'r l''

stenografa koii fe iapisivao sve govore i predavania g' (irrrrliit'r'':r rr

Americi, tako da su liudi koji bi postavili neka od pitania l<oi;r srr vci't rt-

nije bila postavliena mogli naprosto da proZitaju ono 5to ic g' ( itrnliicv

o tome vei rekao, dime se Stedelo niegovo vreme'

Evo kako je Gurdiiev zapoteo svoi odgovor:

"Pitanje koje ste mi, cenieni doktore, postavili, uvek ic zanimalo

veoma onoBo ljudi koji bi me manje ili viSe upoznali; dosad, medu.tim'

smatraju6i Ja niie neophoclno da ma koga upuiuiem u ovu svoju lidnu

stva! na njega nisam odgo.'"tô ili sam odgovarao nekom Salom'

O tom p"itaniu su, 5taviSe, vei nikle nairaznovrsniie sme5ne pride

koje jasno pokazuju opsru glupost onih koii su ih izmislili i koie se, dok

kruZe svud medu ni5ta manie glupim parazitimai dokolidarima obaju

polova, sve viSe bogate novim f-antastidnim detaliima.Tvrdi se, na pri-

-"a d" novac priniam iz nekog okultnog centra u Indiii, da Institut iz-

drLav a nekakva crnoma gi j sk a- or ganizaciia, da ga izdrLav a legendarni

gruzijski knez Mukaranski, ili pak da, izmedu ostalog, poseduiem i taf-

iu k"-".," mudrosti i da mogu da alhemiiskim procesima stvorim

novca koliko god zamislim, pa dak, Sto su nedavno mnogi wrdili' da

moja sretistva potidu od boliSevika; i mnogo toga slidnog',A zapravo dak ni ljudi koji su mi naibliZi ni do dan danas ne znaju

odakle potidu sredstva za ogromne troSkove kofe sam godinama nami-

rivao.Nisam smarrao da je neophodno da o ovom pitaniu, to iest o mate-

rijalnom aspektu postojania Instituta ozbiljno govorim, ier nisam gaiio

,-,ik^ku. iluiije o nekoj eventualnoi pomo6i sa strane i jer sam r^zgovor

o toj temi smatrao naprosto gubljeniem vremena, ili, Stono se kaZe, pre-

sipanjem iz Suplieg u Prazno.' D^nrr, medutim, na ovo pitanie koie mi tak. Icst' postavliaiu i ko-

ie me je vei dovoljno ugniavilo iz ovog ili onog r:tzlogrr 7-clim da odgo-

vorim ne ba5 sasvim u 5ali, vei nelto malo iskrcrriic'

Moju Zelju cla danas dam ozbiliniii odgovor t|t'lr:r, iini rrri sc - a

skoroiiasamsizuran-zahvalitidinlenicidas:rrtr st', poitttsrtltt tt ltrsi-

MATERIJALNO PITANJE

234

235

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJALNO PII'AN.II:

ii voliom sudbine (odnosno bolje re6i zbog gluposti ruskih vlasto-dr'aca) postao siroma5an kao crkveni mi5, poduhvatio toga da dodem u

ovu "zemlju u kojoj nidu dolari" i da sam ovde, diSuii ovaj vazduh zasi-

ien vibraciiama ljudi koii dolare maistorski seju i Zanju, poput disto-

krvnog lovadkog psa na tragu sigurnog i dobrog plena. I neiu dozvolitida mi ova mogu6nost izrnakne.

PoSto sada i ovde sedim medu vama koii ste, Stono se kaZe, naf'atira-

ni dolarima i po5to oseiam da me automatsko upijanje ovih blagowor-nih emanacija stimuli5e, nameravam da pomo6u svog odgovora neke

od vas, da tako kaZem, malo i "operu5am".

Stoga iu u prijatnoj atmosferi koju je obezbedila domaiica, diie je

gostoprimstvo takvo da se u dana5nje vremc retko nalazi, ove sredne

okolnosti da iskoristim da bih pokrenuo sve moguinostiz aktivnostsvog mozga, kao i sve sposobnosti svog "govornog mehanizma", te iuna ovo pitanje koie mi je danas ponovo postavlieno odgovoriti tako da

ie svako od vas podeti da sluti da i sam moi dZep predstavlia plodnotle za sewu dolarskog semenja i da klijajuii na ovorn rnestu ti dolaristidu svoiswo da onima koji su ovo posejali donesu neSto Sto bi, uobjektivnom smislu redi, moglo predstavljati njihovu stvarnu sreiu uZivotu.

I tako, dragi moji, za sada bezuslovno cenjeni vlasnici dolaral...Cak i mnogo pre nego 5to sam svoje ideje podeo praktidno da spro-

vodim uz pomoi svog Instituta, to jest kada sam o programu po prviput sa svakog aspekta razmiSljao, paZliivo sam razmotrio i materiialniaspekt, koji ie, iako drugorazredan, ipak bio veoma bitan.

Po5to sam tada odekivao da 6u u svome naporu da u Zivot sProve-

dem psiholo5ke ideje na kojima bi ova, za dana5nie vreme izuzetna

ustanova trebalo da podiva, osetio sam da je neophodno da bar u mate-

rijalnom smislu budem nezavisan; ovo utoliko viSe 5to mi je iskustvove6 pokazalo da se imuini liudi za ova pitanja nikada ne zainteresujudovolino ozbilino da bi rad ove vrste i materiialno podrZali, dok drugidak i uz veliku Zelju i interesovanje u tom pogledu ne mogu mnogo da

udine, polto lezatakav poduhvat neophodno puno novca.

Zbogtoga ie, ako sam Zeleo potpuno da ostvarim ono Sto sam pla-nirao, bilo neophodno da najpre reSim ovaj aspekt problema' Stoga

samr s ciljem da za odredeno vreme steknem dovolian kapital name-

236

njen ovome, zapodeo da zaradivanju novca posveiujcnr zn:lln() \,r.,(

vremena nego pre.Ovo 5to sam upravo rekao naiverovatnije kod veclirrc vrrs, r\ r r rr.r.ili.r

naca, koji ste u danaSnje vreme svuda poznati kao ocllii.rri lrrslrvrri 11,

di, izaziva potpunu zbunjenost. Mora biti da se dudirc k:rl<, jt' lril, r rr, r

gu6e da se s takvom lakoiom zaradetolike surnc, z.tl<<>it' s(. rn('r.:r l)r.(.1postaviti da su velike, te ste stoga verovatno stel<li rrtis:rk tl:r st.rr izvt.snoj meri hvaliSem.

Da, zaista - to r,nora dak i da vam zvudi vcornlr r.rrtlrrolKako biste, makar i samo pribliZno, razumeli k.k<l srr.r Iri'rr srrrrjrr

to da udinim i gdc sam stekao takvu samouverenost, ncophodno jc davam najpre objasnim da sam desto udeswovao u svakakvim trgovadkinri finansijskim poduhvatima, i da su me svi koji su sa mnom dolazili ukontakt vei smatrali za vrlo poslovnog doveka.

Moram, sem toga, da vam kaZem i nelto o svom ranom vaspitanjukoje, sa stanoviSta mog iskuswa, naybliLe odgovara idealu koji se kadaje red o obrazovanju u meni formirao. Zahvaljuiuti rom vaspitanjusam, a moZda bih i danas, ako bi bilo neophodno, bio u sranju da nad-ma5im svakog poslovnog doveka, pa moZda dak i vas, ameridke bizni-smene.

Najjadi namerni uticaj koji je neko na mene vrlio bio je uticaj mogaoca, koji je vaspitanie shvarao sasvim na svoj nadin.

Nameravam dak i da jednom napibem ditavu knjigu o svim direkt-nim i indirektnim merodima mog oca koji su iz njegovih originalnihpogleda na obrazovanje proizilazili.

. Cinr su sc u meni iavili znaci manje-viSe ispravnog poimanja on je,izmedu ostalog, podeo da mi p riiarazneneobidne pride, koje su se uvekzavrSavale nizom prida o nekakvom hromom stolaru po imenu Musta-fa, koji je sve umeo da uradi, pa ie dak iednog dana napravio i leteiu na-sloniadu.

'fim putem, kao i drugim "upornim nastojaniima", moi otac je umeni, zajedno sa Zeljom da budem kao ovaj nrajstor-stolar, podsticao ineodoljivi poriv da uvek pravim ne5ro novo. Svc nrojc igrc u derinj-stvu, pa dak ione najobidnije, bile su oboga6c.c rirrc ir, srrrrr z.lrniilja<rda sam neko ko niSta ne radi onako kako se to u.lrir';rit'lr' r':rtli. \,ci

':l s:r-svim poseban nadin.

,11

Susreti sa Izuzetnim Ljudima MATERIJAI,N0 PII AN.II.

Ova tenclenciia koiu ie otac od nairaniieg detinistva u mo-i-u 9ri1o!uindirektno usadio, mada io5 uvak nerazgovetna' izrazitilioblik je dobi-

la kasnije, u moiim prvim mladaladkim godinanra' ier se ispostavilo da

su ideje koie je o obiazovaniu i vaspitanJu imao moi prvi uditeli njoi u

i;.;;t- pogt.an odgovarale; i tako sam se' paralelno,sa ispuniava-

,r;"- tuo;if-t "Skolrkih"obaveza, pod niegovim naro6itim nadzorom

veT.bao i u raznim rudnim radovima i zanatima'

Naikarakteristidniie u obrazovnom postupku mog Prvog uditelia

bilo ie to sto rn. ie, dimbi primetio d" t"T neku konkretnu veStinu po-

e"o ioUto da poznajem i da ie ona podela da mi se dopada' odmah terao

da je ostavim i da predem na neku novu'

I(ako sam mnogo kasniie shvatio, cili mu nije bio da naudim sve

moguie vebtine izaiate,utid" u sebi razviiem sposobnost da prevazi-

lazilm te5koie koii svaki novi posao name6c' Od tog doba ie' zaisfl' Po,

sao svake vrste za mene imao smisla i zanimao me' ne sam po sebl' vec

utoliko ukoliko ga nisam Poznavao i ukoliko ne bih znao kako se radi'

Ukratko redeno, zahvaliuiudi svoiim originalnim, pogledima na

obrazovanie ova su dvoiica liudi, koii su svesno ili moZda dak nesvesno

- u ovom siudaiu to niie'bitnl - na sebe preuzela da me pripreme za od-

govorne godine, u moioi prirodi pobudila izvesno subiektivno svo-

iriuo,t olJr" s godinama pott"p"t'o. t" zviialo'da bi se konadno ustalilo'u vidu poriva i" desto -i.,i"- 'uttinianie'

Rezultat ie predstavlialo to

Ju r"-, pa bilo to i samo auiomatski, stekao i teorilske i prakidne spo-

sobnosti da se bavim raznim vidovima zan t^ i trgovine' Kako mi se

horizont na raznim poliima znania 5irio, postepeno ie rasla i moia moi

poimanja'Dodadu dak i da, ako sam danas u raznim zemliama priznat kao

predstavnik istinskog znaniana mnogim poliima udenia' to delimidno

i-"- d" zahvalim svom ranom obrazovan]u

Zahvaljuit(r ovoj snalaZliivosti, Sirini pogleda' a nadasve zdravotn

razumu, koii'su se u mt"i pravilnim obrazovaniem razvili' b.i? :"- ";*"1" ;, iz svih informaciia koie samtokom Zivota namerno ili sludai-

no prikupio izvudem ,"-tt "tsiittu udenia u svakoi oblasti' umesto da

f-"4 sakupllam isprazno smeie, Sto za ve6inu savremenih ljudi pre-

istaviia neizbeLartiezultat op5te upotrebe niihovog duvenog obrazo'

vnog metodl. zvarrog udenje napamet'

238

-llko sam vei u ranoj mladosti bio dobro osposol>licrr i I I sl ;r t I

I t | ( l.l

zaradim dovolino kako bih zadovoliio svoie neposrccltrt'pott't lrt' l,r:.

kao prilidno mlad sam se, medutim, zainteresove() 7.:l ()tr:l:rl)slr.rl(ltr:r

pitanja koja su me dovela do razumevanja smisla icili:r iir.'ot:r, l(':,:rtrr

tome posvetio svo svoie vreme i paZniu i nisam svoic spos,,lrr r( )s( i 7;r ./:l

radivanie novca usmerio na Zivot koji bi samom sclli prc'tlst:trr li:ro . il;, ,r

na koii su zahvaljujuii nenormalnom obrazovanitt trsn'tlst't'tlt'rt:t st':t

"svesna" i instinktivna nastoiania savremenih lirrili, :r tt:ltttt*i(o vrts,

Amerikanaca.Zaradivanlu novca sam se okrctao tck s vl'ctttctt:l tl;l vrc:

me, i samo utoliko ukoliko mi je i on bio neophodan da prcT.ivinr i clrr nri

omoguii da oswarim sve 5to ie bilo potrebno da bih postiglro cilj koiisam sebi postavio.

Po5to potidem iz siromaSne porodice i nisam materijalno obezbe-

den, prilidno desto sam morao da pribegnem zaradivaniu ovog zaista

preztradostojnog i zlosre6nog novcaz^ svoje neodloZne potrebe. Sam

proces zaradivanja novca mi, medutim, nikada nije oduzimao punovremena, jer sam zahvaljujuii snalaZljivosti i zdravom razumu koji su

se u meni pravilnim obrazovanjem razvili u svim ovim Zivotnim pita-njima poostao moglo bi se reii strudnjak, lukav i preveian tip.

Kao vrlo karakteristidan primer mojih sposobnosti u tom pogleduispridaiu jednu epizodu iz svog Livota, o tome kako sam jednog dana

bez ikakvih priprema, tek radi male opklade, oworio vrlo originalnu ra-

dionicu.Detalji ove epizode 6e moZda rnalo produZiti moju pridu, ali ipak

mislim da vam zahvaljuju6i ovom dudesnom piiu -dudesnom, uzgredbudi redeno, stoga 5to nije napravljeno u uslovima koji su na planeti7cmlji uobidajeni, nego na moru, na staroj barci Sto plovi krai ame-

ridkih obala - ona neie izgledati previSe dosadna ili dugadka.

Elem, ovo o demu ie red zbilo se nedugo pre poslednje velike ekspe-

dicije kroz region Pamira i Indiiu, organizovanog od strane dru5wa ko-je smo formirali i nazvali ga "DruStvo tragadrr za istinon.t", a diii dlan

sam ja bio od samoga podetka.Oko dve godine pre polaska na ovu ekspcdiciirr, ilrrrrovi slx)lnenu-

tog druStva su re5ili da se okupe u gradu (lanlZrrrr rr 'lr':rnskrrspiiskoi

oblasti. flebalo je da se svi koji u ovoj ckspccliciii rt:rttrt't':tv:titt tl:r ttce-

235

Suqeti q f zryellra LjudirnaMATERUALNO PIT^NJ},

stvuju ovde okupe drugog januara 1900. godine, te da odatle najprekrenu du' toka reke Amu Darja.

Po5to ie do tog datuma bilo io5 dosta vremena, ali ne i dovoljno za

neko duZe putovanje, nakon 5to sam u Aleksandropolju bio u jednoj oduobidajenih kratkih poseta svoioj porodici nisam otiSao nekud daleko,kao 5to sarn to nakon vrernena koje bih odvojio od njih obidno dinio,vei sam ostao na Kavkazu i pola vremena provodio u Aleksandropolju,a pola u Bakuu.

U Baku sam desto odlazio stoga 5to je ovde postojalo iedno udru-Zenje, sadinieno mahom od Persijanaca koii su proudavali drevnu ma-giju, a diji sam i ia dugo bio pridruZeni dlan.

Dogadaii koji su doveli do epizode koju nameravam da vam ispri-dam odigrali su se upravo u tom gradu, Bakuu.

Jedne nedelje sam oti5ao nabazar.Ovde moram da priznam da sam oduvek imao tu slabost da obila-

zim istodniadke bazare, te nikad kad bih boravio u nekom mestu u ko-mebazar postoji ne bih propuStao da ga posetim. Mnogo sam voleo da

preturam po svakoiakim swarima, medu kojima sam se uvek nadao da

iu pronaii nc5to neuobidajeno.Toga dana sam kupio nekakav stari vez, i vei sam bio naumio da

krenem s mesta na kom su bili izloLeni tepisi, kadli ugledah nekakvumladu Zenu, dobro obudenu ali vrlo Zalosnog izgleda, koja je neSto nu-dila na prodaju.

Po svemu na njoj se videlo da nije obidan prodavac, i nije bilo nika-kve sumnje da ju je nuZda naterala da svoju robu iznese na prodaju.PriSao sam joj i ustanovio da prodaje Edisonov fonograf.

Izraz njenrh odif u ie u meni izazvad samilost, te sam mada sam

imao malo novca, uop5te ne razmi5liajuii kupio ovu beskorisnu ma5i-nu zajedno sa svim Sto uz niu ide. Ovaj teret sam poneo natrag do kara-

vansaraja u kome sam Ziveo, gde sam orvorio kutiju i ustanovio da se unjoi nalaze brojni valici, od kojih je veiina bila o5teiena. N4edu onimakoji su jo5 uvek bili ispravni nalazilo se samo nekoliko snimljenih, doksu ostali bili prazni.

U Bakuu sam proveo jo5 nekoliko dana.Novdana sredswa su mi bila na izmaku i morao sam da razmislim o

tome kako da ih uve6am.

240

Jednog tmurnog jutra sam sedeo u krevetu, joi uvek nrxllurr-t'rr, i rr rr r

zgaokako da ovo postignem, kad mi se pogled iznenada s1'rsri ,:r lrrr.graf. U glavi mi se iavila ideia kako da ga iskoristim, i odnr:ih s:rrrr rr:rt irrioplan za akciju. okondao sam sve svoie poslove u ovom r.csrrr i j,i isr'11 r.1ldana krenuo prvim brodom zazakavkazje. pet dana kasnijc, ,, g,.,r,1,, ir.,.,,snovodsku, udesio sam da moj fonograf podne da mi zar,.hrjc: r)()v:r(..

Ovde moram da kaZem da je fbnograf u ovim krajcvirrr:r joi rrvcr<bio nepoznat, i da su tamoSnji stanovnici ovo dudo vidcii P. Prvi lrrrr.

Kao 5to sam vei rekao, uz fonograf sam dobio i.,ck"lrr.r,,. valjkc.Brzo sam na5ao nekakvog tekinskog ulidnog pevada, konre s:rnr platioda rni odsvira i otpeva nekoliko pesama omiljenih u ovom kraiu, doksam na preostalirn valjcima sam snimio niz pikantnih anegdota naturkmenskom jeziku.

Nakon toga sam pored detiri trube za slu5anje koje su na malini ve6postojale - moZda se seiate da su prvi Edisonovi fonografi imali trube -d..d?o jo5 dve nove, pa sam polao nabazar i na njemu podigao svojuoriginalnu tezgu.

Naplaiivao sam pet kopejki po trubi, a rezulrat iete moii d,azami_slite ako vam kaZem da se sve vreme dok sam tamo boravio, preko dita-vog dana, a narodito pijadnim danima, retko deiavalo cla ma koia odtruba makar i za rrenurak bude slobodna. Na kraiu dana suma koju bihprikupio u novdiiima od po pet kopejki verovatno da niie bila nibia ma-nja nego zarada najve6ih radnji u gradu.

Nakon Krasnovodska sam poiao za Kizil-Arvat, a dok sam tamoboravio, nekoliko pura su me pozivali da sa svojom mabinom odem ukuie bogatih rirrkmena u susednim selima. za ove "narudene prired-be.'sgm dobiiao prilidnu kolidinu tiangi, a jednom prilikom tat i avavrlo dobra tekinska tepiha.

Posto sam i ovde dobro zaradio,seo sam n vozs namerom da oo-sao nastavim u ASkabadu, ali u vozu sam sreo jednog dlana naseg diu-5tva, sa kojim sam sklopio opkladu zahvaljujuii koj<{ je ova moji kari_jera sa fonografbm okondana.

osoba koju sam sreo bila je iedinstvcna i .crrsrr:rliva r.adam vi-witskaja, koja je uvek nosila mubko odelo. ().:r jc rrr*csrvrvula . svirr.rnaSim opasnim ekspedicijama po bespudimr Az.iit. i Afl.ikt., P. t:rl< i P,Australiji i susednim osrrvinra.

241

MATERIJALN0 Pl'IANJll

'ltebalo ie da udestvuie i u predstoie6oi ekspediciii' a pojtg15,na

raspolasaniu imala io5 dosta slobodnog vremena' odludila 7e daizYar-

;;;:;6;il r" i"aia"t i da tamo poseti svolu sestru - koia je bila

uJ^,^ ," predstavnika iedne tekstilne tirmg iz Poznania - i odmori se

dok ne dod. d^tt odreden za okuplianie u CardZuu'

Usput smo puno razgovarali, pa Pe sem ioi izmedu ostalog ispridao

i o poslovima kojima sam se ncdavno Devlo'

Ne seiam se kako i zbog dega, ali medu nama se zapodela rasprava'

koia ie zareutkarimala dalmo"sklopili opkladu prema koioi sam' pod

"tit itti.rt*- urtoui-' i do odredenog d^tu*'' morao da zaradim iz-

uarrru ru-,, novca.

Vitvitskaia se za ovu opkladu zainteresovala tako ozbil)no' da je ne

samo ostala cla vicli kako 6u ie ispuniti' vei se i latila posla da mi u tome

pomogne. Zatoieu,,t.'to dn otpuruie zr Andidan' zaf edno sa mnom si-

ilrtuottuASkabadu.Moram da priznam da sam se u toi meri zainteresovao da ovai slu-

e ,i.r "ttof i i klmplikovani zadatak koii sam na sebe Preuzeo ispunim'

da sam prosto goreo od strasne reSenosti da ga os.r-va1tT ?:1,::::t"

*oosledice, pa tat< i da nadmaiim uslove koii su nllme postavllenr't""l;;;f;o

r.J"ti u vozu smislio sam uopbteni plan' a prvi korak ie

preistavlialo to 5to sam sastavio sledeiu reklamu:

Popravljamo, prepravljamo, tapaciramo i lakiramo srtv ttrtntt'Il;ti, tt

radionici ili kod va5e ku6e.

Popravljamo, boiimo i Stimujemo klavire i harnronijtrrrrt'.

Instaliramo i popravliamo elektridno osvetljenie, z.vorrt i tt'lt'li rrrr'Popravljamo i presvladimo kiSobrane.

Popravljaino dediie igradke i lutke i swari od gurrrc.

Peremo, distimo i popravljamo tepihe, Salove, tapiscriit', hrzrr:r ittl.Uklaniamo sve vrste fleka.

Obnavliamo slike, porcelan i sve vrste antikvitcta.Radionica raspolaZe dobro opremljenim kabinetom za galvano-

-plastiku, u kome vrlimo pozlaiivanje, posrebravanje, niklova-nje, prevladenje bronzom i oksidaciju.

Prevladimo sve predmete trelim metalom; samovare prevladimo iukrabavamo niklom za dvadeset i detiri sata.

Primamo narudZbine za sve vrste vezova - krstidima, prav bod, vez

svilom, biserom, periem, somotom itd.St"*p"-o Zeljene motive na drvetu, koZi i tkanini.Radionica prima narudZbine za sve vrste modela u gipsu i alabaste-

ru: ljudske figure, divlie i domaie Zivotinje, voie itd i izradujegipsane posmrtne maske.

Primamo porudZbine za sve vrste ve5tadkog cve6a, od voska, pli5a iobojenog papira, za vence, bukete, Zenske Se5ire i rupice na ka-

puru.Rukom piSemo, Stampamo i ukra5avamo posetnice, pozivnice i de-

stitke.Primamo porudZbine zaizradu novih i prepravljamo stare korsete

i steznike.

Izradujemo Zenske Se5ire po najnovijoj parisl<oj modi.Itd, itd.

Cim smo stigli u A5kabad prona5ao sanr st:ur i otl policijc clobio do-zvolu da ovu reklamu Stampam. Narednog cl:ln1t siilil u c('iltr"u grecla rz-

najmio prostorije za radionicu, dve sobe s ttlicc z:r lok:rl i tlvt' rrrrlc solrc

pozadi; tu je, sem toga, bilo i dvoriSte i neka vrstrr lxlno(:n('zglrrtlc.

UNIVERZALNA PUTUJUCA RADIONICAKOJAJE OVDE U PROI,AZU

VR.LO KRAI'KO CIi BORA\4'fI U VASE,M GRADU

pozurite da donesere sve sto zelite da popravite i prepravite' -

Popravliamo Sivaie ma5ine, pisa6e ma5ine' bicikle' gramofbne'- -'*,rlidt"

kutiie, elektridne, fbtografske' medicinske i druge

aparate; lampe na gas i petroleike; sve vrste muzidkih instru-

*"nu." - haimonike, gitare, violine' tariie itd'

Popravliamo sve tipove brava i oruLia'

242)t1

Susreti sa lzuzetnim LjudimaMATERIJALNO PITANJIi

PoSto sam kupio najneophodniii alat i na brzinu napravio Bunze-novu bateriju domaie izrade i nekoliko starih lavaboa prilagodio za rad

sa galvano-plastikom, nad ulazorn sam obesio veliku firmu ispisanu na

beloj tkanini, na kojoj je stajalo:

UNIVERZALNA PU TUJU CA RA.DIONICA\/IiOMA KRN-| KO \/IITiMT.] U VNSTi,M GRADU

IZII.ADUJE, PREPITAVIJA I P()Pltn\/UA S\/ti s-t'tl t',tlZnltTn

Narednog dana, kad su reklame bile spremne, dedaci iz ulice su nri

pomogli da ih u velikom broju izlepim po zidovima, dok su ostale po-

deljene kao leci. A onda je podela zabava.

Od prvog dana je svoje swari na popravku donosila ditava vojska

ASkabadana.Gospode boZel Cega tu sve nije bilolMnoge swari koie su doneli ne samo da nikad raniie nisam video,

nego nikad nisam ni duo da postoie. Bilo ie, z.aista, naineverovatniiihpredmeta, kao 5to je na primer naprava za dupanje sedih iz kose, ma5ina

za di5ienje treSanja za pekmez, sprava za mrvljenie bakar-sulfhta na-

menjenog nano5eniu na one delove tela koii se naiviSe znoje, specijalna

peglaza peglanje perika, i tako dalje.Da biste stekli bolju sliku o onom 5to se tamo dogadalo, moram bar

ne5to da vam kaZem o lokalnim prilikama.Ovaj deo Zakavkazia i deo'lirrkestana koji se na niega naslanjao

stranci su bili podeli da naseliavaiu tek pre nekoliko decenija, a novi

gradovi su iznikli mahom na periferiii starih. Stoga su se gotovo svi

gradovi u ovoj oblasti sastoiali od dva dela: od starog, takozvanogazi-

iatskog grad a,ikraj njega od novog, ruskog grada - pri demu ie svaki od

njih Ziveo svoj nezavisan Zivot.Stanovni5wo ovih novih gradova se sastoialo od Jermena, Persija-

naca, Gruzina, ali naiveiim delom od Rusa, koii su mahom bili drZavni

sluZbenici ili vojnici u penziii koii su svoie sluZbovanie zavrSili u ovoj

oblasti.Zahvaljuju(i prirodnim bogatstvima ove zernlie i po5teniu lokal-

nog stanovniStva, io5 uvek nciskvarenog savrenlcnom civilizacijom,

244

ovi_doSljaci su brzo podinjali da se bogate, ali su, polto nc.lrr:rz,r,:rr'sluZbenici koji su postali njihovi guver:neri nisu vrSiri nikrrr<:rv krrr(rrr.rrr

:-'i:"i' ostali iednako nekulrurni kao i pre nego sto s' se ov:rr r() rr.sr.riri.1)ko pored trgovine, koja je cvetala i koja inije doncra nr:rrt.r.ij:rrrr, rrr:rgoltanje, nije bilo nidega 5to bi razvilo ma koji aspercr niirr.,v.,rr irrrr.rr.r<ta ili njihovo tehnidko znanie.

- - Evropskacivilizacija, koja se na svim drugim nrcsrirrr:r Irr-2, (ir-rr:r,jedva i da je dotakla ove ljude, a ono malo sto su o njoj cr.zr:r v;r r i it. rt >v t-nai. dasopisa do njih je dopiralo u sasvim iskrivljen.m ,lrlil<rr, z;rhv:rljrr-juii fantastidnim preterivanjima novinara koji iu u princip. - a nirrodi-to kada je red o Rusiji tog doba - porpuno nesposobni da makar i otpri_like shvate stvarnu suitinu onogo demu piiu.

Ovi ljudi koji su nedavno aoSti ao bogatrtua su, u skladu sa sklono_Siu svih skorojeviia, opona5ali sve Sto je ik.,ltur.,oi'i .moderno,,, ito uovom sludaju znadi rI..:I:og:ko. Ali poito su sve informacije o ovojmodi.i kulturi dobijali iskrjudivo iz ruskih novina i dasopisa, , t oli-^su.objavljivane kompilacije ljudi u ovim s*arima neukil kao i oni sa-mi, ovi ljudi su nepristrasnom posmatradu delovali kao u isto vremesme5na i tuLna karikaura.

, Thko se tamo5nje sranovni5rvo, koje je Zivelo u velikom materija_lnom prosperitetu, alibezikakvih tr^gov^makar i elementarne kulru_re, kao deca igralo civilizovanih liudi]

Nigde se moda nije paZljivijc pratila, buduii da je svako ose.ao dau svemu mora da ide ukorak s vremenom- Stavise, rado su kupovali, iliodasvud narudivali preko pobte, svakakve nove pronalaske i sve za sta sesmatralo da odgovara Zivoru "kurturnog dZentrmena" - odnosno, narav-no, onome Sto su o tome mogli da pronadu u novinskim reklamama.

rr Znai,u(i.za..ovu njihovu slabost, svi su ih strani trgovci, a naroditol\emcl, ko.strll da se oslobode gomila beskorisne .obe, ili pak onihproizvoda koi su se brzo tro5ili, od.rorrn kvarili. Ova komed'ij" 1" iSf"dotle da ste medu s&arima koje su reklamirane mogli da .r"a"t. f* inekakvu ma5inu za palienje obidnih Sibica.

Po5to je veiina stvari koje su narudivari bila rrcsr<rlris.a od samogapotetka,,ili se pak gotovo odmah raspadala, a po5r. rr rk'I i. i n i jc bilo nijedne iedine radionice zaopravke,svaka porodic, jc s:rkr'ilr, 1ir,,u,, ,,,_lihu pokvarenih swari.

MATERIJATNO PITANJT]

Sugrqtr sa lzuzetnim Ljudima

-lbliko swari za popravku se ispostavilo da ima i iz ioi iednog 'tazlo-ga. U to doba ]e n" i,ttjktl, a narodito u aziiatskom delu Rusi]e' bio obi-

dai da se niSta Sto 1e iednom nabavl]eno ne prodaie ine baca' *U t."U"-]:

;;;6"trebno ili se vei *tp"l9.fi dak i da ie neko ove stvan 1

Leleo da protla' ,t. ui uiro nirt;g; it biih kupio' Postoiah lc' sem toga' i

dvrsto ukoreniena p';;;;t; swari duvaiu kao uspomena na nesto ili

nckoga.Tako su u svaKol ku6i Supe i tavani bili pretrpani zapaniuju(

zalihama beskorisnih stvari,'koie su se, Stavi5e, prenosile sa oca na

tttnrrop su, pobto su duli da ie tu raclionica koia sve pop.:"Yli"l p":-t^tl

da mi dovlade Bog 6e ga znariSta sve ne' u. nadi da bi mogli da o!13ve t

J" irr."rir,. ,t"tltolE su dugo leZale beskorisne' kao 5to su na prrmer

dedina nasloniada i b;;;;;"dari, pradedina balalaika' prababin sat'

putna torba kofu ie p"ftl;" ft"-' eibe kolim se biskup pokrivao kada

ie noiio kod niih, "ta"" fttjiit otac <lobio od persiiskog Saha' i tako da-

lie, i tako dal]e.

Sve sam to PoPravliao'Nil"arro- ,rlsi".rio* odbio, niti vratio nepopravlieno'

Cak i ako it po"tta*u suma bila suvi5e niStavna da mi nadoknadi

uloZeni trud. ipak '^;; poduhvatao da stvar popt""t- ll*"]].1o

bi ona

;;";;;;t.dJtavliala "ti'o t'ouo' buduii da me u tom sluealu ntle za-

nimao sam novac' vet te5koda koiu mi iezadavao io5 uvek nepoznat po-

sao.Pored pokvarenih i stvarno bekorisnih swari' donosili su mi i swari

koie su bile n.t"-"t;;ii;;"' l"1t ""ps'e

nlu uile rr9.t<yarene' ali koie oni

nisu bili u staniu da koriste samo zato ier nisu urneli da ih nus-1l1rade'

zboq svoq .t.,""t'|^'i ""ao""'tt" dak ielementarnog poznavania tehni-

;;, il;;;Jtr.'îr" redeno' zbog svoie gluposti' ' .y:-lJ to vreme " " t'n|t'ouiii prlnalasci' kao 5to su Sivaie ma5rne' pt-

saie masine, o;t;Lt11iii, ;;e; Sirili ludom brzinom' Sve su te stvari

s oduSevl]eniem narudivane i kupovane' ali nakon toga su' kao 5to

sam vei r.r.uo'uoi"lJo""irt" -'k" i elementarnih tehnidkih zna-

n\a i zatosto r.t or.iii'ii"i;t uilcl maistora ni radionica za popravku'

dim i naimani" 'itttit^ ft'J"t

"ôp^ko ostavljane na sffanu kao neupo-

trebliive'

Da6u vam nekoliko karakteristidnih primera ovog ne7.nllrl,l I tr:rr

vnosti, koje priznajem da sam sasvim namerno iskoristio, nc ost't ivii r r i

trunku griZe savesti.Se6-am se kako je jednoga dana bogati, debeli Jcrnrcnirr, srtv zrttli

han i okupan u znoiu, doSao zaiedno sa svoiom ierkonr i dovttl<:to ttrt

popravku Sivaiu mabinu, koiu ioi ie kupio u miraz kadrr ic lrio rr

NiZnjem Novgorodu na vaSaru.

Civa mabina ie, kako ie rekao, u podetku bila pravo blago' Prtlst. to-

vek ne bi mogao dovoljno da je nahvali - tako ie uredno i brzo Sila; onda

je, medutim, sasvim iznenada i bezlkakvograzloga, a na nf egovo veliko

ogordenje, podela, kako ie rekao, da ide unatra5ke'" PoSto sam ie pogledao, ustanovio sam da je masina savrSeno ispravna'

Poznaro vam je da kod nekih Siva6ih masina pored poluzice kojom

se reguli5e brzina rada postoii i druga, koiom se odreduie pravac kreta-

nia riateriiala, i da se nienim pomeraniem taj pravac t"lil: Neko ie,

o8igl.,lno, bio nenamerno pomerio ovu poluZicu, i materiial ie umesto

unapred podeo da se kre6e unazad'Video sam da ie za popravku ma5ine potrebno samo da ovu po-

luZicu vratim ,t, ,rj.rro mesto, Sto sam mogao odmah da udinim' Ali,

po5to sam video da imam posla sa starim prepredeniakom i po5to sam

it r^rgouor^ doznao da ie trgovac astraganom' bio sam siguran, poSto

t^kve-tip,rve dobro poznajem, da ie, kako bi napunio sopstvene.dZepo-

vc, prevario prilidan broj Tekina i Buhariianaca - kof i su poverliivi kao

deca - te sam stoga re5io da mu vratim milo za drago' Upustio sam se'

dakle, u op5irnu fridu o tome 3ta sa niegovom ma3inom nije u redu, re-

kavsi mu da 6c, da bi ponovo potela ispravno da radi, morati da se za'

meni nekoliko zupdanika i istovremeno na sav glas psuiuii danasnie

proizvodade - Iopove.Sve u svemu uzeo sam mu dvanaest rubalia i pcdeset kopeiki i obe-

6ao cla ie maSina biti gotova za tri dana; nar:tvr]o, rlcclstint, da sam je

dinr je izasao izradnje za tili das namesrio krrko trclr:r, sn:rbdco odgova-

raiuiim broiem i stavio medu popravlicnc stv:rri'

se6amse i kako ie, drugomprilkom, u r:rtlrrlu rri:ro it'tl:trt oficir iirr-

ko vaZnim tonon mi saopltio:"Idite u kancelariju komandanta oblasti i r-t'citc rlt zttt ttrttrt slttZlrt:-

niku da sam naredio" - uzgred budi redcrro, trrtl:rirrii t rtslii o{i, it'i rrr s:t

rl

246

't47

Su_sreti sa lzuzetnim Ljudima

kim nisu r^zgovar^li na drugi nadin osim izdaiuii naredenia - "da vam

pokaZe pisaie ma5ine. Kada ih budete pogledali, iavite mi Sta sa njima

nije u redu."Zarim ie otiSao kao Sto je i do5ao.

Niegov zapovednidki i bahat ton me je zaprepastio i nekako nalju-

tio. Stoga sam resio da tamo svakako odem, pre svega zato da bih video

kakva ie "zverka" ovaj oficiq a moi'da i da nadem nadina da ga nekako

predem, Sto moram da priznam da sam uvek s uZivanjem radio, iersamn takve bezobraznike, prave6i se neduZan i naivan, umeo veoma

pakosno da kaznim.

Jo5 istog dana sam oti5ao u spomenunl kancelariiu, priiavio sam se

glavnom sluZbeniku i obiasnio razlog svo,e posete. Otkrio sam da ieonaj koji je dolazio kod mene bio adutant lidno.

Dok sam pregledao pisa6e ma5ine, kojih ie bilo tri, pridliivi mi iesluZbenik, sa kojim sam se zahvaljuiuii cigareti i pikantnoj anegdoti iz

oficirskog Zivota ve6 bio spriiateljio, objasnio sledeie:

Ove ma5ine, koie su nedavno stigle iz St' Petersburga, isprva su

odlidno radile; uskoro se, medutim, pokvarila naipre iedna, zatim dru-

ga, a na kraiu i tre6a, i to sve na isti nadin: traka ie prestala da se Premo-iava. Adutant, Sef odelienia i drugi su poku5ali da ih poprave, ali niko u

tome nije imao uspeha i kancelariiski posao je poslednia tri dana pono-

vo morao da se obavlja tako 5to se pisalo rukom.

Dok mi je sluZbenik sve ovo pridao ia sam pregledao ma5ine, i ve6

sam bio shvatio u demu je problem.Neki od vas se bez sumnje seiaju da se kod nekih tipova pisaiih

maSina ranije izrade traka premotavala zahvaljujuii pritisku oPruge

sme5tehe u speciialnoi kutiii sa donie strane, a da se ova opruga naviiala

okretanjem same te kutile. Po5to se traka okretala polako, opruzi ie, s

obzirom da je bila prilidno dugadka, trebalo dosta da se odviie, ali s vre-

mena na vreme ju ie trebalo ponovo naviti.Bilo je odigledno da su ove opruge bile potpuno naviiene kada su

maiine isporudene, i da ie, posto su se tokom vremena odvile, trebalo

samo da se ponovo naviju. Ali posto niie bilo nikakve rudice niti klju-da, ljudima koii nisu dobili nikakva uputstva i koii se uopSte nisu razu-

meli u tehniku bilo ie teSko da otkriiu kako da ove opruge ponovo na-

viju.

248

MATERIJAI,NO PI'TANJ I1

Naravno da sluZbenicima ni5ta od toga nisam rek:ro, vct: s:rrrr pr.i

hvltio niihov poziv na vedcru, te sam, poSio sam se nrf trr,.l,,l,r-,..lr.j,rrne dorbe od kupusa sakaion, krenuo ku6i na svom prlrsrrlr-orrr lrir.il<lrr i

onom 5to mu je preostalo od guma.Te vederi je adutant ponovo navratio u moju radn jrr, i isr irrr rr:rt lrr rt.

nim tonom upitao: "Pa, kako stvari stoje?Jeste li vci pronrrili zlro11 r.r.11;1

ove nove-novcate pisaie maSine neie da rade?"

-foi odavno sam bio posrao pravi strudnjak za igran jc trkrgrr. Sroglsanr poprimio izraz koji pravi glumci nazivaju "stidljivosr Ptrrrl poiro-vania i smerni respekt", te sam koristeii specijalne bornLrastidnc tcnnl-ne pokupljeneizraznih ruskih tehnidkih kniiga podeo da velidam savr-Senstvo ovih pisadih maiina u svim pogledima osim u jednom, u komeim je na nesreiu, mada te5ka i komplikovana za izvodenje, prepravkabila apsolutno neophodna. Sto se cene ovoga posla tide, procenio samda 6e ona iznosiri gotovo detvrtinu ukupne vrednosti samih mabina.

Narednog dana ie ovc savrieno ispravne ma5ine u nroju radionicudonela gotovo ditava deta vojnika, na delu sa adutantom.

Primio sam ih odnah, da bih zarim veoma ozbilino saop5tio da ma-Sine ni u kom sludaju ne mogu biti gorove pre nego za deset dana.Oia-deni adutant me je molio da ih ako je ikako mogu6e dovr5irn ranije, jerje rad u kancelariji gorovo paraiisan^

Konadno sam se, nakon nrnogo pogadanja, sloZio da radim noiu ida mu svaka dva dana isporudim po jednu ma5inu, ali sam ga zamolioda ztuzvrat bude tako dobar da vojnicima naredi da ostatke iz nrenzedonose za moja tri prasenceta, koja sam bio upravo kupio i smesrio usvom malom dvoriStu

Nakon dva dana jedna od ovih besprekorno ispravnih maiina je bila"gotova", a obeiao sam da ie do kraja ncdelie biti zavr5ene i druge dve.

Pored zahvalnosti i osamnaest rubalja, koliko sam za popravku sva-ke ma5ine dobio, vojnici su mojim prasidima svakodnevno donosilihranu i sami su se o njima brinuli tokom tri mcseca koliko sam proveo uAikabadu, zakoje su se vreme moji prasiii prcrvorili u p()q)uno odra-sle svinje.

Naravno da sam sluZbenicima objasnio lra tr.clr:r r-:r<liti k:rcla scopruga odvije, ali u demu se rnoja "popravka" srrst,j;rl:r .t iglcrlrr. rril<a-da nisu razumeli.

MATERIJAI,NO PIl'^N.I I1

Slidne swari su se ponavliale i u gradu Mervu' gde sam.svoiu radto-

nicunakon tog" pr"r"lio i gde sam ioS dva meseca obavliao istiposao'

;.a.,og^ i^t" -i ie d"oSao inspektor tamo5nie osnovne Skole - ne

seiam ,. f,^ko se zvala- i zamolio me da popravim nekakvu clektridnu

maSinu zaizuodenie fizidkih eksperimenata' .-----i

pitaniu ie bifa obidna elektiostatidka ma.ina, koia ernituje varnl-

ce kada se diskovi okreiu i koju je zbog nedeg svaka Skola u to vreme - a

dini mi se dak i danas - smatrala da ie duZna da ima' Uz pomoi ove ma-

Sine nastavnici su na svoiim takozvanim dasovima tizike, s pompom i

kao da vrSe nekakav sveti rirual, izvodili poudne eksperirnente' koii su

se sastoiali mahom u rome 5to su okretalidiskove i sto su decu prisilia-

vali da,ledno po ie<lno' dotidu rnetalnu dlelnad na Laidenovim boca-

ma. Bolne grimase na licima onih koii su ih doticaliizazivale su gromo-

slasan smeh, za koii su ovi peclagozi smatrali da "puno pomaZe proba-

ii;:, I ,i-" ,u ,. oui dasovi fizike obidno i zavriavali''- ' irrrp.f.,or f

e iednu od ovih ma5ina poru^6io' i dobio iu je neskloplie-

nu od nemadke firme Simens & Halske iz St' Petersburga' Mada su ie

on i a.,rgi nastavnici, ,',1.gou" kolege, sklopili prema.uPytstvirna' ipak

i* "ipt?.a ,u.g t..rd"'.tiie polazilJ za ruk-om da iz nf e dobiiu varnice'

," f . ii'rrp.t ,o, lionadno bio'prit'uden da.se obrati moioi radionici'

Odmah sam video da it u rtdu sve osim 3to dva diska' koia su dinila

glavni deo aparata, ,,i,t' dil" ba5 u pravilnom medusobnom poloZaiu'

Bilo je naprosto potrebno da se zavrtani na osovini olabavi i da se iedan

od diskova malo pomeri' a to sam mogao da uradim za minut' Ovog ce-

nienos pedagoga koii ie druge udio onome Sto ni sam niie znao sam'

*.i"?'1. pi.,iaio at't" u 'ioiu

radionicu vraia i'edri puta' dok sam

mu ia navodno pop,"ut1'o "p"t"g ida.mi plati deset rubalja i sedamde-

set i pet kope jktzatoStJ '^tt' -"

kobaiagi napunio Laidenove boce' ko-

iima punienie uoplte niie bilo.potrebno- r .y , - ..^r:^..i^^ ,-nc,'-- .I."pul sludalevi ,,, ,t, tlok ie ova moia neobidna radionica postola-

la,dogadali gotovo svakbdnevo' IJvek ialaze6i u susret siroma5nima'

,,ir"ri smatiao da je greh da se okoristim glupobiu "ii! \tii su'neza-

sluZeno, samo zbog i'of'jt'o stedenih pozlcita' postali lokalna inteli-

g"n.ii", -"da su u pogledu istinskeinteligenciie zapravobili na znatno

ii'.-.riuou od prore?,,og stanovniSwa koiim su upravljali'

250

Kao najoriginalniji, a u isto vreme i kao naiunosnif i, pok:rz:ro ',r',

medutim, posao sa korsetima.Te sezone se u Parizu moda korseta naglo izmenilrt' ttrtl<ot t ', is, rli t lt,

pomodarke su iznenada podele da nose vrlo niskc l<orst'tt.Ovaj novi modni hir je preko modnih dasopisa ttlrrzo tLrspt o i rl,r

ovihkrajeva,alisamitinovikorsetiseovde,zbogvclil<c'l)t1)s(()t'lr( rr(l:r

ljenosti, joi uvek nisu mogli kupiti; stoga su nlnogc 7.crtt'lrot*t'lt'tl:t rrrr

donose svoje korsetc, kako bi videle da li ih je rnogLrfc prt'pr-rtvit i tr ottt

moderne.I ba5 zahvallujuii ovom poslu sa korsetima rni jc "ullale sel<irl tt

med". Evo kako jc to bilo:Jednom prilikom rni je bio potreban fi5bain z.a korset nekakve de-

beleJevrejke, koji ie trebalo skratiti, a sludajno i pro5iriti, kako bi mo-gao da prati liniju bokova svoie vlasnice koja se progresivno Sirila. Po'sle duge i uzaludne potrage, pomoinik u jednoj od prodavnica korseta,koja kao ni ostale nije imala fi5baina, posavetovao me je da kupim ditavkorset koii je iza5ao iz mode, po5to ie ga vlasnik verovatno prodati go-tovo po ceni fiSbaina ugradenih u njega.

Oti5ao sam pravo kod vlasnika. Dok smo se pogadali oko cene uglavi mi je, medutim, sazreo novi plan, pa sam umesto jednog korseta,koliko sam prvobitno nameravao da kupim, uzeo sve Sto je imao u rad-nji - Sezdeset i pet korseta izablih iz mode, po ceni od dvadeset kopejki,umesto uobidajenih pet rubalja po komadu. Nakon toga sam poZurioda korsete pokupuiem i iz drugih prodavnica po ASkabadu, pla6aju6iza nf ih jo5 i manie, jer su svi bili sre6ni da se oslobode svojih zaliha ovihpotpuno beskorisnih artikala.

Nisam se zaustavio na tome, vei sam narednog dana oca dvoiicededaka koje sam bio zaposlio, jednog starog levreiina, bio poslao da po-kupujc korsete iz.aSle iz mode u svim gradovima duZ pruge Centralnoa-zilske Leleznice, dok sam se ja sam, sa malim klieitima i makazama uruci" dao na izradu modernih korseta.

To je bilo veoma jednostavno: liniju po kojoj ic l<olsct trcbalo iseiiobeleZavao sam olovkom, pri demu je trebalo de sc oclsccYc viic pri vrhu,a samo malo pri dnu; zatim je duZ obeleZenc liniic l<r':rjcvt' l-iilxrln:r trc-balo slomiti malim kljeStima, a materijal ise6i rrr;tlcrz:un:t, N:rl<on tog:tbi devoike koje su sa mnom radile pod nAdz.oronr Vitvitsl<;ric sl<itl:rlc

J

MATERIJAI,NO PII'AN.II:

trake koiima le korset bio op5iven i niima ponovo opbivale skraieni kor-

set. Preostaialo ie io5 #.,?;;"lii"i i'a*ina starih dipki' i minjon

korset po nainoviiol p"itrtq ;"aiit 6it 'p'"t"tt za prodaiu - dnevno

ie mogio da ih se uradi Po stotlnu''

Naismesniie ie bilo luitt * "i"ticiraclnji' P!31o 1u 9ot":]]:'1?:'

obrai,tisvoiih rt^.lt-t tto"eta' zbug vetike potiaZn]e koia ie za niima vla-

dala, bili prinudeni ti-d;;;;"i"P".:9 mene' takoreii uz Skrgut z-u-

ba, ali ovoga Puta ne ';;;;l;"t kopeiki' ve6 po ceni oil tri i po rublle

po korsetu. r --_,.- .- -ô.,ltrrrr sveoa ovoga, trebaDa biste stekli nekakvu predstavu.o.rezultatu svega ovoga' trl

samo da kaZem d^';; ; ii*ttouoa'ku'. Kizil-Arvaru' Abkabadu'

Mervu, iardZuu, BJ;;l';;;"trt^"a" i -l-aikentu prodao viSe od Kest

hiljada korseta' - . . rvario, a koja je bila potpu-' Materilalna dobit koiu sam na ovome os

no nesrazme,t'^ ou"ufrtitl* fo'tu' liil predstavliala samo posledicu

neukosti i naivnosti lori"irrog, ha tako kazem "meSovitog" t:?.1ou115*o'

pa dak ni moie.vrlo t;;;;?;^laZliivosti i velike prilagodliivostr sva-

kakvimsituacilama,u"ip'utt**-tT.:,t:tl,nj,i*t9T:ffI;ilimao prema onima u svakome Prlsutnlm'

;il i;;;;*k" fot-ita ono Sto se zove lcniost'

Zanimliiv" i" p;i;l'i a^ 1" tokom. ovog period" O:':l.*i:o*

promene ., t "'tttloni';;i; -"g'"Pstcg skl,oa' koii se sa stanovlsta uo-

tit"1"n" naukc ,'t d"';;;;"iti'"" koi" ii '" jog'a'la viSe puta u Ziv,tu'

Red ie o izvesnol oJ;t';t;;';'g*'aniu prilivl i gubllenla energiie' ko-

;il ; :;:.F:i** lk**::f *:t ffi.ff'ff; 3::.#ti i:;ne spavam, a de lPar

r^"i",in io5 intenzivniia nego obidno''

Poslednii put kada it ouJ stanie ponovilo ta me ie poiava toliko za-

interesovala da ie za mene' to iest za one moie delove koji se bave samo-

spoznaiom, po""f"'pit"t'ie iednako znata\nokao i izvesna druga' ko]a

.,, ,. t meni zadela 5;;l;i; *" i 'i1" 'Js"u""i"

ie otada bilo postalo

cili i smisao mog Zivota''tiHn;"iJii',0'u"uredimstvarivezanef:-":,:"..,:"1;ffi:

t",,f.l,fi ;:",1"ofi#;;:q"i-i:::^*:::il;111i1"";::1ffil;lnstrtuta l posto rrlruq'r H"""'* ---- " .niima, da rasvetliavanlu

"^ f"*ot- svoiim zubiektivnrm ]::::::""i..vrtliiva osobenost op-

:iir";L'^:t ilffi"#;';;' ii;" ioi uvek neshvatriiva osobenost op-

Steg f-unkcionisanf a mog organizma mogla se veoma f asrro v itlt't i t t :'it r r

aciji kakva je postoiala tokom perioda koii opisujcm'' Tokom ditavog dana kroz radionicu ie gotov6 l)cz. lrrcsl:r rr l(:r l)rr )l;l

zila reka musterija koic su mi donosile svoie stvari nr popt':tr'litt, ili p:rli

dolazilc da pokupe one koje su vei bile popravlicnc, trtl<0 tl:t srtrrt vt lilir

deo dana provodio u primaniu i isporudivaniu pontrlTlrir t:t. l':tt tzt' t t li, r

jima bi se dogodilo da muSteriia nema iedva da su rrri lrilt: tlovolirrt" t'rrli

i kada sam narodito Zurio, da izadem da kupinr Itovc tlclovt'I Itlll()[l('

razlidite materiiale koii su mi neprestano bili potrclrni. Stol4rr ic: slv 1ro-

sao morao da se obavlja noiu.'fokom ditavog perioda dok ie radionica postoiala, sr,oic s2rm vrcrne

nlorao da delim na ovaj nadin - dan za muSteriie, a cela no6 za r?:d

Moram da kaZem da mi ieu svom tomposlu puno pomagalaViwit-

skaja, koja je ubrzo;rostala gotovo pravi strudnfak za presvladenie kiso-

brana, za prepravljanje korseta i Zenskih Sesira, a narodito zaizraduve-

Stadkog cue6a. Pomagala su mi, takode, i dva dedaka koja sam zaposlio

jo5 na*samom potetku, sinovi onog starog-fevreiina; stariii ie distio i

priprernao mctalne predmete ze galvanizeciiu i glancao ih nakon nie,

iot 1" rnladi u radionici sluZio kao potrdko, a takode ie i raspirivao va-

tru u kovadnici i odrZavao rad mehova. Pri kraiu mi ie, takodc, i to veo-

ma dobro, pomagalo i Sest mladih devojaka iz tamosniih patriiarhalnih

porodica, lioje su niihovi roditelji, u Zelii da im k6eri steknu "komplet-

no obraz.ovanje", poslali u rnoju univerzalnu radionicu da se usavrSe u

flnim rudnirn radovima.iak i na samom podetku, dok nas ie bilo samo deworo, kolidina

obavljenog posla je bila tolika da ie nesumniivo swarala utisak da iz.a

ur"t^ iojo tr, vodila u zadnie prostorif e, a na koiima ie, naravno' stajao

naqris ,,Nezaposlenima ulaz strogo zabranien" radi bar nekoliko dese-

tina maj stor a zanatliia.Radionica je u A5kabadu radila tri i po lrcscca i za to vreme samz -

radio pe<leset hiljada rubalja.Znateli Sta ie ta surnr u ono vreme znadila?

Radi poredenia se mora imati na umu da icr u ()n() vrcrlrc prleta Pro-sednog tutkog sluzbenika u drzavnoj sluzbi iz.nosil:r trirlcsct tri mblie i

trideset tri kopeike mesedno, i da ie od tog novclr 11rollll() tlrr livi nc si.rnlo

samac, vei i dovek sa porodicom, pa dak i ditavinr lrtllitrkolrl tlt'cc. l)lrtte

sluZbenika visokog ranga, koia fe iznosila dctrtlcst'l pt t tLr l)('(lcsct rlr-

252

Z J.)

MATERIJAI,NO PI'[ANJ II

Susret! q lzuz.9!nin1 Ljudima

balia, smatrala se velikim parama, i svakom mladon-r ioveku ie bio san

da toliko zaraduie'Pola kilograrna mesr ie tacla kostalo.sest \op11t<i'

n]:lU,l:.:11::tu'

ocike. dobro groZde au. ttoptittt; a rtrblla le imala stotinu kopciki' Pe-

ru;';li;i;?ubalja -,o " smatralo pravim bogatswoml . ,

Dok ie radionica postoiala desto su se ukezivale mogudnosti da se uz-

grednim'poslovima o,*n'l i ve6a zarada' Nisam' medutim' niiednom

podleqao tom isku3enju, it' it iedrn od.uslova opklrrclc prcdstavlinlo i tt-r

5;;;:;;;t;a, uu..rt tôtlen iskliudivo manuelnim veitinrma ionim

,ii";- trgovadkim transakcijama \"]: t",t" niih nu7-no vez-ane'-.--

Opt i"a, ie ve6 i u ASkanadu bila odavno dobiiena' a dogovorena

suma detvorostruko pttt"^Stt"; ipak sam' kao Sto sanl vei rekao' odlu-

dio da isti posao nastavim i u drugom gradu'

Likvidirao ,"- gotnuo sve;'o"slove.u A5kabadu' Viwitskaia je ot-

putovala kod svoie sestie' a ja sanr se priprernao da kroz tri dana odem

za N4erv.

Nlislim cla ie ovo 5to sam vam ispridao dovolino kako biste'stekli iz--

vesnu predstavu o onom Sto sam ovom pridom Zeleo da varn' ob]asnim:

naime to da ona ,p"titldt'" crta liudskepsihe koia za u^ l-T"tY"t"'predstavlla la.^f i ft"itt tn'iu^t" po'luuni duh' moZe postoiati - pa dak i

biti razviien ii^ - ' to t^1'Jno sa-drugim vrstama duha koie vi Ameri-

kanci nemate, i kod li"ei "" drugimiontinentima. Da bih to ipak ]oS

ffilf"rrr"vao i kako bih vam dao potpuniiu sliku rnoiih aktivnosti u

to vreme, ispridacu u"-' lputt' ioS jedan trg'ovadki trik koii sam izveo

pred sam odlazak iz. A5kabada

Nloram da vam kaZem i to da sam odmah po owaranJu svole radio-

nice obznanio i da kupul"- nalraznovrsniie stvari' To sam uiinio iz

dva razloga: kao prvo,'da bih na5ao delove za svoie poprav\e' ier sam

uskoro u pro<'ravni.ama i na bazarima bio pokupovao sve 5to ie u te svr-

he moglo da mi posluZ i, azatirnizbog toga 5to sam se nadao da bi medu

starim stvarima fto1" -i budu ku6i a-o"*ltl da ih pogiedam.sludaino -

kao Sto se to cesto a"g"a" - moglo da bude i neSto vredno ili retko'*"

i.a.ro^ rediu, biJ sam takode i trgovac antikvitetima'

Nekoliko a"tu i'" -oga polaska nl bazarusam sreo iednog Gruzi-

na, koga sam ioS t"'iqt Uioi'po'1"o: blizini Tif'lisa' gde ie drZao resto-

ran na iednoi oa 'il"it" danskavkaske Zelez-nicc' Sada ie bio voini

snabdevad i ponudio ie da mi proda nekoliko starih gvoz.dc:rrilr ltt't'r't'l:t,

kojih je imao viSak.' Jo5 isto vede sam otisao niegovoj ku6i i sisao u Prtclrtilrt tl:r Polilt'

dam ove krevete, ali u podrumu je vladao takav ncpgdnoiliiv strtt'rttl tl:t

ie iz niega moralo gotovo odmah da se izade. Po(to sanr l<ttvt'l t t t:t I rt z t

nu razgiedao pobegao sam napolie, da bih tek.a trlici "t't',

tl:t 't't'grru"."*-o kupovini. Til sam doznao da zadah potitc otl clv:ttlt'st'1 lrtrr':rtli

haringe koja su u njemu Smeltena, a koiu ie on u Astrrtlrrttrtt I<ttllio z:t t;t-

mo5nju oficirsku menzu. PoSto su prva dva bureta isporttictrlt, tlstllllo-

vlieno !e da su haringe pokvarene i sve su vra6ene' PoSto se boi:ro da nc

izgubi svoju t.put".i|u, Gruzin ih niie ponudio nikom drugom, vei ih

je"uzeo nairag iprivremeno smesrio u podrum, gde ih ie skoro i zabora-

vio. Tek,"ai t"aa je posle rri meseca na niih podela da zaudara ditava

kuia, odludio ie da ih se Sto pre otarasi.

Ono 5to ga je narodito iedilo bila ie dinienica da ne samo 5to ie na

njima iz-gubio .tou"., nego ie morati dak i da plati da ih neko odveze na

clubriSre, da sanirarna inspekcija ne bi za ovo doznala i kaznila ga.

Dok mi je sve to pridao, um ie podeo da mi radi u skladu s navikom

koju sam toko.n tog perioda stekao, pa sam podeo da se pitam ne bi li

nekako bilo mogu6e da se dak i na ovoi swari zaradi'

Zapo(eo sam da radunam:"On ovde ima dvadeset buradi pokvarene haringe koja mora da se

baci. AIi vei sama burad vrede bar rubliu komad. Kad bi bar bilo mo-

guie da se besplatno isprazne. U suprotnom bi samo zaprevozmoralo

da se plati skoro isto toliko koliko vrede."

Aonda mi ie iznenada sinulo da bi haringe, a narodito pokvarene,

sisurno bile dobro dubrivo'Pomislio sam da bi neki baStovan, ako bi besplatno dobio tako do-

bro dubrivo, sigurno pristao da ovu burad odveze, isprazni, odisti i da

mi ih vrati u raJionicu. Po5to se odiste na dirnu sigurno bi ih odmah bi-

lo mogude proclati, jer su burad bila veorna trai-cn'.r, i tako bih za pola

sata za-radio dvadest rubalia. Pri tom, Stavi5c, nil<o nc bi iz.gubio, ve6 bi

svi bili na dobitku, pa dak i Gruzin, korne ic tloclrric ProP:rlrt roba, ali bi

sada bar uStedeo novac za Prevoz.Poito sam sve to dobro promislio, reka6 s;tltt ( lt'ttzitrtt: "Al<rt ttt:tlrr

spustite cenu kreveta, udesiiu da vam tu [trr:rtl lrt'spl:rtrt,, 6.lvt'zlt-"

rl

lt

254

255

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJAI,N0 PI I'AN.I I.

U blizini moje radionice je Zivelo punoJevreje, vct'irrorrr I r.11,)\,:r( .l

Po5to je bilovede, radniesumahombilezatvorenc. liri pr.r.li,l l)ur.r r.ldionice ie, medutim, Ziveo dasovnidar, izvesni Fiirlrrr'rrr. rr jr'11,r .,rrr,,

1,r

vog pozvali i odmah ih je kupio ditavo nrce, ltcz. ik:rkvo11 t.t.rrk,rrr j,r, ;rl.rtivSi po petnaest kopejki par.

Naredni kupac je bio vlasnik apotekc na ugl r r, l<o j i ir.,r l r n:r l r k r r 1,r,,pedeset komada.

OduSevljenje ovih kupaca mi je pokazrrlo drr ir: srru-rrc. lrio u l)r.irvu.Narednog dana sam ve6 u zom unajmio kola i clovcz:ro I<rrr,i svrr lrrrr:rrl,osim ona dva koja su vei bila otvorena. U njirna jc l'raringl stvarno bilrrprilidno pokvarena i odatle je dolazio onaj uZasni zadah. Njih san od-mah poslao pravo na gradsku deponiju.

Zaostalihosamnaesr buradi se ispostavilo da riba u njima ne samo5to nije pokvarena, ve6 i da je najboljeg kvaliteta.

Odigledno da ni onaj ko ih je nabavljao za oficirsku menzu, a ni tr-govac Gruzin, koji je Ziveo u Tiflisu gde se haringe ne jedu, o nf ima ni-su znali niSta viSe od mene, to iest dase u niih nimalo nisu razumeli.Stoga su zbog njihovog dudnog mirisa zakljudili da su pokvarene, a

Gruzin se pomirio sa svojim gubitkom.Za tri dana sam uz pomoi starogJevrejina, kome sam plaiao pola

kopeike po komadu - demu se on jako radovao - uspeo 5to na veliko, Stona malo. da rasprodam sve haringe.

Do tada sam, medutim, vei bio likvidirao sve svoie poslove, pa samuodi svoga polaska onog Gruzin a, zajedno sa drugim poznanicima, po-zvao na oproStajnu vederu. Za stolom sam ispridao kako je povoljno pomene ovaj posao ispao, te sam mu izvukav5i novac izdLepaponudio dapodelimo zaradt. On je, medutim, dri.e1i se rrgovadkih principa kofisu medu stanovniStvo mZakavkazla i Takaspijskog regiona dvrsro uko-renjeni, odbio da taj novac primi. Rekao

f e da ie, kada mi je robu ustu-

pio, smatrao da je ona sasvim bezvredna;r ako sc is1'lostavilo da nije ta-ko, to je moja dobra, a ne niegova loSa sreia, te stoga srnarra da ne bi bi-Io po5eno da iskoristi moju liubaznosr. Surraclrn s;rrrr, iraviic, kada samkrenuo zaMerv, medu svojim stvarima u k<tiji, prorr:rIrro i r.nclinu vinakoju mi je ovai Gruzin poslao kao poklon.

Pristao je, e jttsam oltciao da iu ga ovog iT.vorrl 7,'^reze oslobodiri

narednog iutra.I(reueie sam platio i .tovario ih na svoia kola, a sur s.bonr san po-

neo i jedno od neorvorenih buradi haringe, kako bih ih pokazao nel<om

baStovanu. Kacl sarn se vratio natrag u radionicu sve snlo ovo istovarili i

snestili u Supu.

Upravo.t t,rrn t..r'tutl<u ie u5ao stariJevreiin, otac dv-oiicc dedaka

kojisuZameneradili,kclii]cuvedeobiinodolrrziodanralopopridasasinovima, a nekad dak i da im pomogne u poslu'

Sedeo sam Lr svome malorn dvoriStu i puSio, kad mi ie na um iznc-

nada pala ideia da haringe pokuSam da dam sviniarna; pomislio saur dzr

bi one rnoZda htele da ih iedu.Ni5ta mu ne obia5njavajuii, pozvao sem starca da nri pornogne tla

otvorim bure.Kada smo pocligli poklopac stari seJevreiin nagao da udahne miris'

nakon dega ie oz.arenog lica uzviknuo:"C)vo se rou* p.ru" haringel Ovakve haringe nisam video ve6 chr-

go, joS otkako sam doiao u ovu prokleru zernliu'"

Bio sam zbunien' PoSto sam 7.iveo veiinom u Aziii, gde se haringe

ne fedu, ne bih mogao da kaZem iesu Ii dobre ili nisu dak i da samihpro-

bao.zamene sll sve imale isti, odvratan miris. Stoga samovoi oduse-

vlienoj tvrdnii starogJevreiina morao da poklonim poverenie' utoliko

pre Sto je raniie, dokJe Ziveo u ruskom gradu Rostovu, drZao kasapnicu

u koioj ie prodavao i ribu.ipri;fs uvek nisam bio bai sasvim ubeden, pa sam-ga upitao da

rr,oZd, ne greSi, na Sta mi ie on, duboko uvreden, odgovorio: "Ma 5ta to

pridate? o-vo s,., prave, dobro oduvane, takve i takvc... haringe!" Ne se-

iam se kako ih je tadno n zvao'

Po5to sam io5 uvek pomalo sumniao, rekao sam mu da sam sludai-

no kupio ditavti zalihu ovih haringi, i da se medu nama smarra za dobar

predznak ako se dim se neka roba on'ori ne$to od nf e i proda' 'Ib se- sma-

ir^, ,nnkda ie ditava prodaia dobro iii. Stoga sam ga zamolio da od-

mah, ne 6ekajuii iutro, proba da proda nekoliko riba'

Na ovai nadin sam Zeleo da se uverim da je ono 5to mi ie rekao

tadno, te da u skladu s tim i postupim'

256 257

MATERIJAI.N0 PIT^N.I I;

Nakon ove epizode sa moiom neobidnom radionicom proSlo ie ne-

koliko godin", ,olo- kojih sam, neprestano.radeii kako bih pripremio

,u. usl6u" neophodne da ispunim osnovni cili svoga Livott' dosta desto

morao da se pozabavim i nafraznovrsniiimposlovima koii donose novac'

Macta bi vas brojne avanture i neodekivani dogadaji koii su se.to-

kom ovih godina zbili moZda zanimali' kako sa psiholoSke tako i sa

praktidne tladke glediSta, o niima ovom prilikom neiu pridati' poito nc

Lelim da odstuplm od pitania koie smo vederas pokrenuli' utoliko pre

5to o ovim godina-^ i itif"i- razdobliima svog Zivota nameravam da

napiSem ditavu knligu.Reii iu samo da sam do vremena kada sam sebi postavio zadatak

dastvorimodredenikapita|bioveistekaovelikoiskustvoisamcrpou-zdanje.Stoga sam, kada sam sve svoie sposobnosti usmerio nezaradi-

urni. .rnu.u"u ove svrhe - maila me tai aspekt liudskih na-stoiania sam

po Jebi nikada niie zanimao - ovo izveo na takav nadin da bi razultat

Log"o izazvatizavist dak i kod vaSih ameridkih strutnjaka za dolarske

poslove.UpuStao sam se u nairazliditi]e pos.lovne poduhvate' od koiih su

neki nili i vrlo veliki. Sklapao sam, na primer, privatne i vladine ugovo-

re za snabdevanie i za izgradnju puteva i Zeleznidkih pruga; otvorio

sam niz restorana, prod^rinica i bioskopa i prodao ih kada ie posao do-

bro krenuo; org^nizovao sam nekoliko poslova na selu' kao i doprema-

nie stoke u Ruiilu iz nekoliko zemalia, naiviSe iz Ka5gara; udestvovao

,irrr ,. vadenju nafte i ribareniu; a ponekacl sam vodio i nekoliko od

ovih poslova istovremeno' Posao koji sam voleo vi5e od drugih' a koii

nikai niie zahtevaoda mu posvetim neko odredeno vreme ili da imam

stalno mesto boravka, a koii ie pored svega donosio i dobre pare' bila je'

medutim, trgovina tepisima i svakakvim antikvitetima'

Konadno ,^-, .t"Lo., detiri-pet godina takore6i groznidave aktiv-

nosti, sve svoie poslove likvidirao' A kad sam kraiem 19ll' otiSao u

Moskvu kako'bih podeo praktidno da ostvaruiem ono Sto sam na sebe

fr.or"o kao svo] sveti zî^tak, bio sam sakupio sumy 9d

milijardu ru-

ilalia i stekao dve neproceniive kolekciie, iednu starih i retkih tepiha' a

drugu porcelana i kineskih vazni'".Jbia

se dinilo da sa ovakvim kapitalom o finansiisl<im pitaniima vi-

5e nedu morati da razmiSljam' o tome kako da u prrrksu pretodim ideie

258

koje su u mojoj svesti vei poprimile odredeni oblik i nrt koiirrr:r lri Irr,,;Institut bio zasnovan: Leleo sam, naime, da ok<l scbc stvot'irrt ttsl.r'r' tt

kojima bi se dovek usled neizbeZnog trenia izmedtr svrtic' s;rvt'sl r i ;rr rl, )

matskog ispoljavanja svoje prirode stalno poclseiao Ilrl st I t is:t, r r ,'il; sr', '

ga postoianja.To ie bilo oko godinu dana pre podetka svctsl<og t':rt rr.

U Moskvi, a neSto kasnije i u St. Petcrsburgtr, rrt'g:ttti/.o\';to s:lrrr rrrT.

predavanja koja su privukla intelektualcc iljuclc otl ttrtttl<c, tc it'lirrrgljudi zainteresovanih zamoje ideje uskoro podco drr rastc.

Tada sam, drZeii se svog opSteg plana, preduz.co korakc z1l stvarll-nje svog Instituta.

Zapoteo sam da malo-pomalo pripremam sve 5to ie za ostvareniernog proiekta bilo potrebno. Kupio sam, izmedu ostalog, i imanie, iz ra-

znih evropskih zemalja sam porudio sve 5to u Rusiji nije moglo da se

nabavi i kupio sam instrumente i drugu neophodnu opremu. Podeo

sam dak i da vr5im pripreme za 5tampanje sopstvcnih novina.Usred ovog posla oko organizovanja izbio je rat, te sam sve morao

da obustavim, mada sam se nadao da 6u nastaviti kad se politidka situa-cija smiri.

Do tada je polovina kapitala koji sam bio prikupio vei bila potro5e-na na pripremnu organizaciiu.

Rat je nastavio da se 5iri, a poSto je nada da ie mir uskoro biti sklo-pljen sve vi5e bledela, trio sam prinuden da napustim Moskvu i da

odcm na Kavkaz, kako bih tamo sadekao kraj neprijateljstava. Uprkosdinlenici da su svakom na umu bili politidki dogadaji, interesovanje za

rad jc u nekim dru5tvenim krugovima i dalje raslo. Ljudi koji su se za

moje ideje istinski zainteresovali podeli su da se okupljaju u Esentuki-ju, gde sam ja tada boravio; nisu do5li samo iz neposredne blizine, vei iiz St. Petersburga i Moskve, te su me malo-ponralo okolnosti prinudileda nekakvu organizaciiu ofbrmim tu, na licu mestar ne dekaiu6i da se

vratim u Moskrlu. Dogadaji su, medutim, uzch takav olrrt da ie prob-lem postalo ne samo to kako da se radi, vci i k:rko tl:r sc prc'ivi. Niko nijeznao 5ta sutra nosi.

Oblast Mineralni Vodi u kojoj smo Zivcli prt'tvoril:r sc tt popriitcgradanskog rata, te sfiIo se naSli bukvalno iz.rttt'tltt tlvt' ti:tl t.t'.

259

Gradovi su prelazili iz ruke u ruku, danas boljievicima, sutrakozacima, a prekosutra beloj armiii ili pak nekoj novoofbrmljenoistranci.

Ponekad kad se uiutro probudimo nismo znali koja vlada toga danazauzirnatajpololai, i tek na ulici bismo otkrili kakva politika mora da se

propoveda.Zamenelidno, ovo je bezobzirana sve kroz 5ta sam u Rusiii proSao

bilo vremne naiintenzivnije nervne napetosti.Nisam morao samo da mislim i da brinem o nabavcinajnuZniiih

Zivotnih potrepStina, koje se gotovo nikako nisu mogle kupiti, vei i oZivotima oko stotinu ljudi koji su se poverili mojoj brizi.

Najvi5e me je uznemiravala situaciia oko dvadesetorice mojih ude-nika - kako su sami sebe podeli da naziv aju - ko j i su bili u godinama ko-je podleZu vojnoj obavezi. Mlade, pa dak i sredovedne ljude su svako-dnevno uzimali u vojsku - jednog dana boliSevici, drugog "beli", a tre-6eg neka treia frakcija.

Ova neprestana napetost ie postala neizdrLiva. Po svaku cenu jemorao da se pronade neki izlaz.

Jedne noii kada se pucalo viSe no obidno i dok je do mene iz sused-nih soba dopirao odjek uznemirenih razgovora mojih drugova, podeosam vrlo ozbiljno da razmi5ljam. Dok sam mislio kako da pronadem iz-lazizovogCorsokaka na um mi je asocijativnim putem pala jedna od iz-reka mudrog Nasradin HodZe, koja je za mene jo5 mnogo ranije bilapostala neka vrsta fiks-ideje: "U svakoj prilici u Zivotu nastoi da spoiiSlepo s korisnim."

Ovde treba da napomenem da me je mnogo godina zanimalo iednoarheoloSko pitanje i da sam, kako bih razjasnio njegove izvesne detalje,morao 5to je moguie viSe da doznam o spomenicima koje nazivaju dol-menima, a koji predstavljaju ostatak iz veoma drevnih vremena i u na5e

se vreme mogu pronaii na odredenim specifidnim lokacijama na goto-vo svim kontinentima.

Imao sam pouzdanu informaciiu da ovi dolmeni mogu da se naduna mnogim mestima na Kavkazu, pa sam dak otprilike znao i poloZaj ne-kih od niih, na koji je ukazivalazvanidna nauka. Mada nikad nisam imaodovolino vremena da ova mesta sistematski istraZim, ipak sam tokomsvoiih destih putovanja kroz planine Kavkaza i Zakavkazja uvek kori-

260

MATERIJAI,NO PI TAN.IIi

stio priliku da odem da ih vidim, pri demu sam birao onc rr('nut lit. li:rttme je to u naimanjoj rneri ometaio u sprovodenju rrrog gl:r,u,rro1i t.ily,,

Kao rezultat onoga 5to sam vei otkrio, postalo nr i jc s:rsvir r r j:rsr r, r l,r

u krajevima izmedu istodnih obala Crnogmora i lancrr lirrvl<rrsliilr Plrrrrrna, a narodito u blizini izvesnih planinskih prevoja lrrt'ko koiilr joi r rvt.tinisamprelazio,mogudasenadudolmeni,pojedin;rc*rroilirr rrr:rlirrrlir.rrpama naroditog tipa koji bi me jako zanimao.

Stoga sam, poSto sam se naSao odseden od svr:trr i polto srr rrroit' :rk-tivnosti zbog situacije koja je nastala zapale u stagn:rciirr, ,dlrrcyir tlrrvreme koje mi stoji na raspolaganju iskoristinr rako ito irr krcrrtrti rraekspediciju u ove oblasriKavkaza, kako bih ove dolmcnc potraZio i is-pitao - a istovremeno i kako bih sebe i ljude o kojima sam brinuo sklo-nio na sigurno.

Narednog iutra sam sakupio sve Sto imam, pa sam uz pomoi neko-liko osoba koje su rni bile manje-vi5e polusvesno ili nesvesno privrZenei koje su imale nekakvu vezu sa onima koii su u rom rrenurku bili na vla-sti podeo da nastojim da nabavim zvanidnu dozvolu da organizujemnaudnu ekspediciju u planine Kavkaza.

PoSto mi je poSlo za rukom da ovu dozvolu dobijem, svakakvimsam dovijanjem nabavio i sve Sto ie za ovakvo putovanje porrebno. Na-kon toga sam odabrao izvestan broj svoiih udenika, pre svega one za ko-je jc bilo najopasniie da osranu u oblasti Mineralnih Vodi. Poito sam scpobrinuo da oni koji su ostali budu obezbedeni, podelili smo se u dvegrupe, koje je trebalo da se sastanu na dogovorenom mestu.

Prvi deo ove naudne ckspedicije, koji je krenuo iz grada Pjatigor-ska, brojao je dvanaest, a drugi koji je krenuo iz Esentukija dvadeset ijednog doveka, medu koiima sam bio i ia.

Zvanitno su ove dve grr"rpe bile smatrane za sasvim nezavisne gru-pe kojc nemaju nidcg zajednidkog.

Onaj ko istinski ne poznaje prilike kojc srr u ro doba vladale u ovomkraju trebalo bi da ima narodito buinu maSru da bi .*rgao da zamisli staje u ovakvo vrenle znatilo organizovati naudnu ckspcdiciiu, t to zva-nidnu.

Iz Esentukija sam nameravao da najprc l<rcnclrr krrrz. rr:rsclf cnc kra-jeve ka planini Indur, koja se nalazlla nedalcl<. ,tl 'lrr:r1rs:r, rc tl:r .tl;rrlcpotragu zapodnem ka jugoistoku, duZ pravclt ol<o rlr,:rrlcst'r pt'r tlo ic-

261

Susreti sa lzuzetnim LjudimaMATERIJAI,N0 I'I'I^N.I I'

Dok vam sada o svemu ovome priaam moje rne oscc:trti,' /.r l)r .r\'( lr r,

i to trpravo ono ose6anie za pravdu koje proizilat.i it. rtt<t1,; l)(),/rr.r\ 'rrrl t

psihe ijucli koji su ovakvim dogadaiima poclvrgrrrrti, olr:r'u', zrt;, ,1.r

odcm priznanje onim boliSevidkim i belogardcisl<iril tlolrtor',tl;r tttr.r

od kojih veiina mo7-da vi5e i nije u Zivoru - iii:r ic tlolrt'rt t',,1;,t l(,)lrr ',rl

prcnramojimaktivnostimapokazali,madasutotri'irrilirr("\'('.rror(r"l('-instinktivno, pomogla da ishod ovog mog ol)xsrx)g potlrrlri':tt:t rslt,r,lrrt'

sre6no.Zaista mogu da kaZem da ako mi ie prlllo z.rt rttl<ottt tl:t lrt'zlrt tlrt'r

izaclern iz orrog pakla u Pravom smislu tc rcdi to nijc lrilo isklirrtivrr z'rr-

l-rvaljuir.r6i -oiol veotna razvijenoj sposobnosti da raz-ludin'r i da iskon-

stirn i najrnanjc promene u slabostirna liudske psihe u ovak'u'inr psiho-

zama. U okolnostima u koiima se ovo zbivalo ne bih, dak ni da sam da-

nono6nO oclrT_av:.ro najaktivniiu budnost, bio u staniu da prcdvidim sve

one ncodekivanc stvari l<oie su se dogadale i da preduzmem odgovara-

jtrc:c rtrerc.

Srnatram da snro se bezbcdno izvukli ier r.r opStem sklopu ovih llu-

di - mada su bili zahva6eni psihidkirn stanicm u kome iSdczava i po-

sleilniigrtnt razuma - niic porpullo nedclstajao instinkt za razlikovanie

clobra i-zla u obiektivnom smislu, koii ic svirn ljudskim bi6irna svoi-

stvcn. Stoga su, oseiaju6i instinktivno u rnoiim aktivnostima klicu

onog svetog impulsa koji je jedini Ll sran,u da dovedanstvu doncse sre-

du, ira svaki naiin na koii su mogli pomagali proccs oswarcnia onoga

dcga sarn se jo5 dugo pre ovog rata poduhvatio.U naSim kontaktima s niirna niie niiednom, bilo da ie red o boliScvi-

cinra, bilo o bclogardeicima, doblo do situaciie izkoie ne bih mogao da

Dronadem nekakav izlaz.

Ovclc iu, uzgrc<l budi redcno, dodirti joi i da ie' ako iednoga dana

ljuclski Zivot bude tekao normalno i al<o tacla blrdc trilo strudniaka za

istraZivanje dogadaja popur ovih koii su sc u fo vrcn.rc z.bivali u Rusiji,

razna dokumentir koja sam saduvao, a koia str Itri tlvc l)r()tivniake Strane

izdavale racli zaltite moiih interesa i imovinc, plt'tlstrrvlf :rti vc()111:l l)ou-dan clokaz iz.uzetnih dogadaia koii tokonr oval<vih ttt:tsovttilt lrsihoz-a

mogu da se zbiju.Medu tim brojnim dokurnentima scl ll:t p;irrr.r, rr,rl,rzi i it'tl;trr l<,-

mad htiic na kom sa ledne strane piSe:

zdeset milia udalfenog od obala Crnog mora' Po5lo rrri je z'a rukgm da

,o prui d.o p..tor'"rrja*oa f,otlsevidkih vlasti' koie su tada upravliile ze-

-tio-, t"kot vclikih teSko6a dobiiem dva Zeleznidka vagona' i to u

v..me kad ie zbog stalnog prevoza trupa bilo nez-amislivo da t'ozom

putuie Eak i sam dovek bez prtliaga'PoSto sanr u ova clva vagona utp"o da ugurarn sve liude- (ukupno

dvadeset i jednog), dva konla, dve mule i troie zaptei'?ih..k"l"' da i ne

,po-i.,i.- velif,u kolidinu oprene koia ie za ekspediciiu kupliena'

kôsto,,.,5atori,zalihehraneirazniinstrurrrentiioprema,krenulismo.

Na ovai nadin smo putovali do Maikopa' Ali po5to ie.go.lovo ditavu

Zcleznidku prugu ir" ouog gracla prethglnog dana uniitila nekakva

g..,p^ polrun;eiit " koii "Iu iebe nazivali zeleni ili vei tako nekakrr

!tie,ro, "t

rp"ai.ij.t smo dalje morali da nastavimo pe5ke i zapreZntm

kolima, i to ne u pravcu'l\apsa kao 5to sam prvobitno nanteravao' vei

ka onome 5to ie poznato poi imenom Prelaz' na Beloj reci'

Da bismo stigli na nenastanienu tcritoriiu' morali smo da proderno

kroz naseliene oLlasti i da najmanie Pet Puta predemo preko bol]5e-

vidkih i belogardeiskih liniia'Kada se ovih gotovo neopisivih teskoia setim' u meni se' dak i sad

kada je sve to samo .trpo'rrtttn i pripada proSlosti' iavi oseianjc.istin-

skog zadovolistva Sto ,",t-' u'p"o i".ih pttu"tidem' -Ib

ie z'aista bilo kao

da i-e neko za n s ditavo vreme dinio duda'-'- 'nfla.-iia fanadzma i uzaiamne mrZnie koia ie zahvatila.sve oko

r',"r t,op5t. nas niie doticala: moglo bi da se kaZe da smo ia i moii pratio-

ci putovali pod natprrirodnom za5titom''

BaS kao 5to ie i na5 stav prema obema stranama bio nepristrasan'

kao da nismo oi ouog sveta, isti ie bio i njihov odnos Prema nama -smatrali su nas ," poiput'o netttralne, 5to smo mi zaista i bili'

OkruZen .^rb.r.t.lim zverima u liudskom oblidiu' sprernnim da

ledne druge rastrgnu za naimaniu sitnicu' ia sam se usrcd ovog haosa

kretao sasvim oworeno i bez straha, niSta ne skrivaiu6i i ne pribegava-

juiinikakvimizgovorima.Uprkosdinjenicidaje..rekvizicijsko''plja-dkanie bilo u punom jeku' ni5ia nam niie oduzeto' pa dak ni dva balona

alkohola, koii ie ,Uog utiitt" oskudice koja ic u ovoi robi vladala bio

predntet oPitc zavisti.

263

MATERIJAI,N0 PIl'AN.I I.


"Nosilac, gratlanin (iurdiiel', ima pravo da sa sotrom svucla nosi revolvcr - ka-

libra...[rro1...

Peiatom i PotPisom Potvrduje:

Sckretar:

Sa.NpnRtlvst<t

Predsednik voinitkih

i radniikih dcPutata:

IIUI(HANAI)ZEMesto iz-davan i

a : lisentuki

datum izdavania..."

Dok na Poledini ovog PaPira PiSe:

"Dotidni Gurdijev irna ovlaiienie da sa sobom n<tsi revolver diii ic broj na

pfethodno, strani naveden'

Potpisom i Peiatorn Potvrduie:

Za generala Deniikina:(;I],NI]RAI, HI],JMAN

Naielnik Staba:

GtiN ERAL DA\/I DOVId] NASINSKI

Izdato u MafkoPu

Dana:"'"

Nakon ogromnih napora i posto smo savladali broine neodekivane

te5koie, prosii smo kroz'opusto5era. kozadka sela i naizad sdgli.u Ku-

midki, poslednie naselieno mes.to \oi: ie prethodilo divliini Kavkaskih

olanina. Odatle pa nadalie prohodnih puteva niie bilo'-U Kumidkima

il;;;t'iJ" i"u*i-o namirnice koie zu se,io.s '11:-!,T:s1:-dobiti'

p..plttifi smo svoia zaprei'nakola niihovoi sudbini' ve6inu tereta na-

'tovlrili na konie i mule' a ostatak poneli sami i zapodeli da se peniemo

na vedite Planine.Tek kad smo presli preko prvog planinskog prevof a moqli s11

naizadslobodno da di5emo, oseiaju6i da su naiveie opasnostl.vec za

nama; upravo tu su' medutim, tek zapodele swarne teskode naseg pu-

tovanf a.

264

o ovom deh: ekspediciie od Kumidka, preko prchzrt llt'lt' r't'lit' 1r,r

do Sodija, kroz divliinu lanca Kavkaskih planinl, () Ptll()\':rrrirr li"i'' 1r

trajalo oko dva meseca i bilo puno dudnih, pa dak i iz.rrzt't rrilr l)r rs(''l( )\ |

na neiu pridati, i to stoga 5to sam duo da Su o ovoll) Il:tit'ttt lrt'listvtt "rz

centra na rub pakla" kroz gotovo neprohodnu divliirrrr ovilr pl;rrrirr,r,

kao i o naSem uspesnom istraZivaniu dolmena i svih vitl I i iV il I i r rt'v it I I i r

vih bogatstava ove oblasti ve6 pisali i nesumniivrl ic to ttsl<ot'r I i {t:ttr tp:t

ti izveini dlanovi ove jedinstvene naudne eks'cliciic kof i srr st' tt:tltott

nje vratili u Rusiiu i sada su odsedeni od ostatl<rt svct:r'

Sasvim neodekivano se ispostavilo da stt litrcli u gnrpi l<oia ic n:r

ovom purovanf u bila sa mnom bili takvih razliditih tipova i da su raspo-

lagali iako raznovrsnim obrazovaniem da ie to za na5u ekspediciiu bilo

.,iUotl. Xto se moglo zamisliti i da su mi ef-ikasno pomogli da problem

doime.r^ re5im. Medu niima ie bilo dobrih tehnidara i strudniaka u

mnogim naudnim oblastima - rudarskih i drugih inZiniera, kao i

strudnjaka u domenu astronomije, zoologije, medicine i drugih polia

liudskog znania.Dodaiu iedino da se medu moiim utiscima sa ovog putovanla.na-

rodito istide dozivljaj lepote predela izmedu Kumidki i Sodiia, posebno

kada je red o onim niZim, koii se od planinskogprevoia spu5taiu prema

moru i koji zaista zasluZuju naziv "ralna zemlii", koji takozvana inteli-

gencija daje drugim delovima Kavkaza." Mada'bi ovikraievi bili savim pogodni za poljoprivredu i navo-

dnjavanie, i mada nisu previSe udalieni od naselienih centara, oni upr-

kos sve ve6oj potrebi zaovakvom zemljom iznekograzloga i dalie osta-

ju nenaseljeni i nerazviieni..' Ranije su ih naseljavali ierkezi, koii su se pre detrdeset do pedeset

godina odselili za lursku; otada su napuiteni i liudska noga u niih niie

krodila.Usput smo ponekad nailazili na nekad dobro obradenu zemliu i od-

Iidne vodnjake koji su, mada zarasli u korov i podivliali, ios uvek davali

clovoljno plocla da se prehrane hiliade ljudi. 'Iako srrto, clcm, tek nakon

gorovo dva mesec^, iscrplieni od umora inakon 5to snro 1>otroSili gotovo

ive svoie zalihe, uspeli da stignemo do grada S<ti rr:t ob:rli ( )rrr.g m'ra.

Tu sam, buduei da neki dlanovi ekspccliciic tol<ottt ovc clrt t:rk<r

kaZem "Golgote" nisu bili dorasli situaciii, vcd str islxrliili svoistvrr l<oirt

265


uop5te ne odgovaraju visokom ciliu koji sam imao u vidu, odludio da se

od njih rastanem i da sa ostalima nastavim dalje. Sada smo obidnim pu-tevima putovali do grada Tiflisa, gde je pod upravom menj5evidkih de-mokrata gruzijske nacionalnosti jo5 uvek vladao za ov^ nemirna vre-mena prilidan red.

Od podetka organizovanja Instituta u Nloskvi pa do naiega dolaskau Tiflis proSle su detiri godine. S vremenom je odlazio i novac, i to svebrZe kako se ovaj period bliZio kraju, jer je novac morao da se tro5i nesamo za rad samoga Instituta, ve(iza mnogo toga drugog 5to prvobit-no nije bilo planirano.

Nevolja je bila u tome Sto su katastrof-alna zbivanja u Rusiji,ogromni prevrati, rat i gradanski rat, ljude izbacili iz njihovih uobidaje-nih koloseka i 5to se sve toliko izme5alo i izokrenulo da su se oni koji su

io5 do iude bili obezbedeni i imuini danas na5li bez ikakvih sredsrava zaZivot. U toj situaciji su se naSli i mnogi koji su sve napustili kako bi sle-dili moje ideje, a koji su mi tokom ovog perioda, zbog svoie iskrenosti iodgovaraiuiih postupaka, postali bliski kao rod rodeni; rako sam sadamorao da obezbedim sredstva zaLivot gorovo dve stotinc ljudi.

Moje teSkoie su u tom pogledu bile jo5 vi5e uveiane dinjenicomda su se moii rodaci nalazlli u jo5 goroj situaciji od'ostalih i da sammorao ne samo da ih finansijskiizdrlavam, vei i da njima i njihovimporodicama obezbedim smeStaj, polto ih je veiina Zivela u mestimapo Zakavkazju koja su Ti-rrci i gradanski rar porpuno opljadkali iopustoiili.

Da biste sebi mogli da predstavire uZas koji ie mahom svuda vla-dao, opisaiu vam iednu od mnogih scena koiima sam prisustvovao.

To je bilo u vreme kada sam se nalazio u Esentukilu, i Zivot je tada uovom mestu joS uvek bio prilidno miran.

lzdrLavao sam dva "zadruLna domaiinswa" , za rnoje rodake i zasledbenike mojih ideia, jedno sa osamdeset i pet ljudi u Esentukiju idrugo sa Sezdeset ljudi u Piatigorsku.

Vei i onako visoki Zivotni troSkovi svakodnevno su rasli. Postajaloje sve teZe da se, dak i sa mnogo novca, nabavi hrana za Cva domaiin-swa i jedva sam uspevao da sastavim kraj s krajem. Tako sam jednog ki-Sovitog jutra, dok sam sedeo krai prozotai gledao na ulicu razmiSljaiu6ikako da nabavim ovo i ono, spazio kako se do moiih vrara dovladi naka-

266

MATERIJAI,N0 PI'TAN.'11

kvozapreLno vozilo dudna izgleda, izkogaje polako iz:ril, rrt'li.lil<, ,;;r

blasnih orilika.Najpre mi je bilo teSiko da uopSte razabercnr <) r.(.rnu s<.r.:rtli, :rlr

kad su mi se uznemirene misli malo smirile postclx'lr() s:rrrr yr.t., tl:rshvatam da su to ljudi, odnosno bolje redeno litrclski krsrrr'i rr;r li,riirrr,rsu Zive bile samo uZagrene odi, odeveni u ritc i izrrrrr:rvljr.rrilr lr.silr rr,rgu. Bilo ih je ukupno dvadeset osmoro, od dega jctl:r.;r.si()r1) (l(.('(.sl:r*.izmedu jedne i devet godina.

Ispostavilo sa da su to moji rodaci, medu koii.ra lc lrilrr i '.irr .i'c-na sestra sa Sestoro svoje male dece.

Dotada su Ziveli u Aleksandropolju koii su pre dva rneseca, u isrovreme kad i druge gradove, napali Tirrci. Po5to ni pobta ni telegraf nisuradili i po5to su gradovi bili medusobno odsedeni, stanovnici Aleksan-dropolja su za napad koji se blizi doznali tek kad su Tirrci od grada biliudalieni samo rri kilomerra. Ova vesr je izazvala neopisivu paniku.

MoZete zamisliti kako se ljudi oseiaju kada, vei iscrpljeni i napetido krajnjih granica, shvare da ie neprijatelj koji je jadi i bolie naoruZanod njihove sopswene vojske neminovno udi u grad i nemilosrdnoibezrazlike iskasapiti ne samo liude, ve6 i starce, Zene i decu, kako je tamo uono vreme bio obidai.

Tako su moji rodaci, ba5 kao i svi ostali, zaprlbliiavanie Turaka do-znali samo iedan sar unapred, te ih je obuzela panika i u strahu su pobe-gli onako kako su se zatekli, ne zaustavliajuii se da ma bra sa sobom po-nesu.

Potpuno pometeni i nasumice jureii isprva su dak bili krenuli i upogre5nom pravcu. Tek po5to ih je iscrpljenost prinudila da se zausta-ve malo su doSli sebi i uvidev5i svoju greiku po5li u pravcu Tiflisa.

Nakon dvadeser dugih i mudnih dana putova njakrozskoro nepro-hodne planinske predele, kroz koie su ponekad morali da se kreiupu-zecina laktovima i kolenima, gladni i promrzli, naiz.adsu iedva Ziviiti-gliu Tiflis.

Poito su tamo doznali da ja Zivim u Escntukijtr i poSto su veze saovim gradom postojale, uspelo im je da uz ponroc< prijatella iznajmedvoie pokrivenih kola; iedva mileii rakozvanirn (irrrz.ifsl<ir' vojnimdrumom najzad su stigli i pred moja vrata, ka. (t, s:rrr vt'f rt'l<ar, u rrr-kvom stanju da ih je bilo nemoguie prepozn:rti.

267

MATERIJALN0 PI'I'ANJ II


Zamislite u kakvoi se situaciii nalazi dovek koii vidi ovakvu sliku r

koji, uprkos ogromnim trenutnim te5koiama, smatra da ieste i zaista i

l"rte ;.ai"i t<oii f e u staniu da irn pruZi utodi5te, da ih odene, da sc o nji-

ma brine i da im, ukratko redeno, omogudi da se oporave'

Svi ovi nepredvideni troSkovi su, zajedno s troskovima ekspedicije

i sa novcem ostavljenim 7,a onekoii nisu posli sa nama, iscrpli sve rnoje

rezerve do trenutka kada sam s ditavom pratniom stigao u Tif'lis. Ne sa-

mo da sam potro5io sav gotov novac' vei su bile otiSle i one swari od

vrednosti kole smo moiiLena i ia, u naSem neprestanom seliakaniu'

moeli da nosimo sa sobom."5,o ," tide ostalih vrednih swari koie sam godinama sakupliao, ne-

koliko niih su na samom poietku haotidnih zbivania u R rsifi sklonili

moji udenici iz drugih mesta koii su kasniie doSli da Zive u Esentukiju'

dok su sve ostale, t-,t tl,teulrrei i dve iedinstvene kolekciie koje sam vei

sDonlenuo, ostale delom u Petrogradu a delom u Moskvi i poima ne-

m"m 5ta ie sa njima bilo.Drugoga da.r" po mome dolasku u Tiflis stvari su krenule tako da

sam se n"as-ao bez prebijene pare u dZepu. Bio sam prinuden da Zenu

jednog svog udenika zamolim da mi pozaimi, ili naprosto da svoj po-'rt"a.rll ptt,Ln sa rnalim diiamantom od otprilike jednog i po karata' od-

mah prodam da bismo te vederi svi imali 5ta da jedemo' ,.

SituacijujejoSviSeoteLava|abolestkojusanrbiozaradioZaVreneprelaska preko Kavkaskih planina, gde su razlike u temperaturi izme-

iu dana i noii ogromne' Stanie mi se pogor5alo i stoga 5to nisam mogao

da leZim, vei sa-m bio prinuden da s visokom temPeraturom trdim po

gradu, kako bih po ru"k., cenu pronaSaoizlaz iz ove odaine situacije'

lJpoznao sam se sa svim Sto lokalni poslovni svet nudi, te sam' po-

sto sam video da uprkos opstoi ekonomskoi krizi koia ie vladala u 9e]om

zakavkazju trgoui.rr rouiln i polovnim oriientalnim tepisima i dalie

cveta, odmah odludio da se bacim na ovaj posao'

Meduonimakoiisudo5lisamnomimedusvojimrodacimakojisutamo vei dugo ziveli oclabrao sam nekoliko kvalifikovanih osoba, te

sam poSto ,"it ih naudio kako da mi pomaZu veoma brzo organizovao

ozbiljnu trgovinu tePisima.

Neki oi mojih potnoinika su obilazili Tiflis i susedne gradove i

trazili i kupovali sve vrste tepiha; druga grupa ih je iistila i prala, dok su

268

ih treii popravliali. Tepisi su zatim sortirani' pa su rrt'ki l)11 )(ltv rrrr rr'l

rnalo, a it"gi ""

veliko - za domaiu trgovinu ili racli i'r'v<t't tt t t I\,rrsl;t tt

tinopoli' :16c. tl:t tkrtt.si lrrlilir pr r

Zr ti nedelie ovai ie posao sa teprsrma p(

hod, da slno ne samo imali dovoljno iaLivot,vccl .:rrrr i. tlrsl;r i 1r't l i, ;r

lo.Postosamimaouviduovuzaradu,kaclijoSlltllicllt.r.sllt.ktir'r..krl;t.srr,.,,.o-posluodiglednonudile,umeniseilrvillrZt'lIlrt|:rsv<liIrrstitrrtprivr.me.ro owo.i- tamo, ne dekaiu6i mir i svoi llovrrrr:rl< rr M.oskvtt;

"u"

ouo utoliko pre sto sam oduvek nameravrlo rl;r ictl^rr .gr':rr,1 lrsr i-

tuta otvorim i u Tif-lisu.Stoga sam se, nastavliaiuii i trgovinu tepisinra' dao,n';r,Put1l:'kn

o,u"r".rj, Instituta; uskoro'ie, medutim, postalo iasno da zbog velike

nesta(ice stambenog prosoi" koja ie u to vreme u Tiflisu vladalaneiu

biti u staniu da bez itiie pomoei pronldlm-odgovaraiuie prostorlte' pa

sam se zaio obratio zapomo( gruziiskoi vladi'

Gruziiska vlada mi;e izaSli u susret i poslala mi ie gradonadelnika

Tiflisa kako bi -i n" ru"ki nadin pomogaoda nadem zgradu "dostojnu

da u nioi bucle smeSte.ra takva usta'"'ova od op5teg znadaii.' ililt li -i1. r pJ,pr.nosti stavio na raspolaganf e' Sam graa1i"t"l"-tl-t ,:::::"ttlo fi"r,ou" gradske uprave koji su se zainteresovaliza mo1 rad zarsta su

veoma vredno traLili zgradu iakva nam je bila potrebna'.Uprkos svoi

svojoj dobroj volii nisu]meclutim, mogli danadu ni5ta prikladno' pa su

;il;;g" po.i,.aiil privremeni sme5tai, uz obeianie da & ga uskoro za-

meniti ni6im trainiiim i adekvatniiim'Tako sam i po tie6i put zapodeo sa organizovaniem Instituta' a pre

svega sa neizbeinim poiloui-" oko nabavke opr:m: i name5taia'"Mnogi od ovdaSnlih l!udi, stanovnika Tiflisa, bili su duboko pogo-

d..ti prori."r,om svoiiir Zivotnih prilika i osetili su potrebu daseokrenu

drugi- vrednostima. Posledicu je predstavlialo to da su nedeliu dana

,rrkln owarania mog Instituta svaipeciialna odelienia koia su u ovim

f riur.-".ti- usloviira bila oworena Popunjerra' a nalisti dekania ie bi-

io io5 dvostruko ili trosrruko viSe l]udi koii su dckali ch se ukliude u da-

sove sa koiima sam nameravao da zapodncmttskrlro, iirn lltrdenl drlbio

veiuzgradu , , r

u"ovim privremenim ustovima, koii narrr ni rr l<orn lr0glcrlrr nistr

odgovarali,ipo<lokolnostimakoiesuprcdst:rvli:rlt'izttzt'trrovclik'ris-

269

kubenf e, zapodeo ie "racl na sebi"' Udenie se nastavilo nekoliko mesecr)

s tim Sto su udenici bili podelieni u grupe i Sto su radni dasovi organizo-

vani uiutro, popodne i uvede, pa dak i no6u'- Vira^ ie, medutim, pitanit obecane"zgrade odlagala iz ncdelie u

netleliu. e dalii rad u ntoigou"taiudinr usloluin't ie u sve vcioi.meri hio

n.-ogni' A kada ,., 'e 'b-og

napr.edovania boliSevika u Gruziii :l':.t"-

Skoie svakodnevnog zluoo"lns'ui5e povedale' dok ie i sama gruzijska

vlada uzdrmana, odludio "- tl^ svoie vrtm" i energiju vi5e ne traiim u

borbi sa okolnostima u koiima sanl se naSao- Odludio sam ne samo da

likvidiram sve svoje poslove u Tit-lisu' vei i da raSiistim sa svim Sto me

je clo tacla vezivalo za Rusiiu i da se iz nje odselim i svoi Institut osnu-

jem u nekoi drugoi zemlilU bescenie ,"t'-t p'oj"o sve 5to sam za Institut u Tif-lisu bio naba-

vio, pobrinuv5i se koliko god sam mogao za one od nas koii su tamo

ostali, kao i z.a to da nam"kacl odbiiemo troSkove putovania ioi uvek

ostane dosta da od toga prilidno dugo Zivimo u Konstantinopoliu'

Avai, nisam ."et'i'J* Gruziniltal Zahvaliuju6l nfry nisrno bili

u stanju da iskoristimo ou"| "ou"t'

koii smo zaradili bukvalno u zno]u

lica svoga. r ^L ^ -::^ .,-^,]^t.-lo nam se desilo zatoiertamoSnia valuta u to doba ni]e vredela rz-

van Gruziie I tig,l" atugdi niie mogl^ d" " '^'-tni' te su stoga oni ko-

ii su putovali u inostranitvo sa sobom umesto novca nosili tepihe i diia-

mante. I ja sam re5io da sa soborn umesto novc.a poYtT:tl1l::.0*-*in r."-J"oua i dvadeset retkih tepiha' te:am ih' poSto sam lspunlo sve

?i.."l"tt.r za niihov izvoz,razdelio svoiim pratiocima' Po5to smo na-

pustili Barum, .^tto'u""i Speciialni gruziiski odred nam ie' uz besmi-

sleno obrazlo'enie, navodno privremeno zaplenio g9toY3 sve tepihe

koie sam svoiim pratiocima bio razdelio' mada smo imali dokumenta

ko]a su uredno potu'diu'I" da smo platili sve pgtt-".1takse' Kada smo

kasniie, po dolasku " f<o""""tlnopoli' pokuiali da ih povratimo' Ba-

,"- J"'dlf okupirali boliSevici' a lupe5ko ie odelienie' zaiedno sa svo-

ir- r.i*i-a, rasfbrmirano' lbpisima' naravno' niie bilo ni traga" Od

dvadeset su sPasena samo dva, ipakov"n-a u diplomatskoi. torbi koiu je

tr"rf.if.o"r"l'poverio iednom finskom dlanu nabega Instituta' .

Tako sam ,.., Koi-"'^tttinopoliu nabao u istof situaciii kao i u Ti-

flisu.

270

MATERIJAI,NO I'II'AN.I Ii

;;;;";r;i; r",' imao samo dva mala diiamant. i tlv:t 1rt t .';r''

la tepiha. Nou"i koli ram mogao da radunam da iu niih.v.rtt lrr', r, l:t;, rrrI

dobiti. dak i ako izvudem dobru cenu, za tako veliki lrrrr! litrtli it' ttt"1i,t"

biti dovoljan tek vrlo kratko vreme, narodito kada sc itrtrt tt vit lrr t l:t t t:ttr I

ie svima bila potrebna i odeia. Dok smo Ziveli tl ''l-it-lisrr (xl((::r \( rr rrl('

mu nije mogla nabaviti, tako da nam je odelo svirrla lliLr tolilto Polt:tlr:t

no da nismo mogli da ga nosimo u ovom gradu, tt ktltrt stt ztvot ttt'Pt'tlt

ke bile manie-vi5e normalne.Sreia mi je, medutim, bila nakloniena; odmah s:rnt nrltrtrto lrlr nc-

koliko veoma povolinih Poslova.Izmedu oitalog sam-sa iednim svoiim starim priiatellem i zemlia-

kom saradivao u proclaii velike isporuke kavijara, a udeswovao sam'

sem toga, i u prodaii jednog broda. f'ako su mi se finansilske prilike joS

jednom popravile.

-To5 " finit" sam iednom za svagda napustio ideiu da traini centar

aktivno*sti *og Insrituta bude u Rusiii, ali uslove Zivota u Evropi ni-

sam poznavao iovolino dobro da bih imao ma kakav konkretan plan

gde.ta se nastanim. posto sam o tome dobro razmislio udinilo mi se,

iredutim, da bi zbogivog centralnog geograf-sko gpoloLaia i zbog-svog

kulturnog nivoa. o kom" t^ttt -.togo sluSao, naipogodnija zemlia za

ono demu sam ia teZio bila Nemadka.Ali po5to me le vedito pitan]e novca, toliko bolno za sve one koii ne-

maju bogatog uiaka u Americi, zadrLalo u Konstantinopoliu, morao

sam joS J.totit o *.seci da nasravim da se bavim najraznovrsniiim po-

slovi-a, kako bih zaradio dovolino da krenem dalie. U meduvremenu

sam, kako bi liudi koli su bili sa mnom mogli da, kako sam rekao' nasta-

ve sa "radom';, iznaf mio jedine prostrane prostoriie koie sam mogao da

nadem u delu Konstantinopolf a po imenu Pera, u kome Zive gotovo svi

Evropl]ani. Kad god t^* tio slobodan od svoiih trgovadkih poslova

lidno sam vodio iasove uveZbavania odrcdcnih llokrcta koie sam bio

zaDodeo u Tiflisu, organizuiuii svake srtbotc irrvr]o Prikazivenie, kako

bi udenici navikli da se ne oseiaiu nepriiatno rt pristtstvrt stranih Iiudi'

Tamosnji Turci i Grci, koii su u velikom broitr tlol:rzili tla ovrr pri-

kazivanjagledaju, pokazivali su veliko intercsov,tlri('/:r v('(: sp()rllcrltltc

pokrete i iuziku koiu sam speciialno zanlih l{otrt'.rrt,tr',to' li:lo iz;t r:t-

,rrou.r.r. aktivnosti koie su moii udenici izvotlili tt 'rliVit'tt l)r'il)t'('rrl:l z:r

)11

---

MA1'I1RI.lAl.NO l'l IAN llSusreti sa lzuzetnim Ljudima

buctudi rad Instituta u Nemadkoi; sve veii tlroi posctilac'l ie' sem toga'

od mene trtLio ida im clozvolim da u ovolne i sirmi uz-mu ude56a' Sve

moie proickte ie, istovremcno' i dalic ugroZavala opSta nestabilna-situ-

".tl'^ I duropi, buduii da le uzaianrno nepoverenie mcdu vladama

otJZavalo doiiianie stranih viza i da su se devini kurscvi iz dana u dan

jako meniali.'.. -s,og"

sam odludio da diiapazon svoiih aktivnosri u Konsranrino-

polju pi'oSirim tine 5to iu organizovati iavna predavania na kof ir-na iu

oti'aSnlûatirazliditeaspekte-svoiihosnovnihideiaitinieStoiuorgani-zovati kurseu. ," pru.t6r,r'anie tri oblasti liudskog ispoliavan)a' to jest

pf.t"ln pokreta, muzike i slii<arswa s obz-irom na niihov odnos prcma

obiektivnoi nauci.' T^ko r"rrr r" io5 iednom glavadke bacio u groznidavu aktivnost' na-

stavlialuii i da na svaki moguii nadin i dalie zaraduienr novac u sanlor)

K,rrtrt^.tti.,opoliu, kao i u kadikeju ne suprotnoi strani Bosfbra' u koii

,^rr-t gornuo ,r'^kodn"uno prelazio brodom' Svo preostalo vrenle sam

p,rf.fi";"" iasovima koie sam organizovao, a koiima ie sada prisusn'o-

valo veoma p.rno .,rvih udcnika - tako tla su iedini slobodni.trenuci u

k;li-" :;"-'rnug"o da skiciram predavania koia su poiedini.narodito

frif..-r;."i udlnici trebalo da irZe bili oni kada sam se vozio traiek-

torn ili tramvaiem.U ovoi groznidavoi aktivnosti sam Proveo oko godinu dana' sve

clok nam nirir stigle dr-rgo odekivane vize, a za to vreme se hronifna pra-

znina u moiirn JZ.po'ii"-'", nastah uslcd velikog protoka novce kroz

njih, pomalo pop.,r'tilrt, pa su dak podele da se stvaraiu i iz-vesne rezerve''

PoSt,, 1" " to doba iludrovanf e nrladoturaka podelo specifidno da

zaud:rra, odludio sam da - ne dekaiuii raz'novrsnc divote koje ie iz tog

rnudrovania trebalo tla proizaclu - sa svoiim liudima pobegnem 5to

1rre, dok r-,",-,.t i. koZa ioS 3it'u"' Tako sam' poSto sam svoie dasove pre-

i-,r.rtio u Kadikei i po5to saln za niihovo vodenie zedui'io neke od mo-

ilt-, ,lnuin udenika koii su za to bili naikvalitikovaniii' otiSao u Ne-

madku.Podolaskuul]erlinSanlSVekojisuSalT]nonlputovellsntcstlotl

raz.liditim hotelima' dok sam u delu grada po iurcutt Snlargcndorf iz-

""i"tl" veliku salu u kojoi srno nasrariili sa frekinutirl rrtdom' Odmah

,"i. ,"pot",, i cla putuiem po iitavoi Nenlatkoi' obillz'cii reznrl rlrcsta

272

u koiima su nam poznanici bili naSli zgrrrde evctttrlrtllro lrtili.l:r,1"' z '

otvaranie Instituta.po5io sam ih video nekoliko, naizadsam sc.cll ttt' it I z.;t li t t, t t t t | | r li

rau u blizini Drezdena, koia ie bila speciialno Proi('l(t( )\':rtt:t i t L r"l,t l,o

gatoopremlienazanovikulturnipokretokrxrrcs('llI()\'t'(tIr( l)rrrr()li(|

vorilo, po imenu sistem Dalkroz.PoStosarnustanoviodasuovaku6ainiCn:l()l)l'('llrli( ll')\l trr.rrrl( \'l

5e pogodne za glavni Stab Instituta, resio s'.ttll tlrt tt:tlr;tvitlt ltrrtrrPlt ttttt

opi"riru. Grupa Engleza koii su se za m.ic_iclcic z.:ri.tr:rcsrrr,':rli Irri it,meciutim, doi< su piegovori sa vlasnikonr l<r.r6c f i uvcl< Sili Lr t.ptr,

predloZila da svoj lnstitut otvorim u Londonu; prcdloT'ili su, scnr toga''i

,1" o.ri na sebe preuzmu sav trosak i sve problerne oko organizaciie'

Imaiuii ,, uiiu nezgodnu finansiisku situaciiu, nastalu zbog dugo-

traine ekonomske krize u svim zemliama, koia le pogadala i mene i one sa

kniint^ sam poslovao, ovom sam ponudom bio naveden u iskuienie i re-

5io sam da lidno otpurujem u London, kako bih se tamo, na licu mesta'

uverio kako swari sioje. Pobto mi ie napredak rada u Berlinu koii se odvi-

iao pod moiim rukovodswom bio veoma vaLani poSto bi-se svako duZe

odsustvo na njega nepovolino odrazilo, odludio sam da u London putu-

jern svake arug. iti treie nedelie na po nekoliko dana; pri tom sam. svaki

put isao drugim putem, kako bih uPoz.nao i ostale evropske zemlie-' Rezultat"nroiih porr,-t"trania tokom ovih putovania ie predstavlialo

ro da sam cloSao do definitivnog zakliudka da naibolie mesto za osniva-

nje Instituta ne bi pre<lstavljala ni Engleska ni Nemadka, ve6 Francu-

ska.

Fiancuska mi ie u to vreme ostavila utisak zemlie koja ie u poli-

tidkom i privrednom pogledu stabilnija od drugih; a mada ie nien po-

Io7-aj bio manje centraini od poloZaia Nemadke, nien se gla,v1li grad, Pa-

riz, smatrao lirestonicom sveta, te ie Francuska predstavliala neku vr-

stu raskrsnice na kojoj se sre6u sve rase i narodi na Zemlii. Stoga mi se

udinila kao na]pogodniia baza za Sirenje moiih iclcia'

Zbog svog ostrvskog poloZaja, Engleska nc bi ontogu6ila nikakav

razvoj u"tom "pogledu; Inititut koji bi bio osrtovrtt t:rrrro 1to'rirnio bi

uzak karakter lokalne Instituciie.Zbogtogasam prilikom jedne od svoiih llost't,t | ,,rtttlotttt l<tlnrti:tltr

Odbi,l ,-la SVoiU centralnU UStanoVU OSnUicnr t:lltto: 1rt'isl:tr) \'rlll' rll( (lll-

MATERIJAI,NO PI'TAN.II.

lr*reti !' !4.tgqt!L!i d'!"1

tim, da u ovu zemliu po5aliem udenike koie sam speciialno pripremio'

kao i izvestan uroi svolin udenika, koji bi se tamo zadrLali do otvaranja

engleskog ogranka glavnog Instituta." p"rr! auZi*prid.r, u Francusku smo doputovali tokom leta1922.

Thmo sam ustanovio da mi ie, posto sam namirio sve troSkove pu-

tovanja, preostalo samo sto hiljada fianaka'

PoSto sam Skolu Dalkroztznaimio kao privremenu dvoranu za na-

sravak naSeg rada, podeo sam da traZim zgradu i sredstva sa koiima bi-

smo mogli da osnuiemo Institut.Nakln dugog traLenia, kao naipogodniie od svih mesta u blizini

parizakola sari o-biSro pokazalo selma.tie po imenu Sato de Priie, ne-

daleko od duvenog zamka Fontenblo-

Vlasnica ovo gazamkai imanja, koia ga ie nasledila od iednog duve-

nogadvokataikoialezbogvelikihtro5kovaodri'avanjaZeleladagaseStJpre oslobodi, vi5e ie volela da ga proda nego da gaiznaimi' PoSto je u

vidu imala viSe kupaca, otezaltje pregovore sa mnom' poka-zufu6i ten-

denciiu koju bi savremeni meteorolozi opisali redima: "odekuie se

,.,"g, ili kis; ili pak neke druge vremenske prilike'" Sto se pak mene ti-

de, iazumei.t. d" mi moje istaniene finansiie u tom trenutku nisu

omoguiavale da ovai zamakkuPim.fton"drro je, nakon mnogo preganiania i okolisania, vlasnica reiila

da prodaiu odtozi za io5 godinu d^tt1, a da zamak u meduvremenu iz--

.ra;rni -.tti, za Sezdeiet i pet hiliada franaka, daiuii mi Sest meseci vre-

me.ra da se odludim hoeu ti da ga kupim; nakon toga bi imala pravo da

ga proda nekom drugom' a ia bih morao.da se bez odlaganja iselim'" 'po5ro

sam pod tim uslovima iznaimio zamak Prije, vei surradan

Samsesapedesetsvoiihudenikapreselionaovoimanje.Toiebilopr-vog oktobra 1922. Odtogdana je, pod specifidno evropskim okolnosti-

-ikoj. ,., -i bile potpuno strane' zapodeo nailudi period mog Zivota'

faaa Uifr usao kroz kapije Prijea kao da me ie, zaiedno sa starim

vratarom, svaki put pozdravliao gospodin Ozbilian Problem' Moiih

sto hiljada franaka ie oti5lo do poslednieg sua, delom na plaianie na-

iar.nnine za imanle, a delom na romesedne troskove Zivota s tolikim

ilrrairn" u Parizu. Sada ie, pored toga.5to. su svi ovi liudi i dalie bili na

mojojbrizi,trebaloubrzo.dasesuodimisaio5iednimvelikim.izdat-kom,'naime sa kupovinom nameStaia i opreme, poSto ni namestai ni

274

predmeti za domaiinstvo koje smo zatekli.nisu bili prcdvitlt'rr i z:r.to I,ili i

t.oi ,t".t^r" - pri demu ie ios dosta trebalo da ih stig.t' i iz I''rr1il< slit"

budu6i da engleski ogranak Instiruta niie otvoren'

Siruacijuli f e iol vi5e komplikovala dinienica clrr

'r

I t1rlrrsli t r tt l':r

riz nisam znao nijedan zapadnoevropski iezik'Ovaj problem iezika le podeo da me zabrinjevrr vct' 1ro otll:tsl<tt tz

B"t,r-". U Konstantinopoliu, medutim, razloga zrr lrrigrr rriit'lrilo'.lrrr

du6i da se ramo o<t jezika koriste mahom turski, griki i icrrtrcrrski, k, rit'

sam sve dobro znao. AIi dim sarn oti5ao iz Konstantinopolf l i stigrro rr

Berlin, za mene su u rom pogledu zapodele vclikc te5ko6c. Sada l<ad

sam se ovde, u Parizu, suodio sa potrebom da opet nadem sredstva koii-

ma bih pokrio ogromne tro5kovi, potrebu zaznaniemevropskih iezika

,"- or"tio viSe irego ikad, dok istbvrbmeno nisam imao ni minut slo-

bodnog vrcmena lioje bih mogao da posvetim njihovom udenju'

Vo?enje poslova preko prevodioca ie bilo gotovo nemoguie' naro-

dito kada je red o trgovinskim transakciiama, u koiima je neophodno

uhvatiti raspoloZenie osobe sa koiom imate posla i igrati na njenu psi

hu. eak i saiobrim prevodiocem duge pauze koie su za prevodenje po-

trebne uniStavaiu sav ef-ekat koii ste postigli, da i ne spominiem te5ko6u

oko prenoSenia prave intonaciie, t<oia ie u takvim pregovorima uvek

vaLna.A !a 6ak nisam imao ni dobrog prevodica' ier su svi koii-su mi u,tom

pogl.j., mogli biti od pomoii c1ilizrliizstranih zemaliai francuski su

,ni'li o.r^kn liako g" stranci, a narodito Rusi, obidno znaiu, to jest taman

toliko koliko je p<itrebno zatakozvanudru5wenu konverzaciiu - pa i to

ne na tiancuit or" - dok ie meni bio potreban dobar francuskiiezikza

ozbiljne poslovne Pregovore.Kolidina nervne e'nergiie koiu sam tokom prve dve godine-u Fran-

cuskoj troSio kada bih osetio da neSto sto sam rekao niie prevedeno ka-

ko treta bez sumnie bi bila 6ovolina za stotinu mladih berzanskih po-

srednika na niujor5koj berzi.Imaj*ii,r'uid., dinienicu da ie po dolasku u S,rto cle Priie hitno bila

potrebna znatnasuma za nabavku,namestaia, pri i:cnrtt sc ta suma niie

-ogl" odmah zaraditi,podeo sam da trazim nckrt Itrogrrinost c1a clobi-

jc#pozajmicu, kojom bi mogle cla se zadov.lic rrrri'r-t't":t' 1xrtrc5c. Ne-

-"r"u"o ,^- da rad Instituta s podetka organiztriclr r lrll<r I tl:t lx )l:l svogll

275

MATERIJAI,N0 PI1'AN.II:

Susreti sa Iz!le!ri! Ijudima

vremena mogu da posvetim zar"rdivanlu novca' kll<o bih bio u stanitt

da ovu pozaimicu PostePeno vratim' . ..

PoSio *iie z. iukom dazaiamdobiiern u Londonu' gde su mi no-

ur. por^1-i lt razniliudi zainteresovani zt rad Instituta' 'lo ie bilo po

urvi put da sam odustao otJ principa koii sanr scbi pre Petnacst godina

;;;;;;J;, ; to ie da iskliutivu odgouot']ott zaostvarenie woga rada

p...tr-.- sam, ne prihvataiuii nikakvu materllalnu pomoc'' K","go.idki mogu da wrdim da clo tacla' uprko-s ogromnimtroSko-

vima i prima5aiimii gubicima, do koiih niie do5lo mo]om krivicom'

;;;G;;liiri.it i.rio"omskih pririka rokom proreklitr godina, niko-

-. .rir"ir-t dugovao ni pare: sve jc predstavlialo rezultat mog sopstve-

""g t"a". Priiatelii i Iiudi koii su se z-elrimali z-a moj rad i prerna nictnu

saiili simpatiie desto su mi nudilinovac' ali ia sam ih uvek odbiiao' dak i

"r"ilil',;";ucima, buduii da sam vise voleo da prepreke savladam

sopsn,enim trudom nego.da. izneverim svoi ptiltlpi -- ^,-, ^*- ^ ., D-:.

Po5to sam ovom pozaimicom re5io neposredne problemc u.rrtJcu'

svoln snagom sam se bacio na posao' Zaist.abi se moglo re6i daje z'ada-

tak koii sam u ovoln periodu int"o p"u^'ilazio liudske snage'.Ponekad

,"--o."odaradimbukvalnodvadesetidetirisatadnevno:ditavunoeu Fbntenblou i ditav Jat"' Parizu, ili pak obrat'o' iak ie i vrcrne kr''1e

sam provodio u vozu' putuju6i izmedu ova dv:r mesta' bilo posveieno

prepisci ili Pregovorttna'' 'R",1 je ieka"o dobro, ali me ie intenzivan pritisak tokorn ovih rnese-

ci, t<oji srl usledili nakon osam godina neprestanog rada' zamorio.u ta-

f.t"l *.ti da mi ie zdravlie bilo"ozbilino naru5eno i da' uprkos svoi svo-

ioi ielii i nastoianiu, nisam viSe mogao da odr'im isti intenzitet'

'"' ;;;*;tif.'"r."*^ kole su molrad.ometale i oteZavale - svom Io-

Sem ziravlf u, ,.skoii koiu ie predstavlialo vodenie poslovnih r^zgovo-

," - pr.uoain.^, k"o i broiu moiih nepriiatelia koii se' 5to ie ve6 odav-

no postalo zakot, uvt6"vô proporcionalno broiu molih priiatelia -ipak sam uspeo da za prvih Sest mesect postignem veiinu swari koie

sam nameravao da uradim' dinu

Po5to za veiinu vas, Amerikanaca' narodito u naSe vreme' le

stimulaciiu misaonog toka predstavlia p.oznata slika platnog bilansa'

Zeleo bih da vam bar Jasvim Prosto pobroiim troSkove koie sam od svog

dolaska u Ameriku uspeo da namirim'

zl6

Evo 5ta ie, otPrilike, Pla6eno:

Polovina cene velikog imania, plus prilidna stllll:l /:l littlt"r'irtrt "ttsednog malog imania'

Celokupnltro5kovi poietnog uredivania i owlr:rnll lt rst itr rt:r' r rli l;rr

duju6i:

Popravke, adaptaciie i dovodenie imaniar.l,tttl'. .

t<upoul.t^ materiiaia, alata i polioprivrednih ur;tiitlrt; ittstrtttttcrttt t

aparati za medicinsko odelienie' itd' .

KupJvina stoke - konia, krava, ovala-,1vin]a' Zivine'-itd: . .

Svemu ovome treba iodati io5 i prilidne troSkove oko izgradnie'

uredivanja i opremania zg'adikoia ie' izmedu ostalog' bila na-

meniena i uveT.bavaniu p"lesnih pokreta i raznim prikazivanii-

.tt^, ,gr"d. koju su nekizvali Studio' a. drugi no'ott"";- -

Za rukorJmi ie, konadno, poSlo i da' brinu6i se istovremenorzapo-

treb" goriiiu i udenika Instituta, vratim i deo zajma koji sam

uzeo.

Jcdan od naiboliih izvore prihotl.a tokoT guog ?5titqi pj:1Yli'

lo jJpsiholo5ko ledenie izvesnih tebkih sludaieva alkoholtzma I narKo-

-^.ri].. Bio sam opbte poznat kao iedanod.najboliih strudniaka u ovom

domenu, pa su lnl po,o.tit" ovih nesreinika desto nudile veoma velike

sunre kako bih im Posvetio vreme'

Narodito se dobro seiam iednog bogatog ameridkog !r1dno9.qar.1koii mi ie poverio ledenie svoga sina, proglaSenog za nerzleervog' I Koll

i" i'â"r,"" zbog nlegov'og izlJdenia tt" ttt"]" spontano udvostrudio do-

frovorenu sumu.""';;;;;-. po,.a toga, i u ortakluk s izvesnim poslovnim liudima

i zajcdno s njima ,. np.tSi"o u raznovrsne finansiiske poduhvate' Pri-

lidno sam zaradio,.," f.i*"t' od preprodaie ditavog bloka akci]a u naft-

noj industriii po neodekivano visokoi. t:t-ti' - . ..-..-r.^.-- .-r.rrVrlounosanposaosamnaPravloltlnlest()s:lI]lslltlrtakornotvorro

dvarestorananaMonmartru,koiasamorglt.tiz'ov'l()zrlrrc[<olikoncde-Ija i prodao ih dim su se dobro razradili'

277

Sryru tryrlryrr14i,m Ljqdima

Sada se dak i dudim lakoii s kojom mogu da pobrojim rezuhatesvojih napora tokom ovog perioda, buduii da se se6am kako su uvek bi-li praieni unutra5njim iskustvima koja su me ditavog uznemiravala ikoja su zahtevala da neverovatno napregnem svoje snage.

Tokom ovih meseci sam sa radom morao da zapodnem u osam uju-tro, da bih zavr5io tek oko deset ili jedanaest uvede; osratak noii samprovodio na Monmartru, ne samo radi svoga posla sa restoranima, vei iradi ledenja jednog alkoholidara koji ie uvek pio u ovoi detvrti i koii mije zadavao prilidne muke ier nije Zeleo da se izledi.

Vredi spomenuti i da je moj spoljni Zivot u ro vreme, kada sam sva-ku noi provodio na Monmarrru, onima koji su me poznavali ili pak koiisu me videli ili za mene duli obezbedivao obilje materijala za ogovar^-nje. Neki su mi ",avideli na moguinostima za dobar provod, dok su medrugi osudivali. Sto se mene tide, takav provocl ne bih poZeleo ni svomnajljuiem neprijateljr,.

Da skratim pridu, neodloZna potreba da se finansijski problem uPrijeu re5i, nada da 6u se konadno osloboditi hronidnih materijalnihbriga i i.eljada se u potpunosri posverim svonr pravom radu, to jestpodudavanju ideja i metoda na kojima je Institut podivao - Zelja koja jeiz godine u godinu odlagana zbog okolnosti koje su bile izvan mojekontrole -sve me ie to navodilo da dinim nadljudske nepore, bez obzjrana porazne posledice koje je sve ovo po mene moglo imati.

I mada nisam bio nimalo rad da, kako s e tokai.e,stanem na pola pu-ta, ponovo sam bio prinuden da sve prekinem ba5 kad sam gotovo do-vrSio pripremLr z one uslove koji bi jedini omoguiili da osrvarimosnovni zadatak Instituta.

Tokom poslednjih meseci ovog perioda zdravljemi je postalo toli-ko lo5e da sam bio prinuden da smanjim broj sati koje sam svakodnev-no provodio u radu. Azatimsam se, priznajem, uplalio, polto su pode-le da me napadaju bolesti od kojih nikad ranije nisam patio, pa sam re-5io da prekinem sa svakim aktivnim mentalnim i fizidkim radom; tosam, medutim, neprestano odlagao, sve dok me jednog dana gadnaprehlada nije prisilila da, hteo ne hreo, sve obusravim.

Okolnosti pod kojima sam je zaradio zasluZuju da se opi5u.

Jedno vede sam svoj posao u Parizu bio zavr5io ne5to ranije negoobidno, negde oko deset sati uvede, a poSto sam surradan uiutro obave-

278

MATERIJAI,N0 PI'TAN.II:

zno morao da budem u Prijeu, gde je trebalo da dodc inZirricr s;r lioiirubih porazgovarao o planovima i procenama vczaninr z.;r izgr':rtlnirr :,pt'cijalnog parnog kupatila koje sam nameravao da izgratlirrr, otllrrt'io s:rrr r

da tamo odem odmah, kako bih legao i dobro sc isprrvlo. St,r11,r s,rrr rr

Fontenblo po5ao ne svraiajuii nigde, pa dak ni rr svoi st:rn rr l):rrizrrVreme je bilo vlaLno, zatvorio sam prozore n:r l<olirrr:r, :l z:r \/t-(,rn(.

voLnje sam se oseiao tako dobro da sam dak podco i <l:r rr st.lri srrriilj:rrrrplanove za speciialnu pei za pedenje keramike, koju s:rrrr orl:rvrro rrrrut.ravao da izgradim po uzoru starih Persijanaca.

PribliZiv5i se Sumi Fontenblo u sebi sam pomislio da iu uskoro do-ii do mesta na kom po vlaZnom vremenu ima magle. Pogledao sam nasat - bilo je jedanaest i petnaest. Ukljudio sam duga svetla i poveiao br-zinu, kako bih Sto pre pro5ao taj deo puta pod rnaglom.

Od tog trenutka pa nadalje se ne se6am nidega, ni kako sam vozio ni5ta mi se dogodilo.

Kada sam do5ao sebi ugledao sam sledeiu scenu: sedim u kolimakoia stoje nasred puta; svud oko mene Suma; sunce blistavo siia; ispredmog automobila stoje ogromna zapreLna kola prepuna sena, a kodijaSstoji pokraj mog automobila i prstom mi kuca na prozor, 5to me je i pro-budilo.

Izgleda da sam prethodne vederi vozio otprilike jo5 jedan kolome-tar poSto sam bio pogledao na sat, da bih zarim i proriv svoie volje pao usan, Sto mi se nikada ranije nije dogodilo. Spavao sam sve do deset satiulutro.

Kola su se, na sreiu, zaustavila optrilike ba5 tamo gde ie po francu-skim propisima i trebalo da stoje, tako da je sav jutarnji saobraiaj pro-hujao kraj mene a da ga nisam ni primetio. Ova kola su, medutim, bilaprevelika da bi proSla, pa je vozat. zato morao da me probudi.

Mada sam u ovim neuobidajenim uslovima spavao veoma dobro,groznicakoju sam te noii zaradio ie bila tako faka da joi i danas oseiamnjene posledice.

Otada mi je, ma koliko se silio, postalo veonla reSko da svoje relonateram na odve6 intenzivan napor.

Hteo ne hteo, sve svoje poslove sam moreo clrr ollrstrrviln. Institutse zbog toga na5ao u krajnje kritidnoj situaciji. Nc s:rrno tlrr ic bilo ne-moguie da se neodloLni zaelaci ispune, vc6 jc prt'til:r ol):lsn()st tl;r pro-

279

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJAI,N0 PIl'AN.'I'

padne i ono 5to je ve6 uradeno, jer su raduni dospevalizapla(.anle a niko

niie bio kadar da se o njima umesto mene pobrine.

Morao sam ne5to da smislim.

Jednog dana dok sam sedeo na terasi Grand kafea, koji ie duven

medu strancima, i dok sam mislio o svoiim tekuiim poslovima i o tome

kako je na njih uticalo moje zdravstveno stanje, misli su mi krenule sle-

deiim tokom:Po5to u svom sadaSnjem stanju ne mogu' a bar io5 izvesno vreme ni

ne smem da radim onim intenzitetom koji ie neophodan da bi se tako

krupan zadatak ostvario, vei sasvim naprotiv moram sebi da dopustim

da se, makar i samo privremeno, potpuno odmaram, zbogtega ne bih

odmah sproveo u delo svoj plan da otputuiem u Ameriku, ne dekaiu6i

da obavim sve priprem e z ovo putovanie?Putovanle kroz razltlite drLave Severne Amerike ie, zaiedno sa

stalnim putovanjem i promenom okoline, daleko od uobidajene okoli-

ne i stoga pra6eno stalno novim utiscima, sworiti uslove koji 6e - u

skladu s mojom subjektivnoSiu, upotpuniti uslove za kompletan od-

mor. Sve ovo utoliko pre Sto iu biti daleko od mesta na kome su skon-

centrisani moii sadasnji interesi i za izvesno vreme osloboden jedne cr-

re svog karaktera koji i suvise dobro poznaiem sa svoiih destih putova-

nja kroz divlje predele. Svaki put kada bih bio izloLen "liubaznim po-

siupci-a" boZjih sworenia, kako dvonoZnih tako i detvoronoznih, i ma

kako me ona napadala, ova crta me ie oduvek prisiliavala da, dim mi po-

stane malo bolii, ponovo stanem na noge i da se jo3 iednom bacim na

zapodete poslove.^ Da biite bolje razumeli Sra podrazumevam pod tim da nisam dekao da

pripreme za putovanie u Ameriku budu potpuno obavliene, moram vam

ieei a" sam kada f e Institur u Rancuskoi po prvi put organizovanzapodeo

da pripremam niz predavaniakoiabi publiku trebalo da upoznaiu sa ide-

jama na kojima Institut podiva i saniihovomprakidnom primenomu raz-

iiti.;* domenima, kao Sto su psihologija, medicina, arheologiia, umet-

nost, arhitektura, pa dak iraznetakozvane natprirodne poiave'

Podeo sam, sem toga, i da udenike pripremam za razlitita prikazi-

vania, koja sam mislio da izvedemo na turneii kroz Evropu i Ameriku.

Cili mi je bio da na tai nadin znatai ovih ideia uvedem u proces svako-

dnevnog ljudskog Livotaida pokaZem praktidne rez.ultate do koiih one

280

mogu dovesti - ideje zasnovane na materijalu koii srrltr polittltio tt t:t

znim krajevima Azije koji prosednom doveku nistt tlostrrprri.

Rezultat ovih razmi5ljanja na terasi Grand kefc:r pr"<'tlst:ryli:rl,r ;r'

odluka da se izloZim riziku da otputujem odmalr. tl:ll)rr)st() s:t ttt.tt, r ii,t

lom koji sam ve6 bio pripremio.Dao sarn sebi dak i red da otkad napustim Fiarlcrrsl<tt, P;t svt'tlo P.,

novnogpovratka u niu, neiu raditi niSta ozbiljno, vci rlrt itr tlolrr'o it'st i,

puno spavati i ditati samo kniige koje se Po stilu i sadrT.rtitr sl:t7.tt s:t tlrr-

hom i karakterom Nasradin HodZinih prida.

Na rizik ovog poduhvata sam bio spreman da se odvaZim ier sarlr

podeo da se nadam da bi moii udenici sada mogli biti u staniu daraznapredavanja i prikazivania u Americi organizuiu i sami, bez mog direkt-nog ude5ia.

-f edna od glavnih opasnosti koie ie u sebi krilo sprovodenie ove iz-

nenadne odluke, koju sam doneo iz dva razloga, da bih obnovio sop-

stveno zdravlie i da bih popravio finansiiske prilike svog Instituta - to-

ga deteta koie sam zateoiporodio uz neverovatne teSko6e i koje ie tek

podinjalo da Livi svoi nezavisan Zivot - proizilazlla je odatle 5to sam,

ako sam hteo da uspem, sa sobom morao da povedem naimanie detrde-

set i Sestoro ljudi, koii bi i u Americi kao i u Francuskoj bili u potpunostipovereni mojoi brizi. To jc bio iedini nadin da se materijalni problemkoji se prctvorio u pravu agoniju razreSi, ali nisam mogao da ne uzmem

u obzir i to da bi u sludaju neuspeha opSta situacija bila io5 gora, i da bidak mogla dovesti i do potpune katastrofe.

St, putova.tie u Ameriku sa detrdeset Sestoro ljudi u finansiiskompogledu znati, vi 6ete, sa svojom stra5iu da sa ovog kontinenta desto

purujete u Evropu, veoma lako mo6i da shvatite. A teZinu ovog sulu-

dog poteza iete jo5 bolje moii da odmerite ako u obzir uzmete prostu

dinjenicu da vi prilikom vaSih putovania meniate dolare u franke, dok

sam ja, naprotig morao da promenim svoje fianke u dolare'U trenutku kada sam odludio da otputuicm iedini novac koji sam

imao u rezervi predstavlf alo je tri stotine hiliada franaka koie sam saku-

pio i ostavio na stranu kako bih imao da platinr pctrucstog f-ebruara, ka-

da je ugovor o kupovini Sato de Prijea terbal<t tl:t lrtttlt' l<otraino potpi-san. Bez obz.ira na to odludio sam da novac potroiitrr rt:t lltltovanic, te

smo Zurno podeli da se pripremamo za odlaz:rk.

281


Dok su pripreme za jednu ovakvu ekspediciju bilc u toku, a u njihspadaju kupovina karata, dobijanie viza, nabavka odeie, izrada kosti-mazaprlkazivanje plesnih pokreta, itd, svu sam paZnju usredsredio nirdasove na kojima su se ovi pokreti udili i uveZbavali i ioS sam vi5e pove-iao broi proba, koje su se odrZavale u sada dovr5enom studiju. Po5to

sam ponovo primetio kako su igradi zbunjeni u prisustvu osoba sa stra-ne, odludio sam da neposredno pre putovanja izvedemo nekoliko jav-nih prikazivanja u Teatru de Sanzelize u Parizu.

Mada sam znao daie me ovaj poduhvat o kom sam odluku doneo uposlednjem trenutku dosta koStati, ni izdaleka nisam odekivao da iekonadni troSkovi dostiii tako fantastidnu visinu.

toSkovi prikazivanja u Parizu, karte za parobrod, plaianje naihi-tnijih raduna, kao i izvesni nepredvideni troSkovi koji su se neprimetnopoiavili, progutali su ditave tri stotine hiljade fianaka jo5 i pre nego Sto

smo krenuli.I tako sam se u poslednjem trenutku nalao u krajnje jedinstvenoj,

tragikomidnoj situaciji. Sve je bilo spremno, ali ja ne mogu da isplo-vim. Bilo je, naravno, nezamislivo da na toliko putovanje i sa tolikimbroiem ljudi odem bez imalo gotovog novca, da nam se nade ako to bu-de potrebno.

Ova situacija se u svoj svoioj divoti obelodanila tri dana pre nego5to je parobrod trebalo da isplovi.

A tada mi se, kao Sto ie to vei viSe puta u kritidnim trenucima umom Zivotu bivalo, desilo neSto potpuno neodekivano.

To Sto se desilo predstavlialo je jednu od onih intervencija koje su

ljudi sposobni da svesno misle - u na5e doba, a pogotovu u proSlimepohama - uvek smatrali znakom pravednog providenja od strane Vi-Sih Sila. Ja bih, sa svoie strane, rekao da je u pitanju bio jedan od zako-nomernih rezultata dovekove beskompromisne upornosti u dovodenjusvih svojih manifestacija u sklad sa principima koje je sebi u Zivotu sve-

sno postavio kako bi ostvario neki cilj.Evo kako je to bilo:Dok sam sedeo u svojoi sobi u Prijeu i razmiSljao trai.e(iizlazizne-

verovatne situacije do koje je doSlo, vrata se iznenada oworiSe i u sobuude moia stara majka. Bila je doputovala tek nekoliko dana pre toga, sa

jo5 nekoliko dlanova moje porodice koji su na Kavkazu ostali i posle

282

MATERIJALN0 PIl'^N.II

mog odlaska iz Rusiie, a tek nedavno mi je bilo poblo z;t rrtl<ort r t l:r ilr rtz

velike komplikacif e dovedem u Francusku.Majka mi ic priil:r i tl:rl:t tttkakav paketi6, uz redi:

"Molim te, oslobodi me ove swari: straSno nrc zrrrll:rt-rr tl:t it' tt,rsttrr

svuda unaokolo."Najpre nisam razumeo o Eemu govori i atrtonr:rtski s:llrr I'irzrrr()lrr()

paket. Ali kada sam video Sta se u niemu nalazi srttrto ito ttisrtrrt poi't'trda skadem i igram od radosti.

Da bih vam objasnio 5ta je bilo to 5to je u ovotrr oi:tjn<)nl trcnrltl(tlrnoglo toliko da me obraduje moram vam najpre re6i dl jc u vremc l<a-

da sam Ziveo u Esentukiju uznemirenost duhova koja se Sirila po dita-voj Rusiji u svesti svake manje-viSe razumne osobe budila predoseda-nje zloslutnih dogadaja koji su predstojali, te sam stoga svoju starurnajku koja je u to vreme Zivela u Aleksandropolju doveo da bude kodmene. A kad sam kasniie krenuo na onu naudnu ekspediciju o kojoj sam

\ze6 govorio, poverio sam je brizi onih koji su ostali u Esentukiju.Morarn, zatirn, da vam kaZem i to da je te 1918. godine na Kavkazu,

kao i u ditavoj Rusiji, vrednost rubije iz dana u dan padala i da je svakoko

f e imao novca kupovao predmete trajnije i univerzalne vrednosti,

kao 5to su drago kamenje, plcmeniti metali, retki antikviteti, itd. I jasam svoj kapitai bio pretvorio u stv:rri od vrednosti, koie sam uvek no-sio sa sobom.

U vreme svoga polaska na vei spomenutu ekspediciju iz Esentuki-ja bih se, medutim, buduii da se pod maskom pretresa i rekviziciie svu-da naveliko pljadkalo, izloLio prevelikom riziku da sam sve ove stvariod vrednosti i dalje nosio sam. Stoga sam jedan deo razdelio svof impratiocima, u nadi da ie na tal nadin dak i ako nam ne pode za rukom da

izbegnemo pljadku neko od nas moZda ipak imati Sanse da ne5to spase;

ostatak sam podelio onima koji su ostali u Pjatigorsku i Esentukiju, me-

du kojirna je bila i moja majka.

Jedna od swari koje sarn dao majci bio f e i broi koji sam nedavno

bio kupio od nekakve velike voivotkinje koioj jc jako ustrebao novac izakoji sam majci rekao da na njega narodito pazi, jcr jc iz.v.etno vredan.

Bio sarn siguran da je, pritisnuta ncvoljonr, tloia pororiica taj bro5morala da proda vei ubrzo po mom odlasku, ili rle irrr ic prrl< prilikomstalnog seljakanja iz mesta u lnesto ukradcn, lrtttlrrr'i rl;t stt tt to vrcrnc

283

Susreti sa Izuzetnim Ljudima MATERIJAI,NO PITANJ11

svi gradovi bili prepuSteni na milost i nemilost bandarna pliadkaSa koie

ni prema kome i ni prema iemu nisu imale po5tovanja; pomi5ljao sam,

konadno, i da se tokom putovanja mogao vei sto puta izgubiti.Na ovaj bro5 sam, ukratko, bio sasvim zaboravio i pomisao da bih

ga mogao ukljuditi u svoje kalkulacije mi niie bila ni na kraj pameti.Izgleda da je majka, medutim, kad sam joj, poverivSi ioi bro5 rekao

da ga narodito pazi, pomislila da mora biti da mi je lidno iako dragocen

kao uspomena, te da mora da mi ga vrati. Sve ove godine ga je duvala

kao zenicu svoga oka, izbegla ie da ga pokaZe ma kom od porodice i stal-

no ga ie nosila sa sobom za5ivenog u vreiicu, kao nekakav talisman- Asad je bila sreina 5to napokon moZe da mi ga vrati i da se oslobodi nedeg

5to joi fe neprestano zadavalo brigu.MoZete Ii da zamislite olakSanie koie sam doZiveo kad sam ovai

brob prepoznao i kada sam naf ednom shvatio kako mogu da ga iskori-stim?

Narednog dana sam, sa ovim broSem u dZepu, bio u staniu da od

jednog prijatelja pozajmim dve hillade dolara; dragocenost sam' me-

dutim, poneo sa sobom, jer su mi u Parizu za niu nudili samo sto dva-

deset i pet hiliada franaka, dok je po mom mi5ljeniu vredela znatno vi-

5e - a kada sam ie prodao ovde, u Niuiorku, ispostavilo se da nisam po-

gre5io."

Tir je Gurdijev u svojoj pridi napravio pauzu, i zapalio ie cigaretu

sme5e6i se svoiim naroditim osmehom. U ti5ini koja ie u prostoriii za-

vladala gospodin H. ie ustao, pri5ao g'Gurdijevu i rekao:

"Gospodine Gurdiiev, nakon svih Saliivih primedbi koie ste, kada

je red o materijalnom pitanju smatrali umesnim da napravite, ne znam

da Ii to predstavlia posledicu naroditog reda va5eg dana5nieg izlagania,

ili pak moje naivnosti i podloZnosti sugestiii, ali u ovom dasu sam van

svake sumnje ditavim svoiim biiem spreman da udinim sve kako bih

vam olakbao ogroman teret koii ste na sebe dobrovolino preuzeli.

A istini iu moZda biti io5 bliZe ako kaZem da ie ovaj impuls u meni

nastao zbog izrazitog utiska koii sam tokom va5eg pripovedania stekao:

da ste, naime, preuzevbi na sebe ovai visok zadatak, zadatak koii Preva-zilazi obitne ljudske snage, uvek do sada bili potpuno sami'

284

Dozvolite mi da vam urudim ovai dek, koii predstavlirr svt' ilo I lt'

nutno imam na raspolaganiu. Istovremeno se, pred svinr:r koli stt.()r',lt'

prisutni, obavezuiem i da iu vam svake godine, do l<nlf:r svo11 Tivot:r'

uplaiivati istu toliku sumu, bezobzirana to gde se nal:rzili i tr l<;rkvrrrr

prilikama Zivelil"Kad f

e gospodin H. zair:utao i dok ie, vidno uz.lrtrdctt, lrt'is;t() i't'Ir

maramicom, Gurdiiev le ustao, stavio mu ruku na renrc i lxrglctl:rvii g:r

onim svojim prodornim, ljubaznim i zahvalnim poglcclonr koii irr lidD<r

nikad ne mogu da zaboravim jednostavno rekao: "Hvala ti - od danas

mof bogomdani brate."'Naiiadi

dokaz velikog utiska koii ie pri6a g'Gurdiieva -proizvela

predstavljala je, medutim, iziavaizvesne gospode L' koja je u Niuiorku

til" r, gotri-a i koia ie to vede bila prisutna kao go5ia gospodina R' Iz-

nenada je, s velikom iskreno5iu, rekla:

"G.ilurdiiev, ia sam se pomalo sludaino na5la na ovom skupu u dast

owaranja ogranka vaSeg Instituta u Njuiorku i imala prilike da duiem

vaSu pridu koja me je veoma zaiteresovala' Pre toga sam' medutim,viSe

puta imala pritit. i" duiem o vaSim aktivnostima i blagowornim ideia-

ma koie ie vas Institut oLiveo;imala sam dak i ru sreiu da prisuswujem

jeclnom od prikazivanja koja svake nedelie organizuiete.u studiiu u par-

lu prijea i da rodenim odima vidim neke druge upedatliive primere va-

Sih postignuia. Neie vas, stoga' iznenaditi ako kaZem da sam o va5em

,"du p,rrio puta razmibljala i da sam uvek oseiala Zeliu da vam na neki

nadinbudem od koristi. A sad, poSto sam dula pridu o vasim neumor-

nim naporima i poSto sam svoiom zenskom intuiciiom osetila_ istinu

onog sto dovedanstvu donosite, shvatam u koioi meri su vaSe.aktivrrosti

pr.r--lir^n. nedostatkom onoga 5to je danas postalo sila koia pokre6e

iluarn Zivot - ho6u da kaZem novca; stoga i ja Zelim da dam svoi dopri-

nos va5em Velikom Delu.Moja sredstva su, u poredeniu s veiinom liudi, sasvim sigurno

zn tnî dozvolila bi rni da vam ponudim prilidno veliku sumu" Ona su

mi, zapravo, raman dovoljna da podmirim utvrdene troskove i,ivota

koii je u skladu s mojim druswenim poloZaf em. citavo vede sam razmi-

Stiata Sta bih mogla da udinim zavas, i na um mi ic pao novac koii sam

malo-pomalo osiavljala na stranu u banku, da mi sc nadc za crne dane.

Dok ne budem bila u staniu da udinim nebto bolic, oillttdila srrm da vam

285

MATIRIJAI,NO PIl'^N.I I;

polovinu ovoga novca privremeno stavim na raspolaganje bez kamate,

sve dok se - ne dai BoZe - ne desi da me neka ozbiljna nevolf a natera da

se ovom ultedevinom posluZim, jer dovek nikad ne zna 5ta nosi dan a

5ta noi!"Dok je gospoda L. iz srca govorila Gurdijev iu je paZliivo sluSao,

ljubaznog i ozbiljnog lica, da bi joj zatim odgovorio:"Hvala'vam, cenjena gospodo L. Narodito uvaZavam va3u iskre-

nost i ako prihvatim ovu sumu, koja 6e mi u mojim sadaSnjim aktivno-stima biti od velike pomo6i, zauzvrat moram i ja prema vama da bu-dem iskren. DiZuii na trenutak veo s buduinosti, sa posebnom zahval-

no56u mogu da vam kaZem da iu ovaj novac moii da vam vratim kroztadno osam godina, kada ie vam, iako iete biti odlidnog zdravlia, veo-ma ustrebati ono Sto, kako ste tako tadno rekli, danas predstavlia silukoia pokreie ditav dovekov Zivotni proces."

Gurdijev je nakon ovoga dugo iutao, kao da je zaokupljen neka-

kvim teSkim mislima. Iznenada jeizgledao umoran. Odi su mu na tre-nutak zastale na svakome od nas.

Ovaj rukopi s iz zapisa svojih ]rdenika trenutno pregledam sedeii uniuiorlkom restoranu po imenu Cailds, koji se nalazinauglu Pete ave-

nije i 56.ulice - u uslovima slidnim onima u kakvima sam tokom prote-klih 5est godina uvek pisao, to jest na raznim iavnim mestima kao sto su

kafhne, restorani, klubovi ili plesne dvorane, poSto manifestaciie kakve

su na ovakvim mestima uobidajene, a koje su mojoi prirodi strane i ne-

dostof ne doveka, odigledno povoljno utidu na produktivnost moga ra-

da. Ne mislim, pri tom da je suviSno da istaknem jednu dinienicu, kojuste slobodni da smatrate koincidencijom ili pakdejswom natprirodnogprovidenja: red ie o tome da sam bez ikakve sopstvene namere, ve6

moZda prosto zahvaljuiuii svom spisateljskom poslu u kome se podvr-gavam tadno uwrdenom redu, reviziiu ovog teksta danas zavr5io uistom ovom gradu, tadno sedam godina od vederi koja je ovde opisana.

Da bih pridu upotpunio naprosto iu, kada je red o mom prvom pu-tovanju u Ameriku, dodati jo5 i to da je - mada ie poduhvat bio u naj-manju ruku rizidan - sa trupom sastavljenom od liudi koii u dZepu ne-

286

maju ni centa i ne govore ni redi ovda5njeg iezika' s progr:rrrtorrr l)r'('(l

loZinih prikazivan]a koii io. uvek niie bio zavrSen i 'cz'

ik:rkv'11 ;'t'r't

noanog puUliciteta, koji ie narodito u Americi uobid:ricn ' ttspt'lt 'rvt'

*-.;Jfioi" jeza ciliimaia da liude upozna s rezuprrrirr' r';rtl:r lrrst i(t tt:t

daleko prevaziSao moia odekivania'

Hrabr.rmogudawrdimdabimi,danekolikod:ttt:t1rol)()vl';l(l(irtlFrancusku nirair doZiveo ozbilian udes koii me ic sprct'io tl:t tt Atrtt'r'i-

kunonovododemkrozSestmesecikaoStosamnanlerflVll(},rltttlirrls:tttt;;;ro- kontinentu postigao uz pomoi liudi koii sunre prrtiliorrrogtr-

;ii; ". samo da oqplaiim si" tuoi" dugove, vei i da obczbedim buduiu

egzistenciju svih tgranaka "Instituta za harmonidan razvoi doveka"'

k"ako onih koii su vei radili, tako i onih koie sam naredne godine name-

ravao da oworim.AIi, vredi li sad o tome govoriti?

Dok piSem o orro- p",io"du svog Zivota na um mi spontano padt n-

reka na5eg d.rgog N"rr"din HodZe, koia kaZe: "Ne tugui zbog Iepe ko-

se s robiia5eve glavel"Dok sa* plrô ou" poslednie redi neko ie doSao i seo za moi sto'

Svi moji poznanici bezizuzetkaznaiu zauslov koii sam postavio za

svakoga ko'dode da tazgovarasa mnom' a.to ie da mi se ne obrai,a dok

,-," r"#si- sa pisaniem"i dok sam ne zapodnem tazgovor' Uzgred.budi

,.d..ro, -"d" ,r, ovai uslov uvek poStovali, desto sam imao prilike da

f .i-.tl- kako neki oa .t)in, aot si pazliivop":t?"."Ii T"llh-t:l;.:ktipe zubima kao da su spremni <ia *" rrd"ut

" kaSidici nainoviieg leka ko-

ji 1. t."ttnt.to u modi.Kad sam zavr5io s pisaniem okrenuo sam se prido5lici' a..sprvim re-

dima koie ie izgovorio u meni se pokrenuo ditav niz razmilliania i za-

kljudaka, koji su me u svoioi celokupnosti doveli do iedne kategoridne

odluke. Ako bih se sada, nakraiu, uzdrLao od toga da govorim o ovof

odluci i o razmiSlianjima koia su do nje dovela, postupio bihsuprotno

ornouni- principima koii se kao crvena nit provlade kroz ditavu ovu

pridu.' D" birr" moiu situaciiu u ovom trenutku shvatili rnorate znati da ie

onai koii ie do5ao i seo mi za sto bio niko drugi do nroi taini partncr u tr-

287

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJAI,NO PI'TAN.IIi

govini antikvitetima na veliko. "-Iljni" kaZem jer niko, pa dak ni ljudikoii su mi naibliZi, ne zn za ovaj moj poslovni odnos.

U ovaj odnos sam sa njim stupio pre Sest godina, nekoliko mesecinakon udesa koii mi se dogodio. U to vreme sam fizidki jo5 uvck bio ve-oma slab, ali sam zato, poSto rni se povratila moja uobidajena sposob-nost razmiSljania, podeo da u svoj nienoj ozbiljnosti spoznaiem svojutadaSnju materijalnu siruaciju, koja je nastala jednim dclom zbogogromnih trolkova putovanja za Ameriku, a drugim zbog tro5kova kojisu predstavliali posledicu ozbiljne bolesti moje Zene i moje majke. Po-Sto je dugotraino leZanje u krevetu podelo da mi pridinjava sve veiemoralne patnje, podeo sam da putujem kolima kako bih ove muke sebiolak5ao primanjem razliditih utisaka, a i stoga da bih nanju5io neki po-sao koji bi mi u mom ondaSnjem stanju odgovarao. Zajedno s nekolikoljudi koji se od mene nisu odvaiali podeo sam da zalazim svuda, a naro-dito na mesta na kojima su se okupliali ruski emigranti u Parizu.

Thko se desilo da mi je iednog dana u iednom od duvenih pariskihkafea priSao dovek koga nisam odmah prepoznao. 'Ibk kroz razgovorsam se setio da sam ga viSe puta sreo u raznim gradovima na Kavkazu,uZakavkazju i u tanskaspijskoioblasti. Putuju6i izgradau grad ovihoblasti trgovao je svim vrstama antikviteta, a mene je upoznao jer sam

gotovo svuda u Aziji bio poznat kao strudnjak za antikvitete i vrlo do-bar trgovac tepisima i kineskim i drugim porcelanom.

Ispridao mi je, izmedu ostalog, i da je iz katastrofe u Rusiji uspeo daspase izvestan kapital, te da je iskoristivSi svoie znanje engleskog jezika

istim poslom podeo da se bavi i u Evropi.Pridaiuii mi o svojim poslovima, poi.aho se da glavnu telko6u

predstavlja to Sto je trZi5te preplavlieno svim vrstama falsifikata, da bime zatim iznenada upitao:

"Uzgred budi redeno, dragi zemljade, kako bi bilo da sa mnom ude-te u ortakluk, makar samo radi ocene i provere antikviteta?"

Rezultat na5eg razgovora ie predstavlialo to Sto smo sadinili spora-zum, koji je doveo do mog deworogodiSnieg ude56a u njegovim poslo-vima. Pre nego Sto bilo Sta od antikviteta kupi, trebalo je da mi to done-se na procenu, odnosno ako bi se desilo da se taj predmetnalazi negdegde me putovanja koja sam kao pisac izraznihrazloga preduzimao i ta-

288

ko vode, ia bih samotisao da ga pogledam i svoie bih rnu rrriilit'rtit'i:rvr,,

na dogovoreni nadin'ovo je potrajalo izvesno vreme. citavu godinu ic Provotlir I I l('t I I r r(

'rno putujuii po Evropi i kupuiuii svakakve retkosti, l<oic'ic z:ttittt tkr

nosib ovamo, u Ameriku, i prodavao ih trgovcima antil<vitt't irrLr, v('(:r-

nom u Niulorku.Ja sam) sa svoje strane, bio sarno ortal< I<oii ic:rrrtikvr-tete procenjivao.

FroSIe godine, kada je kriza moie materiialne sinraciic Lrila na vr-

huncu, dok je isrovremeno ova! posao i dalie dobro iSao buduii da su

nadena broina mesta na koia roba moLe da se plasira i da takve robe u

Evropi ima u izobiliu, doSao sam, medutim, na ideiu da svoie finansii-

ske piilike popravim na tai nadin; odludio sam' stoga' da se diiapazon

opeiacija t ole 1. moi ortak izvodio 5to ie moguie vi5e proSiri' ..^

S ovim ciliem sam, mesto da sebi pre i nakon svoiih zamornihpu-

tovanja dopustim izvestan odmor, 5to sam tokom poslednjih godina

bio navikao, sve vreme koie mi ie bilo na raspolaganiu podeo da tro5im

na dogovore o pozalmliivaniu novca od raznih liudi koii su mi verovali i

s kojiira sam ii ovog ili onog razloga dolazioukontakt. Posto sam na tai

nadin sakupio rn.trn od nekoliko miliona franaka, sve sam to investirao

u ova! posao

Ohrabren razvoiem na5eg preduzeia i perspektivom da se ostvart

zn^tnazarada,moi je ortak robu nabavliao ne Stedeii sopstvenu snagu,

pa je kao Sto smo se bili dogovorili ove godine s ditavom kolekciiom do-

priov"o ,, A-eriku, Sest nedelf a pre nego Sto sam i ia sam ovamo.stigao'

U meduvremenu ie' medutim, nastala op5ta ekonomska kriza, koia

narodito pogada ovaj vid trgovine, tako da nismo viSe mogli da raduna-

mo ni na-kakvu zaradu, pa dak ni da se nadamo da iemo povratiti svoi

kapital. Upravo to ie bilo ono 5to je doSao da mi kaZe'

Kako sada da opiSem neodekivanu materiialnu situaciiu u kofof

sarn se na5ao, posto sam upravo rekao da iekriza tokom protekle godi-

ne bila dostigla svoi vrhunac?Ne mogu zato danadem bolii iztazodNasradin HodZinih redi ko-

ie su mi upiavo pale na pamet: "E, nije nikakvo dudo ako naistariia use-

delica u r"1., rodi zdravu ierkicu onom lupeZu od mulel Ali ako bi ste-

nici iz posteljine izrasla slonovska glavai maimunski rcp, to bi swarno

bilo zapanjujuie!"

289

MATERIJAI,N0 PIl'^NJ11

A da biste razumeli kako ie moia materiialna situaciia u takvu krizu

ponovo zapala, zaista nije neophodno da imate fakultetsko obrazovanie'

Kada sam pro5le godine do5ao na ideiu da svoj posao s antikviteti-ma ambiciozno razviiem u Americi, procenio sam i bio poqpuno ube-

den da ie ovaj moj proiekt doneti zaradukoia ne samo da ie biti dovoli-

na da otplatim sve svoie nagomilane dugove, vei 6e mi takode omogu-

iiti i da ni od koga ne zavise6i obiavim svoiu prvu kniigu - koiu sam ra-

iunao da iu dotle zavr5iri - te da svoie vreme u potpunosti posvetim

drugoj. Ova nepredvidena ameridka kriza me je, medutim, 5to bi Na-

,.^di.r HodZa rekao, bacila u tako "duboke opanke" da danas iedva vi-

dim nekakav zra(.aknade da se iz niih izvudem.

Kako bih pripremio materijal za tri kniige koie sam nameravao da

napi5em, Sest godina sam morao da "pamtim sebe" u svim uslovima i

okolnostima, kao i da pamtim zadarak koii sam sebi postavio i diiim ispu-

njenjem sam Zeleo i io5 uvek Zelim da opravdam cilj i svrhu svog Zivota'

Morao sam da bez slablienla u sebi odrLavamizuzetno visok nivo

unurraSnje aktivnosti, doZivljavaiuii pri tom nairaznovrsniia oseianja,

kako se ni sa dim ne bih poistovetio. Morao sam i da se, s nemilosrdnim

stavom prema samome sebi, opirem svakoj promeni procesa automat-

skog toka mentalnih i emocionalnih asociiaciia koii su zahtevale teme

na kojima sam tokom togvremena radio. A morao sam, konadno, i da se

prisilim da ne zanemarim i da ne ispustim niSta Sto bi se na bezbroi po-

sebnih ideja koje sve zaiedno dine sadrZai onoga o demu pi5em moglo

odnositi, biti sa niima logidki povezano ili im protivurediti'U nastoianiu da svoje misli izrazim u obliku koii bi bio pristupadan

drugima, moja ie psihidka koncentraciia povreineno dostizala takav in-

t".riit"t da sam u neobidno dugim periodima zanemarivao dak i svoie

najnasuSnije potrebe.Obiektivna nepravda koia mi ie u svemu ovome bila naibolnif a sa-

stoiala se, medutim, u tome Sto sam tokom ove unutrabnie koncentraci-

ie svih svoiih snaga s ciliem da liudima prenesem pravo znanie, kako

sad tako i ubuduie, desto morao da se iz ovog stania otrZem i da po cenu

posledniih zaliha energije koiu sam s mukom skupio tokom kratkih pa-

uza izmedu dugih sati intenzivnog rada izmiSliam razne komplikovane

aranzmane za odlaganje ove ili one isplare ili pak za podmirivanje ne-

kog od mojih dugova.

290

Tokom ovih Sest godina sam se zamorio do iscrplicnost i' ttc otl pt

sanja, prepisivania i p-onovnog Pregledania mnogih rttl<opisrr l<r.rii srr st'

.rogornitîl u podrumu koii sarn speciialno.uredio za svoitt rtr'ltivtt' vt't'

oJi. poo"n"i^ po glavi neprestanoprevriem sve m.gttdc lrrrttrlrirtrt''i

ir.îtt^Z.ni. ", t til sa svgveiim dugovima, kola sc pcrirtdic-tto port:t.

vljala.-'- Oo ovih posledniih godina sam, kad god bi mi bila potrctrn:r tucl:t

podr5ka u r.S^v^niu materii alnog.problema' gotovo lllil l1{.lili"denju sa onim za Sta mi ie vreme bilo potrebno - podr5ka.kolu.konxret-

". ,ifi*;. red "novac" - sa ovim ipal mogao da se pomirim. kada ovu

;;Jt!il'"" bih dobio, ier sam shvatao da ztntai mojih.aktivnosti ne

'moZe svakome biti jasan. Sada, medutim, kada znatai i cili moiih aktiv-

nosti, zahvaliuiu6i onom 5to sam tokom proteklih Sest godina ostvario'

-rg" a" spoznaiu svi, ne nameravam da se s tim i dalie mirim' vei na-

oro?iu ,-",r^* da irnam opravdanie da s naidistiiom saveiiu. od sva-

["g kt;i se pribliZi, bezoizirana niegovu nacionalnost' veroispovest

i niateriialnii dru5tveni status' zahtevam da me Stiti kao zenicu svoga

oka, kako bih svoie vreme i snagu troiio na aktivnosti koie mof oi indivi-

dualnosti odgovaraju.Vei sporirenuta kategoridna odluka koia ie predstavliala rezultat

ovih mojiir ozbillnih razmi5lianla nakon Sto ie moj.taini partner napu-

stio restoran "iailds", a koiu sam doneo principijelno' bila ie' dakle'

sledeia:Doksamovdeme<luliudimakojinisuiskusilikatastrofalneposle-

diceposlednieg velikog rataizbogkoiih iu pretrpeti ? .?:": gubitke -

naravno bez ikakve njihove namere u tom pogledu -io; iednom iu se

sasvim sam, bez pribegavanja ma kakvim sredstvima koia bi iednog da-

na u meni m oglidaizizovu griZu savesri, posluZiti izvesnim sposobno-

stima koie su se u meni zatvaliuiu6i pravilnom vaspitaniu formirale

joS u rantm detiniswu, kako bih stekao odredenu sumu novca koia ie

mi omogu6iti cla se oslobodim svih svoiih dugova i da se pored to.ga f oi i

vratim ia evropski kontinent i da tamo bez oskudice proZivirn io5 dva

ili tri meseca.

A dineii to ponovo iu iskusiti naiviSe zadovoliswo l<oic ie X.aS Zl.jednidki Otac doveku namenio, a koie ie u drevnzr vrcmcnA eglPatsKl

svestenikkoii]ebiouditeljsvetogMojsijaiz'razirlrciilrtlt:ladoaoljsttlo

L

291

lcqqti q l4'r.tn!q Ljudima

slpstaenog uzdizanja hoje proizilazi iz oltilnog ostaarenja cilia koji.ie doaek sant

sebi postavio (iste saaestt.

Danas le descti ianuar. Zatri dana od danas ie u ponoi podeti nova

godina po starom kalendaru, 5to ie trenutak koii ie za mene znamenit

io3 od rodenja.

JoS u detinjswu sam uveo obidaj da od tog dasa zapodnsrn djr svoi

Zivot uskladuiem sa novim unapred smislienim programom koii uvek

potiva na iednom konkretnom principu, a to f e da u svemu Sto ie god

moguie vise pamtim sebe i da svoie ponasanje, kao i svoje reakciie na

ponaSanje drugih usmeravailr na taj nadin da postignem cilieve koje

sam sebi za predstojeiu godinu odabrao. ove godine 6u sebi postaviti

cilj da sve sposobnosti koje su u moioj individualnosti prisutne skon-

centrisem na to da do sredine marta, kada treba da otputujem iz Ame-

rike, sopswenim snagama dodem do novca koii mi ie potreban kako

bih se oslobodio svih svojih dugova.

Zatimiu, kada se vratim u Francusku' ponovo zapodeti da pi5em'

ali samo pod uslovom da ubuduie budem osloboden svih briga oko

materijalnih prerposravki svog nadina Livota, koji se vei ustalio na od-

redenom nivou.Ako mi, medutim, iz ovog ili onog razloga' ne bude po5lo za ru-

kom da ostvarim tai zadatakkoii sam sebi postavio, biiu prinuden da

priznam iluzornu prirodu svih ideia koie su u ovom pripovedanju iz-

.r"r".r., kao i sopstvenu preteranu mastu; moraiu da se, dosledno

svojim principima, podvijenog repa zavudem u, 5to bi Nasradin

HoidZa iekao, ,,naidublje stare opanke koie ie iko ikad nosio na smr-

dljivim nogama".' A ako to bude bio sludai, kategoridno iu odluditi da uradim sledeie:

Da u Stampu dam samo rukopise koje sam vei pregled ao t z vr'Snom obliku, blo 6e re(izamoiu prvu kniigu i prva dva poglavlia dru-

ge; da se zauvek okanem pisanfa; i da po povratku ku6i nasred travnia-

f,a zapalim veliku logorsku vatru na koioi iu spaliti sve ostalo 5to sam

napisao.Nakon toga 6u zapodeti nov Zivot, koristeii sve sposobnosti kojrma

raspolaZem iedino za to da zadovoljim svoi lidni egoizam'

U mom nestaSnom mozgu se vei ocrtava plan aktivnosti kojima

bih se u takvom Zivotu bavio.

292

;; ;;";;*,"-""", ],"*n','l ;.ffi ,:- :":'l'harmorridan razvojdoveka, ve6 za podudavanje dosad joi rtt'otkt'ivt rrilr

nadina za postizanie sopstvenog zadovolistva.

A nema nikakve sumnie da bi posao takve vrstc i5:'rq l<eo lrotlltr:tzrttt-

293

Documents

Gurdjieff - Susreti Sa Izuzetnim Ljudima II