Hani Mej

TRAGOVI NA KOI

Naslov originala: I Iany Mav YOUR LIPS ON MY SKIN

.

Uporna, jesenja kia, koja danima nije prestajala da natapa ulice Filadelfije,

pretvorila se u pljusak kada je Misti Ormond parkirala automobil ii

neposrednoj blizini bolnice "Stark Garden". No, olujno nebo, zloslutni

udari vetra, kao i udaljena grmljavina okeana, samo su potencirali strahove

koje je Misti ve nosila u sebi, strahove sa kojim se zaputila u bolnicu.

Plaila se da bi mogla da se slomi, da bi jednostavno mogla da se preda.

Dogaaji, koji su se odigrali tokom proteklih nekohko dana, su iscrpeli svu

snagu iz nje, sve rezerve energije. Vie nije bila u stanju da se bori, da eka

na neki nov, lo, dogaaj.

Odluila je da ode. Ve te noi. Odmah poto se oprosti od Heltona.

Koferi su joj bili spakovani i samo su ekah na to da ih ubaci u automo-

bil. Dala je otkaz, stanodavcima je najavila da odlazi, dok je roditeljima

objasnila kako je planirala da se zadri u obilasku Istone obale, pre nego to

se zaputi u rodni Luisvil.

Njih je to objanjenje zbunilo. Nisu oekivali da Misti, njihova najstarija i

po svemu uzorna erka odlui da napusti posao u trenutku u kome joj je ef

leao u komi, nakon doivljenog saobraajnog udesa. To nije liilo na nju.

udih su se, takoe, i njenoj nameri da provede nekoliko dana u puto-

vanju, jer su vremenske prilike, te pozne jeseni, bile krajnje nepovoljne.

Prijatelji i poznanici, kojima je Misti poverila svoje planove, su bih izne-

naeni njenom odlukom da ode pre nego to se pokae da li e ovek, za

koga je radila proteklih 18 meseci, uopte da preivi. On je ve sedam dana

leao u komi, a lekari nisu bih u stanju da precizno procene kada bi mogao

da se probudi. Sve ee je pokretao prste i povremeno je reagovao na

glasove, to su oni smatrali za znake skorog buenja.

Misti je pourila da se oprosti od njega pre nego to se probudi. Svim

srcem je navijala za to da Helton ozdravi, da povrati zdravlje, ah je znala da

nije elela da eka da se to dogodi, da nije smela da propusti nemilu priliku

da ode, da pobegne od njega.

Bolniarke na odeljenju intenzivne nege su je pustile da ue kod Heltona

u sobu. Prepoznale su je, jer je ve jednom dolazila, a i nisu imale srca da je

zamole da odu.

Misti je odavala veoma tuan prizor. Bila je potpuno mokra, teko se

kretala, jo tee je govorila. Videlo se da zadrava suze, da neprekidno guta

knedle.

One su nekako shvatile koliko joj je Helton bio vaan. Vaniji nego to je

to bio svojoj verenici, ili svom poslovnom partneru, koji su ga takoe

obilazili.

Pored svega toga, dola je usred noi, po oluji, u oiglednoj elji da osta- ne

nasamo sa pacijentom. To je dovoljno govorilo o njenoj potrebi da ga vidi.

Bolniarke nisu znale da je Misti dola da se oprosti od Heltona.

Od svog efa.

Od svog ljubavnika.

Od oveka koga je volela.

Od oveka koga je mrzela.

Bol joj je eksplodirao u grudima kada je ugledala Heltona koji je nepo-

kretno leao u krevetu, potpuno nemoan, potpuno nesvestan. Zastala je

kod vrata, iracionalno odbijajui da prihvati tu sliku kao stvarnu. Ne, ovo

nije Helton, ta misao joj je uporno prolazila glavom. Ovo nije onaj energi-

ni, buni, snani, mislei ovek, koji je umeo da bude aktivan od jutra do

mraka. Ovo stanje je za njega neprihvatljivo. Ovo nije on.

Suze, koje su joj nezaustavljivo grunule na oi, predstavljale su dovoljno

jasan dokaz da je pred njom leao ovek oko koga se, u proteklih godinu i po

dana, vrteo njen ivot. Bila mu je podreena svakim svojim aspektom. Cak

ju je i tada, tako izgubljen u tami, drao prikovanu za sebe. I tada joj je

oteavao odlazak.

Ali, Misti nije imala nameru da uzmakne. Dobila je priliku da ostvari

slobodu, da se oslobodi uloge taoca oveka koji se besramno poigravao sa

njom, sa njenim umom, emocijama, telom. Dozvolie da itav svet misli da

je ohola, ali e da ode, kako bi povratila kontrolu nad svojim ivotom, kako

bi prestala da bude osoba od raspolaganja jednom oveku.

Dovoljno dugo je ivela ivot Heltona Mejnarda, udovoljavala njegovim

potrebama, prilagoavala se njegovoj dinamici, trpela njegove hirove. Za sve

to vreme je bila razapeta izmeu ljubavi i mrnje, izmedu ushienja i

ogorenosti. Padala je i podizala se, bila ljubljena sa vrelim arom i odba-

civana sa ledenim prezirom.

Dosta. Bilo joj je svega toga dosta.

Oseala je potrebu da prodie, da se rastereti svih bolova, svih strahova. A

najvie od svega joj je bilo potrebno da se odrekne nade. Njoj nikada nije

bilo mesta, u odnosu kakvogje imala sa Heltonom. Upkos tome, on je po-

vremeno uspevao da obmane njen um. Povremenim izjavama,

povremenim postupcima, povremenim dodirima.

Ti retki trenuci joj nisu dozvoljavah da se odrekne nade. Sve ostalo jeste.

Da se vie ne bi nadala, da se ne bi pitala, da ne bi ekala, Misti je od-

luila da ode. Ali ne bez pozdrava. Zato je i dola u bolnicu. Usred noi,

kako nikoga ne bi srela. Kako nikome ne bi morala da objanjava zbog ega

tako neuteno plae.

Ljudi iz njenog okruenja su verovah da je ona mrzela Heltona. Umeo je

da bude uasno grub prema njoj. Umeo je da je ponizi, pred svima. Da vie

na nju, da bude drzak.

Misti se esto pitala da li bi Helton i dalje to radio da mu je ona, bar jed-

nom, priznala koliko ju je sve to bolelo, kohko joj je to smetalo. Sumnjala je

da bi se neto promenilo. Njene rei su retko dopirale do njega. Zato je ona

retko govorila.

I te noi je dola da se oprosti bez rei. Uhvatila je Heltona za ruku, vrsto

mu stegla prste i poela da u sebi izgovara molitvu.

Iskrena molitva, ispunjenja eljama za brzo i kompletno ozdravljenje,

uvelaju je gotovo u stanje transa. Tako jako, da nije primetila kada su Hel-

tonovi prsti poeli da se pomeraju, kada je poeo da joj uzvraa stisak.

Budei se iz kome, Helton je najpre duboko udahnuo vazduh, a potom i

otvorio oi. Neko vreme mu je sve bilo mutno, sve konture su imale magli-

aste obrise. A ondaje ugledao Misti, kojaje stajala kraj njegovogkreveta

pognute glave i prisno ga drala za ruku. Mazila ga je po nadlanici, veoma

podsticajno i neno, dok su joj se modre usne pomerale, u skladu sa moh-

tvom koju je u sebi izgovarala.

- Da li sam umro i otiao u raj? - neoekivano lako je to izgovorio, po-

malo u ali, a pomalo u zbilji.

Misti je doivela ok kada je ula Heltonov glas, kadaje shvatila da je

otvorio oi, da ju je gledao.

- Heltone! - kriknula je, prepuna nabujale sree, ali i dalje uplaena i

ispunjena nevericom.

Ispustila je Heltonovu ruku i istrala u hodnik. - Doktor! Ovde je potre-

ban doktor! - prodrala se koliko ju je grlo nosilo.

Dve bolniarke su odmah utrale u sobu, a za njima i doktor Desi Filips,

koji se sluajno zatekao u hodniku.

- Oh, pa vi ste budni, gospodine Mejnard! - uzviknuo je zadovoljno, kre-

ui da ga pregleda. - Ja sam doktor Filips! Bio sam prisutan kada ste

primljeni u bolnicu, i neprekidno sam pratio vae stanje. Drago mi je da sam

sada ovde, uz vas.

Doktor Filips je, oigledno, bio zadovoljan izgledom Heltonovih zenica,

njegovim krvnim pritiskom, refleksima, kao i ostalim parametrima koje je

oitavao sa monitora.

- Rekao bih da je sa vama sve u redu - konstatovao je, iznova pregleda-

jui Heltonove oi. - Kako se oseate? Da li vas neto boli?

- Ne, nita me ne boli - odgovorio je Heltpn, koji je preko ramena uur-

banihbolniarki pogledom traio Misti.

Ona je, uzbuena do krajnosti, nepomino stajala u mestu, nedaleko od

vrata, kao da se plaila da bi svojom ulaskom u sobu mogla da uini da se

dobre vesti pretvore u loe.

- Ni ovde? - doktor Fihps je blago pritisnuo Heltonova rebra. Kada je on

napravio bolnu grimasu, brzo je sklonio ruku. - Dobro, oekivah smo da e

vam biti potreban dui oporavak od dobijenih povreda. Da li se seate

udesa, gospodine Mejnard?

- ega?

- Pre sedam dana ste doiveli saobraajni udes. Od tada ste bih bez svesti.

Sleteli ste sa puta iz neobjanjivih razloga. Da li se seate te situacije?

- Ne - rekao je Helton, snano se mrtei. - Ne seam se niega...

Tada se doktor Filips namrtio. - Niega?

Helton je zatvorio oi, u pokuaju da se koncentrie, ali je jedino otkrio da

mu je u svesti vladala velika praznina.

- Da li znate kako se zovete? - doktor mu je postavio to osnovno, jedno-

stavno pitanje.

- Znam, jer me je ona devojka oslovila imenom, a vi prezimenom. Zovem

se Helton Mejnard. Ali, to je sve to znam o sebi.

- Ona devojka? - ponovio je doktor, zabrinuto klimajui glavom. - Vi je

ne prepoznajete?

-Ne... Koje ona?

Doktor je duboko uzdahnuo, uviajui problem. - Recite mi bilo ta o

sebi, gospodine Mejnard. Koliko imate godina, koga imate od lanova po-

rodice, gde radite, gde ivite...?

- Ja... - poeo je Helton, uz novi pokuaj udubljivanja u sebe i istraiva-

nja svoje haotine svesti.

Doktor ga je uutkao pokretom ruke, kada je na monitoru primetio da je

srce poelo ubrzano da mu lupa. - Ne napreite se. Molim vas! To to

trenutno ne moete niega da se setite ne mora nita da znai. Veoma je

vano da se opustite. Posluajte me! Sve e doi na svoje mesto. Ve sam u

praksi imao sluajeve kao to je va. Svi pacijenti sa amnezijom su, nakon

kraeg ili dueg vremena, uspevali da povrate svoje seanje.

Uprkos upozorenju, Helton se uznemireno zagledao u svoje ake, da bi

potom prstima krenuo da opipava lice. - Ne znam nita o sebi... Ja ne znam

ko sam...

Prilikom udesa ste dobih udarac u glavu, gospodine Mejnard - objasnio

mu je doktor. - Plaili smo se da biste mogli da pretrpite neke posledice toga.

Sada vidimo i koje. Ah, ovo stanje nije konano. Promenie se, pustite

vremenu da radi za vas.

- Koje stanje?

- Gubitak seanja. Vratie se, videete. Samo se ne napreite, molim vas.

Dragi ljudi e vas polako navoditi da se prisetite svega. Za poetak emo

pozvati onu mladu damu, ije prisustvo vas je navelo da se probudi- te, da

porazgovara sa vama!

Doktor Filips je pogledao u jo uvek skamenjenu Misti, i rukom je po-

zvao da ue u sobu. - Vi ste se propisno uplaili - primetio je, uputivi joj

osmeh ohrabrenja. - Kako se zovete?

- Misti Ormond.

- Potrebni ste nam, gospoice Ormond. Priite, molim vas! Gospodin

Mejnard, trenutno, ima problema da se seti ko ste vi. Znam da ste ve

jednom dolazili, ah sam zaboravio u kakvoj ste vezi sa pacijentom.

- Ja sam njegova sekretarica- Mistije mucajui odgovorila, ustruavajui

se da pogleda u Heltona.

- Sekretarica? Hm... - doktor je znaajno izdigao obrve, i izvio uglove

usana. - Odlino! Gospodin Mejnard ima sreu to ste se upravo vi nali

pored njega, sada, kada se probudio iz kome.

Misti je brada zadrhtala od naleta radosti. Bacila je brz pogled na Hel-

tonovo hce, da bi se odmah potom okrenula ka doktoru Filipsu. - Da li... Da

li je sa gospodinom Mejnardom sve u redu? On je sada van ivotne

opasnosti?

- Jeste. Ah, bojim se da pati od nekog oblika amnezije. Retrogradne,

verujem. Ne pitajte me nita o tome. Gospodin Mejnard bi svega mogao da

se seti kroz pet minuta, narednog jutra, ili kroz nekoliko meseci.

- Oh... - izustila je Misti zateeno. - To nije dobro...

- Va ef je, mlada damo, do pre nekoliko minuta bio u ivotnoj opasno-

sti. Svi bi trebalo da budemo sreni, jer vie to nije. A to se tie izgubljenih

seanja, nadam se da biste vi mogli da mu pomognete da ih vrati, da

pokuate da ih izvuete na povrinu.

- Ja?! - zaudila se Misti. - Gospodin Mejnard ima verenicu! Nju bi tre-

balo da pozovete! Ili gospodina Tejlora! Bolniarke imaju i njegov broj! Njih

dvoje su navedeni kao osobe za kontakt, u sluaju bilo kakvih prome- na u

zdravstvenom stanju gospodina Mejnarda!

- Samo polako... - doktora je zbunila Mistina uspaniena reakcija.

- Pozvau te dve osobe. Ali, dok oni ne dou, ostanite sa gospodinom

Mejnardom i razgovarajte sa njim. Vi ste njegova sekretarica. Dobro ga

poznajete, zar ne?

-Ja...

- Veoma je vano da budete apsolutno iskreni, gospoice Ormond, da ne

dajete svom efu neke lane informacije. To bi moglo da otea njegov

izlazak iz amnezije.

- Precenjujete moju ulogu u ivotu gospodina Mejnarda, doktore Filips!

- Misti je pokuala da se tom primedbom oslobodi dodeljene joj du-

nosti.

- Da budem sasvim iskren, gospoice Ormond, moja sekretarica zna vie

o meni nego moja supruga! Doi u da vas obiem kroz tridesetak minuta,

gospodine Mejnard! - objavio je doktor, pre nego to je izaao iz sobe.

II

Veoma je vano da budete apsolutno iskreni, Misti je u sebi ponovila rei

doktora Filipsa, poinjui da podrhtava itavim telom. Bila je mokra od kie,

uplaena, uzbuena, i primorana da se prva suoi sa Heltonom, kao

i sa injenicom da se privremeno nalazio u amneziji.

Polako je okrenula glavu ka njemu. Ne, to nije bio on, iznova joj se na-

metnulo to uverenje. Helton, koga je ona poznavala, je uvek i u svemu bio

maksimalan. Lako je reavao sve probleme i nikada se nije oslanjao ni na

iju pomo.

A sada... Bio je u potpunosti upuen na nju. Onaje predstavljala njegovu

vezu sa njim samim, sa svetom, sa ivotom. Ili je to bila dok ne doe Patria,

ena sa kojom je planirao da se oeni. Trgla se kada je bolniarka ula u

sobu, da bi jo jednom izmerila Helto- nov pritisak i upitala ga da li mu je

neto potrebno.

- Da li biste, molim vas, mogli da donesete novanik gospodina Mejnar-

da? - Misti se dosetila da to zatrai od nje. - To je veoma lian predmet, a

unutra se nalazi i vozaka dozvola sa fotografijom.

- Odlina ideja! - pohvalila ju je bolniarka. - Doi u uskoro!

- Hladno ti je - primetio je Helton, osvrui se oko sebe. - Trebalo je da

zatrai da ti donesu neko ebe.

- Ne brinite o meni, gospodine Mejnard. Mislite o tome koliko ste sreni

jer ste van ivotne opasnosti.

- Gospodine Mejnard... - ponovio je Helton sa uzdahom. - Maloas si me

oslovila imenom...

- Zbunila sam se. Oprostite mi na tome. Za mene je bilo veoma okantno

to to ste doh svesti. Nisam, u tom trenutku, mogla da se snaem.

- Molila si se za mene... - Helton je to izgovorio nenim, njemu nimalo

svojstvenim glasom.

- Da, kao i svi ostah.

- Pa, gde su svi ostali? - sa Mistinog lica, koga je paljivo prouavao.

Helton je skrenuo pogled ka velikom prozoru. - Vidim da je napolju no i

da pada kia. Jedino si ti dola da me obie, u ovo vreme, pod ovakvim

uslovima.

- Nisam bila u mogunosti da to uinim ranije. Zato sam dola sada.

- Hvala ti na tome... Imam utisak da sam se probudio zahvaljujui tebi...

Prosto si me dozivala svojim molitvama i nainom na koji si mi stezala ruku.

Smem h da pomislim da sam bio dobar prema tebi? Mislim, kao tvoj

rukovodilac?

Misti se nala u veoma nezgodnoj situaciji, ali ju je, od davanja bilo ka-

kvog odgovora, spasilo to to je bolniarka ula u sobu. Pruila je Misti

Heltonov novanik i potom neujno izala napolje.

- Uzmite svoj novanik, gospodine Mejnard... - Misti se ispruila koliko je

mogla, pazei da ne prie previe blizu Heltonovom krevetu. - Novanik je

predmet od koga se niste odvajali... Tu vam je vozaka dozvola... I

fotografija...

Vie od toga da se upozna sa svojim likom, Heltona je zanimalo da ot-

krije zbog ega se njegova sekretarica ponaala tako udno. Bila je veoma

uzdrana i pomalo uplaena. Ophodila se prema njemu kao da su bili

stranci.

- Koliko dugo nas dvoje saraujemo zajedno? - dosetio se da to upita, dok

je otvarao novanik i razgledao njegov sadraj.

- Godinu i po dana.

- Onda bi zaista trebalo da me dobro poznaje, kao to je rekao doktor

Filips... - mrmljao je Helton, prouavajui svoju vozaku dozvolu. - Delu-

jem prilino ozbiljno na ovoj fotografiji... Da li sam esto ozbiljan?

- Jeste - potvrdila je Misti, koja se plaila da bi Helton mogao da joj postavi

neko indiskretno pitanje, posebno ono koje se ticalo njihovog odnosa.

Za to, da su njih dvoje bih ljubavnici, niko nije znao. I niko to nije ni smeo

da sazna, jer se bliio dan Heltonovog venanja sa Patriom Holander.

- Zbog ega? Nadam se da nemam neke velike ivotne probleme.

- Ne. Radi se o tome da rukovodite velikom kompanijom.

- O? ime se bavi moja kompanija?

- Proizvodnjom izolacionih materijala i fasadnih sistema.

Helton se blago podsmehnuo. - Zato se bavim time?

- Vi ste hemijski inenjer. Vaa kompanija sarauje sa najveim grae-

vinskim preduzetnicima, na teritoriji itave zemlje. Vai zaposleni uvek

imaju mnogo posla, a to podrazumeva i dobre plate. Dakle, bavite se pra-

vim zanimanjem, gospodine Mejnard.

- Da h si ti zadovoljna svojom platom?

-Veoma.

Helton je pregledao kreditne kartice, otkrivajui da mu one nita ne zna-

e. U tim trenucima mu je jedino bilo vano da navede Misti da mu to vie

pria o tome kakav je ivot vodio.

- uo sam kada si doktoru Filipsu rekla da imam verenicu...

- Tano. Ona se zove Patria Holander. Vae venanje sa njom bi trebalo

da se odigra kroz mesec dana. Ve je sve organizovano.

- Pa? Kakva je moja verenica, Misti?

I, eto. Helton je postavio pitanje na koje Misti nije mogla da mu dapot-

puno iskren odgovor, iako ju je doktor Filips naveo da upravo to ini.

- Veoma je lepa. Po zanimanju je dizajner. Upoznali ste je preko zajed-

nikih poslovnih saradnika.

- Opii mi je kao osobu, molim te.

Opii mi je kao osobu?

Misti se zapitala da h je Helton zaista postavio to pitanje, ih joj se samo

uinilo. Nije liilo na Heltona da haje za osobinama svoje verenice. Oda-

brao ju je, jer je bila izuzetno lepa, atraktivna i samouverena. Imala je visoki

drutveni status, zahvaljujui tome to je opremila kue najbogatijim

ljudima Filadelfije, sa kojima je uspostavila i prijateljske, a ne samo

profesionalne odnose. Poznavalaje mnoge graevinske investitore kojejc

dovodila u Heltonovu kompaniju, i time mu obezbeivala mnotvo posla i

potpisanih ugovora.

Na prvi pogled, Patria Holander je bila savrena. Lepa, mlada, uspena,

imuna, sa dobrim porodinim korenima i sa nagovetajima sjajne budu-

nosti, uz mua kakav je Helton Mejnard bio. Meutim, Patriine osobine

nisu bile nimalo slavne. Misti ju je smatrala za oholu i nadmenu

malograanku, za enu koja je svuda morala da dominira, koja je od svih

traila da se povinuju njenim potrebama. Istina, pred svojim verenikom

nije, u tolikoj meri, ispoljavala svoju pravu prirodu, ve je bila oprezna i

pomalo izvetaena. Helton nije imao sasvim jasnu predstavu o tome kakva

je njegova verenica, a Misti se inilo da mu do toga nije ni bilo stalo. Jer, gde

god bi se pojavio sa Patriom, svuda je dobijao odobravanje, svuda je

izazivao zavist. Njih dvoje su predstavljali tandem, u svakom smislu.

Ljubavnom, socijalnom, profesionalnom. Odgovarali su jedno drugom,

najvie zbog toga to se ni sam Helton nije odlikovao veom koliinom

ljubaznosti, ili plemenitosti. I on je bio arogantan, nestrpljiv i nedostupan.

Odnosno, 'takav je bio pre udesa, Misti je to primetila. Kada se, konano,

usudila da ga direktno pogleda, primetila je da je sa Heltonovog hca izbrisan

izraz okrutnog ponosa i jakog autoriteta, da mu oi nisu gorele

samopouzdanjem, koje se graniilo sa drskou.

Helton, koji se probudio iz kome, imao je nean i mek izraz hca, a iz oiju

mu je zraila toplina. Nije odisao surovom vitalnou, kao obino, ve

ranjivou.

Ovo je tako udno, pomislila je Misti. Toliko dugo sam elela da ugledam

znake pitomosti, ljudskosti i pristupanosti na Heltonu, a sada, kada se to

dogodilo, sada patim zbog toga to je izgubio svoju snagu i vrstinu.

- Jo uvek ekam da mi kae kakva je moja verenica, Misti - Helton je, u

toj reenici, ispoljio upornost, sa kakvom su svi raunali.

- Ja je ne poznajem dovoljno, gospodine Mejnard - Misti se posluila tim

izgovorom. - Strpite se jo malo. Gospoica Holander bi svakog trenutka

trebalo da stigne. Upravo zbog toga mislim da bi bilo dobro da vas ja sada

ostavim.

- Sve vreme imam utisak da eli da pobegne, Misti. Pitam se zato.

Navodi me da mishm da nisam bio dobar prema tebi, a, opet, ovde si...

Dola si da se moh za mene... To mi govori dati je stalo do mogboljitka...

U ovom trenutku se veoma oslanjam na to. Potrebna si mi, Misti.

* * *

Bile su to rei koje je Misti svim srcem elela da uje. Nekada. Dok se

Helton ponaao prema njoj kao da mu nita nije znaila.

Sada...

Sada su joj te Heltonove rei pravile velike probleme. Vee od onih koje je

imala uoi njegovogbuenja. Sada je imala humanu obavezu da ostane, iako

su je u stanu ekah spakovani koferi, i iako je donela vrstu odluku da ode.

Sada je morala da ostane, iako je znala da e Patria Holander, kada je

bude ugledala, napraviti epohalno veliku scenu, u kojoj je nee potedeti

svojih zlobnih rei.

Misti se pitala da h e sve to uspeti da podnese. Ve se nalazila na izmaku

snaga. Ve je bila duboko uronjena u oaj, ve se dovoljno oseala

uhvaenom u klopku.

Sada joj se oma bukvalno stezala oko vrata. Jedva je disala zbog toga.

Priznala je sebi da nije dorasla ovom novom razvoju situacije. Nije znala

tajetrebalo daini.

Sa jedne strane je imala obavezu da Heltonu govori istinu, a sa druge

strane je morala da krije i od njega da su bih u vezi, i morala je da krije svoje

pravo miljenje, pa i svoje planove. Jer, Helton jo uvek nije znao da je ona

naumila da ode.

Povrh svega toga, zbunjivao ju je ovaj novi Helton, nepoznat i sebi i dru-

gima. Bio je tako drugaiji, tako spremniji da bude iskren, tako otvoreniji.

Tako bolji.

- Imajte u vidu da sam ja samo vaa sekretarica, gospodine Mejnard -

Misti ga je jo jednom podsetila na tu okolnost. - Pre udesa se, privatno,

niste oslanjali na mene. Va svet ine vaa verenica, i va partner, gospodin

Tejlor. Po njihovom dolasku e vam sve izgledati drugaije.

- Tejlor... - Helton je zatvorio oi, pokuavajui da to ime povee sa

nekim likom.

Bezuspeno.

- Kevin Tejlor - dopunila se Misti.

-Koje on?

- Va najblii poslovni saradnik. Drugi po liniji rukovoenja u kompaniji.

Odmah iza vas.

- Da h njega dobro poznaje? - Helton ju je iznenadio tim lukavo osmi-

ljenim pitanjem.

- Ne. Znam samo da je veoma struan i vredan, da je on ovek na koga

moete da se oslonite.

- Da li se Kevin Tejlor i ja druimo i privatno?

- Neprekidno.

- Pretpostavljam da je dobar momak?

Loe pretpostavljate, etika je nalagala Misti da bude iskrena, ba kao to joj

je sugerisao doktor Filips. Ah, nije se usudila da kae Heltonu kako se

gnuala njegovog partnera, koji je bio bolesno ambiciozan i uveren u svoju

nezamenljivost. Kevin Tejlor je bio ovek koji je sve merio kroz novac, koji

se nije ustruavao da pokae svoj prezir prema ljudima na niim

profesionalnim poloajima.

Misti je zazirala od Kevina Tejlora, od njegovog podrugljivog pogleda,

kojim ju je redovno vreao. Sluajno je saznala da ju je, iza lea, zvao

"pokisla miica". Jer, bila je mokra od kie kada je dola na razgovor o

zaposlenju, kada je prvi put stupila pred njega i Heltona.

Nije izgledala nimalo ubedljivo, onako promrzla i mokra, dotuena pod-

smehom Kevina Tejlora. Meutim, Helton je odluio da upravo nju zaposli

kao svoju sekretaricu. Toga dana je razgovarao sa bar dvadeset dugonogih

plavua, ali se on, iz nepoznatih razloga, opredeho za nju, za sitnu i

neuglednu devojku iz provincije.

Svaka od plavua, koje je Misti srela u hodniku, bi pristala da mu bude

ljubavnica, oko toga nije bilo nikakve sumnje. Helton Mejnard je bio zgo-

dan, muevan, sposoban i uspean mukarac. ene su se same nudile da mu

greju postelju. Ona, Misti, ga je ak i izbegavala. Dugo je odolevaia

njegovom udvaranju. Pripala mu je tak kada ju je stavio pred svren in,

kadaju je odveo na slubeni put i naveo je da provedu no u istoj sobi.

Da je Kevin Tejlor to sve znao, verovatno ne bi oklevao da izrazi svoje

uenje, kao i svoje gnuanje.

Kao to, Misti je to ispravno slutila, po dolasku u bolnicu nee iznova

pomishti kako joj nadimak 'pokisla miica'' ba pristaje. Jer, i tada je bila

mokra, i tada je delovala uplaeno, poput mia.

- Ne sumnjam da je gospodin Tejlor dobar momak, ah moram dapriznam

da je moja komunikacija sa njim usiljena i ograniena - Misti je smogla

hrabrosti da Heltonu ponudi delimino iskren odgovor, na pitanje o karak-

teru njegovog partnera.

- Zaista? Zbog ega? - Helton je pokazivao prirodnu radoznalost za ove-

ka koji nije znao nita o ljudima koji su inili vaan deo njegovog ivota.

- Gospodin Tejlor i ja smo veoma razliiti. Eto, radi se o tome... Niko tu

nije lo... Samo smo razliiti... - mrmljala je Misti, drei oboren pogled.

- A moja porodica? Da li ja imam porodicu, Misti?

- Naalost, vai roditelji vie nisu ivi. Majka vam je preminula pre pet

godina, a otac pre dve. Imate mlau sestru, Duliju. Ona ivi u Baltimoru.

Udata je i majka je osmogodinjeg deaka.

- Ba lepo... - Helton se zadovoljno osmehnuo. - Zato ona nije na spi- sku

ljudi, koji bi trebalo da budu obaveteni o promeni mog zdravstvenog

stanja? - dosetio se da upita.

- Vi... - Misti je kratko uzdahnula. - Vi niste u kontaktu sa svojom se-

strom, gospodine Mejnard.

- Molim? Kako to?

- Prestali ste da razgovarate sa njom pre gotovo deset godina.

- To je suludo! Imam sestru, a ne razgovaram sa njom?

- Tano.

- Ali, zato?

- Posvaali ste se kada je ona odluila da se uda za domara zgrade u kojoj

je ivela.

Helton je zbunjeno slegao ramenima. - Kakve sam ja veze imao sa nje-

nom udajom?

- Nikakve, naravno. Samo ste, hm, smatrali da bi vaa sestra, kao obra-

zovana ena, trebalo da se uda za nekog sebi slinog.

- O, moj boe... - izustio j'e Helton zabrinuto. - Da li je mogue da sam ja

takav? Kakav sam ja to ovek, Misti? Reci mi iskreno! Ti zna sve o meni!

Reci mi kakav sam ja ovek!

III

Divan si, bilo je prvo to je Misti poelela da mu kae. A to, ak, ne bi ni

bilo neiskreno. U pojedinim trenucima je Helton umeo da bude divan. Kada

bi je, uvidevi da je umorna, poslao da ide kui, sa nalogom da se dobro

naspava. Kada bi joj poslao skupocenu korpu sa voem i porukom da vodi

rauna o svom zdravlju. Kadabi je ljubio sa strau koja ju je navodila da se

osea kao najeljenija ena na svetu.

Misti ne bi pogreila ni ako bi rekla Heltonu da nije dobar ovek. Pone-

kad se ponaao veoma loe, prema svima, pa i prema njoj. Najmanje dobar je

bio u situacijama u kojima bi se okruio neprobojnim, kamenim zidom, u

kojima bi je gledao sa ledenom rezervisanou i tretirao je kao stranca. Kada

bi se ogluivao na njene molbe da je ostavi na miru, da se posveti iskljuivo

svojoj verenici. Kada bi ljubio tu verenicu pred njom, kada bi traio da mu

sreuje neke detalje oko venanja, potpuno nesvestan patnje sa kojom je

ona morala da se suoava.

- Vi ste... - poela je, grizui usne. - Veoma ste inteligentni... - poela je sa

diplomatskim odgovorima. - Sposobni ste i snalaljivi... Imate mnogo

energije... Izazivate potovanje gde god da se pojavite...

- Kako mogu da budem inteligentan, ako ne razgovaram sa roenom

sestrom? - Heltonu se to uinilo kao savreno logino pitanje. - To je glupo.

Moja sestra mi nije uinila nita naao. Samo je htela da se uda za oveka

koji se meni nije dopao. Verovatno je i srena sa njim, a ja sada ne priam sa

njom!

- Pa, evo, sada, imate priliku da se pomirite sa Dulijom, gospo'dine

Mejnard...

- Obavezno! Da li bi, molim te, mogla da je pozove da doe u bolnicu,

Misti?

Molim te... Misti je pobegao osmeh. To su bile arobne rei koje su mogle

znaajno da joj olakaju i ulepaju odnos sa Heltonom, samo da je on hteo

ponekad da ih izgovora. Umesto molbe, Helton je pribegavao naredbama.

Svuda, u svakoj situaciji, na svakom mestu.

ak i u krevetu... I tamo joj je nareivao, istina, na neodoljiv nain, neo-

doljivim glasom, uz primenu neodoljivih ljubavnikih tehnika...

- Da, mogla bih - potvrdila je Misti. -I rado u to da uinim.

-Zar?

- Naravno. Ja znam da vi volite svoju sestru, gospodine Mejnard.

- Priznao sam ti to?

- Na posredan nain.

- Oh, dobro... - Helton se poeao po glavi. - Nadam se da i ona voli

mene...

- Sigurna sam da je tako. Ljubav je uvek obostrana. Niko nije toliko

naivan da voli onoga, ko njega ne voli.

Nakon to je to izgovorila, Misti se ukoila. Rei koje je izgovorila sujoj tek

tada, u njihovom pravom znaenju, doprle do svesti.

Ona je volela Heltona. A ako je ono, to je upravo izgovorila, bilo tano, to

bi znailo da je i on voleo nju.

Dakle, njena izjava nije bila tana, poraeno je zakljuila. Helton je nije

voleo. On je voleo svoju grlatu, samoivu, nadmenu verenicu.

Potom, moda ni ona, Misti se suoila i sa tom mogunou, nije volela

njega. Ponekad je oseala da ga mrzi. Mnogo puta ju je povredio. Mnogo

puta ju je nepravedno zanemario. Mnogo puta ju je ostavljao, kadaje ose-

ala potrebu za njim.

Ta emotivna rastrzanost je predstavljala najvei razlog zbog koga je Misti

elela da ode to dalje od Heltona. To, kao i njegovo skoro venanje sa

Patriom Holander. Zelela je da bude to dalje od mesta, na kome je

planirano da to venanje bude odrano.

- Jedva ekam da upoznam svoju sestru, da se pomirim sa njom... - izja-

vio je Helton, nakon ega je usmerio pogled ka Misti. - Voleo bih da je ti

dovede, Misti. Da bude sa nama u sobi. To bi mi mnogo znailo.

- Ja... - poela je Misti, ali je naglo zautala, zauvi prepoznatljiv ritam

koraka Patrie Holander, koji je najavljivao njen dolazak.

* * *

Naviknuta na to da njen dolazak uvek bude zapaen, Patria Holander je u

velikom stilu ula u Heltonovu bolniku sobu. Bacila je brz i kratak pogled

na njega, da bi se potom, vidno razjarena, okrenula ka Misti.

- ta ti radi ovde?! - dreknula je, potpuno zaboravljajui na to gde se

nalazila i zbog ega je bila pozvana da doe, usred noi.

- elela sam da se oprostim od gospodina Mejnarda - Misti je bilo ne-

prijatno, ali nije delovala previe uplaeno. - Donela sam mu kartu, sa

eljama za to brim ozdravljenjem...

- Tvoje elje nikome nisu vane! Kao ni tvoja karta! Ponesi je sa sobom,

kada bude odlazila! Uostalom, zar nije trebalo ve da otputuje u onu tvoju

selendru, odakle si dola?!

- Sutra, gospoice Holander - Misti ju je pribrano obavestila. - Namera-

vam da otputujem ve sutra.

- Gde? - Helton se neoekivano oglasio.

- Vraam se u Luisvil, gospodine Mejnard. U selendu odakle sam dola -

hrabro je dodala, ne bez ironije.

- Ne budi drska! - Patria joj je to sasula u lice. - Ti nema prava da se

pravi pametna! Pokazala si kakva si! Ne zasluuje da bude ovde! Idi,

odmah!

- Ne! - uzviknuo je Helton. - Ja odluujem o tome ko bi trebalo da boravi

u mojoj sobi! Za sada elim da Misti ostane!

- Oh, moj jadni dragi! - uzviknula je Patria saaljivo, prilazei Heltono-

vom krevetu. -Ti si zaista izgubio pamenje... Tako mi je ao...

Nemajui potpuni uvid u Heltonovo stanje, Patria se nagla ka njemu,

kako bi ga poljubila. On ju je uviavno odgurnuo od sebe.

- Oprosti mi, molim te... Ne prepoznajem te...

- To sam ja, Patria! Tvoja verenica! Trebalo bi da se venamo kroz mesec

dana!

- Pa, bojim se da emo morati da otkaemo to venanje...

- Zbog ega? Doktor Filips je rekao da bi ve sutra moglo da ti se vrati

seanje.

- Nadam se da je u pravu. Dok se to ne desi, hou da mi objasni zbog

ega si ljuta na Misti. Zbog ega si tako gruba prema njoj?

- Ona je na to navikla, dragi. Svi su grubi prema Misti. ak i ti.

Helton je, sa nevericom u oima, pogledao u Misti. - Da li je to tano?

- Hej! - uzviknula je Patria uvreeno. - Zato sumnja u moje rei?

- Zato to mi je teko da poverujem u njih. Teko mi je da prihvatim da

sam bilo kada bio grub prema Misti.

- Zato ne bi bio? Ona je samo tvoja sekretarica! Odnosno, biva sekre-

tarica!

-I to je tano...? - Helton se iznova zagledao u Misti. - Planirala si da ode?

- O, da, jeste! - potvrdila je Patria ironino. - Nije saekala ni da vidi da li

e da preivi udes! Ve narednog dana je predala Kevinu zahtev za

raskid'radnog odnosa! Dakle, Misti ti je dala otkaz dok si se borio za ivot! A

sada je dola da ti ostavi kartu sa dobrim eljama! Kakvo licemerstvo!

Helton je duboko uzdahnuo, ne prestajui da gleda u Misti. - ao mi je

ako sam nekada bio grub prema tebi... Pretpostavljam da si zato elela da

prekine da radi za mene...

Helton, koji se nakon sedam dana probudio iz kome kao nov, izmenjen

ovek, je polako, ali sigurno, slamao Mistino srce. Naveoma sitne delove.

Njegove rei su doticale njene najslabije take.

Tiho je zajecala, iako je znala da to nije smela da uini ni pred Heltonom,

ni pred Patriom.

- Moj nagli odlazak iz kompanije nema veze sa vama, niti sa vaim opho-

enjem prema meni, gospodine Mejnard - Misti je, sreom, imala spreman

izgovor. - Radi se o tome da sam potrebna svojoj porodici.

- Da bere jabuke! - ubacila se Patria zlobno.

- Voleo bih da te odvratim od namere da ode... - kao nikada pre, Helton

se jasno i glasno izjasnio o svojoj elji. - Imam utisak da sam se probudio

zahvaljujui tebi, da nije sluajno to to si se zatekla ovde, u trenutku u

kome sam izaao iz kome...

- Heltone, dragi... - Patria je jedva obuzdavala svoj bes. - To, to se Misti

zatekla u bolnici, u trenutku tvog buenja, je ista sluajnost. Predlaem ti

da je pusti da ode kui, kao to je i planirala. Ja u da budem pored tebe.

- Ja ne znam ko si ti - Helton se hladno nadovezao na Patriine rei.

- Ali ne zna ni ko je Misti! Ni nje se ne sea, zar ne?!

- Ne, naalost, ni nje se ne seam. Upravljam se utiscima koje sam stekao

u proteklih sat vremena, od kada sam budan. Misti je osoba koja je, pokisla i

promrzla, dola usred noi u bolnicu, kako bi izgovorila molitvu za moje

ozdravljenje. Ti si ena koja, po dobijanju obavetenja da sam izaao iz

kome, nije propustila da se najpre naminka. Kada si me ugledala, nisi me ni

pozdravila, ve si odmah poela da vie na Misti. Koga bi ti

elela uz sebe, da si na mom mestu?

* * *

- Ah... - Patria je pobledela od nelagodnosti. - Ti voh kada sam ja

doterana... Bilo kada i bilo gde...

- To sam nekada voleo. Mora da sam bio pravi uran. Jesam li, Misti? -

iznova se okrenuo ka njoj.

- Ja odlazim! - presudila je ona, uviajui da se dovoljno rtvovala, da je

dovoljno bila humana, da se dovoljno borila da obuzdava suze.

Vie nije imala snage da ostaje u toj sobi. Nijedan, jedini minut.

Uzela je svoje stvari i zaputila se ka vratima.

- Ne zaboravi da si obeala da e dovesti Duliju! - doviknuo joj je

Helton, kada se ona kratko okrenula prema njemu, da bi ga pozdravila

khmanjem glave.

- Duliju? - ponovila je Patria zaueno, nakon to je Misti izala iz sobe.

- Ko je Dulija?

- Moja sestra.

- Ali, ti nisi u kontaktu sa njom! Ne razgovarate ve deset godina!

- Eto jo jednog dokaza da sam nekada bio uran... - promrmljao je Hel-

ton sebi u bradu, gledajui enjivo ka vratima, kroz koja je izala Misti.

- Uopte nisi bio uran, Heltone! Odakle ti takva ideja? Imao si puno

pravo, kada si odbio da ostane u kontaktu sa svojom sestrom! Ona se udala

za nekog domara, uprkos tvojim savetima da to ne ini!

- Pa ta ako se udala za domara? To ne znai da nemaju dobar brak i da

nisu sreni.

- Tvoja sestra je mogla da pronae boljeg mua. Ona je obrazovana ena

iz dobre porodice. Udajom za domara je znaajno srozala svoj ugled.

- Ne mogu da verujem da razmilja tako... Ne mogu da verujem da sam

ja nekada razmiljao tako... - Helton je bio prepun uenja. - Oh, boe...

Imam utisak da se nisam probudio, ve da doivljavam nonu moru...

- Preteruje, dragi... - Patria mu se mazno osmehnula. - Tvoj ivot je

savren! Sve to je potrebno je da ga se priseti!

- Sve vie se plaim da ga se prisetim... - Helton je zatvorio oi, delujui

veoma umorno. - U tom ivotu ja ne razgovaram sa svojom sestrom, i

ispadam grub prema svojoj sekretarici...

- Obe su zasluile takvo ophoenje! Obe su gubitnice! Ne bi trebalo da se

zamara ispitivanjem odnosa sa njima! Pokuaj da se priseti koliko si bio

srean sa mnom! Koliko nam je bilo lepo!

Heltonje gledao u Patriu, ali ba niega, u vezi sa njom, nije mogao da se

priseti. Ono to je mogao, bilo je da osea neku odbojnost prema njoj. I

veliku potrebu da se to pre rei njenog prisustva.

- Budi ljubazna i pozovi doktora Filipsa, Patria... Poinje da me mui

glavobolja...

- Pa, naravno! Ko zna ime ti je ona glupaa napunila glavu?! - Patria se

iznova razjarila. - Nije imala nikakvo pravo da bude pored tebe!

-I dalje mi nije jasno ta ti ima protiv Misti, Patria. Ona je moja se-

kretarica. Ne verujem da ti je ikada uinila neku podlost. Ne deluje kao

osoba koja je sposobna za to.

Nakon to je na trenutak stegla zube, Patria je glasno huknula. - Vidim da

uporno izbegava da uvidi jednu okolnost, Heltone. Tvoja sekretarica je

odluila da ode iz kompanije odmah poto si doiveo udes. Nije saekala da

vidi da li e da se oporavi. Kao da je jedva ekala da pobegne od tebe!

- Moda i jeste. Moda sam je ja naveo na to.

- Nemogue! Odlino si je plaao. Vie nego to je vredela, i vie nego to

je zasluila! Plaao si i njene raune! Jo uvek ne mogu da razumem zbog

ega si to inio!

- Plaao sam Mistine raune?

-Da!

- Kakve raune?

- Za trokove stanovanja! Tvoj raunovoda je sluajno odao da to ini!

- Ah, tako... - Helton je polako klimnuo glavom. - Tebi to smeta...

- Ne budi smean! Ne smeta mi! Ne mish, valjda, da verujem kako me

Misti ugroava?! Ta pretpostavka je neopisivo komina!

- Mislim da mi je sada potrebno da se odmorim, Patria... - Helton je

umorno uzdahnuo. - Sve ovo je veoma naporno za mene...

- Ali, Kevin je najavio svoj dolazak...

- Pa? Da li bi trebalo da se muim i trpim umor zbog tog Kevina?

- Tog Kevina? On je tvoj najbolji prijatelj i najblii saradnik!

- Onda e razumeti to, to nisam u stanju da noas razgovaram i sa njim.

Zamoli ga da dode sutra.

-1 ja u da doem sutra! - obeala je Patria, aljui Heltonu poljubac kroz

vazduh. - Lepo spavaj, dragi!

- Laku no, Patria! - pozdravio ju je Helton, koga je glavobolja sve vie

muila.

Obradovao se dolasku doktora Fihpsa, kao i koktelu lekova, koji je dobio

od njega.

Prijatno omamljen njihovim dejstvom, Helton je polako padao u san.

- Znam da me ne poznajete, doktore Filips, ali me zanima da h vam li-

im na urana? - morao je to da ga upita, nakon svega to je uo od svog

buenja iz kome.

- Da! - doktor Filips je neoekivano potvrdio. - Dani, koje sam proveo uz

vau postelju, sa vaim poznanicima, su me naveli da pomislim upravo to!

Da liite na urana!

- Ali... - pobunio se Helton sanjivo. - Zato...

Doktor Filips nije morao da smilja obrazloenje, jer je Helton utonuo u

san. Proverio je parametre na monitorima pre nego to je, sa zagonetnim

osmehom na usnama, izaao iz sobe.

IV

Po buenju iz kome, Heltona je prilino zbunilo i zamorilo suoavanje sa

ivotom kakvogje vodio, sa grekama koje je pravio. Dobio je glavobolju i

morao je da popije sedativ. Misti se oseala mnogo loije od njega.

Proivljavala je pravu agoniju, njena patnja je prevazilazila onu koju je

oseala uz nekadanjeg zdravog Heltona.

Smatrala je ironijom sudbine to to je Helton, nakon buenja iz kome,

poeo da prema njoj ispoljava ponaanje za kojim je nekada eznula. Ne-

kada je matala o tome da mu bude potrebna i vana, da je gleda sa topli-

nom, da joj se obraa sa uvaavanjem. Da je brani, da je zastupa, posebno

pred Patriom.

Misti se pitala ta se dogodilo, ta je uslovilo promenu Heltonovog ka-

raktera. ta ga je navelo da postane bolji, prijatniji, realniji? Misti je volela i

nekadanjeg Heltona, onoga koji nimalo nije hajao za njom i njenim

oseanjima, ali ga je sada, ovako izmenjenog, ovako nemonog, volela jo

vie. Sve to je, meutim, nije navelo da promeni odluku o odlasku. Samo je

odloila odlazak za nekoliko sati, kako bi ispunila obeanje dato Heltonu,

povodom njegovog pomirenja sa sestrom. U nastavku noi je veoma loe

spavala. Probudila se sa glavom prepunom pitanja, prepunom dilema.

Prvo to je uinila, bilo je da pozove bolnicu i da se raspita o Heltonu.

Dobila je obavetenje da je ustao, samostalno se okupao i dobro doruko-

vao, ali da je i dalje trpeo posledice amnezije.

Misti je potom pozvala Duliju Ford, Heltonovu sestru. Preko slube

obavetenja je dobila broj kole u kojoj je radila, i to kao direktor. Bila je to

kola u kojoj je upoznala svog supruga, domara od koga se oekivalo da

popravlja oteene klupe i brine o raznim vrstama kvarova.

- Gospoa Ford? - oslovila ju je Misti, kada su je sa kolske centrale

povezali sa kancelarijom direktora.

- Da, ja sam.

- Dobar dan! Zovem iz Filadelfije. Ja sam Misti Ormond, sekretarica va-

eg brata.

Na drugoj strani veze je zavladala napeta tiina.

- Da li je... - Dulija Ford se zagrcnula od straha, jer je dobijeni poziv

povezala sa loom veu.

- Va brat je dobro, gospoo Ford. Sada. Meutim, imao je saobraajni

udes pre nekoliko dana. Tom prilikom je zadobio udarac u glavu, od koga je

pao u komu. Prole noi se, sreom, probudio. Sada je dobro i nije vie u

ivotnoj opasnosti.

- Oh, boe... - izustila je Dulija Ford, vidno uznemirena. - Koliko je moj

brat zaista povreen, gospoice Ormond? - zatraila je da sazna, nakon to je

savladala prvi ok.

- Imao je nagnjeena rebra, posekotine i modrice, ali je sve to sanirano.

Jutros je ustao iz kreveta i prvi put od udesa je samostalno jeo. Ono to nije

dobro je da pati od amnezije.

- Molim?!

- Bojim se da je va brat izgubio seanje, gospoo Ford. Nije prepoznao

ak ni svoju verenicu, sa kojom bi trebalo da se vena kroz mesec dana.

- Ah, koliko novosti... - izustila je Dulija Ford drhtavim glasom. - Hel-

tonov udes, amnezija, informacija da se eni...

- To nije sve, gospodo Ford. Va brat me je zamolio da vas pozovem da

dodete kod njega u bolnicu. Danas.

- Ne znam da li je to dobra ideja - rekla je Dulija, nakon krae pauze. -

Moda vi ne znate, ali Helton i ja nismo u kontaktu ve deset godina.

- Poznat mi je taj tuni podatak. Va brat mi je ranije priao o tome. Kada

je noas saznao da ima sestru sa kojom ne razgovara, jo vie, kada je saznao

za razlog zbog koga niste u kontaktu, bio je gotovo Ijut na sebe. On se iz

kome probudio kao novi ovek, gospoo Ford. Potpuno je druga- iji.

Mislim da biste se i vi iznenadili njegovim novim izdanjem.

- Pa, ve je njegova elja da me vidi dovoljan dokaz da se promenio. Ra-

nije nije hteo da uje za mene. Potpuno me je izbrisao iz svog ivota.

- Nije potpuno - Misti je spontano stala u Heltonovu odbranu.

- Kako to mislite?

- Gospodin Mejnard je, odmah po roenju vaeg sina, otvorio raun na

koji svakog meseca uplauje novac, namenjen njegovom kolovanju.

- To nije mogue... - izustila je Dulija zaudeno. - Helton nikada nije

video mog sina...

- Ali misli na njega. I na njegovu budunost. S obzirom na to da imam

uvid u stanje na spomenutom raunu, gospodo Ford, rekla bih da je bu-

dunost vaeg sina obezbedena. On e moi da upie bilo koji fakultet na

svetu. Ne znam da li e gospodin Mejnard biti saglasan sa tim to sam vam

obelodanila podatak o postojanju rauna, ali sam vam ga namerno poverila,

kako bih vas navela da posetite svogbrata. Njemu je to potrebno. Na kraju,

ovo je jedinstvena prilika da se pomirite.

- U redu - prihvatila je Dulija. - Doi u u bolnicu. Ja volim svog brata,

gospodice Ormond, i elim da mu pomognem da povrati seanje. Ali znam

da emo, kada se to dogodi, ponovo prekinuti komunikaciju.

- Ne mora da znai. Moda e va odnos, tada, biti bolji nego ikada pre.

- Lepo je to verujete u njega. Za mene je pravo otkrie to da Heltonova

sekretarica nije ljuta na njega, kao to sam to ja. Znam da su mnoge de-

vojke, na vaem mestu, to nekada bile.

- Mislim da sada nije vano kako se ja oseam i kakav je moj odnos sa

gospodinom Mejnardom. Ono to je vano je da se on potpuno oporavi, da

povrati seanja. Znam da bi va dolazak mogao da znaajno doprinese tome.

- U kojoj bolnici se nalazi moj brat, gospoice Ormond?

- "Stark Garden". Da li znate gde je to?

- Naravno. Pa ja sam do udaje ivela u Filadelfiji. Krenuu odmah na put.

Verujem da bih mogla da doem do bolnice do 14 asova.

- ekau vas kod ulaznog pulta. Zamoliu lanove obezbeenja da vas

upute na mene.

- Hvala vam, gospoice Ormond! Bie mi drago da vas upoznam.

- Takode. Molim vas da ponesete porodine fotografije, kako bi ih va

brat pregledao.

- Ah, imam ih veoma malo kod sebe... Veinu fotografija je zadrao Hel-

ton.

- Onda mu priajte o njegovom detinjstvu, o vaim roditeljima, o nekim

lepim, zajednikim doivljajima.

- Uiniu to - obeala je Dulija, nakon ega je zavrila razgovor.

* * *

Kevin Tejlor je oprezno pokucao na vrata sobe, pre nego to je provirio

unutra. Zatekao je Heltona kako zuri u svoju vozaku dozvolu, uporno

pokuavajui da se seti bar neke epizode iz ivota koga je vodio pre udesa.

Od samog buenja je podvrgavao sebe tim naporima, ali se njegova svest i

dalje nalazila pod tamnim velom amnezije.

- Da li je slobodno? - upitao je Kevin, uz iroki osmeh. - Ne oekujem

previe, ali ipak moram da pitam da li me prepoznaje?

- Ne. Samo pretpostavljam da si ti Kevin.

- Jesam. Ja sam tvoj najbolji prijatelj i najblii poslovni saradnik. Drago mi

je da si se probudio, Heltone.

-Imenije... Valjda...

- Koliko sam shvatio, tvoja amnezija je privremena. Dakle, slobodno se

raduj svom oporavku. Kada bude povratio seanja, videe da ima mnogo

razloga za ivljenje.

- Je li? - Helton ga je sumnjiavo pogledao. - Na koje razloge, konkret- no,

misli?

- Prvo, ti si ovek u najboljim godinama, u punoj snazi. Vodi veoma us-

penu kompaniju. Planira da se oeni sa podjednako uspenom, i pritom

veoma lepom, enom. Materijalno si situiran. Ima divnu kuu, kao i vi-

kendicu na obali reke Delaver. Prilino si pametan, tako da gotovo nema

nikakvih problema. Mnogi bi voleli da budu na tvom mestu, prijatelju.

- Nisam ba siguran u to... - Helton je dugo zurio u Kevina, zakljuujui

da prema njemu ne osea ni traak bliskosti. - Da li ti ima sestru, Kevine?

- Ne, imam mlaeg brata.

- U kakvim ste odnosima vas dvojica?

- U sjajnim! Ja sam Patrikov idol!

- Drago mi je da to ujem - Helton je suvo konstatovao. - Da li ti je

poznato da ja nisam u kontaktu sa svojom sestrom?

- Naravno. Ja poznajem Duliju.

- Onda su ti verovatno poznati i razlozi zbog kojih ne razgovaram sa

njom?

Kevin Tejlor je seo na slobodnu stolicu i slegao ramenima. - emu ovaj

razgovor, Heltone? Deluje previe uznemireno. Noas sam razgovarao sa

doktorom Filipsom. Rekao mi je da ne bi trebalo da brine ni oko ega.

Opusti se, ovee. Dozvoli sebi da se potpuno oporavi od posledica udesa.

- Da bih se oporavio, moram da ispravim greke koje sam poinio.

- Kada je Dulija u pitanju, uopte nisi pogreio. Ona je sama kriva zbog

vaih naruenih odnosa. Sve bi bilo u redu da te je posluala, da se nije

ogluila o tvoj savet. Ti si joj eleo dobro, a ona je to pogreno protumaila.

- Ko sam ja da odreujem ta je dobro za Duliju, ili za bilo koga dru-

gog?

- Hej! - uzviknuo je Kevin Tejlor buntovno. - Otkud tolika sumnjia-

vost?! To ne lii na tebe, prijatelju!

- Koliko sam shvatio, ogreio sam se i o Misti.

- O Misti? - ponovio je Kevin zaueno.

-Da.

- O Misti Ormond?

-Da.

- Ne razumem. Na koji nain si se ogreio o nju?

- Reci ti meni.

- Ne bih rekao da si joj uinio bilo ta naao. Naprotiv, tretirao si je bolje

nego to to zasluuje.

- Zar? Patria mi je rekla da smo svi bili grubi prema njoj.

Kevin Tejlor je nervozno uzdahnuo. - Sada sam pomalo zabrinut za tebe,

prijatelju. Optereuje se nevanim stvarima. Misti Ormond je nevana

osoba! Ona je provincijalka koja je imala ludu naklonost planetamog si-

stema, kada si ti odluio da je zaposli! Ti si grub prema njoj, zato to si joj

ef. Patria je ne podnosi, zato to ne podnosi nijednu enu u tvojoj blizini.

Aja... Pa, ja sam grub prema veini slubenika.

- Zato bi ti bio grub prema Misti? Zato Patria misli da je Misti ugro-

ava? Da h ima razloga za to?

- Ah, tako... - Kevin Tejlor je znaajno klimnuo glavom. - Znam ta se

noas desilo... Misti je iskoristila to, to si se u njenom prisustvu probudio iz

kome. Ko zna ime ti je napunila glavu?!

- Vara se. Misti se pohvalno izrazila i o tebi, i o Patrii. Da se ona pitala,

pobegla bi glavom bez obzira, odmah poto je videla da sam otvorio oi.

Morao sam da je molim da ostane i da pokua da mi objasni ko sam, i kakav

sam.

- Oigledno je da te je pogreno informisala o svemu. Uostalom, ta je ona

radila ovde?! Trebalo je da otputuje u selendru, iz koje je dola!

- Misti nije morala nita da mi kae. Gotovo sve sam shvatio tokom

razgovora sa Patriom...

- Sta si shvatio?

- Da sam puno toga radio na pogrean nain.

- To nije tano! Ti si potpuno ispravan momak! Ja te najbolje poznajem,

tako da imam puno pravo da sudim o tebi!

- Verujem da misli da sam ja ispravan momak. To me navodi na zaklju-

ak da si mi slian. Odnosno, da si mi bio slian.

Patria Holander je upozorila Kevina na to da Helton, nakon buenja iz

kome, nije liio na sebe, ali je on upravo zakljuio kako mu Patria to nije

potencirala na dovoljno ubedljiv nain. Helton je bio drastino drugaiji,

u odnosu na period pre udesa. Toliko drugaiji, da Kevin nije bio u stanju da

komunicira sa njim.

- Da li ti je neto potrebno, Heltone? - upitao ga je, uviajui kako bi

trebalo da krene, kako nije u stanju da nastavi da vodi taj besmisleni

razgovor sa njim.

- Jeste. Voleo bih da mi donese neke predmete iz moje kancelarije. I

neke kataloge, o delatnosti kompanije.

- Uiniu to. Znaj da je tvoja kompanija u dobrim rukama. Ja vodim rau-

na o svemu. Ipak, veoma sam nestrpljiv da se vrati, da ponovo preuzme

vostvo.

- Hvala ti, Kevine - Helton ga je ispratio praznim pogledom, potiskujui

odbojnost koju je osetio prema njemu, odbojnost koja je bila identino onoj,

koju je gajio prema Patrii.

V

Uz posredovanje lana bolnikog obezbeenja, Misti i Dulija su jedno-

stavno pronale jedna drugu. Ali, sve i da nije bilo tako, Misti bi lako, meu

mnotvom ljudi, prepoznala Heltonovu sestru. Liila je na njega. Imali su

identinu boju oiju, oboje su se odlikovali otmenim dranjem i odlunim

hodom. Razlikovali su se po boji kose, jer je Dulija svoju farbala u lepu,

mahagoni nijansu. Bila je visoka i vitka, nosila je klasian komplet i veoma

skupocenu tanu, koja je bila u potpunom skladu sa podjednako kvahtetnim

cipelama.

I Misti se, toga dana, potrudila da dobro izgleda. Obukla je haljinu od vune

boje vina, sa rol kragnom i rukavima koji su se irih na krajevima. Nosila je

mantil za koji je, svojevremeno, dala pola iznosa mesene plate. Toliko joj se

dopao i toliko joj je dobro stajao. Dugo je etkala svoju poludugu, smeu

kosu, sve dok je nije uinila sjajnom i svilenkastom. Takoe se naminkala, a

obula je i svoje omiljene izme.

- Vi veoma hite na svog brata, gospoo Ford - Misti nije odolela da to

kae Duliji, nakon to su razmenile nekoliko pozdravnih reenica.

- Fiziki, da. Po naravi se veoma razlikujemo. Zato smo i izgubili kon-

takt.

- Sada je prilika da ga obnovite! - nadovezala se Misti optimistino, vodei

Duliju ka liftovima. - To je srena okolnost, u nezgodi koju je pretrpeo va

brat.

- Volela bih da razmiljam na va nain, gospoice Ormond. Naalost,

moj kontakt sa Heltonom e biti prekinut onog trenutka kada mu se po-

vrate seanja.

Misti se i sama plaila tog trenutka, iako je od srca navijala za to da se 26

Helton potpuno oporavi, da se izlei od amnezije. Nadala se, jedino, da e

tada biti dovoljno daleko od njega. I od njegove verenice, takoe.

- Slobodno me oslovljavajte imenom, gospodo Ford - predloila je Misti,

koja se oseala prijatno u drutvu Heltonove sestre. - Nisam navikla da mi

ljudi persiraju.

- Hvala ti, Misti. Vidim da si veoma mlada. Koliko ima godina?

- Dvadeset i tri.

- Koliko dugo radi u kompaniji mog brata?

- Osamnaest meseci.

- Da li si zadovoljna uslovima, koje ima na radnom mestu?

- Eh... - izustila je Misti neodreeno. - Recimo da sam bila zadovoljna.

Ali, nedavno sam dala otkaz, jer sam prinuena da se vratim u svoje mesto,

kako bih pomogla roditeljima. Planirala sam da odem jo veeras.

- Zaista? - Duhja se iznenadila tom informacijom. - Mishm da... Pa,

sumnjam da se to Heltonu dopada. Pretpostavljam da mu je sada najvie od

svega potrebno da oko sebe gleda poznata hca.

- Va brat e biti u drutvu svoje verenice, i svog najboljeg prijatelja,

gospoo Ford.

- Misli na Kevina Tejlora? - Dulija je izvila svoje usne u prezriv izraz. -

Mom bratu bi bilo bolje da ga ostave sa totalnim strancima, nego sa tim

ljigavcem.

- Taj ljigavac i va brat se odlino slau, gospodo Ford - podsetila ju je

Misti. - Zato sam i rekla da e biti u dobrom drutvu.

Dulija je nemono slegla ramenima. - Upravo sam na to mislila, kada sam

rekla da se Helton i ja razlikujemo. Ja se nikada ne bih druila sa ovekom,

kakav je Kevin Tejlor.

- Ni ja - Misti se usudila da to kae, zaustavljajui se u blizini Heltonove

sobe. - Saekajte me ovde, gospoo Ford. Mislim da ne bi bilo loe da

pripremim gospodina Mejnarda na va dolazak.

- Slaem se, to je u redu... - potvrdila je Dulija, ispoljavajui prve znake

nervoze.

* * *

Ta nervoza se prenela i na Misti. Ona je ve, sama po sebi, bila uzbuena

zbog predstojeeg susreta sa Heltonom, a dodatno je brinula zbog njego- vog

suoavanja sa Dulijom. Zaista nije znala ta je mogla da oekuje od toga.

Kratko je pokucala, a onda je ula u sobu. Na usnama joj se ukazao spontan

osmeh kada je otkrila koliko je Helton dobro izgledao. Vie nije bio

prikljuen na aparate, imao je zdravu boju tena, bio je svee obrijan i sav je

blistao. iroko se osmehnuo kadaje ugledao Misti. Odmah ju je odmerio, od

glave do pete, zaustavljajui pogled na njenom licu.

- Danas veoma lepo izgleda, Misti! Ti si praznik za moje oi! -

doekao ju je tim reima, to nikada pre nije uinio.

Ako bi mu se, u nekoj situaciji, dopalo kako izgleda, bez rei bi joj,

na muki nain, stavljao to do znanja. Uzimao bi je u zagrljaj i

otpoinjao da je ljubi, a ponekad bi iao do kraja sa njom, u

zavisnosti od okolnosti u kojima su se nalazili.

Misti je uivala u svim vidovima telesne ljubavi, koju je

upranjavala sa Heltonom, ali je eznula za tim da joj on ponekad

udeli kompliment, da joj se osmehne, da je navede da se oseti lepo.

Lepo, a ne samo usluno.

- Pa, hm, moglo bi da se kae da i vi lepo izgledate, gospodine

Mejnard - uzvratila je Misti. - Kako se danas oseate?

- Zna i sama da sam kao nov! Doktor Filips mi je rekao da si

jutros zvala i da si se raspitivala o meni. Prijalo mi je da to ujem.

- Donela sam vam sendvi, va omiljeni - Misti je progutala

knedlu, pre nego to je prila komodi, da bi na nju stavila kesu. -

Dobro peena lepinja, tanko seena govea pruta i dimljeni, ljuti

sir. Slobodno ga pojedite. Imate za to dozvolu doktora Filipsa.

Neoekivano, Helton je uhvatio Misti za ruku. - Hvala ti - muklo

je izgovorio, steuijoj prste.

Misti se gorko osmehnula, uviajui da joj je bilo jednostavnije da

trpi onog starog, oholog i neosetljivog Heltona, nego ovog novog,

ljubaznog i paljivog. Izmenjeni Helton ju je podseao na to koliko

je nekada bila frustrirana pored njega, koliko je patila, koliko je

udela za tim da bude drugaiji. I, evo, sada je bio drugaiji! Sada se

prema njoj ophodio na nain koji ju je navodio da se osea posebno,

da se osea potrebnom.

Izvukla je svoju ruku iz Heltonove, svesna brzog kraja te udne

idile, koja je nastupila kao posledica amnezije.

- Razgovarala sain sa vaom sestrom, gospodine Mejnard -

obavestila ga je, mislei kako je udno to to persira oveku koji je

bio njen ljubav- nik, koji je poljubio svaki deli njene koe.

- Sa Dulijom?! - Heltonove oi su se izraajno rairile.

- Da, sa Dulijom.

-I? Da li je prihatila da doe?!

- Jeste. Ovde je, ispred vrata vae sobe. Htela sam da proverim da

li ste u stanju da je primite, da razgovarate sa njom.

- Naravno da jesam! - potvrdio je Helton, bez razmiljanja. - Oh,

Misti... Tako sam ti zahvalan na tome to si uspela da nagovori

moju sestru da doe da me vidi...

- Ja uopte nisam morala da nagovaram vau sestru da doe,

gospodine Mejnard. Ona je odmah to prihvatila. I veoma se raduje

susretu sa vama.

- Uvedi je, mohm te! Ali, ostani sa nama!

- To ne bi bilo u redu.

- Bilo bi. Ostani bar malo. Samo u poetku.

Helton je zvuao toliko moleivo, da Misti nije mogla da ga odbije.

- U redu. Opustite se. Vaa sestra je razumna ena. Nema potrebe da

budete napeti, povodom predstojeeg susreta sa njom.

- Hvala ti - Helton je to izgovorio sa uzdahom.

Misti nije mogla, a da ne konstatuje kako joj se Helton, u proteklih

de- setak sati, zahvalio vie puta, nego tokom prethodnih osamnaest

meseci. Zahvalnost nije spadala u njegov stil. Zahtevnost jeste, ali

zahvalnost definitivno nije.

Uprkos tome, Misti ga je volela. Volela ga je i kada joj je nareivao,

pone- kad glasno, ponekad tiho. Volela ga je i kada bi je, umesto

verbalnih izraza zahvalnosti, jednostavno pomazio po zadnjici. To je

bio njegov nain da je pohvah, da izrazi svoje zadovoljstvo nekim

njenim gestom.

- Va brat je veoma nestrpljiv da vas vidi, gospodo Ford - objavila

je Misti, stupajui pred Duliju. - Zamolio me je da vam pravim

drutvo, nekoliko minuta. Nadam se da nemate nita protiv toga.

- Ne - rekla je Dulija, uz zagonetan osmeh. - Vidim da se Helton

vezao za tebe, iako nikoga ne prepoznaje.

- Pa, to je zato to sam bila uz njega, kada se probudio iz kome -

Misti je pourila da objasni. - Mislim da je moje prisustvo povezao sa

tim doga- ajem. Ono mu sada izaziva oseaj sigurnosti.

- Brani se? - Dulija je lucidno procenila. - Za tim nema potrebe.

Meni je drago to moj brat, u stanju u kakvom se nalazi, ima uz sebe

osobu kao to si ti.

- Ja neu jo dugo biti uz njega, gospoo Ford. Kao to sam rekla,

od- lazim veeras. 0 gospodinu Mejnardu e brinuti njegova

verenica, Kevin Tejlor, i vi, nadam. se.

- Hm, da... - potvrdila je Dulija neodreeno, zaputivi se ka ulazu

u sobu.

VI

Tuga, koju je Dulija nosila u sebi svih proteklih godina tokom

kojih nije bila u kontaktu sa Heltonom, je kulminirala onog

trenutka, kada ga je ugledala u bolnikom krevetu, i kada je shvatila

da je on nije prepoznao. Rasplakala se, iako je znala da to nije trebalo

da uini. Ali, emocije su je savladale i ona je prila svom bratu, kako

bi ga zagr- lila. Zaboravila je na njegovu amneziju, na njihovu svau,

na to koliko je bila ogorena na njega. Zaboravila je na to da njen

brat nikada nije video njenog sina, da njen sin nikada nije video svog

ujaka.

Nita vie nije bilo vano, sem toga da je bila sa njim, da je mogla da ga

zagrli, da ju je on pozvao da doe.

- Oprosti... - izgovorila je, briuci suze. - Mnogo si mi nedostajao...

Iza njenih lea, i Misti se borila sa suzama. Za nju je prizor, kome je

prisustvovala, bio veoma potresan.

- Hej... - Helton je neno mazio Duliju po ramenima. - Ovo je srean

trenutak... Pogledaj se... I ti Misti! - naizgled ljutito joj se obratio. - Zar ne bi

obe trebalo da se radujete?!

- Radujemo se! - objavila je Dulija, koja nije mogla da se odvoji od

Heltona. - Naravno da se radujemo... Ja sam deset godina matala o ovom

trenutku...

- A ja sam deset godina bio uran - izjavio je Helton potiteno. - Molim te

da mi oprosti, Dulija. Nisam imao nikakvo pravo da se meam u tvoj ivot.

Nije mi jasno kako sam tako neto mogao sebi da dozvolim.

- Pa, ponekad si umeo da bude veoma tvrdoglav. Da li sam u pravu,

Misti? - neoekivano ju je upitala Dulija, okreui se ka njoj.

- Da, u pravu ste - Misti je smogla hrabrosti da podri Duliju.

- Zar? - Helton se upitno zagledao u Misti.

- Svi ponekad umemo da budemo tvrdoglavi - ispravila se Misti, koja nije

elela da bude primorana da pria Heltonu o njegovim osobinama.

- Rekao bih da lii na mene - Helton se prisno obraao Duliji, to je bio

znak da je uspostavio posebnu vezu sa njom, da ju je prepoznao kao srodno

bie.

- Da. Tanije, oboje liimo na nau majku. Donela sam njene fotografije.

Da li bi voleo da ih pogleda?

- Veoma! Nadam se da si ponela i fotografije svog sina?

-Jesam. Heltone...

-Da?

- Misti mi je rekla da si, sve protekle godine, uplaivao novac u fond,

namenjen Grejemovom kolovanju. Za mene je to dovoljan znak da si mi-

slio na njega.

Helton se zbunjeno zagledao u Misti.

- To je tano. Ja sam lino kontrolisala taj raun. Na njemu, trenutno, ima

oko pedeset hiljada dolara. Kada Grejem bude krenuo na studije, na raunu

e imati vie od sto hiljada dolara.

- Sada mi je malice laknulo - Helton je uzdahnuo sa olakanjem. - Ipak

sam, znai, imao trunku pameti, i trunku savesti, tokom proteklih deset

godina.

O, da, jesi, nadovezala se Misti u mislima. Zbog tih trunica nikada ni-

sam prestala da verujem da se u tebi krije jezgro dobrote, jezgro topline.

Izgleda da se ono ukazalo tek sada, kada je amnezija potisnula u drugi plan

neke od njegovih loih osobina.

- A tvoj mu? - nastavio je Helton da se interesuje. - Kakav je on? Da li je

dobar otac vaem sinu?

- Tfevor nam je veoma privren - Duhja je to izjavila sa posebnom

nenou u glasu. - On brine o nama na sve mogue naine. Sa njim nam

nita ne nedostaje, svega imamo u izobilju, a najvie ljubavi. Mi smo veo-

ma srena porodica, Heltone.

- Drago mi je da to ujem - Helton je uzdahnuo sa olakanjem. - Ba mi je

drago.

- Misti mi je rekla da ima verenicu...

Neoekivano, Helton se snano namrtio. - Tako kau... Ja je nisam pre-

poznao...

- Nadam se da e uskoro povratiti seanje i da e ostvariti lep brak sa

svojom verenicom. Gde je ona? Volela bih da je upoznam.

- Patricija...

- Patria - ispravila ga je Misti.

. - Hm, da... Najavila je svoj dolazak. Moda e i uspeti da je upozna.

- To bi bilo lepo - rekla je Dulija, kreui da vadi album sa porodinim

fotografijama.

Misti je to protumaila kao znak da bi trebalo da se udalji. - Idem da nam

donesem kafu! - rekla je, i pourila da izae iz sobe, ne elei da

dozvoli da Helton krene da je zadrava.

* * *

Pronala je automat i kupila tri kafe, ali je one, namenjene Duliji i Hel-

tonu, poslala po bolniarki. Nije elela da prekida izmirenje brata i sestre,

koji su ivo razgovarali i razgledali porodine fotografije. Ona sama je

takoe imala priliku da pregleda fotografije, na kojima su bili zabeleeni

trenuci iz Heltonove prolosti. Dogodilo se to kada ju je, jednom retkom

prilikom, Helton pozvao da prenoi kod njega, u njegovoj kui. Patria se

nalazila na putu, tako da nije strepeo od njenog iznenadnog dolaska.

Misti se toga dana seala sa velikom setom. Helton im je spremio veeru,

koju su jeli bez urbe, neobavezno razgovarajui uglavnom o onome to se

deavalo u kompaniji. Potom joj je Helton pokazao album sa porodinim

fotografijama, ali nije bio raspoloen da ih opirno komentarie. Vodih su

ljubav dugo i polako, zahvaljujui mogunosti da itavu no provedu

zajedno. Po svanuu su se upustili u jo jednu ljubavnu igru, toga puta

dozvoljavajui da se suneva svetlost rasipa po njihovim isprepletanim

telima.

Sve je moglo da bude savreno, da Patria nije uporno zvala, sa izgovo-

rom da joj je Helton nedostajao. Misti je naslutila da ga je ona proveravala,

ali se nije usudila da svoju sumnju glasno izgovori.

Takoe, Misti se nije usudila da, po zavretku svoje posete, kae Heltonu

kako se divno provela, kako joj je prijalo to to se probudila u njegovom

zagrljaju, to je on nije napustio po voenju ljubavi, kao to je to redovno

inio kada bi se nalazili u njenom stanu. Ti kratki susreti su joj donosili

uivanje, ali i oseanje praznine, o kome nikada nije mogla da razgovara sa

Heltonom. Jer, on ni na koji nain nije mogao da unapredi njihov odnos i

uini ga kvalitetnijim. Sve i da je to hteo, predstojee venanje sa Patriom

ga je spreavalo da razvija vezu sa tajnom ljubavnicom.

Dok je ispijala toplu kafu, Misti je razmiljala o predstojeim danima bez

Heltona, bez Patrie, bez izneverenih oekivanja. Predvidala je da e biti

nesrena, usamljena, uplaena. Ali i slobodna da upravlja svojim ivotom po

sopstvenom nahodenju, a ne po programu Heltona Mejnarda, koga je mogla

da ima samo na trenutke.

Misti je znala da ju je, po odlasku iz Filadelfije, ekala duga i teka no.

Provee je u suzama, bez dileme. Toliko toga se nakupilo u njoj, toliko toga

to je morala da suzbija, da krije, da guta.

Bila je umorna od skrivanja oseanja, od gutanja suza. Bila je umorna i od

neuzvraene ljubavi, i od ljutnje na Heltona, pa i od ljubomore, koju je

oseala prema Patrii. Zavidela joj je, iz sve snage, iako ni sama nije verovala

u Heltona kao idealnog supruga.

Uz uzdah, Misti je naslonila glavu na zid i zatvorila oi. Jo samo malo,

bodrila je sebe da izdri. Jo samo da Dulija okona svoju posetu, pa da se i

ona sama oprosti od Heltona.

U ekaonici je vladala savrena tiina, kao i na itavom tom odeljenju. Sve

dok taj mir nije poremetila Patria, sa karakteristinim batom svojih visokih

potpetica.

Misti je istog trenutka poelela da pobegne, da se negde sakrije. Ali, bilo je

prekasno. Patria ju je primetila, kao i njeni roditelji, u ijem je drutvu

dola.

- Dakle, ti si stvarno uporna! - Patria joj se prezrivo obratila. - Nave- e

me da ti onemoguim da ulazi u bolnicu! U stanju sam to da uradim, jer je

moj otac donirao neka sredstva ovde! Mi smo veoma uticajna porodica,

Misti Ormond!

- Ko je to? - interesovala se elegantna, proseda ena, za koju je Misti

pretpostavila da je Patriina majka.

- Niko! - odgovorila je Patria, uz podrugljiv osmeh. - Niko bitan!

- Ovde sam na zahtev gospodina Mejnarda, gospoice Holander - Misti

joj je mirno objasnila. - Dola sam u drutvu njegove sestre.

- Molim?! - vrisnula je Patria. - Ne mogu da verujem da si to zaista

- uradila! Ti daje sebi prevelika ovlaenja, devojko! Vie nisi Heltonova

sekretarica! Dala si otkaz, zar se ne sea?!

- To je Heltonova sekretarica? - oglasio se i Patriin otac, koji je sum-

njiavo odmerio Misti.

- Biva! - ispravila ga je Patria. - Helton, trenutno, nije rukovodilac svoje

kompanije. On je pacijent, sa amnezijom. Kao takav, nije u stanju da donosi

odluke ni o emu, pa ni o svojim posetiocima. Moda bi trebalo da traim da

neko drugi odluuje o tome, u njegovo ime?

- Gospodin Mejnard nije izgubio razum, gospoice Holander, ve pame-

nje - Misti joj se hrabro suprotstavila. - Savreno je sposoban da odluuje u

svoje ime o svemu, pa i o svojim posetiocima.

- To, to je primio sestru sa kojom je u svai, i to prihvata da prima tebe,

mi govori suprotno!

- Moraete da raspravite to sa svojim verenikom, gospoice Holander. to

se mene tie trebalo bi da znate da sam nestrpljiva da odem iz ovog grada.

Neu vas iritirati jo dugo.

- To si rekla i pre nekoliko dana, pa, gle, jo si ovde!

- Sticajem okolnosti.

- Ne zanimaju me tvoja prozirna objanjenja! Ne elim vie da te vidim u

Heltonovoj blizini!

- emu tolika drama, Patria? - upitao ju je otac, kogaje zaudilo to to je

njegova erka usmeravala ogromnu koliinu besa prema Misti.

- U pravu si, tata - Patria je povukla nanie krajeve svog uzanog sakoa i

ponosno podigla glavu uvis. - Dramim bez razloga. Zbog potpuno neva- ne

osobe. Idemo kod Heltona!

* * *

Duhji nije promaklo da primeti da je preko Heltonovog lica preletela

senka, kadaje na vratima svoje sobe ugledao riove posetioce. Bilo je oi-

gledno da im se nije obradovao, nimalo.

Trenutak kasnije, Dulija je i sama otkrila da nije presrena zbog novih

posetilaca svog brata. Atraktivna plavua, koja je dola u drutvu dvoje

starijih ljudi, ju je gledala na otvoreno neprijateljski nain. Zaobila ju je tek

tako, bez pozdrava, da bi poljubila Heltona, pravo u usta.

- Kako si, dragi? - upitala ga je na umiljavajui nain. - Pogledaj koga sam

dovela! Da h prepoznaje ove ljude?

- Ne, ao mi je - odgovorio je Helton, sleui ramenima. - Ko su oni?

- Moji roditelji! Oni te oboavaju, Heltone! Presreni su zbog naeg

predstojeeg venanja! Uvereni su da nisam mogla da izaberem boljeg

mua! A to i ja sama mishm!

- Patria... - Helton je svoju napadnu verenicu paljivo odgurnuo

- od sebe. - Ovo je moja sestra... Dulija, ovo je moja verenica, Patria

Holander.

- Naravno - Patria je bezvoljno pruila ruku Duliji. - Mogu da se upo-

znam sa vama, gospoo, ali obe znamo da e nae poznanstvo biti kratkog

daha.

- Kako to? - upitala je Dulija. - Pa, vi ete biti moja snaha.

- Heltona je amnezija primorala da stupi u kontakt sa vama. Kada bude

povratio seanja, ponovo e vas izbrisati iz svog ivota.

- Hej! - uzviknuo je Helton iznervirano. - Ko ti je dao pravo da daje

takvu prognozu?!

- Ah, ja sam na tvojoj strani, Heltone! - pobunila se Patria. - Ja mislim

kako si imao puno pravo da prekine komunikaciju sa dotinom gospo-

dom! Ona se ogluila o tvoje savete!

- Dotina gospoa je moja roena sestra! - ispravio ju je Helton. - Majka

mog sestria! Jedini preostali lan moje matine porodice!

- Ti e imati novu porodicu! Sa mnom!

- Nisam tako siguran u to!

- Ah! - izustila je zapanjeno Patriina majka, dok je njen suprug strogo

pogledao u Heltona.

- Mishm da smo prerano doli u posetu - procenio je, nakon ega je izveo

svoju suprugu iz sobe.

Patria je naizmenino gledala u Heltona i u Duliju, po prvi put se ose-

ajui potisnutom u drugi plan. Njen verenik ju je, sve do tada, maksimal-

no podravao, i uvek joj je drao stranu. Nikada nije dozvolio da se osea

manje vanom od nekog drugog.

Tada ju je odbacio i ponizio. I to pred osobom koja deset godina nije

postojala u njegovom ivotu.

- Jednoga dana e mi se izviniti zbog ovoga - rekla je ogoreno, kreui

da izae iz sobe.

- Patria! - pozvao ju je Helton. - Da li ima kod sebe kljueve moje kue?

- upitao ju je, kada se ona okrenula ka njemu.

- Imam. ta e ti? Doktor Filips je rekao da mora da ostane u bolnici jo

nekoliko dana, kako bi bio podvrgnut ispitivanju.

- Potrebne su mi neke stvari iz kue.

- Ja u ti doneti te stvari.

- Daj mi klju, molim te - uljudno je zatraio, ali se videlo da gubi str-

pljenje.

Vidno uznemirena, Patria je predala Heltonu klju, a ovaj ga je prosle-

dio Duhji.

- Mislim da bi sada trebalo da odem i da vas ostavim same - rekla je

Duhja, uzimajui svoju torbu.

- Ostanite! - oglasila se Patria, uz gordo uzdizanje glave. - Sasvim je

oigledno da sam ja ovde suvina.

- Ne, niste. Ovo nisu realne okolnosti, gospoice Holander - Dulija joj se

ljubazno obratila. - Imajte to u vidu.

- Da h eh da ostanem? - Patria je upitala Heltona, pomalo se durei.

- Lepo je od tebe to si dola - on joj je ponudio neutralan odgovor.

- Nema smisla da odmah ode. Pozovi svoje roditelje da uu, molim te.

- Zdravo, Heltone! - Dulija je vedro pozdravila svog brata. - Kao to smo

se dogovorili, doi u ponovo u subotu, sa preostalim lanovima svoje

porodice!

- Radujem se tome! - uzvratio joj je Helton, mahnuvi joj rukom u znak

pozdrava.

* * *

- Potrebno mi je pie! - Dulija se poverila Misti, koja je odahnula kada je

shvatila da e se Patria i njeni roditelji zadrati kod Heltona.

To je nju oslobaalo obaveze da se pozdravi sa njim. I to je bilo divno. Ili

nije...?

Odmah potom se to zapitala, uputivi jedan enjivi pogled u pravcu Hel-

tonove sobe. Pre tridesetak minuta ga je videla poslednji put... Poslednji

put...

-1 meni je potrebno pie - nadovezala se, oseajui bolan vor u stoma- ku

i potrebu da se preda plau.

- Da, ali, ti sme da ga popije! - uzvratila je Dulija razdraeno, traei

kutiju sa cigaretama po torbi.

Bila je nestrpljiva da to pre izau iz bolnice, kako bi bar na neki nain

umanjila svoj nemir.

- Ah, sve bih dala za dupli viski sa ledom... - mrmljala je Dulija, brojei

korake do izlaza iz bolnice. - Naalost, eka me vonja do Baltimora, tako da

ne smem ni da pomislim na alkohol! Zavidim ti na tome to e uskoro biti

kod svoje kue, Misti, i to e moi da se prepusti arima alkohola!

- Poite i vi sa mnom, do moje kue! - Misti se dosetila da to predloi. -

Odnosno, do mog stana. Imam prvoklasan viski u bifeu. Ostanite i

prespavajte kod mene. Pod uslovom, naravno, da ne morate da se do kraja

dana vratite u Baltimor.

- Pa, ne moram! - uzviknula je Dulija oduevljeno. - Oh, Misti... Biu ti

do kraja ivota zahvalna na ovom pozivu... Ti ni ne zna kako se ja tre-

nutno oseam...

- Mogu da pretpostavim...

- Ne, ne moe! Ja nisam osoba koja se predaje suzama, ah da jrsam

Zato moram da pijem, i da puim! Obino ne pijem, ali sada... Sada nisam

dovoljno sposobna da artikuliem sve ono to oseam...

- Potpuno vas razumem, gospoo Ford - uveravala ju je Misti. - Jutros ste

saznali da vam je brat imao udes i da pati od amnezije, potom ste se suoili

sa njim i sa njegovom iznenadnom dobrotom, a na kraju ste upo- znali

Patriu! To bi bilo previe za svakoga, ne samo za vas!

Nakon to je pogledala u Misti, Dulija je prasnula u histerini smeh. -Na

kraju ste upoznah Patriu... - ponovila je, ne prestajui da se cereka. - Zbog

nje u da zatraim i drugu turu pia...

- Zaista? A ja sam mislila da je upravo Patria probudila va nagon za

alkoholom! - prokomentarisala je Misti, koja je i sama poela da se smeje. -

Pratite moj automobil! - rekla je Duliji, kada su izale iz bolnice. - Deli nas

desetak minuta vonje do moje zgrade!

VII

Prvo to je Dulija ugledala, kada ju je Misti uvela u svoj stan, bili su

spakovani koferi.

- Oh, boe... - izustila je, pokajniki se udarivi po elu. - Pa ti si plani-

rala da putuje! Nije trebalo da me poziva da prenoim!

- Sve je u redu - umirila ju je Misti. - Mogu da krenem kada hou. Nita

nisam rezervisala, niko me nigde ne eka. Opustite se! Da li ste priali sa

svojim suprugom?

- Jesam. Pozvala sam ga mobilnim telefonom iz automobila. On e da se

pobrine za Grejema, i za sve ostalo. Kao i uvek. Imam njegovu saglasnost i

po pitanju opijanja, i po pitanju noenja u Filadelflji.

- E, pa, u tom sluaju nas nita ne spreava da navalimo na viski! - obja-

vjlaje Misti, iznosei flau i dve ae na sto. - Idem po led i po pepeljaru! Vi

se smestite gde god elite, gospoo Ford! Izujte cipele, podignite noge na

tabure... Raskomotite se!

Po povratku u sobu, Misti nije videla nita neobino u tome to je Dulija

drala u ruci flau sa viskijem i itala etiketu sa nje. Sipala je led u ae i

potom sela na kau.

- Ovo je Heltonov omiljeni viski - Dulija je to izgovorila zvaninim gla-

som.

- Zar? - Misti se nervozno nasmejala, sleui ramenima.

- Moj otac ga je uvozio direktno iz kotske, a Helton je kasnije nastavio tu

tradiciju.

- Nisam to znala.

- Pretpostavljam da ti je moj brat poklonio ovu flau? -Jeste.

- Da bi pio svoje omiljeno pie kada doe kod tebe?

I, eto, desilo se, pomislila je Misti, kojoj su se obrazi zarumeneh, i koja je

stidljivo sagla glavu... Neko je posumnjao u njenu i Heltonovu tajnu vezu... I

to na osnovu ega?! Na osnovu glupe flae viskija!

- Varate se, gospodo Ford - Misti nije bila spremna da Duliji prizna istinu

o njenoj vezi sa Heltonom. - Ja sama pijem taj viski. Evo, i sada sam poelela

da ga pijem.

- Da budem jasna, Misti, mene bi radovalo da ujem da ste moj brat i ti

ljubavnici. Oajna sam zbognjegove verenice! Ti mi se dopada. Dopada se i

Heltonu. Pitam se zato nije poeleo da se oeni sa tobom?

- Patria Holander je ena po meri vaeg brata, gospoo Ford...

- Oslovljavaj me imenom, mohm te...

- Budimo iskreni, va brat je snob, Duhja! On mora da stanuje u najbo-

ljem kraju grada, da vozi najbolja kola, da nosi najbolja odela, da poseuje

najbolje restorane, da se oeni najlepom enom - Misti je jedva uspevala da

sakrije gorinu u glavu. - Dakle, kao to vidite, on sve radi po diktatu

javnosti, po merilima visokog drutva! Patria spada u to visoko drutvo, ja

ne! Ja nisam reprezentativna supruga!

- Ali ga to ne spreava da spava sa tobom.

- Nas dvoje nismo ljubavnici - Misti je uporno branila tu lanu tezu.

- Onda ste zaljubljeni jedno u drugo.

- Drimo se injenica, Dulija! Va brat ima verenicu! Ja sam dala otkaz i

vraam se u Luisvil! Da obe nismo pod utiscima onoga to se odigralo tokom

dananjeg dana, ve bih bila na putu!

- Tek da zna... - poela je Dulija, punei im obema ae. - Helton me je,

pre ulaska one uasne ene, zamolio da te nagovorim da sutra ponovo doe

kod njega.

- Molim?! Ne dolazi u obzir!

- Povreena si - Dulija je mudro ustanovila. - Helton te je povredio. Zato

si tako kategorina.

- ta god bilo, ja se ne vraam vie u onu bolnicu! Va brat ima verenicu i

njene roditelje, ima Kevina Tejlora, a sada ima i vas!

Dulija je otpila veliki gutljaj viskija, a onda je zabacila glavu unazad i

zadovoljno uzdahnula. - Jedva ekam da osetim dejstvo alkohola... -

promrmljala je, nakon ega je pogledala u Misti. - Da li zaista eli da

dozvoli da Patria i Kevin Tejlor brinu o Heltonu?

- Nije vano ta ja elim, niti ta ja mislim. Nikada nije ni bilo - gorko je

dodala, i sama probajui pie. - Na kraju, Helton ima vas.

- Ja ivim u Baltimoru, Misti - podsetila ju je Dulija, palei cigare- tu. -

Imam malo dete i odgovoran posao. Moi u da poseujem Heltona jednom

nedeljno. Njemu je potrebno da ga neko obilazi svakoga dana. Tanije, ti si

mu potrebna.

- Varate se. Stekli ste pogrean utisak.

- Neka bude da jesam. U svakom sluaju, Helton je izrazio elju da ode u

njegovu kuu i da mu odande donese odeu, koju e moi da nosi u bol-

nici. Sutra e da ga premeste sa odeljenja intenzivne nege, u obinu sobu.

Tamo e moi da nosi svoju pidamu, kuni mantil, papue i slino. A pod

tim slino podrazumevam donji ve.

Dulija je znala za Heltona i nju, Misti je panino zakljuila. Prihvatala je

da se pravi da ne zna, ali je njen enski instinkt nije varao.

- Evo, izvoli! - Dulija je izvadila kljueve iz torbe i pruila ih Misti. -

Moda si imala svoj primerak? - vragolasto ju je upitala, poseui za novim

gutljajem viskija.

- Ako Patria bude saznala da sam preturala po fioci sa donjim veom

njenog verenika, nee se libiti da me napadne.

- Neka te napadne. Ba bih volela da to uradi. -Nerazumem...

- Time bi se jo vie smuila Heltonu.

- Mislite da mu se smuila?

- Videla sam to po njemu. Ta Patria je uasna osoba. Kladim se da te ne

podnosi.

- Tano, ne podnosi me.

- Zato to zna.

- ta zna?

- Za tebe i Heltona. ene su uvek u stanju da prepoznaju svoje rivalke.

- Greite. Ja nisam Patriina rivalka. Vi uporno zaboravljate da je on pla-

nirao da je oeni. Njihovo venanje je organizovano do najsitnijih detalja.

Sve je ve zakupljeno, sve je...

- A sada e sve da se otkae. To je dobra okolnost, u ovoj nezgodi koju je

Helton doiveo.

- Ne mora da znai. On bi ve sutra mogao da povrati seanja. Dulija je

ispila sav viski iz ae, da bi je potom odmah dopunila. - Zvuau sebino,

meutim, nisam sigurna da bih volela da se to dogodi. Pre- vie mi znai to

to sam se pomirila sa svojim bratom. On mi je potreban, Misti. On je

potreban mom sinu. Otac ga ui pristojnosti i dobroti, ali bi ujak mogao da

ga naui da bude odluan i ambiciozan.

- O, da... - sloila se Misti, pomalo ironino. - Gospodin Mejnard bi

upravo tome mogao da ga naui...

- Ostavi se toga "gospodin Mejnard". Kladim se da ga ne oslovljava tako,

kada ste sami.

- Sada ga oslovljavam.

- Da, jer je izgubio pamenje. Govorim za period pre toga.

- To vie nije vano.

- Budi iskrena, Misti, i reci mi da li bi volela da Helton povrati seanja.

- Naravno! - Misti je to rekla bez imalo razmiljanja. - Trebalo je da vidite

koliko je bio zbunjen kada se probudio iz kome, kada nije znao ni kako se

zove, ni kako izgleda...

- Ah, da, Helton mi je priao da si se, u tom trenutku, upravo ti zatekla

pored njega.

- Sluajno.

- Sluajno? - Dulija je sumnjiavo izdigla obrve.

-Da.

- Usred noi?

- elela sam da izbegnem susret sa Patriom. Zato sam dola usred noi.

- Dakle, ti bi volela da se Helton svega seti, iako je sada vie naklonjen

tebi, nego Patrii?

- Prirodno je da on i Patria budu zajedno.

- Iako je doiveo promenu hnosti? - Dulija je nastavila da se intere-

suje.

- Tano je da je Helton sada neprepoznatljivo ljubazan, obziran, fin i

nean, meutim, meni to nita ne znai. Ja uskoro odlazim.

- Ah prihvata da ga vidi jo sutra, i da mu odnese stvari? Molim te,

Misti... Uinie jedno zaista dobro delo... Pretpostavljam da je Helton, bar

jednom, uinio neto dobro za tebe?

- On je to stalno inio - priznala je Misti, zvuei pomalo sumorno. - Na

njegov nain.

Dulija je uzdahnula, praznei i drugu au viskija. - Mogu misliti...

Helton je udna zverka... Ume da bude okrutan i nedokazan, ali i veoma

mek, gotovo boleiv. Da li sam u pravu?

- O, da... Veoma... Dobro ste ga opisali.

- Sada je poput nekog pitomog mede. Velik, ah nimalo opasan. Zato sam

rekla da bih, gotovo, volela da ne povrati seanja. Da bi ostao ovakav. Zato

ne bi malo saekala sa odlaskom, Misti? - Dulija se dosetila da je upita. -

Moda e Helton poeleti da bude sa tobom, umesto sa onom zlobnom

Patriom?

- Ah, ne! Nemam nameru da budem sa Heltonom i da strepim od trenut-

ka u kome e povratiti seanja! Uostalom, ja ne elim da budem sa njim.

Odluila sam da nastavim ivot bez njega.

- Razmisli o tome. Stvarno mi se dopada, Misti. Volela bih da se moj brat

oeni tobom, a ne onom zlobnicom.

- Njemu je bolje sa Patriom - Misti je ubedljivo izjavila, punei i svoju i

Dulijinu au novom kohinom viskija.

Umor i popijeni alkohol, kao i pojedeni sendvii, omoguili su Duliji i

Misti da lako zaspe, i da provedu itavu no spavajui. Probudile su se rano i

zajedno popile kafu. Dulija je odmah potom sela u automobil i za- putila se

ka Baltimoru, dok je Misti krenula na suprotnu stranu, ka kraju grada u

kome se nalazila Heltonova kua.

Kao to je i oekivala, savladale su je emocije odmah poto je stupila pred

ulaznu kapiju. Neke od najlepih dana u svom ivotu je provela upravo u toj

kui. Helton se, kao domain, ponaao daleko bolje nego kao gost. Kada bi

se nalazili u njegovoj kui, to se veoma retko deavalo, Helton je spremao

obilne veere, prihvatao je da gledaju filmove zajedno, ponekad i da

razgovaraju. U spavaoj sobi je bio neumoran i matovit na izluujue doba