САДРЖАЈ

1. УВОД.............................................................................................................................................32. НАЧИН ПРОНАЛАЖЕЊА ТРАГОВА СТОПАЛА..................................................................4

2.1. Видљиви трагови стопала.....................................................................................................42.2. Невидљиви (латентни) трагови стопала..............................................................................5

3. ФИКСИРАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА........................................................................................64. ПАКОВАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА..........................................................................................95. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОСОБЕ НА ОСНОВУ ТРАГА СТОПАЛА.......................................10

5. 1. Опште карактеристике трагова стопала..........................................................................105.2. Опште карактеристике групних трагова стопала.............................................................11

6. ВЕШТАЧЕЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА.....................................................................................126.1. Вештачење трагова босог стопала......................................................................................136.2. Вештачење трагова стопала у чарапама............................................................................146.3. Вештачење трагова ђона обуће...........................................................................................14

7. КРИМИНАЛИСТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА.............................................158. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................169. ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................17

1. УВОД

Иако је данас тешко замислити живот човека без моторних возила, највећи део

послова, па и кривично дело, човек изврши крећући се својим ногама.

Само кретање се може посматрати као премештање тежине тела са једне ноге на другу, али

се не сме изгубити из вида сила којом се читаво тело (и тежиште) премешта дуж путање.

Услед притисака долази до деформације подлоге. Ако је подлога еластична, по

преношењу тежине на другу ногу, подлога се враћа у првобитни облик. У колико је подлога

пластична, по преношењу тежине на другу ногу подлога задржава стечени облик –

деформацију.

Код трења се јавља још једна сила, а то је сила одраза. То је, у ствари, сила којом

нога покушава да одаљи подлогу од средишта тела. Кад човек скаче у вис, ова сила само

увећава дејство тежине те повећава деформацију подлоге. Међутим, код трчања, ова сила

делује тек када се тело нађе у косом положају, те и сила делује дуж осе тела. Из овог разлога

се трагови трчања разликују од трагова стајања или ходања.

У литератури се може наћи више критеријума на основу којих можемо поделити

трагове стопала, али већина извора констатује да је најприхватљивија подела са

криминалистичко-техничког становишта која првенствено води рачуна о томе које послове

треба обавити са траговима да би се могли користити као доказ у кривичном поступку.

Према овоме трагови стопала се деле према:

-начину откривања

-начину фиксирања

-начину идентификације

-криминалистичком тумачењу1

1 Максимовић, Р., Тодорић, у., Криминалистика техника, Полицијска академија, Београд, 1995. стр. 303.2

2. НАЧИН ПРОНАЛАЖЕЊА ТРАГОВА СТОПАЛА

Иако су трагови стопала често лако уочљиви, ипак се морају плански тражити. У

ту сврху, мора се извршити мисаона реконструкција, како догађаја на лицу места, тако и

начина доласка учиниоца на лице места и напуштање лица места. Трагове стопала треба

тражити и на оним површинама које су удаљене од лица места, а преко којих је учинилац

кривичног дела ходао у доласку или одласку (баште, вртови, њиве и слично). Трагови

стопала се откривају у зависности од њихове врсте. По том критеријуму они се могу

поделити на:

видљиве трагове стопала

невидљиве (латентне) трагове стопала

2.1. Видљиви трагови стопала

Видљиви трагови стопала, као што је и логично, откривају се голим оком. Ови

трагови могу настати на различите начине. Пошто начин њиховог настанка одређује даљи

поступак фиксирању видљивих трагова, то је поред њиховог откривања веома битно како

они настају. При начину настанка, видљиви трагови стопала могу се поделити на:

површинске трагове и

рељефне трагове

Површински трагови стопала могу настати на два начина: наношењем материјала и

одношењем материјала.

Трагови стопала наношењем материјала настају у случајевима када се стопалом

у материјал који се хвата за стопало, а затим даљим корачањем преноси на подлогу. Овакви

трагови представљају позитивне трагове стопала. Осим гажења по блату ови трагови настају

и гажењем по крвавим и замашћеним површинама или површинама захваћеним проливеном

бојом.

Трагови стопала одношењем материјала настају када се гази по подлогама на

којима се налази супстанца која се лепи за стопало. Наиме, на месту где је стопалом

однешен материјал остаје траг стопала, али он тада није отисак, већ његова супротност, тј.

негатив. Овакви трагови су готово увек комбиновани, а то значи да ће тамо где постоје

3

површински трагови неки настати одношењем, а неки наношењем материјала, односно

наизменично се јављати позитиви и негативи истог стопала. Како они нису визуелно исти,

лако се могу заменити са траговима две различите особе, о чему се свакако приликом

њиховог проналажења мора водити рачуна.

Рељефни трагови стопала настају гажењем по мекој подлози као што је земља, дебели слој

прашине, снег, песак, свеже бетониране површине итд. У криминалистичко-техничкој

пракси овакви трагови се често јављају, а неопходно је знати да је разлика ових трагова у

односу на површинске у поседовању треће димензије рељефних трагова, тј. рељефни

трагови за разлику од површинскиих поседују, као димензију, дубину. Сви рељефни

трагови се јављају у виду улегнућа и на њиховом дну се јављају карактеристике стопала.

Код ових трагова изузетно је важно да су ови трагови, у ствари, негативи стопала. Из овог

разлога, без правилног фиксирања не сме се доносити било какав суд о њима, јер ће сигурно

доћи до грешке.

2.2. Невидљиви (латентни) трагови стопала

Приликом гажења по чистој и равној површини могу остати латентни трагови

стопала. Ако се нпр. гази голим стопалом по површини као што је паркет, тада ће на њему

да се нађу латентни трагови папиларних линија стопала. Овакви трагови тек класичним

начином изазивања, помоћу прашкова, постају видљиви.

Доскоро није било могуће изазивање латентних трагова стопала који настају

ходањем по равним површинама као што је паркет, глатки под итд. јер се по таквим

површинама, најчешће, хода у чарапама или ципелама. Међутим, пре извесног времена у

праксу је уведен специјални уређај за откривање трагова стопала поступком

електростатичког наелектрисања. Наиме, на угаженом месту долази до разлике у

наелектрисању између околине и њега. Добијени резултати су изузетно добри, посебно када

се изазивају латентни трагови на тепиху, с обзиром да је на таквој подлози разлика у

наелектрисању између латентног трага и осталог дела тепиха велика, па су и резултати

најбољи. За такву врсту изазивања латентних трагова потребно је имати специјални уређај

који се у облику несесера може добити код произвођача опреме за криминалистичко-

техничке потребе.

4

3. ФИКСИРАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА

Проналажење трагова стопала на месту извршења кривичног дела је само први

део посла, док наредни део тог посла представља фиксирање тих трагова. Поступак

фиксирања је исти кад ко већине трагова, с тим што се код трагова стопала могу јавити

извесне разлике. Трагови стопала фиксирају се:

означавањем,

уношењем у записник о увиђају,

фотографисањем,

скицирањем,

фиксирањем површинских трагова стопала,

фиксирањем рељефних трагова стопала и

фиксирањем латентних трагова стопала.

Означавање трагова. Сваки уочени траг стопала одмах се мора означити, јер увек постоји

опасност да се траг неког од чланова увиђајне екипе прогласи спорним трагом са лица

места. За означавање трагова користе се специјални кочићи са ознакама, помоћу којих се

означава сваки уочени траг, а ознака током читавог увиђаја не сме да се помери или мења.

Фиксирање трагова стопала уношењем у записник о увиђају. Траг стопала чији опис

није ушао у записник о увиђају у процесно-правном смислу сматра се непостојећим. Због

тога сваки предходно означени траг стопала у записнику о увиђају мора детаљно да се

опише до најситнијих детаља. Подразумева се да траг улази у записник под ознаком којом је

раније означен. Записник мора да садржи све податке који су битни за уочени и означени

траг стопала. Ради се о следећим подацима:

место на коме је траг нађен,

ознака којом је обележен,

врста трага (рељефни или површински)

подлога на којој је нађен,

опис трага (босо стопало, стопало у чарапи или ципели)

ако има више трагова, да ли су од исте особе и у ком правцу се простиру,

димензија трага,

посебно уочене карактеристике трага,

опис осталих уочених карактеристика и

5

ако је у питању латентни траг, на који начин је изазван, означен и фиксиран.2

На крају записника, у делу који обухвата трагове стопала, треба навсети који су

други начини фиксирања коришћени.

Фотографско фиксирање трагова стопала. Трагови стопала се фотографски фиксирају из

два разлога. Први је да се општом фотографијом изгледа лица места обухвате сви означени

трагови како би се јасно могао уочити међусобни однос свих трагова као и однос свих

трагова са околином. Ако то није могуће постићи једном фотографијом, тада се снима са

више места, водећи рачуна да су све фотографије међусобно повезане. Други разлог за

фотографско фиксирање јесте у потреби идентификације трага. У зависности од тога да ли

је траг површински или рељефни, примењује се одређена техника снимања. Основа свих

фотографија је размерна фотографија и она се мора користити по свим правилима за ову

врсту снимања.

Фиксирање трагова стопала уношењем у скицу. Имајући у виду да су скица и фото-

документација материјални доказ у кривичном поступку, те се и у скици морају наћи

уцртани сви трагови стопала нумерисани на исти начин као и фото-документација, односно

у записник о у записнику о увиђају. Овом врстом фиксирања постиже се прегледност у

односу на место налажења, правца простирања, броја учинилаца, њихово међусобно

кретање... Ако се трагови стопала нађу нп. на седећем делу фотеље, тада се та околност

уписује у легенду скице, како скица и фото-документација не би дошли у контрадикторност.

Фиксирање површинских трагова стопала. Први и обавезан начин фиксирања ових

трагова је размереном фотографијом, с тим што треба означити на који је начин сваки

фиксирани траг стопала настао. Ово је важно из разлога, што траг стопала настао

одношењем материјала представља негатив, а он се тек фотографском обрадом преводи у

позитив који може да служи за упоређење и идентификацију. Насупрот томе, површински

траг стопала, који настаје наношењем материјала је отисак стопала, а самим тим и позитив,

тако да код фотографске обраде ових трагова не треба водити рачуна о било каквој

специфичној фото обради, већ се од снимљеног негатива директно добија фото-позитив. У

колико су ови трагови настали наношењем прашине на раван под они се фиксирају помоћу

црне дактилоскопске фолије.

2 Максимовић, Р., Тодорић, у., Криминалистика техника, Полицијска академија, Београд, 1995. година, стр. 305.

6

Фиксирање рељефних трагова стопала. Најједноставнији поступак мулажирања је када се

рељефни траг налази у мекој земљи, у осталим случајевима, када се ради о прашини, песку,

снегу итд. Потребно је примиенити специјалне поступке. Сваки рељефни траг се пре

мулажирања обавезно фиксира на разне начине. Рељефни трагови стопала фиксирају се на

лицу места, најпре размерном фотографијом. Приликом фотографисања потребно је водити

рачуна о осветљењу. Пошто су рељефни трагови удубљени лако може доћи до стварања

сенке ако осветљење није адекватно.

Осим фиксирања размерном фотографијом, рељефни трагови стопала се

обавезно фиксирају и мулажирањем помоћу којег се добија одливак који представља

позитив рељефног трага и може да послужи за директно упоређење мулажа и спорног

стопала. Материјал за мулаж мора да поседује битна својства од којих су, као прво,

изливени мулаж мора савршено да одговара рељефном трагу, затим материјал којим се

мулажирање врши не сме да се мрви, односно мора бити механички стабилан, а такође не

сме да се раствара у води или да после одређеног времена мења своје карактеристике. Као

материјали погодни за мулажирање су неке врсте силиконских маса, али и грађевински

мареријал познат под називом гипс.

Рељефни траг стопала је изузетно драгоцен траг који, осим за апсолутну

елиминацију у одређеним случајевима, служи и за идентификацију обуће која је траг

оставила. Због свега овога од изузетне је важности квалитетна израда мулажа.

Фиксирање латентних трагова стопала. Латентни трагови босог стопала фиксирају се

тако што се прво на погодан начин изазову (најчешће употребом дактилоскопских

прашкова), а након тога се фиксирају дактилоскопском фолијом. У те сврхе се производе

дактилоскопске фолије које по величини одговарају димензијама стопала.

7

4. ПАКОВАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА

Поред неопходног знања како пронаћи, фиксирати и узети траг стопала, врло

важна карика у ланцу прикупљања доказа за кривични поступак је и амбалажа, тј. сам начин

паковања, чувања и слања, трагова стопала у одговарајућој амбалажи, која је на жалост,

често дефицитарна или није стандардизована.

Као стандардна паковања за трагове користе се:

манила коверте у три величине: 25x32.5цм, 16.5x24цм, 7.5x14цм

смеђе папирне врећице у две величине: велика 30x42.5цм и мала 15x30цм

и импровозовани папирни пакетићи који се праве у недостатку горе наведених

Правилно паковање трагова стопала објашњено је у наредних пет корака:

1. Потребно је фотографисати отисак. Користити метод узимања отисака који је

најприкладнији за тип, локацију и стање отиска.

2. Означити задњу страну отиска идентификаторима.

3. Осушити на ваздуху пре паковања.

4. Ставите у кутију за пиштоље или кутију адекватне величине. Папирне марамице или

пена могу се користити за заштиту од лома.

5. Залепити кутију ДОКАЗ траком, причврстити етикету, и по потреби причврстити и

Захтев за лабораторију на горњој страни кутије.

Важне напомене:

отисци се најбоље фотографишу са паралелне филмске равни уз коришћење троношца,

равнала и светла са стране;

зубарски малтер (гипс) је најпогоднији за узимање отисака обуће;

препоручује се сушење отисака на ваздуху најмање 48 сати. Немојте паковати у

пластичну врећицу;

стандарди за упоређивање се пакују на исти начин, али одвојене од отисака.

8

5. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОСОБЕ НА ОСНОВУ ТРАГА СТОПАЛА

Финални посао од кога се очекују конкретни резултати је идентификација особе

на основу трага стопала. Идентификација се може обавити само вештачењем трагова

стопала. Да би дошло до ефикасности у овој фази неопходна је предходна телесна сарадња

између оперативе и технике. Наиме, без осумњичене особе, или обуће за коју се

предпоставља да је оставила траг, не може се извршити идентификација, а то значи да без

узорка за упоређивање нема ни идентификације. Идентификационе карактеристике које са

собом носе трагови стопала су:

опште карактеристике и

индивидуалне карактеристике.

5. 1. Опште карактеристике трагова стопала

Под општим карактеристикама трагова стопала подразумевају се оне

карактеристике које могу да потичу д разних особа и не поседују било какве индивидуалне

карактеристике. Особина општих карактеристика је та да могу послужити само као

елиминационе, а никако као идентификационе. Опште карактеристике се још деле на:

опште карактеристике појединачних трагова и

опште карактеристике групних трагова.

Под општим карактеристикама појединачних трагова стопала подразумевају се:

а) дужина стопала (босог, у чарапама или обувеног)

б) шара на ђону обуће.

а) Дужина стопала. Дужина стопала као општа карактеристика трага је веома битна. Начин

мерења дужине стопала зависи од тога да ли је реч о босом стопалу, односно стопалу у

чарапи или о трагу обуће.

Када се ради о босом стопалу дужина представља растојање између две

најистуреније тачке, што најчешће значи растојање између краја пете и врха палца.

Када је реч о дужини стопала, потребно је напоменути да све што важи за босо

стопало може се применити и за стопало у чарапи.

9

Када је у питању траг обуће, мерење се врши на исти начин као и код трага

стопала, што значи да је дужина обувеног стопала растојање између пете и врха прстију.

Што се тиче одређивања висине особе на основу дужине трага обуће може се

извршити само орјентационо и то под предпоставком да ципела у потпуности одговара

дужини стопала. Осим тога, дужина обуће зависи и од модела, тако да се применом

наведеног фактора не може одредити висина, осим веома апроксимативно.

б) Шара на ђону обуће. Једна од веома уочљивих општих карактеристика код трагова

обуће је шара на ђону обуће. Чак и када на ђону не постоји никаква шара и то представља

одређену општу карактеристику. Треба напоменути да сва обућа са гуменим ђоном има

одређену шару.

Траг обуће са шаром или без ње, превасходно, представља елиминациону

карактеристику помоћу које се са сигурношћу издваја обућа која није могла да остави такав

траг.

Слично карактеристикама ђона на обући могу да послуже и опште

карактеристике стопала у чарапама, односно трагова чарапа.

5.2. Опште карактеристике групних трагова стопала

Већи број трагова стопала на једном месту заједно образују групне трагове који,

осим општих, имају и посебне карактеристике које су везане за више трагова повезаних

заједно. Групни трагови стопала пружају податке о следећим карактеристикама:

начин хода,

углу хода и

дужини корака.

Начин хода је у директној вези са линијом хода, а добија се повезивањем истих тачака на

петама левог и десног трага стопала. Очигледно је да за таква мерења мора да постоји

непрекинут низ од више трагова стопала, а што је већи број трагова у низу и мерењу начина

хода је сигурније. У пракси се могу наћи три типа начина хода, односно ход може бити

раскречен, прав и укрштен.

Да би се на основу начина хода могла извршити елиминација, неопходно је да

осумњичена особа, на сличној подлози, корачањем остави трагове стопала у низу, и то

корачањем на различите начине, брже и спорије, дужим и краћим корацима, а у колико је

10

потребно и трчећи. Тек након неколико узетих трагова хода, упоређивањем са спорним,

може се утврдити начин хода.

Угао ходе је важан у случају да се на лицу места извршења кривичног дела нађе већи број

трагова стопала у низу. То је угао који заклапа линија повучена између пете и прстију са

правцем линије хода. Овај угао може бити позитиван, нула или негативан, у односу на

линију хода. Осим овог, овај угао не мора бити исти за обе ноге, а код жена је примиетно да

је овај угао мањи него код мушкараца.

Дужина корака представља растојање између врхова прстију или задње стране пета леве и

десне ноге.

6. ВЕШТАЧЕЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА

Кривични поступак је један веома комплексан процес током кога је потребно

утврђивање и разјашњавање разноврсних чињеница које излазе из домена права, и

припадају разним другим областима као што су балистика, медицина, економија и слично.

На основу овог правничког знања правници нису у стању да правилно тумаче чињенице

које припадају овим областима, те је за њихово утврђивање потребно ангажовање

стручњака одговарајућег профила.

Вештак (стручњак) је лице које је ангажовано да промени своја посебна стручна

знања и искуства из одређене области науке, технике, вештине или уметности ради

утврђивања или оцене спорних чињеница у кривичном поступку и на основу спроведеног

процеса испитивања изложи своје стручно мишљење.3

Вештачење као процесна радња има одређене правне одреднице:

вештачење могу да затраже тужилац, одбрана, суд или пак овлашћено службено лице;

вештачење се не може односити на правна питања;

вештак се изјашњава искључиво о чињеницама из области своје струке;

вештачење извршено у неком другом поступку се не може касније користити као доказ у

кривичном поступку.

3 Симоновић Б.: Криминалистика, Правни факултет, Крагујевац, 2004., стр. 330-33111

Основни вид комуникације између наручиоца вештачења и вештака је писмена

наредба коју издаје суд, тужилац, бранилац или овлашћено службено лице. У наредби

наручилац одређује предмет вештачења, даје усмерава вештака и указује на чињенице које

могу утицати на мишљење.4

Свако стопало осим општих карактеристика има и одређене индивидуалне

помоћу којих је могуће идентификовати било коју особу која је оставила трагове или обућу

чији су трагови откривени. Под предпоставком да су трагови стопала, нађени на лицу места

извршења кривичног дела, коректно обрађени на правилан начин идентификација је могућа

само ако се дође до осумњичене особе или обуће за коју се предпоставља да је оставила

трагове. На почетку, пре идентификације, прво се врши елиминација у односу на све особе

које су могле да оставе трагове, а нису у вези са кривичним делом. Тек након елиминисања

може се приступити пословима идентификације.

6.1. Вештачење трагова босог стопала

Да би се извршило вештачење трагова босог стопала неопходно је да се ти

трагови на лицу места изазову и фиксирају на правилан начин, а исто тако и да се пре

вештачења и компарације спорних и неспорних отисака папиларних линија стопала пронађе

осумњичена особа. Пошто се не воде збирке папиларних линија стопала помоћу којих би се

могло извршити идентификовање особе која је на лицу места оставила отиске,

криминалистички техничар (када дође до осумњичене особе) од осумњиченог узима отиске

папиларних линија стопала. С обзиром да не постоје фишеви за узимање отисака стопала за

те потребе користи се чвршћи папир или картон, који обавезно мора бити биеле боје. На

полеђини картона исписују се сва правна и фактичка обележја лица од кога се отисци

стопала узимају, и то и за лиево и за десно стопало.

Пошто се ово обави може се приступити упоређивању спорног трага и неспорног

отиска што се, у ствари, своди на дактилоскопско вештачење трагова стопала које се врши

по истим принципима као и дактилоскопско вештачење прстију или дланова. Уз сваку

документацију иде и извештај о вештачењу, те на тај начин фиксирани траг постаје доказ у

кривичном поступку.

4 Ковачевић Р.: Правна медицина, Правни факултет, Бања Лука, 2007., стр. 67-6812

6.2. Вештачење трагова стопала у чарапама

Трагови стопала у чарапама се исто као и трагови босог стопала ретко срећу на

месту извршења кривичног дела, а слична су и кривична дела код којих се у пракси

најчешће и проналазе. У колико се на лицу места пронађу овакви трагови идентификација

лица које је оставило овакве трагове је могућа у случајевима када на чарапи постоје

одређене индивидуалне карактеристике (поцепана места на чарапи). Важно је напоменути

да, и у случајевима када такве карактеристике постоје, треба имати много среће па да се

нађу чарапе са истим индивидуалним карактеристикама.

6.3. Вештачење трагова ђона обуће

Индивидуалне карактеристике на ђону обуће јављају се само код ношене обуће,

јер хабањем долази до разних оштећења која имају случајан, индивидуалан карактер. На

основу таквих идентификационих карактеристика могуће је извршити идентификацију

трагова обуће, али под условом да постоји неспорна обућа ради упоређења.

Техника идентификације ђона обуће зависи од начина на који је траг настао. У

том погледу постоје три могућности:

идентификација (вештачење) трага обуће који је настао наношењем материјала;

идентификација (вештачење) трага обуће који је настао одношењем материјала и

идентификација (вештачење) рељефних трагова обуће.

13

7. КРИМИНАЛИСТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА

Са криминалистичко-техничког становишта, трагови стопала могу да укажу на

више чињеница као што су:

број учинилаца кривичног дела – што се одређује на основу различитих трагова

стопала нађених на лицу места;

како су трагови стопала настали – мисли се на то да се може одговорити на питање

да ли су трагови стопала настали у стању мировања, ходања или трчања. Ово се

може утврдити на основу изгледа трагова стопала, с обзиром на то да су трагови који

настају у стању мировања равномерно отиснути било површински, било рељефно

због исте расподеле на оба стопала.

правац или правци кретања – правац или правце кретања је могуће одредити

захваљујући томе ако се на лицу места извршења кривичног дела пронађе више

узастопних трагова, односно више трагова у низу, који сигурно потичу од исте особе;

висина особе – као што је већ поменуто у овоме раду, може се одредити на основу

дужине трага стопала. Мерењем дужине стопала и множењем са фактором 6,876

добија се приближна висина особе која је оставила трагове.

пол и узраст особе чији су трагови нађени – у одређеним случајевима могу се

утврдити на основу облика и величине трага стопала. У таквим проценама потребно

је много опрезности с обзиром на то да сада постоје модели обуће који се не

разликују, односно мушка и женска обућа имају исти ђон.

карактеристике професије – огледају се у начину хода, тако нпр. морнари имају

раскречен ход. Треба имати на уму да се патолошке промене приликом ходања и

карактеристике професије приликом остављања трагова могу и намерно

прилагодити, о чему свако треба водити рачуна приликом доношења закључака.

14

8. ЗАКЉУЧАК

Потребно је да се сви закључци везани за криминалистички аспект трагова

стопала морају дониети пре него што се приступи њиховом фиксирању, односно у статичкој

фази увиђаја. Ово се посебно односи на трагове који се мулажирањем или скидањем помоћу

дактилоскопске фолије дефинитивно уништавају.

Наведено је важно напоменути из разлога што ако се екипа за увиђај не

придржава овога приликом вршења увиђаја може доћи до раскорака у раду оперативног

радника и криминалистичког техничара, што би могло да онемогући доношење битних

закључака.

15

9. ЛИТЕРАТУРА

1. Др. Љубиша Здравковић, Др. Војислав Ђуриђић, Криминалистика, Висока школа струковних студија за криминалитику и безбедност, Ниш, 2010. година.

2. Максимовић, Р. Тодорић, Криминалистичка техника, Полицијска академија, Београд, 1995. година.

3. Симоновић Б. Криминалистика, Правни факултет, Крагујевац, 2004. година.

4. Ковачевић Р. Правна медицина, Правни факултет, Бања Лука, 2007. година.

16