Click here to load reader

Hemija duvana

  • View
    231

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Hemija duvana

  • HEMIJSKI PARAMETRI KVALITETA DUVANA

    HEMIJA LISTA DUVANA

    Fizike i hemijske osobine lista duvana zavise od genetskih faktora, primenjenih agrotehnikih mera, tipa zemljita i njegove plodnosti, vremenskih uslova, poloaja lista na stabljici, eventualnih bolesti, berbe i procesa suenja. Promena u bilo kom od ovih faktora znatno utie na hemijski sastav lista a to se direktno odraava na kvalitet duvanskog dima.

  • Tabela 8.1. Reprezentativni sastav osnovnih tipova duvana

    * pH dato u jedinicama

    Komponenta (%)1FCACSCUkupno isparljive baze kao amonijak0,2820,6210,289Nikotin1,932,911,05Amonijak0,0190,1590,105Glutamini kao amonijak0,0330,0350,020Aspargini kao amonijak0,0250,1110,058-amino azot kao amonijak0,0650,2030,118Azot belanevina kao amonijak0,911,771,19Azot nitrata kao NO3u tragu1,70u traguUkupni azot kao amonijak1,973,982,65pH5,455,804,90Ukupne isparljive kiseline kao siretna kiselina0,1530,1030,194Isparljiva ulja0,1480,1410,248U alkoholu rastvorljivi rezeni9,089,2711,28Redukujui eeri22,090,2112,39Pektin kao kalcijum pektat6,919,916,77Celuloza7,889,296,63Pepeo10,8124,5314,78Kalcijum kao CaO2,228,014,22Kalijum kao K2O2,475,222,33Magnezijum kao MgO0,361,290,69Hlor 0,840,710,69Fosfor kao P2O50,510,570,47Sumpor kao SO41,231,981,40

  • OSNOVNE GRUPE HEMIJSKOG KOMPLEKSA DUVANA

    UGLJENI HIDRATI

    Osnovni energetski materijal za ivotne procese elija i tkiva. U telu biljke ine vie od polovine ukupnih materija (preko 50% mase duvana). Za kvalitet duvanske sirovine i kvalitet dima od posebnog znaaja je koliina rastvorljivih ugljenih hidrata (u procesu pirolize su glavni prekursori faktora ukusa duvanskog dima). Pri sagorevanju daju materije kao to su organske kiseline, aldehidi, fenoli, koji utiu na ukus i aromu duvanskog dima, kao izuzetno vana tehnoloka svojstva. Vano je napomenuti da je od 147 produkata pirolize nastalih iz celuloze, skroba, mono i disaharida i pektinskih materija, 121 naen u duvanskom dimu.

  • Polisaharidi

    SKROB je polimer, izgraen od dva polisaharida: amiloze i amilopektina (25 27%; 73 75%), a sadri i mali procenat mineralnih materija (0,2 0,7%). U hladnoj vodi je nerastvorljiv, ali ima ogromnu mo bubrenja, pri emu moe da upije i do 40% vode.

    Amiloza i amilipektin se razlikuju po grai lanaca.

  • amiloza

  • Sadraj skroba po insercijama, u fazi tehnike zrelosti, iznosi: kod donjeg lia 4 9%, kod srednjeg oko 10,5%, kod podovrka 16,3%, kod ovrka oko 12,7%. U duvanu tipa Berlej akumulacija skroba tokom porasta je svega oko 25% u odnosu na njegov sadraj u virdiniji, tako da ga biljka ima manje na raspolaganju u toku procesa disanja. Iz istih razloga u toku prve faze procesa suenja berleja, kada se vri hidroliza skroba, nastaju vrlo male koliine saharoze i redukujuih eera, koje se kasnije skoro u potpunosti razgrade.

  • Tabela 8.2. Promene u sastavu duvana tipa virdinija tokom procesa suenja (raunato na % SM)

    Konstituent Zeleni tavljen Osueni

    Skrob 29,30 12,40 5,52Slobodni redukujui eeri 6,68 15,92 16,47Levuloza 2,87 7,06 7,06Saharoza 1,73 5,22 7,30Ukupni azot 1,08 1,04 1,05Proteinski azot 0,65 0,56 0,51Nikotin 1,10 1,02 0,97Pepeo 9,23 9,24 9,25Kalcijum 1,37 1,37 1,37Oksalna kiselina 0,96 0,92 0,85Limunska kiselina 0,40 0,37 0,38Rezeni 7,05 6,53 6,61 Pektinska kiselina 10,99 10,22 8,48pH duvana 5,55 5,64 5,55

  • Slika 8.1. Promena u sadraju skroba tokom FC suenja virdinije

  • Slika 8.2. Promena sadraja redukujuih eera tokom FC suenja virdinije

  • Disaharidi jedinjenja sastavljena iz dva molekula monosaharida. Pri hidrolizi se razlau na dva molekula monosaharida; saharoza na glukozu i fruktozu, maltoza na dva molekula glukoze.

    saharoza

  • Monosaharidi lako rastvorljiva jedinjenja.

    1. Heksoze kao najvanije i to : d - glukoza (dekstroza, groani eer) d fruktoza (levuloza, voni eer) d galaktoza i d manoza

    2. Pentoze: l arabinoza, d ksiloza (ulaze u sastav hemiceluloze ili pektinskog kompleksa; ne sreu se u slobodnom stanju) i d riboza (u sastavu nukleinskih kiselina; ulazi u sastav NAD i NADP-a).

  • EERNI ESTRI Najvie doprinose aromi orijentalnih duvana.

    6-0-acetil-2,3,4-tri-0-[(+)-3-metilvaleril]-beta-D-glukopiranoza (tetraestar glukoze)

    Ovaj, kao i veina zastupljenih tetraestara saharoze (STE) predstavljaju najvanije prekursore arome kod orijentalnih duvana.

    Smole u kutikularnom sloju sadre serije STE koji su verovatno prekursori 6-0-acetiltriacilglukopiranozida (tetraestar glukoze GTE), izolovanog iz orijentalnog duvana.

  • Slika 8.3. eerni estri naeni u orijentalnim duvanima

  • Slika 8.4. eerni tetraestri u razliitim tipovima duvana Za prepoznavanje arome (prag osetljivosti) u duvanu i duvanskom dimu, znaajno je da GTE i STE brzo oslobaaju slobodne karbonske kiseline termolizom

  • GLUKOZIDI su sloena jedinjenja koja pri hidrolizi daju glukozu. Glukozidi su materije gorkog ukusa ili specifine arome, a mnoge su toksine. Sugestija da neisparljivi prekursori arome postoje u formi glukozida zasnovana je na istraivanjima da se materije kao to su 3-hidroksidamaskon i 3-keto-jonol oslobaaju iz duvana hidrolizom.

    Hekman je sa saradnicima 1981 dokazao da je niz izolovanih duvanskih aglikona znaajno rastao enzimatskom hidrolizom glukozida iz duvana tipa virdinija.

  • Tabela 8.3. Porast koliine aglikona tokom enzimatske hidrolize glukozida u virdiniji (mg/100g)

    Aglikoni Virdinija-kontrola Enzimska hidroliza Poveanje %3-Metilbutanol 0 104 / Benzil alkohol 1815 3167 742-Feniletanol 887 1744 972-Metoksi-4-vinilfenol 498 792 594-Vinilfenol 1023 1255 233-Hidroksildamaskon 2469 2697 94-Vinilsiringol 1615 2850 773-Keto--jonol 7257 10993 523-Hidroksi-5,6-epoksi--jonol 248 698 1813-(2-Hidroksietil)-fenol 155 1207 6796-Hidroksi-3-keto--jonon 67 109 63Korienje glukozida za aromatiziranje duvana patentirano je 1976. Iz duvana su izdvojeni kvercetin i izokvercetin, koji duvanu daju utu boju. Pored toga, u duvanu se javlja i rutin, po sastavu slian kvercetinu.

  • CELULOZA je polisaharid, opte formule (C6H10O5)n, koja je uglavnom sastavljena od glukozidnih jedinica. Dokazano je da meavine za cigarete sadre priblino 10% celuloze i hemiceluloze, to je blisko vrednosti koje preovladavaju kod niza flue-cured sorti. Kiselinskom hidrolizom celuloze iz plojke listova svetle virdinije dobija se glukoza kao jedna frakcija i uglavnom galaktoza, kao druga, dok celuloza iz rebra daje uglavnom arabinozu i glukozu (Johnstone i Plimmer, 1959).

  • Stepen polimerizacije celuloze (degree of polymerization-DP) iz plojke kao dela lista, znaajno se razlikuje od istog iz dela glavnog rebra i nervature (DP iznosi 1100-1650 za plojku i 1600-1800 za glavno rebro). Kao poreenje, ove vrednosti su znaajno manje od onih koje su ustanovljene kod vlakana drveta (DP je oko 3000). Vano je napomenuti i da je DP celuloze kod flue-cured duvana znatno manja nego kod air-cured duvana.

    HEMICELULOZA predstavlja grupu polisaharida naenih u zidovima elija svih biljaka, zajedno sa ligninom. Koliina hemiceluloze je uslovljena spoljanjim uslovima gajenja i primenjenom agrotehnikom. Podlona je znaajnim promenama, usled ega se njen sastav menja tokom porasta i suenja. Hidrolizom hemiceluloze dobijaju se arabinoza, galaktoza i glukoza, zajedno sa manjim koliinama ksiloze.

  • PEKTINSKE MATERIJE - ine 6-12% mase duvana i znaajne su kako za stabilnost strukture listova, tako i za hemiju duvanskog dima, preko produkata pirolize. Molekul pektina je polimerizovan ugljeni hidrat sainjen od D-galakturonskih kiselina, povezanih 1,4 vezama, sa razliitim stepenom metilacije grupa karbonskih kiselina. Oko 22% galakturonske kiseline je metilovano.

    Tabela: Stepen metilacije i amidacije tokom pirolize na GCMS-u za rastvorljive frakcije pektina kod virdinije, berleja i orijentala:

    DuvanMetilacija (%)Amidacija (%)Virdinija2024Berlej434Orijental1216

  • DUVANSKI FENOLI

    Polifenoli

    Tabela 8.14. Koliine polifenola u duvanima

    Duvan 1980 (%) 1981 (%)Virdinija 3,13 3,75Berlej 1,78 2,05Ovoj cigare 2,13 2,65Uloak cigare 2,03 3,40Omot cigare 2,27 3,54Marilend 2,09 3,25Tamni duvani sueni na vatri 2,78 3,64Orijental 1,83 2,09

  • Tabela 8.15. Tipini duvanski polifenoli (mg/g)

    Virdinija NC 95 Berlej 21Hlorogenska kiselina 34,71 12,83Rutin 7,95 4,00Skopoletin 0,13 0,06Skopolin 0,94 0,35

    Lignin

    Lignin ini 4 5% suve materije duvana i predstavlja najzastupljeniji prirodni organski aromatini polimer naen u biljkama. Lignin je izgraen od lanaca polimerizovanih fenolnih komponenata, kao to su koniferil alcohol, p kumaril i sinapil alcohol. Poznato je da lignin produkuje velike koliine fenolnih konstituenata u termolizi, kao to su 2 propilfenol, vanilin, eugenol, gvajakol, pirogalol i krezol, koji su naeni u duvanskom dimu.

  • Ostali fenoliMnogo vie fenola je naeno u duvanskom dimu nego u listu duvana.

    Tabela 8.16. Glavni fenoli izolovani iz lista duvana (ppb) Virdinija Berlej OrijentalFenol 16 13 39okrezol 9 4 11mkrezol 26 8 46pkrezol 31 4 18Gvajakol 80 23 28Dimetilfenol 9 3 154-Vinilfenol 54 2 1612-Acetil-3-metilfenol - 2 2Trimetilfenol - 5 44-Etilgvajakol - 1 84-t-Butilfenol 1 1 8Eugenol 0,5 - -4-Vinilgvajakol 14 3 84-Alil-2,6-dimetilfenol 52 0,3 2

  • AZOTNE KOMPONENTEPROTEINI Proteini su organske materije, sloenog sastava, koloidi. Razlikuju se po aminokiselinskom sastavu, pa su prosti proteini zastupljeni kao:1. GLOBULINI globulin, asparagin;2. GLUTELINI nalaze se u zelenim delovima biljke i semenu;3. PROTOPLAZMATINI PROTEINI - ine osnovnu grau protoplazme.Sloeni proteini, PROTEIDI, su jedinjenja u kojima pored aminokiseline postoji i neka neproteinska (prostetina) grupa:1. LIPOPROTEIDI prostetinu grupu ine razne masne materije lipoidi. Ulaze u sastav hlorofilnih zrnaca i protoplazme.2. HROMOPROTEIDI prostetina grupa je neka obojena materija (hlorofil, flavonin i dr.).3. GLUKOPROTEIDI prostetina grupa je neki visokomolekularni ugljovodonik.4. FOSFOPROTEIDI jedinjenja proteina sa fosfornom kiselinom.5. NUKLEOPROTEIDI jedinjenja proteina sa nukleinskim kiselinama.

  • Osnovni element grae proteina su aminokiseline organske kiseline koje sadre azot. Veina su aminokiseline, jer je vodonik najblii karboksilnoj grupi zamenjen NH2 grupom.R CH COOH - predstavljaju derivate masnih kiselina: NH2 R CH2 COOH aminokiselinaSve aminokiseline u istom stanju su bezbojne, kristalne materije, rastvorljive u vodi. To su amfoterna jedinjenja, poto u svom molekulu sadre kiselinske i bazne grupe i grade soli i sa kiselinama i sa bazama.U duvanu su konstatovane 43 aminokiseline. Najvie su zastupljene asparaginska i glutaminska (monoaminodikarbonske),HOOC CH2 CH COOH HOOC CH2 CH2 CH COOH NH2 NH2 asparaginska glutaminskapa zatim cistein, leucin, valin, fenilalanin (monoaminomonokarbonske).Postoje i : diaminomonokarbonske - lizin, arginin; diaminodikarbonske - cistin; heterocikline - prolin, triptofan, histidin.

  • AMIDI dobijaju se kada se na aminokiselinu deluje amonijakom.AMINI nastaju dekarboksilacijom aminokiseline. Ima ih u zelenom duvanu (metilamin CH3NH2). Mogu da poslue za izgradnju petolanog prstena pirolidina koji slui za obrazovanje alkaloida.

    Tabela 8.4 Promene azotnih komponenata u AC cigarnim duvanima (raunato na % suve materije) Suenje listova Suenje na stabljiciKomponenta Pre suenja Posle suenja Pre suenja Posle suenja Ukupni azot 5,61 5,34 4,70 3,80 Nerastvorljivi proteini 3,69 1,65 3,80 1,85Rastvorljivi proteini 1,92 3,69 0,90 1,95Amino azot 0,23 0,80 0,15 0,15Amonijak plus amidi 0,15 1,07 0,05 0,80Alkaloidi 0,35 0,32 0,40 0,40Nitrati 0,63 0,77 0,20 0,25Ostalo 0,56 0,73 0,10 0,35

  • Grafik 8.8 Smanjenje sadraja proteina tokom suenja berleja

  • Grafik 8.9. Promena ukupnih slobodnih amino kiselina tokom suenja berleja

  • Grafik 8.10. Porast sadraja amonijaka tokom suenja berleja

  • Tabela 8.5. Slobodne amino kiseline u visokokvalitetnim blendovima (mg/g)

    Amino kiselina FC BerlejAspartanska kiselina 0,13 7,84Treonin 0,04 0,43Serin 0,06 0,17Asparaginska kis 1,12 10,30Glutaminska kiselina 0,82 1,78Prolin 4,11 0,45Glicin 0,02 0,14Alanin 0,32 0,35Valin 0,06 u tragovimaIzoleucin - 0,06Leucin u tragovima 0,10Tirozin 0,68 0,84Fenilalanin 0,24 0,50Lizin 0,03 0,33Histidin 0,11 0,45Arginin - 0,26Triptofan - 0,50

    U berleju najzastupljenije amino kiseline su aspartanska, asparaginska i glutaminska. Kod virdinije to su prolin, asparaginska i glutaminska amino kiselina. Ukupno, u duvanu je naeno 43 amino kiseline.

  • Najznaajnija amino kiselina u FC duvanu je prolin. Koliina mu se poveava 25 puta tokom faza suenja za oba tipa duvana, i FC i AC. Ova pojava je mnogo izraenija, nego to moe biti objanjena hidrolizom proteinskih frakcija, pa su Hamilton i Lowe, 1978, postavili hipotezu da se prolin delom formira metabolikim promenama (hidrolizom) hlorofila, ija se koliina znaajno smanjuje tokom tave.

    U FC duvanima prolin reaguje sa redukujuim eerom, glukozom, do forme 1- deoksi 1 (L-prolino) D- fruktoza, kao Amadori komponente, koja zajedno sa drugim "amino - eerima", obuhvata svega 1,5 2,0% suve materije duvana. Ove komponente su veoma znaajne jer one mogu da podnesu (izdre) niske temperature degradacije, prvenstveno najverovatniji prekursor DDMP (2, 3 dihidro 3, 5 dihidroksi 6 metil 4H piran 4 on) vanog isparljivog aromata, maltola, naenog u listu virdinije (Leffingwell and Leffingwell, 1988). Dokazano je da su puaka svojstva DDMP-a identina svojstvima maltola.

  • Slika 8.11. Promena Amadori komponente (prolino-fruktoza) tokom edinga FC duvana

  • Slika 8.12. Promena Amadori komponente (alanin fruktoza) tokom edinga FC duvana

  • Amadori komponente su takoe poznate i kao "proizvoai" znaajnog broja aromatinih pirazina i pirola u pirolizi. U pirolizi, polihidroksipirazini daju produkte kao to su voda, kiseline, furani, piroli i vei broj prostih pirazina (ukljuujui najvanije pirazine lista duvana) 2,5 i 2,6 dimetilpirazin, trimetilpirazin i tetrametilpirazin.

    Amino kiseline, kao i amonijak, reaguju sa eerima ili jedinjenjima koja sadre karbinilnu grupu i formiraju razliite hemijske komponente. Bright i saradnici su dokazali da se % udeo 5 amino kiselina znaajno smanjuje nakon tretmana visokim temperaturama, dok tostiranje duvana uzrokuje znaajno poveanje nivoa pirazina (naroito duvana sa visokim sadrajem amonijaka i amonijanih prekursora), pod uslovima gde % nikotina ostaje nepromenjen.

  • Tabela 8.6 Promena u sadraju amino kiselina u duvanima nakon tostiranja (kompletan cigaretni blend)

    Amino kiselina Pre (%) Posle (%) %

    Aspartanska kiselina 1,39 0,82 -41 Prolin 0,65 0,31 -52Lizin 0,32 0,10 -69Histidin 0,24 0,16 -33Arginin 0,16 0,06 -62Tabela 8.7. Uticaj tostiranja na koncentraciju dimetilpirazina

    Duvan Conc. pre Conc. nakon tostiranja (ppb) tostiranja (ppb)Virdinija 0,1 0,3Turski 0,1 0,8Berlej 0,1 460Rekonstituisani list 0,1 200

    Uzorci duvana su usitnjeni, bez aditiva i tostirani 4 sata na 1200C 30C

  • DUVANSKI ALKALOIDI-nikotin, kotinin, nornikotin, miosmin, nikotirin, anabazin i anatabin. Na osnovu koliine alkaloida akumuliranih u liu, nikotin, nornikotin, anatabin i anabazin su glavni alkaloidi. NIKOTIN (C10H14N2)

  • ANABAZIN predstavnik grupe alkaloida koji sadre dva nekondenzovana estolana azotna heterociklusa. Njegova struktura je potvrena sintezom. To je bezbojno ulje sa takom kljuanja na 276oC. Mnogo je otrovniji od nikotina. On je zastupljen kod Nicotiana glauca.

  • NORNIKOTIN dobija se odstranjivanjem metilgrupa iz nikotina. Iz tog razloga je deset puta manje otrovan.

  • miozaminanatabinnikotirin

  • Zastupljenost alkaloida u pojedinim delovima duvanske biljke Najvee koncentracije alkaloida sadri lisna plojka. Alkaloida ima i u svim ostalim delovima biljke, pri emu koliine opadaju sledeim redosledom: koren, glavno rebro, stabljika, cvetovi i seme. Koncentracija alkaloida u centralnom rebru i stabljici iznosi oko 20% odnosno 12% u odnosu na koncentraciju u lisnoj plojki. Cvetovi sadre oko 10% alkaloida u odnosu na gornje insercije u vreme cvetanja. Seme sadri veoma male koncentracije slobodnih alkaloida, ali ekstrakcijom sa jakim kiselim rastvaraima oslobaa se 0,36 mg alkaloida po gramu suve materije.

  • PIGMENTIGlavni pigmenti duvana su hlorofil i karotenoidi. Grafik 8.13. Promena u sadraju hlorofila u duvanu tipa berlej tokom suenja

  • Karotenoidi Glavni karotenoidi u duvanu su lutein, karoten, neoksantin i violaksantin. Grafik 8.14. Promena u sadraju karotenoida tokom suenja berleja

  • Degradacija karotenoidaTabela 8.8. Neki produkti degradacije glavnih duvanskih karotenoida (ppb)

    Komponenta Virdinija Berlej Orijental

    Dihidraktinodiolid 150 26 733-keto--jonol + 4 +3-ketodihidrojonon 51 31 23Safranal 32 4 43-hidroksi--damaskon 24 11 +

    + prisutni ali u neznatnim koliinama

  • b) Aciklini izopreni i njihovi derivatiSolanesol (C45 poliprenol) CH3 CH3 I IH - (H2 - C = CH - CH2)8 - CH2 - C = CH - CH2OH Grafik 8.16. Promene u koliini solanesola tokom suenja berleja

  • Neofitadien (C20 izoprenoidpolien) CH CH2 I IIH(CH2 - CH - CH2 - CH2)3 - CH2 - C - CH = CH2 Grafik 8.17. Promene u u koliini neofitadiena tokom suenja berleja

  • Grafik 8.18. Promene u u koliini neofitadiena tokom suenja virdinije

  • Tabela 8.9. Neki od glavnih aciklinih izoprena i njihovih derivata (ppb)

    Komponenta Virdinija Berlej OrijentalLinalol 281 160 -Linalol oksid 118 - - Geranil aceton 181 84 1306-Metilhepta-3,5-dien-2-on 40 17 - 6-Metilhept-5-en-2-on 78 17 78

    c) Karbociklini diterpenoidi i produkti njihove degradacije

    U duvanu su naene dve glavne klase diterpenoida, monociklini cembranoidi i biciklini labdanoidi. Virdinija i berlej sadre samo cembranoide, dok orijentalni i cigarni duvani sadre i labdanoide i cembranoide.

  • d) Cembranoidi i produkti njihove degradacije

  • Tabela 8.10. Neki od glavnih produkata degradacije cembranoida izolovani destilacijom parom iz razliitih tipova duvana (ppb)

    KomponentaVirginiaBurleyOrientalSolanon17254931497Solanol54584177Norsolanadion15626137Solanaskon2433tragoviSolavetivon1815tragovi6-Metilhepta-2,5-dion--101

  • e) Labdanoidi i produkti njihove degradacije

  • DUVANSKI STEROLI

    Steroli, steril estri i esterifikovani steril glukozidi sainjavaju oko 0,1 do 3% teine duvana. Tabela 8.17. Glavni steroli duvana (mg/g)FC, berlej i merilend duvani sadre vee koliine sterola nego orijentalni, duvani sueni na vatri i cigarni duvani. Dokazano je da stigmasterol na 7500C formira benzopiren.

    VirdinijaBurley L-7Berlej L-1Holesterol0,300,210,18Kampesterol0,530,330,23Stigmasterol0,750,820,72Sitosterol0,880,940,38U k u p n o2,462,301,51

  • KARBOKSILNE KISELINEKarboksilne kiseline prisutne su u duvanu u koliini 14-18% kod berleja i cigarnih duvana, 7-10% kod merilenda, 6-8% kod orijentalnih duvana i 5-10% kod duvana tipa virdinija, nakon procesa suenja. Najvanije kiseline su limunska, jabuna, oksalna i malonska

  • Tabela 8.11. Isparljive kiseline u duvanimaAko se podeli koliina kiseline sa treshold vrednou dobija se relativan potencijal mirisa ili arome (relative odor potency- ROP). Na primer, za siretnu kiselinu ROP iznosi 688/22000 = 0,03 dok je za izovalerijansku 202/120 = 1,69.

    KiselinaVirginia (g/g)Burley (g/g)Oriental (g/g)Treshold (ppb)Mravlja59728858745 000Siretna87737268822 000Propionska13122420 000Izobuterna3229728 100Buterna200240Izovalerianska11620202120Valerianska1043 000Fenilsiretna3606510 000Oktanska51253 000

  • Tabela 8.12. Isparljive kiseline u duvanu i dimu

    KiselinaDuvanDimPromenag/gg/g%Propionska 17,066,8293Buterna 2,59,7288Valerijanska 4,33,6-162-metil buterna2,112,4490Izovalerijanska5,119,72863-metil valerijanska12,062,0417Heksanska7,53,9-48Oktanska1,76,2265Fenilsiretna48,919,9-59

  • Masne kiseline ine oko 0,75-1,1% teine kod duvana tipa virdinija i oko 0,5% kod duvana tipa berlej. Od zasienih u duvanu je izdvojena palmitinska CH3 (CH2)14 COOH, stearinska, a od nezasienih oleinska CH3 (CH2)7 CH = CH (CH2)7 COOH i linolenova CH3 CH3 CH = CH CH2 CH = CH (CH2)7 COOH.

    CH2OOCR1CH OOCR2 R1, R2, R3 su radikali masnih kiselina.CH2OOCR3Tabela 8.13. Masne kiseline u duvanu tipa virdinijaNEORGANSKE KOMPONENTE

    Kiselina%Palmitinska0,28Stearinska0,05Oleinska0,11Linolna0,18Linoleinska0,35