Infarkt Miokarda i Angina Pektoris - Saveti Zdravim Ai Bolesnima

8/15/2019 Infarkt Miokarda i Angina Pektoris - Saveti Zdravim Ai Bolesnima

1/75

Prof dr med sciLJUBOMIR M RADZI PESIC

IN ARKT MIOKARDAI ANGINA P KTORIS

KAKO SPRECITIKAKO LECITI

KAKO REHABILITOVATI

Drugo prosireno i izmenjeno izdanje

S VETI ZDR VIM I OLESNIM

n - ili l1i i1il

HHUI


2/75

SADRZAJ

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU . . . . . . . . . . 8

PREDGOVOR PRVOM lZDANJU . . . . . . . . . . . 9

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . .

GRADA I FUNKCIJA SRCA . . . . . . . . . . . . . . 13

ATEROSKLEROZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

KORONARNA ISHEMIJSKA BOLEST SRCA ... 24

STABILNA ANGINA PEKTORIS . . . . . . .. 25NESTABILNA ANGINA PEKTORIS , 27

VAZOSPASTICNA ANGINA PEKTORIS 27

ASIMPTOMATSKA ISHEMIJASRCANOG MISICA 27INFARKT MIOKARDA 28

NAPRASNA SRC ANA SMRT . . . . . . . . .. 29

DNEVNO-NOCI RITAM I POJAVA INFARKTAMIOKARDA I ANGINE PEKTORIS 29DIJAGNOZA KORONARNE

BOLESTlSRCA. . . . . . . . . . . . . . . . .. 30PODACl DOBUENI OD BOLESNIKA ANAMNEZA 31

PREGLED BOLESNIKA FIZICKl PREGLED . 32ELEKTROKARDlOGRAM EKG 32ELEKTROKARDlOGRAM U OPTERECENJU . 33

RENDGENSKl PREGLED SRCA I PLUCA. .. 34UL TRAZVUCNI PREGLED SRCA . . . . . .. 3524 SATNO REGISTROV ANJE EKG. . . . . .. 35

5


3/75

RADIOIZOTOPSKO ISPITIV ANJE SRCA . .. 35KATETERIZACIJA SRCAI KORONAROGRAFIJA . . . . .. . . . .. 36

SPRECA VANJE PREVENCIJA)KORONARNE BOLESTI SRCA . . . .. ..... 37

CINIOCI OPASNOSTI FAKTORI RIZIKA)

KORONARNE BOLESTI SRCA 37ZIVOTNO DOBA . . . . . . . . . . . . . . . .. 38

POL 38

NASLEDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 39

POVISENE MASTI U KRVI . . . . . . . . . .. 39

VISOK KRVNI PRITISAK . . . . . . . . . . .. 42

PUSENJE DUV ANA . . . . . . . . . . . . . .. 46

SECERNA BOLEST DIABETES MELLITUS) . 47GOJAZNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 48

STRES . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . .. 49

FIZICKA NEAKTIVNOST . . . . . . . .. 50FIBRINOGEN I DRUGI FAKTORIZGRUSA V ANJA KRVI . . . . . . . . . . . . .. 50

HIPERHOMOCTSTEINEMIJA . . . . . . . . .. 51LECENJE CINIOCA OPASNOSTT FAKTORA RIZIKA) . . . . . . . . . . . . . .. 51LECENJE POVTSENTH MASTT U KRVI .... 52

LECENJE VISOKOG KRVNOG PRITTSKA .. 75

ODVIKA VANJE OD PUSENJA DUVANA . .. 81

LECENJE SECERNE BOLESTT . . . . . . . .. 82

LECENJE GOJAZNOSTI 83

KONTROLA STRESA. 86

FTZTCKA AKTTVNOST . . . . . . . . . . . . .. 87DESET SAVETA ZDRAVTMKAKO SPRECITI NASTANAK INFARKTA MIOKARDAI ANGTNE PEKTORTS . . . . . . . .. 89

LECENJE TNFARKTA MIOKARDATANGTNE PEKTORTS . . . . . . . .. 91

6

REHABTLTTACIJA BOLESNIKAPOSLE TNFARKTA MTOKARDATANGINE PEKTORTS . . . . . . . . . . . . . 96

KOREKCIJA FAKTORA RIZTKA . 96

PSTHOTERAPIJA . . .. 97

ISHRANA . . . . . . .. 98

FTZTCKA AKTIVNOST . 101

SEKSUALNIODNOSI. 109

UTICAJ ATMOSFERSKTH PRILIKA NA BOLES-NTKE SA KORONARNOM BOLESCU SRCA.

POVRATAKNAPOSAO........ . .. 112

GODISNJI ODMOR TBOLESNTCT SAKORONARNOM BOLESCU SRCA .. ... 113

PRIMENA LEKOVA .. , 114

REHABTLTTACIJA BOLESNIKA POSLE HIRURSKEREV ASKULARIZACIJE MIOKARDAAORTOKORONARNOG BAJPAS-A) . . . .. 116

REHABILTTACIJA BOLESNICA POSLE STRENJAKORONARNE ARTERIJE BALONOM Transluminalna koronama angioplastika - PTCA) 120REHABILTT ACIJA BOLESNIKA SASLABOSCU SRCANOG MISICA Sreanom insuficijencijom) . . . . . . . . . . .. 12 }

STA BOLESNIK TREBA DA ZNA PEJSMEJKERU-VESTACKOM VODICU SRCA . . . . . . . . . . . .. 123SEKUNDARNA PREVENCIJA TNFARKTA MIOKARDATANGINE PEKTORTS . . . . . . . . . . . . . . . 125

PITANJA BOLESNIKA TODGOVORT LEKARA . .. 128

DESET PREPORUKA BOLESNICIMASA ANGTNOM PEKTORTSTINFARKTOM MIOKARDA . . . . . . . . . . . . .. 140

DODATAK: DIJETE ZA HIPERHOLESTEROLEMIJU,HIPERTRTGLICERIDEMIJU T

HIPERHOLESTEROLEMTJU KOMBINOV ANU SAHIPERTRIGLTCERIDEMIJOM . . . . . . . . . . . .. 142

7


4/75

PRE GOVOR DRUG OM IZ NJU

Prvo izdanje je rasprodato. Knjiga je nai.fla na vrlodohar przjem kod (ita/aca razli6tog doba starosti, zani-manja. Pored holesnika knjigu su (itali zdravi ljudi .ftojehi/o pose/Jl1oohra Jrujuce,jer se infarkt miokarda al/ginapektoris mnogo uspdlllje spre(avaju, nego /e(e, kao u osta-lom sve druge holesti. Zelja nam je da se sa zdravimna6nom iivota zapo(ne joJ u ranom detinjstvu. nastavi u§kolskom kasnije odraslom iivotnom dohu. Zatoje ulogarodite/ja, haka deka, Ro/a dru§tva velika..lz toga raz-/oga, u novol11 izdanju unet je odeljak 0 aterosk/erozi,najra,firenijoj holesti dana,fnjice, koja p06nje u rano.jmla-dosti, a na koju se sigurno moze uticati zdravim na6nomzivota. Uneti su neki novi /ekovi koji se koriste u le(enjusr(anih ho/esti, data nova klasifikaczja povi,fenoR krvnogpritiska, preciznzji saveti 0 ishrani izboru je/ovnika, ko-risc:el~jugodi.fl~jihodnlOra, lIticaju atnwsferskih prilika nasr(ane ho/esnike. Rehahi/itaczja sdanih ho/esnika dopll-njenaje pog/avljima 0 rchahi/itaciji ho/esnika sa slabo,fcu(insuficijenczjom) sr(anog misic:a.kao pog/avlje sta trebada znaju bo/esnici sa ugractenim pejsmejkerima. Pro§irenjebro.j pitanja koje bo/esnici lIpucuju /ekarima. Svim ovimdopunama ispunjena je ohave:a autora da ce da uI aiisugestije cenjenih 6ta/aca za nOI impORlavljima ove knjige.

pril 2 godine Proj: dr Ljuhomir M. Hadii Pdic:

9


5/75

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Ova puhlikacijaje namenjena .~irojatala ~koj puhlici.Najvile .[ejekoristiti holesnici oholeli od angine pectoris iinfarkta miokarda, kao i bolesnici posle hirurJkih inter-vencz:ja na srcu, prvenstveno posle aortokoronarnog haj-pasa. Knjigaje, u stvari, inastala na zahtev mnogih boles-nika koji su zeleli da uvek imaju pri ruci trajnu, pisanui ~formaciju 0 svim aspektima svoje holesti, i posebno 0na6nu zivota. Nikada se ne moze sve, ak i u ponovljenimrazgovorima, saopltiti holesnicima. S druge strane, po-zeljno .le da i aanovi porodice oholelih budu informisani 0angini pektoris i infarktu miokarda, ne samo da hipomoglioholelom tlanu porodice, vee da hi znali da prevenirajukoronarnu bolest srca ikod sebe.

Autor se nada da ce ova publikacz:ja bar malo do-prineti da se koronarna holest srca holje upozna i timeuspdl1ije spre6, lea i rehabilituje. Ako ova knjiga dozividrugo izdanje, sa zadovoljstvom :u ga dopuniti korisnimsugestijama 6talaca.

Septembar 1996. godine Prof d,.Ljuhomir M. Hadfi Pdic

UVOD

Jedan od najvaznijih zadataka savremene medicine jeborba protiv koronarne bolesti srca angine pektoris i in-farkta miokarda). U toj akciji najvaznije mesto zauzimasprecavanje nastanka bolesti. Ima vi se razloga da se ovajzadatak medicine, a posebno kardiologije realizuje. Prvo,

koronarna bolest srca je glavni uzrok prevremene srmti kodsredovecnih muskaraca. Oko 40 svih smrti u ovoj grupi

prouzrokovano je ovom bo1eScu. Kod zeml u srednjemzivotnom dobu prvi uzrok umiranja je rak, a zatim ko-ronarna bolest srca. Posle 65 godine zivota i kod zenakoronarna bolest postaje vodeCi uzrok umiranja. Primeraradi, u Engleskoj od koronarne bolesti srca svake godineumre 180000 Ijudi, a u SAD 500000. Drugo, bolest po-gadajuci Ijude u najproduktivnijem dobu zivota nanosi og-romne materijalne stete, ne samo obolelim, nego i drustvu.Oko 30 kreveta u jedinicama za urgentnu hitnu) me-dicinu u bolnicama rezervisano je za obolele od koronarnebolesti srca. Tome treba dodati i cinjenicu daje lecenje vrloskupo. Trece, iskustvo iz SAD i nekih severnoevropskihzemalja ukazuje da je organizovanom drustvenom i medi-cinskom akcijom moguce spreciti ovo, prakticno epide-mijsko sirenje bolesti. Cetvrto, u nasoj zemlji, koja pripadasrednje razvijenim zemljama sveta, doslo je do velikogporasta oboljevanja od koronarne bolesti srca sedamdesetih

godina ovoga veka. Zatim je, zahvaljujuci. angazovanju

11


6/75

prvenstveno lekara, zaustavljen porast oboljevanja, da biposlednjih nekoliko godina - od uvodenja sankcija premanasoj zemlji i rata na prostorima Jugoslavije, ponovo sepoveeao broj bolesnih i smrtnost od ove bolesti. UspostavIjanjem mira i uklanjanjem sankcija ovaj negativni trend eese, ubedeni smo, zaustaviti.

Bolesnici, clanovi porodice obolelih i svi koji supotencijalno ugrozeni od ove bolesti treba da budu upoznatisa koronarnom bolescu srca. Poznavanje bolesti olaksavanjenu prevenciju, ranD otkrivanje, uspeSno lecenje, rehabilitaciju i aktivno ukljucenje u zivot porodice i drustva.Zelja nam je da i zdravi Ijudi prihvate savete kako da sehrane, kako da se fizicki aktiviraju, kako da se odreknustetnih navika i da sve to prenesu na svoju decu. Nagradaza to ee biti zdrav, kva1itetan isreean zivot.

GR D IFUNK IJ SR

Srce je misicni organ koji omogueava neprekidnucirkulaciju krvi. Zahvaljujuei srcu organizam je snabdevenkrvlju koja transportuje kiseonik i hranljive materije koje

dospevaju do svih tkiva i eelija u organizmu. Neprekidanrad srca je zadivljujuCi. U toku sedamdeset godina zivotasrce nacini 2,5 biliona otkucaja i izbaci u organizam oko

12

QU

OOSH

?R{:TJ(OMO RIII

TRIKUSPIDXIZALISTAJ< _

rUL OHAl~ZALISTAK~SHA~

5el TlJ~- _0·

Graaa srca

LeVA M\t;I1WI IOU

3


7/75

Cirkulacija krvi u srcu

obogaeena kiseonikom, dolazi u levu pretkomoru i levukomoru, izbaeuje se u aortu, a zatim u arterije i najmanjekrvne sudove - kapi lare.

Iz kapilara kiseonik ihranljive materije prelaze u tkivai celije organizma. Krv se iz tkiva, sada sa smanjenim

-AORTA.

--rwC A.Al\T~lma

sistemskom eirkulaeijom cini jedan jedinstveni zatvorenisistem kruzenja krvi. Ciklus kruzenja krvi se ponavlja

60-80 puta u minuti i to se odreduje brojanjem plllsa.Sree ili tacnije srcani misic, ishranjllju dye koronarnearterije (Ieva i desna) koje polaze iz pocetnog dela aorte inalaze se na spoljnjem omotacu srea. Ime koronarne sudobile, jer na latinskom jeziku korona ozna~ava krunu, aove arterije se kao kruna ili venae nalaze oko srea. Ove suarterije neobicno vazne, jer omogucavaju normalnu ishranusrcanog misiea. Leva koronarna arteri ja se posle jedan dodva santimetra od ishodista iz aorte (taj deo leve koronarnearterije zove se glavno stablo) grana u dye veee arterije:

Koronarne arterije srca

sadrZajem kiseonika, kao venska vraca u desnu polovinusrea. Ovaj deo eirklllaeije zove se sistemska eirkulaeija iima eilj da ishrani sve organe i tkiva. Sree sa plucnom i

~\(/-/' c;::.~.g~_l'€$N~. \ . ('\'\\'lJ : •• '......, - ,,~

ORO~KHA .-::_./),_ ._ \~.'.' ./ A): '-.-'-- RQMM.K~AA'f~\l~

_ lA . /( 0 .\/, III ~~ ;:~ llA\ {~~:.-J 1 ~. A I I~;:j:: :_.~/[ F) )\\ Jr:.. ~ I~\./~ -A/\t~

lA-~ I.............J 11---}{ --./

ruMf\\l Y

U ORGANIUt'1

rLVCN;\AliltRlJA

•. l.tVOSl\Cf

I)'ESNO

SKCE .-.- \ .I'UIIlPA x~ -.)

ul't.ll1\

200 miliona litara krvi. Ovaj neumorni misie je velicinepesniee i tdine oko 300 gr. Smesten je u grudnoj duplji, usredini, nesto vise levo i zasticen spreda grudnom kosti.

Sree je podeljeno na cetiri supljine. Dve pretkomorei dye komore. Pretkomore primaju krv iz vena, a komoresalju krv u arterije. U sreu postoje cetiri zaliska koji kodzdravih Ijudi omogucuju tok krvi samo u jednom smeru: iz

pretkomore u komoru, iz komore u arteriju. Sree je pregradom (septum) podeljeno na desnu i levu polovinu. Desnapolovina srea (desna pretkomora i desna komora) primajuvensku krv siromasnu kiseonikom, pumpaju u plucnu arteriju i pluca, gde krv prima kiseonik i postaje arterijska. Ovajdeo eirkulaeije krvi zove se plllcna eirkulaeija. Krv, ovako

~Jm\

14 15


8/75

prednja silazna descedentna i venacna cirkumfleksnaarterija. Ove arterije ishranjuju prednju i levu stranu srca.Desna koronama arterija sa svojim gnmama ishranjujedesnu i donju povrsinu srca, kao ideo srca u desnoj pretko-mori sinusni cvor u kome se stvaraju impulsi za ritmickisrcani rad.

T ROSKL ROZ

Ateroskleroza je bolest arterija. Yodeei je uzrokobolevanja i smrtnosti u razvijenim zemljama sveta. Mnogisu cinioci odgovorni za razvoj ateroskleroze. Najcesei supovisene vrednosti holesterola u krvi, visok arterijski krvni

pritisak, pusenje, hrana bogata mastima zivotinjskogporekla, seeerna bolest, gojaznost, fizicka neaktivnost i dr.Yeliki znacaj u nastanku bolesti imaju i nasledni cinioci.Bolest pocinje ranD u detinjstvu. S pravom je neki lekariubrajaju u pedijatrijske decije bolesti, jer pocinje okodesete godine zivota. Normalan, zdrav krvni sud ima glatkuunutrasnju povrsinu endotel i krvni sud je elastican, doz-voljavajuCi lako protok krvi. Neostecen unutrasnji slojkrvnog suda ima funkciju da onemoguei prelazak krvi,odnosno njenih sastojaka, na primer masti, u zid krvnog

suda i okolno tkivo i da stvara aktivne cinioce kojisprecavaju nastanak krvnog ugruska tromba i sprecavanjesuzenja spazma krvnog suda .

Sigurno se zna da je ostecenje unutrasnjeg slojaarterije pocetak ateroskleroze i da je izazvano hemijskim,mehanickim i zapaljenjskim ciniocima. Od h m skih ci-nioca najznacajnije su masti lipidi u krvi . Menu njimanajveCi znacaj imaju holesterol i trigliceridi. Lipidi nisurastvorljivi u vodi i da bi mogli da se transportuju, u krvi se

spajaju sa belancevinama proteinima i tako nastaju li-poproteini. Ima vise vrsta lipoproteina: lipoproteini male

7


9/75

gustine - LDL cestice, vrlo male gustine - VLDL cestice ivisoke gustine - HDL cestice. Lipoproteini male gustineLDL cestice su najodgovorniji za pocetak: i razvojarteroskleroze, ako je njihov sadrzaj u krvi povecan. Ovecestice posebno postaju opasne aterogene) ako se spoje sakiseonikom oksidisane LDL cestice), jer lako ostecujukrvni sud.

MehanicYki uzroci ostecenja arterija su najcesceizazvani visokim krvnim pritiskom, promene su obicno namestima gde se arterije racvaju i gde je tok krvi vrtlozan.

Ostecenje unutrasnjeg sloja arterUe moze da nastanei pod uticajem zapa/jenjskih prom ena i izazvanih nekimbakterijama npr. hlamidijama) ili virusima npr. citomegalovirus) ili imunoloskim mehanizmima.

Prve promene nastale usled ateroskleroze javljaju sevec u prvoj deceniji zivota, najpre na najvecem krvnomsudu - aorti, u vidu nakupina holesterola i drugih masti. Ovepromene se zovu masne pruge i ne dovode ni do kakvihporemecaja u cirkulaciji krvi. Masne pruge u koronarnimarterijama srca pojavljuju se izmedu petnaeste i dvadesetegodine zivota, a oko deset godina kasnije i u mozdanimarterijama. Masne pruge mogu u potpunosti da isceznuukoliko se u ovom, mladom zivotnom dobu, vodi zdrav,higijenski naCin zivota. Na mestu masnih pruga poduticajem nepovoljnih cinioca pusenja, gojaznosti, fizickeneaktivnosti i dr.) formiraju se oko dvadesete godine zivotaznacajna zadebljanja, najpre u aorti, a onda u koronarnim idrugim arterijama organizma. Ova zadebljanja su ispunjenaholesterolom i drugim lipidima, vezivnim tkivom,kalcijumom, celijama porekla izkrvi i izsamog zida arterije glatke misicne celije) i zovu se arteromi ili plakovi. Starenjem se ateromi povecavaju, suzavajuci unutrasnjiprostor arterija. Tako suzene arterije ne mogu da dostavedovoljno krvi bogate kiseonikom celijama, zbog cega dolazi do slabijeg funkcionisanja tih organa i tkiva. Ovapojava se zove ishemija a kod bolesti koronarnih arterija

srca angina pektoris. Ako se arterij~. potpuno. ~a~vori ~o~edoCi do izumiranja dela organa kOJIta artenja IshranJuJe.Izumrli deo zove se infarkt, i u slucaju srca; to je infarktsrcanog misiea ili miokarda.

Ateroskleroza ima spor tok, kOJIl1lJeneprekIdan, vecu zamasima. Dugo bolesnik nema nikakvih smetnji. One sejavljaju kao u slucaju angine. pektoris-, ~~da se unutrasnjipros tor koronarne arterije SUZIza 70 I vIse. At~.r~sklerozaje, medutim, nepredvidiva bo~est. At~rom kOJI)e pre~aunutrasnjosti krvnog suda oblozen tankIm omotacem moze

A) Normalna iB) Aterosklerozom suzena arterija

usled naglih promena krvnog pritiska i ubrzanja src~nograda i vrtloznih strujanja krvi da prsne i da se na ~Jem~formira krvni ugrusak tromb), koji naglo raste ~:etlpotpunom zapusenju krvnog suda. Ovakav aterom kOJIse

19


10/75

menja naziva se komplikovanim i moze hronicni, spor tokateroskleroze naglo da ubrza i dovede, u slucaju koronamiharterija do nestabilne angine pektoris, infarkta miokarda ilinaprasne srcane smrt. Aterom koji je podlozan komplikacijama ne mora prethodno znacajno da suzava unutrasnjost krvnog suda, ne mora da bude veliki, ali je prepoznatljiv po tome st~ je bogat holesterolom i drugim mastima.

U njemu manje ima vezivnog tkiva i celija zbog cegaje visesklon prskanju, pojavi tromba i razvoju komplikacija.

Proces ateroskleroze ne zahvata istom brzinom sve

arterije, vec jedne bde, a druge sporije. Zbog toga prvepromene kod nekih bolesnika mogu da poticu od promenana koronamim arterijama, kod drugih od promena na arterijama nogu, kod treCih od promena na arterijama mozga isI. Zato je vazno da pri postojanju promena na arterijamajednog organa treba brizljivo ispitati i arterije drugih

organa.Klinicke manifestacije ateroskleroze kornarnih arte

rija se ispoljavaju simptomima angine pektoris ili infarktamiokarda, 0 cemu ce biti vise napisano u sledeCim poglavIjima knjige. Ateroskleroza koja je zahvatila arterije noguprepoznaje se po bolu u misiCima nogu, posebno potkolenicama u toku hodanja, st~ bolesnika primorava da staneova pojava se zove claudicatio intermitens). Zahvacenostaterosklerozom krvnih sudova koji ishranjuju mozak mani

festuje se nesvesticama, poremecajima govora, slaboscu ilioduzetoscu jedne polovine tela mozdani udar, slog).

Danas se, st~ je izuzetno vazno pocetne aterosklerosklerotske promene mogu lako utvrditi pregledom vratniharteri ja ult razvukom - Doppler-om.

ZASTTTA PREVENCTJA) ATEROSKLEROZE

Uspesna borba protiv najaktuelnije bolesti savremenog covecanstva - ateroskleroze, postize se zastitom ili

prevencijom od nastanka ove bolesti. Prevencija zapocinjejos pre rodenja i nastavlja se tokom celog zivota. Mereprevencije nisu nik kve dr sti ne mere kojima se uskracujuzivotna zadovoljstva. Mere prevencije podrazumevajuzdrav nacin zivota. Zastita od ateroskleroze pre rodenja

podrazumeva higijenski nacin zivota i ishrane trudnica.Trudnice - pusaci, radaju decu koja vec na rodenju imaju

odreden stepen ostecenja krvnih sudova i ako ta deca narodenju izgledaju zdrava. Pored preporuke da trudnice nepuse, da bi radale zdravu decu, savetuje se psihickastabilnost i raznovrsna ishrana sa zastupljenim svim

hranljivim materijama belancevine, ugljeni hidrati, masti,vitamini i minerali). To naravno, ne znaci preterano

unosenje hrane i prekomerno dobijanje u teJesnoj tezini.Ishrana majcinim mlekom, bar u prvih tri do sest meseci jenezamenljiva. Prema nekim studijama, majcino mleko ima

znacajnu ulogu i u oddavanju normalnih vrednostiholesterola u krvi kod dece. Bitno je da deca u pretskolskomi skolskom uzrastu steknu zdrave zivotne navike. Sticanje

navika je lakse od iskorenjivanja stecenih losih navika.Uloga porodice, skole i drustva je ogromna i svako bi sasvoje strane morae sve da ucini u odgajanju zdravogpotomstva.

Poslednjih godina postaJo je sasvim jasno da je ulogaporodice kamen temeljac u uspdnoj prevenciji atero

skleroze. Ponasanje ukucanaje model i u zor za decu. To senajbolje vidi na primeru pusenja, ishrane i fizicke aktivnosti. Pusenje za koje je dokazano daje visestruko stetnoza razvoj ateroskleroze i raka pluca mnogo je ceScezastupljeno kod dece roditelja koji puse. U porodicama gdese ne pusi, deca puse u 10-25 , a u porodicama gde se pusi,decaci puse u 67 , a devojcice u 78 . Navike u ishrani fizickoj aktivnosti se takode formiraju prvenstveno u okviruporodice. Preterano unosenje hrane, posebno slatkisa, po

gresan stay da su gojazna deca zdrava deca, jako zasoljenahrana, pa cak i uzimanje alkohola, treba sistematski

21


11/75

suzbijati dobrom informisanoseu roditelja. Negovanjeredovne fizicke aktivnosti u bilo kom vidu, kao naCin zivotaje izuzetno vazno. Fizicka aktivnost stiti ne samo od razvoja

• S m. :. mj ll i U kU p'H l UlKIS Hla~ti,

naroc ilO l .i vOfinj si


12/75

KLASIFIKACIJA KORONARNE BOLESTI SRCA

Stabilna angina pektoris se karakterise povremenimbolovima iza grudne kosti. Bolovi se javljaju kada srcanimisic kratkotrajno obicno ne duze od 5 min.) ne dobijadovoljno kiseonika, jer suzena koronama arterija ne omogucava dovoljno dostavljanje krvi bogate kiseonikom. Tose desava kada srcani misic zahteva dodatnu kolicinukiseonika, kao na primer u naporu, uzbudenju, izlaganju

Koronama bolest srca KBS) moze se manifestovatina razlicite nacine. U odnosu na tok bolesti moze bitihronicna forma stabilna angina pektoris) i akutna forma

nestabilna angina pektoris, infarkt miokarda i naprasnasmrt). U kojem od ovih oblika ce se bolest prvo mani

festovati, nije moguce predvideti. U praksi se najceScekoristi klasifikacija bolesti koja se zasniva na karakteristikama najvaznijeg simptoma ove bolesti, a to je botanginozni). Moguce je, medutim, ispoljavanje KBS i bez

bo ova, ili sa drugim tegobama gusenje, aritmija). Natabeli I. prikazane su klinicke manifestacije koronarnebolesti srca.

KORONARNA ISHEMIJSKA) BOLEST SRCA

Zahvacenost aterosklerozomjedne ili vise koronarniharterija ili njenih ogranaka naziva se koronarnom iliishemijskom bolescu srca. Koronarne arterije su male,unutrasnja povrsina je glatka, veliCine su struka slame.Talozenje masti lipida) u zidu koronarne arterije formira

zadebljanje aterom) koji suzava unutrasnji prostor krvnogsuda, st~ dovodi do s abijeg snabdevanja krvlju onog delasrcanog misica koji ishranjuje ta arterija. Ove promene semanifestuju kao stabilna angina pektoris. U aterom, koji jeprvobitno sastavljen samo od masti, moze se natalozitikalcijum i stvoriti oziljno tkivo. Koronama arterija postajetvrda, nesposobna da se prema potrebi dovoljno prosiri ilisuzi. Srce se prilagodava ovako nastaloj situaciji stvaranjem tananih, novih krvnih sudova nazivaju se kola

teralni krvni sudovi) koji dovode krv iz neosteeenih krvnihsudova u slabije ishranjene oblasti. Stvaranje kolateralnihkrvnih sudova moze kod nekih osoba da spreci pojavusimptoma bolesti i smanji ishemiju, ali nazalost to nije uvekdovoljno. Aterom moze da prsne, narocito ako u njegovomsastavu predominiraju masti. Na tom mestu se, gde jeaterom ostecen, stvori krvni ugrusak tromb), koji u pocetkudelimicno, a kasnije u potpunosti zapusi unutrasnji prostorkoroname arterije. Tako se razvijaju nestabilna angina pek

toris i infarkt srcanog misica.

Tahela Klil li cke mall ifes raci je korollal e ho lesti s rca

I. Sa bolovima- stabilna angina pektoris_ vazospasticna angina pektoris- nestabilna angina pektoris- infarkt miokarda

n Bez bolova_ asimptomatska ishemija srcanog misiea

Ill Poremeeaj srcanog ritma srCane aritmije)- naprasna srcana smrt

STABILNA ANGINA PEKTORIS

I

24 25


13/75

Karakteristican nacin pokazivanjaIllesta bola kod boles nika sa anginolll

pektoris

hladnoci, posle veCih obroka, za vreme seksualnih odnosa,boravka na velikim nadmorskim visinama. Epizode bolovamogu da budu pracene strahom, i mogu da sprece obavIjanje dnevnih aktivnosti. Cesce je, medutim, da bolesnicimogu da kontrolisu svoje smetnje promenama u nacinuzivota i primenom lekova. Osecaj bola moze da bude razlicito dozivljen, kao na primer, pecenje, tdina, teskoba iza

grudne kosti. Moze da se oseti slabost, umor, ili gusenje.Bol se najceSce oseca iza grudne kosti, ali moze da bude iu rukama, ramenima, vratu, vilici, zubima i gomjem delutrbuha.

Bol moze da zapocne na jednom mestu na primer iza grudnekosti , i da se siri kadrugim oblastima naprimer levoj ruci doprstiju . Bol neprekidnotraje pola do jednog minuta, ali obicno ne duzeod pet minuta. Karakterbola je skoro uvek istikod jednog bolesnika.Treba uoCiti sta izazivabolove, pa uzroke tihbolova izbegavati ilipreventivno uzimati nitroglicerin. Bolovi prestaju ako povod za nastanak bolova izostane iliboIesnik uzme nitroglicerin pod jezik. Nekibolesnici nemaju bolove,vec pri fizickom ili emocionalnom naprezanjudobijaju gusenje, nes

vesticu ili umor.

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS

Nestabilna angina pektoris je stanje koje zahteva hitnuintervenciju lekara, jer se ishrana dela srcanog misica naglosmanjuje. Osnovu ove bolesti cini stvaranjekrvnog ugruska tromba u krvnom sudu koji naglo suzava, ali ne zatvara upotpunosti unutrasnjost krvnog suda. Tromb se obicnostvara na mestu gde je zid krvnog suda vec bio suzennakupljenom masti ateromom . Neposredni povodstvaranja tromba je prskanje ateroma nekontrolisanimvelikim fiziekim naporom, emocionalnim stresom, naglimskokom krvnog pritiska, infekcijom i drugim. Nestabilnaangina pektoris se prepoznaje po tome st~ bolovi iza grudnekosti anginozni , za razliku od stabilne angine pektorispostaju eesCi, javljaju se posle malih napora, traju duze 15-30 min. , jaci su, javljaju se i u mirovanju i eesto po

prvi put u zivotu. Bolesnici sa nestabilnom anginompektoris moraju bolnieki da se Ieee.

VAZOSPASTICNA ANGINA PEKTORIS

Vazospasticna angina pektoris nastaje zbog grea vazospazma koroname arterije. Bolovi se iza grudne kostijavljaju u mirovanju, cesto nocu, ne prethodi im fiziekinapor, ni emocionalni stres, nema ubrzanog srcanog rada,

ni skoka krvnog pritiska, ali se cesto pojave srcane aritmije.Spazam se javlja najeeSce na vec delimieno aterosklerotskisuzenoj koronarnoj a.rteriji i kod emotivnih osoba.

ASTTMPTOMATSKA TSHEMTJASRCANOG MTSTCA

Veliki broj bolesnika sa koronarnom boleScu srcanema nikakve smetnje. Odsustvo bolova ili drugih tegoba gusenje na primer ne znaci da je bolest manje ozbiljna.

Bolest se otkriva ako se snima EKG u toku 24 easa holtermonitoring ili EKG u opterecenju. Ove preglede treba

27


14/75

?b~viti u bole.s?ika obolelih od visokog krvnog pri tiska,~ecerne .?OlestI. sa.povecanim sadrzajem masti u krvi, jer~ek~d ?jlh ovaj obhk KBS eest. U praksi najeesce bolesniciImajU I bolne i bezbolne epizode ishemije sreanog misica,ta~o da s~ registrovanje 24-easovnog EKG-a preporueujesVlm takvlm bolesnicima.

INFARKT MIOKARDA

In arkt. mi?k.arda sreani udar) predstavlja naglon~stalo I.~uml:anjejednog dela sreanog misica zbog prekidacI:kulaClje u jednoj koronarnoj arteriji koja je ishranjivalataj deo sreanog misica. Prekid krvotoka nastaje zbog b-vnogugruska tromba) koji se formira na ateromu koji je pret-

u ~~

HF RKT

\l\tQKAK A

Suzena koronarna arterija je razlog za pojavu angine pektoris,a zapusena za infarkt rniokarda

hodno vec suzio supljinu krvnog suda, a sada ga potpunoblokira. Izumiranje sreanog misica nastaje ako prekid krvotoka traje 30 ili vi se minuta. NajeesCi simptom infarktamiokardaje nagli ili postepeni bol koji sejavlja obieno bezikakvog povoda, najeesce u jutamjim casovima. Bol je jak,pracen oseeanjem bliske smrti, iz.~grudne kostij~, m.oze dase siri u vrat, ramena, ruke, gornjl deo trbuha. Slrenje bolau trbuh moze da dove de do kobnih gresaka da se radi bolesti organa za varenje, pa da se bolesnici zbog togapodvrgnu eak i hirurskom leeenju. Bol traje 30 i vi seminuta, ne popusta na nitroglicerin, vrlo cesto je pracenhladnim znojenjem, otdanim disanjem, slaboscu, nesvesticorn, gadenjem i p·ovracanjem. Puis moze biti usporen iliubrzan, nepravilan, a krvni pritisak je obieno smanjen.Bolesnici sa infarktom miokarda treba st~ pre da stignu dokoronarne jedinice. Najbolje ih je transportovati u Idecempolozaju.

NAPRASNA SRCANA SMRT

Naprasna srcana smrt je takode moguCi ishod koroname ateroskleroze, gde aterom pretrpi nagle promene,uveca se, na njemu se stvori tromb i sve to izazove treperenje srca i prekid cirkulacije. Umesto pravilnog srcanograda kada srce izbacuje u arterije krv, srce se ne grci, treperi,i nije u stanju da krv is tisne u arteri ju. Smrt je t renutna. Nasrecu danas postoje aparati defibrilatori), koji mogu da

prekinu treperenje srca i spasu zivot ako se primene u prvatri minuta od gubitka svest i, odnosno P9cetka treperenjasrca.

DNEVNO-NOCNI RITAM I POJAVA INFARKTAMIOKARDA I ANGINE PEKTORIS

Utvrdeno je da rizik pojave infarkta miokarda i pogorsanje angine pektoris nisu podjednako zastupljeni u toku24 casa. NajceSca pojava ovih stanja je posle jutarnjeg

9


15/75

?udenja, u ~Iedeca tri do cetiri casa. U toku posle podneva,Iz~edu 15I 19 casova, takode raste ucestalost ovih pojava,all u odnosu na prepodnevne casove u manjem obimu.Uz:ok pO~eCaneucestalosti infarkta miokarda, angine pekt~:IS, ~II I srcanih. aritmija i naprasne srcane , ,mrtiu jutarnJlm caSOVlma Je zbog povecane razdrazljivosti simpatickog nervnog sistema nakoji nasom voljom ne mozemo

da uticemo. Stimulisan ovaj sistem dovodi do ubrzanja radasrca, porasta krvnog pritiska i povecane sklonosti kazgrusavanju krvi. 1ztog razloga treba obratiti veliku paznjukada s.eu toku dana obavljaju dijagnosticki postupci (npr.testo~I opterec~nja), izvodi fizicka aktivnost ili uzimajulekovl. Danas Je na primer utvrdeno, da beta blokatori(In?eral, Pr~nor~, Ateonolol, Presolol i dr.) smanjuju mogucnost pOJave mfarkta miokarda, naprasne smrti i anginoznih bolava i daje potrebno da ih bolesnik uzme odmah

posle budenja.'v ••P~red dnev~o-nocnog ritma, postoji i nedeljni i go

dlsnJI .ntam. Veca ucestalost infarkta miokarda i anginepektons zabelezena je krajem vikenda, u nedelji i u nociI~~edu nedelje ponedeljka. Razlog je najverovatnije psihlcka ~apetost lz~~van~ profesionalnim obavezama kojepretstoJe u sedmlcl kOJa dolazi. U zimskim mesecima~er~vat~? ~bog n~~ovoljnog uticaja niskih temperatura, allI OblmnIJe I masnIJe hrane, cesca su ova oboljenja nego udrugim godisnjim dobima.

Poznavanje ovih ritmova je neobicno vazno da su uovin: ~riticnim periodima Uutro, kraj vikenda, zima) bole~nl~1 u potpunosti pridrzavaju svih mera prevencije ilecenJa koroname bolesti srca.

DIJAGNOZA KORONARNE BOLEST1 SRCA

. Dija~noza koronarne bolesti srca (angine pektoris imfarkta mlOkarda) se postavlja na osnovu podataka koji se

30

uzimaju od bolesnika (anamneza), pregleda bolesnika(fizicki pregled) i dopunskih pregleda (EKG, EKG u optereeenju, rengdenski pregled srca i pluca, ultrazvucni pregled, holter monitoring, radioaktivno ispitivanje, kateterizacija srca i koronarografija i laboratorijsko ispitivanje).

PODACT DOBTJENTOD BOLESNIKA (ANAMNEZA)

Dragoceni podaci za postavljanje dijagnoze anginepektoris ili infarkta miokarda dobijaju se od bolesnika. Boliza grudne kosti je najvazniji simptom. To je bol kojineprekidno traje od nekoliko minuta kod stabilne anginepektoris, do 30 minuta u nestabilnoj angini pektoris i preko30 minuta kod infarkta miokarda. Kod stabilne anginepektoris bolje izazvan fizickim naporom (pesacenje, fizicki

rad), emocijama, hladnocom, varenjem hrane, a kod nestabilne angine pektoris i infarkta miokarda bol moze danastane i bez ikakvog prethodnog jasnog uzroka, umirovanju. Kod angine pektoris bol prestaje odmaranjem,prestankom stresa ili uzimanjem pod jezik nitroglicerina.Bol kod infarkta miokarda moze se ublaziti jedino ubolnickim uslovima, lekovima protiv bolova. Bolovi kodangine pektoris, a naroCito kod infarkta miokarda pracenisu strahom, cesto i preznojavanjem. Po prestanku bolovabolesnici su obicno malaksali. Neki bolesnici nemaju bolove, vec u naporu ili uzbudenju dobijaju gusenje, nepravilan rad srca, slabost ili nesvesticu. Veliki broj bolesnikai ako ima dokazano suzenje koronamih arterija nema nikakve smetnje.

Pri prvoj pojavi bolova iza grudne kosti, gusenja ilidrugih smetnji koje se javljaju pri fizickom naprezanju iliuzbudenju, treba se odmah obratiti lekaru. Neki bolesnicioklevaju da govore svojim smetnjama, ili smatraju da nisuvazne. Medutim, za lekara je svaki podatak dobijen odbolesnika vahn. Vazno je utvrditi u razgovoru sa

3


16/75

to je veoma vazno za procenu 0 nacinu lecenja i fizickimnaporima kojima se bolesnik moze da izlaze. Svim boles-nicima sa nekomplikovanim akutnim infarktom miokardapre napustanja bolnice i kasnije, u toku rehabilitacije, rad~se testovi opterecenja, jer je to objektivan znak stanja srca.

Tes~?vi opterecenja se rade u specijalno opremljenim

~aborato.n]ama u kojima postoji obucen personal zaIzvoden]e ove procedure i odgovarajuca oprema. To suprostorije u kojima temperatura treba da bude izmedu l5°edo 24°e, najbolje od 18°e do 22°e, a vlaznost vazduha dane prelazi 60 . Osoba koja se podvrgava testu fizickimnaporom mora da bude lako odevena. Test se izvodi bar dvasata posle lakseg obroka. Pre testa se ne sme takodenajmanje dva sata pusiti, uzimati alkohol, kafa ili caj. Testse moze izvoditi kada prode 24h od tdeg fizickog rada. Akose test radi da bi se utvrdila dijagnoza angine pektoris, nesmeju se uzimati pre testa nikakvi lekovi. Ako se testovirade kod vec utvrdene koronarne bolesti srca; radi proceneuspeha medikamentne terapije, rehabilitaeije i proeenefizicke kondieije, lekovi se mogu uzimati i pre testa.

Potr~bno je samo notirati koji su to lekovi i u kojoj su doziuzet . Posle testa osoba treba da odmara dva sata i za to

vreme je zabranjeno kupanje i tusiranje.

Poslednjih godina se kod jednog broja bolesnika gdeEKG u fizickom naporu ne moze da otkrije promenu ukoronarnoj bolesti srea prati ehokardiogram (ultrazvucnipregled srea) u opterecenju, cesto uz istovremenu primenulekova (Persantin, Dobutamin).

RENDGENSKTPREGLEDSRCATPLUCA

Rendgenski pregled srea i pluea omogucava da se

pro~eni ~elicina srea i stanje krvnih sudova u plucima.Konsno]e u toku pracenja bolesnika uporediyati rendgen-ske nalaze, (najbolje rendgenske snimke) u toku vise meseci

34

ili godina. Rendgenskim pregledom se mogu da utvrdezakrecenja (kalcifikaeije) u srcu (koronarnih al1erija, za-listaka, srcane kese i drugo).

ULTRAZVUCNIPREGLEDSRCA

Ultrazvucni pregled srea ili ehokardiografija daje dra-goeene informacije velicini srca, pokret lj ivosti (funkci jisrca) u eelini i pojedinih njegovih delova, strukturi srcanogmisica i srcanih zalistaka, protoku krvi kroz sree. Ultra-

zvucni pregled srea moze da se obavi u mirovanju i naporu.Informaeije dobijene ultrazvucnim pregledom vrlo su ko-risne za dijagnozu i praeenje bolesnika sa anginom pektorisi infarktom miokarda.

24 SATNO REGlSTROV ANJE EKG(HOL TER MONITORING)

Holter monitoring je mali elektrokardiografski aparat

koji bolesnik nosi sa sobom koji registruje EKG u toku 24sata. Ovim nacinom kontinuiranog snimanja EKG dobijaju

se informaeije 0 tome, kako razlicite dnevne aktivnosti, alii spavanje, uticu na ritam srcanog rada i snabdevenostsrcanog misica krvlju. Ovim nacinom se mogu otkriti bez-bolne forme koronarne bolesti srea i pratiti efekti lecenja.

RADIOIZOTOPSKO ISPITIV ANJE SRCA

Ubrizgavanje radioaktivnih izotopa u venu i njihovopracenje u SITU d aje podatke velicini srca, obliku srea,funkciji srea, snabdevenosti srcanog misiea krvlju. I ovaj sepregled moze raditi u mirovanju optereeenju, st~ je vaznoza bolesnike sa KBS. Radioizotopsko ispitivanje srea se

35


17/75

radi kada ispitivanje sa drugim, napred opisanim metodama, ne moze da pruzi dovoljno informacija stanju srcai koronarnih arterija.

KATETERIZACIJA SRCA I KORONAROGRAFIJA

Kada je potrebno da se vise sazna

stanju krvnihsudova srca koronarnih arterija i samog srca, tada se krozarteriju na nozi ili ruci plasira tanana elasticna plasticna cevkoja se lagano pomerajuCi postavi u srce i aortu. Kroz tucev se ubrizga kontrastno sredstvo preparat joda kojiomogueuje da se na rendgenu jasno ocrtaju koroname arterije i samo srce. Metodom koronarografije, koja je bezbedna i bezbolna intervencija, precizno se saznaje kakvo jestanje koronarnih arterija. Naime, jasno se utvrduje da li

ima ili nema promena na koronarnim arterijama, a ako ihima - na kom su krYnom sudu, u kom stepenu je suzenje,koliko je dugo, ima li kolaterala. Ove su infonnacije neophodne ukoliko se predvida hirurska intervencija bajpas iliproduvavanje suzene arterije koronarna angioplastikaPTCA . Odluku izvodenju koronarografije predlaze kardiolog, ali u principu preporucuje se svim mladim osobamasa KBS, kao i onima gde se bolest ne moze uspdno da lecilekovima. Koronarografija se preporucuje i bolesnicima

koju uz KBS imaju i slabost srcanog misiea i/ili suzenearterije na nogama.

36

SPRECA VANJE PREVENCIJAKORONARNE BOLESTI SRC A

Postoje dva vida sprecavanja prevencije : primarna isekundarna. Primarna prevencija ima zadatak da sprecinastanak bolesti angine pektoris i infarkta miokarda , asekundarna prevencija - da kod vee obolelih zaustavi na

predovanje bolesti i spreci poj.~vu komplik~cij~: .Zajednicko je za oba vida prevenc~j~ borba P~Otl.Vc.ll1lOcaopasnosti ili takozvanih faktora nztka, za kOj~ je Slgu.rnoutvrdeno da pomazu nastanak, ali i napredovanje b?lestl. Usekundarnoj prevenciji postoje i dodatne mere kOje su usmerene na lecenje slabosti srcanog misiea srcanih aritmija.

CINIOCI OPASNOSTI FAKTORI RIZIKAKORONARNE BOLESTI SRCA

Cinioci koji pomazu razvoj ateroskleroze, odnosnoangine pektoris i infarkta miokarda su mnogobrojni. Moguse podeliti na one, na koje ne mozemo da uticemo i one, nakoje mozemo da uticemo tabela 2 . Veoma cesto j~dnaosoba ima vise faktora rizika, tako da je opasnost od pOjaveangine pektoris i infarkta miokarda visestruko poveeana.

Visoke vrednosti holesterola, LDL holesterola itriglicerida, a niske vrednosti HDL holesterola, visok krvnipritisak i pusenje ubrajaju se u gl vnef ktore rizik jer jenjihov uticaj na razvoj angine pektoris i infarkta miokarda

37


18/75

veCi od drugih cinioca rizika i cesce su prisutni. Podsticucirazvoj ateroskleroze, ovi faktori rizika pomazu ne samopojavu angine pektoris i infarkta miokarda, vec i slabostsrcanog miSica, aritmija, mozdanih udara, bolesti aorte iperifernih arterija creva, bubrega, nogu).

Tahe a 2 aktori rizika korollarne ho esti srca

TFaktori na koje ne mozemo da uticemo:- zivo tno doba-pol-nas ede

TTfaktori na koje mozemo da ulicemo:

- visoke vrednosti holesterola, LDL holesterola i trigl icerida, aniske vrednosti HDL holesterola

- visok krvni priti sak- pusenje duvana

- seeerna bolest- gojaznost- stres- fizicka neaktivnosl

- f ibr inogen i drugi fak tor i ko ji uzrokuju zgrusavanje krvi- hiperhomocisteinemija.

ZIVOTNO DOBA

Starenjem se znacajno povecava verovatnoca razvojakoronarne bolesti srca kako kod muskaraca, tako i kod zena.Ovo je verovatno rezultat duzeg dejstva faktora rizika visokog krvnog pritiska, povecanih masti u krvi, gojaznosti idrugo?~, koji starenjem, posebno kada su udruzeni, postajuopaSl1lj1.

POL

Muskarci ceSce oboljevaju od koroname bolesti srca

od zena. U proseku oboljevanje od koronarne bolesti srcakod zena je 1 godina kasnije nego kod muskaraca. Faktori

38

rizika za razvoj arteroskleroze imaju manji uticaj na zene,u odnosu na muskarce. Izuzetak su zene koje boluju odsecerne bolesti i koje imaju muski tip gojaznosti nagomilavanje masnog tkiva u trbuhu, a ne na kukovima inatkolenicama, kao st~ je uobicajeno kod zena). Poslemenopauze zene pocinju cesce da obolevaju od KBS, ali tonije nagli porast. Rano nastala menopauza, izazvana hirur

skim putem ili zracenjem, pracena je vecim rizikom razvojaKBS. Zato ove zene treba da primaju hom10nsku terapiju zenski polni hormon estrogen), radi sprecavanja nastankaove bolesti.

NASLEDE

Poznato je da clanovi porodice obolelih od anginepektoris i infarkta miokarda cesto boluju i umiru od angine

pektoris, infarkta miokarda i mozdanih udara. Utvraeno jeda postoji gen u celijama koji je odgovoran za infarktmiokarda koji se nasledno prenosi. Kod muskaraca,jos visezena, ako se razbole od koronarne bolesti srca pre 50 godinezivota, verovatnoca je 3 do 5 puta veca, u odnosu na starije,da u porodici postoji ista bolest. Nasledna komponenta jeutvraena i kod glavnih faktora rizika odgovornih zanastanak KBS: arterijske hipertenzije povecanih masti ukrvi i secerne bolesti.

POVISENE MASTI U KRVI HIPERLIPIDEMIJA)

Sigurno je utvraeno da povecan sadrzaj masti u krvipredstavljajedan od najvaznijih cinioca opasnosti za razvojateroskleroze, pa i ateroskleroze koronarnih arterija sa posledicnom koronarnom bolescu srca. Glavne masne materije u krvi su holesterol i trigliceridi neutral ne masti).Obe vrste masti unose se hranom, a stvaraju se i u or

ganizmu, narocito u jetri. St~ je sadrZaj ovih masnih materija u krvi veci, to je mogucnost nastanka ateroskleroze

39


19/75

Lipidi u krvi se jednostavno odreduju biohemijskim j jb lj iti i i i fi t


20/75

Lipidi u krvi se jednostavno odreduju biohemijskimputem. Pre laboratorijskog odredivanja masti u krvi, netreba uzimati hranu najmanje 12 sati. Pregled se nepreporucuje ako je u poslednje 2 do 3 nedelje doslo do veCihpromena u telesnoj tdini, ako postoji akutna infekcija ilistresna situacija. Ukoliko su masti u krvi poveeanje, trebaponoviti pregled posle 1 do 2 nedelje da bi se iskljucila

eventua1na greska.

VISOK KRVNI PRITISAK ARTERIJSKA HIPERTENZIJA)

Visokim krvnim pritiskom smatra se stanje sa vrednostima krvnog pritiska izmerenim vise puta u razmacimaod neko1iko dana i1i nede1ja, iznad 140/90 mmHg. Prvavrednost predstavlja sistolni krvni pritisak, a druga dijastolni krvni pritisak. Visok krvni pritisakje najcesee nepoznatog uzroka i naziva se esencijalna arterijska hipertenzija.U oko 10 svih obolelih, uzrok su bolesti bubrega, zlezdasa unutrasnjim 1ucenjem ili razlicita trovanja. Ova se vrstahipel1enzije naziva sekundarna arterijska hipertenzija. Onase uspeSno leCiuklanjanjem uzroka.

Krvni pritisak treba meriti na kraju pregleda kodlekara - da bi se izbegao uticaj uzbudenja. Pri prvompregledu krvni pritisak treba izmeriti na obema rukama, ako

je razlicit, na sledeeim kontrolama meriti na onoj ruci nakojoj je bio veei. Dovoljno je da se krvni pritisak meri narukama, a merenje na nogama je rezervisano samo prisumnji na neke rede bolesti. Krvni pritisak se meri usedeeem polozaju, sa rukom postavljenom u visini srca, au Ideeem i u stojeeem polozaju, ako se sumnja da polozajtela utice na visinu krvnog pritiska. Da bi merenje krvnogpritiska bilo korektno treba znati sledeee:

- mora se koristiti manzetna odgovarajuee ve1icine.Za mnoge odrasle osobe posebno gojazne) potrebna jevelika manzetna.

42

_ merenje najbolje vrsiti zivinim sfigmomanometromi1imanometrom koji je nedavno ka1ibrisan;

_ prvo pojav1jivanje zvuka pri odredivanju .kr~~ogpritiska je sisto1ni krvni pritisak, a nestanak zvuka Je dlJasto1ni krvni pritisak.

Pri pregledu krvni pritisak treba izmeriti najmanje dvaputa, sa pauzom od dva minuta. Ako je razlika izmedu dva

merenja veea od 5 mmHg, treba izvrsiti dodatno merenje inaCi srednju vrednost.Ako je krvni pritisak do 140/1 00 mmHg, treba ga

proveriti za 1 mesec, ako je do 160/110 mmHg - treba gaproveriti za 1 nedelju, a ako je preko 160/110 mmHg,lecenje se zapocinje odmah.

Redovnim merenjem klvnog pritiska treba blagovremenouociti njegovo povecanje

Americki komitet za prevenciju, otkrivanje, praeenjei lecenje visokog krvnog pritiska 1998. godine) pred1ozio

je vrlo korisnu klasifikaciju krvnog pritiska kod osoba od18 godina i starijih tabela br. 3). Uvedene su kategorije

43


21/75

oprimalnog, normal nog i visoko nom1alnog krvnog pritiska. Osobe iz grupe sa visokim normalnim krvnim pritiskom su potencijalni kandidati da obole od arterijske hipertenzije i na njih treba obratiti paznju. Takode, pri lecenjuarterijske hipertenzije, cilj je da krvni pritisak bude u granicama normalnih vrednosti manje od 130/85 mmHg).

Tabe/a 3 K/asifikacija kr\ llog pritiska kod odraslihod 18 godina i slanjih

KategorijaSistolni mmHg)ijastolni mmHg)12080 < 13085 J 30 - 1395 - 89

Stepen I

I40 - 159 90 - 9960 - 17900 - 109 180110

Samomeren;e krvnog pritiska i 24-casovno pra enjekrvl10g pritiska. Merenje krvnog pritiska van zdravstvene

ustanove, od strane samog bolesnika moze da pruzi vazneinformacije visini krvnog pritiska. Samomerenjemkrvnog pritiska iskljucuje se cesto prisutan strah bolesnikaod ishoda pregleda kada ga vrsi lekar i kada se cestoregistruju vrednosti krvnoga pritiska koje nisu realne. Samomerenje krvnog pritiska moze korisno da posluzi u proceni efekata lecenja. 24-casovno pracenje krvnog pritiskaHolter krvnog pritiska) pruza jos vise podataka vrednostima krvnog pritiska u toku dana i noci, st~ je neobicnovazno zbog procene rizika razvoja komplikacija i izboraIekova. Vrednosti krvnog pritiska noeu treba da budu od 10do 20 manje u odnosu na vrednosti danju.

PredisponirajuCi faktori za pojavu visokog krvnogpritiska su naslede, zivotno doba, pol, telesna tdina, unossoli i stres. Esencijalna arterijska hipertenzija imaporodicnikarakter. Vise od polovine osoba sa visokim krvnim pritiskom ima u porodici rodake takode sa visokim krvnimpritiskom. Starenjem se povecava broj obolelih. NajceScese visok krvni pritisak dijagnostikuje izmedu 35 i 50 godine

starosti. Posle 65 godine starosti skoro 50 stanovnistvaima visok krvni pritisak. Do 50 godine zivota muskarcicesce obolevaju od zena, posle 50 godine zivota podjednakoobolevaju i muskarci i zene, a posle 60 godine zivota cesceobolevaju zene. Komplikacije su, medutim, dva puta ceScekod mulkaraca u odnosu na zene. Visok krvni pritisak jemnogo cesCi kod gojaznih. Oko 40 go;aznih boluju odvisokog krvnog pritiska. Smatra se da kuhin;ska so olaksavapojavu arterijske hipertenzije kod onih koju su predisponirani za pojavu ovih bolesti. Stres utice na pojavu arterijske hipertenzije, takode kod osoba koje za to imajuporodicnu sklonost.

Pri postavljanju dijagnoze visokog krvnog pritiska,pored merenja arterijskog krvnog pritiska neophodno jeuzeti detaljno podatke tegobama bolesnika, koje su cestominimalne i odsutne, podatke ranije preldanim bolestimai bolestima u porodici. Pored pregleda svih organa, posebnapaznja se usmerava na pregled srca i krvnih sudova. Neophodan je pregled kod ocnog lekara. Posebnim aparatomoftalmoskopom) mogu se videti krvni sudovi na mrdnjaCi

oka. To su jedini krvni sudovi dostupni pregledu spolja.Ovaj pregled je neobicno znacajan za otkrivanje promena?a krvnim sudovima koje su ceste u arterijskoj hipertenziji1 za procenu tdine bolesti. Od dopunskih pregleda obavezno treba uraditi laboratorijsko ispitivanje mokrace, krvi~masti, secera, mokracne kiseline, ureje i kreatinina), EKG,1 rendgenski pregled srca. Ultrazvucni pregled srca i testopterecenja fizickim naporom treba uraditi kada se posumnja daje doslo do ostecenja srca. 24 satno registrovanje

45


22/75

k Ci d 94 i d 80 K i i


23/75

to je obicno znak bubrdnog osteeenja pojava belancevinau mokraCi) i takve osobe 30-40 puta cesce obolevaju odkoronarne bolesti srca.

GOJAZNOST

Gojaznostje rezultat naslednih i spoljnih cinioca prekomernog unosenja hrane). Rizicni je faktor za nastanakangine pektoris i infarkta miokarda zato st~ je udruzena savisokim krvnim pritiskom, povecanim mastima u krvi,secernom bolescu, fizickom neaktivnoscu i socijalnim i psiholoskim efektima. Pored toga, gojaznost je opterecenje zasrce, jer svaki kilogram masnog tkiva zahteva od srca dapumpa kroz dodatnu mrdu krvnih sudova od 3000 m.Osobe koje imaju 15kg vise, dva puta cesce dobijaju infarktmiokarda. St~ je telesna tdina masa) veca - rizik je veCi.

Gojaznost je problem i zbog sve vece ucestalosti. Podaci izNovog Sada pokazuju da je 49 muskaraca i 36 zenagojazno. U opstini Palilula u Beogradu gojazno je 36 zenai 23 muskaraca.

Stepen gojaznosti se procenjuje na osnovu indeksatelesne mase ITM). Odreduje se kada se telesna tezina ukilogramima podeli sa telesnom visinom u metrima nakvadrat. Na primer: osoba ima telesnu tezinu 90 kg, visokaje 1,70 m, i ima indeks telesne mase 90: lf)=31. Nor

malne vrednosti ITM su od 20 do 25. Preko 25 je povecanatelesna tdina, a preko 30 je gojaznost. Normalna telesnatezina masa) se izracunava i kada se od telesne vi sineoduzme 100 i to umanji za 5 do 10 . Na pr. osoba koja imatelesnu visinu 180 cm, treba da ima telesnu tdinu180-100=80, umanjeno za 5 do 10 , a to je 82-84 kg.

Posebno je znacajan takozvani centralni ili muski tipgojaznosti, jer je pracen veCom ucestaloscu kardiovaskularnih komplikacija. Karakterise se vecim obimom struka, kod

muskaraca veCimod 102 cm, a zena vecim od 88 cm, smatrase da se paznja mora vec da poveca kadaje obim struka kod

48

muskaraca veCi od 94 cm, a zena veci od 80 cm. Koristi sei odnos obima struka, prema obimu kuka, koji treba da jemanji od 0,95 kod muskaraca i manji od 0,80 kod zena.

Gojaznost je znacajnij i faktor rizika kod muskaracanego kod zena. Izuzetak su zene sa centralnim, odnosnomu skim tipom gojaznosti povecanim obimom struka).

STRES

Stres je svakodnevna pojava u zivotu svakog coveka.Javlja se kao posledica neprijatnih, ali i prijatnih dogadaja.Gledista medu strucnjacima su podeljena, da li stres mozeda dovede do razvoja ateroskleroze. U stresu dolazi doubrzanja srcanog rada, raste krvni pritisak, krv se lakse

Stres se ne moze izbeci, ali se moze kontrolisat i

zgrusava. Zato stres, kod osoba koje vec boluju od anginepektoris ili infarkta miokarda, moze da izazove pojavuanginoznih bolova, srcanu aritmiju, pa i infarkt miokarda.


24/75


25/75

BazirajuCi prevenciju koroname bolesti srca na ovim ei-njenicama potrebno je st~ ranije otkriti faktore rizika. To jemoguce mtinskim pregledima skolske omladine, regmta,pre zaposljavanja i pri pregledima kod lekara opste prakse.Posebnu paznju treba obratiti na osobe gde u porodici imaobolelih od koroname bolesti srca iIi sIoga (naroeito pre 55godine starosti) ili naprasno umrIih. Posto je koronamabolest srca posledica ateroskleroze koronamih arterija re-zultat vise einilaca, danas se u prevenciji paznja usmeravane samo na uklanjanje jednog faktora rizika (na primerarterijske hipertenzije, visoke koncentracije masti u krvi,pusenje i drugo), vec se osoba sa faktorima rizika sagledavau celini. Svi se faktori rizika koriguju. Menja se u potpunostinepozeljni naein zivota. Otkrivanje faktora rizika i prepoz-navanje prvih znakova koronarne bolesti srca moguce jejednostavnim pregledima: dobijanje podataka od bolesnika

(anamneza), pregledom bolesnika, opstim pregledom,pregledom krvi (masti, secera, mokracne kiseline), EKG umirovanju, EKG u naporu i radiografskog pregleda srca.Kada se otkrije neki od faktora rizika, pregled trebaponoviti da bi se sigurno utvrdilo njegovo postojanje.Nekad su potrebna i dopunska ispitivanja kojima jenapred bilo reei.

LECENJE POVISENIH MASTI U KRVI(HIPERLIPIDEMIJ A)

Smanjenje povecanih masti u krvi odnosi se na sma-njenje ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.NajveCi deo holesterofa nalazi se u sastavu LDL eestica i toje onaj deo holesterola koji je najodgovorniji za nastanakateroskleroze. S druge strane, holesterol koji se nalazi uHDL eesticama, za razliku od prethodnog, koji se naziva i

stetnim , poznat je kao dobar holesterol i njegovu kon-centraciju u krvi treba povecati. Lecenje hiperlipidemija je

52

pokazalo u mnogim studijama povoljan efekat na sma-njenje ueestalosti infarkta miokarda i smrtnosti od koro-name bolesti srca. Smanjenje ukupnog holesterola za 1 ,smanjuje ueestalost infarkta miokarda za 2 , a povecanjeHDL holesterola za smanjuje ueestalost od infarktamiokarda za 3 . St~ se lecenje zapocne ranije i uspesi suveCi.

Lecenje hiperIipidemija se sastoji iz dijetskih mera,fizieke aktivnosti i primene Iekova. Prve dye mere se uvekpreporucuju, a treea samo ako prve dye nisu dale rezultat.Sekundarne hiperlipidemije se Ieee, kao st~ je napredreceno uklanjanjem uzroka koji je doveo do njih. Ciljleeenjaje da se ukupni holesterol smanji ispod5 20 mmol/LLDL holesterol ispod 3 50 mmol/L trigliceridi ispod 1 70mmol/L a HDL pove{a iznad / 30 mmol/L za muskarce iiznad 1 50 mmol/L za zene. Kada ve f postoji koronarnabolest srca onda vrednosti ukupnog holesterola moraju bitijos nile ispod 5 0 mmol/L a LDL holesterola ispod 3 00mmol/L.

Pri leeenju hiperIipidemija treba istovremenokorigovati i dmge faktore rizika: visok krvni pritisak,pusenje, gojaznost, fizieku neaktivnost. To je jedini nacinda se uspesno ostvari zastita od razvoja koroname bolestisrca.

Leeenje dijetom

Osnovno leeenje hiperlipidemija je dijeta. Pre-porueuje se svim osobama, bilo da l1zimaju ili ne uzimajuIekove. Dijeta ima dye komponente. Prva je smanjenjetelesne fdine kod gojaznih i, druga, smanjef~je unosa masfizivotinjskog porekla. Smanjenje telesne tefine gojaznihosoba sa hiperIipidemijom je efikasna mera i vecini je to

dovoljno za normalizovanje visokog nivoa masti u krvi.Ova mera je narocito efikasna u smanjenju triglicerida u

53


26/75

krvi. Najbolji naCin za gubljenje telesne tez.ine je jestimanje, narocito masnu hranu. Detaljnije 0 dijeti za mrsavIjenje biee reci u poglavlju lecenju gojaznosti.

Smanjenje unosa masti ima cilj da smanji unos ukupne kolicine masti u hrani, da smanji zasieene masti i unosholesterola hranom.

Masti u hrani treba da cine do 30 od ukupnogdnevnog energetskog unosa, ugljeni hidrati 50-60 i belancevine 15-20 . U hrani treba smanjiti unos mesa ijestisamo posna mesa. Odstraniti vidljivu mast iz mesa i odbaciti mast koja se kuvanjem izdvaja iz mesa. Meso ne trebaprziti, vee kuvati ili peCi. Punomasne mlecne proizvode neupotrebljavati: kajmak, buter, pavlaku, sir, kackavalj, kiselo mleko,jogurt. Moguee je upotrebljavati obrano mleko,kiselo mleko i jogurt sa smanjenom kolicinom masti 1,8

masti ili jos manje).Zasicene masti u hrani smanjiti na 1/3 ukupnih

kalorija masti, a druge 2/3 kalorija obezbediti iz nezasieenihmasti. Zasieene masti zivotinjskog porekla nalaze se uslanini, govedini, svinjetini, jagnjetini, sunkama, kobasicama, virslama, hamburgerima, kao i buteru, kajmaku,punomasnom mleku i proizvodima koji se dobijaju iz njega.Zasieene masti biljnog porekla nalaze se u margarinu, cokoladi, keksu, i kolacima pripremljenim sa margarinom.

Sve zasicene masti treba izbegavati Nezasieene masti suulja biljnog porekla. To su ulja od suncokreta, kukuruza,repice, soje i drugo i treba da sekoriste za kuvanje. Posebnoje preporucljivo maslinovo ulje.

olesterol u hrani treba smanjiti na manje od 300 mgdnevno. Na tabeli broj 4 dat je sastav zivotnih namirnica,kao i kolicina holesterola. Holesterol se stvani u organizmuiz unete hrane, prvenstveno zasieenih masti i direktno seunosi u organizam i preko namirnica zivotinjskog porekla.

Zato treba smanjiti unos namirnica bogatih holesterolom izasieenim mastima. NajveCi izvor holesterola su jaja i

54

nedeljno ne treba uzimati vise od 3jaja, organiciti potrosnjudzigerice, bubrega, mozga, krezli, pasteta, riblje ikre, ostriga i drugo. Na tabeli broj 4, koju su sastavili Lj. Lepsanovie i I. Veresbaranji, poznati strucnjaci i2:Iipidologije,pored sastava namirnica, data je i njihova kalorijska vrednost u dzulima kJ), kao i aterogeni indeks. Aterogeniindeks AI) je aterogeni potencijal hrane i njegova ukupna

dnevna vrednost racunajuCi sve hranljive materije ne smeda bude veea od 50 jedinica.

55

6: Tabela br. 4 - Sastav osnovnih iivotnih nanurmca UU gr. I nllnOv werugeru IftU~M nl IkJ=1 dzul = 0,2kJ kal.


27/75

kJ 1 dzul 0,2kJ kal.

Red. Vrsta namimice kugljenibelancevineastiolesterolI /

hidrati gg

Govedina.

Bela dzigerica 5300,09,0,08,50rsava 538,00,7,18,98nutrasnja butina 7480,09,61,25,72rednje masna 894,08,85,48,17rudi 1044,06,80,55,16ezik 9340,06,06,0080 36osbratna 12010,06,05,151,02asna 13640,05,89,252,29

9.

Posna 745,00,0,00 5,27

10. Bela dzigerica 740,09,00,005,52leeka 1046,08,08,007,54otlet 1080,08,09,007,79ezik 1005,05,08,0401,54asna 1883,02,02,003,59

15.

Bela dzigerica 440,01,0 ,08 3,68otlet 510,01,0,08 4,24osna 473,01,3,18 4,27rednje masna 670,09,1,38 6,01ezik 561,07,0,040,87

20.

Posna (file) 508,00,0,61 4,99leeka 883,09,05,018,23

Vl Vrsta namimice k kd 10061l 15501 1226B l 485Crno meso

b k


28/75

Vl Xl Red.br.

Vrsta namimice kkJrudi 10060,08,08,01,17otlet 15500,05,02,0113,54vcetina 12260,07,05,081,72

Kokos.

Belo meso 4850,01,8,28,29Crno meso

527,09,1,510,94

Guska.

Srednje masna 6,82

.

Meso bez koze 6, 2

29. Srednje masna 14270,00,09,000,74 Belo meso 559,02,0,92,61Cmo meso

778,00,91,22,56

_.

lznutrice

32.

Srce svinjsko 391,07,1,7407,68rce govede 4520,08,9,640,12rce jagnjeee 498,07,1,640,7535.

Jetra svinjska 6442,11,3,8604,71etra goveda 683,21,1,8705,92etra teleea 640,90,1,3709,55etra kokoske 5361,02,0 ,0006,04Mozak

460,00,3,600002,13


29/75

Red.

ugljenibelancevine

mastiolesterolI kJidrati gMozak svinjski 5530,01,0,000002,27ozak govedi 5740,00,00,000003,10Hrenovke2.

od svinjskog i govedeg 13392,21,18,90,78

43.

Hrenovke od pileceg1079,82,99,60010,12

Mesni narezak od4.svinjskog i govedeg 10144,03,00,001,44

45.

Kobasice od svinjskog1512,04,33,801,52

46.

Salama trajna od1944,04,56,3612,15

47.

Mesni narezak od1774,02,00,023,08

48.

Hamburger

1506,04,02,0203,71

49.

Sunka dimljena i susena 1816,02,88,1504,20rvavice svinjske 15901,24,84,404,67etrena pasteta 1360,04,09,00 4,81obasice od svinjskog

2146,01,37,504,97

53.

Slanina suva masna 32680,0,05,003,93

54.

Pastnnka-Belvica 359,04,7,05 3,52ardela, sveza 4120,0,26,203,84rgec 315,15,4,50 3,87tub 356,07,4,70 3,88ncun-Brgljun 371,06,8,40 4,40aran ispod 1 kg) 531,79,9,60 4,52

Q\ mastiISmud 531,06 5,80 4 64osos 908,02,53,454 84Tolstolobik-

531,04,0,10> 4 89Saran (preko,76,70,00Som 728,05,31,306,9~aringa 970,06,88,508 14

ardine konzervisane,90603,73,6OO47Ostriga- Kamenica 2054 0,0,0000 46konzervisana12020,02,82,051 84

Sardine konzervisane1382,09,78,303,31 ~j


30/75

·h6le~t~rQ];mastiI

60.

,06,5,84,64,02,53,44,84 531,04,0,1> 4,89

3.

531,76,70,0

.

,05,31,36,9aringa ,06,88,508,14 906,03,73,6,47

7.

Ostriga Kamenica4,0,0,00,468.

0,02,82,01,84

9.

1382,09,78,33,31 ~ j

aja70.

Belance kokoske 1840,0

1,0,00,99

:~

(oko 50 g)

331

1,03,01,02747,88

iljna2.Repicino ulje

37660,0,0

9,9 0,97lja od safranike

3766,0,09,9

0,80

uncokretovo ulje3766

,0,09,9

0,00

75.Maslinovo ulje

37660,0,09,9

0,JO

Suncokretovo

3766,0,0

9,90

,4077.

Sezamovo ulje3766

0,0,09,90

8,22ukuTUzno ulje3766

0,0,09,90

9,40lje od

3766,0,09,90

.10,09

lj iM l


31/75

Red. Vrsta namimice kkJgljenibelancevineastiolesterolI hidrati gSojino ulje 37660,0,09,9 00,60

lje od kikirikija3766,0,09,9 01,36

82.

Palmino ulje 3766,0,09,9 02,00

83.

Mast od patke 37030,0,08,5007,89vinjska mast 36630,0,09,0708,45ast od guske 37030,0,08,5009,62ast od kokoske 37030,0,08,5859,96ovedi loj 3663,0,09,9603,66vciji loj 37320,0,08,5005,75Maslac

3142,0,03,0252,91

Preradevine masti i ul90.

Masline, zelene,431,0,91,0

0,78

91.

Buter od kikirikija5761,06,17,8

0,42

92.Margarin soft

31600,0,12,0

0,77argarin dobro jutro

3160,1,10,00

,82ajonez3208

,0,00,005

22,9795.

Obrano kravlje mleko138

,7,4,22

,20'ocni jogurt

4148,6,0,10,7797.

Kravlje m1eko205,0,5,8,08

98.Obrano mleko u prahu

140850,94,9,7

2,46

ravlje mleko240,7,3,8

3,10

100.Jogurt (3,2 masti)

255,7,5,23

,30

gljenilj l k (3 2lj l k (3 6lj l kMlecni sladoled kremi l l k (10i l l k (20


32/75

Red. Vrsta namirnice kkJ

gljenibelancevineastiolesteroJI hidratigravlje mleko (3,2

255,7,3,33,35

102.

Kefir 2513,0,0,00,57ravlje mleko (3,6 268,7,3,74,61

Kravlje mleko04.

kondenzovano (8 5610,1,8,59,32

105.

Kravlje mleko20099,86,35,1098,41

Pavlaka (mileram, vrhnOe) i sladoled06.

Mlecni sladoled 64422,0,0,00,60Mlecni sladoled krem

8122,0,00,05,91asti)

108.

Kisela pavlaka (10498,5,00,03,31

109.

Kisela pavlaka (20862,9,80,0663,63

110.

SJatka pavlaka (301226,9,20,0111,04

SireviI I I

Svez kravlji sir od301,72,4,0,72

112.

Simi namaz (20 masti) 728,00,00,05,91imi namaz (30 masti) 916,00,05,000,25irni namaz (40

1050,09,09,002,81

115.

Camembert (45 masti) 1188,05,00,004,83almezan 17202,07,07,007,94auda (45 masti) 1640,02,02,0051,78

semenke i uliarice118.

Soja u zmu 17876,08,09,0,02esnik sirovi 1590,8,66,0 0,14emenke suncokreta

23430,04,07,00,35

gljenib l i iI 23640h 21960ik i 29330k k 22890k 24940Semenke bundeve

0O h i 27150ikiriki (arasid) sirovi0k h 14480Grasak zeleni

0 4610


33/75

x

Red. Vrsta namimice kkJgljenibelancevineastiolesterolI hidrati gadem oljusteni suvi 23644,36,93,50,61rah sirovi 21965,00,61,503,94esnik suvi 29336,04,09,00,09emenke maka suve 228923,06,73,00,24emenke sezama suve 2494,66,05,00,46 23185,09,06,00,65

127.

Orah suvi 27158,85,81,404,69ikiriki (arasid) sirovi

2385,64,39,00,56

129.

Kokosov orah 14483,7,26,0 05,20

130.

Grasak zeleni2800,6,8,40;08

131.

Boranija zelena 46120,7,4,60,12

132.Sojino mleko 1592,0,0,000,21ukuruzne pahuljice 15395,1,6,6,22

134.

PTininac glazirani (ili14608,0,0,0,26

135.

Psenicno brasno14640,1,8,2,27

136.

Kukuruzno brasno15396,8,8,60,35

137.

Kokice (popcorn) 157372,03,0,0,38asulj beli 113445,51,4,6,43ojin sir (tofu) 3012,5,8,20,45Psenica u ZIl U

13642,00,2,0,46

141.

Psenicno brasno13315,83,2,0,46

142.

Kukuruz u zrnu14562,2,9,90,52

143.

Pirinac neglazirani 13972,0,0,00,53

ddi hKukuruzni hlebHl b i i b liS ji b


34/75

-.)0 :Red.br.144.

Proso

145.

Psenica u zrnu tvrde13890,02,7,5

146.

Toast - beli 124364,9,6,7,67elo pecivo 107164,9,6,7,67uding u prahu

15610,0,0,00

149.

Kakao instant 156982,0,0,00 ~, >

Hleb psenicni beli 9796,0,0,00/79 .leb psenicni crni 92943,0,0,000,79Kukuruzni hleb

9201,1,7,8

153.

Hleb psenicni beli10004,0,0,00

154.

Sojino brasno19254,07,04,00

155.Zob ovas) u zmu 12885,5,9,502,58obene ovsene 15582,8,0,50,97

157.

Cokoladni bomboni 20508,0,02,0 0,60iskote 16360,02,0,00,08okolada s lesnicima 25528,02,00,05,06okolada 21421,0,02,0 0,14lecna cokolada 22091,0,02,0101,47iskvit masni 19332,0,06,0046,64

OST ALE DIJETSKE MERE masti u krvi. Zato se preporucuje da se deo belancevina


35/75

Ug~jene hidrate u koncentrovanom ohliku treba smanjiti jer je to osnovna dijetska mera kod povecane koncentracije triglicerida u krvi. Iz koncentrovanih ugljenih hidrata u jetri stvaraju se trigliceridi. i zato je vazno iskljuCiti izishrane secer, slatkise, cokoladu, med, slatke napitke, a

ograniciti unos hleba, krompira i pirinca. Ova mera je kodosoba sa povisenom koncentracijom triglicerida u krvi i bezporasta holesterola u krvi, mnogo znacajnija nego smanjenje unosa masti.

Sveie povrce ivoce se preporucuje svim osobama sahiperlipidemijom izdva razloga: bogati su antioksidansima vitamin i karotin), koji su znacajni u blokiranju supstancikoje dovode do ateroskleroze i st~ poseduju hiljna vlakna.Biljna vlakna ubrzavaju transport hrane kroz creva i sma

njuju kolicinu secera glikoze) i masti koji iz creva prelazeu krv. Biljna vlakna se nalaze u veeim kolicinama u pasulju,grasku, sargarepi, kelju, kupusu, karfiolu, zelenoj salati,spanacu i drugo. Od voca najvise ih ima u kruskama,sljivama, breskvama i jabukama. Yoce treba jesti neoIjusteno. Kompoti i vocni sokovi nemaju biljna vlakna.Biljna vlakna se narocito nalaze i u neobradenim zitaricama crni hleb, mekinje, ovas, pirinac) i pahuljicama od kukuruza i ovsa. Tmaih dosta u orasima.

Voc:e ipovrc:e treba svakodnevno unositi jer je izuzetno korisno ne samo u sprecavanju i lecenju povecanihkoncentracija masti u krvi, vec i u sprecavanju i Iecenjukoronarne bolesti srca i karcinoma na primer raka dojke,debelog creva i dr.).

Alkohol se nikome sa hiperlipidemijom ne preporucuje, a narocito ne osobama sa povecanom koncentracijomtriglicerida u krvi.

Belanc~evine iivotinjskog porekla meso i mesni proizvodi) ako se unose u veCim kolicinama, povecavaju nivo

72

l/5) unosi u vidu biljnih belancevina. Biljne belancevinedovode do smanjenja holesterola i LDL holesterola u krvi.Zato se preporucuje da se biljne belancevine, na primer sojai njeni proizvodi, obavezno daju osobama sa hiperlipidemI]Om.

Odbor za lipide kardioloske sekcije Srpskog Lekarskog Drustva SLD) izdao je upustva za primenu dijeta ulecenju hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija i hiperholesterolemija sa hipertrigliceridemijama, koja su data nakraju u dodatku ove knjige.

FizicYka akr; nost lipidi knl;

Uz dijetske mere fizicka aktivnost ispoljava povoljni

efekat na smanjenje masti u krvi. ana sama nije dovoljna,posebno za osobe sa visokom koncentracijom holesterola iLDL holesterola u krvi. Fizicka aktivnost dovodi dosmanjenja nivoa triglicerida, YLDL holesterola i porastaHDL holesterola. Porast ovog dobrog holesterola je najvazniji efekat fizicke aktivnosti.

PRIMENA LEKOVA U LECENJU HIPERLlPIDEMIJE

Lekovi se primenjuju ako posle 3-6 meseci primenjene dijete i fizicke aktivnosti nije doslo do regulisanjapovecanih nivoa masti u krvi. Lekovi se primenjuju narocito kod osoba koje imaju i druge faktore rizika visokkrvni pritisak, pusenje, pojavu bolesti kod clanova porodice), vec nastalih ostecenja krvnih sudova. i kod mladihosoba. St~ se ranije zapocne sa dugotrajnim i sistematskimlecenjem, veci su izgledi da se spreci razvoj aterosklerozei st~ je poslednjih godina naucno dokazano smanje kom

plikacije vec postojece ateroskleroze komplikacijainfarkta miokarda i angine pektoris). Postoji nekoliko grupa

73

hipolipidemijskih lekova: derivati fibricke kiseline, jonski Atorvastatin. Poznata Skadinavska studija sa primenom


36/75

izmenjivaci (tzv. anjonske smole), inhibitori sinteze holesterola, probukol i nikotinska kiselina.

Derivatifibri ke kiseline se najduze primenjuju. Onisu efikasni u smanjenju triglicerida i VLDL cestica, a manjesu efikasni u smanjenju ukupnog holesterola i LDLholesterola. Kod nas su registrovana dva leka: Fenofibrat(Srbolek) i Gemfibrozil (Sinelip - Hemofarm) i Boluzin(ICN Galenika). Gemfibrozil ima i znacajno svojstvo jerpovecava dobar holesterol u krvi (HDL holesterol).Nemaju znacajnija neZeljena dejstva. Ne preporucuju seosobama sa obolelom jetrom, kamenom u zucnoj kesi ibolestima bubrega. Ako se uzimaju istovremeno i lekoviprotiv zgrusavanja krvi (Pelentan, Sintrom i sI.) njihova sedoza mora smanjiti na polovinu, jer ovi lekovi potencirajunjihova dejstva, pa moze doci do krvarenja, ako se dozalekova ne smanji. Ovo ima veliki prakticni znacaj, jerlekove protiv zgrusavanja krvi piju mnogi srcani bolesnici(sa vestackim zaliscima, kod velikih infarkta miokarda,posle baj pas operacija na srcu, sl'canih al'itmija i dr.).

Jonski izmel~jiva6 su smole koje se ne resorbuju(upijaju) u crevima, oteZavaju upijanje zucnih kiselina izkojih se stvara holesterol i time smanjuju njegov nivo u krvi.Efikasni su u smanjivanju LDL holesterola. Ovoj grupilekova pripadaju holestiramin i holestipol. U nasoj zemljije registrovan Colestid (Yusafarm - Upjohn). Ove lekovetreba uzimati na 1sat pre i 4 sata posle drugih lekova, da sene bi omela njihova resorpcija u crevima. Pri njihovojupotrebi mogu da se pojave gadenje, nadutost trbuha, zatvol'i dr. stomacno-crevne smetnje.

lnhibitori sinteze holesterola zovu se jos i statini najefikasniji su lekovi za snizavanje nivoa holesterola, LDLholesterola i povecanja HDL holesterola u krvi. Oni

smanjuju stvaranje holesterola u jetri. Najpoznatiji medunjima su Lovastatin, Simvastatin, Pravastatin, Fluvastatin,

Simvastatina (Zocor) u dozi 20-40 mg u bolesnika saanginom pektoris i infarktom miokarda koji su imali ipovisene vrednosti ukupnog holesterola i LDL holesterolau krvi, pokazala je izuzetno povoljne efekte. Posle 5,4godina pracenja bolesnika utvrdeno je smanjenje smrtnostiod infarkta miokarda i angine pektoris za 41 , i svih

komplikacija koronarne bolesti srca za 34 . Od nezeljenihdejstava koja su retka, opisuju se ostecenje jetre i skeletnihmisiea.

Prohukol snizava sadrZaj LDL holesterola, ali isadrZaj dobrog HDL holesterola, pa se zbog toga manje ikoristi. Kod nas nije registrovan.

Nikotinska kiselina snizava nivo holesterola u krvi.Ima veliki broj neZeljenih dejstava, pa se zato i ona retkokoristi. U nasoj zemlji nije registrovana.

Pracel~je osoha sa hiperlipidemijom

Posle ukljucenja lekova za smanjenje masti u krvi,laboratorijske kontrole treba naciniti posle jednog mesecai zatim svakih sest meseci. Na kontrolama treba procenitida li su lekovi efikasni, kako se podnose i da li ih bolesnikredovno uzima. Treba jos jednom napomenuti da su dijeta,fjzjcka aktivnost i borba protiv gojaznosti uz lekove jedineuspesne mere u normalizovanju povisenih masti u krvi.Ovakvo lecenje je dozivotno.

LECENJE VTSOKOG KRVNOG PRTTTSKA

Visok krvni pritisak je ozbiljna bolest. Sreea je,medutim, st~ se komplikacije ove holesti mogu da spreeekada se visok krvni pritisak dijagnostikuje redovno le6 kontroliJe. St~ se ranije zapocne lecenje visokog krvnogpritiska bice i uspesnije. Cilj leeenjaje da se krvni pritisak

75

smanji ispod 4 9 mmHg Idealno hi hilo smanjenje manje 250 kalorija 25 x 10). Ako unosi svaki dan 100


37/75

smanji ispod mmHg Idealno hi hilo smanjenjeispod 3 85 ml17Hg Uz leeenje visokog krvnog pritiskaneophodno je leeiti i druge prisutne faktore rizika povisenemasti u krvi, secerna bolest, fizieka neaktivnost i dr.).Leeenje se sastoji iz primene nefarn1akoloskih mera i pri-mene lekova.

Nefarmakolo sko ldenje visokog krvnog pritiska

Nefarmakofosko leeenje se sastoji iz leeenja gojaz-nosti, smanjenja unosa soli, povecanja fizieke aktivnosti,relaksaeionih naCina leeenja i zabrane alkohola. Nefarma-koloskim leeenjem se zapoeinje leeenje svih bolesnika savisokim krvnim pritiskom i moze biti efikasno kod bo-lesnika eija vredost krvnog pritiska ne prelazi 160/100

mmHg. Ako se ovim merama ne normalizuje krvni pritisak,primenjuju se pored nefarmakoloskih mera i lekovi.

Smanje ~je telesne tdine

Gojaznost ne mora obavezno da bude pracenavisokim krvnim pritiskom. Medutim, postoji sigurna vezaizmedu gojaznosti i visokog krvnog pritiska. Gojazne osobetri puta eeSce imaju visok krvni pritisak u odnosu nanormalno uhranjene osobe. Gojazna osoba ima dodatnu

kolieinu krvi koja uz visok krvni pritisak vrlo mnogoopterecuje sree. 0 dijeti za smanjenje teIesne tezine bicereei u odeljku leeenju gojaznosti. Mozdaje znaeajno istacida je najtde istrajati na dijeti. Normalizovanje telesnetezine kod gojaznih moze da smanjit krvni pTitisak ili eakda ga dovede u normal ne graniee. Kod tdih oblika visokogkrvnog pritiska, smanjenje teIesne tdine eini lekove efika-snijim. Treba istaci da sa starenjem veliki broj Ijudi dobijau telesnoj tdini. Razlog za to je sledeei: posle 25. godine

zivota organizamu treba 10kalorija manje dnevno za svakugodinu zivota. Osoba stara 50 godina treba dnevno da unese

76

kalorija vise na primer jedna kriska hleba), za godinu danadobice u tezini pet kilograma.

Smanjenje unosa soli

Leeenje visokog krvnog pritiska ukljueuje smanjenunos kuhinjske soli. Velika restrikcija unosa soli nije po-

trebna. Preporueuje se unosenje dnevno do jedne kafenekasieiee soli. To moze da smanji krvni pritisak za mmHg.Da bi se realizovalo unosenje male kolieine soli,preporueuje se ishrana sa vise svdeg povrca i voca. Hrani,umesto soli, dodavati biljne zaeine i limun. Izbegavatikonzervirane proizvode, slane mesne i mleene preradevine,kao i sve os tale sIane proizvode ukIjueujuCi tu i povrcespremljeno za zimu kiseo kupus, paprike, krastavei i dr.).

FiziLYkaaktivnost

Redovan fizieki trening je koristan za bolesnike savisokim krvnim pritiskom. Utvrdeno je da fizieki treningsmanjuje krvni pritisak i eini Ijude vise motivisanim da seIeee. Pre ukIjueenja u fizieku aktivnost, neophodni supregledi, a posebno test optereeenja fiziekim naporom, dabi se utvrdio intenzitet opterecenja. Fizieka aktivnost mozeda bude i stetna ako nije dobro dozirana. Preporueuju sesetanje, voznja bieikla i plivanje. Ne preporucuju se vdbe,

gde se vrse veCi pokreti glavom ili statieka opterecenjadizanje tereta, guranje automobila i slieno). Fizieka ak-

tivnost mora da prija, izvodi se najmanje 4 puta nedeljno utrajanju od jednog casa. Fizicku aktivnost odloziti pri ne-povoljnim atmosferskim uslovima temperatura ispod 0° Cili iznad 2SO C u hladu, vlaznosti vazduha preko 70 ) .

Relaksacione tehnike

Poslednjih godina porastao je interes za razlieite

relaksaeione tehnike u leeenju visokog krvnog pritiska.Ovim nacinom se postizu dobri efekti kod psihieki

77

prenapregnutih osoba. Treba istaci da se ovaj naein lecenjad i j j i t id j dij t

izboru leka. Ako nema uspeha sa jednim lekom, moguee jeprimeniti drugi lek ili kombinovati dva pa i tri leka Bitno


38/75

mora da primenjuje uz istovremeno pridrzavanje dijete,fizieke aktivnosti i/ili primene lekova. Tehnike su razlieite:vezbe relaksacije, joga, transcendentalna meditacija idrugo.

Zahrana alkohola

Sigurno je dokazano da alkohol povecava krvni pritisak. S druge strane, prestanak uzimanja alkohola dovodido smanjena krvl10gpritiska kod osoba sa visokim krvnimpritiskom koje su ga svakodnevno konzumirale. Akoholpovecava telesnu tezinu. Jedna od najtezih komplikacijakrvnog pritiska, mozdani udar, eesci je kod osoba koje uzvisok krvni pritisak uzimaju i svakodnevno alkohol.

Primena lekova leeenju visokog krvnog pritiska

Najvecem broju bolesnika pored nefarmakoloskognaeina leeenja neophodno je da uzimaju i Iekove zasrnanjenje visokog krvnog pritiska. Lekovi su vrlo efiksni,pojedinaeno ili u kombinaciji. Praktieno nema osobe savisokim krvnim pritiskom kojoj se krvni pritisak ne mozeda normalizuje primenom lekova. Hitna primena lekovajerezervisana u slucaju komplikacija visokog krvnog pritiska:krvarenja u mozgu (mozdani udar ili slog, otok mozga,popustanje u radu srca ili rascep zida aorte).

Postoje sledece grupe lekova koje se kohste u lecenjuvisokog krvnog pritiska: diuretici, beta blokatori, antagonisti kalcijuma, inhibitori angiotenzin konvertirajucegenzima (skr. ACE inhibitori) i alfa blokatori. Kojim ce selekorn zapoeeti leeenje, st1 ogoje individualno. Moguce jedati bilo koji od pomenutih lekova. Prisustvo drugih faktorarizika (povisenih masti u krvi, secerne bolesti, gojaznosti i

drugo) kao i prisustvo ili odsustvo komplikacija visokogkrvnog pritiska, uz godine zivota bolesnika su vazni pri

78

primeniti drugi lek ili kombinovati dva, pa i tri leka. Bitnoje da bolesnik uzima redovno lekove, u vreme koje ee lekarodrediti, da se lekovi brzo ne rnenjaju ili njihove doze, i dase bolesnik priddava uputstava 0 naeinu zivota. Na poeetkuleeenja potrebne su eeste kontrole krvnog pritiska (1-2 putanedeljno), a kasnije jedanput meseeno.

iuretici

Najeesce primenjivani lekovi u Ieeenju visokogkrvnog pritiska su diuretici. Smanjuju krvni pritisak poveeanim stvaranjem mob ace i izbacivanjem vode i soli izorganizma. Bolesnici zapazaju da vise mokre. Ne treba ihuzimati posle 8 easova, da nocu ne remete san. Uzimajusejedanput dnevno, i obieno se leeenje zapoeinje sa manjimdozama ovih Iekova, na primer 1/4 do 1/2 uobieajene dozeleka. Male doze leka se preporueuju i kad~ se diureticikombinuju sa drugim lekovima (ACE inhibitorima, betablokatorima i dr.). Manjim dozama leka smanjuju se nezeljeni efekti ovih Jekova: porast secera u krvi, porast mastii mokracne kiseline i veCi gubitak kalijuma. Za leeenjevisokog krvnog pritiska uglavnom se upotrebljavaju diuretici iz grupe tiazida. Kod nas je registrovan Lometazid (lCNGalenika) koji se uzima pola do jedne tablete svaki dan, ilisvaki drugi dan i Monozid (Slavijamed) koji se takodeuzima pola do jedne tablete dnevno, ili na drugi dan.

eta blokatori

Beta blokatori su vazna grupa lekova koja se koristi uleeenju visokog krvnog pritiska. Smanjuju kolieinu krvikoju srce pumpa u krvne sudove i usporavaju sreani rad.Smanjuju prenadrazljivost nervnog sistema, kao i izlueivanje hormona koji povecavaju krvni pritisak. Beta blokatorima se prvenstveno Ieee mladi bolesnici, bolesnici kojiimaju i anginu pektoris ili infarkt miokarda, koji imaju

sreane aritmije i ubrzani srcani rad. Za beta blokatore jedokazano da mogu da smanje ucestalost pojave angine

9

pektoris i infarkta miokarda kod bolesnika sa visokimkrvnim pritiskom Od nepozeljnih dejstava beta blokatora

pritisak postoji i secema bolest ili hiperlipidemija. Pocetnadoza leka je uvek manja da ne bi doslo do naglog pada


39/75

krvnim pritiskom. Od nepozeljnih dejstava beta blokatoratreba pomenuti oseeaj umora i hladnih nogu. Ovi se lekovine smeju dati osobama sa usporenim srcanim radom i brohijalnom astmom. Lecenje je strogo individualno. Uvek sezapoCinje sa manjim dozama leka i prema reakciji bolesnikadoza se postepeno povecava. Beta blokatori se uzimaju

ujutru, odmah posle budenja i eventualno u vecernjimcasovima. U nasoj zemlji postoji vise registrovanih lekovaiz ove grupe. Najpoznatiji su: Inderal ICN Galenika ,Prinorm ICN Galenika , Atenolol Zdravlje , Presolol Hemofarm , Paginol Jugoremedija , i dr. Nedavno je kodnas registrovan Dilatrend Carvedilol, Hoffmann-LaRoche koji pored beta blokirajucih svojstava poseduje isvojstva da siri krvne sudove vazodilatatomo dejstvo iantioksidativno .

ntagonisti kalcijumaAntagonisti kalcijuma sireCi arterije smanjuju krvni

pritisak. To je efikasna grupa lekova i koristi se u lecenjuvelikog broja bolesnika sa visokim krvnim pritiskom. Imavise grupa lekova medu antagonistima kalcijuma, ali se zalecenje visokog krvnog pritiska najceSce koristi grupalekova iz grupe dihidropiridina, cijije predstavnik nifedipini njemu slicni lekovi. Primenjuju se oni oblici ovih lekovakoji imaju produzeno, sporo nastupajuce delovanje. CeSce

primenjivani lekovi u nasoj zemlji su Nifelat Retard Zdravlje , Stadipin ICN Galenika , Nitrepin Zdravlje ,Nisoldipin Slavijamed. .

E inhihitori

Sve ceSce se ova grupa lekova primenjuje u lecenjuvisokog krvnog pritiska, posebno ako ima i komplikacijana srcu i bubrezima. Primenjuju se sami, ali cesto i ukombinaciji sa drugim lekovima diureticima, beta blo

katorima . Dobro se podnose i u krvi ne dovode do porastani secera ni masti. Ovo je znacajno ako uz visok krvni

80

doza leka je uvek manja da ne bi doslo do naglog padakrvnog pritiska. Lekovi iz ove grupe se ne daju trudnicama.Poznatiji lekovi u nasoj zemlji su Zorkaptil ZorkaPharma , Katopil ICN Galenika , Enalapril Zdravlje ,Prilazid ICN Galenika , i Tritace Jugoremedija . Slicniovoj grupi lekova su nedavno uvedeni u klinicku praksu

lekovi, koji blokiraju angiotenzin receptore mesta na kojedeluje angiotenzin . To su losartan Cozar , valsartan Diovan , irbesartan Avapro i dr. Posebno su korisni zabolesnike koji ne podnose ACE inhibitore, imaju na pr.kasalj koji je izazvan ACE inhibitorima.

lfa blokatori

Ovi lekovi dovode do izrazite vazodilatacije sirenjaarterija i mogu da dovedu do naglog i velikog pada krvnog

pritiska. Danas se rede primenjuju. U nasoj zemlji nemaregistrovanih lekova iz ove grupe.

ODVIKA VANJE OD PUSENJA DUVANA

Borba protiv pusenja duvana je jedan od osnovnihzadataka u borbi protiv ateroskleroze, znaci anginepektoris, infarkta miokarda, naprasne smrti, ali i raka pluca,cira u zelucu i dr. Nazalost, savet da prestanu da puseuglavnom prihvataju starije osobe i oni koji su vec bolesni.Kampanja protiv pusenja dalaje rezultate u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Medutim, i u tim zemljama, anaroCito kod nas, veliki je broj mladih Ijudi i sve vise zenakoje puse. Mladi Ijudi koji puse, uglavnom poticu izporodica u kojima roditelji, rodaci ili prijatelji.puse. Obicnosu to slabiji ucenici, sportski neangazovani.

Postoje tri nivoa u strategiji borbe protiv pusenja.

Prvi, na nivou drustva: zabrana reklamiranja duvana, zabrana pusenja na javnim mestima i preporuka da se proizvode

81

eigarete sa manje nikotina. Drugo, u porodiei se mora imatipodrska u borbi protiv pusenja. Savetovati nekoga da ne

koze u krvi, masti u krvi i krvnog pritiska). Znacajan je iprestanak pusenja, ako su bolesniei sa seeernom boleseu i


40/75

podrska u borbi protiv pusenja. Savetovati nekoga da nepusi, a drugi clanovi porodiee puse - je besmisleno. Treee,individualni savet pusacu. Autoritativni savet pusacu daprestane da pusi pokazao se neefikasnim. Daleko je boljereCi pusacu Vi ste sposobni da ostavite duvan negorepresivno Vi morate da prestanete da pusite . Pusac sam

mora da dode do zakljucka, posle vise razgovora salekarom, ne samo stetnosti pusenja, vee dobromkvalitetu zivota nepusaca. Prestankom pusenja smanjuje serizik nastanka ateroskleroze, a posle nekoliko godinanepusenja taj rizik je isti kao kod nepusaca. Odvikavanjeod pusenja je moguee i primenom nekih farmakoloskihmera. Postoje flasteri sa malom koneentraeijom nikotina Nieotinell- Ciba Geigy) koji se lepe na kozu oslobadajuCistalno malu kolicinu nikotina u organizam, tako da pusac

nema zelju za pusenjem. Mi smo dobre rezultate uodvikavanju od pusenja postigli na taj nacin st~ smopusacima prvih sedam dana savetovali da puse samo 1/2eigarete, sledeeih 7 dana smanjuju na 1/2 ukupan brojeigareta i u treeoj nedelji smanje jos jednom broj popuseniheigareta na polovinu. Veliki broj pusaca je ovim naCinomprestao da pusi. Prve tri godine po prestanku pusenja sukriticne da osoba po novo ne pocne da pusi. Jedan brojbivsih pusaca se ugoji po prestanku pusenja, i to se cestouzima kao argument da se ne prekine pusenje. Prestanakpusenja je, medutim, mnogo vazniji i mnogo korisniji odumerenog dobitka na telesnoj tezini.

LECENJE SECERNE BOLESTI

Cilj lecenja je sprecavanje komplikaeija seeerne bolesti, na prvom mestu angine pektoris i infarkta miokarda.Lecenje podrazumeva normalizovanje sadrzaja seeera gli-

prestanak pusenja, ako su bolesniei sa seeernom boleseu ipusaci.

Vrednosti glikoze u krvi treba da budu posle obeda do10 mmol/L i st~ optimalnije u toku 24 casa. U seeernojbolesti tipa J to se postize dijetom i insulinom, a u seeernojbolesti tipa JJ dijetom zabrana unosenja koneentrovanihugljenih hidrata), smanjenjem telesne tefine, ako su osobegojazne, i primenom tableta ako je potrebno.

Smanjenjem masti u krvi se vee delimicno postizeregulisanje saddaja glikoze u krvi. Obavezna je dijeta sasmanjenim unosom zivotinjske masti i holesterola. Ako jei pored toga sadrzaj ukupnog holesterola u krvi iznad 6,5mmol/L, uzimaju se i lekovi, najbolje fibrati ili statini.

Lec enje visokog krvnog pritiska je kod obolelih od

seeerne bolesti izuzetno znacajno. Lecenje mora da budeenergicno i krvni pritisak ne sme da bude veei od 130/8nmmHg. To se postize dijetom sa manje soli, a od lekova sepreporucuju ACE inhibitori i antagonisti kalcijuma vidipoglavlje visokom krvnom pritisku).

LECENJE GOJAZNOSTI

Smanjenje telesne tefine telesne mase) je znacajnamera u sprecavanju ateroskleroze kod gojaznih osoba. Smanjenje telesne tezine se preporucuje u slucaju koronarnebolesti srea, poveeanog krvnog pritiska, seeerne bolesti,osteeenja srea zbog bolesti pJuea plueno sfee), poremeeenog disanja u snu apnea u snu), ortopedskih abnormalnosti i psiholoskih poremeeaja. Posebno je znacajnosmanjenje telesne tefine kod osoba koje imaju eentralnimuski) tip gojaznosti. Najcesee korekeija gojaznosti do

vodi i do smanjenja krvnog pritiska, masti i seeera u krvi.Gojaznost je rezultat pogresnih navika u ishrani i potreban

83

je duzi vremenski period da se te navike promene. Mora dase uspostavi pravilan odnos izmedu unosa kalorija i utroska

Tabela br 5 - POlrosllja energije prifizickoj aklivlloSli

k i i Potrosnja energije za 1cas aktivnostiKkal 85000 125000 170000 250000 125000 170000 190050 210000


41/75

se uspostavi pravilan odnos izmedu unosa kalorija i utroskakalorija. Odrasla normalno uhranjena osoba treba dnevno25 kalorija ili 100 dzula na jedan kilogram optimalne telesne teZine. Ako je osoba gojazna treba jo

Documents

Infarkt Miokarda i Angina Pektoris - Saveti Zdravim Ai Bolesnima