Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 1

Internet u službi novinara

ć

ć

č

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 2

čIako se na prvi pogled ĉini kao izuzetno prosta radnja, pretraga na internetu je mnogo više od obiĉnog ukucavanja traženog pojma u polje za unos datog pretraživaĉa. Konstantni rast samog interneta, njegova kompleksnost, multijeziĉnost i tehnološka raznovrsnost ĉine ovaj zadatak svakim danom sve težim a od korisnika se traži da prati dešavanja na ovom polju te da se u skladu sa tim i konstantno obrazuje. Ipak, pogrešno bi bilo reći da će vas neko terati da uĉite bilo šta!. Sloboda i pravo izbora na internetu je zagarantovana pa tako i ovde svako onaj ko se odluĉi da krene u avanturu pretrage osam milijardi dokumenta ima pred sobom dva izbora. Prvi je da traženo zaista i naĊe a drugi da provede sate i sate kraj raĉunara i da naĊe samo poloviĉne ili ĉak nikakve rezultate. Dakle, svako ima pravo izbora na koji naĉin želi da potroši svoje radno, životno ali i internet vreme. Za polaznike novinarsko uredniĉko škole NID Color Press-a procenjeno je da je mnogo bolje i svrsishodnije da vreme koje ćete provesti u internet pretrazi bude što kraće i efikasnije. Upravo zbog toga je i pripremljena ova mala skripta koja obuhvata osnove efikasne internet pretrage. Svako onaj ko posle ovog žurnalistiĉkog kursa naĊe posao u ovoj struci susrešće se nebrojeno puta sa vremenskim, uredniĉkim ili nekim drugim pritiscima koji će ionako kratak dvadesetĉetvoroĉasovni dan skratiti još više. Dugotrajna internet pretraga u tom smislu predstavlja nedopustivi luksuz a eventualna neefikasnost može da utiĉe na kvalitet samog ĉlanka ili izdanja. Ako se bezbrižno krstarenje internetom naziva „surfom“ odnosno jahanjem na talasima onda se žurnalistiĉka internet pretraga jedino može nazvati probijanjem kroz neprohodnu džunglu. Zbog gustine rastinja, divljih zveri, stranputica i vremenskog ograniĉenja vi ste u ovoj džungli prinuĊeni na spor i muktrpan hod a odgovor na pitanje gde ćete stići, zavisi pre svega od vašeg osećaja za orijentaciju, spretnost i ranija znanja. Iako bi se ova usporedba mnogima ĉinila preterana ona u potpunosti oslikava ono na šta ćete naići ako krenete u internet pretragu naoružani samo jednom reĉenicom koju ćete upisati u pretraživaĉ. Efikasna internet pretraga podrazumeva da znate osnovne radnje na raĉunaru, baziĉno poznavanje internet i informatiĉke terminologije, korišćenje više programa kao i elementarno poznavanje engleskog jezika. Bez ovoga vaš put kroz džunglu će biti dug sa puno padova i lutanja za razliku od onih drugih koji će se brzo popeti iznad krošnji informatiĉke džungle i u nekoliko skokova doći do svog cilja. Narodski reĉeno svako ima pravo da izabere da li će da bude Tarzan ili Ĉita!

A. TOP LINKS - GORNJI NAVIGACIONI MENI

Osnovni navigacioni meni preko kojeg korisnik Google pretraživaĉa može da do"e do osnovnih

ponu"enih servisa kao što su pretraga interneta stranica (web), slika (images), itd...

B. GOOGLE SEARCH BUTTON - „TRAŽI DUGME"

Pritiskom (aktiviranjem) na ovo dugme pokreće se pretraživaĉki „mehanizam" Google-a. Dobijeni rezultati će

biti u skladu sa unetim terminom ili zadatom naredbom. Drugi naĉin za pokretanje Googla je pritiskom na

funkcijsko dugme 'Enter' na korisniĉkoj tastaturi.

C. ADVANCED SEARCH - NAPREDNA PRETRAGA

Ovo su tekst linkovi koji vode ka stranici za naprednu pretragu. Termin „Napredna pretraga" podrazumeva

precizno definisanje jasno odre"ujući oblast, format, termin ili neki drugi parametar koji se koristi pri pretrazi.

D. SEARCH FIELD - POLJE ZA UNOS

Polje za unos služi za unošenje podataka koje ćemo koristiti pri budućoj pretrazi.

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 3

E. *PREFERENCES - PRILAGOĐAVANJE

*(sklonost, ono što se više voli, prioritet, povlastica)

Ovaj tekstualni link vodi vas na stranicu na kojoj pretragu možete prilagoditi sebi i svojim zahtevima. Ovo se

pre svega odnosi na jezik, broj pogodaka na stranica sa rezultatima kao i aktiviranje il i kalibriranje filtera za

„Bezbedno surfovanje" (politiĉko ekstremistiĉki ili porno sadržaji)

F. STATISTICS BAR - STATISTIKA PRETRAGE

Statistika pretrage predoĉava korisniku konaĉan broj pogodaka kao i vremensko trajanje procesa pretrage.

G. TIP - SAVET

Informacije koje vam pomažu u vašoj pretrazi kako bi ona bila što efikasnija. Ove informacije se pojavljuju

nasumiĉnim redom i pored prostih saveta ukazuju Vam na ostale opcije i Google servise i alatke koje bi

mogle da unprede vašu pretragu.

H. ONEBOX RESULTS - KUTIJA SA REZULTATOM

Google tehnologija za pretragu pronalazi mnoge izvore za specijalizaciju i prezantaciju na"enih informacija.

One koje su najrelevantnije za vašu pretrgau su ukljuĉene u vrh stranice u kutiji sa rezultatima. Tipiĉan

sadržaj kutije sa rezultatima ukljuĉuje prezentaciju sledećih podataka:

Vesti, vesti sa berze, vremenska situacija kao i veze sa lokalnim prezentacijama koje imaju veze sa vašom

pretragom.

I. PAGE TITLE - NAZIV STRANICE

Prva linija svakog rezultata je naziv web stranice na kojoj se nalazi traženi podatak ili dokument. Ukoliko

umesto naziva stranice vidite web adresu (URL) to znaĉi da stranici ili nije dato ime ili da Google još uvek nije

indeksirao nov sadržaj stranice a u tabelama pretraživaĉa se nalazi na mestu koje bi bilo relevantno za vašu

pretragu.

J. TEXT BELOW THE TITLE - TEKST ISPOD NAZIVA STRANICE

Tekst ispod naziva stranice predstavlja sažetak prona"enih podataka koji se poklapaju sa parametrimna

vaše pretrage. Zadebljani (bold) termini i slova su naglasci na direktna poklapanja koja mogu a i ne moraju

da budu u vezi sa vašom pretragom. This is an excerpt from the result page with your query terms are

bolded. If we expanded the range of your search using stemming technology, the variations of your search

terms that we searched for will also be bolded.

K. URL OF RESULT - INETRNET ADRESA POGODKA

URL predstavlja adresu internet lokacije na kojoj se nalazi stranica sa pogodcima. L. SIZE -

VELIČINA

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 4

Ovaj broj oznaĉava veliĉinu stranice i na osnovu njega možemo pretpostaviti vreme potrebno za otvaranje

iste.

M. *CACHED - RANIJE ZAPAMĆENO

*(Cached - zaliha, skladište)

Upotrebom ovog linka moći ćete videti stranicu onako kako je ona izgledala kada ju je Google pretraživaĉ

zadnji put posetio i uneo u svoj indeks. Ovaj link je izuzetno koristan jer vam on omogućava pristup stranici

ĉak i ako ona više ne postoji ili je nedostupna. Ovo je moguće zbog toga što je tu u pitanju Googlova kopija

stranice.

N. SIMILAR PAGES - SLIČNE STRANE

Link „Similar pages" vas vodi ka Googlovom izboru internet stranica koje su po njemu a na osnovu vaših

parametara pretrage sliĉne ili sadržajno povezane.

O.*INDENTED RESULT - VIŠE REZULTATA NA JEDNOJ STRANI-(Rezulat pomeren ka unutra) *( udubljen,

nazupčan)

Kada Google u svojoj pretrazi na jednoj internet stranici prona"e više sliĉnih pogodaka on ih re"a po njihovoj

relevantnosti. U tom smislu stranica sa najboljim rezultatom je prva i stoji do ivice strane a drugi pogodci su

ispod njega pomereni u desno.

P. MORE RESULTS - VIŠE ISTIH REZULTATA NA JEDNOJ ADRESI

Ukoliko ste pri pretrazi došli u situaciju da se na jednoj internet adresi nalazi više istih ili sliĉnih pogodaka link

"More results from..." će vas odvesti na posebnu Google stranicu na kojoj će biti izlistani svi pogoci sa date

internet lokacije.

Mnogi ljudi svakodnevno koriste usluge Google pretraživaĉa, ali su veoma retki oni koji koriste makar i deseti deo onoga što Google nudi. U daljem tekstu predstavićemo vam neke od naprednijih naĉina upotrebe Google „search“ servisa. Koliko će vam ovi saveti pomoći i kako ćete ih vi iskoristiti zavisi prvenstveno od vas i vaše novinarske intuicije.

GOOGLE PRIMER: ~day

rezultat ovakve pretrage su stranice koje sadrže reĉ "day", ali i one koje sadrže "days", "Holiday" i sl. U

jednoj pretrazi možemo navesti i više takvih reĉi.

UPOTREBA NAVODNIKA: (")

Navodnike upotrebljavamo ako tražimo stranice na kojima je fraza zapisana TAĈNO onako kako smo je

zapisali izme"u navodnika. Pri tome treba paziti da varijante "oglasi mali" i ",mali oglasi" daju potpuno

razliĉite rezultate.

VELIKA I MALA SLOVA:

Google nije osjetljiv na velika i mala slova i potpuno je svejedno hoćete li upisati Svet, svet, SVET ili

SvEt.

Izuzetak je upotreba reĉi "OR": "OR" tj. prvo, drugo ili oba:

Upotrebom reĉi "OR" izme"u dve ili više reĉi tražimo od Google da nam izdvoji stranice koje poseduju

bilo koji od navedenih pojmova, ili oba navedena pojma. "OR" se piše velikim slovima:

GOOGLE PRIMER: black OR white GOOGLEPRETPOSTAVKA:( )

Upotrebom zvezdice najavljujemo Google-u kako zvjezdica zamenjuje neku reĉ ali nismo sigurni koju pa

želimo da nam izdvoja sve dostupne kombinacije. npr:

GOOGLE PRIMER: svet * tabloid NAPREDNE POSTAVKE:(GOOGLE OPERATORI)

Google operatori su posebne reĉ, znakovi ili njihove kombinacije koje Google prepoznaje i koristi kod

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 5

pretrage kako bi popravio i proširio kvalitet pretrage. Neke poput "OR", "+" i " -" smo već spomenuli, a

evo i nekih naprednijih:

LINK OPERATOR:

Link operator koristimo kad želimo saznati koliko stranica ima link koji vodi na neku stranicu. Link

operator neće zabeležiti sve stranice koje imaju link na neku stranicu već samo one koje po Googleovim

merilima imaju odre"enu važnost.

U ovom primeru zanima nas koje sve stranice imaju link na google.com GOOGLE PRIMER:

link:www.google.com RELATED OPERATOR:

Ako želimo naći stranice sliĉnog sadržaja ili, na neki naĉin tematski vezane s onom koju već znamo,

upisujemo related:

Npr. zanimaju nas stranice sliĉnog ili vezanog sadržaja uz stranicu google.com pa upisujemo sledeće:

GOOGLE PRIMER: related:www.google.com FILE TYPE OPERATOR:

Ako želimo rezultate iskljuĉivo u odre"enom obliku dokumenata, ili ne želimo rezultate u nekom obliku

dokumeta koristimo filetype operator.

npr: Ako želimo podatke o magazinu Svet iskljuĉivo u pdf formatu koristimo filetype operator ovako:

GOOGLE PRIMER: svet magazin filetype:pdf

Ako želimo podatke o „Svet" magazinu u svakom formatu osim u pdf-u , filetype koristimo ovako:

GOOGLE PRIMER: svet magazin -filetype:pdf

Naravno, umesto pdf možemo upisati doc, txt, php, asp itd... ALL IN TITLE OPERATOR:

Upotrebom allintitle operatora kao rezultatom pretrage Google nas opskrbljuje stranicama koje kljuĉnu

reĉ imaju u naslovu. npr. želimo da nam izlista sve stranice koje u naslovu imaju reĉi svet magazin:

GOOGLE PRIMER: allintitle:svet magazin

ALL IN TEXT OPERATOR:

Sliĉno kao i allintitle, allintext operator potražuje stranice koje tražene pojmove u imaju textu.

npr. želimo da nam Google izdvoji stranice koje u textu imaju reĉi svet magazin

GOOGLE PRIMER: allintext:svet magazin

ALL IN ANCHOR OPERATOR:

Allinanchor pretražuje kljuĉne pojmove u linkovima na stranicama:

allinanchor:svet magazin daće nam sve stranice koje imaju pojam svet magazin kao link.

GOOGLE PRIMER: allinanchor: svet magazin

ALL INURL I IN URL OPERATORI:

ALL IN URL upisujemo kad nas zanimaju stranice i dokumenti koji u svojoj adresi imaju traženi pojam.

allinurl:svet magazin dat će nam sve stranice i dokumente koje u svojoj adres i imaju reĉi svet i magazin

GOOGLE PRIMER: allinurl:svet magazin

IN URL: Za razliku od allinurl, operator inurl dopušta da uz pretragu adrese pretražujemo i sadržaj.

npr. upisivanjem inurl:svet oglasi Google će potražiti stranice koje u adresi imaju svet , a u sadržaju tj. u

textu reĉ oglasi:

GOOGLE PRIMER: inurl:svet oglasi

IN TITLE: Ista je stvar i sa intitle operatorom. Upisivanjem intitle:svet oglasi dobijamo stranice koje u

naslovu imaju reĉ svet a u sadržaju reĉ oglasi:

GOOGLE PRIMER: intitle:svet oglasi CACHE OPERATOR:

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 6

Google se u pretrazi stranica i dokumenata služi robotima koji dolaze na stranicu i prikupljaju trenutnu

verziju te stranice koju pohranjuju u svoju bazu. Upotrebom cache operatora možemo vidjeti kako je

neka stranica koja danas izgleda na jedan naĉin izgledala u trenutku kad je Google zadnji put pregledao

neku stranicu.

GOOGLE PRIMER: cache:www.svet.co.yu

takoĊe možemo pretraživati pojmove takvih stranica kombinacijom operatora: cache:www.svet.co.yu

web Rezultat ove kombinacije biće pretraga za reĉi web na stranici www.svet.co.yu kakva je ona bila u

trenutku zadnje Google posete

INFO OPERATOR:

Info operator prikazuje nam informacije koje Google ima o nekoj web adresi. Korisno kad želimo

proveriti dali je Google indexirao neku stranicu.

GOOGLE PRIMER: info:www.svet.co.yu SITE OPERATOR:

Odliĉan naĉin da saznamo koliko je stranica i dokumenata nekog web site-a Google pohranio.

site:www.svet.co.yu daće nam taĉan broj stranica i dokumenata koje je Google pohranio sa sajta

www.svet.co.yu

GOOGLE PRIMER: site:www.svet.co.yu

Operator site tako"e služi da bi izolovali neku prezentaciju u odnosu na potragu za pojmom.

web site:www.svet.co.yu potražit će reĉ web iskljuĉivo na www.svet.co.yu siteu

web -site:www.svet.co.yu potražit će reĉ web na svakom siteu osim na www.svet.co.yu

DEFINE OPERATOR:

Operator define daće nam definiciju nekog pojma ako ona postoji negde na internetu.

npr. da bi definisali reĉ marketing upisaćemo define:marketing

GOOGLE PRIMER: define:marketing

GOOGLE KALKULATOR:

Osnovne i naprednije raĉunske operacije mogu biti izvedene pomoću Google kalkulatora.

2+2 ... sabiranje 4-2 ... oduzimanje 2*2 ... množenje 4/2 ... deljenje 2A2 ... kvadriranje itd. Tu su još i zanimljive mogućnosti konverzija drugih jedinica i mera kao što je kilometri u milje i obrnuto.Više o Google kalkulatoru i ostalim Google mogućnostima možete naći na adresi http://www.google.com/help/features.htm

Mnoge mašine nude napredne opcije pretraživanja, pa možete kombinovati moguće ime slike sa ostalim

pojmovima koji se nalaze na stranici kako biste pretragu maksimalo suzili.

Baš kada mislite da ste završili priĉu shvatite da bi jedna dobra slika sve uĉinila daleko atraktivnijim. Gdje je

sada naći? Na da vam se da rovite po arhivi, a i nemate vremena za to. A treba vam nešto sasvim

odre"eno. Zato imamo mašine za pretraživanje slika koje su se vremenom razvile u visokosofisticirane

softvere koji vaše upite pozitivno rješavaju u djelićima sekunde.

Prve mašine za pretraživanje slika pretraživale su HTML kod stranica i zapažale samo naredbu IMG SRC koja

je oznaĉavala sliku. Tako bi na upit Milošević mašine pronašle sve indeksirane stranice

koje u svom izvor nom kodu sadrže <IMGSRC=" ........ /milošević.jpg">, odnosno sliku koja u svom

imenu ima reĉ Milošević. Mana ovakvog pretraživanja je ta što vam ne bi pronašla sliku Miloševića pod

imenom slobodan.jpg.

Softveraši su ubrzo uvidjeli ovaj problem, pa mašine za pretraživanje slika sada, osim na samo ime slike,

obraćaju pažnju i na tekst koji je okružuje, kao i na još neke parametre, tako da vam se može desiti da, iako

tražite sliku Miloševića, dobijete sliku Haga jer se pojam Milošević ĉesto pominje u tekstu oko slike. Iako se

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 7

ĉini da mašina "razmišlja", treba joj pomoći. Važno je da prilikom pretraživanja razmislite koje ime je autor

stranice dao slici koju tražite, kakav tekst bi se mogao nalaziti oko slike, koji bi se pojmovi još mogli nalaziti

na stranci itd. Mnoge mašine nude napredne opcije pretraživanja, pa možete kombinirati moguće ime slike

sa ostalim pojmovima koji se nalaze na stranici kako biste pretragu maksimalno suzili. I naravno dobili na

vremenu.

http://www.altavista.com/sites/

Stara dobra Altavista. Koristite se prednostima Bulovih operatora i zagrada - kombinujte pojmove da biste

suzili pretragu. Veliki broj slika i ubjedljivo najbolja mogućnost sužavanja pretrage. Za brzu, a jednako

kvalitetnu pretragu ne zaboravite komandu image: (npr. image: milosevic and dayton and not kosovo) u

Advanced Search opciji.

http://images.google.com/

Google ima najobimniji index slika na Webu - ĉak 250 miliona slika! Kada dobijete rezultate, kliknite na

thumbnail (ponu"enu sliku malog formata) da biste vidjeli veću verziju, kao i adresu web strane na kojoj se

nalazi. Nemate mogućnost korištenja Bulovih operatora, već se svi ukucani pojmovi ukljuĉuju u pretragu

kao da je izme"u njih AND.

http://search.news.yahoo.com/search/news/options

Napredna pretraga slika koje prate vijesti. Veliki broj opcija omogućava brzu pretragu ako taĉno znate šta

tražite.

www.ditto.com

Šest miliona slika. Pored rezultata i informacija o svakoj od slika (ime fajla, link na stranicu sa koje je

preuzeta, veliĉina), dobijate i kljuĉne rijeĉi koje je opisuju (uzete iz teksta koji je okružuje). Klikom je

dodajete pojmu po kome ste pretraživali i tako sužavate pretragu.

www.corbis.com

Nešto bolje odavno nisam vidio. Gledanje je jednostavno uživanje. Ovdje ćete naći hiljade vjerovatno

najboljih fotografija na svijetu, a pretražujete ih po katalogu ili po kljuĉnoj rijeĉi. Nažalost, ono najbolje

se plaća. Ako se registrujete, izbor se proširuje.

Na web stranicama su uglavnom naznaĉeni uslovi preuzimanja, tj. zabrane preuzimanja pojedinih njihovih

delova. Većina dopušta korištenje materijala za liĉne, tj. nekomercijalne potrebe - uz navo"enje izvora.

Me"utim, problemi nastaju ako materijal sa Weba preuzimate da biste ga objavili u novinama, na radiju ili

televiziji.

Ukoliko nije drugaĉije navedeno, tekstovi se mogu korisiti na 'fare use' osnovi (fer korištenje). To znaĉi da je

dozvoljeno citiranje dijelova teksta bez unošenja izmena, uz jasnu naznaku autora, izdavaĉa, mesta i

vremena objavljivanja, i to po pravilu u nekomercijalne svrhe. Sa slikama je nešto drugaĉije. Oznake

copyrighta se obiĉno nalaze na njima samima. Ukoliko nije drugaĉije naznaĉeno najbolje je da direktno

kontaktirate webmastera koji vam može dati dozvolu ili vas uputiti na osobu koja to može uraditi. Problem je

što ovaj naĉin može biti izuzetno spor, a time i neefikasan za medije. Efikasnija je kupovina slikovnih baza

podataka ili plaćanje pristupa nekoj od online baza kao što je www.corbis.com ĉime rešavate potencijalne

probleme oko autorskih prava. To podrazumijeva razumijevanje menadžmenta i odvajanje odre"ene svote iz

budžeta.

U SCG, ali i u drugim rep. bivše Jugoslavje, se još uvek "igramo" autorskim pravima. Skidamo slike i druge

materijale sa Interneta bez većeg straha. Razlog je neposotajanje zakonske regulative.

Ne treba zaboraviti da je autorsko pravo prema me"unarodnim dokumentima jedno od osnovnih ljudskih

prava i da bi se trebalo štititi najvišim me"unarodnim standardima.

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 8

ćPDF je donedavno bio tabu za mašine za pretraživanje - nisu mogle da ga indeksiraju. Google je prvi uveo

mogućnost pretrage PDF fajlova, a sada ih u indeksu ima preko 22 mili-ona. Naći ćete ih me"u rezultatima u

gotovo svakoj pretrazi. Pretragu u Googlu ograniĉavate iskljuĉivo na PDF-ove tako što ukucate jednu ili više

kljuĉnih rijeĉi, a potom filetype:pdf (npr. raseljeni file type:pdf ili raseljeni OR "raseljena lica" filetype:pdf). PDF-

ove možete eliminisati iz pretrage komandom -file type:pdf (nema razmaka poslije minusa) u kombinaciji sa

željenim kljuĉnim rijeĉima.

Adobe pretraživaĉ PDF-ova ima preko milion sažetaka pdf dokumenata, a iza baze stoji Alta Vista.

Velika novost je da je AllTheWeb, cije-njena mašina u usponu, uvela pristup PDF materijalu, ali za sada ne

postoji posebna sintaksta koja bi pretragu ograniĉila samo na ovaj format. Kako tvrdi

http://www.pandia.com/searchworld/, i Yahoo je poĉeo da uvodi PDF-ove me"u rezultate.

Greg Notess, ĉuveni guru pretraživa-nja i vlasnik sajta www.searchengineshowdown.com ovako

komentariše PDF pretragu u Googlu i AllTheWebu:

1) AllTheWeb indeksira i daje pristup punom tekstu PDF fajlova u svojoj bazi. PDF dokumenti

su uglavnom praćeni oznakom .pdf poslije naslova. Ova mašina nema direktnu mogućnost

limitiranja pretrage samo na PDF, ali komanda url.all:pdf uz kljuĉnu rijeĉ sasvim fino

funkcioniše - daje stranice ĉiji URL sadrži rijeĉ pdf, a u naprednoj pretrazi

(http://www.alltheweb.com/advanced) u okvir sa Must include (pod Word Filter) upišite PDF

i odaberite opciju in the URL.

2) Google ne indeksira i ne daje pristup punom tekstu PDF fajlova. Kako Notess tvrdi, "Google

prestaje da indeksira dokument na oko 120K." To znaĉi da ako se materijal koji tražite

(citat, ĉinjenica i sl.) nalazi u dijelu PDF dokumenta koji prelazi granicu od 120K,

najvjerovatnije da dati materijal nećete moći naći koristeći Google." (Usput napominjemo da

Google prestaje da indeksira html/htm sadržaj na granici od 101K.) Evo primera koji će vam

to malo približiti. PDF dokument (uglavnom tekstualni) na adresi

http://www.publishers.org/onix/onix.pdf, "težak" je 256 K. Kada ga otvorite u Adobe

Acrobat Readeru ima 55 strana. Kada ovaj isti dokument na"ete u Googlovoj bazi podataka

i otvorite ga kao HTML (opcija View as HTML), vidjećemo da je Google indeksirao samo 35

od ukupno 55 stranica.

Mašine koje traže PDF fajlove:

http://searchpdf.adobe.com/ www.google.com (u

upit dodati filetype:pdf)

www.alltheweb.com (u upit dodati url.all:pdf)

http://www.searchtools.com/info/pdf.html

Besplatne PDF knjige:

http://www.elecbook.com/AUTHLIST.htm

Besplatni programi za pravljenje PDF-a: http://www.pdf995.com/download.html

(preporuĉujemo verziju 4.76)

Pod terminom people finder se uglavnom podrazumijeva bilo kakva elektronska baza

podataka na Webu sa informacijama o ljudima.

Jedan od najtežih zadataka je prikupljanje informacija o pojedincima. Posebno kada ste pritisnuti rokom.

Novinari uvi"aju da je Internet sve bolji izvor informacija pri nalaženju ljudi, pogotovo ako ne znate u kom

gradu ili ĉak zemlji žive.

Te se informacije uglavnom mogu naći u obliku tzv. people finder-a (možemo ih nazvati i mašinama za

pretraživanje ljudi). Pod ovim terminom se uglavnom podrazumijeva bilo kakva elektronska baza podataka na

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 9

Webu sa infomacijama o ljudima. Obiĉno su to imena, brojevi telefona, e-mail adrese, pa ĉak i kućne adrese.

Te informacije se u svijetu prikupljaju iz više izvora kao što su telefonske i Internet kompanije, podaci

kojima raspolažu vlasti, marketinške kompanije, ili su u pitanju podaci koje ljudi sami ĉine dostupnim tako

što popunjavaju razne formulare na Internetu.

Imajte na umu da te informacije nisu uvijek taĉne, pogotovu ako ih ljudi sami popunjavaju, a ponekad su i

zastarjele. Ukoliko podaci ne potiĉu od telefonskih kompanija ili Internet provajdera, Njihova taĉnost se

skoro nikada ne provjerava, pa novinari zato treba da ih koriste samo kao savjet i polazište pri pronalaženju

pojedinaca. Evo nekoliko dobrih linkova na imenike:

EXCITE WORLD PEOPLE FINDERS:

http://www.whowhere.lycos.com/wwphone/excite world.html

Ovo je dobra kolekcija me"unarodnih people findera koji se uglavnom baziraju na podacima telefonskih

kompanija. Pri pregledanju people findera naići ćete na tzv. white pages (bijele stranice) i yellow pages

(žute stranice) - prvi termin se koristi za imenike u kojima su registrovani pojedinci, a drugi za biznisimenike

u kojima ćete naći firme, organizacije i sliĉno. Ovi nazivi potiĉu od boje telefonskih imenika u širokoj

upotrebi u SAD.

YAHOO PEOPLE FINDER:

http://people.yahoo.com/

Ovo je jedna od najboljih mašina za nalaženje ljudi i e-mail adresa, ali su podaci ograniĉeni samo na izvore

iz SAD. Dobro mjesto za pronalaženje ljudi iz bivše Jugoslavije koji sada žive u Sjedinjenim Državama.

TELEFONSKI IMENIK ZA FEDERACIJU BIH:

www.imenik.ptt.ba POSLOVNI

IMENIK BIH:

www.imenik.com IMENIK ZA

HRVATSKU:

http://imenik.tel.hr/imenik-asp/index.asp

Donosimo adrese online imenika koji vam pomažu da brzo i lako na"ete broj telefona u nekoj od ex-yu

zemalja.

Traženje neĉijeg broja telefona do pojave Interneta svodilo se na zvanje 988 i listanje po papirnim

imenicima (koji su skupi i uglavnom ih nemamo u redakcijama). Telefonski imenici na Internetu uĉinili su

traženje telefona lakšim, bržim, ĉesto i jeftinijim, a ponekad i jedino mogućim, posebno ako vam treba broj u

inostranstvu.

Linkovi na telefonske imenike raznih zemalja naći ćete na www.teldir.com i www.phonenumbers.net. Pošto

nijedan od njih nema sve imenike koje ima drugi, treba koristiti oba.

Slede opisi imenika država sa prostora bivše Jugoslavije - uz napomenu: ako nije drugaĉije navedeno, svi

navedeni imenici imaju i mogućnost traženja telefona po prezimenu i prezimena po telefonu, telefon traže i

samo po poĉetnom delu prezimena, ne mogu da traže telefone i prezimena samo po adresi, a sadrže i

telefone preduzeća.

Bosna i Hercegovina: Na adresi www.imenik.ptt.ba nalazi se imenik koji pokriva sedam kantona Federacije

BiH i bh. (061) mobilnu mrežu. Podatke možete tražiti samo unutar odre"enog kantona. Telefonski imenik

Republike Srpske trebalo bi da se nalazi na adresi www.telekom-bn.com/info988, ali je još uvek pod

konstrukcijom, pa se, za sada, morate zadovoljiti sa www.inecco.net/ tel imenik.htm. Napominjemo da se

prezime mora ukucati svim velikim slovima. Imenik mobilnog operatera Eronet (063) je na adresi www.

eronet.ba/imenik.htm.

HRVATSKA: Telefonski imenik Hrvat-ske je na adresi http://imenik.tel.hr i po mogućnostima pretrage je najbolji

od svih ovde opisanih. Moguće je traženje podataka u celoj Hrvatskoj ili u odre"enoj županiji, a ako ne uspe

da na"e telefonski broj po prezimenu, daće vam ĉak brojeve korisnika sa sliĉnim prezimenima! Jedini od

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 10

svih opisanih poseduje i pregled preduzeća po delatnostima (link Pregled djelatnosti). Na adresi

http://imenik.vip.hr nalazi se telefonski imenik mobilne VIP (098) mreže.

Srbija i Crna Gora: Telefonski imenik Srbije nalazi se na www.telekom.yu (ne postoji direktan link do

imenika, već svaki put morate kliknuti na Telefonski imenik). Za pretragu se mora posebno navesti pozivni

broj, a posebno mesto u kome se nalazi traženi korisnik. Veoma korisna opcija je traženje samo po adresi -

moguće je pronaći podatke svih korisnika koji žive na odre"enoj adresi ili ĉak u odre"enoj ulici, ukljuĉujući i

broj stana. Crna Gora, po svemu sudeći, za sada nema svoj imenik online. Ni srpski ni crnogorski mobilni

operateri nemaju svoje online imenike.

MAKEDONIJA: Makedonski imenik nalazi se na adresi http://988.mt.com.mk i na njemu je moguće tražiti

podatke samo po odre"enom pozivnom broju. Izgleda da od svih opisanih imenika jedini ne sadrži

preduzeća. Ima ga u verziji na makedonskom i engleskom jeziku, a podaci za pretragu mogu se unositi i

latinicom.

SLOVENIJA: I najzad, na adresi http://tis.telekom.si/ Index.asp je telefonski imenik Slovenije, u verziji na

slovenaĉkom i na engleskom, ali je za promenu jezika potrebno otići na polaznu stranicu na http://

tis.telekom.si. Telefone možete tražiti na celoj teritoriji Slovenije, jednom pozivnom broju ili više pozivnih

brojeva istovremeno, a pozivni brojevi ukljuĉuju i mobilnu mrežu Mobitel (031, 041 i 050). Imenik mobilnog

operatera Simobil (080) nalazi se na adresi www.simobil. si/uporabniki/imenik.asp i, neoĉekivano, može da

traži podatke po adresi.

Za kraj, iscrpnu listu me"unarodnih i me"ugradskih pozivnih brojeva možete naći na adresi

http://kropla.com/ dialcode.htm .

Važnost provjere online informacija na jednom primjeru iz bh. medija

Ĉlanci objavljeni u Dnevnom Avazu (str.7) i Jutarnjim novinama (str.3) 17. januara ove godine prenose

informaciju Ekstra magazina iz Bijeljine da Milorad Dodik, bivši premijer RS, osniva sopstvenu RTV stanicu u

Laktašima kraj Banja Luke. Interesantna vijest, ali kako su istoga dana utvrdile kolege nešto vještije u

baratanju informacijama preuzetim sa Interneta - potpuno netaĉna.

"Vijest" je preuzeta sa web sajta Ekstra magazina, a pogled na polaznu stranu na adresi

www.ekstramagazin.com govori da je sajt posljedni put ažuriran 2. 2. 2001.

Za svaku je pohvalu da su novinari pretraživali Internet u potrazi za novim informacijama. Me"utim, ovaj nas

primjer podsjeća da je oprez potreban na svakom koraku, a potvrda neophodna. Prvo što gledamo na

stranici koja nas zanima jeste datum ažuriranja - to je prosto pravilo, za novinare od kljuĉne važnosti. Vijest

stara 1 sat ĉesto više i nije vijest, a da ne govorimo o onoj staroj godinu dana. Ponekad se datum na stranici

automatski mijenja svaki dan iako se o sajtu više niko ne brine. Da ne biste upali u takvu klopku bajatih

informacija, na"ite na stranici e-mail ili telefon web mastera kod koga ćete provjeriti svježinu sadržaja.

Pregledajte na kratko sadržaj stranice - teme "najnovijih" naslova na stranici Ekstra magazina su odavno

van konteksta i oĉigledno antikvarne. Za to je trebalo par sekundi pažnje. I naravno, osnovno novinarsko

pravilo važi i kod preuzimanja informacija sa Interneta - obavezno tražite potvrdu kod drugog izvora. Samo

zato što je nešto objavljeno na sajtu ne znaĉi da je i taĉno. Jedan telefonski poziv u kabinet gospodina

Dodika i ove "vijesti" više ne bi bilo.

WikiWikiWeb ili kratko Wiki naziv je koji se koristi za web sajtove koje bilo ko može

ure"ivati/mijenjati/dora"ivati, i tako ponuditi nove informacije iz bilo kog polja interesa i povećati protok

postojećih.

Termin WikiWiki (od havajske rijeĉi Weeke-Weeke, što znaĉi brzo) koristi se i za sam software za održavanje

sajta, a i tako nastao hypertext dokument (tj. web stranicu).

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 11

Koristeći se Wikijem, jedna ili više organizacija ili grupa pojedinaca mogu održavati internu ili vanjsku

poslovnu ili privatnu komunikaciju u formi konverzacije ili na naĉin sliĉnan instant messagingu. Sajt

zajedniĉki upotpunjavan ovakvim sadržajem poznat je i kao Wiki space.

Poĉetak korištenja Wiki-ja seže u mart mjesec 1995. godine kada je nastao Wiki site pod nazivom

InvitationToThePatterns List (http://c2.com/cgi/wiki?WikiHistory). Ovaj site se bavio razvojem software-a i

neformalnom istorijom ideja za programiranje, predstavljajući najviše samu ideju Wiki-ja.

WIKIPEDIA

"Jedan od najproduktivnijih i napopularnijih primjera upotrebe Wiki-ja nesumnjivo je Wiki enciklopedija

http://en.wikipedia.org/wiki/Main _Page (Wikipedia) na kojoj se može naći 650.000 ĉlanaka na 50 jezika",

kaže jedan od pokretaĉa i developera wikipedie Erik Moeller za NetNovinar, dodajući da: "Mnoge korporacije i

institucije već koriste Wiki kao svoju internu bazu znanja i komunikacije."

Bilo koji posjetilac koji se na"e na Wikipedia sajtu, svojevrsnoj Wiki bazi znanja (knowledge base), i vidi

ĉlanak sa recimo politiĉkom temom koji misli da može dopuniti sopstvenim informacijama, to na licu mesta

može i uraditi, a dodata informacija će smesta biti objavljena na Wiki sajtu.

Za korišćenje ovog softvera potrebno je ono što u Wiki zajednici zovu LAMP kao akronim za: Linux kao

operativni sistem, Apache za web server, MySQL za bazu podataka i PHP kao programski jezik. Pomenuti

MediaWiki software može se besplatno i zajedno sa svim instrukcijama downloadirati sa adrese

http://wikipedia.sourceforge.net/.

Popis svih sajtova koji koriste software koji koristi i Wikipedia može se naći na http://en.wikipedia.org/wiki/

Wikipedia:Sites using MediaWiki, a sav Wiki software se nalazi na adresi

http://c2.com/cgi/wiki?WikiEngines .

Ako Wiki bilo kome dopušta slobodno ure"ivanje/dodavanje sadržaja, logiĉno je pitanje da li, ko i kako to sve

kontrolira?

"Wiki, kao prvo, koristi takozvani "soft security" sistem (http://www.usemod. com/cgi-

bin/mb.pl?SoftSecurity), što znaĉi da postoji lista (watchlist) napravljenih promjena putem koje, a preko

"istorije promjene sadržaja", administrator može poništiti dodatak ako je destruktivnog/lascivnog ili prosto

netaĉnog sadržaja," kaže Moeller. "Ako pak do"e do ozbiljnijeg napada, Wiki ima mehanizam blokade IP

adrese i zaštite sajta, a postoji i mogućnost da se pristup promjenama odre"enog sadržaja selektivno dopusti

samo odre"enim ĉlanovima." dodaje Moeller.

Administrator u Wiki zajednici je i onaj ko pokrene Wiki site (developer) te koji sam administrira odre"ene

teme, ali i korisnik koji se izuzetno aktivno angažuje na dodavanju / ure"ivanju informacija iz oblasti /

teme koju dobro poznaje.

Neizbežno pitanje je naravno i naĉin finansiranja ove vrste slobodnog medija, što Moller ilustrira na slijedeći

naĉin: "Na primjer, ja plaćam 50 eura mjeseĉno za web server (75-150 GB prometa meseĉno) na kome

vodim/održavam šest odvojenih Wikija od kojih sam za održavanje tri plaćen 15 eura meseĉno."

"Wikipedia kao veliki projekt zahteva više novca, a za njega smo u decembru 2003. godine kroz dobrovoljne

elektronske donacije uspeli skupiti više od 40.000 USD, što je dovoljno i za finansiranje nekih drugih

projekata," kaže Moeller i zakljuĉuje da: "Što je Wiki veći, lakše je doći do više novca."

Dalji razvoj Wiki-ja prvenstveno će se oslanjati na razvoj jednostavnijeg upravljanja i tehniĉke strane

ure"ivanja, i to tako što se softver za izradu Wikija razvija ka tome da postane jedan u grupi takozvanih "Što

vidiš dobiješ" sistema (What You See Is What You Get - WYSIWYG - vidi okvir). Dugoroĉna perspektiva vidi se

i većoj upotrebi Wiki-ja na polju nezavisnog novinarstva i pokušaju konkuriranja velikim news sajtovim tipa

CNN, BBC ili CBS. Pomenuti mediji i sami su posvećivalli, doduše paušalnu pažnju fenomenu Wikija

(www.cnn.com/2003/TECH/internet/08/03/wikipedia), dok drugi online izvori ozbiljnije prilaze Wiki fenomenu

(http://www.poynter.org/column.asp?id=32&aid=62126).

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 12

Wiki u svakom sluĉaju (p)ostaje vrlo informativan, jeftin, otvoren i pouzdan medij ĉijoj bi upotrebi u

tehnološki zaostalim i/ili tranzicijskim društvima, kao što su zemlje jugoistoĉne Evrope, trebalo posvetiti

pažnju.

What You See Is What You Get je opisni naziv za svaki interfejs koji korisniku omogućava da vidi krajnji rezultat

dok kreira tekstualni ili grafiĉki dokument. Tako"e, oznaĉava naĉin kreiranja web stranica / web sajtova gdje

korisnik obraća pažnju na vizualni izgled dok software sam stvara kod u pozadini (npr. DreamWeaver - softer

za pravljenje web stranica).

Linkovi na neke Wiki stranice:

http://www.globalchicago.net/humanist/wiki/wiki.cgi?ChicagoHumanist

http://genomics.stats.ox.ac.uk/public _wiki/index.php?pagename=HomePage

www.infoanarchy.org/wiki/wiki.pl?Copyright_ Term Reform

http://careo.elearning.ubc.ca/cgi-bin/wiki.pl?HomePage

http://docs.indymedia.org/view/Local/ImcSD

http://docs.indymedia.org/view/Local/ImcSydney

http://wiki.cs.uiuc.edu/VisualWorks

http://www.ourpla.net/cgi/pikie?WikiWeblogs

http://esw.w3.org/topic/WideOpenSource

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 13

č

ĉ ć

ć ĊŠta će mi prezentacija na Internetu? Šta da napišem o sebi, a da ne zvuĉi pretenciozno? Što da pravim prezentaciju kada nemam vremena da je održavam? Ovo su poĉetna pitanja koja postavljanje liĉne web prezentacije novinara pretvaraju u filozofsku raspravu autora sa samim sobom. Drugim reĉima, u gubljenje vremena. Za novinare koji još uvek nisu iskusili draži Interneta, šta god da se napiše o temi liĉne prezentacije može da zazvuĉi zastrašujuće jer im je oblast nepoznata. Oni koji sebe opisuju sa "napredni korisnici" pre će imati problem sa izborom sadržaja prezentacije, naĉinom njene izrade i postavljanjem. Sa liĉnom prezentacijom može da se uradi sve ono što se želi. Njena svrha može da bude da informiše, poduĉi, zabavi, ili sve to na istoj adresi. Ona je privatna tvorevina dostupna najširoj javnosti. Zato novinar koji ozbiljno razmišlja da deo sebe "okaĉi" na Internet, treba da odluĉi šta želi da postigne plasmanom podataka o sebi na WWW. On može da se predstavi sa profesionalnog aspekta, ali i kao neko od krvi i mesa. Najjednostavnije, u etiĉkom i tehniĉkom smislu, je objaviti CV, uz nekoliko fotografija, demo tekstova i kontakt-informacije. Izborom takvog pristupa novinar se pridružuje Internet zajednici, dobija oruĊe za komunikaciju sa svetom i potencijalnim poslodavcima, a jedina obaveza mu je da, kada dopuni CV, ažurira iste podatke i na sajtu. Uputiti potencijalnog poslodavca ili kolegu na onlajn CV govori o tome da ste prešli u tabor novinara koji zaista pripadaju 21. veku i barataju modernim tehnologijama. Loša strana je što će broj posetilaca biti mali, pa ova strategija malo doprinosi promociji novinara. Drugim reĉima, liĉnu prezentaciju malo ko posećuje da bi saznao nešto više o njenom vlasniku (ili osobi o kojoj je na prezentaciji reĉ), već radi unapreĊenja sopstvenog znanja. Drugi pristup pravljenju liĉne prezentacije je više informativnog i edukativnog sadržaja. Stranicu je moguće dopuniti dobro organizovanom bazom linkova koje novinar koristi u radu, kao i edukativnim, iskustvenim tekstovima o profesiji. Web strane posvećene otkrivanju tajni zanata mogu da budu popunjene tekstovima drugih domaćih i stranih autora, liĉnim zapažanjima vlasnika prezentacije ili njegovih prijatelja. Ako se mnogo pažnje i vremena posveti kreiranju i promociji liĉne prezentacije novinara, liĉni segment bi paradoksalno trebalo da bude potisnut u drugi plan. Zahtevnija liĉna prezentacija podra-zumeva da joj se novinar posvećuje više puta meseĉno - da vodi raĉuna o obogaćivanju inicijalnih sadržaja koji su mnogo više od CV-a i nekoliko slika, kao i da redovno ažurira sve sadržaje. Liĉne prezentacije na Webu mogu da se podele u dve velike grupe: javnih liĉnosti i obiĉnih, malih ljudi. Mesta za novinare ima na obe strane. Ovaj poduhvat može da doprinese popularnosti novinara i obrnuto. Pitanje je koliko je vremena, truda, pa i novca spreman u njega da uloži. Investiranje u sajt koji će izgledati sasvim profesionalno znaĉi plaćanje struĉnih ljudi koji će ga dizajnersko-tehniĉki osmisliti i postaviti, kao i donošenje odluke o tome gde će prezentacija biti postavljena - u tom sluĉaju najbolji je zakup sopstvenog domena (za nacionalni i internacionalni domen uslov je da ste registrovani kao pravno lice, a .com/org/net koštaće vas nekih 25 $ godišnje). Postavljanje sajta na neki od besplatnih servera ne izgleda dovoljno profesionalno, kao ni stranica poĉetnika po principu "uradi sam", ali će itekako ispuniti svrhu ako je napunjena pravim sadržajima i ako se pri izradi pridržavate osnovnih principa dizajna koji se zasnivaju na jednostavnosti, preglednosti i prednosti sadržaja nad vizuelnim doživljajem (o ĉemu ćete naći bezbroj uputstava na Webu). Investiranje u prezentaciju ne odslikava se samo kroz finansijsku ravan. Pre bi trebalo govoriti o stalnom (samo)obrazovanju u oblasti Interneta da bi novinar znao šta da traži od ljudi koji mu pomažu oko prezentacije ili da u nekom trenutku taj tim zameni samim sobom. Ĉak i ako prezentacija nije naroĉito posećena, bitno je da ste i sa malom grupom ljudi podelili iskustvo i znanje, a sebi možda otvorili neku priliku za profesionalni napredak postavljanjem informacija o sebi i svom radu na logiĉan i originalan naĉin, makar i na amaterskom nivou. Sanja BOŠKOVIĆ

Novinar na Netu Color Press Group

www.color.co.yu 14

Ď č

č

Zamislite e-mail i chat. Sad zamislite kako e-mail poruke šaljete i na njih dobijate odgovor u realnom vremenu, na naĉin na koji se razmjena odvija dok koristite chat. To vam je instant messaging, online forma komunikacije dvije osobe koja je vrlo sliĉna razgovoru u kojem se glas zamijenio kucanjem na tastaturi. Novinari cijene instant messaging iz više razloga. Redakcije koje instaliraju IM klijente olakšavaju komunikaciju i razmjenu datoteka izmeĊu razliĉitih prostorija, spratova i zgrada i znaĉajno eliminišu telefonsku zvonjavu. Tokom snimanja, moguće je da spiker ili realizator diskretno razmjene važne poruke i instrukcije. Pomoću klijenata koji podržavaju audio i video komunikaciju može se udobno napraviti intervju sa osobom koja je hiljade kilometara daleko (jasno, ako posjeduje istu opremu). Sve razgovore koje napravite pomoću IM klijenata moguće je snimiti i saĉuvati kao dokaz za sluĉaj demantija. Uz to, na IM servisima možete pronaći sagovornike na bilo koju temu - od uzgajanja ruža do iskustava na dugim vožnjama teretnih kamiona. Instant messaging servisi su zaista korisna alatka za novinare ako se potpuno istraže njihove mogućnosti. Najpopularniji servisi i klijenti za IM, pored ICQ-a, su AOL Instant Messanger, MSN Messanger i Yahoo IM. Konverzacija poĉinje tako što vam se poruka koju drugi korisnik IM programa pošalje prikaže u prozoru, a vi u taj isti prozor odgovarate. Razgovor se nastavlja u tom prozoru dok ga ne ugasite (vidi sliku). Centralni dio svakog IM klijenta ĉini buddy lista, tj. lista osoba s kojima komunicirate i kojima možete poslati poruku ili fajl klikom na njihov nadimak. Lista ujedno pokazuje koji su prijatelji online, a koji ne. Možete odabrati i svoj tzv. status koji će se prikazati sagovorniku - da li ste uz raĉunar i povezani na Internet, ili ste na pauzi, niste online i sliĉno. Gotovo svi savremeni IM klijenti omogućavaju arhiviranje primljenih i poslanih poruka, slanje poruka i kad korisnik nije na mreži, pretraživanje baze korisnika servisa, glasovnu i video komunikaciju, pa ĉak i slanje SMS poruka. Svoje raspoloženje u konverzaciji možete iskazati brojnim emotikonima (smajliji) koji su ugraĊeni u klijente. Pojedini klijenti ĉak nude i mogućnost enkripcije razgovora ĉime je sve što ste rekli ili primili potpuno bezbjedno. Važno je da su svi IM programi dostupni na Internetu besplatni i da se stalno unapreĊuju (zbog žestoke konkurencije). Neki svoju besplatnost "naplaćuju" prikazivanjem reklama, no dobar dio nudi potpunu funkcionalnost bez reklama. Nedostatak ove vrste komunikacije je nekompatibilnost IM klijenata - ako koristite ICQ, sa njega ne možete poslati poruku na MSN ili AIM, tako da zarad konverzacije sa osobama koje nemaju vaš program morate instalirati i program koji oni koriste. Rješenje se pojavilo prije par godina u formi klijenata Trilliana i Mirande koji podržavaju više IM protokola u zamjenu za malo manje komfora. TakoĊe, imajte u vidu da za servise ICQ i Odigo postoje web verzije kojima se pristupa direktno iz brauzera i za koje nije potrebna instalacija dodatnog softvera. Dakle, ako ste na putu, možete pre- ko web sajtova http://go.iq.com i http://www.odigo.org pristupiti svojoj listi prijatelja i razmjenjivati poruke. Da biste zapoĉeli komuniciranje dovoljno je da instalirate neki od IM klijenata iz tabele, nakon ĉega ćete se prijaviti za taj IM servis upisivanjem vaših podataka i biranjem nadimka. Da biste provjerili da li neki od vaših poznanika koristi isti IM servis kao i vi, iskoristite opciju jednostavne pretrage baze postojećih korisnika i pokušajte da ga locirate po imenu, nadimku, e-mail adresi ili nekom drugom podatku, a rezultat će zavisiti od broja i taĉnosti informacija koje je vaš poznanik unio. Zephyr, projekat ĉuvenog MIT-a (Massachusets Institute of Techno-logy) bio je prvi (primitvni) sistem za instant komuniciranje, a instaliran je na jednu od internih mreža još 1988. No, umjesto da prenosi sistemske poruke, vezane za raĉunarske i mrežne radnje, studenti su poĉeli da ga koriste za ćaskanje o sportu, izlascima i udvaraju. Pravu po-pularnost instant messaging je doživio nakon 1996. kada je izraelska firma Mirabilis uĉinila dostupnim besplatan ICQ (I seek you) servis i istoimeni program. Danas stotine miliona ljudi širom svijeta koriste ICQ i niz drugih IM programa (klijenata), koje možete vidjeti u tabeli. Borislav TADIĆ