Intraindustrijska Trgovina

Intraindustrijska trgovina 1

INTRA-INDUSTRIJSKA TRGOVINA

EKONOMSKI FAKULTET

BANJA LUKA

POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

PREDMET: MEĐUNARODNA TRGOVINA I EKONOMSKE INTEGRACIJE

Prof. dr Radovan Kovačević


Intra-industrijska trgovina kao procenat ukupne robne trgovine

1988-91.

1992-95

1996-2000.

Promena

Visoka i rastu}a IIT

^e{ka Republika

- 66,3 77,4 11,1

Slova~ka Republika

- 69,8 76,0 6,2

Meksiko 62,5 74,4 73,4 10,9

Ma|arska 54,9 64,3 72,1 17,2

Nema~ka 67,1 72,0 72,0 5,0

SAD 63,5 65,3 68,5 5,0

Poljska 56,4 61,7 62,6 6,2

Portugalija 52,4 56,3 61,3 8,9


Merenje IIT obuhvata različite vrste trgovine:

– horizontalnu trgovinu sličnim proizvodima različitih varijeteta (na primer, automobili slične klase i sličnih nivoa cena);

– trgovinu vertikalno diferenciranim proizvodima koji se razlikuju po ceni i kvalitetu (na primer, Italija izvozi visoko kvalitetnu odeću a uvozi odeću nižeg kvaliteta); i

– vertikalnu specijalizaciju proizvodnje koja ima za rezultat trgovinu sličnim proizvodima u različitim fazama proizvodnje


Horizontalna IIT omogućuje zemljama sa sličnim raspoloživim faktorima da iskoriste ekonomiju obima proizvodnje specijalizujući se u proizvodnji proizvoda za "niše".

Različita faktorska raspoloživost, posebno raspolaganje kvalifikovanom radnog snagom ili visoki fiksni troškovi za istraživanje i razvoj, dovodi do trgovine vertikalno diferenciranim proizvodima


IIT je po pravilu veća kod industrijskih proizvoda nego u trgovini neindustrijskim proizvodima, a najveća je za više sofisticirane industrijske proizvoda kao što su hemijski proizvodi, mašine i transportna oprema, električna oprema i elektronika.

Kod ovih proizvoda se ostvaruju značajne koristi od ekonomije obima proizvodnje i lakše se vrši diferenciranje za krajnje potrošače, što olakšava trgovinu sličnim proizvodima.


Posebno je zanimljivo da se posmatra IIT i internacionalizacija proizvodnje u zemljama koje imaju visoko učešće izvoza i uvoza u GDP.

U ovu grupu spada osam zemalja OECD (Austrija, Belgija, Češka Republika, Mađarska, Irska, Luksemburg, Holandija i Slovačka) u kojima i izvoz i uvoz čine više od polovine njhovog GDP.

IIT ovih zemalja daleko je iznad proseka za sve zemlje OECD.


Značaj IIT potiče od njenog osnovnog karaktera: ne mora da bude zasnovana na komparativnim prednostima.

IIT u velikoj meri počiva na činjenici da se radi o diferenciranim proizvodima i da proizvodnja svakog odvojenog proizvoda zahteva određene fiksne troškove.


IIT povećava koristi od trgovine kroz bolju iskorišćenost ekonomije obima proizvodnje nego kroz komparativne prednosti:– trgovina usmerava zemlje da se opredele za

određen broj proizvoda unutar određene industrijske grane.

To dovodi do povećanja svetskog proizvoda zbog smanjivanja fiksnih troškova.


Prema standardnoj teoriji, otvaranje međunarodne trgovine dovodi do porasta nivoa GDP ali ne povećava stopu dugoročnog privrednog rasta.

Ako se zemlje grupišu prema stepenu zaštite, privrede sa otvorenom trgovinom pokazuju za 1-2% brži godišnji rast svog p/c dohotka.

IIT smanjuje zahteve za protekcionizmom jer u svakoj industrijskoj grani postoji i izvoz i uvoz, tako da je otežano postizanje saglasnosti u pogledu zahteva za zaštitom.


Diferencijacija proizvoda nije dovoljna za konkurentsku prednost jer ukazuje samo na jedan smer kojim preduzeće može da se takmiči na svetskom tržištu.

Diferencijacija se više fokusira na povećanje vrednosti proizvoda za kupca, nego na smanjenje troškova.

Razlika između vrednosti proizvoda i njegovih troškova je ekonomski doprinos, koji proizvodi jedno preduzeće. Što je taj ekonomski doprinos veći, utoliko je čvršći tržišni položaj preduzeća.

Na konkurentnim tržištima kupac dobija deo ukupnog ekonomskog doprinosa koji preduzeće proizvede. Deo koji dobija kupac, koji se naziva “kupčev višak” je razlika između vrednosti proizvoda, koju on ima za kupca, i njegove tržišne cene.

Preduzeće dobija ostatak, što je “profit” – razlika između cene i jediničnog troška.


VREDNOST MINUS TROŠAK (V – C) OKVIR

Vrednost

Cena

Trošak

Ekonomski doprinos preduzeća

Kupčev višak

Profit preduzeća


Pokretači vrednosti Vrednost

Cena

Trošak

Pokretači troškova

Tehnologija

Kvalitet

Isporuka

Usluge

Prilagođenost kupcu

Geografija

Ruzici

Brend/Reputacija

Mreža eksternalija

Politika zaštite čovekove okoline

Ekonomija obima

Kriva učenja

Niži troškovi inputa

Organicaziona rešenja

Vertikalna

VREDNOST MINUS TROŠAK (V – C) OKVIR


PRERASPODELA RESURSA Posmatrajući imperfektno konkurentna tržišta, rastuće povraćaje

i heterogenost firmi u modelima trgovine, nove teorije trgovine tvrde da liberalizacija trgovine i stranih direktnih investicija (SDI) dovodi ne samo do stvaranja trgovine, već i važnije, do opšte preraspodele resursa između preduzeća, zemalja i regiona.

Najnovija literatura ističe četiri tipa preraspodele:– Prvo, efekat samostalne selekcije (self-selection reallocation effect) u

kome se resursi preraspodeljuju od najmanje produktivnog ka najproduktivnijem preduzeću, ne samo između industrijskih grana već i unutar jedne industrijske grane.

– Drugo, efekat veličine tržišta, koji dovodi do preusmeravanja resursa od manjih ka većim zemljama, povećava atraktivnost preduzeća zbog pratećeg većeg tržišnog potencijala.

– Treće, povećava se priliv resursa iz zemalja sa nižim troškovima, i– Četvrto, efekat preusmeravanja se izvodi iz preferencijalnih trgovinskih

sporazuma, koji favorizuju insajdere (zemlje koje su članice sporazuma) i obeshrabruju autsajdere (zemlje izvan sporazuma).


PRERASPODELA RESURSA

Dakle, teorija sugeriše da – generalno – liberalizacija povećava blagostanje zemalja koje učestviju u ovom procesu.

Veće blagostanje koje potiče od:– većeg varijeteta proizvoda, – veće produktivnosti,– nižih prosečnih cena, posledica je efikasnijeg

korišćenja resursa.

Documents

Intraindustrijska Trgovina