ISTORIJA PEDAGOGIJE

Doc.dr Sneana Babi-Kekez

ISTORIJSKI RAZVOJ MISLI O VASPITANJU

Pregled istorije pedagokih misli obuhvata razvoj vaspitnih ciljeva, principa, metoda, sistema u kontekstu opteg ekonomsko politikog i kulturno filozofskog razvoja svakog drutva. Istorija pedagogije bi trebalo da to odreenije sa kritikim osvrtom objasni praktie i teorijske vaspitne tekovine a koje su u razvoju pedagoke misli bile napredne i sauvale svoj znaaj za dananjicu.

Vaspitanje u prvobitnoj ljudskoj zajednici

Ljudski preci su iveli u pokretnim oporima, u stalnoj potrazi za hranom. Na ovom nivou ne postoji porodica i svi odrasli se staraju o svoj deci. Vaspitanje se odvijalo spontano,neorganizovano i nije bilo diferencirano. Deca su imitirala aktivnosti odraslih, i na taj nain uila o svakodnevnim aktivnostima i pravilima opstanka u zajednici.

Vremenom, zajednice osnivaju sezonska pa i trajna naselja gde obrauju zemlju, pripitomljavaju korisne ivotinje, osnivaju porodice i plemenske, rodovske zajednice-poetak zemljoradnike civilizacije.To donosi nove vaspitne ciljeve i zahteva svesnu, organizovani i diferencirani pristup vaspitanju dece. Trai se usvajanje tradicionalnih znanja i vetina svakodnevnog ivota u plemenu.

nastaje prva obrazovna institucija, svojevrsni ispit zrelosti inicijacija. - proveravala se fizika i psihika spremnost mladia , a ree i devojaka kao uslov za prelazak iz sveta detinjstva u punovredno stanje odraslosti. Ispiti su se odlikovali surovou, u skladu sa tadanjim vremenom i nainom borbe za opstanak. javljaju se osnovne drutveno vaspitne potrebe - da se mladi narataj upozna i sa pravilima i obiajima zajednice- prenoenjem moralnih naela zajednice. Profesionalnih vaspitaa nije bilovaspitanjem su se bavili ljudi koji su se isticali svojim iskustvom i vetinama.

Drevne civilizacije

Nastajanje robovlasnikih drava zavisilo je od geografskih i prirodnih uslova i od nivoa socijalnog razvoja pojedinih drutava. nastajale su po pravilu uz vodu, na obalama reka, jezera i mora. Prve meu njima su bile na bliskom istoku (Sumersko akadska civilizacija, Kina, Indija) i u maloj Aziji i Africi (Egipat). Sumersko akadska civilizacija od VII do III milenijuma pre Hrista na teritoriji izmeu reke Tirga i Eufrata.koristilo se prvo slikovno a zatim i klinasto pismo. Postojala je bogata literatura iz prirodnih i drutvenih nauka, pisana na glinenim tablicama. Oko 3000. godine pre nove ere osnivaju se kole u kojima su aci pisali na mokrim glinenim tablicama. Otuda i naziv za kolu dom tablica. Uitelji su bili svetenici a kole su se nalazile uz dvorove i hramove. U ovim kolama su se kolovali pisari, svetenici i inovnici.

Egipat Nauku i obrazovanje negovali su svetenici koji su svoje znanje prenosili na sveteniki narataj.Koristili su komplikovano hijeroglifsko pismo sveto pismo Kasnije se pojavilo jednostavnije pismo koje je bilo lake upotrebiti u svakodnevnom ivotu i osnovane su kole za pisare koje su bile pristupane i deci radnih ljudi. U tim kolama deca su se uila pre sve ga pisanju i raunanju. Disciplina u koli je bila veoma stroga i odravali su je prisilnim sredstvima.

Kina Razvoj kole u Kini belei se oko 1100. godine pre nove ere. kolstvo se odlikovalo sistematinou, strogou i krutou.poduavala su se deca vladajuih krugova.uili su itanje i pisanje i izuavali su sveto staro kinesko pismo. Pisalo se na ivotinjskim kostima, bambusu i svili.postojale kole vieg reda u kojima se uila filozofija i moral zasnovano na religiji. U ovim kolama nalazimo ve neke elemente astronomije.

Misli o vaspitanju u periodu Antike Grke i Starog Rima

Antiku Grku inilo je vie manjih gradova drava (polisa), koje su se razvili u toku raspadanja rodovskog ureenja. Od tih dravica najpoznatije su Sparta i Atina. U njima su se u VI veku pre nove ere formirala dva vaspitna sistema: spartanski i atinski. Stanovnici Sparte su se delili na: Spartijate (zemljoradnika aristokratija); Perijeke (obespravljeni starosedeoci) i Helote (robovi koji su bili vlasnitvo drave ali su bili vezani za zemlju pojedinih Spartijata). Neznatna manjina Spartijata je pomou vojske drala vlast. Stoga, vaspitanje u takvoj dravi nije moglo biti drugaije nego vojniko i organizovala ga je drava.

Spartanski vaspitni cilj je bio u tome da se omladina to bolje telesno izveba u vojnike svrhe i da stekne moralno vaspitanje.Cilj telesnog vaspitanja je bio da omladina to vie ovrsne. Glavna sredstva telesnog vaspitanja bila su tranje, skakanje, borbene vebe, a za mladie naroito vebe u oruju. Spartanci su visoko cenili uticaj muzike i pevanja na borbeno raspoloenje. Rano bi poinjali da pouavaju decu u pevanju borbenih pesama.itanje, pisanje i znanje cenili su vrlo malo, ali su uvaavali praktinu osposobljenost uma, snalaljivost i prisustvo duha, jezgrovitost u govoru.Vaspitanje devojaka je bilo pod dravnim nadzorom. Vebale su telesno i vojniki, uile su da se bore, da igraju i pevaju zdravo i snano potomstvo.

Atina vaan trgovaki centar Grke u starom veku.razvijen politiki ivot i povoljna ekonomska situacija u Atini uslovljavali su karakteristino atinsko vaspitanje. Deaci su se do sedme godine vaspitali u porodici pod nadzorom odreenih robova pedagoga. U tom periodu velika panja se posveivala deijim igrama. enska deca su uila domainske poslove i obiaje. Nakon navrene sedme godine, deaci u pratnji pedagoga su dolazili u atinske kole. Postojale su kole gramatista i kola kitarista. kole su bile privatne, kolovanje se plaalo i deacu su mogli pohaati obe kole.

U kolama gramatista se uilo pisanje, itanje i raunanje, a u koli kitarista deca su uila muziku, pevanje i recitovanje. U atinskim kolama nije bilo dravnog plana i prgorama, sve je bilo ostavljeno privatnoj inicijativi i tradiciji. Uitelji su se zvali didaskali (prema starogrkom didasko uim, poduavam). U 13. godini deaci su prelazili u palestru, u kolu borbe gde su se dve ili tri godine bavili gimnastikom. Vebali su pentatlon ili petoboj: tranje, skakanje, bacanje koplja, bacanje diska i rvanje. Osim vebanja, voeni su i razgovori koji su vodili najugledniji graani Atine jer je to bila poasna dunost svakog uglednog graana.

najimuniji su nastavljali uenje u gimnazijama-bavili su se gimnastikom a u razgovorima sa ostalima sticali su politiko, literarno i filozofsko obrazovanje. Mladii od 18. do 20. godine su prelazili u efebe i polagali zakletvu da e se hrabro boriti za domovinu.Atinsko vaspitanje je bilo sinteza fizikog i estetskog vaspitanja sa intelektualnim i moralnim obrazovanjem.Atinjani su formirali pojam harmonijski razvijenog oveka. Ideal u vaspitanju su izraavali sloenim pojmom kalokagatija (lepota i dobrota), a harmonisjki razvijen ovek je bio kalokagatos, ovek lepog, snano graenog tela i visokog morala.

Pedagoki pogledi grkih filozofa

Zbog privrednog i kulturnog napretka Atine javljala se sve vea potreba za irim i dubljim obrazovanjem vladajuih slojeva. pripremanjem maldia za ivot i poduavanjem korisnim znanjima i vetinama su se bavili sofisti, profesionalni putujui uitelji (od grke rei sophos - mudar).Kod sofista se insistiralo na etiri predmeta: Gramatika (znanje jezika), Dijalektika (vebanje korienja rei i voenja razgovora), Retorika (vetina govora, ubeivanja), Graanska nauka (aritmetika, astronomija, geomatrija i muzika)

Sokrat (469-399. g.p.n.e.)

Panju je usmeravao na oveka i na njegovo ponaanje i moral. Upoznaj samog sebe. Sokratovo pedagoko znaenje na poseban nain osvetljava dananju esto primenjivanu metodu razgovora upitno-razvojnu metodu koju nazivamo i Sokratovim dijalogom. Majeutika - je poetak pravog znanja, znanja koje oveka ui moralu. Sokrat je smatrao da ovek koji zna ta je dobro nee postupati loe. On, dakle, stoji na stanovitu da zlo potie iz neznanja te otuda postulat Znanje je vrlina.

Platon (427-348 g.p.n.e.),

najpoznatiji Sokratov uenik, pisac dela Drava - ideje koje su bile suprotstavljene tadanjem demokratski ureenom sistemu.postavlja koncept dravnog vaspitanja gde je uloga drave da pronae za ta je pojedinac sposoban i da ga tom poslu i naui.U idealnoj dravi predvia tri drutvene grupe: vladare, kojima je naglaena razumska sposobnost, uvare, sa naglaenim vojnim sposobnostima i proizvoae naglaena ulna komponenta. znaaj vaspitanja: Drava bi trebalo da brine o pojedincu pre njegovog roenja,

smatra da budui roditelji trebaju da vode brigu o svom zdravlju, sklonostima, okolnosti i svemu to bi moglo da utie na formiranje ploda. Platon istie da je period posle roenja odluujui period za razvoj zdravog pojedinca i smatra da nakon roenja dete bi trebalo da preuzme Drava i da se deca vaspitavaju u zavodima. Do 7. godine, Platon predvia predkolsko vaspitanje,a nakon 7. godine deca se upuuju u sistem dravnih kola koji predstavlja dugotrajni i strogi proces selekcije mladia u tri stalea vladare, uvare i prozvoae. Obrazovanje vladara najdue traje koji nakon kolovanja mogu da preuzmu upravljanje Dravom.

Aristotel (384-322. g.p.n.e)

u oveku razlikuje telo i duu, koje postoje nerazdvojno, kao materija i forma. Po njemu, postoje tri dela due: vegetativni/biljni ishrana, razmoavanje, ivotinjski/poudni elje i strasti, razumski miljenje i spoznaja. Svakom delu due odrgovara po jedan aspekt vaspitanja: fiziko vaspitanje staranje o telu radi vegetativnog dela due, moralno staranje o nagonima, razumsko intelektualno - staranje o razumu. Prema Aristotelu potrebno je razvijati harmonijski sva tri dela due, no ipak razumski deo bi trebalo da upravlja ljudskim ponaanjem.

Prvi u istoriji pedagokih misli, Aristotel je definisao periodizaciju razvoja dece i mladih. On smatra da se razvoj pojedinca odvija kroz tri jasno odvojena perioda ivota. I.od roenja do 7. godine-razvoj deteta koje se odvija u porodici. Tu se izdvaja majina nega deteta, kretanje, igra sa akcentom na pokretne igre, pripovedanje bajki i pria koje su posebno odabrane.IIod 7. do 14. godine ivota kada deaci odlaze u kolu. Ue itanje, pisanje, gramatiku, raunanje i crtanje, III 14. i 21. godine. kada mladii sazrevaju i u skladu sa drutvenim okruenjem preuzimaju obaveze odrasle osobe. U ovom periodu izuavaju se filizofija, matematika, istorija i muzika.

Helenizam (IV i III vek p.n.e.)

Helenizam (IV i III vek p.n.e.) je period nastanka velikih carstava Makedonskog i kasnije Rimskog carstva. U pohodima Aleksandra Makedonskog iri se grka kultura, nauka i umetnost. Kako Aleksandar Makedonski osvaja teritorije i prema Istoku, grka kultura i znanje stapa se sa kulturama Istoka i postaje kultura helenizma. Grki jezik postaje osnova za obrazovanje, a helen vie nije naziv za pripadnika grkog naroda ve helen znai biti kulturan ovek koji ima grko obrazovanje. Nastaju novi visokokolski i nauni centri a najvei i najzaajniji od svih je centar u Aleksandriji. Gubi se ideal kalokagatije, znanje postaje praktino i struno.

Postoje elementarne kole gde se ui itanje, pisanje, raunanje, crtanje i gimnastika.javljaju se srednje i vie kole. ideja srednjeg enciklopedijskog obrazovanja, sa vrstim nastavnim programom, koja e kasnije biti prihvaena u svim evropskim kolama: retorika, gramatika, knjievnost i aritmetika, geometrija, elementi geografije, astronomija, muzika. Kasnije, navedeni nastavni program dobija poseban naziv - Sedam slobodnih vetina.

Vaspitanje u starom Rimu

Dok je u Antikoj Grkoj dominiralo muziko, filozofsko vaspitanje, u Starom Rimu vaspitanje se odlikovalo trezvenim, praktinim stavom. u rodovskom periodu (od VIII do VI veka p.n.e.) u vaspitanju bitnu ulogu ima porodica, naroito otac. Po roenju dete se stavlja pred oca i otac odluuje dalje o njegovoj sudbini. Porodica je svetinja i u unutar porodice propagira se strogo vaspitanje najmlaih.Javno vaspitanje i obrazovanje u rodovskom periodu Starom Rima ne postoji. Cilj vaspitanja je dobar lan zajednice, zemljoradnik u miru, ratnik u vreme ratova.

U republikanskom periodu Starog Rima (od VI veka 30.g.p.n.e.) cilj vaspitanja je dobar graanin, koji se osim u zemljoradnju i rukovanje orujem, razume i u politika i pravna pitanja. Nakon osvajanja Grke u drugom veku p.n.e. Rimljani poinju da ue od Grka. Mnogi grki uitelji dolaze u Rim kao vojni zarobljenici ili kao trgovci. U ovom periodu Rimljani otkrivaju umetnost, filozofiju, prevode se grki spisi i knjievna dela. Proces helenizacije Rimljana zahvata ceo Rim, sve slojeve, a naroito aristokratiju. Dvojezinost poznavanje latinskog i grkog jezika je pretpostavka obrazovanosti.

Za vreme carstva (od 30.g. p.n.e.), Rim je bio velika robovlasnika drava, koja iako nije robovala, drala je robove u pokornosti. I pored toga, bile su este pobune i ustanci, pobunjenih, nezadovoljnih masa. vaspitanje za vreme Rimskog carstva preuzela je drava i imalo je vojni i praktini cilj, a to je da se razviju i formiraju dobri govornici retori, koji e lepim, umenim govorom smiriti pobunjene mase. O tome koje su ideje najvie bile cenjene u Rimu, istakao je rimski filozof i govornik Marko Fabije Kvintilijan, koji je iveo u 1. veku n.e. napisao je delo u 12 knjiga o vaspitanju govornika, gde je izneo kako mlade treba uiti dobrom govoru i govornitvu.

U Rimu su postojale tri vrste kola:

1. elementarne,

2. gramatike i

3. retorske u kojima se uilo itanje, pisanje, raunanje i lep govor. Na svim stupnjevima rimskog vaspitanja panja se posveivala jedinstvu umnog, fizikog i estetskog razvoja deaka, tj. mladia.

Padom Zapadnog Rimskog carstva sruen je i robovlasniki poredak, a kako je rimska drava imala karakter svetske imperije, njen pad je znaio i kraj toga poretka uopte. Nakon toga, nikle su nove drave i u njima se postepeno razvio feudalni poredak.

SREDNJI VEK

Pod pritiskom germanskih plemena, 476. godine veliko Rimsko carstvo se raspalo i u istoriji srednje, zapadne i june Evrope poinje novo istorijsko razdoblje srednji vek. Propau antike civilizacije i robovlasnikog drutvenog poretka, do izraaja dolazi hrianstvo. To je period kada vladaju feudalni drutveni odnosi. Postoje dve klase: feudalci i kmetovi i dva stalea u okviru klase feudalaca: svetovni (plemstvo) i duhovni (svetenstvo).

Na klasnim drutvenim odnosima zasnovano je i vaspitanje, tj. ono ima klasni i staleki karakter, to znai da se organizuje samo za klasu feudalaca, a razlike postoje u vaspitanju svakog stalea, posebno za svetenike, a posebno za plemie. Vaspitni cilj tokom posebno ranog srednjeg veka bio je vaspitati poslunog i pobonog oveka dok su osnovni nastavni sadraji bile religijske i crkvene dogme (naela, istine u koje se ne sumnja). Metode uenja su bile uenje napamet i prepisivanje crkvenih knjiga a osnovno vaspitno sredstvo bila je fizika kazna.

Svetenstvo izuava sedam slobodnih vetina (septem artes liberales): muzika, astronomija, geometrija, aritmetika, dijalektika, retorika, gramatikaplemstvo se obuavalo u sedam vitekih vetina (septem artes probitatis): jahanje, plivanje, gaanje strelom i kopljem, maevanje, lov, ah, sastavljanje stihova. Vaspitanje kmetova nije bilo organizovano. tri dominante vrste hrianskih kola: manastirske otvarale su se uz manastir i sluile su za pripremu duhovnika i potrebe monakih redova; katedralne sadraj obrazovanja je bio slian manastirskim kolama i u njima su se kolovali svetenici; parohijalne otvarale su se u okviru manjih crkveno adminstrativnih jedinica parohija a sluile su za opismenjavanje i pripremu dece za bogosluenje.

Jaanjem gradova i graanskog stalea, tokom XII i XIII veka javljaju se i prve gradske kole, kole cehova i gildi (udruenja zanatlija). U ovim kolama su se kolovali bogati trgovci i zanatlije, panja se posveivala pisanju i raunanju nunim u poslovnom ivotu zanatlija i trgovaca. Tokom srednjovekovnog obrazovanja razvila se posebna nastavna metoda sholastika koja je obeleila rad u srednjovekovnim kolama. Sholastika predstavlja neplodan, krut nain rada u koli u kome dominira mehaniko uenje napamet esto nerazumljivih tekstova. itanje se ui iz crkvenih knjiga pisanih rukom, na latinskom jeziku. U koli je vladalo naelo magister dixit - uitelj je vrhovni autoritet kome treba uenik bezpogovorno, nekritiki da veruje i prihvata njegovo miljenje.sholastika kao nastavna metoda nije potovala linost uenika, slamala je njegovu individualnost i volju, nije potovala dete niti detinjstvo kao razvojni period.

Srednjovekovni univerziteti

Razvoj gradova u Evropi, jaanje zanatskih i trgovakih udruenja i pojavu gradskih kola daju plodno tlo za nastanak i razvoj univerziteta.oivljavala se nauna radoznalost, intelektualni ivot, istraivaki duh, a kristalie se i poseban sloj ljudi, koji se profesionalno bave intelektualnom delatnou intelektualci. Oni se vremenom, po ugledu na cehove i gilde, udruuju sa mladim ljudima, eljnim znanja, u asocijacije koje dobijaju naziv Udruenje uitelja i uenika.Prvi univerziteti nastaju u Salernu medicinski, Bolonji pravni, Parizu, Oksfordu, Kembridu, Padovi, Lisabonu, Pragu, Hajdelbergu, Kelnu, Beu, Krakovu, itd.

Od svog nastanka univeziteti su se borili za svoju anatomiju a protiv tutorstva vladara i crkve. U srednjem veku univerzitet su inila etiri osnovna fakulteta: artistiki (pripremni fakultet, kasnije e postati filozofski), medicinski, pravni i teoloki fakultet.Postojala su etiri osnovna oblika rada u nastavi fakulteta: lectio kada profesor tumai lekciju monolokom metodom, questio kada se profesor odvaja od teskta i daje svoja tumaenja, disputatio ili rasprava na zadatu temu i quodlibet ili bilo ko rasprava na nepoznatu temu kada temu moe da zada bilo ko.

RENESANSA U PEDAGOGIJI ILI NASTANAK BUROASKE PEDAGOGIJE

Humanistika pedagogija XV i XVI vekaTokom XV i XVI veka nainjeni su veliki pomaci u nainu miljenja i desile su se velike promene u nauno-tehnolokom razvoju. Potrebe drutvenog razvoja nametale su promenu i vaspitnog sistema. u celokupnom ivotu osea se preokret prema svetu i oveku. ovek postaje centar zanimanja, javlja je humanistiki individualizam. Pokret na polju umetnosti i naina ivota zovemo renesansom, a nauno nastojanje toga vremena zovemo humanizam (lat. homo-humanitas, ovek-ovenost).

Pod uticajem antikog shvatanja vaspitni cilj u doba humanizma bio je harmonian razvoj due i telaHumanistiki obrazovni ideal je vaio za relativno uzak krug bogatih graana plemia. Humanistima je bila strana pomisao da obrazouju itav narod i obezbede osnovno obrazovanje za sve, ali je postavila dobru osnovu za dalje razvijanje buroaske pedagogije. Najpoznatiji humanisti bili su u Francuskoj Fransoa Rable i Miel Montenj, u Italiji Mafeo Veo, u Nemakoj Erazmo Roterdamski.

Buroaska pedagogija je znaila pravi skok u pedagokom razvoju.Buroaska pedagogija posmatra i vaspitava oveka kao pojedinca, cilj nastave je da uenici shvate gradivo, jaala je oigledna nastava i koristile su se raznovrsni didaktiki principi i metode. Nastava je oplemenjena, tei se da uenici aktivno stiu znanje iz neposredne okoline, iz prirode. Kroz vaspitanje bilo je potrebno formirati oveka za ivot na ovom svetu i razvijati u njemu bogatstvo emotivnog ivota.

nemirno doba u kojem su se izvrile radikalne promene u ureenju drutvenog poretka nije moglo da protekne bez promene drutvene svesti. Menjala se kultura, nauka, filozofija, menjali su se moralni, pravni, socijalni i politiki pogledi i usled tog snanog ekonomsko-politikog i kulturnog uspona formirala se i nova pedagogija. Nove potrebe su dobile nove ideje i novu organizaciju nastave. Pedagogija XVII i XVIII veka izrasla je na najboljoj tradiciji humanizma i renesanse, pre svega na novom odnosu prema prirodi i prirodnim naukama, na novom shvatanju saznanja i morala i u otrom sukobu sa feudalnom pedagogijom i celokupnom feudalnom ideologijom.

Osnovi pedagogije Jana Amosa Komenskog (1692.-1670.)

Vaspitni cilj za J. A. Komenskog je da se svako poui svemu, dakle da svaki pojedinac stekne pansofijsko znanje, da otkrije sutinu celine sveta i da shvati svoj poloaj u tom svetu.Smatrao je da su dva bitna elementa neophodna za popravljanje sveta pomou vaspitanja: pansofija (jedinstveni sistem celokupnog ljudskog znanja) i didaktika (nain prenoenja znanje). Pomou didatkike, shvaene kao umetnost pouavanja svih svemu, na efikasan nain (brzo, lako, na prijatan nain, temeljno) neophodno je pansofijska znanja preneti svim ljudima a prvenstveno deci.

Iz njegovog panharmoninog shvatanja sveta, poimanja prirode kao resursa za komleksno ureenje misli o organizaciji obrazovanja proistuu i uveni Komenskovi didaktiki principi i pravila: principi sistematinosti, indidvidualnosti, postupnosti, oiglednosti, nenasilnosti i spontanosti, pravila od blieg ka daljem, od poznatog ka nepoznatom, od jednostavnijeg ka sloenijem. Naroito znaajnim i monim je smatrao princip oiglednosti, koji je nazivao zlatnim pravilom didaktike. Izrazio ga je stavom iznositi pred ula sve to se moe uz zahtev da se uvek angauje to vie ula (ulo vida, mirisa, sluha, dodira i ukusa). Taj princip je primenio u slikovnici za decu, pansofijskom delu za najmlaeOrbis sensualim pictus(rei+slike).

Didactica magna

u Velikoj didaktici nalazimo itavu filozofiju J.A.Komenskog, shvatanje vaspitanja i shvatanja deteta i detinjstva. on je u Velikoj didaktici razvio i sistem kolstva kroz etiri stupnja: Materinska kola (0 6 godina, u porodici), kola maternjeg jezika (6 12, elementarn, opteobrazovana kola), Srednja latinska kola (12 18, na latinskom jeziku), Akademija (18 24, visoka kola, koja se zavrava putovanjima od nekoliko godina, kako bi se upoznale druge zemlje, ljudi i kultura)Nastava na maternjem jeziku zahtev.

Don Lok (1632-1704), filozof, jedan je od vodeih mislilaca naprednih tenji mlade buroazije i novog plemstva. Lokovi filozofski pogledi formirali su se pod uticajem senzualistike teorije saznanja kojima negoduju dotadanja feudalna shvatanja o prirodnim pojavama. U socijalnim pogledima Don Lok verno izraava stavove napredne buroazije drava je nastala ugovorom, ljudi su slobodni, sloboda je ljudsko osnovno pravo. Don Lok je svoje pedagoke ideje zapisao u delu Misli o vaspitanju iz 1683. godine. Cilj vaspitanja, prema Loku, je formiranje dentlmena sa zdravim razumom, sa odgovarajuim iskustvom i smislom za praktine potrebe (klasna uslovljenost vaspitanja).

vaspitanje za praktian ivot. Naglaava veliki znaaj intelektualnog vaspitanja i fizikog vaspitanja - deca treba da ojaaju svoje telo, i da vode rauna o higijeni i navikama zdravog ivota.Nasuprot batinanju i kanjavanju, koje smatra ropskom disciplinom, Lok istie disciplinu duha. Najvaniji zadatak moralnog vaspitanja jeste formiranje karaktera kako bi svoj ivot podreivao razumu i tako se osamostaljivao. Pouavanjem, kao vaspitnom metodom, potrebno je deci pribliiti dobar primer moralnosti,metoda navikavanja dece na dobre navike je osnova moralnog vaspitanja(navikavanje na izdrljivost,na savlaivanje nepotrebnog straha,na ovenost, utivost).

an ak Ruso (1712-1778) bio je jedan od najznaajnih glasnika francuske buroaske revolucije. Rusoove misli o vaspitanju obeleene su postavljanjem deteta u centar vaspitnog procesa, potujui razvojne osobenosti deteta i zahtevajui aktivnost deteta u toku vaspitanja. Postavio je tezu o trostrukom vaspitanju u kojoj vaspitava priroda, vaspitavaju ljudi i vaspitavaju stvari -priroda vaspitava time to u nama razvija sposobnosti i organe, ljudi nas vaspitaju tako to nam prenose znanje, a stvari vaspitavaju tako to nas ue da upotrebljavamo ono to je u nama razvila priroda i obezbeuju nam da stiemo svoje iskustvo. Uslov za dobro vaspitanje je sklad sve tri vrste vaspitanja.

Ruso je pokuavao da intuitivno otkrije zakonitosti i etape unutranjeg, psihikog razvoja dece i da na osnovu njih utvrdi periodizaciju uzrasta. Granice pojedinih uzrasnih perioda bile bi one krizne take, kada dete iz jedne etape psihikog razvoja prelazi u narednu. Svakom periodu posvetio po jednu knjigu Emil ili o vaspitanju.

Prema Rusou postoje sledee etape razvoja:

Od 0 do 2 godine: fizika nega - dete naui samo da hoda, samo da jede i da govoriOd 2 do 12 godina: vaspitanje ula razum jo uvek spava

Od 12 do 15 godina: intelektualno vaspitanje - nagli razvoj deijih snaga, po prvi put se javlja njihov viak, koji treba iskoristiti za obrazovanje, koje treba da bude istraivako, a ne knjikoOd 15 do 18 godina: moralno vaspitanje - poinje burom strasti, jaanjem seksualnog nagona. Moralno vaspitanje treba da pone razvojem moralnih oseanja saoseanja sa patnjom drugih i kree se ka moralnom saznanju i ponaanju.Peta knjiga Emila nosi naziv Sofija, ili o eni. Tu je Ruso najkonzervativniji, odrie eni potrebu za obrazovanjem i sve svodi na pitanje njene ljupkosti, vernosti i ugaanja muu. I, naravno, vetine u odreenim kunim poslovima.

Johan Hajnrih Pestaloci - ideja narodnog obrazovanja, koja je dola do izraaja u vreme prosvetiteljstva i postala snana sila napretka.eleo je da povee obrazovanje i proizvodni rad osnovao ogledno poljoprivredno dobro i sirotite u Nojhofu.U Burgdorfu je osnovao osnovnu kolu gde je boravio oko 4 godine i za to vreme je napisao svoje najznaajnije delo Kako Gertruda ui svoju decu, knjigu namenjenu majkama u kojoj izlae svoja pedagoka, metodika i didaktika shvatanja. U Burgdorfu ga poseuje mladi J.F. Herbart, koji e postati njegov veliki pristalica.

u Iverdonu organizuje srednju kolu i uiteljski institut. Tu je boravio 20 godina i u prvoj polovini tog perioda doivljava velike uspehe. Postao je pedagoki autoritet za celu Evropu, Iverdon je tada pedagoka Meka sveta (u seminarima su se pripremali uiteljski kandidati). U svom glavnom filozofskom delu Moja ispitivanja toka prirode u razvoju ljudskog pokolenja Pestaloci naputa ranije shvatanje o oveku kao dobrom po prirodi (uticaj Rusoa) i polazi od njegove protivrene prirode. Tako razlikuje tri stanja u razvoju oveka i oveanstva: ivotinjsko, drutveno i moralno. Smatra da su stanja u razvoju oveka ljudska, no samo tree jeste pozitivno.

Cilj vaspitanja prema Pestalociju je da se ivotinjsko stanje prevazie, te da se, preko drutvenog (karakterie ga vladavina spoljanjih zakona) postigne moralno stanje (vladavina unutranjih, autonomnih moralnih zakona). To se moe postii samoaktivnou (oplemenjivanjem samog sebe), prevazilaenjem sopstvenog JA i uzdizanjem ka stvarnoj odanosti drugima: ka ljubavi (hrianski zahtev).To moe postii samo pojedinac, iznutra, samorazvojem, i to je najvaniji zadatak vaspitanja. Osnova vaspitanja je dakle religijsko-moralna komponenta, i tie se vaspitanja srca. Pored vaspitanja srca, Pestaloci govori o vaspitanju glave (intelektualno vaspitanje) i vaspitanje ruke (telesno i radno vaspitanje).

Johan Fridrih Herbart (1776-1841)
Shvatanje pedagogije kao nauke i pedagoki sistem

smatra se utemeljivaem pedagogije kao nauke.Stvorio je sistem pedagogije, a samu pedagogiju je zasnovao na praktinoj filozofiji - etici i psihologiji.pedagogiju je smatrao samostalnom naunom disciplinom, koja iz etike izvodi cilj vaspitanja, a iz psihologije sredstva vaspitanja. Tako su etika i psihologija pomone pedagoke discipline.Na osnovu pet moralnih ideja etike ovek postie vrlinu: snagu karaktera i moralnost. Upravo je to cilj vaspitanja.

U skladu sa dva izvora pedagogije, Herbart ju je podelio na: TEORIJSKU (psiholoku)

1. Pitanje vaspitljivosti uenika, moi i granica vaspitanja.

2. Sredstva vaspitanja

3. Institucije/sistem/ kolstva

PRAKTINU (etiku)

UPRAVLJANJE (usmereno na sadanjost, na spoljni red i poredak pretnja, nadzor, zapovest, zabrana i kazna oduzimanje hrane, zatvaranje, ak i u mrak, zabavljanje)

NASTAVA

MORALNO VASPITANJE (disciplina). Usmereno na unutranjost dece, samosvest, moralne principe. Moramo da vaspitavamo svoj karakter, da se samovaspitavamo.

Cilj vaspitanja Herbart je video u moralnom karakteru (u ispunjavanju moralnih ideja), u karakternosti i vrlini, razvijanju odgovarajuih predstava. Vaspitna sredstva prema Herbartu su : voenje deteta, nastava i vaspitanje u uem smislu (formiranje karaktera). Dete, koje nije moralno razvojeno da bi samo procenilo ta je dobro, mora biti voeno. U tom smislu voenje deteta je vaspitno sredstvo karakteristino za predkolski uzrast. Sredstva voenja su opomena, nadzor, nareenja, zabrana, kazna, igra, autoritet i ljubav.

Nastava kao vaspitno sredstvo za Herbarta ima najvei znaaj jer se uz pomo nje dolazi do saznanja i time se omoguava mo rasuivanja.Prema obliku nastave, Herbart razlikuje deskriptivnu (opisnu) nastavu, analitiku i sintetiku.Herbart posebno izdvaja artikulaciju nastave i nastavu je raslanio na etiri stepena:

1.na stepen jasnoe (kada se uenik udubi u pojedinosti nastavnog sadraja),

2.stepen asocijacije (kada se novi sadraj udruuje sa starim),

3.stepen sistema (kada uenik povee znanje u celinu),

4.stepen metode (kada uenik veba i svoje znanje primenjuje).

Ruski pedagozi XIX i XX veka

Konstantin Dmitrijevi Uinski-pedagogiju zasnovao na filozofskim i psiholokim temeljima. iroko obrazovan, evropskih nazora, kritiki je preispitivao evropsko pedagoko naslee i prilagoavao ga ruskim uslovima.Cilj vaspitanja je shvatao veoma iroko: vaspitanje oveka koji nije egoista, nego spaja interese oveanstva, naroda i sebe samog.znaaj deje aktivnosti - dolazi do shvatanja bitne uloge rada u formiranju oveka, slobodnog rada, koji ujedno usreuje oveka.Iz ideje narodnosti izveo je ideju nastave na maternjem jeziku (temelj obrazovanja i jedno od najboljih sredstava za duhovni razvoj uenika).

REFORMNI POKRETI U PEDAGOGIJI 20. VEKA

Radna kola je jedan od najznaajnijih reformnih pravaca nove kole s kraja XIX i poetka XX veka.

u okviru radne kole postojale razliite oblasti: pravac runog rada, duhovnog rada, zanatskog rada, privredne koristi (produktivna kola). U njen iri okvir spadaju i kola akcije, aktivna kola, funkcionalna pedagogija, kola samorada i dr. Zajedniko svima njima je odbacivanje stare, receptivne kole, u kojoj su uenici pasivni i nesamostalni, prinueni da primaju gotova znanja, umesto da ih aktivno usvajaju i primenjuju.Predstavnik-Georg Kerentajner-spajao obrazovanje sa vaspitnim znaajem runog rada(uticaj Pestalocija).

Pedagogija pragmatizma - Don Djui (1859-1952).

Filozofski pravac pragmatizam polazi od injenice da objektivna istina ne postoji, nego je istinito samo ono to je korisno za pojedinca.Djui je smatrao da je najbolji nain za razvijanje deijih intelektualnih sposobnosti postavljanje u problemske situacije. U tom pravcu Djui je govorio o 5 etapa nastavnog procesa shvaenog kao pet etapa reavanja problema:

posmatranje i otkrivanje tekoa-problema

definisanje problema

postavljanje moguih reenja-hipoteza

provera hipoteza

primanje ili odbacivanje hipoteza.

Dalton plan i projekt metoda

sistem nastave koji je zasnovan na individualnom (pojedinanom, samostalnom) radu uenika. Ime je dobio po gradiu Daltonu (SAD), gde je 1920. godine uiteljica Helen Parkherst (Helen Parkhurst), pod uticajem D. Djuija i M. Montesori, kreirala ovaj sistem. U Dalton-plan nastavi uenici su iz pojedinih nastavnih predmeta dobijali nedeljne i mesene planove rada, gde su bili navedeni sadraji, ciljevi, zadaci, uputstva o izvorima i metodama rada i objanjenja. Mogli su da biraju minimalnu, srednju ili maksimalnu verziju programa. Iz razliitih predmeta su mogli da budu na razliitim nivoima.

Projekt-metoda kreator ovog oblika nastave je Vilijam Kilpatrik (SAD), pristalica i saradnik D. Djuija. eleo je da kolu i uenje u njoj maksimalno priblii reavanju problema. Smatrao je da se uenici maksimalno misaono angauju u toku reavanja problema, a sticanje znanja bi trebalo da se odvija u prirodnim, ivotnim situacijama, dok metode sticanja znanja treba da odgovaraju metodologiji naunog istraivanja. projekt-metoda daje uenicima ulogu istraivaa koji se bave odreenim projektom u okviru nastavnog sadraja.

Elen Kej i Marija Montesori

deluju u vreme tzv. reformne pedagogije na prelazu u 20. vek

Elen Kej je vedska uiteljica, knjievnica, socijalna i pedagoka reformatorka. Pisala je o braku, ljubavi, enskom pitanju, a njeno najpoznatije pedagoko delo je knjiga Vek deteta (1900).

radikalno kritikuje staru kolu, koju optuuje da unitava linost, da duhovno ubija decu, da predstavlja nasilje nad ovekom.Dete je sveto bie i treba ga pustiti da se razvija prema sopstvenoj unutranjoj formuli. E.Kej oivljava Rusoovu ideju slobodnog vaspitanja. Sve ostalo, E. Kej smatra dresurom i nasiljem.

Marija Montesori - pedagogija koja polazi od deteta. Smatra da dete ima graevinski plan due i da odrasli treba samo da mu daju materijal za sopstvenu izgradnju. insistira na kontaktu dece sa stvarima. Razvoj vodi od haosa ka ureenosti, od ula ka duhu. Zato Marija Montesori na predkolskom nivou, za koji se posebno zanimala, razvija sistem materijala za razvoj ula.Metoda Marije Montesori se i danas primenjuje, posebno u radu sa decom sa potekoama u razvoju.

RAZVOJ KOLSTVA NA NAIM PROSTORIMA

Za vreme turske vlasti u ovim krajevima (od sredine 16. do kraja 17. veka) oko gradova koje su zaposeli Turci postepeno su se razvila hrianska naselja. U njima su Srbi, Cincari, Grci, Jermeni, Bugari i drugi osnivali elementarne kole u okviru svojih konfesionalnih jedinica.Najstarije srpsko uilite iz doba turske okupacije o kome postoje pouzdani podaci jeste manastirska kola osnovana 1573. godine u manastiru Hopovo na Frukoj gori. U Bakoj su takve kole postojale u manastirima Kovilj (1607) i Boani (1621).

1865. godine doneta odluka kolska uredba kojom je prvi put srpski kolski sistem obuhvaen u celini, svi njegovi stupnjevi, na celoj teritoriji gde su Srbi iveli u Habsburkoj monarhiji.vaspitanje mladei oba pola najvaniji osnov prave sree jednog naroda. Na osnovu ove uredbe u monarhiji su ustanovljene tri vrste osnovnih kola: TRIVIJALNE koje se osnivaju u selima, imaju tri razreda, traju 6-12 godine i daju elementarno opte obrazovanje: itanje, pisanje, raun, veronauka; GLAVNE koje se osnivaju u gradovima,(latinski jezik, geografija, istorija, geometrija, domainstvo); i NORMALNE u glavnim gradovima(bile su norma-uzor svim ostalim kolama i za obuku uitelja i u trivijalnim i glavnim kolama).

Osnivanje Karlovake gimnazije

Mitropolit Stefan Stratimirovi smatrao je da je, u cilju ouvanja vere i nacionalne svesti, neophodno da se vie panje posveti kolstvu. Godine 1791. otvorio je prvu gimnaziju Srpskog naroda u Sremskim Karlovcima, a otvaranje gimnazije finansijski su pomogli ugledni Srbi toga vremena. Karlovakom gimnazijom je upravljao patronat od 5 lanova na ijem je elu bio mitropolit. Godine 1792. su otvoreni prvi gramatikalni razredi, a kasnije i razredi ovenosti. Gimnazija je najpre trajala 6 godina, a kasnije 8 godina.