FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

ISTORIJA UMETNOSTI 19. VEKA Prof. dr Milanka Todi

NEOKLASICIZAM

ROMANTIZAM

REALIZAM

IMPRESIONIZAM

NEOIMPRESIONIZAM

SIMBOLIZAM POSTIMPRESIONIZAM

Bojana Nikoli

2009/2010

1

FRANCUSKA REVOLUCIJA I DRUTVENI KONTEKST NA POETKU 19.VEKA

Poslednje decenije 18.veka obeleava pad monarhije i pojava novog ureenja: kapitalizma, na elu sa buroazijom. Luj XVI bio je dobronameran ovek koji je eleo da zaustavi opadanje francuske moi, ali inei ustupke crkvi i plemstvu. Zemlja je osiromaila usled mnogobrojnih neuspenih ratova i prezaduenja drave. Politika mo je bila u rukama gramzive korumpirane pariske aristokratije. U meuvremenu je seoska buroazija nastavila da vlada u stilu feudalnog plemstva, iznuujui na srednjevekovni nain porez od seljaka. Dobrostojea buroazija postaje svesna svoje rastue snage, i podstaknuta idejama francuskih filozofa i prosvetitelja (Volter, Ruso, Monteskije) poinje da propagira radikalne promene zahtevajui vea prava. Poetkom leta 1789. Francusko kraljevstvo proglaava bankrot, i kralj saziva skuptinu stalea u Versaju, gde su postavljeni revolucionarni zahtevi. 14. jula 1789. napadom gladne gomile na Bastilju, poela je Francuska buroaska revolucija. Skuptina je suspendovala i uhapsila kralja i uspostavila republiku. 1791. proglaen je novi ustav i republika sa devizom: sloboda, jednakost, bratstvo. 1. [egalite] Jednakost je bila osnovna ideja Francuske revolucije i odnosila se na zakon 2. [liberte] Sloboda glasanja, izbora. Kasnije postoji graanska demokratija. Najpre su predstavnici buroazije dobili pravo glasa, a ene tek posle II svetskog rata. 3. [fraternite] Bratstvo udruivanje, ujedinjenje. Ukida se monarhija, odnosno da roenje donosi socijalni status. Umesto apsolutistike monarhije uspostavljena je republika. [japanska carska loza najstarija, skoro 2000.godina] Kralj Luj XVI i Marija Antoaneta osueni su na smrt i giljotinirani.

Julska revolucija izbija 1830. u Francuskoj, tada se prvi put postavlja pitanje o pravima ena. Politika i drutvena revolucija podrazumevale su velike promene u svim aspektima drutva (otkrie parne maine omoguava laki transport i trgovinu; brodovi povezuju kontinente). Karpo (19.vek) ima delo 4 kontinenta, jer se tada jo mislilo da ih toliko ima. Ovo doba poklapa se sa industrijskom revolucijom, pronalaskom parne maine, pojavom eleznice, poboljavanjem komunikacije trgovakih puteva, sveoptom razmenom robe. Od Industrijske revolucije komunikacija izmeu kontinenata i ljudi je sve jaa. Trana je utakmica progresa. Upravo taj progres je bio razlog za neljudsko ophoenje prema ljudima sa neotkrivenih kontinenata. [Pragmatizam verovanje u dokazano]. U kolonizovanim zemljama beli ovek sprovodi civilizovanje divljaka, istrebljanje domorodaca. Od jednom se javlja velika elja za unificiranjm sveta, kolonijalizacijom, eksploatacijom. Mnogi umetnici diu glas protiv ropstva. Tarner tada slika Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more.

I u umetnosti dolazi do velikih promena: ostavlja se slikarstvo baroka i rokokoa (elegantne scene prepune raskoi, uivanja i slavljenja radosti ivota) i na scenu stupa novi pravac, neoklasicizam. Republika bira kao novi stil neoklasicizam, zato to su humanisti/enciklopedisti tvrdili da grko-rimsko drutvo treba da bude uzor za ureenje drave.

Habermens je zapazio da imamo dugi 19. i kratki 20. vek 20. vek u koncepcijskom smislu zapoinje posle Prvog svetskog rata (1989. pad Berlinskog zida)

NEOKLASICIZAM

Neoklasicizam se vezuje za poslednje decenije 18.veka, i traje do prvih decenija 19.veka (1760-1820.) Oko 1830. je bio paralelan sa romantizmom; oni su opreni pravci, ali istovremeni.

Tri Gracije slikarstvo Pompeja. Pompeji i Herkulanum su bili napredni rimski gradovi, uniteni u prvom veku. Johan Vilkeman (veliki nemaki istoriar umetnosti i teoretiar) napisao je delo o velikoj umetnosti Rima. On pie istoriju starog sveta i daje veliko tumaenje Pompeje. Zakljuuje da ne postoji nita savrenije i lepe od klasine kulture. Od njega potie ideja da je klasina umetnost plemenita jednostavnost i uzviena plemenitost. Jednostavnost, monumentalnost, simetrinost i ralanjenost su osnovni principi koje je video u klasici i preporuivao je umetnicima da se trude da dostignu tu idealnu lepotu. Idealna lepota ne postoji u prirodi, nego se gradi od savrenih primera lepote iz prirode. On je smatrao da umetnici ne treba da trae nove principe, ve treba da se trude da postignu taj nivo, i da zanemare barok i rokoko, koji su izbegavali klasine vrednosti. Objanjavao je ta je to to nas zadivljuje u klasinoj umetnosti. Klasino oznaava neto vredno, neprolazno, prefinjeno.

Pojava. Jedan od razloga je reakcija odbacivanja svega tipinog za barok i rokoko. Neoklasicizam uvodi nove estetske vrednosti i insistira na Rimu (u vreme kada je Rim republika), i grkim gradovima koji su utemeljili ideju polisa. To su temelji na kojima novo drutvo gradi svoje vrednosti. Vraa se na iskustva Antike Grke i Rima. Obrauje odnose neposredno pre i posle Francuske revolucije. Bili su im dostupni razni materijali o Antici (jo Pusen je to istraivao). Rim je bio mesto okupljanja najrazliitijih umetnika i jo

2

u renesansi postaje veliki kulturni centar, a sa revolucijom se Pariz namee kao velika prestonica, sve do Drugog svetskog rata i pojave Njujorka. U 18.veku to je jo uvek Rim, i on je sredite u koje dolaze umetnici. (Tada se jo ne govori o grkoj kulturi jer su u Atini Turci, i ona ne moe biti kulturni centar; tek kasnije su Englezi vrili iskopavanja i pronaene predmete nosili sa sobom)

U Rimu je bilo mogue gledati iskopine: forum, koloseum, mnotvo privatnih palata sa umetnikim delima. Tu su dolazili svi umetnici. Interes za rimsku tradiciju se pojaao kada su otkrivreni Pompeja i Herkulanum, i kada su otkopavali vilu po vilu. Bili su zadivljeni gracioznou i proporcionalnou te umetnosti. Grafika je bila jako znaajna, jer su se radili crtei tih iskopina, i na grafikim listovima koji su se prodavali, ljudi irom Evrope su mogli videti kako taj grad izgleda.

Neoklasicizam je totalni stil (vidi se u svim vrstama umetnosti), najpre se prepoznaje u arhitekturi. Rue se srednjevekovni kulturni gradovi (koji su do tada bili opasani zidinama), i u 18-19.veku gradovi se ire van zidina. [Beograd je nezavisan tek od 1867.] Novi bulevari se prokopavaju pod pravim uglom, po uzoru na rimske legije, i tako su organizovani gradovi, a sve bitne graevine strogo graene po uzoru na Rim (pokazivale su monumentalnost, snagu). neo = ponovo oivljen

Arhitektura je imala i neka lokalna obeleja. Vaington na primer, je kombinacija amerike arhitekture i arhitekture doseljenika pomeana sa klasicizmom. U Nemakoj sa romantizmom, a Englezi su obratili posebnu panju na ureenje parkova, i stvorili park koji lii na prirodu (klasini, prirodni park, za razliku od baroknog u kome je sve razliito, suprotno od prirodnog). Neoklasicizam je internacionalni stil Amerika, Nemaka, Francuska, pozorite i druge graevine u Oslu, Stokholmu, naa Saborna crkva, pozorite... U tom stilu je oblikovano sve: arhitektura, enterijeri, odevanje... Treba prepoznati neoklasicizam i u detaljima: bilo je moderno oblaiti se kao Rimljanke, eljati se tako; zahtevala se odreena uenost, posebno poznavanje antikih pisaca to postaje deo kulture.

Svemu tome je dosta doprineo autoritet Akademije (najuvenija je bila u Rimu, iza nje u Parizu). Ona je neprikosnovena. Postojala je Nagrada Rima za najbolje studente, i oni su odlazili na godinu dana u Rim, da bi usavrili svoja znanja o klasinoj umetnosti. Teko se upisivala, a na akademiji su predavali samo lanovi akademije koji su se meseno smenjivali. (Minhenska akademija je trajala 10 godina; samo ore Krsti od naih umetnika je zavrio). Zavrni radovi su bili istorijske kompozicije, koje su podrazumevale klasinu temu. Mogli su da rade (kao druge po vrednosti) i anr kompozicije, a tek na kraju portrete, koje su mogle da slikaju samo ene (od naih Katarina Ivanovi, akademija u Beu). ene nisu smele da prisustvuju veernjem aktu, tako da su slikale samo mrtve prirode i eventualno gipsane odlivke figura, tako da su one imale odvojene kurseve od mukih. (Meutim, one su esto bile muze, glavni predmet divljenja)

Organizovani su Saloni, izlobe pod vostvom irija sa Akademije, gde su se predstavljali novi umetnici koji su podraavali klasine uzore. Uestvovanje na salonu bila je prilika da se pokau kvaliteti, jer je Akademija bila najvei autoritet. Freske iz tog vremena su bile savreno uvane, pokazuju duh jednostavnosti i dobre kompozicije. ak Luj David je najbolji i glavni predstavnik.

AK LUJ DAVID

Najbolji predstavnik neoklasicizma. Tek iz petog puta dobija nagradu Rima, i tamo radi veliki broj skica i crtea, detaljno prouava antiku umetnost, i to ga ini jednim od najobrazovanijih umetnika tog doba. David je uen slikar koji je dobro poznavao tradiciju, i daljim itanjima i istraivanjima dopunjavao svoja znanja.

Zakletva Horacija je programska slika (1784-1785, Muszej dOrsay). Nastaje posle Davidove posete Rimu i smatra se manifestom neoklasicizma. Sie je iz rimske mitologije, ve obraivana tema, i David je naslikao na porudbinu Luja XVI. Odluio je da modifikuje sie: izmislio je trenutak zakletve koji inae ne postoji u originalnom mitu. Postavio je vrlinu i ast porodice u prvi plan. To je zato to legenda kae da je Horacije trebalo da brani Rim od grada koji ih je napao (Kurijatiji iz Albe). Jedna od erki Horacija je bila udata za Kurijatija, a sam Horacije je bio veren sa devojkom odatle, pa su se takorei borili sa lanovima porodice. Meutim, zakleli su se da e se boriti i misliti o dobrobiti Rima, a ne o sebi. ast republike je bitnija od svih drugih vrlina i interesa. Patriotski znaaj je iznad subjektivnog stava. Na likovnom planu koristi, pre svega, savrenstvo linije, a kolorit je harmonino uravnoteen, samo naglaava linearni okvir, od figura do enterijera. Linija je kljuno likovno sredstvo, linija je izraz racionalnosti, ona nosi poruku koju saoptava; liniju istie klasicizam. Kolorit je tek sekundaran. Ovo je zatvorena i vrsta kompozicija i sve mase su ralanjene u odreene segmente. Svega je po tri. Tri luka, koji ralanjuju tri grupe: sinovi, Horacije i ene. Sve je u istom planu, kao da je u pitanju reljef (David

3

je mnogo studirao reljefe, pa je usvojio taj sistem predstavljanja). Kompozicija je kompaktna, kao da se deava u kutiji. Savreno uravnoteena. U samom centru su tri maa, i ruke kojima se sinovi zaklinju. I same ruke nas usmeravaju na momenat zakletve, pokret. Tri jake figure nasuprot jednog monog momka. Nasuprot njih sede ene, krhke i nene. Jasna je struktura moi: mo pripada jakim mukarcima. ene su prikazane bez ikakve snage, moi, potpuno pasivne. One tuguju, skrhane bolom, jer su svesne rtava borbe. Nemone da zaustave odluku koju donose mukarci. Savreno komponovano delo, jako monumentalno deluje jer je proporcionalno i ralanjeno. Svaka linija se podrava drugom linijom (mnogo trouglova, stabilne figure).

Liktori donose telo mrtvog sina Brutu

Veliko Davidovo delo sa scenskim studioznim svetlom, koje sliku ini dramatinom. Vidi se prikaz enterijera, savrenstvo u rekonstruisanju rimske palate. Studiozno i paljivo slika detalje (kostime, nametaj) kao u Rimu. Upadljivi su veliki zastori koji su tu da ene ne bi preplanule, to se tada smatralo odlikom nieg sloja. Stub na sredini razdvaja svet mukaraca i ena, osim to ima i kompozicionu ulogu. Brut je u pozi filozofa, pomiren sa sudbinom. Jedna ena pokazuje emocije, to je neprihvatljivo jer joj je sin poginuo branei Rim, to je bila ast i vrlina.

David je kao veliki potovalac revolucije organizovao spektakle, ukljuio se u gradnju raznih objekata posle revolucije. Jedna od novih institucija je i Luvr, koji je tada otvoren za javnost, a do tada je bio palata. Muzeji se u to doba osnivaju upravo sa idejama prosvetiteljstva.

Jedna od rtava revolucije je i revolucionar Mara, koga ubija rojalistkinja. Dan posle njegove smrti od Davida je naruen njegov reprezentativni portret. Tako je nastao portret Smrt Maraa Njegovo vienje je bio prikaz Maraa koji pokazuje kako je umro, prikazao ga je mrtvog u kadi. Ovo je potpuno inovativna scena, u kojoj pravi i linu posvetu: A Marat, David. Postament je nalik nadgrobnom spomeniku. Vidi se list papira, koji nam govori da Mara u tom momentu pie o sredstvima koja treba izdvojiti za porodice rtava revolucije, fondu za socijalnu pomo. Pored njega je no, a on lei u kadi, tako da na prvi pogled deluje kao samoubistvo (meutim obe ruke su mu zauzete). Motiv je rojalistkinja koja ubija revolucionara. No nam govori da je izboden, a njegove rane i oborena ruka asociraju na skidanje sa krsta on je muenik revolucije, onaj koji strada elei da unapredi oveanstvo. Veliki prazan zid iza Maraa je tu da bismo i mi razmiljali o rtvama revolucije, to je mesto za uzdizanje njegove due; ali je tu i da shvatimo vrlinu revolucionara.

4

Madam Rekamije je takoe u velikom prostoru koji je

skoro nedefinisan, otvoren ambijent. To je portret sa inovativnim likovnim kvalitetima. Ona prati prvi plan slike. Rotirao je samo njenu glavu. Redukovao je sve elemente enterijera, i sveo ambijent na lealjku, hoklicu i svetiljku, to govori o interesovanju za prolost, jednostavnost. Ona je raena po uzoru na Veneru, a frizura, haljina i nametaj po antikim uzorima. Idealizuje ivot, idealizuje stvarnost i lepotu ene, sto je i zadatak neoklasicizma.

Oduevljen Napoleonovom linou, uradio je nekoliko njegovih portreta i portreta njegove rodbine. Napoleon kod San Bernara Predstavlja Napoleona dok prelazi Alpe, da bi osvojio severnu Italiju.Ubrzo potom je i zavreno njegovo ratovanje. [Tih godina Evropa prvi put dolazi do ideje o ujedinjenoj Evropi] Bonaparta i Hanibal je natpis na slici, zato to je i Hanibal preao Alpe (ali na slonovima). Kao pravi neoklasicista uporeuje antikog Hanibala sa Napoleonom, svojim savremenikom. Bonaparta je, meutim, prikazan na konju, iako je on u stvarnosti preao Alpe na mazgama. U otro dijagonalnoj pozi (to ne pripada klasinoj lepoti, to je odlika baroka), tu je polako odstupio od nekih odredbi klasine umetnosti. Ogrta je takoe u centru panje; vetar koji zanosi platno, konjsku grivu... Dramatino nebo ini pozadinu, za razliku od prethodnih slika. Proporcije ne odgovaraju stvarnosti, konj deluje minijaturno u odnosu na Napoleona. Njih dvojica izgledaju zbijeno, kao da su slepljeni, to evocira ideju Kentaura. Savren spoj ivotinjske snage i ljudskog uma. Sa druge strane, poloaj napoleonove glave, koja je iznad glave konja, pokazuje da ovek gospodari ivotinjom, obuzdava nju i sve nedae i probleme. Slika je idealizovana, za razliku od portreta mrtvog Maraa. Linija je i dalje glavna vodilja slike.

Krunisanje Napoleonovo Napoleon, ozefina, njegove sestre, braa i svi uglednici nove imperije. Monumentalna kompozivija sa desetinama figura u prirodnoj veliini, koje su postavljene u elipsu oko glavnog dogaaja. Zahvaljujui tome, i sam posmatra ima utisak da uestvuje u sveanosti. ak Luj David je napravio nekoliko skica za prikaz Napoleonovog krunisanja, ali poto je Napoleon sam sebe krunisao, to nije izgledalo dovoljno sveano. Zato je ovde zapravo prikazan momenat kada krunie svoju enu, ozefinu. David ostavlja veliki uticaj na savremenike i budue umetnike.

Kada je pao Napoleon, David je zatvoren, i kasnije proteran. Izmeu pada Luja XVI i dolaska Napoleona na vlast, takoe je bio u zatvoru i tada je naslikao Luksemburki park posmatran iz zatvora. Smatra se za jedan od prvih predela. Priroda je tema slike, ne pozadina.

Poznavanje linije i uravnoteena kompozicija su glavne odlike Davidovog slikarstva.

5

SKULPTURA NEOKLASICIZMA

Neoklasicizam je bio inspirisan antikim temama. Bilo je vano dostii idealnu lepotu. Pojam idealne lepote je podrazumevao fragmente pojedinanih ivih tela, koje teba iskombinovati i dostii idealno. Umetnost treba da pokae ideal.

Skulptura u neoklasicizmu je vrlo neoriginalna, jer vajari imitiraju i kopiraju sauvana dela klasine epohe, i streme savrenstvu klasine skulpture. Najvei izazov je bio da tu slinost postignu svojim majstorstvom, nisu traili nove teme, materijale, ideje.

Mnogobrojne vajarske radionice postojale su u Rimu. Tu je bilo mogue videti ta klasina dela. Onda su se trudili da ih to bolje iskopiraju. Te radionice su imale mnogo narudbina, jer su svi hteli da imaju dela koja imitiraju antike skulpture. Pitanje originalnosti se nije ni postavljalo. Ipak je bilo nekoliko istaknutih vajara koji su pokuali da naprave neto to je nosilo individualni peat: Antoan Udon (Francuz), Bertel Torvaldsen (Danac), Antonio Kanova (Italijan).

ANTOAN UDON Upamen je pre svega po portretima. Blii rokokou i baroku, mada su neka njegova dela odgovarala kanonima neoklasine umetnosti. Uradio je portrete Voltera, Didroa, Rusoa. Predstavljao ih je kao antike filozofe (to se prepoznaje u stavu figure, ogrnute togom). Imao je mnogo narudbina. Radio je i portrete svojih savremenika [Dorda Vaingtona] u graanskom odelu. Meutim, kritiari su smatrali da je runo predstaviti nekoga tako obuenog, ve su podravali antiku koja je zagovarala nagost. Linija neoklasicizma se bavila istraivanjem prirode. Napoleon, nag kao bista, heroiziran. Bez eira i odee koja je uobiajena za njega. Savremenici su ga poistoveivali sa antikim herojem, pa je to zato sasvim opravdano. Jednostavnim detaljima je jasno definisan karakter. Ali nema obeleja vojskovoe.

ANTONIO KANOVA Njegove skulpture nekad rue klasine ideale. Drei se tih klasinih pravila, ipak je pokuao da pokae svoje mogunosti, istrauje, i izmeni neto. Bog Mars sa Venerom Mladi i lepi, u dobrom kontrapostu, sa dinamikom pokreta, i perfektnim detaljima. Skulptura lii na dela klasine epohe jer su likovi antiki heroji, tema iz mitologije. Oni su nagi. Mermerna skulptura, tipino za antiku, precizno obraena i polirana. Meutim, razlika je u stavu. U Antici Venera nikada nije okrenuta bono, vladari i boanstva uvek stoje amfas. Delo je monumentalno, ralanjeno (takoe tipino za antiku), ali nema simetrinosti (Mars je okrenut amfasom, a Venera profilom) i nema jednostavnosti (zbog pokreta, poloaja noge) to predstavlja preteranost, nestabilnost, kretanje. Tako da se vidi da je to neoklasina skulptura.

Tezej i Minotaur Dve monumentalne figure, natprirodne visine. Tezej (kome je pomogla Arijadna), predstavljen kao moan, snaan, mladi ratnik, savrene klasine

lepote, koji pobeuje Minotaura. Njihov susret je opisan u grkim kanonima, ali sama scena ikonografski nije bila ovako reena, ve je ovakvu kompoziciju Kanova dao. On je smislio da Tezej kolenom pritiska Minotaura. Tezej ne ulae napor da ga savlada, vrlo je dostojanstven, ne pokazuje bes ni strah. Zato to je Tezej personifikacija oveka (razuma), to je ovek koji savladava ivotinju koja je preputena svojim strastima i eljama. Tezej ne koriszi svoje miie, ve pamet, i zato pobeuje. Ovakav Tezej izraava antiki ideal oveka. Kanova lepo prati liniju trouglaste kompozicije. U tome je veliki majstor.

6

U grobnici Marije Kristine (austrijska plemkinja) takoe gradi trouglastu kompoziciju. Sama grobnica je samo jedan plitak reljef. Ali je Kanova znao dobro da postavi scenske efekte, tako da imamo iluziju trodimenzionalnosti (ograda, stepenice i figure koje nas uvode u svet mrtvih). Starac, mlada ena, ena sa urnom; sa druge strane aneo. Lav predstavlja veni ivot, venost. Gore su isto dva anela sa granicom i okvirom u obliku zmije koja sama sebi jede rep, to je personifikacija vremena, prolaznosti vremena, a ujedno i ciklinosti i beskonanosti. U tom okviru nad ulazom je portret umrle. Prikaz je pun simbolike. Svesno koristi elemente antike, ali i simbole nekih drugih perioda: piramida - Egipat, tkanina koja podsea na epohu baroka... Pokazuje poznavanje skulpture ali i izuzetno umee, majstor je scenskog i

iluzionistikog komponovanja i paljivog modelovanja. Zanimljivo je i to izgleda kao da se povorka moe nastaviti, kao da svi dolazimo u tu povorku. Smrt ne pravi razliku, govori da je smrt nemilosrdna i sve nas eka.

Tokom 19. veka smatrali su da je Kanova jedan od najveih vajara. Njegovo delo i ivot su bili ideal generacija vajara posle. U Rimu je izazivao panju, i zato je pozvan u Francusku da napravi statuu Napoleona. On je nag, predstavljen kao bog Mars. Ima koplje, genija rata, i globus jer je osvojio toliko sveta. Zadrao je portretne crte samo na licu, a telo je uradio po klasinim kanonima. Kanovin kontrapost je besprekoran (teko je zbog oslonca napraviti dobar kontrapost, dinamina, zahtevna poza).

Paolina Borgeze, Napoleonova sestra, takoe je elela svoj portret. Kanova je predstavio kao Veneru. Zbog narukvice vidimo da to nije Venera, jer Boginje nikada ne nose nakit. Osim toga, Venera se ne pokriva toliko, ali najbitnije je ulegnue na dueku. Venera je Boginja i nema teinu, ona ne moe da pravi ulegnua i guva dueke svojim vazduastim telom, za razliku od obine plemkinje. Tako vidimo da je to samo Paolina, personifikovana kao Venera, ali ono to je bitno je izvanredan rad to se tie materijalizacije, mnotvo razliitih, detaljno predstavljenih materijala: duek, koa, drvo, zlato... (Neka vrsta pandana Madam Rekamije) Sama Paolina je bila svesna da je ovo izuzetno idealizovano, pa je drala portret u posebnoj sali sa posebnim osvetljenjem i uvala ga u privatnosti.

BERTEL TORVALDSEN Umetnik iz Kopenhagena, ali je doao i ostao u Rimu. Napravio je jednu od najuticajnijih radionica u Rimu.

Jason (Legenda o zlatnom runu) Torvaldsen je na ovoj skulpturi radio 20 godina. Ovaj njegov ratnik je inspirisan grkom plastikom (profinjenija, meka, elegantnija, prouenijih proporcija nego rimska). eleo je da njegovo delo odgovara kanonima grke skulpture Fidijinog doba.

Ganimed i orao Ganimed je mladi pastir koji se dopao Zevsu (koji se pretvorio u orla da bi mu se pribliio). Torvaldsen je ovde vie bio zainteresovan za reljefne kvalitete ove skulpture. Ralanjivanje tipino za plitku povrinu reljefa. Njegove figurine (Heba, Izvor,...) prepoznatljive su po grkoj plastici. Sredinom 19. veka njegov rad je preao ve u imitaciju, ponavljanja, jer su sve vie radili ljudi iz radionice, zbog previe narudbina; ali njegov rad je uticao na mnoge vajare. Na kraju karijere kvalitet opada, a on se okree idejama romantizma.

7

SRPSKA UMETNOST NEOKLASICIZMA [Sam kraj 18. i poetak 19. veka]

Srbija je u to doba podeljena rekama Savom i Dunavom. Juni deo je pod

uticajem Otomanske imperije, a severni pod Austrijskom imperijom. U Otomanskom carstvu su verska obeleja bila vrlo ograniena. Ali ipak se razvijala samo religiozna umetnost. To je zato to se u islamskom svetu nikada ne vidi portret, nema profanih figura. Zato se u Otomanskom delu Srbije i nije mogla razviti profana umetnost. U Austrijskom delu Srbije nije postojala kola u kojoj bi se mogli obrazovati slikari, tako da se Srbi nisu mogli likovno obrazovati i izgraditi. Kod nas se tek krajem 19. veka otvara privatna kola Kirila Kutljika (u kojoj je prve asove dobila i Nadeda Petrovi). Tada slikari uglavnom rade po uzoru na Beke. Najvei naruilac je crkva, i graanstvo, koje naruuje portrete. Predstavnici neoklasicizma u Srbiji su Arsenije Teodorovi i Pavel urkovi.

ARSENIJE TEODOROVI se kolovao u Beu i imao izvanredne kvalifikacije. Postojala je izvesna tradicija vezana za ikonografiju kod nas u slikarstvu. Najvei broj dela je pripadao zografima (koji su radili u crkvi u radionicama, ikonostase, duboreze). Kombinovali su iskustva tradicionalnog i ikonopis sa uticajem baroka sa zapada. Bio je vrlo ogranien krug tema (religiozne). Posebno se neoklasicizam prepoznaje u arhitekturi i to arhitekturi crkava [Saborna Crkva]. Takoe Narodna banka, Pedagoki muzej, Odreene privatne kue, prvobitna zgrada Narodnog pozorita Portret Kirila ivkovia, episkopa. U klasinom stavu, sa stubom u pozadini. Precizno linearno postavljen ornament. Arsenije odlino radi linijom. Teodorovi je poznat po graanskom portretu [Dositej Obradovi]

PAVEL URKOVI je visoko obrazovan ali ne znamo gde. Portret mladog Vuka Karadia, predstavljenog kao zapadnjaka, u sveanom odelu. uveni portret Kneza Miloa. Lii na Turina sa turbanom jer se to smatralo otmenim odelom u ovom delu Otomanskog carstva (Beogradu). Nosio je sve to i Turci. Ovo je dragoceni portret kneza Miloa koji ga predstavlja kao ivu savremenu figuru. Imao je neku izboinu, zadebljanje na obrazu. ivkovi je i to naslikao, elei da predstavi jednu autentinu figuru, stvarni izgled kneza. Slikao je najpre po Vojvodini, ali je preao u Beograd (jedan od prvih koji je preao).

8

DAVIDOVI UENICI

David je bio kljuna figura neoklasicizma i diktirao je tokove tadanje umetnosti, organizovao ceremonije, bio vrlo uticajan. Imao je i veliku popularnost na dvoru, i poeo je kao carski slikar a zavrio kao napoleonov slikar. Imao je svoj atelje, ak je i predavao na Akademiji. Bio je vrlo slavan i traen, i imao je nekoliko velikih uenika. Zbog svojih smelih aktivnosti bio je i pritvaran, a na kraju odlazi u izgnanstvo u Belgiju. Antoan Gro, jedan od njegovih uenika je radio obrnuto: poeo je od Napoleona (poeo je sa radom prvih decenija 19. veka) i zavrio kao dvorski slikar. Davidovi uenici su se proslavljali u vreme napoleonovih osvajanja, pa je to i logino. Ratovi se 1815. zavravaju mirom u Beu. To je i prekretnica i kraj dominacije neoklasicizma. On postepeno nestaje od tada, i poinju da nastaju dela romantizma. Davidovi uenici koji poinju rad oko 1810. ve najavljuju romantizam. David ve kod Krunisanja Napoleonovog okuplja mlade umetnike u ateljeu. Najpoznatiji meu njima su Antoan Gro, Fransoa erar, Pol Pjer Pridon, an Dominik Engr.

Oni kreu od linije, idealne lepote, klasine interpretacije. Ostaju verni tematskoj ogranienosti (ideje iz mitologije, istorije stare Grke i Rima), ali donose i neto novo budui da se istorija razvijala u doba Napoleonovih ratova (koji su bili jako prisutni u samoj Francuskoj, direktno vezani za ivot Francuza). Ova tematika se nametnula i potisnula u drugi plan antiku, tako da je savremena istorija postala novi izvor tema: vreme, ratovi Napoleona, graanski portreti i savremene scene. Polako se menja interesovanje: ne gledaju samo Rim, istoriju. To je i zato to su ratovi Napoleona bili veoma skupi, Francuska je to teko podnosila, polako je nestajalo para za nagrade Rima. Prouavanje Rima se stavlja u drugi plan (zbog ekonomije) pa se u centru panje pojavljuje umetnost 17. i 18. veka (umetnost baroka). Za Engra je, na primer, umetnost visoke renesanse uzor. Tako da Davidovi uenici zagovaraju nove ideje.

ANTOAN GRO Portret Napoleona Za Groa je Napoleon bio veliki uzor vojskovoe, bio je zadivljen njime. On ga prati i pravi skice i studije, pa tako ostavlja mnogobrojna svedoanstva iz Napoleonovih pohoda. Na ovom portretu je idealizovan, proprcionalnih crta lica, gleda u venost, zaneseno. Pravi uarenu atmosferu, podignuta kragna, razbaruena kosa; zamahuje zastavom (ta forma se moe shvatiti i kao oreol oko glave). Sa vidljivim potezima, smelo raeno. Intenzivne boje, to nagovetava dolazak romantizma (koji insistira na koloritu, ne na liniji). Slika na jedan uzvien nain, i tako uvodi emotivnost u sliku, a zanemaruje anatomiju, to je novitet.

Groova najznaajnija dela su predstave napoleonovih bitaka. Jedna od najpoznatijih je Bitka kod Ejlaua. To je bitka u kojoj se Napoleon susree sa Poljacima i Rusima. Gro je predloio topografsko prikazivanje bitaka. Obino je vojskovoa u centru, a ostalo nije bilo vano. Sada slika postaje ogromna scena bojita, vidimo mase anonimnih vojnika. Najsmelije je to se u prvom planu pojavljuju mrtvi i ranjeni. Pokazuje da Napoleonove pobede podrazumevaju i mrtve, govori o ceni rata, to se pre toga niko nije usudio da pokae. Ranije su se iskljuivo glorifikovali ratovi. Osim toga, horizont je podignut vrlo visoko, gotovo da je sama bitka vanija od Napoleona. (Klasina slika je morala da potuje zlatni presek, sputena scena, horizont na zlatnom preseku, to su idealno harmonizovane kompozicije). Ovako je prizor vrlo dramatian, horizont se popeo gore i ima malo neba, obrnuto je komponovano. On je to uradio zbog funkcionalnosti: tako je mogao da pokae panoramu bitke, kretanje trupa po horizontu. Planovi su postepeno degradirani, to daje utisak dubine slike. U samom centru slike je Napoleon, ali drugaije je to je on identine visine kao i ostali generali, sve glave su u istoj ravni (izokefalija). On je voa, ali prvi meu jednakima. On je na svetlom konju, i samo tako je odvojen od ostalih. Tako je Gro radikalno promenio prikaz bitke. Takoe slika aktuelne uniforme i oruje, a ne vie antiki kostimirane junake. Ovo nije zatvorena scena, sve se moe nastaviti i iza rama. Mi shvatamo da je bitka na sve strane, to je jo jedna novina. Gro e imati mnogo naslednika (eriko, Delakroa, Kurbe...), bio je veoma uticajan. Na kraju vri samoubistvo, jer nije bio siguran da li su sve te njegove inovacije opravdane.

9

[Tri gracije an Batist Renjo

Prilika da se govori o estetskim kanonima, proporcijama ... Zbog pokreta i profila znamo da nije klasina slika. Bitna je i valerska gradacija, ne samo linija. U pitanju neoklasicizam sa elementima romantizma.]

FRANSOA ERAR Madam Rekamije Takoe portret po antikom uzoru u rimskom ambijentu, ali pojavio se pejza, otvoreni prostor, kao i zaokret madam Rekamije. Ubacio je kretanje, dinamiku, po uzoru na barok. Dijagonalna kompozicija dodatno dinamizuje portret.

POL PJER PRIDON Otmica Psihe Nestani puti nose usnulu Psihu. Isto dijagonalna kompozicija, mitoloka scena, ali nova interpretacija. Ovo je nona scena, to je novo. Dramatian odnos svetlo-tamnog, draperije oko njenog tela dinamino se kreu. Sve to je neobino za neoklasicizam, a asocira na barok.

AN OGIST DOMINIK ENGR

Veoma je obrazovan. Engr je poeo sa radom u vreme neoklasicizma, a zavrio svoju karijeru u doba impresionizma (iveo je 90 godina). Jako mlad, na poetku karijere, dolazi u Davidov atelje i sa velikom posveenou pristupa radu i izuavanju antike kulture. Bio je majstor linije. Mnogi slikari su uili liniju iz njegovih radova, bio je veliki uzor. Profinjena, proiena, meka linija. Ali zato odustaje od proporcije, jer eli da naglasi liniju.

Zevs i Tetida Po orlu koji se nalazi sa desne strane znamo da je Zevs u pitanju. Takoe, dri ezlo, i tu se nalazi reljef koji pokazuje njegovu borbu sa Titanima. On je moan i po antikim uzorima vrlo paljivo prikazan, sa nesrenom Tetidom. Ona moli Zevsa za svog sina, jer je to Ahil. Trai da bude milostiv. Ona ui na tronu, treba da bude veoma nisko. Da bi doprla do Zevsove brade Engr je morao da izdui njenu figuru. Zato je crte bez anatomske tanosti. Deformisao je telo radi emotivnog sadraja, mimo klasinih kanona. Engr je tvrdio da niko ko ima dobar crte ne bi napravio greku u koloritu. Napravio je idealnu harmoniju linije i kolorita. Ni jedno nije dominantno, savreno je komponovano, simetrino, ralanjeno (u svakom segmentu se neto deava), potpuno uravnoteeno. Savreni odnosi toplog-hladnog i tamnog-svetlog. Naroito je cenio i poznavao antike teme.

Edip i Sfinga Monumentalna kompozicija jer su lepo ralanjene sve figure, ali i povezane: Edip je u centru (kao ovek idealna lepota se stavlja u centar), a Sfinga je pored. Iza je ovek koji ga upozorava da bira svetlost izmeu svetlosti i tame (svetlost predstavlja stvarni ivot), da ne ulazi u peinu (tama, neizvesnost). Edip je dostojanstven, nije uplaen. Ponaa se kao da bi mogao biti ravan sa Sfingom (ali nije, njena glava je naslikana iznad njegove). Engr deli realni, oveiji svet i onostrani, mitski. Ovo monumentalno platno je veoma mala slika. Pokazano je veliko znanje komponovanja: dijagonale sa kopljima, razdvojeni svetlost i tama. (Sfinga je mitsko bie, polu ena polu krilati lav, koja je na ulasku u grad Tebu postavljala zagonetku i prodirala svakog ko ne bi znao odgovor. Edip je odgovorio na pitalicu i ubio Sfingu). Kod Engra uvek postoji savrena ravnotea; svaka linija se nastavlja i povezuje jedno sa drugim. Engr ujedinjuje ideje neoklasicizma i nagovetaj romantizma.

10

Portret slikara (slikara Granea) Veliki portretista svojih prijatelja i istaknutih predstavnika drutva. Sjajan crte, uz analizu linosti. Izuzetna materijalizacija. Porcelanski ten svojstven samo njemu. Zato su njegovi portreti izuzetno traeni i cenjeni. Predstavlja maldog umetnika u ijim oima se vidi elja za znanjem. Nosi skicen blok, a u pozadini prepoznajemo pejza Rima.

Gospodin Berten Sjajna psiholoka studija pohlepnog bankara. Njegovi prsti lie na kande na kolenima. Izgleda kao gramzivac. On je predstavnik nove buroazije i u njemu prikazuje itav niz novih bogataa. Studiozan pogled, kao da vreba. Ovo je psiholoki portret. Engr jasno slika novu buroaziju, one koji su za jednu generaciju doli do bogatstva. Gospodin Berten kao da e ustati svakog asa, jako uri, jako je zaposlen, a tek to je skinuo eir, to vidimo po njegovoj razbaruenoj kosi, sedi na ivici stolice. Prepuno dinamizma, prostudirana psiholoka slika.

Engr je bio jako cenjen u krugovima dama, jer je divno umeo da pokae njihov nakit, ukrase... On je eleo da zabelei psiholoki karakter. eleo je da proui tonske odnose na portretima, da bude vrlo precizan, pa je pravio mnogo crtea, skica i studija. Madam Orsonvij je mlada predstavnica buroazije koja pozira ispred ogledala, to njen portret ini dvostrukim. Ona je u zamiljenoj pozi, poput grkih Bogova. Engr je jedan od prvih umetnika koji koristi fotografiju radi provere svojih dela.

Odaliska

Idealna lepota, namerno deformisana preduga lea, mekane ruke i stopala... moda je inspirisana persijskim minijaturama. O ovoj slici se govori kao o uitku est ula. Egzotini orijentalni ambijent jer je ona mlada igraica u haremu. Engr je pretrpeo romantiarski uticaj interesovanja za Daleki istok, pogotovo Persiju i orijent, i to spaja sa klasinom lepotom.

Kupaica Idealno lepa haremska lepotica. Mnogo vertikala i horizontala koje se smenjuju. Inspirisano orijentom i persijskom minijaturom.

Tursko kupatilo Analiza enskih aktova u vrtlonoj, dinamikoj skulpturi. Tondo je veliki izazov za svakog slikara, jer je teko napraviti kadar. Krug namee kretanje. Engr je to reio kretanjem razliitih delova tela u krug. Deo sa posluenjem je jedini element koji se useca u tondo i prekida tu liniju. Ovo delo nastaje pri kraju njegovog ivota. Engr je bio jedan od najznaajnijih neoklasicista. Njegovi uticaji traju sve do 20. veka.

11

ROMANTIZAM

Naziv romantizam je nastao od rei roman, to znai naracija (naracija sa prevratima, kontrastima). Pojam u osnovi je poeo je da se koristi poetkom 19. veka kao ideja o romanu, a kasnije su se reali i anrovi romana. Romantino predstavlja neto zaneseno, sa puno oseanja, emocija

U Engleskoj, Nemakoj, Francuskoj, na primer, paralelno traju neoklasicizam i romantizam. Romantizam se javlja jo od Francuske revolucije, a zvanino traje od 1800-1830. Romantizam se javlja i u drugim umetnostima; literaturi: Viktor Igo, Aleksandar Dima, muzici: Hektor Berlioz, open (najuveniji romantiar u muzici), drama... Svima je svojstvena naglaena oseajnost, emotivnost, iracionalno.

Prirodno je da na mesto linije, koja je bila nosilac ideje, dolazi boja, koja postaje kljuni element. Koriste intenzivne boje, esto komplementarne odnose meu bojama. Umesto interesovanja za antiki ideal lepote, sada se u centar postavljaju egzotine, daleke, nepoznate kulture. Orijent, daleki i bliski istok, Afrika (19. vek donosi velika otkria, putovanja), uopte orijentalizam najire shvaen ulazi u centar panje (persijske minijature, daleki istok; od sredine 19. veka i japanska kultura tokom impresionizma). Neoklasicizam je iskljuivo prouavao Grku i Rim, a sada romantizam (posle Napoleonovih ratova), postavlja u centar svakodnevni ivot, scene iz ivota i sadanjosti (savremena istorija). Slikaju situacije, dogaaje savremene aktuelne istorije. Jako se inspiriu literaturom (Biblija, ekspir, Dante, Bajron...). Viljem Blejk je pravi predstavnik umetnika koji se drao literarnog predloka, od koga je pravio likovnu interpretaciju. I kod nas se umetnici oslanjaju na narodne pesme.

Glavni stilski uzor je bio barok, ali i interesovanje za Srednji vek (barok nije tako istaknut kao to je pre bila klasina epoha). Pojavljuje se dramatini barokni svetlo-tamni prelaz (kao i u romanima tog doba, gde su uvek suprotstavljeni pozitivan i negativan junak). Nagli prelazi iz tamnog u svetlo podiu dramatinost.

To je internacionalni pravac. Mi se bavimo Francuskom, Nemakom, Engleskom i romantizmom kod nas, ali bio je veoma rasprostranjen. Vezan je nastankom za prve decenije 19. veka, posle Francuske revolucije, ali je trajao jako dugo i neki smatraju da romantizam traje i do danas.

[PRETEE ROMANTIZMA: VILJEM BLEJK I TEODOR ERIKO]

VILJEM BLEJK Inspirisan Francuskom revolucijom, pretea romantizma. Krajem 18. veka kod njega se ve javljaju ideje romantizma. Blejk je smatrao da revolucija iz temelja menja poglede na svet, pa je smatrao da i u umetnosti treba sprovesti promene iz temelja. Inae je bio samouk, siromaan, tako da nije bio vezan akademizmom. Krenuo je u istraivanje predstavnika visoke renesanse (Mikelanela, Rafaela). Bio je svestran umetnik, slikar i pesnik, krio je sve konvencije svoga doba i svojim radom ostavio veliki uticaj na umetnike 19. i 20. veka. Blejk je bio umetnik vizionar. Hteo je da njegova umetnost ponudi novo vienje univerzuma. Smatrao je da dananji umetnik treba da se ugleda na umetnika Srednjeg veka, da sve radi sam, runo. On je pisao, ilustrovao i pravio poveze, grafike listove. Poznavao je razliite discipline i sve ih spajao u svom stvaralatvu. Smatrao je da svako treba svoju poeziju sam da ilustruje. Njegove knjige su i danas velika dragocenost i retkost. Jo kao mali imao je vizije koje je prikazivao kroz svoje slike. Ekscentrina

linost, savremenici su mislili da je lud, a koristio je i razne vrste droge da podstakne svoje ideje i halucinacije. Imao je nekoliko mecena koji su ga podravali u radu, kupovali njegova dela, i tako je uspevao skromno da ivi, ali se nikada nije odricao svog naina rada u korist profita.

Mihajlo se rve sa avolom. Njegov najvei uzor i inspiracija je bila knjiga postanja. Odlikuje ga intenzivno svetli, romantiarski kolorit.

Zmaj i ena obuena u Sunce Pokazuje da Blejk pravi svoju mitologiju (poznavao je odlino stare mitove i legende). Insistirao je da se njegova bia uvek predstavljeju svetlim koloritom, jer su to za njega bila duhovna bia, koja se izdiu iznad materijalnog, a za njega je materijalno bilo nebitno. Mnogo je itao Apokalipsu i inspirie se literaturom, to je odlika romantiara.

12

U likovnom smislu donosi mnogo novina, to se, pre svega, ogledalo u tehnici: akvarelu, kojoj je dao sasvim novu vrednost. Akvarel je kod njega konano delo (ne ulje, kao to je bilo uobiajeno). Koristio je intenzivan, svetli kolorit, to pre niko nije imao smelosti da koristi (osim u Srednjem veku), kao i podelu slike po vertikali. Kompozicija raste odozdo ka vrhu. U trakama slae dogaaje po vertikali, to je blisko gotikom slikarstvu. Njega iluzija prostora ne interesuje, jer se bavi svetom imaginacije.

Starac Dana / Prauzrok stvari Smatra se da je to Bog koji u kosmosu pravi podelu sveta, stvara svet. Pravi savreni tondo u koji uklapa savijena kolena, gradi dijagonale koje dinamizuju itavu sliku. Njegov uticaj e ii daleko izvan granica Engleske i izvan granica vremena u kome je iveo. I do nadrealista, druga polovina 20. veka, pesnika i muziara. Linost koja izlazi daleko izvan svoje epohe, njegov pravi uticaj je tek u vremenu posle njega, jer je od strane savremenika neshvaen, ak smatran ludim.

TEODOR ERIKO Oficir carske garde Ovo je njegovo prvo delo, nastupio je na salonu sa njim. Svesno je odabrao veliki format da bi se istakao u moru mladih umetnika izlagaa. Jako je voleo konje, divio im se, i esto ih slikao na svojim platnima. Tragino je umro posle pada s konja, sa 33 godine. Moda nalazi uzor u davidovom Napoleonu. Konj deluje gotovo kao silueta jer se noge jedva vide. Ta pozicija konja, koji izgleda skoro nestvarno, doprinosi dramatinoj situaciji. ini se da e svakog asa skliznuti ka prvom planu, jer uvodi smelo skraenje po dijagonali. Bogatstvo kolorita, smeli crveni akcenti, leopardovo krzno, sa toplom pozadinom. Nestala je linija, skoro da se uopte ne vidi, potpuno je zapostavljena. U prvom planu je kolorit, i zato je eriko jedan od najzaajnijih pretea romantizma.

eriko odlazi u Rim (dobija nagradu Rima), ali umesto da posmatra antike graevine, interesovala ga je periferija grada, karnevali i svetkovine graana. Slavna prolost je u pozadini, a u prvom planu je Trka konja. U centru interesovanja su konji, koji za njega predstavljaju pravi izazov; konj je personifikacija najfinijih oseanja, veoma inteligentne ivotinje. eriko im se divio. Osim Mikelanela kome se divi, uzori su mu i Rubens, Karavao, to vidimo po smelim kontrastima i uskovitlanim masama. Pokazuje veliku borbu oveka i ivotinje. Ne slika vie idealne momke, ve stvarnog konjuara sa svim nedostacima, jer eli da predstavi stvarnu scenu.

Najuvenije delo je Splav meduze, prvobitno nazvano Scena brodoloma [Luvr] itao je o Francuskom brodu koji se nasukao na obale Senegala, koji nije imao dovoljno amaca za spasavanje. Oficirski kadar ih je iskoristio, a ostale ljude su smestili na jedan splav (preko 100 ljudi). im su stali na splav, on je poeo da tone. Pokuali su da ga vuku amcem, ali i on je tonuo, pa su ih ostavili i otili da trae pomo. Ljudi su ostali preputeni sami sebi na otvorenom moru. Od njih je preivelo devetoro. Jedan od njih je priao erikou sve detalje, objanjavao mu kako se pravi splav. Prouavao je talase mora, skicirao tela ljudi u mrtvanicama, pozivao prijatelje koji su pozirali. Posle mnogobrojnih studija i skica (ak i votane figure reao u razne oblike), nastalo

13

je finalno delo. Brod koji ih je spasio zvao se Aurora (Zora) i upravo zoru bira za trenutak na slici. Zbog niza mogunosti za predstavljanje ovog dogaaja, radio je jako mnogo skica. Zato ovde ima ak tri piramidalne kompozicije koje je spojio. Napravio je sliku o veri u ovekovo duhovno spasenje, bez obzira na sve tragedije i uase. Nesvakidanje prikazuje tragediju obinih ljudi kao borbu dobra i zla. Die scenu od smrti ka ivotu i na kraju crnac mae zastavom (vreme ropstva, pa ujedno simbolizuje spasenje i izbavljenje iz ropstva). Dri zastavu Francuske, zastavu slobode. Aurora, brod spasenja, se jedva vidi, gotovo je nedostina, to pokazuje neizvesnost spasenja. Radi dramatizovanje situacije zanemaruje perspektivu i postavlja horizont visoko, tako da more ostavlja utisak dubine i veliine. Osa od Crnca na dole vodi direktno ka smrti, u talase, za sve one koji ne veruju u spasenje i ivot. (to je telo Delakroaa, koji je pozirao za skice). Kada je izloena, ova slika nije izazvala oduevljenje jer je dogaaj jo uvek bio sve, i ljudi su se trudili da to pre zaborave katastrofu. Meutim eriko ipak predstavlja uzor za mnoge umetnike.

eriko odluuje da na neko vreme pree u Englesku, gde se susree sa potresnom slikom drutva.U Londonu je slikao mrani, zaputeni i prljavi London. Tamo radi mnoge grafike i crtee pod utiskom tekog ivota radnike klase, ali ga interesuju i trke konja. Trka u Epsonu Tada se smatralo da konji u jako velikom trku ne dodiruju tlo (Majbrid je 50 godina kasnije napravio studiju, fotografije konjskog galopa, i video da ni u jednom asu konj nije u vazduhu). Ovo delo prikazuje konje u energinom pokretu.

Po povratku iz Londona, i sam poljuljanog mentalnog zdravlja, odluuje da naslika seriju portreta mentalno bolesnih ljudi, za svog prijatelja psihijatra, za naunu studiju. U Srednjem veku se smatralo da su te ljude zaposeli zli demoni, ali u erikoovo vreme poinje tumaenje da su oni bolesni, ljudi sa problemima, kojima treba pomoci. Mi po njihovom pogledu i stavu vidimo da imaju problem, da su bolesni. Ubica, Kleptoman, Manija vojskovoe

14

EEN DELAKROA

Najvei i najznaajniji predstavnik romantizma, ostavio je veliko delo. Takoe najvei uzor umetnika 19. veka. Obeleie svoju epohu. Radio je slike, kao i velike zidne kompozicije. Smelo postavlja nove kanone i koristi istu intenzivnu boju, koja je nosilac glavnog znaenja, saoptava emocije, nosi atmosferu, gradi poruku.

Delakroa otvoreno pokazuje svoje uzore. Teodor eriko je bio njegov najvei uitelj. Zatim Rubens: isprepletana tela u pokretu; Mikelanelo: naglaena anatomija i skraenja. Osim toga ga inspirie: Danteova poezija - Pakao (do koga se stie preko reke zaborava; ubistvo, edomorstvo deveti krug pakla), ekspir, Gete, Milton, Bajron, Igo, Dima. Delakroa je veoma obrazovan, dobar crta (njegovi crtei su meu prvim crteima koji se posmatraju kao zavrena, celovita dela). Takoe je svirao violinu. Svestrano obrazovan, velikih interesovanja. Uestvuje u kulturnom ivotu Pariza, i vrlo je uticajan umetnik. Uiva ugled u drutvu (uspean na salonu, njegova dela su traena).

Danteova Barka Predmet njegovih poetnikih interesovanja, delo inspirisano Danteovom poezijom. Izloio je ovo delo kao mladi slikar na salonu. Naglaena je kompozicija sa sloenim telima. U centru slike je sam Dante.

Pokolj na Hiosu 1824. se pojavljuje na salonu sa ovom slikom. To je najznaajnije delo koje ga je predstavilo kao velikog i inovativnog majstora. Inspirie se aktuelnim dogaajima, a kao i njegov uitelj eriko, bira anonimna lica za svoje junake. Napravio je veliko istraivanje potresen stradanjima na Hiosu. Hios je grko ostrvo, koje je tada pripadalo Turskoj. Poetkom 19. veka stanovnici su se pobunili, i pokuali da se oslobode turske vlasti. Da bi uguili ustanak, Turci su ubili 20.000 ljudi, a veliki broj ena i dece odveli na pijace robova i prodali. Paralelno sa ovim dogaajem, divio se Bajronu, koji je otiao u borbu za osloboenje Grke (jer je stara Grka nekada bila ideal demokratije). Tamo je i poginuo u Misolungiju. Delakroa je tada uradio i jednu sliku sa ovom tematikom, sa enom kao personifikacijom Grke: Grka izdie na ruevinama Misolungija. Ovo Bajronovo delo je podstaklo interesovanje za te predele, pa je istraivao Grku i njene stanovnike, elei da njegova slika ima dokumentarnu vrednost. Kada je izloena, Gro je izjavio da je to pokolj slikarstva: Delakroa je promenio mnogo toga u prikazu bitke. On bira vertikalnu kompoziciju, to je neobino (horizontalna kompozicija je raspriana, vertikalni format dinamizuje, vie figura u manjem prostoru koje je teko uklopiti). Postavlja neuravnoteenu, decentriranu kompoziciju. Centralna figura ne postoji. Ali centar nam se jasno oslikava. Postavlja jednu malo decentriranu figuru, ali ona je samo silueta bez lica, ona samo preti. Ima turban i puku, pa je jasno da je Turin, ali ne individualizovani, ve samo prototip pretnje i osvajaa; metaforino shvatanje opasnosti. Jako je podignut horizont (ali to je uradila ve generacija pre, on je to usvojio), i veliko nebo sa udnom svetlou. To je svetlo nebo, koje je video u engleskom pejzau, na Konstejblovim slikama. Taj deo slike je prazan, na njemu se vidi samo glava sa turbanom koja ulazi sa desne strane. Sve figure su poele da klize ka nama, ka prvom planu. Zato ta kompozicija postaje jo sugestivnija. Ovo je jako velika slika, figure su u prirodnoj veliini. Kada stoji ispred nje, i posmatra je uvuen u priu. Veoma emotivno, dramatino. Meutim, kompozicija je piramidalna (dve piramidalne), to je tradicionalno, ne novo. Jedna je piramida sa porobljenima, a druga se zavrava Turinom koji odvodi roblje. Na sredini je starica, koja predstavlja kontemplaciju, bespomonost. U pozadini vidimo dim, vatre osvajaa, koje nam govore da bitka jo traje. Romantiari govore o stvarnoj, aktivnoj istoriji, o vremenu u kome oni ive.

Sardinapalova smrt Delo inspirisano Orijentom. Savremenici su smatrali da je to previe. O Sardinapalu je jednu poemu napisao Bajron. Sardinapal je stari persijski vladar, koji je pod pretnjom da e njegov grad biti osvojen, sve unitio, da nita ne padne u ruke osvajaa. Kod Bajrona ga je spalio, ceo grad je uniten u vatri.

15

Ovde je na vrhu kompozicije Sardinapal, da bi od njega krenuo crveni potok koji ide po dijagonali (negativna dijagonala koja ide nanie, koja govori o unitenju). Sve se unitava pred njim: konji, nakit, ene. Intenzivna crvena boja ukazuje na krvoprolie, veliko unitenje. Pojedinana kruna kretanja sa razliitim upadima koji podravaju tu dijagonalu. Velika sposobnost materijalizacije. Pojavljuje se i crni ovek, jer je u to doba bilo jako interesantno i egzotino prouavati anatomiju crnaca.

Ulazak Krstaa u Konstantinopolj Jo jedno delo posveeno Istoku. Istambul, na obali Bosfora. Predstavnici grke vlasti, hram u pozadini. Oni mole Krstae da potede grad. Trudio se da rekonstruie Konstantinopolj, i Krstae prikae kao zapadne vitezove. Divio se Velaskezu, to ovde vidimo. (panski barok)

Sloboda predvodi narod Sve je u dimu, dramatino. Jasno je patriotsko oseanje jer je jasno prikazana zastava. Francuska nosi ideju slobode, graanskih prava. U pozadini je panorama Pariza, sa Notr Damom. Ova slika je nastala za vreme Julske revolucije, u kojoj je on i uestvovao 1830. Tada je video situaciju na ulicama Pariza i kako izgleda revolucija. 1830. su se postavila pitanja o glasakom pravu ena, i njihovoj ravnopravnosti po prvi put. One su prvi put napustile dom i izale na barikade sa mukarcima. Tada su mnogo stradale, hapene su i ubijane. Zato ena nosi zastavu. Do tada je bila potinjena volji oca, pa kasnije mua i na kraju sina (tako da nikada nije mogla da odluuje o svom ivotu). ena koja se bori za slobodu, ali i kao alegorijska figura, jer je ona genij slobode, na vrhu piramide ranjenih i mrtvih. Ona je polunaga, kao to bi to bila Nike. Ali to ne bi mogla biti ona, jer je Nike idealizovana. A ovo je stvarna, miiava, snana ena. ovek sa cilindrom, ugledno obuen, je student. Socijalni status se vidi po njegovom odelu. Tu je i radnik, i beskunik... Razliiti stalei koji su uestvovali u revoluciji. U toku Julske revolucije je poginulo na hiljade graana Pariza: ena, dece, radnika, studenata. Kompozicija je centralizovana sa kadrom slike koji se otvara prema nama, ne postoji vie plan posmatraa.

Alirske ene Alir, Francuska kolonija u to vreme. Prikaz egzotinih ena sa istoka. ene su zatvorene u harem, daleko od pogleda, iz koga nikad nee izai. One se kreu u jednom tesnom prostoru bez vazduha, punom dima opijuma. Leima je okrenuta crnkinja, njihova sluavka (jer one ne rade nikakve poslove, slue samo za uivanje). Zatvorena, intimna atmosfera. ista, emotivna slika.

Lov na lavove Prouavao je lovove na tigrove, lavove... Takoe je postojalo veliko interesovanje za ovakve scene. Dinamina situacija u kojoj je mogao da prikae dinaminost, emotivnost i napetost crvene, zelene i plave. Slika pozitivnu dijagonalu (navie). Neki kritiari su tvrdili da je unitio slikarstvo posle ovoga, i pokvario sve tradicionalne kanone.

Delakroa je radio velike zidne kompozicije kapele Sen-Sulpis (oslikao je dve kapele) kompozicijama Jakov se rve sa anelom i Isterivanje Heliodora iz hrama. Takoe, na tavanici u Luvru: Apolon se bori sa zmijom. Koristio je veliki broj fotografskih predloaka za aktove, jer je romantizam bio vrlo zainteresovan za prirodu, za istinitost. ak je imao modela fotografa, koji ga je ovekoveio u razliitim pozama, sa senkama i kontrastima, jer im je fotografija bila jako interesantna.

16

SKULPTURA ROMANTIZMA

Skulptura romantizma nije iroko rasprostranjena kao ostale grane umetnosti ovog pravca. Ima je samo u Francuskoj. Skulptura je teko mogla da realizuje sadraje literature, pa nije mogla da odgovara zahtevima romantizma. Zato se dugo zadrao neoklasicizam, jer je to bilo zahvalno za rad (antike teme, klasina lepota). Gotovo itav 19.vek se razvija neoklasina skulptura, koja je bila po ukusu buroazije. Rid i Bari se okreu srednjem veku i baroknoj skulpturi. Unose sentimentalnost i poveanu emotivnost romantizma.

FRANSOA RID Napuljski Ribar Rid je dobio nagradu Rima, meutim usled ratova i nematine nije bio u mogunosti da otputuje. To ga nije spreilo da nastavi da prouava Italiju kroz likovni materijal. Tako je nastao Napuljski ribar, pod velikim uticajem anr slikarstva. Ovi predeli, kao to je jug Italije, su delovali egzotino i interesantno. Tako da se on inspirie napuljskim anr slikarstvom i pravi statuu malog deaka koji se igra sa kornjaom. Deak nije antiki idealizovan, on je obino dete zaneto igrom na travi. To je anonimni deak, ribar, u vrlo prirodnoj, ali komplikovanoj, pozi koja daje dinaminost formi zbog savijenih ruku i nogu. Kompozicija je i previe razigrana za jednostavnost kakvu poznaje antika skulptura. Insistira na materijalizaciji: ribarska mrea, vunena kapa, kona ogrlica

Rid je bio veliki boavalac Napoleona. Kada Napoleon umire, sahranjen je sa ostalim obinim ratnicima u Domu Invalida u Parizu. Rid je bio jako nezadovoljan tretmanom njegovog groba, smatrao je da je sarkofag mali i previe skroman za tako velikog vojskovou. Zato je uradio skulpturu Napoleon se budi u besmrtnosti, koja je poput nadgrobne ploe, i postavio je u svoju batu. To je inovativno delo, Napoleon se tek budi, zabacuje pokriva. Dole su orlovi, kao znaci njegovog carskog dostojanstva, a okien je lovorovim vencem, simbolom dostojanstvenosti rimskih imperatora.

Najpoznatije delo, na trgu toile u Parizu, na Slavoluku za Napoleona (Trijumfalnoj kapiji) kroz koji Napoleon nikada nije proao. Francuzi su ga proglasili za spomenik Republici. Najpoznatija kompozicija je Marseljeza, o odlasku dobrovoljaca u rat. Izuzetan reljef velikih razmera, koji se granii sa slobodnom skulpturom. Mnogo figura je postavio u klin, prva figura je skoro trodimenzionalna, a ona u pozadini plitki reljef. Ovo je jedan od najsavrenijih reljefa 19.veka. Naglaena je podela po vertikali: dole su ratnici, a gore figura genija rata koji dramatino poziva u borbu. Po razliito odevenim ljudima, ljudima razliitih stalea i uzrasta, vidimo da se Francuzi od najdaljih vremena bore za pravdu, odatle naziv dela Marseljeza (himna Francuske, pesma prepuna ideja o slobodi i jednakosti).

ANTOAN LUJ BARI Savremenik Eena Delakroaa , viali su se u etnjama po zoolokom vrtu u Parizu. Radio je izuzetno studiozne skice ivotinja. Lav gnjei zmiju Bari je jedan od najsavrenijih animalista od antikog doba. Voli da radi egzotine ivotinje iz udaljenih krajeva, donete tokom Bonapartinih osvajanja. Paljivo ih prouava i postavlja u neuobiajene situacije. Uvek koristi podignutu emotivnost, jer sukobljava dve nespojive ivotinje, oprene (lav-zmija, lav-krokodil). Dramatino, puno naboja, predstavlja sukob snage. Zmija predstavlja prevrtljivost, podzemni svet, a lav silinu, kralja ivotinja. Savremenici su identifikovali Julsku revoluciju sa lavom, jer je on simbol meseca jula. Na lavu se tano vidi struktura dlake, fantastina meterijalizacija. Tezej i Minotaur Kao sin zlatara, znao je da izrauje i tretira skulpture manjih dimenzija. Ova je mala, ali ipak monumentalna. Bari je dobro razumevao anatomiju i ivotinja i oveka, i imao je oseaj za dramu. Borba je prikazana isprepletanim formama.

17

ENGLESKI PEJZAISTI

Klod Loren, veliki majstor pejzaa u baroku, francuski slikar. Barok postavlja zanimljiv model prikazivanja prirode: to nije stvarna priroda, sve je iluzija, kanon. Slikari su predstavljali prirodu kao imaginarni sistem, ne stvarnu prirodu u tom trenutku. Znalo se kako izgleda priroda za razliite vrste scena, ali nije se mislilo da tema prirode moe biti nezavisan motiv. Morala je postojati neka sadrina, konstrukcija prirode u sklopu druge teme. Pejza u baroku zahteva da prvi plan bude taman, a unazad se planovi rasvetljavaju, to stvara iluziju tree dimenzije, tj. vazdunu perspektivu. Veliki slikari, kao Klod Loren, koji su slikali samo pejza, su bili veliki uzor u romantizmu. Prethodili su engleskim pejzaima. Englezi su uvek bili zainteresovani za posmatranje prirode i vremena. Engleski majstori su u vreme romantizma predloili potpuno novi pristup u predstavljanju prirode. To su Don Konstejbl, Viljem Terner i Riard Bonington.

DON KONSTEJBL Dolina Dedham Romantiari ne slikaju prirodu kao jednu konstrukciju, nego je to odreeno postojee mesto. Konstejbl je slikao iskljuivo Englesku, predeo u kome je odrastao. Smatrao je da je umetnost vrsta nauke, da umetnik pravei sliku treba da se ugleda na naunika koji izvodi eksperimente. Takoe da umetnik treba da slika samo ono to vidi i da esto proverava ta vidi. To znai da on nije mogao ostati u ateljeu: napustio je atelje i odlazio u pravi prirodni prostor, iradio skice, a posle u ateljeu pravio platna na osnovu skica. Sada se vie cene te male skice nastale pred samim prizorima, nego zavrna dela, jer je on on u samom delu insistirao na svakom detalju, a umetnost sada ceni neposrednost. Upravo impresionisti usvajaju taj postupak. Delakroa je video njegova dela, njegovo svetlo i veliko nebo [Konstejbl izazvao senzaciju u Parizu]. Delakroa je videvi Konstejblove boje i nebo, prepravio nebo u svom Pokolju na Hiosu. Sam Konstejbl je smatrao da treba birati samo ono to ga privlai u prirodi za sliku. Njemu je bilo bitno oseanje, koje treba preneti na platno. Jedan je od retkih koji je dugo precizno pravio studije oblaka, detaljne skice. On ih je potpisivao i navodio datum, mesto i vreme. Kasnije su te studije koristile meteorolozima. Hteo je uverljivo da ih prenese na svoju sliku. Velika promena u odnosu na Kloda Lorena je to je nestao smei muzejski ton, nestao je tamni prvi plan, i ule su vrlo intenzivne, svetle boje: zelena, uta, plava. Tipino za romantizam, jer oni insistiraju na koloritu. Ljudima tog vremena su sva ta dela bila neuravnoteena i neharmonina zbog toliko boja. Kljuna prekretnica romantizma je izlazak iz ateljea. Ali je umetnik zato morao da promeni i nain nanoenja boje na platno. U baroku je svaki detalj precizno definisan, a kod Konstejbla nema detalja, sve je u velikoj bojenoj masi, vide se potezi etke, jasno se vidi kako on prikazuje ono to vidi, jer mora bre da radi. Romantizam zahvaljujui Engleskim pejzaistima, postavlja pejza, prirodu kao dovoljnu temu za sliku. Nije vie bio pozadina, ambijent, ve je sam po sebi vredan panje. Glavna prekretnica u romantizmu: pejza postaje glavna tema.

Park Vivenho Nema pravila vazdune perspektive, a ni linearne. Udaljeni planovi su takoe tamni, kao prvi plan, a ne postoji jedna taka ka kojoj se sve smanjuje. Meutim, ima manje detalja u pozadini i senke postaju jako vane. Ovo je drugaija vrsta kompozicije prostora, potuje se planimetrijsko ralanjivanje slike. Podeljeni su planovi, i tako konstruiemo dubinu prostora. Voda takoe pomae formiranju iluzije prostora. Potok se suava i nestaje u daljini.

18

Katedrala u Solsberiju Pejza sa katedralom je gotovo u poslednjem planu. Posmatrao je prirodu kao celinu, univerzum, tako da nita od elemenata nije posebno naglaeno. Harmonino, divni odnosi, nema drame, nesklada. Sve se slika na isti nain. U svim planovima vidljiv je brz potez etkom. On je razvio slaganje fleka.

Obala Vejmuta Veoma smelo rasvetljen kolorit. Voda dobija zvunost. Nema nikakvog deavanja. Oseanje mone velianstvene prirode. Egzaktne studije prirode, priroda kakva jeste. Ovakva dela e direktno inspirisati impresioniste.

VILJEM TARNER udo od slikara, poinje da slika veoma mlad i ve sa etrnaest godina upisuje Akademiju, a sa petnaest ima samostalnu izlobu. Sa dvadeset etiri godine ve je predavao na Akademiji. Bio je zatvoren, osobenjak, ali veoma cenjen i potovan do kraja ivota. Prelaz preko potoka Ogromno prostranstvo prirode sa mnogo detalja. Ovde ima vazdune perspektive. Oseanju velike dubine doprinosi i vertikalni format, kao i vrlo taman prvi plan i dalje rasvetljavanje. U ranoj mladosti je savladao visoka znanja prikazivanja prirode. Odlino je poznavao perspektivu i drao asove na kraljevskoj Akademiji. Ali, pokazao je i sve novosti romantizma, vrlo mu je vana bila boja. Potuje Lorena i u njemu trai uzor, i ovo je obina scena u velianstvenom baroknom maniru iz njegovog ranog perioda.

Parlament u plamenu Tarner slika prirodu kao etiri elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja. Slikao je stvarne, aktuelne dogaaje. Na vest da je parlament u plamenu doao je i napravio skice. Hteo je da pokae kako je vatra mona, kako unitava sve, i svi su nemoni pred njom, ak i most, kamene graevine. Bez preteranih detalja pokazuje mo prirodne stihije.

Jedrenjak odlazi u luku da bude iseen na komade Slika jedrenjaka koga voze u luku da ga iseku. Dramatina smena starog i novog. Na njegovo mesto dolazi mali runi crni parobrod. Nestaje jedna epoha, nain ivota, kultura. Zalazak sunca predstavlja kraj dana, simbolino se prenosi i na prirodu, oseanje tuge i alosti. Ponos engleske flote je sada neupotrebljiv, a na njegovo mesto dolazi parobrod.

19

Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more To se i ne vidi od monog mora, a sve je crveno, to asocira na krv. Vide se ajkule i nagovetaji ruku, talasi i jedrenjak koji odlazi. Don Raskin, teoretiar i filozof je napisao delo o slikarima svog doba i dosta je posvetio ovoj slici (koju je posedovao). Naroito je isticao smelost sa kojom je Tarner pokazao kako je priroda mona. Ovom slikom on je digao glas protiv ropstva. [Da bi zaradili vie, bacali su bolesne robove, koje nisu mogli prodati, u more, i govorili da su nestali u oluji, za ta su uzimali novac kao odtetu jer su nastradali u nevremenu] Vie nema horizonta, ni jasnih detalja, ali vidimo stranu dramu, ogroman talas koji potapa ljude. Veoma inovativan umetnik. Nije esto izlagao dela jer je smatrao da nisu verno predstavljala njegov doivljaj. Nije ih prodavao i eleo je da se njegove slike dre zajedno (veliki broj je u Tejt galeriji). Ali neke slike su tada kritiarima delovale nedovreno, previe smelo. Njih su prodali, meutim danas se smatra da su to njegova najbolja dela.

Potok se uliva u more Rano jutro, izmaglica. Jedva vidljiv predeo okupan suncem. Dolazio je na obalu da uhvati jutarnju vlagu. Veoma smelo, najavljuje apstrakciju. Kombinovan odnos toplih i hladnih tonova. Predstavljaju Tarnera kao najavljivaa buduih pravaca u umetnosti. Delovao je na impresioniste i sve koji su bili zainteresovani za pejza.

Kia, para i brzina Prvi je naslikao voz [jer je voz napravljen u 19.veku]. Teko je na slici prikazati pokret voza, jer je slika statini medijum. Voz juri ka nama, to vidimo po tamnom nasipu sa strane. Ovo je voz Svitac. Vidimo svetla grada koja se smanjuju, kao i da dim ide od nas. Tarner je uporeivao mehaniko kretanje maine i prirodno kretanje zeca. Zec koji pretrava je personifikacija prirodne brzine. Prikazao je univerzum u kome se grad jedva nasluuje, jer je sve prekriveno jednom monom vodom. Kia koja pada i voda preko koje ide most. Inspirisani njegovim smelim pokuajima impresionisti e raditi vodu i vozove.

RIARD BONINGTON Obala mora Pejza u zlatnom preseku, skoro ceo format prekriva nebo. Bonington je ovo naslikao kao akvarel. On je Englez nastanjen u Francuskoj, koji sa sobom donosi englesku tradiciju slikarstva akvarelom, slobodno, u toplom koloritu. Umro je jako mlad, ali zahvaljujui eksperimentima sa akvarelom ostavio veliki uticaj na francuske pejzaiste. Pokazao da akvarel moe biti samostalna tehnika, konano delo. Engleski pejzaisti su bili veliki inovatori i uzor u prikazivanju prirode.

20

ROMANTIZAM U NEMAKOJ

Za romantizam su najvaniji oseajnost i boja (neoklasicizam je bio zasnovan na raciu, pojmovima, liniji). Engleski romantiari su insistirali na slici prirode, i posmatranju prirode i stvarnih, trenutnih dogaaja. Za nemake romantiare priroda je kosmos, ogromni univerzum, a ovek je zanemarljiv. ovek je mala nevidljiva energija, a kosmos je moan, beskonaan. Oseanje da je ovek izgubljen u svetu je glavno oseanje nemakih romantiara. Oni prednjae u iskazivanju emocija. Najpoznatiji su Kaspar Fridrih David, Filip Oto Runge i grupa Nazarena. Nemaki romantizam ine dve velike celine: jedna su David i Runge (pravac vezan za severnu Nemaku), a druga Nazareni (slikarski pravac vezan za Austriju, tanije Be). To su vrlo razliite pojave, bez dodirnih taaka. Za grupu Nazarena se kasnije vezuje drugi deo nemakog romantizma. [Bidermajer je veliki umetniki pokret 30-ih i 40-ih godina, i znai slikarstvo malih majstora, a odlikuju ga sentimentalnost, scene iz svakodnevnog ivota. Bidermajer je iri kontekst, unutar toga su Nazareni]

KASPAR FRIDRIH DAVID kolovan je u Kopenhagenu, sa krajnjeg severa Nemake. Monah na moru Oseao je ivot na severu, kratke dane i malo suneve svetlosti. Na njegovoj slici sve je u vlanoj izmaglici i melanholinom oseanju, natopljeno vodom. Potuje zlatni presek. Najvei deo slike je magla, slojevi oblaka. Na uskom paretu kopna je monah, simbolina figura, ne neki odreeni monah. Monah predstavlja izolovanost; daleke, usamljene krajeve. Bira monaha kao predstavnika ljudskog roda, i on je sam, tanuan i na opasnom mestu, gotovo na samom grebenu, a talas ga lako moe potopiti; njegova situacija je delikatna. More je takoe tamno, nepoznato, to pojaava neizvesnost, kao i ogroman prostor neba. Postavlja pitanje smisla ovekovog postojanja, njegovog poloaja u svetu. Ovo je otvorena kompozicija, koja se iri van kadra, to govori da svi moemo biti ukljueni u sliku. Priroda je ogromna, svet je beskrajno veliki i beskrajno nepoznat. Ostavlja dubok i melanholian utisak na posmatraa. Sam Kasper Fridrih David je bio veoma izolovan i pesimistian. Njegova dela odlikuje zapitanost pred prirodom. Mnogi ga smatraju za pravog slikara mistike.

Izlazak meseca nad morem Tri ene, tri broda, tri kamena Broj tri predstavlja sintezu, celinu, savrenstvo. Tri ene gledaju ka horizontu, ne komuniciraju sa posmatraem, to je veoma smelo za 19. vek, sve tri su okrenute leima. Gledaju ka prizoru brodova. To su tri graanke koje dolaze i preputaju se oseanju koje izaziva priroda. Njihov kostim odraava dah urbanog u prirodi.

Brodovi u luci Kaspar Fridrih David ima jako mnogo ovakvih slika, sa slinim motivima. On dosta razmilja o zakonitostima i ritmu prirode. ovek tu nema uticaj, samo je posmatra. Mistino oseanje potencira i udnim svetlom sa ruiastim i plaviastim (bele noi). Hoe da nas podstakne da doivimo otkrovenje koje daje priroda. Brodovi u smiraj dana lagano tonu u mrak, sputaju svoja jedra i asociraju na zavretak dana i ivota.

ena pred izlaskom sunca Neoekivana kompozicija sa akademskog stanovita. Uvodi fantastiku u svoje slike, i prizor je gotovo bajkovit, postavljen u trakama sa kolosalnom figurom devojke. Ona je okrenuta leima (taj motiv se ponavlja). ena je neproporcionalna, izduena; odnos veliina je potpuno izmeten. ena je ta koja se divi izlasku sunca, ali brdo deluje sitno a ena ogromno. Motiv je ovek koji komunicira sa prirodom i razume lepotu prirode.

21

Katedrala u hrastovoj umi Dramatian odnos svetlo tamnog. On predstavlja pogreb u gotskoj katedrali (Gotika je stil koji Nemci jako cene, smatraju je, nacionalnim stilom, da je tamo nastala). Kaspar Fridrih David slika jednu ruevinu. Tu emotivnost prenosi i na prirodu: sumrak, zalazak sunca u jesen kraj, melanholino oseanje nestanka, prolaznosti. Proao je i jedan ljudski ivot. Monasi nose telo pokojnika u sanduku kroz pomrinu zaleenog pejzaa. Oseanje zavrenosti ivota (stilskog, ovekovog...). Upuuje na to da nita nije veno, i na znaaj religije u ivotu. Ipak, ovaj prizor je tako sumoran da nas navodi da posumnjamo u svoju sudbinu posle smrti.

Par koji posmatra pun mesec Nona scena, par posmatra pun mesec. ak i hrast podstie dramatinost, kao da e ih povui u provaliju. Kao da se i sama priroda udno ponaa. Insistira na fantastinim dogaajima, u kojima se ne vide lica, junaci su okrenuti leima. Time jaa emocije, i mi se identifikujemo sa tim posmatraima, mnogo je sugestivnija njegova iluzija prirode.

Brodolom nade / More leda Veoma moderno, smelo, gotovo apstraktno. Delo je inspirisano savremenim dogaajem. Kao i drugi romantiari, inspirisan je traginim dogaajima. Ovo je o ekspediciji na Severni pol brodom Nada. Brod je krenuo kasnije nego to je planirano, a zima je poela neto ranije, i sante leda su zarobile brod. On je polomljen ledom i Nada je potonula na dno Severnog mora. Sam David je paljivo prouavao prirodu, morske gleere i led sa Baltika da bi napravio realnu scenu. Mone sante leda koje ak ne ostavljaju znake da je tu bio brod. To je neto to ovek nije u stanju da nadvlada. Spomenik nastojanjima oveka da istrauje prirodu, otkrije njene zakonitosti. Piramidalna struktura, ujedno stoji kao spomenik istraivaima. Pokazuje da je Kaspar Fridrih David daleko izvan svog vremena, hrabar to je ovo naslikao.

FILIP OTO RUNGE Kasno odluuje da se bavi umetnou, posle dvadesete. Poreklom je iz hamburke ugledne trgovake porodice. Za razliku od Kaspara Fridriha Davida, Runge je bio zainteresovan za oveka. eleo je da stvori potpuno umetniko delo.

etiri doba dana hteo je da naslika jutro, dan, vee i no. Od toga je nastalo samo Jutro. Planirao je da ubaci i miris i zvuk, koji bi pratili ovu kompoziciju. Smatrao je da umetnost treba da koristi razna ula (da bude multimedijalna). Slika je prepuna simbolike, pogotovo simbola klasicizma i biblijskih uenja. Mistiku je pronalazio u raanju (oveka, prirode, biljaka...), i predstavlja raanje sunca nove religije, hrianstva, sa Bogorodicom u sredini, kao Venerom. Ljiljani su simbol Bogorodice. Celu kompoziciju povezuje po vertikali. Vidimo vie nivoa na slici: beba (nivo koji pripada zemlji), ena, boanstvo (metafizika sila). Slaganje po tim slojevima (trakama) je pozajmio od gotike. Okvir ovog dela je dodat tek u 20. veku. On je oba dela kompozicije naslikao u isto vreme, ali naslednici prvo nisu znali da su to delovi iste slike, pa su ih uvali odvojeno i spojili tek kasnije. Intenzivan i smeo kolorit. Bavio se prouavanjem spektra boja, jer se tada jo ne zna nita o prelamanju svetlosti. Analizirao kako i zato vidimo boje i gde one nastaju. Napisao je i teorijska dela na ovu temu. Runge je veliki istraiva i inovator.

Oto Zigesmund Portret njegovog sina. Runge je bio zaokupljen rastom. Fasciniran rastom u prirodi, pogotovo ljudi, i jako je voleo da slika decu. Da bi to naglasio, on je predimenzionisao bebu. Sedi na stolici ali izgleda kao din, ogromna beba. ovek je bespomoan u odnosu na prirodu i ne moe se suprotstaviti njenim zakonima.

22

NAZARENI Grupa Nazareni je nastala 1809. godine u Beu, kao grupa mladih slikara sa Akademije koja je odluila da napusti klasine kanone i slikanje gipsanih figura, i ode u Rim da prouava katoliku umetnost. Smatrali su da je umetnost srednjeg veka bila najvii domet, i vraaju se u gotiku. Slikari srednjeg veka su bili savreni uzori za njih: radili su religiozne kompozicije, i to organizovani u esnafe i cehove. Nazareni se smetaju u naputeni manastir Sveti Isidor. Isus Hristos je bio Nazareanin, a oni sebe smatraju sledbenicima apostola, jer nastavljaju religiozno slikarstvo. Za patrona (zatitnika) uzimaju Svetog Luku (smatra se da je on prvi napravio ikonu Bogorodice, i da je zatitnik slikara). Najpoznatiji predstavnici su Johan Fridrih Overbek i Franc Pfor.

Portret Pfora, koga je naslikao Overbek. Naslikao ga je onakvog kakav je eleo da ga drugi vide: u ambijentu iz Srednjeg veka, srednjevekovnom kostimu, sa atributima tadanjih slikara: maca simbolizuje Bogorodicu, a devojka sa biblijom religioznost i duhovne vrline.

Overbek: Hristos u kui Marte i Marije U stilu kvatroenta. Misli se da je Marta predstavnica protestanata. Hristos je vaskrsao njihovog brata Lazara. Na sveanosti koja je organizovana povodom njegovog doeka Marta je radila po kui, a Marija je sluala Hristove propovedi. Put predavanja dunostima je put koji biraju protestanti. Drugi je put predavanja molitvama. Tu je Sveti Petar koji podsea na Direra i drugi apostol koji lii na Rafaela.

Pfor: Ulazak kralja u Bazel Slika je bogata i raspriana, kao srednjevekovna bajka. Plono predstavlja figure sa naglaenim linearnim kvalitetima, ali naglaen je i intenzivno svetli kolorit. Boje su intenzivne, i u to doba kritikovali su ih da su previe napadne. Paljivo je preneo atmosferu i kolorit srednjevekovnog grada.

Piter Fon Kornelijus: Josifa prepoznaju njegova braa. Eklektina kompozicija, inspirie se Rafaelovom

Atinskom kolom Jozef Koh: Herojski pejza sa dugom Jozef Fon Firih: Put u Emaus. Koristi oker, ruiasto, svetloplavo.

ROMANTIZAM U SRBIJI (1830-1878)

Jovan Klaji : Solomonov sud Dimitrije Avramovi je oslikao Sabornu crkvu direktna veza naeg slikarstva sa slikarima Nazarena.

KATARINA IVANOVI Naa prva slikarka. Roena je u Stonom Beogradu, na Dunavu, u Maarskoj, u trgovakoj porodici. U Peti je pohaala pripremni kurs slikanja, a zatim zavrila ensku kolu pri Likovnoj akademiji u Beu. Tamo se upoznala sa Vukom Stefanoviem Karadiem i sa pesnikom Simom Milutinoviem Sarjlijom. Nakon zavrenog kolovanja na Bekoj akademiji obilazila je Italiju, Francusku i Holandiju, a potom upisuje Akademiju u Minhenu. U prvo vreme se uglavnom bavila portretnim slikarstvom i slikanjem mrtvih priroda i anr scena, ali je ideja nacionalne heroine doprinela da u repertoar njenih tema ue i istorijsko slikarstvo.

23

Svojim autoportretom pokazala je kako da linija i materijalizacija budu na prvom mestu. Lice predstavlja u neutralnom svetlu, u duhu tradicionalnog portreta. Ovo delo slika jo za vreme studija. Ljupka mlada devojka sa kostimom izvedenim do detalja, ali osea se slabo poznavanje anatomije, to vidimo po njenom golom ramenu. Kasnije je putovala po Evropi, usvaja romantiarske ideje, pa je imala smele ispade u portretima: Portret Sime Sarajlije (koga je upoznala u grupi oko Vuka Karadia, koji insistiraju na narodnom jeziku). Ona smelo koristi intenzivno-plavu u kontrastu sa lepom crvenom, tipino za romantiare. Onda je htela neto novo: Starica se moli pred obred. Korpa s groem je mrtva priroda, prva u srpskom slikarstvu. Pokazala je veliku sposobnost u temama rezervisanim za ene. Htela je da obrauje istorijske teme, ali to su dosta neuspele, haotino organizovane kompozicije to govori o njenom neiskustvu u tim temama (koje su bile za mukarce). Dolazi u Beograd gde radi portrete uglednih graana. Proglaena je za prvu enu akademika, jo tada, u 19.veku. Nije se udavala i umrla je u rodnom mestu da bi je kasnije sahranili u Beogradu.

PAVLE SIMI Slikarstvo je uio prvo u radionici u Novom Sadu, a potom na Akademiji u Beu. Kada je zavrio Akademiju, vratio se u Novi Sad gde je ostao do smrti. Prvo je slikao portrete i pojedinane ikone, a kasnije je dobio mnoge porudbine za ikonostase. Naslikao je i niz vrlo znaajnih istorijskih kompozicija. Biranin Ilija plaa porez Turinu Kompozicija sa velikim brojem likova u orijentalnoj nonji. Pored njega je crnac, turski rob, egzotika tipina za romantiare.

NOVAK RADONI Roen je u Bakoj i prve asove iz slikarstva je dobio u Senti, a kasnije upisuje Beku akademiju. Posle Bea nastanio se u Novom Sadu, slikajui uglavnom portrete za veoma bogatu klijentelu. Osim ikona, portreta i predela radio je i kompozicije istorijske sadrine, kao i kopije po delima starih majstora. Vile kruniu Branka Tipino romantino delo, vezano za Branka Radievia. On e otii na Parnas, gde su due svih pesnika. Smeo, intenzivan kolorit. Branko je okruen kolom vila koje pokazuju ka Parnasu, i donose simbole svih umetnosti: maska, paleta, gitara, kapitel Smrt Marka Kraljevia Glorifikuje junaka. Romantizam je bio inspirisan literaturom, pa je slikao tano po pesmi. Marko je pored bunara, sa svetenikom. Ovo je prva istorijska kompozicija u srpskom slikarstvu koja se temelji na literarnom predloku.

STEVAN TODOROVI Stevan [Steva] Todorovi bio je jedan od vodeih nosilaca srpskog romantizma. Bio je ugledan slikar i graanin, svestrana linost i inicijator brojnih projekata. Postao je predsednik Beogradskog pevakog drutva. Angaovao se na osnivanju srpskog diletantskog

24

pozorita, nastupao i sam kao glumac i saraivao sa Narodnim pozoritem kao scenograf. Osnovao je prvo gimnastiko drutvo gde je svoje uenike poduavao gimnastici i maevanju za potrebe teatra. Vodio je slikarsku kolu kroz koju je proao veliki broj mladih umetnika. Takoe je napisao i autobiografiju. Autoportret Mladi slikar u smelom zaokretu glave. Radio je brojne portrete uglednih ljudi i ena iz graanske klase. Meu portretima se istie reprezentativni vojniki portret generala Alimpia. Slikao je, u duhu romantizma, i istorijske kompozicije koje mahom nisu sauvane do danas. Jedna od retkih preostalih je predstava Smrt Hajduk-Veljka, njegovo najuvenije delo. Hajduk Veljko gine na topu. Dijagonalna kompozicija o aktuelnom dogaaju, iz savremene istorije. Slikao je i pojedine predstave neobine tematike, poput kompozicije Gimnastiarsko drutvo. Romantizam je pokazao novo interesovanje za ljudsko telo, tada su se ljudi zainteresovali za vebanje, sve vazduh. On prikazuje sebe sa uenicima, kompletno obuenim u kostim graanskog drutva, kako razvlae sprave za vebanje. Bavio se i oslikavanjem ikonostasa.

URA JAKI ura Jaki, pesnik i slikar, jedna je od kljunih figura srpskog romantizma. Roen je u Srpskoj Crnji u Banatu. Neko vreme je bio na umetnikoj akademiji u Peti, ali je morao da je napusti zbog revolucionarnih dogaanja. Kasnije odlazi u Be gde nastavlja studije slikarstva i drui se sa Brankom Radieviem i urom Daniiem. Posle Bea odlazi u Minhen gde upisuje tamonju umetniku akademiju. Posle toga ivi u Kikindi, potom u Novom Sadu, pa u Srbiji, gde radi kao seoski uitelj. Objavio je dosta pesama, ali ga je ceo ivot pratila oskudica. Nematina, alkohol i boemski ivot verovatno su ubrzali njegovu smrt. Jaki je bio pesnik, slikar, patriota i umetnika linost snane stvaralake imaginacije. U njegovom opusu izdvajaju se brojni portreti gde je uspevao da postigne prefinjenu karakterizaciju likova, to se posebno odnosi na brojne enske portrete. uven je njegov portret Mile Popovi, keri kikindskog kafedije u koju je bio zaljubljen a koji je poznatiji kao: Devojka u plavom. Ovo delo poseduje linu posvetu, to je romantina analiza ene. Crna manica je neto to nas podsea na Goju. Izmeu ostalog je slikao, u duhu romantizma a i sopstvenog patriotizma, portrete slavnih linosti srpske istorije: Cara Duana, Kraljevi Marka, Kneza Lazara. Ustanak Crnogoraca. Velika dijagonala, sa glorifikovanim patriotskim oseanjima. Karaula je njegovo najslavnije delo, napisao je i pesmu koja je nastala po stvarnom dogaaju. Tipian predstavnik romantizma. Turske jedinice su i tada upadale u Srbiju i pljakale. Momci na karauli su se hrabro borili kada su napadnuti. To su hrabri vojnici, njihova kuica je skoro sruena ali oni su se izborili i ostali na strai. ura Jaki je na najvei romantiar kako u slikarstvu, tako i u poeziji.

25

BARBIZONSKA KOLA I PRERAFAELITI Kamij Koro i Barbizonska kola pripadaju Francuskoj, a grupa Prerafaelita Engleskoj. Obe grupe najavljuju neke karakteristike realizma.

BARBIZONSKA KOLA Zove se po mestu okupljanja umetnika, selu Barbizon pored Pariza. Ovi umetnici su hteli da napuste runi, buni, zagaeni Pariz. U Parizu su tada bili loi uslovi ivota, nije imao taj komfor koji e kasnije imati. Slikari su eleli da slikaju prirodu. Bili su zadivljeni Konstejblom, poto je on postigao neto posebno u pejzanom slikarstvu, van ateljea. Okupljaju se oko 1830. i deluju do poetka impresionizma. Glavni pokretai su Teodor Ruso, il Dipre, Narsis Dijaz Delapenja, or Miel, Fransoa Dobinji. Vai koncepcija da je prvi plan najtamniji, a udaljavanjem postaje svetliji. Nije previe naglaen kontrast svetlo-tamnog. Naslikan je idealizovan pejza, kao slika boanstva (panteizam slika Boga se vidi i u najmanjoj sitnici). Na ovim pejzaima se ne moe naslutiti buran ivot grada. Svi detalji su naslikani paljivo, vidi se i rosa na listovima. Koriste vazdunu perspektivu. Romantiari su po tome to slikaju Boga u prirodi, a realisti zbog mnogo detalja. Divili su se umi Fontemblo i njenim velikim hrastovima. Ta uma je bila starija od drutva u kome su iveli, i bili su ubeeni da svako to drvo zasluuje potovanje. Barbizonci su imali veliki uticaj na impresioniste. TEODOR RUSO - Ribar Na slici ume vidi se mali ribar, toliko sitan da se skoro i ne vidi. Predstavlja svoj doivljaj oveka u odnosu na prirodu. Priroda je jaa i vea od oveka, ali sve harmonino ivi u prirodi. esto je birao iste predele za svoja dela. Barbizonci su odluili da slikaju na otvorenom, da slikaju ono to vide. Slikaju mnoge banalne pejzae da bi pokazali da priroda moe da bude jedini motiv slike. Slikanje u prirodi je bilo komplikovanije nego u ateljeu, pa rade bre, ostavljaju vidljive poteze etkom. Rado su slagali horizontale, pa nasuprot njima ritmino slagali vertikale. Barbizonske slike su postavile model idealizovane prirode. Narsis Dijaz Delapenja je voleo romantiarski efekat svetlo-tamnog. Podsea na El Greka jer unosi tonsku gradaciju. or Miel je unosio dramatinost u svoje slike. Fransoa Dobinji je bio vezan za prirodu, i napravio je brod kojim se kretao po Seni i slikao obale. Pod njegovim uticajem e neki impresionisti svoj atelje preneti u brodi. Voli da slika predele, smenu svetlosti i tame. Veliko nebo, i njegov odsjaj u vodi. Slika zalazak sunca kao religiozno oseanje, trenutak tiine. Smatrao je da se Bog vidi u svakoj sitnici.

KAMIJ KORO Jedan od vodeih slikara Barbizonske kole sredinom 19. veka, koji je takoe imao veliki uticaj na impresioniste. Tek sa 26 godina poinje da se bavi slikarstvom. Krenuo je odluno u smeru istraivanja prirode. Imao je plaeno putovanje u Rim da prouava umetnost i ui, ali on se vie oduevljava gradom Rimom i zato slika Pogled na forum, vrlo precizno i detaljno. Naslikao je Rim na fotografski nain, arhitektonski tano. Dao je fotografiju grada Rima, a u isto vreme i panoramu (panorama zahteva racionalnost). Koro je eleo da pokae itav grad, skoro kao da se gleda iz aviona. Put u selo Izaao je iz Pariza i slika prave topografske predele. Obina mesta sa interesantnim motivima. Zatvorena slika, horizont jako visoko, ne dri se zlatnog preseka. Nema vazdune, ni linearne perspektive. U svakom planu su iste kue, ne smanjuju se. Koro nagovetava sasvim novi princip, planimetrijsko prikazivanje. Slae planove po koloritu (tople-hladne boje) tako da se jasno razdvajaju segmenti i dobija se iluzija o dubini. Planina zatvara na vidik i gura sve planove ka prvom planu.

26

Katedrala u artru Jasna, detaljna slika sa hladnom srebrnom svetlou, koja sve predmete jasno diferencira. Predstavlja svaki detalj precizno. Katedrala u Mantu Jasno su reani planovi, i iako je katedrala daleko, vide se detalji u arhitekturi. U samom dnu slike, u prvom planu je ovek. Priroda je ipak kljuni element. Most u Mantu Umesto linearne perspektive koristi klin, poloeni trougao, i tako geometrizuje prirodu, slae vertikale (drvee) nasuprot mosta koji kao mrea dri sliku. Postie harmoniju, sve je izuzetno organizovano. On poetino prikazuje situacije, lini doivljaj prenosi u sliku, i zbog toga su one jedinstvene. U poznim godinama slika pejzae sa nimfama i veselim figurama. Takoe u poznim godinama slikao je portrete. Jedna od uvenih modela je bila Agostina, koju e i Van Gog slikati. Njegovi portreti lie na renesansni portret, ima tradicionalan pristup.

PRERAFAELITI Ne moe se rei da pripadaju romantizmu ili realizmu, a uzor trae u Srednjem veku (vitraima, zidnim kompozicijama, legendama i epovima Engleske). Insistiraju na preciznosti i bogatstvu detalja, i u tom smislu najavljuju realizam. Bili su slikari sa akademije. Smatrali su da je akademsko slikanje dosadno, jedan estetizovan pogled na svet, a da su pre visoke renesanse umetnici bili bolji, imali slobodna bratstva. Zato odbacuju autoritet akademije, to izaziva skandal. Bili su vrlo mladi. Delovali su kao grupa, i bili su anonimni; odbijali su da se potpisuju osim inicijalima PRB, to izaziva veliko interesovanje publike. Inspiracija Srednjim vekom i vitraima je prenaglaena.

DON EVERET MILE Najmlai, imao je 18 godina (jedan od najmlaih koji su se ikada upisali na Akademiju). Isus Hristos u oevoj radnji Isus Hristos pokazuje sigmate na rukama i nogama, mesta gde e biti ranjavan. Majka ga tei, nasluuje patnje koje ekaju njenog sina. Njegova Bogorodica ne odaje mir i spokoj, ve klei, zbunjena je i zabrinuta za svog malog sina, deluje neuhranjeno. Delo je izazvalo veliki ok zbog anr izgleda, svetaca koji su slikani bez ikakvog obeleja. Josif pravi neka vrata, Jovan Krstitelj je deak koji donosi vodu, a Hristos je ruan i ri., Radnja je zaputena, karakteristina stolarska radnja savremenog Londona. To je bila meavina profanog i religioznog slikarstva. Josif nije star i bradat, ve miiav. Pojavljuju se merdevine u pozadini,a predeo je engleski pejza. Tadanji posmatra je ostajao revoltiran zbog naina tretiranja religiozne tematike. Boje su intenzivne, a figure izduene, bez dovoljno modelacije. Bez perspektive, stvara iluziju triptiha. Ferdinand i Ariel Oni su junaci ekspirovog dela. Ferdinand ne sme da uje Ariel, boanstvo ume, i mora da se spase tih zvukova i pree neometano kroz umu. Ferdinand je u italijanskom plemikom kostimu iz srednjeg veka. Svaki nabor se vidi na kostimu, sve biljke su detaljno odraene, vidi se svaki list. Insistirao je na perfekciji. Slika difuznu svetlost, koja deluje kao stvarna dnevna svetlost, ali nema senke. Ofelija Melanholian sadraj, delo raeno na osnovu ekspirovog Hamleta. Ofelija je utopljena, a oko nje su cvetovi. Romantizovana smrt. Mnogo detalja, dramatian doivljaj. Skoro fotografski precizno. Devojka je pozirala u kadi za ovu sliku i ona se posle nekog vremena ozbiljno razbolela i umrla. Ona je bila omiljeni

27

model Prerafaelita zbog svoje izrazito crvene kose i bledog tena. Za Milea je bilo jako vano da prikupi podatke o izgledu tela, tekstila, biljaka u vodi. Portret Dona Raskina Raskin je bio teoretiar koji je branio ideje Prerafaelita, tvrdio je da je njihov kvalitet posmatranje prirode i sakupljao je njihova dela. On stoji na slapu u planinskom predelu.

HOLMAN HANT Probuena savest Prikazuje italijanskog neenju sa devojkom, u bogatom enterijeru sa mnotvom predmeta iz razliitih epoha. Prikazuje klavir, statusni simbol, obavezan predmet u viktorijanskim kuama. Mladi profesor muzike zavodi svoju uenicu, koja je prikazana u trenutku probuene savesti po pitanju njene asti. Devojka je bila naslikana zastraena i nesrena, meutim, izraz lica je prepravljen i sada izgleda zbunjeno (zbog kupca koji je traio tu prepravku). Javlja se mnogo detalja: mi i maka, izvrnuta rukavica, sat (kao kod Jan Van Ajka - Porodica Arnolfini); sve je povezano u priu o ednosti. Devojka gleda kroz prozor, a prirodu vidimo u ogledalu. Napolju je prolee, kao simbol lepote i mladosti. Ona vidi da je priroda njena sloboda. Holman Hant se trudio da uhvati tipino engleski pejza.

DANTE GABRIEL ROSETI poreklom Italijan, divio se Danteovoj poeziji. Blagovesti Odustaje od ikonografskih principa. Bogorodica nije na bunaru, izgleda pospano. Potpuno atipino, bez simbola. Prostorija je tesna, opremljena nametajem kvatroenta, a pojavljuje i se neki predmet. Model Bogorodice je njegova sestra. Prostor je konfuzan jer se on vie bavio teorijom nego slikarstvom u praksi. Beata Beatris Idealna enska lepota, bleda koa i crvena kosa. Ona je fantastino bie sa mistinom pozadinom. U pozadini je sunani sat. Eksperimentisao je drogama i esto se vide njegove halucinacije. Kasnije prelazi u potpunu ekscentrinost, ali ostaje uticajna figura.

EDVARD BERN-DONS Oaravanje Merlina Radi pod uticajem Botielija, putovao je u Italiju. Nema brige o prostoru i perspektivi, sve je podreeno dekoraciji. Merlin se sree sa umskom nimfom. Venerino ogledalo Motiv je iz mita o Narcisu. Raena je po ugledu na Leonarda i Peruina, sa pozadinom tipinom za kvatroento. Venera i Boginje se ogledaju u barici, ime se stvara efekat slike u slici.

28

REALIZAM

Razvija se sredinom 19. veka. Najpre se javlja u Francuskoj, a onda se iri u Nemaku, Rusiju, dolazi i kod nas. Jo jedan od velikih internacionalnih stilova. Postojao od Amerike pa sve do istoka. Prepoznaje se u mnogim umetnostima, naroito je znaajne predstavnike imao u literaturi (Balzak, Tolstoj). U literaturi je dao moda najznaajnije romane u istoriji. Formiran je u vreme graanske revolucije 1848. godine, kada su postavljeni mnogi zahtevi da se prava graana definiu (o slobodama, o pravu glasa).

Realisti prikazuju svet onakav kakav jeste, i to je glavni zahtev ovog pokreta. Nastao je kao reakcija na romantizam (mata, halucinacije, poezija, daleki predeli). Sada realisti smatraju da budunost i prolost ne mogu biti prikazani kakvi jesu, i zato preporuuju bavljenje sadanjim vremenom. Trebalo je vebati posmatranje, a ne matu; objektivan pristup. Potovati injenice, dokaze o stvarnim dogaajima. On odgovara celoj epohi 19. veka, jer je to vek novih o