Embed Size (px)
Citation preview
IZDAVAČ:
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija
„Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“
ISBN 978-86-7728-167-0
PRIREĐIVAČ PUBLIKACIJE:
Svetlana Đurđević-Lukić
AUTORI TEMATSKIH PRILOGA:
Prof. dr Natalija Bogdanov,Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Bojan Zečević,Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Dr. Ing. Antonella Versaci,Docent, Univerzitet “KORE”, Enna
Ján Roháč,Fondacija “Ekopolis”, Slovačka
LEKTURA I KOREKTURA:
Vlado Đukanović
GRAFIČKA PRIPREMA, DIZAJN I ŠTAMPA:
MaxNova Creative
Ova publikacija je nastala u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u
funkciji ruralnog razvoja“, koji finansira Kraljevina Španija kroz Fond za dostizanje milenijumskih ciljeva
razvoja (MDGF).
Stavovi izneti u ovom izveštaju su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Ujedinjenih nacija.
SADRŽAJ
SPISAK SKRAĆENICA 5
SAŽETAK 7
UVOD 11
I KONCEPT JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA I NJEGOVA PRIMENA U RAZVOJURURALNIH OBLASTI (Prof. dr Natalija Bogdanov)
13
1. Karakteristike koncepta javno-privatnog partnerstva 13
2. Javno-privatno partnerstvo u razvoju ruralnih područja 15
3. Koncept partnerstava u ruralnom razvoju u Evropskoj uniji 16
PROGRAM LEADER 16
ISKUSTVA NOVIH ČLANICA EU 17
LOKALNE AKCIONE GRUPE KAO OBLIK PARTNERSTVA U EU 20
4. Socijalna infrastruktura u ruralnim oblastima Srbije i mogućnosti formiranja lokalnih akcionih grupa
25
POSTOJEĆE FORME PARTNERSTVA U RURALNIM SREDINAMA U SRBIJI 25
MOGUĆNOSTI FORMIRANJA LOKALNIH AKCIONIH GRUPA U SRBIJI 28
NAUČENE LEKCIJE I PREPORUKE ZA LOKALNE AKCIONE GRUPE U SRBIJI 30
II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RAZVOJU RURALNOG TURIZMA(Prof. dr Natalija Bogdanov, Prof. dr Bojan Zečević)
33
1. Javno-privatna partnerstva u ruralnom turizmu – područja i nadležnosti 33
2. Osnovna procena stanja u ruralnom turizmu u Srbiji 36
3. Mogućnosti i preporuke za uspeh javno-privatnog partnerstva u ruralnom turizmu u Srbiji
39
III KULTURNO NASLEĐE U SLUŽBI RAZVOJA RURALNOG TURIZMA (Dr. Ing. Antonella Versaci, Ján Roháč)
43
1. Značaj kulturne baštine za ruralni razvoj 43
2. Javno-privatno partnerstvo u korišćenju kulturnog nasleđa u turizmu 46
3. Studije slučaja za područja svetske kulturne baštine 48
Destinacija Banská Štiavnica (Slovačka) 49
Industrijski predeo Blajnevon (Velika Britanija) 49
Sela sa utvrđenim crkvama u Transilvaniji (Rumunija) 51
Kućice s krovovima od krečnjaka u Alberobelu, Park kamenih crkava u Materi i koncept „albergo diffuso“ (Italija)
53
4. Preporuke 55
LITERATURA I KORISNI INTERNET PORTALI 59
SADRŽAJ
SPISAK SKRAĆENICA 5
SAŽETAK 7
UVOD 11
I KONCEPT JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA I NJEGOVA PRIMENA U RAZVOJURURALNIH OBLASTI (Prof. dr Natalija Bogdanov)
13
1. Karakteristike koncepta javno-privatnog partnerstva 13
2. Javno-privatno partnerstvo u razvoju ruralnih područja 15
3. Koncept partnerstava u ruralnom razvoju u Evropskoj uniji 16
PROGRAM LEADER 16
ISKUSTVA NOVIH ČLANICA EU 17
LOKALNE AKCIONE GRUPE KAO OBLIK PARTNERSTVA U EU 20
4. Socijalna infrastruktura u ruralnim oblastima Srbije i mogućnosti formiranja lokalnih akcionih grupa
25
POSTOJEĆE FORME PARTNERSTVA U RURALNIM SREDINAMA U SRBIJI 25
MOGUĆNOSTI FORMIRANJA LOKALNIH AKCIONIH GRUPA U SRBIJI 28
NAUČENE LEKCIJE I PREPORUKE ZA LOKALNE AKCIONE GRUPE U SRBIJI 30
II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RAZVOJU RURALNOG TURIZMA(Prof. dr Natalija Bogdanov, Prof. dr Bojan Zečević)
33
1. Javno-privatna partnerstva u ruralnom turizmu – područja i nadležnosti 33
2. Osnovna procena stanja u ruralnom turizmu u Srbiji 36
3. Mogućnosti i preporuke za uspeh javno-privatnog partnerstva u ruralnom turizmu u Srbiji
39
III KULTURNO NASLEĐE U SLUŽBI RAZVOJA RURALNOG TURIZMA (Dr. Ing. Antonella Versaci, Ján Roháč)
43
1. Značaj kulturne baštine za ruralni razvoj 43
2. Javno-privatno partnerstvo u korišćenju kulturnog nasleđa u turizmu 46
3. Studije slučaja za područja svetske kulturne baštine 48
Destinacija Banská Štiavnica (Slovačka) 49
Industrijski predeo Blajnevon (Velika Britanija) 49
Sela sa utvrđenim crkvama u Transilvaniji (Rumunija) 51
Kućice s krovovima od krečnjaka u Alberobelu, Park kamenih crkava u Materi i koncept „albergo diffuso“ (Italija)
53
4. Preporuke 55
LITERATURA I KORISNI INTERNET PORTALI 59
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
5
EAGF Evropski garantni fond za poljo-privredu (European Agricultural Guarantee Fund)
MDG-F Fond za dostizanje milenijum-skih ciljeva razvoja (Millennium Development Goals Achievement Fund)
EAFRD Evropski fond za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development)
NVO Nevladina organizacija
EAGGF Evropski fond za poljoprivredu (European Agricultural Guidan-ce and Guarantee Fund)
UN Ujedinjene nacije
EK Evropska komisija (European Commission)
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Deve-lopment Programme)
EU Evropska unija (European Union)
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu okolinu (United Nations Environment Programme)
FAO Organizacija za hranu i poljo-privredu (Food and Agriculture Organization)
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organiza-tion)
LAG Lokalna akciona grupa UNICEF Dečiji fond Ujedinjenih naci-ja (United Nations Children’s Fund)
LEADER Veze između akcija za razvoj ru-ralne zajednice (Liaisons Entre Actions de Développement de L’Economie Rurale)
UNWTO Svetska turistička organizacija (World Tourism Organization)
SPISAK SKRAĆENICA
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
7
Moderne koncepcije rukovođenja lokalnim i ruralnim razvojem zahtevaju promenu tradici-onalnih organizaciono-upravljačkih struktura i veza, što podrazumeva da država počinje da deli svoje nadležnosti i fondove sa velikim bro-jem partnera. Jednu od formi decentralizacije predstavljaju javno-privatna partnerstva (JPP), tj. saradnja između javne vlasti i privatnog sektora (profitnog i neprofitnog) na lokalnom i regionalnom nivou kako bi se zadovoljile neke javne potrebe. Javno-privatno partnerstvo omogućuje (lokalnim) vlastima, poslovnom sektoru i civilnom društvu da preuzmu odgo-vornost za razvoj i da zajedničkim delovanjem unaprede svoje okruženje.
Evropska unija je napravila program LEADER kako bi podstakla lokalne zajednice da učestvuju u osmišljavanju i sprovođenju lokalnih razvojnih strategija koristeći lokalne akcione grupe (LAG) kao sredstvo. U novim državama članicama EU program LEADER pozitivno utiče na poboljšanje demokratičnosti lokalnih vlasti i samouprava i produbljenu komunikaciju i saradnju na lokal-nom nivou, rast ekonomske aktivnosti, poboljša-nje slike o ruralnom ambijentu, jačanje identiteta i koherentnosti lokalnih zajednica, kao i na afir-maciju kulturne aktivnosti i promociju tradicio-nalnih vrednosti i lokalnog nasleđa.
Lokalne akcione grupe su važno sredstvo pro-grama LEADER u okviru koga se generišu ljudski i finansijski resursi, okupljaju lokalni akteri kroz zajedničke inicijative i jačaju njihov dijalog i me-đusobna saradnja. U EU, lokalne akcione grupe su korisnici finansijske podrške za sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja kroz razli-čite grant modele. Da bi se uspostavila lokalna akciona grupa, treba definisati teritoriju na kojoj će ona delovati, formirati unutrašnju strukturu,
pripremiti multisektorski strateški plan i sprovo-diti integrisane lokalne razvojne strategije. LAG mora imati partnere iz različitih socioekonom-skih sektora koji su relevantni za datu teritoriju: predstavnike civilnog društva, poljoprivredne proizvođače, žene iz ruralnih oblasti, mlade i nji-hove organizacije, lokalne kulturne organizacije i udruženja za zaštitu životne sredine, značajne in-stitucije (obrazovne, zdravstvene, verske i druge), kao i predstavnike poslovnog, privatnog sektora.
U Srbiji su socijalni kapital i mreže u ruralnim područjima relativno skromno razvijeni, mada je očigledno i diversifikovanje delatnosti u koje se uključuju organizacije civilnog društva, posebno onih delatnosti koje se bave socijalnim proble-mima, edukacijom i umrežavanjem poslovnog sektora na lokalnom/regionalnom nivou. Lokalni akteri u Srbiji imaju određena iskustva i u aktiv-nostima poput programa LEADER zahvaljujući različitim inicijativama, prvenstveno intervenci-jama donatorskih programa. Kako je za izgradnju kapaciteta potreban relativno dug vremenski period, mora se osmisliti niz jasnih koraka u us-postavljanju, vođenju i osnaživanju lokalnih ak-cionih grupa, pri čemu je najvažnije:
•uspostavljanje, u što kraćem roku, ja-snih pravila i procedura za efikasno i delotvorno poslovanje i vođenje lokal-nih akcionih grupa kako se očekivanja aktera i socijalnih mreža koje su do sada formirane ne bi izneverila, odnosno kako se njihove aktivnosti ubuduće ne bi usmeravale na neodgovarajući način;
•sticanjeneophodnogstručnogznanja iveština zapripremu lokalnih razvojnihstrategija;
•„učenjekrozrad“,sprovođenjemrazvoj-nih strategija na lokalnim nivou.
SAŽETAK
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
6
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
9
saradnje najšireg kruga svih aktera kojih se to tiče na regionalnom nivou. Partnerstva mogu biti uspešna samo ako predstavljaju rezultat dogovora ključnih učesnika i ako imaju podršku javnosti;
•Uključivanje velikog broja aktera u do-govore o ciljevima i odgovornostima u okviru partnerstva, ali tako da sistem saradnje bude dovoljno fleksibilan (uslovi za učešće, odustajanje, uključi-vanje novih partnera) i dovoljno oba-vezujući kako bi se obezbedila kohe-rentnost i efikasnost partnerstva;
•Uključivanje aktera iz oblasti koje su povezane sa turizmom. Osim turističkih preduzeća i javne uprave, bilo bi dobro da se uključe i trgovinske kompani-je, predstavnici transportnog sektora, poljoprivrede i organizacija civilnog društva čija je delatnost kompatibilna sa turizmom;
•Identifikovanje izvora finansiranja. Fi-nansiranje partnerskih aktivnosti je veoma težak zadatak za lokalnu samo-upravu i za privatni sektor. Bez jasnih opcija od samog početka, partnerstvo se izlaže riziku da propadne;
•Uključivanje stanovništva u informisa-nje i odlučivanje o uspostavljanju jav-no-privatnog partnerstva predstavlja važan politički faktor. Lokalno stanov-ništvo je sastavni deo turističkog pro-izvoda, jer ono ima svoje interese koji su podjednako važni kao i interesi turi-sta i turističke industrije.
Kulturna baština i prirodno nasleđe se sve više prepoznaju kao resurs i katalizator društveno ekonomskog razvoja, posebno razvoja na lokalnom nivou. Prihod od kul-turnih dobara otvara radna mesta, stimuliše razvoj preduzeća, podstiče privatna ulaganja i stvara resurse za očuvanje životne sredine i kulturnih dobara. Obnova baštine takođe ima pozitivan uticaj na ekonomiju, jer pred-stavlja potvrdu lokalnog kulturnog identite-
ta, poboljšava kvalitet života, jača ponos kod lokalnog stanovništva i osećaj za teritorijal-nu pripadnost.
Zaštitu i promociju regionalnog identiteta (tradicionalni zanati, jezik, igre, pesme, tra-dicionalna hrana i priprema hrane), „eksplo-ataciju“ kulturne baštine (npr. kroz renovi-ranje sela – arhitektonska sanacija, obnova fasada, upravljanje zemljištem), izgradnju trajne kulturne infrastrukture (centri za tu-mačenje baštine i nasleđa, kulturni centri, eko-muzeji), kao i organizaciju konkretnih kulturnih aktivnosti (zabave, festivali, po-sebne „kulturne staze“) treba smatrati ključ-nim komponentama strategije usmerene na poboljšanje kvaliteta života, uz stimulaciju lokalnog razvoja i obezbeđivanje veće pri-vlačnosti ruralnih područja.
Turizam može imati i negativne uticaje na zajednice i kulture. Da bi se ublažili ovakvi problemi, svaki održivi program turistič-ke delatnosti mora se razvijati u saradnji sa zainteresovanim stranama, što podra-zumeva i organe vlasti, vladine agencije, institucije zadužene za očuvanje kulturne baštine i druge nevladine organizacije, tu-rističke menadžere, turistička preduzeća i lokalne zajednice.
Značaj partnerstva između javnog i privat-nog sektora još je veći u slučaju područ-ja svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO. Dobro i uravnoteženo partnerstvo javnih organa zaduženih za upravljanje kulturnim nasleđem i turističkih radnika omogućava nesmetanu i fleksibilnu ko-munikaciju. Ako se oni koji rade na zaštiti uključe u dobro vođeno partnerstvo, oni će blagovremeno znati kakvi su planovi i namere turističkih preduzeća, pa će moći da reaguju efikasnije, a turistička industri-ja se unapred može konsultovati o svojim planovima i namerama u manje zvaničnom partnerskom odnosu i može prilagođavati i menjati te planove.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
8
Da bi se obezbedila održivost lokalnih akci-onih grupa, prema svim dosadašnjim isku-stvima, moraju se odabrati isključivo gru-pe koji funkcionišu u skladu sa principima programa LEADER. Kompromisi mogu da izazovu sumnju u lokalnoj zajednici u pogle-du transparentnosti, da iscrpu entuzijazam, potroše vreme te lokalne ljudske i druge resurse. Lokalna akciona grupa treba uvek da bude otvorena za nove članove i javnost, ali se mora osigurati i profesionalizacija. Ve-oma važan faktor za održivost predstavlja postojanje više izvora finansiranja. Treba promovisati ideju da „fondovi EU nisu cilj, već sredstvo za postizanje lokalnih ciljeva, u saglasnosti sa politikom EU“ i obučavati lokalne akcione grupe da se orijentišu i na druge moguće izvore.
Turizam je aktivnost koja ima važnu ulogu u održivom razvoju i integraciji ruralnih obla-sti u nacionalnu i međunarodnu ekonomiju, ali on ne može da se razvija samo na osnovu akcija privatnih preduzetnika. Javno-privat-no partnerstvo je jedan od najpogodnijih sistema za razvoj turističkih potencijala ru-ralnih regiona. Turistički proizvod je skup javnih i privatnih proizvoda i usluga, što zna-či da turističku ponudu ne opredeljuju samo usluge (smeštaj, hrana, zabava, prevoz) koje nude turistička preduzeća, već na nju deluju i infrastruktura, zdravstveni i obrazovni si-stem, službe javne bezbednosti itd., za koje je odgovorna javna uprava.
Mnoštvo i raznolikost aktera turističke po-nude zahtevaju da se stvore efikasnije struk-ture saradnje i da se povežu različite akcije javnih i privatnih aktera u turizmu. Ruralnim turizmom prvenstveno se bave domaćinstva i preduzeća srednjeg kapaciteta, koja nema-ju neophodne finansijske i ljudske resurse da samostalno dostignu i zadrže poziciju na tržištu i da obezbede integrisano upravlja-nje kvalitetom. Lokalna administracija, po pravilu, nema potrebne resurse i mogućno-sti da jednostrano i individualno preuzme
odgovornost za razvoj turističkog regiona. Stoga je sprovođenje strategije razvoja turizma nemoguće ako se ne definiše par-tnerski okvir koji treba da obuhvati ne samo preduzeća u turističkoj privredi već i druge ruralne aktere, pa i predstavnike lokalne uprave i udruženja građana.
U Srbiji je 2010. godine registrovano više od dva miliona dolazaka turista koji su ostvarili gotovo sedam miliona noćenja. Osnovna karakteristika je visoko učešće domaćeg turističkog prometa: skoro 70% u dolascima i preko 80% u noćenjima. Stvaranje sistema destinacijskog iskustva zahteva saradnju zainteresovanih aktera na konkretnom području, ali još uvek ima malo opština u kojima postoje formalne asocijacije domaćinstava koja se bave ru-ralnim turizmom. Pored toga, turistički identitet ruralnih oblasti mora se bolje de-finisati i moraju se razvijati novi sadržaji i atrakcije koji bi privukli turiste.
Javno-privatno partnerstvo nudi nove mogućnosti za razvoj destinacijskog me-nadžmenta i marketinga u turizmu, u obla-stima vezanim za razvoj proizvoda, marke-tinga i prodaje, istraživanja i tehnologija, infrastrukture, ljudskih resursa i finansi-ranja. Kao ključni faktori uspeha javno-privatnog partnerstva u ruralnom turizmu pokazali su se:
•Usvajanjejasnogstrateškogokvira. For-mulisanje strategije omogućava da se postave ciljevi, prioritetne ose, akcije;
•Ograničavanje partnerstva na entitet koji omogućava prirodnu celovitost, komplementarnost interesa i ciljeva i oblikovanje jasnog identiteta. Obave-zna polazna tačka je postojanje regio-nalnog identiteta koji su potencijalni korisnici usluga i proizvoda i lokalno stanovništvo već prepoznali kao takav;
•Usvajanje plana partnerstva sa jasnim ciljevima, koji treba da bude rezultat
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
11
Institucionalna povezanost aktera ruralnog ra-zvoja u Srbiji počinje da jača poslednjih godina, otkako se u većoj meri afirmišu zahtevi i mo-gućnosti koje će doneti pretpristupni fondovi Evropske unije, kao i pod uticajem činjenice da se javna politika više fokusira na socijalnu po-litiku u ruralnim sredinama. Uspešnost u osmi-šljavanju i primeni politike ruralnog razvoja u velikoj meri zavisi i od kvaliteta partnerstava i mreža aktera u ovom procesu. Otuda se u ovoj publikaciji prikazuje koncept javno-privatnog partnerstva, a naročito mogućnosti njegove primene u razvoju ruralnog turizma.
Cilj publikacije je da ponudi informacije o mo-gućnostima ostvarivanja javno-privatnog par-tnerstva u mnogo širem opsegu od tradicional-no uskog sagledavanja njegove primarne uloge u velikim infrastrukturnim projektima i sličnim poduhvatima, i to posebno u razvoju ruralnog turizma. Moderan pristup ruralnom razvoju zasniva se na inicijativi koja potiče iz lokalne zajednice i naglašava značaj inovativnih poten-cijala lokalnih preduzetnika i organizacija civil-nog društva, a u saradnji sa javnim sektorom. Publikacija stoga nudi pregled iskustava Evrop-ske unije, posebno novih članica, u primeni pro-grama LEADER kao sredstva za mobilisanje lo-kalnih zajednica da se više i efikasnije uključuju u procese lokalnog planiranja i upravljanja, pre-ko lokalnih akcionih grupa, radi aktivnijeg do-prinosa podsticanju lokalnog razvoja. Ponuđeni su i argumenti za javno-privatno partnerstvo kao veoma pogodan sistem za razvoj turističkih potencijala ruralnih regiona, kao i brojni primeri za razvoj turizma u ruralnim oblastima Evrope kroz saradnju javnog i privatnog sektora.
Publikacija je namenjena lokalnim vlastima, preduzetnicima i organizacijama civilnog druš-tva koji se angažuju ili tek nameravaju da se angažuju u ruralnom razvoju, a naročito u rural-nom turizmu. Kako se u njoj nalazi mnoštvo na-
učenih lekcija i preporuka za razvoj ovog kon-cepta u Srbiji (opisi karakteristika partnerstva, uslova za funkcionisanje, nadležnosti partnera, faktora uspešnosti), publikacija ima i elemente vodiča pomoću koga se uspešno mogu izbeći neke zamke u uspostavljanju javno-privatnog partnerstva, naročito u oblasti ruralnog turizma. Posebno se nastojalo da se sagleda situacija u Srbiji, tj. da se sagledaju pravni, administrativni, kulturološki, finansijski, politički i drugi aspekti relevantni za uspešno funkcionisanje javno pri-vatnog partnerstva u ruralnom razvoju.
U prvom delu se objašnjava koncept javno-pri-vatnog partnerstva, kao i pristup programa LEA-DER kreiranju i sprovođenju lokalnih razvojnih strategija uz korišćenje lokalnih akcionih grupa, koji je razvijen u Evropskoj uniji. Ponuđeni su opis ruralne zajednice i socijalne infrastrukture u ruralnim oblastima Srbije te preporuke za for-miranje lokalnih akcionih grupa u Srbiji. U dru-gom delu prikazana je primena javno-privat-nog partnerstva u ruralnom turizmu. U trećem delu detaljno su opisane mogućnosti partner-stva u kulturnom turizmu i značaj kulturnog i prirodnog nasleđa za ruralni razvoj, sa studija-ma slučaja iz prakse Programa svetske kulturne baštine pri Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
Publikacija je osmišljena u okviru Zajednič-kog programa Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ (Sustai-nable Tourism for Rural Development), koji se sprovodi u saradnji agencija Ujedinjenih nacija (UNDP, UNEP FAO, UNWTO, UNICEF) i domaćih partnera, a posebno Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministar-stva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Turističke organizacije Sr-bije. Više informacija o programu može se naći na internetu, na adresi http://rs.one.un.org/strd.
UVOD
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
10
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
13
1. KARAKTERISTIKE KONCEPTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA
Proces globalizacije, decentralizacija odluči-vanja i fondova i sve veći značaj društvene odgovornosti privatnog sektora uticali su na promenu percepcije javne odgovornosti za regionalni i lokalni razvoj, koju dele pred-stavnici vlasti, poslovnog sektora i organi-zacije civilnog društva. Moderne koncepcije rukovođenja lokalnim i ruralnim razvojem zahtevaju da se promene tradicionalne or-ganizaciono-upravljačke strukture i veze, tj. da država počne da deli svoje nadležnosti (i fondove) sa velikim brojem partnera. Jednu od formi decentralizacije predstavljaju i jav-no-privatna partnerstva (JPP), koja podrazu-mevaju saradnju javne vlasti i privatnog sek-tora na lokalnom i regionalnom nivou kako bi se zadovoljile neke javne potrebe.
Brojni drugi termini, kao što su političke mre-že, multistakeholder partnerstva, moderna
uprava i drugi, najšire gledano predstavljaju sinonime relativno sličnog značenja – svi se odnose na inovativni oblik saradnje između javnog i privatnog sektora.
U praksi, javno-privatna partnerstva mogu da imaju širok opseg, u zavisnosti od tipa ak-tivnosti, vlasništva, uloženih sredstava po-jedinih partnera i niza drugih faktora. Obim projekata koji se sprovode u okviru JPP može da varira od velikih infrastrukturnih projeka-ta do malih lokalnih projekata koji nastaju na osnovu ličnih odnosa i interesa pojedinaca.
I
KONCEPTJAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA I NJEGOVA PRIMENA U RAZVOJURURALNIH OBLASTI
Najšire posmatrano, javno-privatno par-tnerstvo bi se moglo opisati kao skup za-jedničkih inicijativa javnog i privatnog sektora (profitnog i neprofitnog) u kojima svaki učesnik donosi određen kapital po osnovu koga učestvuje u planiranju, odlu-čivanju i raspodeli koristi. U užem smislu, JPP se odnosi na konkretne kooperativne aktivnosti u kojima javni i privatni sektor udružuju resurse i znanja kako bi zadovo-ljili neke javne potrebe svoje sredine.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
12
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
15
Uprkos ovim kritičkim primedbama, javno-privatna partnerstva dobijaju na značaju i široko su rasprostranjena u sektoru usluga i infrastrukture (naročito u urbanim sredina-ma). Javno privatna partnerstva u ruralnim oblastima i oko projekata ruralnog razvoja još uvek se ne formiraju često.
2. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RAZVOJU RURALNIH PODRUČJA
Postoji veliki neiskorišćeni potencijal za ja-čanje saradnje privatnog i poslovnog sektora u razvoju ruralnih područja, jer se povećava obim trgovine hranom i tržište se liberalizuje, a ruralna infrastruktura i dalje nije razvijena, dok se bogati prirodni resursi ne tretiraju na odgovarajući način u razvojnim politikama. Forme javno-privatnog partnerstva koje se u svetu trenutno sreću u ruralnim sredinama uglavnom su vezane za organsku poljoprivre-du, eksploataciju šuma, sertifikaciju ekoloških proizvoda, promociju ruralnog turizma i slično.
Pristup ruralnom razvoju koji se tokom po-slednjih decenija promoviše u razvijenim ze-mljama i među donatorima zasniva se na ini-cijativama „odozdo“ (engl. bottom-up). Ovaj koncept naglašava značaj lokalnih preduzet-ničkih i inovativnih potencijala za razvoj za-jednice. Osnovni cilj je da se obezbedi urav-notežen tehnološki razvoj ruralnih oblasti kako bi one mogle da ponude odgovarajuće prilike za zapošljavanje i kvalitet života kon-kurentan sa životom u urbanim područjima. Da bi podržala takav razvoj, zajednica mora da razvije veze između ključnih institucija i preduzetnika koji će povući razvojni proces. To znači da lokalna vlast mora da deli resurse, fondove i rizik sa poslovnim sektorom kako bi se uspostavila stabilna i održiva razvojna putanja. Takva saradnja može pomoći da se savladaju mnoge institucionalne i sistemske prepreke na koje se nailazi u razvoju ruralne
ekonomije. Socijalni partneri u ruralnom ra-zvoju najčešće su preduzetnici i predstavnici proizvođačkih asocijacija aktivno uključenih u socijalni dijalog i konsultativni proces u vezi sa pitanjima tržišta rada i/ili kapitala.
Prema dosadašnjim inostranim iskustvima, saradnja javnog i privatnog sektora u projek-tima i aktivnostima u ruralnim područjima kretala se u nekoliko pravaca.
1. Poboljšanje opštih uslova poslovanja i preduzetničkog ambijenta u lokalnoj zajed-nici kako bi se privukle investicije. Ovaj tip saradnje odnosi se na aktivnosti vezane za zajedničke investicije i projekte:
•izgradnju fizičke/komunalne infra-strukture;
•stvaranjezakonodavnih,dokumentaci-onih i analitičkih baza i resursa;
•obrazovanjeitreningeuoblastiupravlja-nja – podizanje menadžerskih kapaciteta;
•promocijuimarketinglokalnezajedni-ce itd.
Za mnoge zemlje u razvoju posebno je ka-rakteristično to što su se kroz ovakva javno-privatna partnerstva rešavala pitanja velikih infrastrukturnih zahvata u poljoprivredi, npr. svojinski odnosi nad zemljištem i poboljša-vanje pristupa zemljištu i resursima, izgrad-nja sistema za navodnjavanje, puteva i sl.
2. Unapređenje poljoprivredne proizvodnje (sistemi gajenja, pristup tržištu, pristup no-vim tehnologijama). Ovaj vid JPP orijentiše se na kontakte i saradnju koji vode ka pobolj-šanju efikasnosti i delotvornosti primenjenih istraživanja, na permanentno obrazovanje, transfer znanja i novih tehnologija u agrarnu praksu, na poboljšanje pristupa stanovnika ru-ralnih oblasti novim proizvodima i uslugama, kao i na podsticanje inovativnih aktivnosti u proizvodnji hrane i poljoprivrednom sektoru uopšte. Saradnja privatnog i javnog sektora u oblasti unapređenja poljoprivredne proizvod-
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
14
Većina interpretacija javno-privatnog par-tnerstva fokusira se na podelu rizika i koristi između partnera. To je i razumljivo kada je reč o najzastupljenijem vidu JPP – u oblasti infrastrukture, pošto ovi projekti zahtevaju velike investicije i imaju dug period otplate. Naime, javno-privatna partnerstva su se naj-pre razvila u sektorima u kojima su potreb-ne velike investicije, kao što su saobraćajna infrastruktura, komunalni i drugi veliki infra-strukturni zahvati. Učešće privatnog sektora u ovim aktivnostima tradicionalno je ograni-čeno na planiranje, projektovanje i izgradnju po osnovu ugovora o „naknadi za uslugu“ sa javnom agencijom. Međutim, savremeni kon-cept javno-privatnog partnerstva polazi od toga da privatni sektor ima aktivnu ulogu ne samo u procesu sprovođenja zajedničkih ak-tivnosti već i u procesu odlučivanja o njima.
Razvojna saradnja može imati različite for-me partnerstva sa privatnim sektorom, po-čev od jednostavnog ugovaranja poslova sa privatnim preduzetnicima za određene vrste projektnih aktivnosti, do njihovog učešća u promociji, investicijama i drugim, složenijim formama saradnje. Osim toga, u zemljama u razvoju privatni sektor postaje sve aktivniji u usvajanju socijalnih i ekoloških principa, kao i u finansiranju i kreiranju sopstvenih ra-zvojnih inicijativa u ovom domenu.
Javno-privatno partnerstvo omogućuje (lokal-nim) vlastima, poslovnom sektoru i civilnom društvu da preuzmu odgovornost za razvoj i da zajedničkim delovanjem unaprede svoje okruženje. Potreba da privatni sektor preuzme veću odgovornost u borbi protiv siromaštva i za poboljšanje kvaliteta života lokalne za-jednice široko se prepoznaje. Međutim, neke inicijative i motivi nailazili su na oštre kritike. Ovo su bili glavni argumenti u kritikama:
•U okviru jednog projekta teško semogu pomiriti interesi privatnog sek-tora (koji je uvek motivisan profitabil-nošću i maksimizacijom prihoda) sa
ciljevima kojima se rukovodi vlada i/ili administracija (npr. smanjenje siro-maštva i održivi razvoj).
•Javno-privatno partnerstvo nosi rizikda se javni fondovi zloupotrebljavaju za subvencionisanje privatnih interesa (posebno tamo gde tokovi novca nisu transparentni i gde nema odgovaraju-ćeg mehanizma kontrole).
•Javno-privatna partnerstva mogu do-vesti do preferencijalnog tretmana pojedinih preduzeća i tako izazvati di-storziju normalnih uslova poslovanja.
•Javno-privatnapartnerstva,naročitousektoru osnovnih usluga i infrastruk-ture (energetika, voda, zdravlje), mogu dovesti do prodaje ovih osnovnih jav-nih usluga po tržišnim cenama, čime se zanemaruju interesi siromašnih.
OSNOVNE KARAKTERISTIKEJAVNO-PRIVATNIH PARTNERSTAVA
• Zasnivaju su na ugovorom definisanoj saradnji između javnog i privatnog aktera.
• Doprinosi partnera zajedničkom cilju se do-punjuju, pa oni svoje ciljeve mogu efikasnije da ostvaruju u okviru javno-privatnog par-tnerstva nego kada bi samostalno delovali.
• Svaki partner formuliše jasne ciljeve i pregovara o njima sa drugim partnerom u okviru javno-privatnog partnerstva.
• Javni partner ne finansira osnovne de-latnosti privatnog partnera, ali mu nudi podršku.
• Javno-privatno partnerstvo ne sme da de-luje distorzivno na opšte uslove trgovanja i poslovanja.
• Obaveze privatnog partnera premašuju trajanje projekta ili aktivnosti oko kojih se formiralo partnerstvo.
• Javno-privatno partnerstvo omoguća-va privatnom partneru da ostvari svoje ekonomske ciljeve (npr. profit i otvaranje novih tržišta), a javnom partneru da ostvari svoje političke razvojne ciljeve (npr. održi-vost usluga i smanjenje siromaštva).
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
17
jom da ojača lokalna partnerstva i usposta-vi nove socijalne mreže u ruralnim sredina-ma, pa je bio usmeren na stvaranje lokalnih akcionih grupa. U narednim fazama, pro-grami LEADER bili su formulisani tako da predstavljaju kanal za transfer sredstava fondova EU. Pažnja je bila usmerena na po-boljšanje i modernizaciju tehnologija proi-zvodnje i drugih ruralnih servisa, na jačanje tržišnog ambijenta za lokalne proizvode i na horizontalno i vertikalno povezivanje mreža proizvođača. Konačno, od početka ove decenije, LEADER se smatra mehaniz-mom za održavanje plaćanja u prethodno stvorenim lokalnim akcionim grupama.
Grantovi su najčešća forma finansiranja pro-jekata i akcija u okviru programa LEADER. Ti grantovi, koje sufinansiraju EU i javni nacio-nalni fondovi, pokrivaju različite delove fi-nansijskih zahteva projekata, u zavisnosti od tipa projekta i tipa područja. Budžetski peri-od 2007–2013. predvideo je 6% sredstava za primenu programa LEADER u 27 država članica EU, pri čemu su one same odredile obim sredstava koje će moći da koriste za ove namene u narednom periodu, prema na-cionalnim potrebama svake države članice.
Danas, gotovo dve decenije od početka spro-vođenja prvog programa LEADER, on se često povezuje sa formulacijom da predstavlja od-govor lokalne zajednice na sve veće pritiske „evropeizacije“ i globalizacije. LEADER treba posmatrati kao sredstvo celokupnog ruralnog sistema EU. Revitalizacija i jačanje civilnog društva treba da omoguće smanjenje uticaja
birokratije i ekonomske elite, kao i izbegava-nje pojave novih vidova hijerarhije, kroz parti-cipativnu redistribuciju. LEADER se, međutim, ne bavi privatnim poslovnim sektorom i inte-resima kojima se privatni sektor rukovodi, a koji su primarni motivacioni aspekti ekonomi-je u evropskoj istoriji. U tom smislu, LEADER se može smatrati polaznom tačkom novog panevropskog (a ne samo ruralnog) modela. Godine iskustva u sprovođenju programa LE-ADER u EU pokazale su efikasnost ovog nači-na mobilisanja lokalnih zajednica da aktivnije učestvuju u podsticanju lokalnog razvoja, da se više i efikasnije uključe u procese lokalnog planiranja i upravljanja i da prihvate inovacije i promene sa više entuzijazma.
ISKUSTVA NOVIH ČLANICA EU
Program LEADER je bio uveden u političku praksu zemalja koje su stupile u članstvo EU tokom poslednjeg priključenja kao ekonom-ski razvojni program koji je trebalo da dove-de do uspostavljanja novih socijalnih mreža kakve ove zemlje ranije nisu poznavale, kao i da omogući usredsređivanje i na druge as-pekte ruralnog okruženja, a ne samo na po-ljoprivredu. Pristup koji se podrazumeva u programu LEADER omogućava lokalnim vla-stima i zajednicama veće učešće u oblikova-nju i sprovođenju programa kojima se ispu-njavaju potrebe na lokalnom nivou. Mnoge od ovih zemalja imale su ograničena iskustva u takvim participativnim pristupima. Iako su mogućnosti javne participacije u ovim ze-mljama povećane donošenjem novih ustava
TABELA 1. PRIKAZ PROGRAMA LEADER U PERIODU 1991–2006.
Godina Broj LAG Teritorijalni obuhvat Fond EU u EUR
Leader I 1991–1993 217 367.000 km2 442 miliona
Leader II 1994–1999 906 1.375.144 km2 1755 miliona
Leader+ 2000–2006 893 1.577.386 km2 2105 miliona
Izvor: Evropska komisija, 2006.
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
16
nje odnosila se i na stimulisanje pristupa me-đunarodnim tržištima i olakšavanje uslova tr-govine, posebno ugroženim grupama za koje postoji opasnost da budu isključene iz pri-vredne strukture (projekti udruživanja, jača-nja proizvodnih lanaca, izgradnje zajedničkih prerađivačkih kapaciteta, veletrgovina i sl.).
3. Poboljšanje kvaliteta života u ruralnim po-dručjima kroz obezbeđivanje veće dostupnosti socijalnih usluga. Javno-privatna partnerstva u ovom domenu posebno su podstakli Mileni-jumski ciljevi razvoja (MDG). Saradnja javnog i privatnog sektora najvidljivija je na planu po-boljšanja dostupnosti zdravstvenih usluga u ruralnim područjima, a potom i na planu una-pređenja kvaliteta obrazovanja i stvaranja uslo-va za veću konkurentnost ruralne radne snage na tržištu rada. Postojeći projekti odnosili su se na to da privatna lica, koja se ugovorno pove-zuju sa zdravstvenim sistemom, preuzmu deo zdravstvenih usluga u ruralnim oblastima, kao što su preventivne mere, edukacija te pomoć starima i osobama sa invaliditetom. Privatni sektor se uključivao u obrazovanje i prekvali-fikaciju ruralne radne snage za potrebe tržišta, u opremanje i izgradnju školskih objekata i sl.
4. Razvoj lokalne ekonomije zasnovan na održivom korišćenju resursa zajednice. Do-natorski i nacionalni podsticaji zapošljava-nju (posebno žena i drugih osetljivih kate-gorija ruralnog stanovništva), diversifikaciji ruralne ekonomije, razvoju marginalnih po-dručja i slično mobilisali su privatne pre-duzetnike da ulažu u ruralna područja i u razvoj ruralne nepoljoprivredne ekonomi-je. One lokalne zajednice koje su imale jači preduzetnički potencijal, koje su bolje pri-premile regulatorni okvir i stvorile povolj-niji investicioni ambijent, privukle su inve-stitore da ulažu u ruralni turizam i prateće usluge, tj. u različite projekte konzervacije prirodnih resursa i upravljanja njima. Odr-živo korišćenje lokalnih prirodnih resursa, kulturnog i istorijskog nasleđa bio je glavni cilj ovih projekata.1
3. KONCEPT PARTNERSTAVA U RURALNOM RAZVOJU U EVROPSKOJ UNIJI
PROGRAM LEADER
Deklaracijom iz Korka (1996. godine) EU je usvojila program ruralnog razvoja u deset ta-čaka i snažno afirmisala potrebu integracije, participacije i jačanja ruralne zajednice.2 Inte-gracija ruralnih područja u širu društvenu za-jednicu i nacionalnu ekonomiju, preko poljo-privrede, sekundarnih i tercijarnih delatnosti, postavljena je ovom deklaracijom kao impe-rativ. Preduslov za to je bilo višestruko par-tnerstvo različitih aktera u ruralnom razvoju (agencije, odbori, fondovi, privatni poslovni sektor), kao i snažno učešće lokalnog stanov-ništva u svim fazama stvaranja i sprovođenja strategije i programa ruralnog razvoja.
Rešavanje složenih problema ruralnih sredina, prema modelu primerenom potrebama i ka-pacitetima lokalne zajednice, ostvaruje se kroz programe LEADER koji predstavljaju novi uzor socijalne mreže stvorene sa ciljem da pokrene i podrži lokalni razvoj. Program LEADER koncipi-ran je tako da podstakne učešće lokalne zajed-nice u osmišljavanju i sprovođenju lokalnih ra-zvojnih strategija preko lokalnih akcionih grupa.Program LEADER I bio je koncipiran sa ide-
1 Ovome je posvećen treći deo publikacije.2 The Cork Declaration–A living countryside, dostupno na http://ec.europa.eu/agriculture/rur/cork_en.htm.3 O principima ruralnog razvoja i tematskim oblastima vidi http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/index_en.htm;
vidi i Natalija Bogdanov, Mala seoska domaćinstva i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, UNDP, Beograd, 2007.
Lokalne razvojne strategije treba da do-prinesu sprovođenju mera u tri ključ-ne tematske oblasti: Osa 1 – povećanje konkurentnosti, Osa 2 – zaštita životne sredine preko upravljanja zemljištem i Osa 3 – poboljšanje kvaliteta života kroz ekonomsku diversifikaciju.3 U većini od 27 država članica EU predviđeno je da program LEADER doprinese sprovođenju politike u svim osama. Međutim, u Belgi-ji (Flandrija), Danskoj, Irskoj, Italiji, Por-tugaliji, Velikoj Britaniji (Severna Irska), Letoniji i Slovačkoj program LEADER je ograničen na treću osu.
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
19
programe u okviru prvog cilja strukturnih fondova: promocija razvoja i strukturno pri-lagođavanje regiona koji zaostaju u razvoju. Veliki naglasak bio je stavljen na stvaranje administrativnih kapaciteta za stimulisanje i podršku osnivanju lokalnih akcionih grupa.
Preusmeravanje programa LEADER na pre-grupisane aktere ruralnog razvoja bilo je ključno za zemlje centralne i istočne Evrope u početku primene ovog koncepta. Na osno-vu iskustava u sprovođenju programa LEA-DER u novim državama članicama naučene su ove lekcije:
1. Od presudnog je značaja da se obezbedi uključivanje lokalnog stanovništva u čitav proces, što upozorava na važnost animaci-je kao aktivnosti.
2. Samouprava lokalnog stanovništva je ključna karakteristika koncepta.
3. Strategije treba da budu razrađene kroz lo-kalnu zajednicu, što je osnovni koncept u planiranju razvoja. LEADER se zalaže da za-jednica bude najvažniji činilac u izgradnji i jačanju demokratije na lokalnom nivou.
4. LakšejenaučitiiusvojitimetodeprogramaLEADER kroz projekte saradnje nego edu-kacijom. Partnerstva su posebno važna za nove države članice, koje tek počinju da usvajaju koncepte politike EU, pa one mogu da nauče LEADER koristeći iskustva starih država članica. Ne treba po svaku cenubitiinovativaniizmišljatineštoštosudrugi već izmislili!
5. Nacionalna mreža za ruralni razvoj treba da obuhvati i formalne i neformalne mreže.
6. Za konstruktivni razvoj lokalnih akcionih grupa neophodnajeuzajamnapodrška, i pasivna (koja podrazumeva razvoj javne svesti – stvaranje internet sajtova za ove grupe) i aktivna (seminari, radionice, sa-stanci radnih grupa, zajednički društveni događaji).
7. Važno je da se stvori složeni sistem siste-matskog obrazovanja članova lokalnih ak-cionih grupa o upravljanju i administraciji, odabiru projekata, radu sa javnošću, pra-ćenju projekata itd.
8. Dobro razvijena lokalna akciona grupa radi kaouspešnomalo i srednjepreduzeće (na primer, u Češkoj se kao optimalna smatra teritorija koja pokriva 30–40 hiljada ljudi).
9. Pri vrednovanju pojedinačnih projekata treba razmotriti sledeće: mogućnosti za zapošljavanje lokalnog stanovništva, odr-živost projekta, kvalitet lokalne proizvod-nje i uticaj na decu i omladinu. Što se tiče ekonomske perspektive i efikasnosti, eva-luacija ekonomskih efekata projekata bila je najkritičniji deo.
Program LEADER je doprineo transformaciji ruralne ekonomije i stvorio nove mreže ak-tera, ali nije omogućio revitalizaciju sistema blagostanja koji su ove zemlje imale u perio-du pre tranzicije u smislu socijalne sigurno-
ne porodice. Projekat takođe ima za cilj da stvori centralnu bazu podataka i informacija u opštinskoj kancelariji.
Region Haná LAG: Izgradnja biciklističke staze i odmorišta za bicikliste, posebno u gradu Olomouc i okolini, čime se povećava atraktivnost za bicikliste i podržavaju održi-vi oblici turizma.
Sdruženi Ruže LAG: Adaptacija neiskori-šćenih prostora u lokalnom manastiru sa odgovarajućim prostorom za slobodno ko-rišćenje – osnivanje prodavnica keramike. Osnovana je hobistička grupa za keramiku, koja redovno radi, prvenstveno da bi tu deca i starije osobe mogli kvalitetno da pro-vode slobodno vreme.
Kyjovské Slovácko: Pokrenut je projekat stvaranja fonda narodnih nošnji kako bi se sačuvali lokalni običaji i tradicija. Znatno je povećan broj lokalnih krojačica i stručnjaka za vez. Projekat obuhvata i javne prezenta-cije i radionice koje su uglavnom namenje-ne mladim ljudima kako bi se podiglo inte-resovanje za lokalne događaje.
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
18
početkom devedesetih godina, do danas se zadržao dubok jaz između zakonskih okvira i prakse. U praksi, ruralno stanovništvo je uključeno u ove procese preko svojih pred-stavnika, a oni su u svom delovanju često ve-oma udaljeni od baze koju predstavljaju. To se posebno dobro vidi kada je reč o učešću građana u donošenju zakona i definisanju politika, programa i planova ruralnog razvo-ja na nacionalnom i lokalnom nivou.
Iskustvo novih država članica centralne i istočne Evrope pokazalo je da ruralna po-litika nije „modernizovana“ u prvim tranzi-cionim godinama uprkos transformaciji iz centralizovane političke strukture i partij-ske države u sistem parlamentarne, plura-lističke demokratije. U nekim slučajevima razlog za to je bilo nepostojanje sistemat-skog pristupa i institucionalnog okvira, dok je u drugim slučajevima to posledica preterane birokratizovanosti društva (Csi-te i Kovach 1999). Osim toga, i sami zva-ničnici EU davali su signale da imaju više poverenja u državnu/regionalnu/lokalnu administraciju nego u druge partnere iz civilnog društva ili lokalne zajednice. Upo-redne studije (Starosta 1998) pokazale su da su ruralne zajednice u ovom delu sve-ta vrlo aktivne i da imaju potrebu i spo-sobnost da pokreću sopstvene inicijative. Ipak, u sredinama u kojima ne postoji duga tradicija demokratskog odlučivanja i koje su ekonomski slabe ili devastirane, poli-tička elita je u stanju da podredi civilne organizacije i pokrete svojim prioritetima i ovlašćenjima. Mehanizam „participativne preraspodele“ u ovakvim sredinama i ve-zama nije primaran i teško ga je uspostavi-ti s obzirom na to da civilno društvo nema sredstava ni mogućnosti da uspostavi kon-trabalans ovakvom pritisku. Osim toga, ako ne postoji snažno civilno društvo, nema ni odgovarajućeg nadzora i uticaja na pre-raspodelu sredstava. Institucionalizacija birokratske kontrole bila bi u suprotnosti sa principom partnerstva na kome počiva
program LEADER i ne bi pomogla da se smanje ruralni problemi.
Od pristupanja Evropskoj uniji 1. maja 2004, 10 država članica dobilo je mogućnost da primeni program LEADER kroz glavni tok mera za ruralni razvoj koje finansira Evrop-ski fond za poljoprivredu (European Agricul-tural Guidance and Guarantee Fund, EAGGF) – Sekcija za usmeravanje.4 Šest novih država članica je unelo mere tipa LEADER u svoje
4 Ovaj fond zamenili su 2007. godine Evropski garantni fond za poljoprivredu (European Agricultural Guarantee Fund – EAGF) i Evropski fond za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD).
CILJEVI PROGRAMA LEADER U ČEŠKOJ I PRI-MERI USPEŠNIH PROJEKATA REALIZOVANIH U PERIODU 2004–2006.
LEADER+ posebno podržava inicijativu di-versifikacije aktivnosti u ruralnim oblastima, sa naglaskom na nepoljoprivredne delatno-sti i poboljšanje kvaliteta života; i jedno i drugo predstavljaju ključne preduslove za uspešan ruralni razvoj. Najčešći ciljevi pro-jekata Leader+ realizovanih u Češkoj orijen-tisani su ka sledećim aktivnostima:
• obnova istorijskih spomenika arhitekture; • razvoj informacione infrastrukture;• osnivanje muzeja i rekonstrukcija informa-
tivnih centara;• instalacija novih tehnologija;• unapređenje upravljanja otpadom; • tehnološko opremanje opština (na primer,
sistem komunikacije, prezentacije tehno-logije, razvoj inovacije tehnologije);
• projektna dokumentacija za obradu; • organizovanje sastanaka i okupljanja gru-
pa i ljudi, slobodno vreme za decu, aktiv-nosti u slobodno vreme (posebno za žene na porodiljskom odsustvu i starije), fol-klorne i kulturne aktivnosti, takmičenja za lokalni razvoj turističkih usluga i sl.
Slede konkretni primeri:Posázaví LAG: Povećanje kvaliteta svesti i know-how, postavljanje veb portala za po-vezivanje drugih subjekata u regionu, što će omogućiti obuku iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Obuka je po-sebno usmerena na mlade ljude, žene na porodiljskom odsustvu i socijalno ugrože-
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
21
je još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali je cilj da se u periodu 2007–2013. proširi teritori-jalna pokrivenost lokalnih akcionih grupa.
Uspostavljanje lokalnih akcionih grupa je-dan je od osnovnih elemenata lokalnog za-stupanja i predstavlja organizacioni model za sprovođenje programa LEADER. Uspeh lokalne zajednice zavisi od lokalne inicijati-ve više nego od direktive, inicijative odoz-go (Bryden i Hart, 2004). U većini slučajeva, prema ovim autorima, oblasti koje dobro funkcionišu su takve uglavnom zbog svo-jih vlastitih napora, motivacije i veština (i u javnoj i u privatnoj sferi), delimično zato što su bile efikasne u traženju dostupne regionalne, nacionalne i evropske podrške, kao i zato što su dobro koristile te resurse za razvoj svojih ideja. Nije poznat nijedan slučaj u kome je neka centralna inicijativa ili velika spoljna investicija dovela do trajnog uspeha lokalne ekonomije, čak i onda kada je izgledalo da će to dovesti do spasavanja nekog pasivnog područja. Što više različitih lokalnih aktera udruži napore u rešavanju lokalnih problema, odnosno što su ti akteri spremniji da tragaju za rešenjima do kojih bi se došlo zajednički i koja bi imala uticaja na celokupnu zajednicu, njihova teritorija će imati veći kapacitet za rešavanje problema.
Partnerstva i mreže aktera grupišu se u dva različita pravca: u vertikalnom lancu važna je veza između različitih nivoa vlasti, dok se horizontalna dimenzija odnosi na mehaniz-me saradnje između institucija na istom ni-vou. Osnovni problem predstavlja to što na samom početku ovog procesa niko od uče-snika, ni na nacionalnom ni na lokalnom ni-vou, nema dovoljno informacija i saznanja o tome koje su i kakve organizacione strukture primerene. Univerzalno prihvaćeni modeli ruralnih institucionalnih struktura ne posto-je ni na najvišem nivou (država, vlada), već se one prilagođavaju i razvijaju prema poje-dinačnim potrebama i mogućnostima.
Iskustvo u EU pokazuje da se iz zajedničkih karakteristika razvilo nekoliko tipova lokalnih akcionih grupa. To je posledica različitih formi regionalnih i nacionalnih političkih i instituci-onalnih organizacija. Takođe, lokalne akcione grupe u pojedinim zemljama EU karakteriše različit stepen autonomije u pogledu odobra-vanja projekata i finansijskog menadžmenta. U nekim državama članicama EU uloga i od-govornosti lokalnih akcionih grupa su tokom vremena evoluirale kako su se ove upoznavale sa principima programa LEADER. Partnerstva, uključujući i lokalne akcione grupe kao je-dan od oblika partnerstva u EU, razvijala su
Izvor: Evropska komisija
Grafikon 1: Procenat ruralnog stanovništva obuhvaćenog lokalnim akcionim grupama u EU tokom 2009. god.1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
20
sti. LEADER je, time što je radikalno ubrzao stvaranje novih tržišta usluga i redistribuciju postojećih tržišnih tokova, dotakao proble-me koji se nisu mogli tehnokratski rešiti.
Ovo su najznačajniji pozitivni uticaji progra-ma LEADER na osnovu iskustava novih drža-va članica iz perioda 2004–2006:
1. Lokalna vlast i samouprava su poboljšale demokratičnost u komunikaciji i saradnji na lokalnom nivou i produbili je.
2. Ekonomska aktivnost je ojačana, a stabil-nost ruralnih područja je porasla.
3. Lokalne akcione grupe su postale svesne potrebe da stvore baze veoma kvalitetnih projekata.
4. Većina članova lokalnih akcionih grupa ra-zumela je i usvojila princip učešća lokalne zajednice veoma dobro i u stanju je da ga održi kao glavni model saradnje.
5. Slika ruralnog ambijenta je poboljšana. „Ruralnost je postala vrednost“.
6. Ojačali su identitet i koherentnost lokal-nih zajednica.
7. Kulturna aktivnost i promocija tradicio-nalnih vrednosti i lokalnog nasleđa su do-bile punu afirmaciju.
LOKALNE AKCIONE GRUPE KAO OBLIK PARTNERSTVA U EU
Lokalne akcione grupe već su pominjane u okviru pristupa programa LEADER, jer je on koncipiran tako da podstiče učešće lokalne zajednice u osmišljavanju i sprovođenju lokal-nih razvojnih strategija. Lokalne akcione grupe predstavljaju važno sredstvo programa LEA-DER u okviru koga se generišu ljudski i finansij-ski resursi, okupljaju lokalni akteri kroz zajed-ničke inicijative i ojačavaju dijalog i saradnja.
Lokalna akciona grupa ima zadatak da iden-tifikuje i sprovodi lokalnu razvoju strategiju, da donosi odluke o raspodeli finansijskih resursa i da upravlja njima. Lokalne akcione
grupe su efikasne u stimulisanju održivog razvoja zato što •okupljaju i kombinuju raspoložive
ljudske i finansijske resurse iz javnog i privatnog sektora te iz civilnog druš-tva, kao i volontere,
•udružuju lokalneaktereokokolektiv-nih projekata i multisektorskih akcija kako bi se postigli sinergija, zajednič-ko vlasništvo i kritična masa potrebna za unapređenje ekonomske konkuren-tnosti područja,
•jačajudijalogisaradnjuizmeđurazliči-tih ruralnih aktera koji često nemaju do-voljno iskustava u zajedničkoj saradnji, tako što smanjuju potencijalne konflik-te i promovišu konsultacije i diskusiju,
•olakšavaju, kroz interakciju različitihpartnera, proces adaptacije i promene u poljoprivrednom sektoru (na primer, kvalitet proizvoda, prehrambeni lanci), integraciju bavljenja životnom sredi-nom, diversifikaciju ruralne ekonomije i kvaliteta života.
Namera EU je da se u ovom budžetskom peri-odu poveća broj lokalnih akcionih grupa u ve-ćini država članica iz grupe EU-15. Međutim, u nekim zemljama to se teško ostvaruje, dok je recimo u Portugaliji broj lokalnih akcionih grupa smanjen kako bi se povećala kritična masa u onima koje su preostale. U novim dr-žavama članicama pristup programa LEADER
Lokalne akcione grupe predstavljaju lokalna partnerstva u okviru kojih se razvijaju lokal-ni akcioni plan i strategija ruralnog razvo-ja, alociraju finansijska sredstva i rukovodi sprovođenjem plana. Lokalne akcione gru-pe imaju mandat da preuzmu širok opseg upravljačkih odgovornosti, kao što su izbor projekata, plaćanje u nekim slučajevima, monitoring, kontrola i evaluacija zadataka. Stepen autonomije lokalnih akcionih grupa može da varira u zavisnosti od specifičnog modela organizacije i institucionalnog kon-teksta države.
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
23
u okviru škola, lokalnih asocijacija i drugih or-ganizacija, a ponekad i ključni pojedinci, bez spoljne pomoći. U ovakvim aranžmanima pri-vatni sektor često ima istaknutu ulogu.
Upravljanje partnerstvima nije isključivo u nad-ležnosti lokalnih vlasti; i privatni akteri ili dru-gi akteri iz civilnog društva mogu efikasno da upravljaju partnerstvima. Međutim, svaka od strana ima sopstvenu ulogu. LAG mora imati predstavnike – partnere iz različitih socioeko-nomskih sektora koji su relevantni za datu teri-toriju na kojoj grupa namerava da funkcioniše. To znači da LAG mora da obuhvati predstavnike civilnog društva, kao što su poljoprivredni pro-izvođači, žene iz ruralnih oblasti, mladi i njiho-ve organizacije, nevladine organizacije, lokalne kulturne organizacije, udruženja za zaštitu ži-votne sredine i značajne institucije (obrazovne, zdravstvene, verske i druge). LAG mora da obu-hvati i predstavnike poslovnog, privatnog sekto-ra. Svi nabrojani ekonomski i socijalni partneri i predstavnici civilnog društva, na nivou subjek-ta definisanog u okviru lokalne akcione grupe zaduženog za donošenje odluka, moraju činiti najmanje 50% lokalnog partnerstva. Preostalih 50% mogu da čine lokalne političke strukture.
Uloga privatnog sektora često je suštinska za obezbeđivanje neophodne finansijske po-drške lokalnim razvojnim projektima. Uloga javnog sektora u partnerstvima odnosi se pre svega na političku podršku lokalnim inicijati-vama i pružanje neophodnih administrativnih
kompetencija i veština drugim učesnicima u partnerstvima. Ovakvom interakcijom javnih i privatnih aktera postiže se legiti-mitet lokalnog strateškog plana u okviru ciljne teritorije.
LAG uvodi nove partnere u ruralnu politi-ku. LAG može da nastane kao ad hoc inici-jativa, isključivo u svrhe korišćenja podrš-ke kroz program LEADER, odnosno može da se zasnuje na postojećim, prethodno stvorenim partnerstvima. U Evropskoj uniji, lokalne akcione grupe su korisnici finansijske podrške za sprovođenje lokal-nih strategija ruralnog razvoja kroz razli-čite grant modele finansiranja lokalnih projekata. Tela ovlašćeno za upravljanje u svakoj pojedinačnoj zemlji bira lokalne ak-cione grupe na osnovu kriterijuma koji se tiču teritorije, strukture i strateškog okvira grupa.
a) Teritorija lokalne akcione grupe
LAG mora da definiše teritoriju na kojoj će da funkcioniše koristeći administrativne
Početna iskustva Irske sa lokalnim akcio-nim grupama: Programi LEADER I i LEADER II (1991–1999) bili su prvenstveno usmereni na jačanje moći ruralnih zajednica, nezavisno od nadležnosti koje su one imale u okviru uprav-nog sistema zemlje, kako bi se izbegao uticaj birokratizovanosti lokalne administracije. U okviru programa LEADER I, od mnogih grupa lokalnog partnerstva koje su podnele biznis planove za svoja područja odabrano je 16 uspešnih prijava. LEADER II je stavio akcenat na širenje postojećih i stvaranje novih predu-zeća, na otvaranje novih radnih mesta i jača-
nje mogućnosti za ostvarivanje alternativnih izvora prihoda u ruralnim područjima. Da bi se ovi programi efikasno sprovodili, razvijena je jaka regionalna i lokalna mreža relativno centralizovanih institucija. Program LEADER II imao je 34 lokalne akcione grupe, kojima je bila pokrivena cela teritorija zemlje. Oko 30% njih osnovano je u okviru programa LEADER I. Da bi se povećala efikasnost rada, ove grupe su konstituisale i odbor direktora LAG. U odbor direktora, odnosno upravne odbore lokalnih akcionih grupa, ulazili su predstavnici državnih agencija, lokalne vlasti, volonterskih organiza-cija, sindikata, organizacija farmera, agencija za zapošljavanje i sl. Odbori konkurišu za fi-nansijsku pomoć za posebne projekte koji se najčešće odnose na tehničku podršku, obuku, turizam, male firme, lokalne usluge, zanatska preduzeća, marketing, olakšice pri zapošlja-vanju i sl. Lokalne akcione grupe su u radu koristile različita sredstva komunikacije (javne skupove, lokalne medije, direktne kontakte).
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
22
se drugačije u zavisnosti od institucionalnih i administrativnih karakteristika svake države (EK, 2006). Tako se u Irskoj i Nemačkoj sreću kompanije sa ograničenom odgovornošću, u Italiji neprofitni konzorcijumi, u Francuskoj međuopštinske asocijacije, dok se u drugim
delovima Evrope sreću i zadruge, udruženja i akcionarska društva. Neformalni mehanizmi koordinacije mogu takođe da olakšaju koordi-naciju teritorijalnog ruralnog razvoja na lokal-nom nivou. U nekim okolnostima inicijative pokreću lokalni funkcioneri ili lokalne vlasti,
TABELA 2: ŠEST KARAKTERISTIKA LOKALNOG PARTNERSTVA
Zamenica Faktori uspeha („6R“) Interpretacija
Ja Povezanost(Relatedness)
Svaki od partnera ima jake veze sa teritorijom ili sa ne-kim njenim određenim aspektima. Ove veze mogu biti emocionalne, mogu se odnositi na poreklo, na neke specifične aktivnosti (umetnik, turistički vodič, politi-čar i sl.) ili mogu da potiču od privredne, ekonomske delatnosti u koju su partneri uključeni (vlasništvo nad zemljom, firma locirana u tom kraju) itd.
Karakteristike partnera
Ti Značaj, važnost(Relevance)
Partneri su dobri „komunikatori“ i obavezuju se da sarađuju sa drugima, bez obzira na to da li dele isti pogled na svet ili ne.
On Pristup resursima(Resonance)
Partneri koriste svoj individualni kapital (ljudski, finansijski, materijalni) radi postizanja zajednič-kog cilja: menadžer banke pruža podršku ako ima finansijskih problema, direktor škole motiviše učenike da učestvuju u pratećim istraživanjima i sl. Oni drže ključ za određene resurse u svojim rukama; zato se zovu „ključni akteri“.
Mi Reprezentativnost(Representativeness)
Sastav partnerstva treba da bude uravnotežen u pogledu pola, starosti, zanimanja, socijalnog sta-tusa, političkih opredeljenja, mesta stanovanja, stepena obrazovanja itd. U partnerstvu treba da budu zastupljene etničke, verske i druge manjine.
Karakteristike partnerstva
Vi Reciprocitet(Reciprocity)
Partnerstvo je spremno da uspostavi jednakost u odnosima (ekonomske razmene, znanja i ino-vacija, solidarnosti, političkog dogovora i sl.) sa spoljnim partnerima, drugim regionima, u okviru nacionalnih granica ili preko njih, sa transnacio-nalnim organizacijama itd.
Oni Rekurzivnost(Recursiveness)
Partnerstvo se odnosi na utvrđene teritorijalne jedinice (npr. opština), na sličan način kao što su strukture upravljanja većih teritorijalnih jedinica povezane sa lokalnim partnerima. Partnerstva su samoorganizovana i dovoljno autonomna u oblasti donošenja odluka i ne dopušta se mešanje u odlu-čivanje opština ili drugih nadređenih entiteta. Na-cionalne/regionalne vlasti podržavaju i ohrabruju partnerstva na isti način kao što se podržavaju i podstiču opština i drugi lokalni akteri.
Izvor: Lukesch, R. (2007)
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
25
učesnici u partnerstvima, a koji je u stanju da vodi strategiju razvoja teritorije.
Lokalna akciona grupa je odgovorna za odabir projekata koje bi trebalo uneti u lokalne strateške planove; ona definiše sopstvene kriterijume za odabir ovih pro-jekata. Prioritetne teme propisuje Evrop-ska komisija za sve lokalne akcione grupe koje funkcionišu na teritoriji EU. Svaki lo-kalni strateški plan mora se zasnivati bar na jednoj od ovih tema Evropske komisije (2006):
1. Upotreba stručnih saveta i novih tehno-logija kako bi se proizvodi i usluge ru-ralnih područja učinili konkurentnijim;
2. Poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima;
3. Dodavanje vrednosti lokalnim proizvo-dima, naročito putem olakšanja pristu-pa tržištu malim proizvodnim jedinica-ma kroz zajedničke aktivnosti;
4. Doprinos najboljem korišćenju prirod-nih i kulturnih resursa, uključujući po-dizanje vrednosti područja od interesa za EU.
4. SOCIJALNA INFRASTRUKTURA U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE I MOGUĆNOSTI FORMIRANJA LOKALNIH AKCIONIH GRUPA
POSTOJEĆE FORME PARTNERSTVA U RURAL-NIM SREDINAMA U SRBIJI
Razvijenost socijalnog kapitala i mreža u ruralnim područjima Srbije je relativ-no skromna u pogledu brojnosti i vrsta/tipova organizacija civilnog društva koje su u ovim sredinama prisutne. Sa druge strane, očigledno postoji diversifikovanje delatnosti i akcija u koje se uključuju or-ganizacije civilnog društva, posebno onih vezanih za socijalne probleme, edukaciju i umrežavanje poslovnog sektora na lo-kalnom/regionalnom nivou. U Srbiji ne postoji precizna evidencija organizacija civilnog društva i socijalnih preduzeća, pa se njihova regionalna distribucija na ruralna/urbana područja ne može prika-zati. Izvesno je da je geografska raspro-stranjenost organizacija civilnog društva takva da su one pretežno koncentrisane u većim gradovima i bolje razvijenim delo-vima Srbije.
Trening održan u partnerstvu sa LIS projektom o metodologiji lokalnih akcionih grupa, saprimerima dobre prakse
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
24
i/ili funkcionalne kriterijume. Odabrana teritorija mora biti koherentna i mora sa-držati kritičnu masu u pogledu ljudskih, fi-nansijskih i ekonomskih resursa kojima će se podržati elementi i aktivnosti definisa-ni u okviru održive lokalne razvojne stra-tegije. Veličina ciljne teritorije može da se razlikuje prema tipu programa, tj. prema vrsti mera i aktivnosti koje LAG namerava da sprovede i, ponekad, prema raspoloži-vom iznosu javnih i privatnih investicija.
Teritorija lokalne akcione grupe može se odabrati na osnovu dva različita pristupa:
•Pristupa odozdo nagore (engl.bottom-up), kada se teritorija defi-niše na osnovu lokalne strategije ra-zvoja i autonomne odluke partnera koji promovišu strategiju, ili
•pristupa odozgo nadole (engl. top-down), kada nacionalne ili regional-ne administracije (vlasti) unapred (ex ante) biraju teritorije; u ovom slučaju izbor zavisi od teritorijalnih prioriteta koje utvrđuju centralne odnosno regionalne vlasti.
Teritorija na kojoj funkcioniše LAG u okvi-ru programa LEADER mora da obuhvati 15.000 do 150.000 stanovnika.
b) Struktura lokalne akcione grupe
Lokalne zajednice širom EU uspostavile su partnerstva kao sredstvo kojim se novi akteri uvode u pregovore i aktivnosti ve-zane za ruralni razvoj. Ova partnerstva mogu da budu sistemi formalizovane sa-radnje koja se temelji na pravno obave-zujućim aranžmanima ili na formalnim obavezama brojnih institucija i drugih za-interesovanih strana. Partnerstva se mogu posmatrati i kao sredstvo da se odgovori na zajedničke probleme ili da se postignu specifični rezultati. U celini posmatrano, takva partnerstva moraju da odgovore na
kompleksne probleme, da uspostavljaju konsenzuse, da dele resurse, da poboljša-vaju koordinaciju, da ostvaruju sinergiju, da stimulišu veće učešće zajednice, da ja-čaju lokalni identitet ili da podstiču inova-tivna rešenja za probleme. Rad lokalne akcione grupe nadzire savet direktora u kome moraju biti zastupljeni predstavnici svih sektora unutar partner-stva. Većina članova ovog saveta mora biti iz onih sektora koji nisu istovremeno i osnivači lokalne akcione grupe. Direkto-ri lokalne akcione grupe odgovorni su za upravljanje programom grupe i za odobre-nje granta. Ove odgovornosti treba da se odvijaju u skladu sa pravilima sprovođe-nja programa, koja svaka lokalna akciona grupa treba da ustanovi unapred, i u skla-du sa lokalnim strateškim planom. Samo sprovođenje programa u nadležnosti je osoblja koje je zaposleno u lokalnoj akci-onoj grupi.
c) Strateški okvir lokalne akcione grupe
Sve lokalne akcione grupe funkcionišu na osnovu prethodno pripremljenog i usvo-jenog strateškog plana. Ovi multisektorski planovi moraju se osmisliti lokalno, a po-tom predati na usvajanje odgovarajućem nacionalnom telu nadležnom za pitanja ruralnog razvoja. Kada nacionalna tela odobre ove strategije, lokalne akcione grupe su zadužene za sprovođenje tih pla-nova u vreme trajanja programa LEADER. LAG mora pokazati sposobnost da defini-še i sprovodi integrisane lokalne razvojne strategije. Lokalna strategija ruralnog ra-zvoja formuliše se oko zajedničke vizije teritorije i skupa zajedničkih ciljeva. Ovo je sve češće rezultat kompleksnog proce-sa u kome se sustiču različiti i često su-protstavljeni pogledi na to šta su najpri-kladnije strategije za određenu teritoriju. Ulogu medijatora takvih suprotstavljenih pozicija, u idealnom slučaju, preuzima lo-kalni lider, čije sposobnosti uvažavaju svi
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
27
ci, informišu, obučavaju i razvijaju socijalni kapital i time predstavljaju potencijalne re-zervoare iz kojih se mogu formirati profitni i drugi različiti oblici ekonomskog udruživanja ili udruživanja na neprofitnim osnovama. Sa druge strane, u uslovima intenzivnog pro-padanja zadruga i uz teškoće sa kojima se zadružni sektor suočio, ova udruženja pred-stavljaju neku vrstu utočišta za nekadašnje članove i kooperante zadruga, jer preuzima-ju, često uspešno, određene ekonomske i socijalne funkcije bitne za lokalnu zajednicu.
Zadruge i udruženja se znatno razlikuju po brojnosti članstva; udruženja imaju mnogo više članova. Za proizvođačke asocijacije je specifično to što njihovo članstvo čine velika ili usko specijalizovana gazdinstva, koja su imala veće investicije i samim tim su veoma osetljiva na ekonomski položaj određene proizvodne grane. Manji interes za ovu vrstu
udruženja imaju proizvođači čija je proizvod-nja „svaštarska“, koji tehničko-tehnološki ne unapređuju proizvodnju i ne specijalizuju se. Osim toga, udruženja se mnogo više povezuju sa drugim lokalnim preduzetnicima i institu-cijama nego zadruge, što se pre svega može objasniti ličnom inicijativom i velikim entuzi-jazmom ljudi iz udruženja, bar onih koji vode ove asocijacije. Udruženja nastaju na inicija-tivu ljudi koji su već ostvarili određene rezul-tate u oblasti kojom se bave, uložili značajan kapital, stekli socijalni kapital u smislu regio-nalnih/nacionalnih mreža kojima su pristupili i sl., te se prvenstveno orijentišu na
•daljirazvojproizvodnjeiunapređenjestandarda,
•zajedničkolobiranjenalokalnomina-cionalnom nivou,
•razvoj iuspostavljanjestabilnih/održi-vih poslovnih veza u vertikalnom lancu.
TABELA 3: SEKTOR SOCIJALNIH PREDUZEĆA PO TIPOVIMA ORGANIZACIJA
Tipovi socijalnog preduzeća Procenat u sektoru socijalnih preduzeća
Udruženje građana 14,2%
Za podršku ugroženim kategorijama društva 9,3%
Za ekologiju i lokalni razvoj 3,1%
Zadruge 78,6%
Poljoprivredne zadruge 57,8%
Omladinske zadruge 15,3%
Zanatske zadruge 2,4%
Ostale zadruge 3,1%
Preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom 3,3%
Društva sa ograničenom odgovornošću i akcio-narska društva čiji su osnivači udruženja građana
2,1%
Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća 1,1%
Poslovni inkubatori 0,5%
Ostala socijalna preduzeća 0,2%
Ukupno 100%
Izvor: Cvejić, S., Babović M., Vuković O. (2008), Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, UNDP.
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
26
Poslednjih decenija formalni oblici poslovnog povezivanja i partnerstava su nažalost devasti-rani. Zadružni sektor je tokom tranzicije uru-šen, a kako ne postoje pravni okviri i efikasni mehanizmi kontrole, modeli saradnje gazdin-stava sa poslovnim sektorom (posrednicima u prometu ili prerađivačima) funkcionisali su na štetu poljoprivrednika.
Tokom poslednje decenije, u okviru broj-nih programa donatorske pomoći foku-siranih na poljoprivredu, promoviše se potreba edukacije poljoprivrednika o značaju i mogućnostima udruživanja i sa-radnje. Zahvaljujući tome osnovane su ze-mljoradničke zadruge i proizvođačke aso-cijacije različitih profila proizvođača. Ne postoje nažalost istraživanja o broju i us-pehu asocijacija i zadruga koje su opstale.
Najznačajnija forma socijalnog kapitala ruralnih sredina, posmatrano kroz brojnost registrovanih tipova socijalnih preduzeća, i dalje su poljoprivredne zadruge. U Srbi-ji je 2009. godine izveštaj o poslovanju predalo 2140 zadruga;5 najveći broj njih bavi se zemljoradnjom (oko 60% zadruga koje proizvode 81% bruto dodate vredno-sti i koje zapošljavaju 79% zaposlenih u zadrugama). Zadruge zapošljavaju preko 8500 ljudi (64% muškaraca i 36% žena) – najviše fizičkih radnika (54,4%), a zatim zaposlenih u administraciji, prodaji i uslu-gama (23%).
Zadružni oblik privrednog udruživanja dugo je prisutan na Balkanu, a prvi srpski zakon iz ove oblasti donet je 1898. godine. Ustav Re-publike Srbije potvrđuje ravnopravnost pri-vatne, zadružne i javne svojine i navodi da će se „postojeća društvena svojina pretvori-ti u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom“.6 Takav zakon još nije donet; trenutno su na snazi Zakon o zadrugama iz 1996. (ranije savezni zakon) i republički Zakon o zadrugama iz 1989. godine. Stanje u zadružnom sistemu je veoma loše, pre svega za poljoprivredne proizvođače – ne postoje poreske olakšice, a nerešeno pitanje društvene imovine one-mogućava zadruge da reinvestiraju i budu kreditno sposobne. U 2009. godini zadružni sektor je ostvario neto gubitak sa prosečnom neto profitnom stopom od −1,8% ukupnog prometa.7 Da bi se prevazišla takva situacija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvo-ja sastavilo je Nacrt zakona o zadrugama ko-jim se predlaže proces za prenos društvene imovine u zadružnu ili državnu. Posle dužeg perioda nekoordinisanih politika vezanih za zadružni sektor, ovaj nacrt zakona predlaže osnivanje opšteg zadružnog saveza koji bi predstavljao interese raznih vrsta zadruga, osnivanje fonda za razvoj zadruga, jačanje zadružnih revizija i druge inovativne mere.
Poslednjih godina među proizvođačima ra-ste svest o neophodnosti zajedničkog delo-vanja na unapređenju standarda kvaliteta, brendiranja i promocije proizvoda, pa je broj proizvođačkih asocijacija porastao. Udruže-nja svoje aktivnosti usmeravaju i ka ekonom-skom vidu pomoći članovima, što se najčešće odnosi na smanjenje troškova kroz uvođenje savremene tehnologije proizvodnje, stan-dardizaciju kvaliteta proizvoda i usmerava-nje na perspektivna tržišta, uz zaštitu intere-sa članova u pogledu cene. Sa jedne strane, ova udruženja okupljaju ljude istih ili srod-nih ekonomskih interesa u lokalnoj zajedni-
5 Prema podacima iz dokumenta Satelitski računi zadružnog sektora u Republici Srbiji, 2009, koji je 2011. godi-ne objavio Republički zavod za statistiku uz podršku „Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost 2007–2013“ koji finansira Evropska unija.
6 Ustav Republike Srbije, član 86, http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/ustav/ustav_ceo.asp. 7 Satelitski računi zadružnog sektora u Republici Srbiji, 2009, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2011.
Istraživanje „Mapiranje socijalnih preduze-ća u Srbiji“ iz 2008. godine identifikovalo je 162 NVO, 898 zadruga, 55 preduzeća za za-pošljavanje lica sa invaliditetom, 24 zavisna spin -off preduzeća, 13 agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, šest poslovnih inkubatora i dve organizacije drugog oblika koje su imale odlike socijalnih preduzeća. Značajan deo sektora predstavljaju zadruge, pre svega poljoprivredne, koje takođe zna-čajno utiču na opšte odlike ovog sektora.
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
29
Srbiji. Ovaj zakon na savremenim osnovama, u skladu sa Ustavom, međunarodnim aktima i usvojenim standardima, uređuje sva pitanja značajna za osnivanje, rad i delovanje doma-ćih i stranih udruženja. Odredbe novog zako-na u načelu se primenjuju na sva udruženja koja ispunjavaju odgovarajuće uslove, npr. 1) da su osnovana privatnopravnim aktom (akt o osnivanju, ugovor), 2) da je cilj njiho-vog osnivanja ostvarivanje ili unapređenje nekog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, a ne sticanje dobiti, 3) da je članstvo u udru-ženju dobrovoljno, 4) da nisu deo strukture državne vlasti. Usvajanjem ovog zakona ste-kli su se uslovi za formiranje udruženja koji treba da čine konstitutivne delove budućih lokalnih akcionih grupa. Konačni napredak u tom pravcu predstavljaće formulisanje krite-rijuma za definisanje lokalne akcione grupe. Očekuje se da će se kriterijumi uspostaviti tokom sprovođenja projekta tehničke pomo-ći vezanog za LEADER inicijativu.
Program LEADER i struktura za njegovo sprovođenje, LAG, mogli bi doprineti pro-menama u nivou ekonomske diversifikacije u ruralnim oblastima i odgovoriti na potre-bu da se razvijaju aktivnosti manjeg obima prilagođene posebnim uslovima u selima i različitim delovima Srbije. Struktura pret-pristupnog paketa pomoći poljoprivredi i ruralnim područjima (IPARD) predviđa po-moć državama kandidatima za uspostav-ljanje programa LEADER kroz drugu osu, u kojoj su ujedno i sredstva podrške za za-štitu životne sredine i prirodnog ambijenta ruralnih sredina. Nacionalni program rural-nog razvoja u Srbiji za period 2011–2013. nije međutim predvideo podršku razvoju po uzoru na program LEADER.8 Ukoliko se potreba za ovim vidom podrške ne prepo-zna u okviru IPARD programa, on će biti kompletno isključen iz nacionalne politike. To znači da će se aktivnosti po uzoru na LE-ADER u Srbiji u narednom periodu, kao i do sada, finansirati iz donatorskih programa i kroz finansijsku podršku Ruralnoj mreži.
Naime, različite inicijative su tokom protekle tri godine podržavale proces stvaranja nacio-nalnih kapaciteta po uzoru na model progra-ma LEADER. Tako je mrežom za podršku rural-nom razvoju pokriveno gotovo 90% teritorije Republike Srbije, a u okviru te mreže funkci-oniše 15 regionalnih centara i 140 područnih kancelarija. Program Ujedinjenih nacija za ra-zvoj (UNDP) sproveo je projekat Jačanje rural-nog socijalnog kapitala koji je podržao lokalne akcione grupe i akcije koje liče na LEADER, pomogao da se identifikuju lokalni proizvodi sa potencijalnom dodatnom vrednošću i mo-bilisao ruralni socijalni kapital kroz promociju ruralnih razvojnih aktivnosti. Pored toga, u pet opština sprovedeno je sedam razvojnih aktiv-nosti, pružena je podrška potencijalnim lokal-nim akcionim grupama da konkurišu na druge projektne šeme kroz obuku na terenu, sagle-dani su potencijali i formirane ekspertske gru-pe za praćenje ruralnog razvoja u Srbiji. Tako-đe, 2011. godine započeo je projekat tehničke pomoći vredan oko 1,5 miliona evra, koji će pomoći da se stvore nacionalni kapaciteti za primenu programa LEADER.
Napori uloženi u jačanje ruralnih mreža i soci-jalnog kapitala ruralnih sredina primećuju se i iz drugih „smerova“, kao što su socijalna poli-tika, osnaživanje kapaciteta lokalnih zajedni-ca i administracije, povezivanje i umrežavanje poslovnog sektora kroz razvoj klastera i sl.
Lokalna partnerstva (lokalne akcione grupe) imaju sledeće nadležnosti:
•pripremastatutalokalnihakcionihgrupa; •izradalokalnestrategijerazvoja; •promocijai informisanjelokalnogsta-
novništva o postojećim mogućnostima i o prijavama za IPARD projekte u okvi-ru lokalne strategije razvoja;
•objavljivanje pisama preporuke agencijiIPARD o projektima koji bi se mogli finan-sirati u okviru lokalne razvojne strategije;
•upravljanjeaktivnostimalokalnihakcionihgrupa (vođenje projekta, programiranje
8 Nacionalni program se nalazi na veb adresi http://www.minpolj.gov.rs/download/4827011.0062.9-1.pdf.
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
28
U celini, udruženja su dobro povezana sa ak-terima u lokalnoj zajednici i njima je dostupno mnogo više oblika podrške nego što je to slu-čaj kod zadruga. Većina njih ima članstvo po-vezano na regionalnom nivou, a primetno je jačanje uticaja i povezivanje na višim nivoima, pa i na nacionalnom (Nacionalna asocijacija proizvođača suve šljive, Nacionalna asocijaci-ja za organsku proizvodnju, Nacionalne aso-cijacije proizvođača voća i povrća, Udruženje proizvođača mleka, vidi http://poljoinfo.com/poljoprivreda/udruzenja-poljoprivrednika/). Asocijacije proizvođača grupišu se i horizon-talno i vertikalno, posebno u inovativnijim sredinama, sa jače integrisanim poljoprivred-nim sektorom, kao i u sredinama u kojima su fondovi dostupniji. Na regionalnom nivou ima primera pokušaja da se asocijacije grupišu u obliku zajedničke krovne institucije. Takav pri-mer je Agrounija iz Kragujevca, koja objedinju-je asocijacije proizvođača voća, povrća i stoke i opšta udruženja poljoprivrednika (vidi www.agrounija.com). Osnivanje unije pomogla je i inicirala Regionalna privredna komora, što je dokaz da je u ovim procesima spoljna podrška neophodna, tj. da se procesom mora rukovoditi i da mu treba dati podsticaj.
Udruženja orijentisana na lokalni, a time i na ruralni razvoj, svoje aktivnosti najčešće fo-kusiraju na lokalne tržišne niše, kao što su edukacija, infrastruktura, životna sredina, turi-zam, stari zanati, lokalni proizvodi i slično. U poslednjih nekoliko godina, otkako se forsira proces decentralizacije, pokrenut je veliki broj građanskih inicijativa i u okviru njih formira-na su neka udruženja. U većini opština Srbije građani su pokretali inicijative pred nadležnim organima radi razmatranja pitanja od interesa za lokalno stanovništvo i odlučivanja o njima, mahom povodom usvajanja lokalnih strategi-ja, sprovođenja različitih socijalnih programa i mogućnosti prijavljivanja za donatorske, re-gionalne ili evropske fondove. Neretko, kao i u slučaju drugih oblika udruživanja, ovakva udruživanja je podstakla neophodnost da se obezbedi učešće civilnog društva u procesu
javnog odlučivanja ili pak prilika da se iskori-ste dostupna sredstva.
Ne postoje istraživanja o učešću ruralnog sta-novništva u ovim inicijativama niti o tome koli-ko su one bile neposredno vezane za specifične probleme ruralnih zajednica. Istraživanja koja su dotakla ovu temu ukazuju na to da ruralno stanovništvo slabo poznaje opštinske ili druge lokalne i regionalne inicijative, da nije dovoljno informisano o njima i da najčešće nema kon-takta sa ovakvim formama delovanja. Iako se mnoge nevladine organizacije i udruženja gra-đana u poslednje vreme deklarišu kao važne za ruralni razvoj, malo njih je sprovelo konkretne projekte u ovoj oblasti. Ruralno stanovništvo ih ne opaža kao svoje relevantne partnere i slabo poznaje njihove inicijative i projekte.
Ovo su glavni uzroci malog učešća udruženja građana u aktivnostima lokalne zajednice:
•nepostojanjetradicionalnihdemokrat-skih formi odlučivanja i političke kul-ture koja afirmiše građansko učešće;
•nizaknivoznanja,informisanostiisve-sti građana o njihovim pravima i o nad-ležnostima vlasti;
•nedovoljnorazvijenpravniipolitičkiokvir; •nedovoljnadecentralizacijavlastiinizak
finansijski kapacitet lokalne samouprave; •mala veličina znatnog broja opština
(po teritoriji i po broju stanovnika).
Uz navedene faktore, ruralno stanovništvo dodatno se sreće sa niskim nivoom socijal-nog i ljudskog kapitala, što po pravilu uma-njuje njegove sposobnosti za lobiranje.
MOGUĆNOSTI FORMIRANJA LOKALNIH AKCIONIH GRUPA U SRBIJI
Narodna skupština Republike Srbije donela je 8. jula 2009. godine Zakon o udruženjima kojim je definisan novi pravni okvir za osni-vanje, rad i delovanje udruženja u Republici
1
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
31
noj zajednici u pogledu transparentnosti, može iscrpsti entuzijazam, potrošiti vreme i istrošiti lokalne ljudske i druge resurse.
2. Lokalne akcione grupe treba uvek da budu otvorene za nove članove i javnost. Podrš-ku treba obezbediti ne samo za članove lokalne akcione grupe već i za sve ljude na teritoriji koju grupa pokriva.
3. Treba obezbediti mobilnost i promenu osoblja prema trenutnim potrebama i situ-acijama, kao i stalno jačanje članstva. Nije prihvatljivo da jedna osoba u isto vreme bude, na primer, direktor jedne lokalne ak-cione grupe, član odbora za ocenjivanje i član neke druge lokalne akcione grupe.
4. Svim članovima lokalnih akcionih grupa treba omogućiti kontinuirano doživotno učenje i usavršavanje.
5. Mora se omogućiti profesionalizacija. Upravljanje lokalnim akcionim grupama mora se u potpunosti profesionalizovati do 2013. godine kako bi se obezbedio na-stavak rada i u periodu 2014–2020.
6. Jedan od presudnih faktora za održivost lokalnih akcionih grupa jeste postojanje više izvora finansiranja.
OVO JE REZIME NEKIH ISKUSTVA GRUPE DRŽAVA EU-12 KOJA MOGU BITI RELEVANTNA ZA SRBIJU:
1. Neke lokalne akcione grupe morale su, u pe-riodu2007–2013,dapoboljšajuodgovornostza celo područje razvoja, da budu aktivnije i da sarađuju sa opštinama i ministarstvima. Potrebno je više od animacije interesnih gru-pa, što podrazumeva i da se poboljša kvalitet rada tako što će se angažovati administrativ-no osoblje, pogotovo u velikim lokalnim ak-cionim grupama (menadžer, administrativno osoblje, računovođa), ili tako što će se objav-ljivati redovni godišnji izveštaji i revizije.
2. Lokalne akcione grupe su se, naročito u po-četku primene programa LEADER, osnivale samo da bi se dobila sredstva iz ovog pro-grama. Kada su se projekti pokazali kao
neuspešni i kada su bili odbijeni, usledilo je veliko razočaranje – neke od lokalnih akci-onih grupa su ugašene i teško će se obnav-ljati. Možda najveću korist od ovog iskustva predstavlja mogućnost za saradnju tri lokal-na sektora i lekcija da se treba naučiti str-pljenju u prikupljanju sredstava i pripremi projekata kako bi se trajno ostalo u igri. Naj-bolje je da se počne sa manjim projektima, a da se zatim postepeno povećavaju njihov obim i sredstva.
3. Treba promovisati ideju da „fondovi EU nisu cilj, već sredstvo za postizanje lokalnih ciljeva, u saglasnosti sa politikom EU“. Sto-ga se mora nastaviti sa obukom lokalnih akcionih grupa kako bi se one orijentisa-le na druge moguće izvore, npr. privatne izvore, regionalne grantove i sl.
4. Nevladine organizacije nisu dovoljno uče-stvovale u projektima, naročito u prvim godinamaprimeneprograma LEADER, štoje dovodilo do neuravnoteženog sastava lokalnih akcionih grupa te one nisu na odgovarajući način predstavljale sve po-stojeće lokalne interesne grupe. Sukob in-teresa često preti da ugrozi pravilno funk-cionisanje lokalnih akcionih grupa, pa čak i zakonski predviđene norme. U kasnijim fazama postoje izgledi da se ovaj problem prevaziđe i može se reći da se, posle neko-liko godina iskustva, većina lokalnih akcio-nih grupa osposobila da uspešno ispunja-va uslov dobre izbalansiranosti grupa, uz punu svest o svojim pravima, obavezama i dužnostima.
LAG trening
1
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
30
aktivnosti, računovodstvo, izveštavanje u skladu sa predviđenom dinamikom itd.).
Ova struktura će se u Srbiji definisati u pred-stojećem periodu.
NAUČENE LEKCIJE I PREPORUKE ZA LOKALNE AKCIONE GRUPE U SRBIJI
Pristup lokalnom razvoju sa naglaskom na učešću lokalnih aktera u procesu donošenja odluka može biti izuzetno koristan u kontek-stu ruralne Srbije. Pošto je za stvaranje ka-paciteta potreban relativno dug vremenski period, mora se osmisliti niz jasnih koraka za sticanje znanja i iskustva u uspostavlja-nju, vođenju i osnaživanju lokalnih akcionih grupa. Ovi koraci podrazumevaju: 1. Uspostavljanje, u što kraćem roku, jasnih
pravila i procedura za buduće efikasno i delotvorno poslovanje i vođenje lokalnih akcionih grupa kako se očekivanja aktera i socijalnih mreža koje su do sada formi-rane ne bi izneverila, odnosno kako se njihove aktivnosti ubuduće ne bi usmera-vale na neodgovarajući način.
2. Sticanje neophodnog stručnog znanja i veština za pripremu lokalnih razvojnih strategija. Lokalni akteri u Srbiji poseduju određena iskustva u ovim aktivnostima, koja su uglavnom stekli tokom intervenci-ja raznih međunarodnih donatorskih pro-grama. Ovo se iskustvo može iskoristiti za dalju nadogradnju.
3. „Učenje kroz rad“, sprovođenjem razvoj-nih strategija na lokalnim nivou.
Ograničenja u primeni pristupa koji podra-zumeva program LEADER u domaćoj praksi mogu se očekivati iz sledećih razloga:1. Kompleksnost, rigidnost i rasparčanost
nacionalnih i, u slučaju država članica EU, nadnacionalnih politika koje utiču na ruralni razvoj. Kompleksnost odgovorno-sti, ovlašćenja i ograničenja nacionalnih i
lokalnih agencija zbunjuje lokalne pred-stavnike koji nameravaju da uspostave partnerstva i formiraju lokalne akcione grupe. Ova kompleksnost otežava lokal-nim akcionim grupama izbor prave mere i načina zastupanja lokalnih interesa.
2. Nepostojanje autonomije lokalnih vlasti i agencija. Autonomija se ovde odnosi i na fi-nansijsku (budžetsku, fiskalnu) autonomiju i na autonomiju ovlašćenja, npr. da lokalna sa-mouprava i agencije mogu da biraju najbolji način za postizanje željenih rezultata nekom razvojnom politikom (i da je tako bolje usagla-se sa ostalim politikama na lokalnom nivou).
3. Nedovoljna informisanost lokalnih aktera i nedovoljno prepoznavanje segmenata ruralne ekonomije, izuzimajući poljopri-vredu i ruralni turizam. Lokalne razvojne strategije se, kada je reč o razvoju rural-nih sredina, uglavnom usmeravaju na rast konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda, razvoj proizvodnih kapaciteta i podsticanje udruživanja. Inovativna rešenja u definisa-nju razvojnih smernica najčešće izostaju. Pojam ruralne ekonomije se shvata vrlo ri-gidno i svodi se na eksploataciju prirodnih resursa kroz navedena dva sektora.
4. Pristup „odozdo nagore“ i participativ-ni pristup još uvek su slabo zastupljeni. Može se navesti tek nekoliko izuzetaka, koji su uglavnom rezultat sprovođenja određenih projekata koje su finansirali različiti donatori. Čini se da institucional-ne strukture u Srbiji zadužene za osmiš-ljavanje i sprovođenje politike ruralnog razvoja još uvek nisu potpuno spremne da ponude odgovarajuće smernice i da prate ove inovativne pristupe ruralnom razvoju.
Održivost lokalnih akcionih grupa, prema svim dosadašnjim iskustvima, zavisiće od ovih uslova:
1. Neophodno je odabrati isključivo lokalne akcione grupe koji funkcionišu u skladu sa principima programa LEADER. Svaki kom-promis može da izazove sumnju u lokal-
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
2
33
1. JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA U RURALNOM TURIZMU – PODRUČJA I NADLEŽNOSTI
U oblasti ruralnog turizma, proizvodnja i ko-mercijalizacija turističkih proizvoda i usluga podjednako je interesantan segment rural-ne ekonomije i za javni i za privatni sektor. U drugim privrednim sektorima orijentacija na model slobodnog tržišta dovela je do mi-nimiziranja uloge države, dok je u turizmu država ostala kooperant privatnom sektoru zbog specifičnosti sektora turizma. Osim toga, u uslovima relativno niske razvijenosti ekonomskog ambijenta, kao što je slučaj sa ruralnim zajednicama, država mora da pre-uzme vodeću ulogu u poboljšanju poslovnog ambijenta, olakšavanju investiranja i razvoju infrastrukture i ljudskog kapitala.
Javno-privatno partnerstvo smatra se jed-nim od najpogodnijih sistema za razvoj turi-stičkih potencijala ruralnih regiona. Ovo su glavni argumenti za takav stav:
1. Turistički proizvod je skup javnih i pri-vatnih proizvoda i usluga, što znači da turističku ponudu ne opredeljuju samo usluge koje nude turistička preduzeća
(smeštaj, hrana, zabava, prevoz), već na nju deluju i infrastruktura, zdravstveni i obrazovni sistem, službe javne bezbed-nosti itd. Uspeh privatnog sektora na nekoj turističkoj destinaciji povezan je sa svim navedenim elementima, za koje je odgovorna javna uprava. Otuda javni sektor treba da preuzme niz odgovorno-sti i definiše specifične ciljeve u pogledu svog doprinosa razvoju lokalnog turizma.
2. Turizam je aktivnost koja ima važnu ulogu u održivom razvoju i integraciji ruralnih obla-sti u nacionalnu i međunarodnu ekonomiju, ali ne može da se razvija samo na osnovu akcija privatnih preduzetnika. Turizmom u celini, a posebno ruralnim, prvenstveno se bave domaćinstva i preduzeća srednjeg kapaciteta. Ovi subjekti turističke ponude nemaju neophodne finansijske i ljudske re-surse da samostalno dostignu i zadrže po-ziciju na tržištu i da obezbede integrisano upravljanje kvalitetom.
3. Mnoštvo i raznolikost aktera turističke ponude zahtevaju da se stvore efikasni-je strukture saradnje i da se obezbede neophodni okviri kako bi se osigurala povezanost i celovitost različitih akcija javnih i privatnih turističkih aktera.
4. Održiva pozicija na turističkom tržištu za-visi od načina na koji neka destinacija po-
II
JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RAZVOJU RURALNOG TURIZMA
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
32
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
2
35
uključe u interakciju različitih aktera tako što će stvarati odgovarajuću javnu politiku koja može da posluži kao osnovni okvir za razvoj turističkog proizvoda. Prvi uslov je da se obezbedi povoljan institucionalni i zakonodavni okvir za razvoj tu-rizma. Kod svih turističkih aktera mora se razvija-ti kooperativni duh kako bi se stvorile mogućno-sti za rast zapošljavanja i dao doprinos održivom razvoju ruralnog područja. Privatni sektor mora da prihvati sopstvenu odgovornost za zajedničke akcije, kontinuitet poslovanja i poverenje u desti-naciju. Političke promene, ekonomski i socijalni konflikti i nestabilnost ne smeju uticati na par-tnerstvo i obaveze koje proizlaze iz njega. Takvi
rizici se moraju svesti na minimum kako bi javno-privatna partnerstva i lokalna ekonomija ostali na stabilnoj razvojnoj putanji.
TABELA 4: NADLEŽNOSTI PARTNERA U RURALNOM TURIZMU
Uloga centralne vlasti (drža-va, vlada)
Uloga javnog sektora Uloga privatnog sektora
• „Krovna“ podrška – obez-beđivanje opšte političke podrške za lokalnu/regio-nalnu inicijativu
• Obezbeđivanje transparen-tnih i legalnih imovinsko pravnih okvira saradnje, dokumentacije, dozvola i sl.
• Pružanje finansijske podrš-ke gde je to moguće
• Grantovi za različite fiskal-ne koncesije za projekte
• Monitoring
• Obezbeđivanje javne infra-strukture, usklađivanje sa lo-kalnim urbanističkim planom i sličnim obavezama
• Obezbeđivanje podrške i usluga privatnim preduzet-nicima u vidu infrastrukture, opreme i objekata – osnovno jezgro infrastrukture neop-hodno u početnim fazama razvoja kako bi se prikazao potencijal ruralne oblasti
• Uvođenje regulatornih mera za obezbeđivanje društvene, kulturne i ekološke održivosti
• Obezbeđivanje da se lokalna zajednica u potpunosti uključi i da što veći broj ljudi ostvari korist od razvoja turizma
• Obezbeđivanje svih predu-slova da turističke usluge po obimu, tipu i kvalitetu budu kompatibilne sa zaštitom životne sredine i sociokultur-nog miljea područja
• Sprovođenje potrebnih istraživanja, priprema master plana, formulisanje marke-tinške strategije i organizova-nje sveobuhvatne promocije zajedno sa predstavnicima privatnog/poslovnog sektora
• Izgradnja turističkih kapaci-teta područja i rukovođenje njima
• Preuzimanje odgovornosti za obuku i usavršavanje radne snage kako bi se do-stigao što viši nivo kvaliteta pruženih usluga
• Učešće u pripremi investici-onih smernica, marketinške strategije i pružanje pomoći u kreiranju baza podataka za različite vrste marketinš-kih i strateških istraživanja
• Očuvanje, negovanje i za-štita turističkih atrakcija
Briga o zaštiti životne sre-dine
ĆILIBARSKI PUT (AMBER TRAIL)
Ideja Ćilibarskog puta javila se polovinom devedesetih godina prošlog veka kod lju-di iz Fondacije Ekopolis, koji su uočili da su turizam i uopšte ekonomija centralne Slovačke isuviše orijentisani ka Bratislavi, glavnom gradu. Međutim, postoje mnogo veća naselja u blizini centralne Slovačke – Budimpešta i Krakov, sa snažnom srednjom klasom i određenim vezama sa Slovačkom.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
2
34
stiže integrisano upravljanje turističkim kvalitetom u odnosu na tri glavne kompo-nente: aktere turističke ponude, lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Ruralni turi-zam se, sa jedne strane, odvija u prirod-nom ambijentu određene i visoke vred-nosti, a sa druge strane u zajednici koja je u socijalnom pogledu veoma specifična i osetljiva. Otuda ovaj sektor zahteva vrlo stroge norme upravljanja i kontrole gaz-dovanja prirodnom sredinom i ophođe-nja u određenom miljeu. U tom pogledu javno-privatna partnerstva nisu dovoljno snažna da zamene državne intervencije u oblasti održivog gazdovanja resursima.
5. Lokalna administracija, po pravilu, nema potrebne resurse i mogućnosti da jed-nostrano i individualno preuzme odgo-vornost za razvoj turističkog regiona. Sprovođenje strategije razvoja turizma nije moguće ako se ne definiše partner-ski okvir koji treba da uključi ne samo preduzeća koja posluju u turističkoj privredi već i druge ruralne aktere, pa i predstavnike lokalne uprave.
6. Potrebno je da se zajednički oblikuje i promoviše regionalni turistički identi-tet. Bez obzira na to koliko inovativnosti, originalnosti i profesionalnosti turistič-ke kompanije mogu da imaju, portfolio njihovih proizvoda čini lokalno/regi-onalni turistički identitet – projekciju koja ne može da se stvara i razvija bez partnerstva sa drugim akterima.
7. Javno-privatno partnerstvo omoguća-va javnom sektoru značajnu korist od komercijalizacije turističkih proizvoda i usluga, kao i od dinamičnog rasta za-poslenosti koji turizam sa sobom nosi. Rast aktivnosti privatnog sektora utiče na povećanje potrošnje, investicija i ino-vacija te na jačanje i širenje mreže po-slovnih partnerstava na lokalnom nivou. Lokalna zajednica u takvim okolnostima ostvaruje korist od poreza, rasta vredno-sti zemljišta i rasta standarda lokalnog stanovništva.
8. Samostalna komercijalna održivost nije dovoljna za uspeh ni u javnom ni u pri-vatnom sektoru. Kroz javno-privatno par-tnerstvo projekti će biti uspešniji, a rizik će biti manji i deliće se između partnera.
Ovo su područja u kojima se najčešće radi na uspostavljanju javno-privatnih partnerstava u razvoju ruralnog turizma:
•strateškoplaniranjeiteritorijalnoplanira-nje;
•infrastrukturneinvesticijeiinfrastrukturniprojekti;
•stvaranje konkurentnogposlovnogokru-ženja za podsticanje investicija,
•konzervacijakulturnognasleđapodručjairukovođenje njime;
•razvojljudskogkapitalakrozobrazovanjeistručno usavršavanje,
•privlačenjenovihsredstavazainvesticije,promocija i marketing;
•promovisanje održivog turističkog proi-zvoda i tržišta,
•promovisanjemeđunarodnihprimerado-bre prakse;
•podrška procesu razmene informacija /komunikacije između destinacija na me-đunarodnom nivou;
•stimulisanje tehnološkog razvoja i uvo-đenje novih tehnologija u proizvodnju, promociju i komercijalizaciju turističkih proizvoda;
•promocijaikomercijalizacijaturističkede-stinacije;
•obezbeđenje sistema i metodologije zaprikupljanje i obradu statističkih podataka potrebnih za marketinške analize i studije.
Svaki od lokalnih partnera treba da deli odgo-vornost za razvoj turizma i marketinšku pro-mociju destinacije. Zbog toga je važno da se što više njih angažuje u kreativnom stvaranju mogućnosti za promociju određene destinacije. Efikasan partnerski odnos zahteva jasnu viziju i prepoznavanje zajedničkog interesa na svim menadžerskim nivoima. Vlade moraju da se
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
2
37
je 2010. godine ostvarila tek 54% turistič-kog prometa iz 1989. godine, mereno brojem noćenja. (Treba reći da je u tom pogledu si-tuacija 2008. godine bila bolja – 62% pro-meta iz 1989. godine, ali je u poslednje dve posmatrane godine došlo do pada turističkog prometa). Prosečna dužina boravka registro-vanih posetilaca iznosila je 3,2 noći.
Osnovnu karakteristiku turizma u Srbiji predstavlja visoko učešće domaćeg turistič-kog prometa: skoro 70% u dolascima i preko 80% u noćenjima. Ovo je, pre svega, posledi-ca toga što u Srbiji ne postoje profesionalno razvijeni i organizovani turistički proizvodi, spremni za međunarodno tržište. Zvanična statistika sva turistička mesta u zemlji deli na glavne administrativne centre (Beograd i Novi Sad), banjska mesta, planinska mesta, ostala turistička mesta (koja ne mogu da se svrstaju ni u jednu prethodnu kategoriju) i ostala mesta (koja nemaju neke atrakcije, ali raspolažu kapacitetima za smeštaj turista). Beograd i Novi Sad apsorbuju više od trećine svih dolazaka, a čak 64% dolazaka stranih turista (na osnovu podataka iz 2008. godi-ne). U 2008. godini Srbija je raspolagala sa oko 116.000 ležaja, od čega su hoteli i slični objekti obuhvatali 47%, a komplementarni kapaciteti 53%. Nakon skoro stalnog pada broja ležaja do 2002. godine, koji je pre sve-ga bio posledica pada broja registrovanih ležaja u dodatnim smeštajnim kapacitetima, od 2003. godine njihov broj raste.
Podaci o smeštaju u ruralnom turizmu u do-maćinstvima nisu ušli u zvaničnu statistiku. Raspoložive resurse obuhvataju portal ru-ralnog turizma (www.selo.co.rs) i lokalne tu-rističke organizacije. U okviru Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Održivi turi-zam u funkciji ruralnog razvoja“ detaljnije su istraživana četiri ciljna regiona u kojima se pruža podrška lokalnom ruralnom planiranju i razvoju destinacijskog menadžmenta. To su centralna Srbija (Valjevo, Ljig, Kosjerić, Gornji Milanovac, Mionica), istočna Srbija (Negotin
Zaječar, Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad), južni Banat na Dunavu (Alibunar, Bela Crkva, Kovin, Vršac) i donje Podunavlje (Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek, Kladovo). U ovim opštinama, prema podacima lokalnih tu-rističkih organizacija, ima 327 domaćinstava (u 108 sela) koja izdaju ukupno 638 soba sa 1997 kreveta. Većina kreveta nalazi se u regi-onu centralne Srbije – 45% svih raspoloživih kreveta u ruralnim domaćinstvima (sa Gor-njim Milanovcem kao centrom – 572 kreveta). Nema zvaničnih podataka o profilu gostiju, pa nije moguće ustanoviti njihovu strukturu pre-ma svrsi posete (odmor ili posao).
Za goste koji traže mirno okruženje i relak-saciju od svakodnevnog života, mirno pri-rodno/ruralno okruženje može da bude do-voljno. Ali većini gostiju lepe seoske kuće i mirno okruženje jednostavno nisu dovoljni. Oni tragaju za značajnijim atrakcijama, bilo da su prirodne ili da ih je napravio čovek – događaji, aktivnosti, lokalni izleti…
U pogledu uređenosti sela, čini se da je naj-veći problem predstavlja to što ne postoje staze za pešačenje ili su one slabo uređene, kao i uređenje seoskih ulica i opšti izgled sa-mih kuća. U selima pojedinih opština postoji problem odlaganja stajskog đubriva i sme-ća, a ponegde u uređenosti prilaza do kuće. Infrastrukturni problemi su jedna od glav-nih prepreka za razvoj turizma čak i na već etabliranim destinacijama, poput Zlatibora ili Kopaonika, da i ne govorimo o turistički slabije razvijenim područjima i opštinama u kojima struktura atrakcija ne privlači relativ-no veliki broj turista. To su najčešće problemi sa vodosnabdevanjem, saobraćajnom infra-strukturom, otpadom i kanalizacijom, lokal-nim javnim prevozom, telekomunikacijama i snabdevanjem električnom energijom.
Svedoci smo dva savremena međusobno po-vezana fenomena. Prvi je širenje informacija u neverovatnim razmerama zahvaljujući informa-cionoj i komunikacionoj tehnologiji, pre svega
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
2
36
2. OSNOVNA PROCENA STANJA U RURALNOM TURIZMU U SRBIJI
Ruralne oblasti u Srbiji karakterišu nekonku-rentna poljoprivreda malih razmera, ruralno siromaštvo, depopulacija, starenje stanov-ništva i visoka stopa nezaposlenosti. Done-davno, ruralni razvoj bio je usredsređen na poboljšanje poljoprivrednih performansi, povećanje konkurentnosti, konsolidovanje tla i bolju tržišnu orijentaciju. Razvoj novijih ruralnih mera usredsređuje se na poštovanje principa zaštite okoline u poljoprivrednoj proizvodnji i održivo korišćenje resursa. Cilj je postizanje ravnoteže između poljoprivred-ne proizvodnje i drugih privrednih aktivnosti, zaštite životne sredine i društvenog razvoja. Konkretno, potrebne su mere koje podržava-ju diversifikaciju ruralne privrede na društve-no, ekonomski i ekološki održive načine kako bi se u ruralnoj Srbiji poboljšao kvalitet živo-ta, odnosno smanjili siromaštvo i degradacija životne sredine i prirodnih resursa.
U poslednjih nekoliko godina, kao protivte-ža divljem turizmu, razvija se pokret koji se oslanja na održivi ruralni turizam. Održivi tu-rizam gleda na turizam unutar destinacijskih odredišta kao na odnos između područjâ-domaćinâ, lokalnih zajednica i stanovnika na tim područjima, turista i turističke industri-je. U prošlosti je ovim odnosom dominirala turistička industrija. Održivi turizam miri suprotstavljene interese ovih triju partnera: smanjuje štetu po okruženje i kulturu, po-diže nivo zadovoljstva gostiju, maksimizira dugoročni ekonomski rast i uravnotežuje potencijal rasta turizma sa potrebom da se očuva životna sredina.
U Srbiji je 2010. godine registrovano više od dva miliona (2.000.597) dolazaka turi-sta koji su ostvarili ukupno oko 6,5 miliona (6.413.515) noćenja.9 U periodu od 1989. godine do 2010. godine turistički promet u Srbiji je prosečno godišnje opadao za 3,4% u broju dolazaka i 2,9% u broju noćenja. Srbija
Stoga je ideja Ćilibarskog puta razvijena kao sredstvo za razvoj ruralnog turizma u ovom području, uz korišćenje mogućnosti koje nudi blizina tako velikih naselja.
Ruralna područja projektne oblasti nisu bila pripremljena za turizam. Dok je ruralno nasle-đe u Slovačkoj zaista vredno, sposobnost za njegovu prezentaciju i sticanje zarade od nje-ga bila je slaba (i generalno je još uvek takva). Fondacija Ekopolis je pokrenula program ma-terijalne i nematerijalne podrške ruralnim za-jednicama. Opšti cilj programa Ćilibarski put je bio da se te zajednice pripreme za turizam. Specifični ciljevi su bili stvaranje uslova za ra-zvoj turizma te obuka lokalnog stanovništva za pružanje turističkih usluga i za prezenta-ciju/tumačenje baštine. Detaljna analiza je pokazala da se moraju uključiti ne samo sta-novnici i privatni pružaoci usluga već i javne ustanove (lokalne kancelarije, muzeji itd.), jer oni stvaraju uslove za razvoj turizma.
Fondacija Ekopolis je dodelila znatna sred-stva za partnerstvo između javnog i privat-nog sektora. Sredstva su bila usmerena na stvaranje partnerstava kroz uobičajene ak-tivnosti – stvaranje uslova za turizam (npr. poboljšanje puteva i putne infrastrukture, poboljšanje javnih površina itd.), zajednič-ka analiza ruralnog nasleđa sa stanovišta turizma (popisi, studije itd.) i stvaranje jav-no-privatnih turističkih proizvoda (npr. mali muzeji, prikaz zanata, tumačenje spomenika itd.). Pored toga, Ekopolis je obezbedio i ne-materijalnu podršku (eksperti, studijska pu-tovanja, zagovaranje i dr.). Uslov za dodelu sredstava i stručnu podršku bilo je partner-stvo između javnog i privatnog sektora.
Takav pristup, koji je zahtevao partnerstvo, pokazao se kao koristan. Nekoliko sela i malih oblasti poboljšalo je svoju ponudu i uslove za turizam. U selima i područjima duž Ćilibarskog puta od Budimpešte do Krakova lansirano je nekoliko turističkih proizvoda, npr. pešačke i biciklističke ture (organizovane ili spontane), eko-muzeji, festivali i događanja i dr. Mada oni sigurno nisu glavni izvor zarade za lokal-no stanovništvo, nema sumnje da doprinose održivom razvoju i obezbeđuju zaposlenje/prihod za deo lokalnog stanovništva.
9 Baza podataka Statističkog zavoda Srbije, na http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=180.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
2
39
vornih formi. Pored komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva u vidu koncesija, u ma-njim mestima područje javno-privatnog par-tnerstva može biti vezano i za destinacijski menadžment i marketing.
Određeni nivo saradnje u domenu destina-cijskog marketinga postoji, ali različite pre-preke onemogućavaju dublje umrežavanje. Lokalne turističke organizacije smatraju da su glavne prepreke saradnji vezane za činjenicu da privatni sektor i sama rural-na domaćinstva ne shvataju koristi koje bi donelo uspostavljanje partnerskih odnosa. Ističe se i strah privatnog sektora da će mo-rati da izdvaja više novca, a zatim slede in-terpersonalni razlozi. Ima i izvesnog nepo-verenja privatnog sektora prema lokalnim turističkim organizacijama, kao i nepovere-nja ruralnih domaćinstava koja izdaju sobe prema lokalnoj turističkoj organizaciji.
3. MOGUĆNOSTI I PREPORUKE ZA USPEH JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA U RURALNOM TURIZMU U SRBIJI
Javno-privatno partnerstvo nudi nove mo-gućnosti za razvoj destinacijskog menad-žmenta i marketinga u turizmu. Ovakvo par-tnerstvo moguće je u sledećim oblastima vezanim za razvoj turističkog proizvoda:
- Podsticaj za razvoj i očuvanje resursa;- uspostavljanje standarda kvaliteta;- razvoj atrakcija, tematskih parkova i sme-
štaja;- pružanje tehničke podrške programima ra-
zvoja inovativnih proizvoda;- doprinos privrednom bogatstvu zajednice;- ostvarivanje održivog razvoja u sektoru tu-
rizma;- prevazilaženje prepreka u oblasti trgovine
i investicija;- zaštita potrošača;- odnos prema konkurenciji.
Marketing i prodaja:
- poboljšanje destinacijskog imidža;- poboljšanje efikasnosti marketinga;- poboljšanje tržišnog dometa i pokrivenosti;- pružanje podrške elektronskom marketin-
gu i distribuciji, uključujući i internet;- pružanje podrške za učešće na sajamskim
manifestacijama;- obuzdavanje snage programa zajedničkog
marketinga;- pristup novim tržištima.
Istraživanje i tehnologija:
- obezbeđivanje metodologija za istraživa-nje i merenje;
- izračunavanje indirektnih prihoda od turiz-ma (Tourism Satellite Accounts);
- podsticanje tehnoloških inovacija i njihove primene.
Infrastruktura:
- poboljšanje puteva, saobraćajne infra-strukture i osnovnih usluga;
- podsticanje intermodalnog saobraćaja;- poboljšanje javnog zdravlja i sanitarnih
uslova;- poboljšanje sigurnosti/bezbednosti;- jačanje sistema telekomunikacija.
Ljudski resursi:
- uspostavljanje standarda usluga i kvaliteta;- obezbeđivanje edukativnih programa i tre-
ninga;- poboljšanje produktivnosti i inovativnosti.
Finansiranje:
- obezbeđivanje investicija i finansijskih sredstava;
- dopuna javnih investicija;- obezbeđivanje početnih finansijskih
sredstava:- poboljšanje rezultata11.
11 CTO, WTO, WTOBC (2004) Co-operation and partnerships in tourism: A global perspective. (Saradnja i partner-stva u turizmu: globalna perspektiva), WTO, Madrid.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
2
38
internetu, što potencijalnim posetiocima razli-čitih destinacija omogućava da relativno brzo i lako dođu do gotovo svih informacija o skoro svakom mestu koje nameravaju da posete, da uporede sve elemente ponude i da zatim lak-še donesu odluku o putovanju. Drugi fenomen jeste sve veći broj iskusnih putnika, koji tačno znaju šta žele i koji su, zahvaljujući stečenom iskustvu, znatno kritičniji u pogledu kvaliteta i sadržaja turističke ponude neke destinacije. Stoga u tržišnoj utakmici u turizmu nema per-spektive za one koji su preokupirani sopstvenim proizvodom/uslugom, jer stvaranje sistema de-stinacijskog iskustva zahteva saradnju svih za-interesovanih aktera na konkretnom području.
Nešto je bolja situacija u pogledu koordi-nacije procesa razvoja destinacijskog proi-zvoda na lokacijama gde dominira jedan ili nekoliko velikih igrača, koji onda diktiraju uslove ostalima, s tim što su manje firme u tom kontekstu u nepovoljnijem položaju jer im je sužen manevarski prostor. Međutim, tamo gde nema tako jakog aktera, manji pru-žaoci usluga upućeni su jedni na druge ne bi li opstali na duži rok. Stoga nije ni čudno da se pojavio i odgovarajući pojam, turizam u zajednici (engl. community tourism), koji obuhvata ovakav način razvoja turizma.
Prema istraživanju rađenom 2009. godine na uzorku od 1621 ruralnog domaćinstva, koje se odnosilo na socijalnu uključenost u ruralnim oblastima, socijalni kapital seoske populacije u Srbiji je nizak, a kulturna par-ticipacija pasivna i slabo diversifikovana. Tradicionalni oblici vezivanja gube značaj, npr. seoska okupljanja i kolektivna pomoć u poljoprivrednim radovima (tzv. mobe) , a novi oblici vezivanja se izuzetno slabo razvi-jaju. Mreže postoje, ali imaju slab socijalni kapital, sa niskim ili „opreznim“ poverenjem u lokalne vlasti, pa samo zajednička vizija, jasni ciljevi i dobrobit, poverenje i lokalno liderstvo mogu dovesti do uspešne saradnje i umrežavanja.10
Institucionalizacija nekog oblika saradnje je, najčešće, najbolji dokaz želje da se stvari po-krenu zajednički, mada to ne mora garantova-ti uspeh. Institucionalizacija saradnje između nosilaca ponude u ruralnom turizmu gene-ralno nije daleko odmakla. Mali broj opština u kojima postoje formalne asocijacije do-maćinstava koja se bave ruralnim turizmom uključen je u ovaj projekat razvoja ruralnog turizma. Primeri takve saradnje sreću se, na primer, u regionu južnog Banata, u opštini Kovin, u kojoj postoje asocijacije SZTUR Dani, selo Skorenovac, Udruženje domaćina u etno i ruralnom turizmu iz Deliblata (UDERT – „De-liblatski pesak“) i Deliblato Oaza. U central-noj Srbiji postoji samo jedno formalno udru-ženje – Udruženje domaćina „Valjevo“.
Formalno povezivanje u udruženja ruralnog turizma nosi nesumnjive koristi zbog jasnih odnosa i podele odgovornosti, a posebno jer povećava „vidljivost“ ovog tipa turističke ponude i doprinosi ne samo jačanju ponude već i razvoju drugih aktivnosti vezanih za ruralni turizam (očuvanje autentičnog ambi-jenta i tradicije, zajednička promocija poje-dinih atrakcija, organizacija događaja). Kada je u pitanju ruralni turizam u Srbiji, lokalne turističke organizacije u ciljnim regionima razmišljaju o potrebi da se formiraju regio-nalne organizacije za destinacijski menad-žment, koje bi se bavile i ruralnim turizmom.
Ruralni turizam je deo sveopšteg lokalnog i regionalnog turističkog iskustva i u tom kon-tekstu treba da govorimo o javno-privatnom partnerstvu u smislu sveobuhvatnog desti-nacijskog proizvoda, a ne samo ruralnog. U dosadašnjoj praksi u Srbiji nema slučajeva ovakvog partnerstva u sektoru turizma. Izuze-tak je objavljena namera o javno-privatnom partnerstvu u izgradnji odmarališta na Staroj planini. Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, usvojen u novembru 2011. godine, predviđa koncesije između ostalog u oblasti turizma, kao jednu od osnovnih ugo-
10 SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, Socijalna isključenost u ruralnim oblastima Srbije, sažetak istraživanja sprovedenog uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Delegacije Evropske komisije u Srbiji, mart 2010, Beograd, http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/04/Secons-Socijalna-is-kljucenost-na-selu.doc (pristupljeno 11. avgusta 2010).
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
2
41
PREPORUKE ZA UDRUŽENJA I ZADRUGE
• Razvijati demokratske procedure unu-tar svih oblika udruženja kako bi se sprečili izraženo liderstvo i „majoriza-cija“ usled nedostatka ljudskog kapita-la u ruralnim sredinama.
•Raditinapromovisanjusvihoblikalo-kalnih udruženja, uz aktivno uključiva-nje medija. Posebno forsirati promoci-ju transparentnosti izvora finansiranja, finansijskog poslovanja i odlučivanja.
•Raditinalokalnom/regionalnomumreža-vanju, kao i na povezivanju sa međuna-rodnim okruženjem – stvarati uslove za efikasnije preuzimanje dobrih modela iz tuđe prakse. Tako će se povećati i vidlji-vost sopstvenih rezultata i inicijativa.
•Razvijati mehanizme i kapacitete za lobiranje, i u domenu predlaganja za-konskih rešenja i kada se radi o uključi-vanju u budžet (lokalni ili nacionalni).
• Osigurati stabilno dugoročno finansira-nje kroz pregovore sa lokalnim vlastima o participaciji troškova za udruženja u lokalnom budžetu. Stvoriti kapacitete za uspešno povlačenje donatorskih sred-stava i sredstava iz drugih fondova.
•Ulagatinaporedaseobezbedi kontinu-itet rada i proširi delokrug delovanja, odnosno broj usluga koje se pružaju članovima i lokalnoj zajednici. Podsti-cati kontinuiranu edukaciju kako bi se poboljšao kvalitet aktivnosti i usluga.
PREPORUKE ZA INSTITUCIONALNI NIVO (DRŽAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU)
•Formirati stabilne fondove za finansi-ranje udruženja. Stabilnost finansiranja omogućila bi kontinuirano delovanje, ma-nju zavisnost od međunarodnih donatora (kojih ima sve manje), ali bi i stvorila prili-ku da se država i lokalna samouprava više fokusiraju na akcije koje su prioritetne za lokalnu zajednicu. Treba nastojati da se u
lokalnim budžetima odvoje sredstva za stručnu i finansijsku podršku pri konkuri-sanju udruženja za različite projekte, par-ticipaciju u troškovima i sl. Opštine treba da sačine kriterijume za procenu ekonom-ske i društvene opravdanosti tih predloga i da podrže one koji su perspektivni.
•Jačati pravni okvir, odnosno podstica-ti sprovođenje usvojenog zakonskog okvira. Država treba da stvori mehaniz-me za primenu zakona. Nijedna forma socijalnog kapitala oličena u mrežama saradnje, udruženjima i sl. ne može da nadomesti slabosti i nefunkcionalnost državnih institucija. Država, međutim, treba da deli odgovornost sa drugim partnerima, ali tako što će im stvoriti prostor za transparentno delovanje.
•Lokalnazajednicatrebastalno da prati stanje među lokalnim akterima, da ih informiše o dostupnim programima i da im na svaki način pomaže da koriste lokalni kapital.
•Treba podsticati saradnju lokalnih pre-duzetnika sa predstavnicima civilnog društva. Ovaj vid saradnje gotovo da ne postoji. Izvesno je da se ta saradnja neće ostvariti spontano i da je potrebna inter-vencija sa višeg nivoa, pre svih lokalne sa-mouprave koja mora imati interes da jača poslovno partnerstvo lokalnih aktera.
Kosibda na Rajcu– manifestacija koja se održava svake godine u julu
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
2
40
Nivo razvijenosti srpskog turističkog pro-izvoda i priroda ruralnog turističkog proi-zvoda uslovljavaju da se proces upravljanja postavi na tri nivoa: na nacionalnom nivou bi se donosile strateške odluke o razvoju ruralnog turizma, uključujući razvoj sistema kvaliteta, regionalni nivo bi bio odgovoran za stvaranje lanca vrednosti ruralne turistič-ke ponude kao integralnog dela regionalnog destinacijskog proizvoda, dok bi lokalni nivo bio odgovoran za razvoj lokalnog lanca vred-nosti ruralne ponude uz integraciju turizma u celoviti sistem lokalnog ruralnog razvoja. Na centralnom nivou bi se, takođe, morao uspostaviti sistem marketinga, distribucije i komercijalizacije ruralne turističke ponude.
Kao ključni faktori uspeha javno-privatnog partnerstva u ruralnom turizmu pokazali su se:
•Usvajanje jasnog strateškog okvi-ra u kome će se region odrediti kao turistički, sa značajnim turističkim potencijalom. Formulisanje strategi-je omogućava da se postave ciljevi, prioritetne ose, akcije. Pored toga, ovako se obezbeđuje prostor za eva-luaciju tokom trajanja partnerstva i smanjuju mogući troškovi;
•Ograničavanje partnerstva u pro-stornom smislu na entitet koji omo-gućava prirodnu celovitost, kom-plementarnost interesa i ciljeva i oblikovanje jasnog identiteta. Postoji rizik od sukoba interesa, nepoveza-nosti i administrativne blokade (po-sebno u slučaju kada su partnerstva vezana za regionalne entitete koji se ne podudaraju sa administrativnim granicama). Postojanje regionalnog identiteta koji potencijalni korisnici usluga i proizvoda (turisti) i lokalno stanovništvo već prepoznaju kao ta-kav obavezna je polazna tačka u us-postavljanju partnerstva;
•Usvajanje plana partnerstva sa ja-snim ciljevima, koji treba da bude re-
zultat saradnje najšireg kruga aktera kojih se to tiče na regionalnom nivou. Partnerstva mogu biti uspešna samo ako se o njima dogovore ključni uče-snici i ako imaju podršku javnosti;
•Uključivanje velikog broja aktera u dogovore o ciljevima i odgovornostima koje predstoje u okviru partnerstva. Odgovornosti i uslovi (za učešće u par-tnerstvu, za odustajanje i za uključiva-nje novih partnera) moraju da se uspo-stave u sistemu saradnje koji treba da bude dovoljno fleksibilan i dovoljno obavezujući kako bi se obezbedili ko-herentnost i efikasnost partnerstva;
• Uključivanje u partnerstva aktera iz oblasti povezanih sa turizmom. Par-tnerstva se najčešće stvaraju izme-đu turističkih preduzeća, sa javnom upravom ili bez nje. Poželjno je da ona obuhvate i predstavnike transportnog sektora, poljoprivrede, trgovinske kompanije i druge kompanije čija je delatnost kompatibilna sa turizmom;
•Identifikovanje izvora finansiranja. Finansiranje partnerskih aktivnosti je veoma težak zadatak i za lokalnu samoupravu i za privatni sektor. Bez jasnih opcija od samog početka, par-tnerstvo se izlaže riziku da propadne;
•Uključivanje stanovništva u informi-sanje i odlučivanje o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva je važan politički faktor. Lokalno stanovništvo je važan turistički resurs, ono je sa-stavni deo turističkog proizvoda i ima svoje interese koji su podjednako važni kao i interesi turista i turističke industrije;
•Uspostavljanje sistema procenjiva-nja partnerstva tokom i nakon par-tnerstva. Sistem evaluacije će omo-gućiti prilagođavanje partnerstva (ako je potrebno) i procenu uticaja u vezi sa određenim predloženim ak-tivnostima i sa opštim ciljevima ra-zvoja u regionu.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
43
1. ZNAČAJ KULTURNE BAŠTINE ZA RURALNI RAZVOJ
Kulturna baštinapredstavlja predmete, me-sta i praksu koji nas definišu kao pojedince, zajednice, nacije ili civilizacije; to je nešto što želimo da zadržimo, podelimo sa drugi-ma i prenesemo dalje. Ovaj koncept je tokom vremena doživeo korenite promene. Danas se on odnosi na spomenike, grupe građevina i područja od istorijske, estetske, arheološke, naučne, etnološke ili antropološke vrednosti, dok se prirodno nasleđe odnosi na izuzetne fizičke, biološke i geološke formacije, staništa ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i područja od naučne, konzervatorske ili estetske vredno-sti12. Kulturno nasleđe se sve više vidi i kao re-surs i kao katalizator društveno-ekonomskog razvoja. Ne samo u akademskoj literaturi već i u programskim dokumentima međunarodnih organizacija i nacionalnih i regionalnih vlada ono se navodi kao moćan ekonomski i soci-jalni resurs, „razvojni kapital“ koji se može upotrebiti za ubrzanje razvoja na lokalnom nivou.13 Najbolja merila ekonomskog uticaja očuvanja kulturne baštine jesu:
•radnamestaidohodakpodomaćinstvu, •urbanairuralnarevitalizacijairazvoj, •turizam, •vrednostnekretninai •pokretanjemalogbiznisa.14
Mogućnost generisanja prihoda od kulturnih dobara znači doprinos otvaranju radnih mesta, smanjenju siromaštva, stimulisanju razvoja preduzeća, podsticaj privatnim ulaganjima i stvaranju resursa za očuvanje životne sredine i kulturnog nasleđa. Obnova baštine u izgrađe-nim okruženjima iziskuje dosta radne snage, što donosi razne dobrobiti u vidu otvaranja radnih mesta, promocije malih i srednjih pre-duzeća, smanjenja potrebe za spoljnom raz-menom i razvoja lokalnih resursa.15 Svi ovi fak-tori imaju pozitivan uticaj na ekonomiju.
Problemi sa kojima se ruralna područja najče-šće suočavaju jesu periferna lokacija, poste-peno slabljenje ekonomske osnove, stepen zavisnosti i starenja stanovništva, kao i drugi manje značajni uzroci. Nestajanje tradicional-nih proizvodnih grana, kao što su poljoprivreda ili rudarstvo, često je razlog za propadanje ru-ralnih područja, u kojima se smanjuje broj sta-
III
KULTURNO I PRIRODNO NASLEĐE U SLUŽBI RAZVOJA RURALNOG TURIZMA
12 UNESCO, Convention concerning the protection of the world cultural and natural heritage, 1972, vidi http://whc.unesco.org/archive/convention-en.pdf.
13 Kresyentia Duer, Culture and sustainable development: a framework for action, World Bank, Washington D.C., 1999, p. 48.
14 Donovan D. Rypkema, „Heritage Conservation and the Local Economy“, in Global Urban Development, Vol. 4, Issue 1, August 2008, p. 1.
15 O zapošljavanju u ovom kontekstu vidi http://www.ilo.org/public/english/employment/recon/eiip/about/lbt.htm.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
42
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
45
glasiti italijansko iskustvo u osnivanju eko-muzeja, koji se uglavnom nalaze u ruralnim krajevima, npr. eko-muzej kopača uglja u Kasentinu (Toskana), doline Vanoi i Đudikarie (Trentino) te eko-muzej Ada (Lombardija) u blizini sela Krespi d’Ada, izuzetno zanimljivo radničko naselje s kraja XIX veka, koje je 1995. godine upisano na listu svet-ske kulturne baštine UNESCO, i dr. Na početku se to uglavnom radi u grad-skim područjima, a zatim se osnivaju regionalni saveti. U Italiji je u Pijemon-tu 1995. godine donet prvi regionalni zakon koji je regulisao upravo pitanje regionalnih saveta. Osnovana je i Mre-ža eko-muzeja Lombardije, čiji je cilj da povezuje eko muzeje u sprovođenju zajedničkih programa društveno-eko-nomskog rasta zasnovanih na konceptu održivog razvoja i na principu supsi-dijarnosti. Od 2007. godine italijanski eko muzeji su deo mreže Mondi Locali, ogranka Lokalne svetske mreže koja obuhvata i srpske eko-muzeje;17
•Organizacija festivala, stalnih izložbe-nih postavki i drugih oblika širenja kul-ture takođe može doprineti ruralnom razvoju, jer se tako premošćuje jaz iz-među intelektualnog života u gradu i na selu i privlače posebni klijenti u to pod-ručje. Naročito festivali mogu da pruže lokalnim umetnicima šansu za sticanje popularnosti i priznanja, tako što ih uključuju u lokalni razvoj i skreću njiho-vu pažnju na organizaciju intenzivnih zanimljivih aktivnosti. Ova vrsta doga-đaja pomaže da se stvori imidž ruralnog područja kroz stimulisanje kvaliteta preduzetništva lokalnih stanovnika i jačanje njihove želje da učestvuju u po-slovnim poduhvatima. Primeri su Festi-val svetske kulturne baštine Ironbridge Gorge u Velikoj Britaniji, Letnji festival u Ohridu u Makedoniji ili Festival u Avi-njonu u Francuskoj, koji se nalaze na popisu područja svetske kulturne ba-
štine i koji počivaju na tesnoj saradnji između institucija i lokalnih udruženja;
•Renoviranje sela. Pokazalo se da obno-va starih ili interesantnih građevina po-diže privlačnost područja i može neka mesta pretvoriti u referentne tačke za turiste. Generalno, nepokretni spome-nici mogu se koristiti (obnoviti, ožive-ti) za sakralne (liturgijske) potrebe, za profane (građanske, civilne) potrebe, za život i boravak – trajni (privatni), rekre-ativni (pojedinačno ili grupno), uklju-čujući i programe lečenja i zdravstvene programe (wellness), za prijem gostiju (hoteli, restorani, prodavnice vina, ka-feterije, čajdžinice), za sport i zabavu (kuglanje, sportski tereni, plesne dvo-rane, turističke staze sa obeleženim objektima i informacijama o njima), za zastupanje i promociju (reprezen-tativne dvorane, konferencijske sale, izložbeni prostori, informativni centri za posetioce), za kulturna događanja (javni kulturni događaji, koncerti, gale-rije, umetnički i muzički studiji itd.), za praktične obrazovne svrhe (ilustrativne radionice sa obrazovnim programima o tradicionalnoj proizvodnji, tradicional-noj pripremi hrane i pića sa receptima, štale i polja), za obrazovanje (muzeji, biblioteke, učionice i odeljenja za oču-vanje kulturnog nasleđa itd.). Poseb-nu pažnju treba posvetiti italijanskom konceptu albergo diffuso18;
•Ostaleturističkeaktivnostitradicionalnovezane za ruralna područja, naročito u ra-zvijenim zemljama, obuhvataju turizam na farmama, izgradnju vikendica (drugog doma), agro turizam i eko turizam.
Ovi primeri pokazuju na koji način kulturno nasleđe može doprineti razvoju ruralnih po-dručja. Sve ove aktivnosti se međutim mogu preneti na širi plan u kome bi se povezali kultura i turizam: turizam nasleđa je bez sumnje najvidljiviji aspekt doprinosa kulture ruralnom razvoju.
17 O ovoj mreži vidi više na adresi http://www.mondilocali.it.18 O ovom konceptu vidi više na adresi http://www.albergodiffuso.com i u poslednjem odeljku publikacije.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
44
novnika, što sve rezultira opadanjem značaja u regionalnom i nacionalnom kontekstu. Iako ruralna naselja raspolažu znatnim prirodnim resursima i kulturnom baštinom koja se može iskoristiti za specifične sektore turističkog tr-žišta, što bi proizvelo ekonomski rast, njima nedostaju infrastruktura za pružanje usluga, javni objekti, sve vrste opreme, udobne kuće, a uz to se u njima beleži ekonomsko propadanje (nema investicija, nema posla itd.). U mnogim slučajevima nedostaju integrisane strategi-je za njihovo očuvanje i održivu promociju, što dovodi do zaostajanja ovih područja za razvojnim kretanjima u urbanim i priobalnim područjima. Pored toga, lokalne zajednice ma-hom nisu ni svesne ekonomskog potencijala svoje kulturne baštine.
Na koji način kulturno nasleđe može obez-bediti razvoj u ruralnim područjima? Isti-canjem bogatstva i raznovrsnosti kulturnog nasleđa u ruralnim područjima omogućile bi se ekonomske aktivnosti koje mogu proizvesti dodatnu vrednost i stvoriti prilike za zapošlja-vanje. Takođe, kako je navedeno u evropskom projektu LEADER, „afirmacija lokalnog kultur-nog identiteta i poboljšanje kvaliteta života do koga dolazi usled tih aktivnosti jača ponos ruralnog stanovništva i njegov osećaj pripad-nosti određenoj teritoriji.“16 Time se osigurava opstanak i razvoj. Da bi se povećala privlač-nost tih mesta, moraju se unaprediti ekonom-ska i socijalna kohezija i strateški pristup za-snovan na partnerstvu i strateškim savezima. U ovakvim problematičnim područjima razvoj-na strategija zasnovana na kulturnom nasleđu može se smatrati jednim od mogućih reše-nja problema, jer pruža nove životne prilike i omogućava ekonomski napredak. U tom okvi-ru, zaštitu i promociju regionalnog identiteta (tradicionalni zanati, jezik, igre, pesme, tradi-cionalna hrana i priprema hrane), „eksploata-ciju“ kulturne baštine (npr. kroz renoviranje sela – arhitektonska sanacija, obnova fasada, upravljanje zemljištem), uspostavljanje „kul-turnih staza“ (trasa putovanja/obilaska), iz-
gradnju trajne kulturne infrastrukture (centri za tumačenje baštine i nasleđa, kulturni cen-tri, eko-muzeji itd.) i organizaciju konkretnih kulturnih aktivnosti (zabave i festivali, na pri-mer) treba smatrati ključnim komponentama strategije usmerene na poboljšanje kvaliteta života, stimulaciju lokalnog razvoja i obezbe-đivanje veće privlačnosti ruralnih područja. Detaljnije, to izgleda ovako:
•Popisizaštitatradicionalnihzanata,je-zika, igara, pesama, hrane, koji se spro-vode kroz uspostavljanje pouzdanih par-tnerstava između stanovništva, privatnog sektora i institucija, igraju glavnu ulogu u obezbeđivanju održive ekonomije za izdržavanje lokalnih zajednica, a u isto vreme jačaju kulturni identitet zajednica;
•Ustanovljavanje “kulturnih staza” (trasa putovanja/obilaska) omogućava eksplo-ataciju lokalnog nasleđa i povezivanje zanimljivih područja, što proširuje turi-stičku privlačnost. Na primer, grupa iz Južnog Pembrokšira u Velsu obnovila je 240 km pešačkih staza i istorijskih desti-nacija duž velško-engleske jezičke grani-ce. Ovaj projekat – Landsker Borderlan-ds – znatno je povećao turistički promet u tom području, pa je zbog toga nedavno dobio važnu nacionalnu nagradu. U Italiji je grupa Lagorai Sud (iz pokrajine Tren-tino – Alto Adiđe) osnovala mrežu turi-stičkih staza pod nazivom Staza sećanja, koja je istakla i unapredila tamošnju ba-štinu (alati za građevinarstvo, dragoceni predmeti, kostimi i sl.). Grčka, Bugarska i Makedonija investiraju u projekte koji su vezani za vinske staze. Iz Srbije kao do-bar primer navodimo projekat „Putevima rimskih imperatora“, kulturnu destinaciju koja se može još poboljšati (a može se i napraviti još poneka slična njoj);
•Izgradnja trajne kulturne infrastruk-ture može mnogo pomoći u podizanju kvaliteta života ruralnog stanovništva i poboljšavanju objekata za posetioce. U vezi sa ovom vrstom aktivnosti treba na-
16 Videti na http://ec.europa.eu/agriculture/rur/leader2/rural-en/biblio/culture/art06.htm.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
47
TABELA 5: PRIMERI KOMPONENTI TURISTIČKE PONUDE (CENTRALNA I ISTOČNA EVROPA)
Komponenta Šta je to?
Upravljaju i posetiocima nude uglavnom
javneorganizacije
privatne organizacije
Kulturnabaština
Materijalna dobra u vidu nepokretnih spo-menika (dvorci i njihovi ostaci, crkve, arheo-loška nalazišta, manastiri, arhitektura itd.)
X
Materijalna dobra u vidu pokretne imovine (slike, crteži, skulpture, liturgijski predmeti itd.)
X
Nematerijalna dobra (pesme, muzika, ples, legende, običaji itd.)
X
Zanati X
Gastronomija (tipična jela i pića, recepti, način pripreme)
X
Festivali i događanja X
Muzeji X
Prirodnonasleđe
Prirodni objekti (reljef, stene, litice, kanjoni itd.)
X
Živi svet (fauna i flora) X
Zaštićena područja X
Prostornacelina
Opšti utisak o predeluX
Tipičan ili zanimljiv način planiranja prostora X
Vidikovci, pejzaži X
Pešačke staze i njihova infrastruktura X
Turističkeusluge
Aktivnosti (angažovanje vodiča, tumačenje baštine i nasleđa, pokazivanje itd.)
X X
Usluge (smeštaj, hrana, prevoz, suveniri, zakup itd.)
X
Ostaleusluge
Komercijalne usluge (ostale prodavnice, banke, popravke itd.)
X
Javne usluge (bezbednost, zdravstvena zaštita, sanitarni čvorovi, orijentacija, javni prevoz itd.)
X X
Okolina Javne površine, uređivanje, održavanje X X
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
46
2. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U KORIŠĆENJU KULTURNOG NASLEĐA U TURIZMU
Iskustvo iz projekata EU pokazuje da se „uti-caj dobro isplaniranih lokalnih turističkih pro-grama širi na poboljšanje lokalne ekonomije i kvaliteta života lokalnog stanovništva“19. Korist od ovakvih programa mogu imati ra-zličite profitabilne privredne grane i domaće delatnosti – hoteli, restorani, transportni siste-mi, prodavnice suvenira, zanati i delatnosti vo-diča. Turizam može postati dodatni razlog za očuvanje istorijskih područja.
Međutim, u većini mesta upravljanje kultur-nim turizmom i upravljanje kulturnom ba-štinom funkcionišu paralelno, uz vrlo malo dijaloga. Veoma često nema komunikacije, uprkos tome što oni koji upravljaju kulturnom baštinom i oni koji upravljaju turizmom imaju zajedničke interese u administraciji, očuvanju i promociji kulturnih dobara. Obostrana korist može se ostvariti samo ako upravljanje turiz-mom i upravljanje kulturnom baštinom funk-cionišu u partnerstvu. U tom smislu je izuzet-no važno da se postignu istinsko razumevanje i poštovanje interesa i vrednosti druge strane. To znači da oni koji se bave interesima turizma moraju razvijati svest o konceptima upravlja-nja kulturnom baštinom, idealima i praksama. U isto vreme i na sličan način, akteri koji uprav-ljaju kulturnom baštinom moraju se truditi da shvate šta je turizam i kako on funkcioniše. „Uz uzajamno razumevanje, obe grupe mogu radi-ti na izgradnji zajedničkih interesa kroz dobar i rad, u cilju rešavanja različitosti“.20 Ovo je još važnije za prirodna i kulturna dobra u okviru svetske kulturne baštine pod zaštitom UNES-CO, kod kojih je turizam izuzetno važno pita-nje u domenu upravljanja. Kao što je istakao Frančesko Bandarin, direktor UNESCO Centra
za svetsku kulturnu baštinu: „To je neizbežna sudbina: pravi razlozi zbog kojih se neka dobra biraju za upis na listu svetske kulturne bašti-ne u isto vreme su i razlozi zbog kojih milioni turista hrle da obiđu ta mesta iz godine u go-dinu. U stvari, verovanje da područja svetske kulturne baštine pripadaju svakome i da ih tre-ba sačuvati za buduće generacije predstavlja osnovno načelo na kome počiva Konvencija o svetskoj kulturnoj baštini.“21
Pored uticaja na životnu sredinu i drugih smetnji koje uzrokuju turisti, turizam može imati negativne uticaje i na zajednice i kulture. Može se desiti da turizam ne privuče dovoljno posetilaca u kratkom roku da bi proizveo pri-hode potrebne za ispunjavanje ekonomskih očekivanja zajednice ili da veći deo dobiti od potrošnje turista (avionske karte, hoteli, naknade tur-operatera) odlazi stranim kom-panijama. Osim toga, posebno u ruralnim po-dručjima, lokalno stanovništvo može živeti u manjim razdvojenim grupama ili selima, gde je komunikacija otežana, što ograničava pra-vednu raspodelu ekonomskih prihoda; zatim, nosioci projekata mogu lokalno stanovništvo lišiti predviđene ekonomske koristi ili odnosi moći u lokalnoj vlasti mogu diktirati ko će ima-ti koristi od turističke delatnosti itd.
Kako bi se ublažili ovakvi problemi, svaki održivi program turističke delatnosti mora se razvijati u saradnji sa svim zainteresovanim stranama, što podrazumeva organe vlasti, vla-dine agencije, institucije zadužene za očuva-nje kulturne baštine, nevladine organizacije, turističke menadžere, nosioce projekata, turi-stička preduzeća i lokalne zajednice. Njihovo učešće u procesu planiranja i upravljanja ima suštinski značaj. Učešće javnosti u pitanjima koja se tiču turizma treba da bude prioritet-no pitanje za menadžere koji žele da izbegnu nepotrebne sukobe. Znanje o tim pitanjima je
19 Cultural heritage as a socio-economic development factor, MED-PACT project, publikacija dostupna na adresi http://www.med-pact.com/Download/Archimedes/11%20Introduction%20Paper%20Cultural%20Herita-ge%20and%20Ec%20Dvlpmt.pdf.
20 Bob Mc Kercher, Hilary Du Cross, Cultural Tourism. The Partnership between Tourism and Cultural Heritage Management, Routledge, 2002, p. 266.
21 Frančesko Bandarin, direktor UNESCO Centra za svetsku kulturnu baštinu, u publikaciji World Heritage Manu-als 1 – Managing Tourisam at World Heritage Sites: A Practical Manual for World Heritage Sites Managers, Artur Pitersen, UNESCO, Paris, 2002, p. 96.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
49
Studije slučaja koje slede predstavljaju dobre primere razvoja mogućnosti za ruralna područ-ja kroz kulturno nasleđe, zasnovane na snaž-nom partnerskom odnosu između zaintereso-vanih strana i na uspostavljanju odgovarajućih mehanizama.
DESTINACIJA BANSKÁ ŠTIAVNICA (SLOVAČKA)
Banská Štiavnica je stari rudarski gradić u centralnoj Slovačkoj.22 Njegovo bliže ruralno okruženje spada u područje svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO i predstavlja jedinstvenu simbiozu industrijske zone i ur-banog okruženja. To je zanimljivo turističko područje koje privlači i putničke agencije i pojedinačne posetioce, ali turistički potencijal područja se još uvek ne koristi u potpunosti. Turizam u Banskoj Štiavnici nije bio organizo-van – nije bilo zajedničkog marketinga, posto-jala je samo ad hoc saradnja između hotela, bez koordinacije privatnih aktivnosti sa aktiv-nostima javnog sektora. Muzej rudarstva (svo-jevrsni „nacionalni“ muzej rudarstva), jedan od najatraktivnijih objekata na ovom području, nije koordinirao svoje aktivnosti i ponudu sa turističkim agencijama i hotelima. Drugim re-čima, nije postojao nikakav turistički proizvod. Planski razvoj turizma započeo je poslednjih godina i predstavlja dobar primer partnerstva između javnog i privatnog sektora. Projekat razvoja održivog turizma je otpočeo u ovom regionu 2000. godine. Sprovodili su ga lokal-ni i strani eksperti, a posle četiri godine je dao mnoge rezultate (izrađeni su planovi upravlja-nja turizmom u obližnjim zaštićenim područ-jima, studije razvoja informativnog centra, osnovne marketinške studije, rekonstruisano je nekoliko staza za pešačenje i njihova infra-struktura itd.). Jedan od rezultata je bio i skup preporuka za dalji razvoj, što obuhvata i osnov-ni operativni plan. Devet kompanija osnovalo je 2005. godine Turističko udruženje Banská Štiavnica, a ono danas ima skoro 30 članova; sva preduzeća su u privatnom vlasništvu osim
dva javna muzeja. Udruženje je uspostavilo veoma dobar odnos sa lokalnim vlastima u malim gradovima i selima; uspostavljena je i osnovna saradnja sa javnim organima. Turistič-ko udruženje je dobar partner lokalnoj vlasti, posebno zato što ona pre toga nije mogla da ostvari komunikaciju sa desetinama privatnih preduzeća, pa je sa zadovoljstvom prihvatila organizaciju koja predstavlja čitavu grupaciju. Započele su intenzivne aktivnosti na koordina-ciji, kao što je prilagođavanje rada informativ-nog centra (u državnom vlasništvu), rešavanje saobraćajnih pitanja (isključenje teških vozila u starom jezgru grada tokom letnje sezone), čišćenje obala vodenih akumulacija, podela troškova za regionalni marketing, podela or-ganizacionih aktivnosti brojnih događanja itd. Ovo partnerstvo između udruženja privatnih preduzeća, lokalne vlasti i javnih organa veo-ma je efikasno. Vlasnici hotela kažu da dolazi sve više turista i da se oni sve duže zadržavaju.
Partneri planiraju da osnuju organizaciju za upravljanje destinacijom, koja će 2011. zame-niti turističko udruženje i poboljšati upravlja-nje regionalnim turizmom. Današnje turističko udruženje okuplja privatne organizacije i par-tner je javnim organima. Organizacija za uprav-ljanje destinacijom će okupiti i javne i privatne organizacije u jednu asocijaciju, finansiraće se i iz lokalnog javnog budžeta, a preuzeće neka ovlašćenja od javnih organizacija u oblasti upravljanja regionalnim turizmom (uglavnom u marketingu regiona, informisanju, oporezi-vanju, statistici itd.). To je viši nivo partnerstva između javnog i privatnog sektora, veoma pri-sutan u zapadnoj Evropi, ali još uvek nov u cen-tralnoj i istočnoj Evropi.23
INDUSTRIJSKI PREDEO BLAJNEVON (VELIKA BRITANIJA) Oblast Blajnevona je jedan on najboljih pri-mera predela i tvorevina nastalih tokom in-dustrijskog razvoja u XVIII i XIX veku. To je bio
22 Detaljnije na adresi http://www.banskastiavnica.sk.23 Ovo mesto učestvuje u projektu integralnog urbanog razvoja istorijskih mesta kao regionalnih centara u Ju-
goistočnoj Evropi (Integrated Urban Development of Vital Historic Towns as Regional Centers in South-East Europe), koji sprovodi EU; vidi http://www.banskastiavnica.sk/projekty/vito/o-projekte.html i www.see-vito.eu. U ovom projektu učestvuju gradovi iz država članica EU, između ostalih i slovenački Ptuj.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
48
izuzetno važan preduslov za delotvorno uče-šće javnosti, naročito kada se strane uključene u planiranje sastaju i uspostavljaju savetodav-na veća u oblasti turizma.
Kulturnom baštinom se u ruralnim područ-jima mora upravljati nešto drugačije nego u urbanim sredinama. Priroda nije toliko cen-tralizovana, ljudski resursi nisu toliko kva-lifikovani, a uslovi za obavljanje turističkih delatnosti nisu toliko razvijeni. Zbog toga se moraju primenjivati drugi pristupi i koristiti drugi instrumenti. Jedan od važnih pristupa u ruralnom kulturnom turizmu predstavlja upravo partnerstvo između javnih i privat-nih organizacija.
Komponente turističke ponude su veoma raznolike. Njima upravljaju i posetiocima ih nude različiti učesnici u procesu, kao što se vidi iz tabele 5.
Ako lokalne vlasti i poslovni sektor žele da privuku i zadrže posetioce u ruralnim regio-nima, očigledno je da moraju da koordiniraju turističke aktivnosti i upravljanje, pa čak i da sarađuju na tome. Nepostojanje koordinacije može prouzrokovati slabiji doživljaj kod po-setilaca, što dalje vodi ka manjoj atraktivnosti, odnosno do poseta slučajnih posetilaca koji se kratko zadržavaju i ne preporučuju drugima da dođu u to mesto.
S druge strane, saradnja i koordinacija ponu-de, usluga i aktivnosti predstavljaju tipičnu karakteristiku regiona koji su uspešni u turi-stičkoj delatnosti. Turistička vrednost rural-nog nasleđa Srbije ne razlikuje se od vred-nosti takvog nasleđa u Austriji, Češkoj ili Nemačkoj, ali se stepen saradnje (i potrebe za saradnjom) znatno razlikuje i predstavlja jedan od važnih razloga za slabu atraktiv-nost srpskog ruralnog okruženja za posetio-ce i industriju turizma.
Partnerstvo između javnog i privatnog sektora je bitno za ruralni kulturni turizam
•zatoštorazličitipartneriimajurazličitefunkcije i zadatke u turizmu i oni mogu upravljati turizmom na održiv način samo kroz koordiniranu saradnju,
•zato što različiti partneri imajupristup različitim izvorima finansiranja, pa mogu deliti troškove finansiranja turi-stičkog razvoja u regionu,
•zato što bliska komunikacija izmeđupartnera u postojećem partnerstvu omogućava korišćenje neočekivanih ineplaniranih mogućnosti za turistički razvoj (odnosno rešavanje neočekiva-nih i neplaniranih pretnji po turistički razvoj) bez potrebe za dodatnim organi-zovanjem i koordinacijom,
•zato što je partnerstvo između javnogi privatnog sektora važno u osetljivim područjima kao što su područja svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO, zaštićena prirodna područja itd. (kada se oni koji rade na zaštiti i očuvanju uključe u partnerstvo, to omogućava fleksibilan i odgovoran razvoj turizma nasleđa).
3. STUDIJE SLUČAJA ZA PODRUČJA SVETSKE KULTURNE BAŠTINE
Značaj partnerstva između javnog i privatnog sektora još je veći kada se radi o područjima svetske kulturne baštine pod zaštitom UNES-CO. Javni organi su zaduženi za upravljanje baštinom, dok turistički radnici žele da pove-ćaju zaradu od takvog statusa područja. Do-bro i uravnoteženo partnerstvo omogućava nesmetanu i fleksibilnu komunikaciju između onih koji se bave zaštitom i onih koji se bave razvojem turizma. Ako se oni koji rade na za-štiti uključe u dobro vođeno partnerstvo, na vreme će znati kakvi su planovi i namere turi-stičkih preduzeća i mogu efikasnije reagovati. S druge strane, turistička industrija se una-pred može konsultovati o svojim planovima i namerama u manje zvaničnom partnerskom odnosu i može u skladu sa tim prilagođavati i menjati planove.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
51
sveobuhvatnog planiranja poseta. Oni pomažu ključnim akterima da shvate da odluke o izbo-ru iskustava koja će posetioci doživeti mogu pomoći u stvaranju karaktera tog područja i u postizanju poslovnog uspeha ili neuspeha, odnosno uspeha ili neuspeha konzervacije. Takođe, ovi planovi predstavljaju dragocen instrument za rad sa lokalnim zajednicama i za stvaranje nacionalnih strategija.26 Planovi iskustava posetilaca namenjeni su stvaranju održive turističke destinacije koja može da iz-drži sve veću konkurenciju na turističkom trži-štu dnevnih i kratkotrajnih poseta, destinacije koja može da dâ nešto više zajednici i da omo-gući sopstveno očuvanje. Namera je da se to izvede kroz primenu novih tehnika upravljanja, razvoj novih proizvoda i reviziju marketinga. Konsultanti koji su izradili plan iskustava po-setilaca za Partnerstvo za Blajnevon i prateći plan interpretacije navode da su „anketni rad na osnovu upitnika, razgovori sa zainteresova-nim stranama i opažanja sa terena pomogli da se utvrde pitanja i izazovi koje treba rešiti kako bi se postigao ovaj novi status destinacije“.27
SELA SA UTVRĐENIM CRKVAMA U TRANSILVANIJI (RUMUNIJA)
Transilvanija je jedan od najzanimljivijih regiona u Rumuniji. Mešavina nemačke, mađarske i rumunske kulturne tradicije igra veliku ulogu u kulturnoj i etničkoj raznoli-kosti ovog regiona. Od 1993. godine sedam (od preko 250) sela koje su osnovali tran-silvanijski Sasi upisano je u Listu svetske kulturne baštine – Biertan, Câlnic, Dârjiu, Prejmer, Saschiz, Valea, Viilor i Viscri.28 Njih odlikuju specifičan sistem prostornog pla-niranja, specifičan obrazac naseljavanja i specifična organizacija porodičnih seoskih gazdinstava, očuvanih još iz poznog sred-njeg veka. Selima dominiraju utvrđene cr-
kve, koje odslikavaju arhitekturu iz perioda između XIII i XVI veka.
Čak i tamo gde se poljoprivreda održala kao va-žan segment života većine stanovnika, turizam je postao najvažniji ekonomski izvor u ovom području zahvaljujući činjenici da je UNESCO stavio sedam sela na Listu svetske kulturne ba-štine. To nije prošlo bez nepovoljnih posledica, jer su se mnoge koristi od ovoga slile u velike okolne gradove. Međutim, sprovedeno je neko-liko zanimljivih projekata, kao što je inovativni pristup Fondacije Mihai Eminescu konzervaciji i turizmu u saskim selima u Transilvaniji.29 Ovaj pristup je utkan u Projekat celog sela, celovitu viziju održivog ruralnog razvoja koja ima za cilj da osiromašene i udaljene seoske zajednice pretvori u napredne turističke destinacije, a da se istovremeno ne naruši njihov tradicionalni način života i prelepo prirodno okruženje.30 U poslednjih devet godina ova fondacija je sa-čuvala preko 400 starih seoskih građevina (od kuća i ambara do crkava, škola, kapija i mosto-va), osposobila više od 100 stanovnika u ra-znim veštinama i zanatima, obnovila i otvorila 12 seoskih pansiona i plemićki posed Apafi u Malankrevu, istražila i objavila vrednosti lo-kalnog biološkog i geografskog diverziteta i pomogla da pet područja dobije status zašti-ćenih područja. Osnovana su i tri informativna punkta.31 Ovaj pristup počiva na ideji jačanja lokalnih zajednica kako bi one preuzele sud-binu u svoje ruke i kako bi se iskoristio njihov potencijal kroz pomoć malim preduzetnicima i uspostavljanje nevladinih organizacija orijenti-sanih ka zajednici. Projekat je 2006. godine do-bio prvu nagradu organizacije Europa Nostra.32
Boraveći u ovim pansionima turisti novac vra-ćaju zajednici – direktno (jer troškovi boravka pomažu da se finansiraju dobrotvorni projekti Fondacije) i indirektno (kroz kupovinu i potroš-
26 US National Park Service, The Visitor Experience and Resource Protection Framework: A Handbook for Planners and Managers, 1997.
27 Red Kite Environment Touchstone Heritage Management Consultants, op. cit.28 Više informacija na adresama http://whc.unesco.org/en/list/984, http://www.worldheritagesite.org/countri-
es/romania.html i http://fortified-churches.com/locations/brasov_kronstadt/23/.29 Vidi http://mihaieminescutrust.org/content/nd_standard.asp?n=82.30 Vidi http://mihaieminescutrust.org/files/Activity2-training.pdf.31 Punktovi su u Viskriju, Floerstiju i Sigišoari. Vidi http://changemakers.com/competition/geotourism2008/en-
tries/whole-village-projest-integrated-approach-saxon.32 Vidi http://ec.europa.eu/culture/our-programmes-and-actions/prizes/cultural-heritage-2006_en.htm.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
50
jedan od najvećih centara u vreme industrijske revolucije u Velikoj Britaniji, a neko vreme i vodeća oblast u svetu tehnologije i industrij-skih inovacija. Više od sto godina ova oblast je prekopavana radi eksploatacije kamena, uglja i sirovina za proizvodnju gvožđa i time je dava-la doprinos radikalnoj transformaciji britanske i svetske ekonomije tokom XVIII veka. Posle velike ekonomske krize dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, i uprkos pokušajima da se njegova privreda diversifikuje u periodu nakon II svetskog rata, grad Blajnevon je propadao, mada se u njemu i dalje eksploatisao ugalj. Krajem šezdesetih godina prošlog veka zapo-čeli su pokušaji da se propadanje grada zau-stavi, ali su oni bili nepovezani, imali su samo ograničen domet, a uspesi su bili kratkotrajni. Nakon reorganizacije lokalne vlasti 1996. go-dine, novoformirani Okružni savet Torfejna obećao je da će obnova Blajnevona biti priori-tet. Stoga je 1997. godine formirano Partner-stvo za Blajnevon koje je trebalo da omogući koordiniranu strategiju usmerenu na unapre-đenje grada. Prioritet partnerstva je bio stica-nje statusa područja svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO, što je i ostvareno u no-vembru 2000. godine.24 Status mesta svetske kulturne baštine nije doneo nikakvu direktnu materijalnu dobit, ali je partnerstvo, predvođe-no Okružnim savetom Torfejna, iskoristilo ovu prestižnu nagradu kao katalizator za dobijanje finansijskih sredstava od raznih javnih organa.
Partnerstvo obuhvata lokalnu vlast, agenciju Nacionalni muzeji i galerije Velsa, Turistički odbor Velsa i Nacionalni fond. Partnerstvo uk-ljučuje zajednicu i zemljoposednike u pripre-mu i sprovođenje planova na tom području. U poslednjih deset godina je zabeležen znatan napredak u obnovi područja, njegovom pred-stavljanju kao mesta za obilazak i u upravlja-nju. Razvoj obuhvata i sve više poseta Velikom kopu, glavnoj atrakciji na području Blajnevona, istraživanje i izradu plana marketinga, izradu prepoznatljivog logotipa i artikulaciju brenda područja svetske kulturne baštine, izradu čita-
vog niza putokaza, logotipa područja svetske kulturne baštine na glavnim pristupnim pute-vima ka gradu, pešačkih oznaka u samom gra-du Blajnevon, promenu parking prostora širom područja kako bi se postavile ulazne kapije prema predelu, stavljanje u funkciju Železnice Pontipula i Blajnevona, izgradnju centra pod-ručja svetske kulturne baštine na trgu svetog Petra, obnovu glavne ulice u Blajnevonu na osnovu partnerstva između lokalnog saveta i privatnog sektora. To je dovelo do pojave no-vih usluga i niza maloprodajnih objekata, do osnivanja službe rendžera u kojoj rade volon-teri u ruralnim delovima područja (postoji pro-gram šetnje sa vodičem), do radova na obnovi železare, do otvaranje turističkog informativ-nog centra, fizičke restauracije objekata, odr-žavanja proslava kao što su Dan svetske kultur-ne baštine i Vašar na jezeru Garn, do uređenja planinske staze preko Gvozdene planine, koja povezuje mnoga ključna istorijska mesta, itd.
U većini područja svetske kulturne baštine znatno se povećava broj posetilaca kada pod-ručje dobije takav status, ali broj poseta kasnije opada ako nema vešto razvijenih proizvoda i marketinga.25 U Blajnevonu su želeli da izbegnu takvu sudbinu pa su se javile brojne nove ideje o tome kako upravljati promenama, promovisa-ti područje svetske kulturne baštine, kako raditi sa posetiocima i kako na najbolji način svima zainteresovanima ispričati priču o Blajnevonu.
Veoma važne instrumente za održavanje in-teresovanja predstavljaju plan iskustava po-setilaca i detaljan plan interpretacije. Planovi iskustava posetilaca potiču iz Severne Ameri-ke, a koristili su se kao vizionarsko, obrazovno, marketinško i menadžersko sredstvo, odnosno sredstvo brige za klijenta u području Velikog kanjona i u velikim umetničkim galerijama. Ovi planovi odgovaraju na zahteve tržišta, očuvanja područja i zahteve zajednice. Plano-vi iskustava posetilaca funkcionišu sa poslov-nim planovima i planovima interpretacije i omogućavaju da se prepozna centralni značaj
24 Detaljnije na internet stranici http://www.world-heritage-blaenavon.org.uk. 25 Red Kite Environment Touchstone Heritage Management Consultants, Blaenavon Partnership, Blaenavon
Industrial Landscape World Heritage Site Visitor Experience and Interpretation Plan, May 2007. Izveštaj navodi istraživanja iz: Buckley, R., World Heritage Icon Value, Canberra, Australian Heritage Commission, 2002.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
53
vaniju 2005. godine, kada su Paolo i Đovana stigli u selo Kopša Mare, videli jednu tradici-onalnu kuću i kupili je. Oni su zatim shvatili koliko je važno sačuvati autentičnost te kuće, a u široj perspektivi i da treba uključiti lokalno stanovništvo u očuvanje sela. U nekoliko na-rednih godina kupili su još dve kuće i renovirali ih za smeštaj turista, posvećujući pažnju i naj-sitnijim detaljima. Oni su pozvali i lokalnu za-jednicu da učestvuje u ovoj inicijativi. Projekat je razvijen u saradnji sa lokalnim arhitektom, stručnjakom za stil saskih sela, a u restauraciju, uređenje i planiranje aktivnosti uključila se i lokalna zajednica.
Lokalne vlasti su uprostile birokratske procedu-re, jer su shvatile da projekat može doneti do-brobit zajednici, npr. nova radna mesta, podrš-ku za očuvanje kulturne baštine i znatan razvoj turizma.34 Kada je 2008. godine Evropski savet izglasao Sibiu za kulturnu prestonicu Evrope, lokalne vlasti organizovale se konsultativni sastanak. Predstavnici 17 sela iz Transilvanije potpisali su manifest kojim su se obavezali na poštovanje određenih normi u vezi sa renovi-ranjem kuća (zadržavanje originalnih krovova, kapija, fasada i prozora). Manifest je promo-visan kao jedan od prvih dokumenata koji je insistirao na održivom razvoju u tom područ-ju. Njegova osnovna svrha je bila da se osnu-je zajednički fond u koji bi se slivao državni i privatni novac, a koji bi obezbedio finansijsku podršku seljacima u obnovi kuća u tradicional-nom stilu. U Biertanu su organizovane izložba fotografija na kojima se vidi celokupan proces restauracije grada Sibiu i sveobuhvatna obuka ljudi o tome kako treba održavati saske kuće.
Nažalost, fond nije osnovan jer su lokalne vlasti odlučile da ulažu u razvoj lokalne infra-strukture, a ne da daju doprinos fondu. Osim toga, bilo je teško promovisati očuvanje saske kulture kada u toj oblasti ima sve manje i ma-nje Sasa. Italijanski preduzetnici su odlučili da sami osnuju fond i obznanili su stanovnicima
sela da će pokriti deo troškova onima koji odlu-če da renoviraju fasade svojih domova. Lokal-ne vlasti sada rade na tome da se poštuje de-klaracija potpisana u Biertanu i da se prati plan ruralnog razvoja u skladu s njom. To znači da nisu dozvoljeni prozori od termopana (raspro-stranjena praksa u Rumuniji), a kuća se mogu krečiti samo u prirodnim tradicionalnim nijan-sama boja. Kada je projekat restauracije u selu Kopša Mareu završen, otvoreni su objekti za smeštaj gostiju koji nude jedinstven kulinarski doživljaj, organizovane izlete u obližnja mesta, vožnju biciklom, jahanje i vožnju kočijama. U želji da zadrži ponudu zanimljivih kulturnih aktivnosti, porodica Baseti blisko sarađuje sa Fondacijom Adept, važnom rumunskom nevla-dinom organizacijom koja sprovodi programe konzervacije i ruralnog razvoja s namerom da praktičnu konzervaciju poveže sa ekonomskim i socijalnim koristima za lokalnu zajednicu.35 Fondacija Adept je u Rumuniji uvela i koncept spore hrane, koji podstiče očuvanje tradicio-nalnih kulinarskih specijaliteta.
KUĆICE S KROVOVIMA OD KREČNJAKA U ALBEROBELU, PARK KAMENIH CRKAVA U MATERI I KONCEPT „ALBERGO DIFFUSO“ (ITALIJA)
Kućice s krovovima od krečnjaka (koje se na italijanskom zovu trullo, u množini trulli) u Alberobelu te pećine i Park kamenih crkava u Materi proglašeni su svetskom kulturnom baštinom i predstavljaju primere projekata koji su nastali kada su ponovno otkrivene i vrednovane regionalna tradicija i kulturne i prirodne retkosti na određenoj teritoriji uz učešće svih regionalnih zajednica i građa-na.36 Ova dva mesta se nalaze u južnoj Italiji, gde je praksa albergo diffuso dobro razvi-jena. Albergo diffuso je poseban tip hotela zamišljen tako da gostima pruži jedinstve-no iskustvo života u starom centru grada ili sela. On nudi usluge tradicionalnog hotela (dobrodošlica, pomoć, zajedničke prostori-
34 Claudia Iatan, „Tests of sustainable development“ in: Oservatorio Balcani e Caucaso’s, dostupno na adresi http://balcanicaucaso.org/eng/All-news/Tests-of-sustainable-development.
35 O Fondaciji Adept vidi http://www.fundatioa-adept.org.36 Informacije o ovim mestima vidi na internet stranici
http://goitaly.about.com/od/planningandinformation/tp/unesco-southern-italy.htm.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
52
nju lokalnih proizvoda i usluga). Fondacija po-maže da se u ovim selima poveća zaposlenost, osposobljava lokalno stanovništvo i za nove i za zaboravljene veštine, podržava mala pre-duzeća i zanatske radionice, poboljšava razne sadržaje (trotoari, korita potoka, sakupljanje otpada itd.) i popravlja stare objekte i kuće. U okviru projekta, u Viskriju je izgrađena tradici-onalna radionica za pečenje cigle i pločica, u kojoj je zaposlena cela jedna porodica, a koja istovremeno obezbeđuje materijal potreban za restauraciju. U Malankrevu je Fondacija omogućila upravljanje plantažom jabuka od 100 hektara i proizvodnju organskog soka od jabuka. Projekt je takođe omogućio upravlja-nje rezervatom prirode na površini od 70 hek-tara u Breitu kod Sigišoare.
Fondacija je registrovana kao humanitarni fond i deo prihoda od gostionica/pansiona u Transilvaniji stalno se koristi za finansiranje projekata u seoskim zajednicama. Prvi cilj Fondacije bio je očuvanje kuća i crkava od pro-padanja, ali se ubrzo krenulo sa radovima na oživljavanju istorijske ekonomije poljoprivre-de. Dok su se s jedne strane uvodile tehnike prema zahtevima poljoprivrednika, započelo se sa obukom seoskog stanovništva – uglav-nom Roma – za korišćenje tradicionalnih građevinskih materijala i u oblasti umetnosti konzervacije. Obnovljeni su stari bunari i kal-drma. Projekat je takođe podstakao krčme i gostionice da otpočnu pružanje usluga kete-ringa za izbirljivije goste te da osposobe štale sa konjima kako bi mogli da ponude ture jaha-nja. Poljoprivrednici, zanatlije i drugi dobijali su savete, bespovratna sredstva i kredite kao podsticaj za razvoj malih ulaganja, na primer, pružanje pomoći vlasnicima u izradi sopstve-nih proizvoda ili u proizvodnji lokalnih proi-zvoda i njihovom iznošenju na tržište.
Osnovna filozofija svih ovih aktivnosti – uk-ljučujući i razvoj ruralnog, održivog turizma – jeste da lokalna zajednica ima koristi od svog jedinstvenog kulturnog i prirodnog nasleđa. Ova filozofija pomaže da lokalno stanovništvo
bolje razume to blago i da više vodi računa o njemu, jer će tako obezbediti svoju budućnost. Sve osoblje koje u okviru projekta radi na sme-štaju gostiju je lokalno u najužem smislu te reči – sve poslove na čišćenju, kuvanju, održavanju i popravkama određenih pansiona obavljaju ljudi iz tog sela.33 Dodatne aktivnosti (šetnja, ja-hanje, botanički izleti i ture posmatranja divljih životinja) obavljaju kompanije i pojedinci iz re-giona. Sva hrana se proizvodi i priprema u selu, a koriste se domaći i prirodni sastojci. Dekora-tivni predmeti, npr. grnčarija, prostirke i tkani-ne, proizvode se u selu ili u najbližim zanatskim centrima. Fondacija organizuje i plaća obuku za upravnike lokalnih pansiona i osposobljava ih za bolju ponudu ove vrste turističkih usluga, a organizuje i osnovne kurseve engleskog jezi-ka. Neki od upravnika koji su prošli ovu obuku osnovali su svoje firme po principu samozapo-šljavanja. Fondacija finansira i promotivne i in-formativne kampanje (štampanje letaka, brošu-ra i mapa) kako bi se i na međunarodnom planu razvila svest o lepotama i položaju saskih sela u Transilvaniji. Informacije uglavnom potiču od stanovnika sela – oni posetiocima daju infor-macije o tome šta treba videti i posetiti u oko-lini i objašnjavaju im kako dotle doći. Kada do-čekuju turiste u svom selu, stanovnici su svesni svog jedinstvenog načina života i pokušavaju da sačuvaju livade, šume, štale sa životinjama, poljoprivredu i svakodnevne običaje.
Drugi zanimljiv projekat se odnosi na selo Kopša Mare, jedno od saskih sela koje leži u srcu Transilvanije, na samo 2 km od područ-ja svetske kulturne baštine Biertana, koje je pod zaštitom UNESCO. Kako ruralnim delovi-ma zemlje preti opasnost od uništenja zbog stalnih promena, selo Kopša Mare je odlučilo da promeni nešto u svom odnosu prema kul-turnoj baštini i bogatstvu životne sredine tog područja. Paolo i Đovana Baseti, dvoje italijan-skih preduzetnika koji žive u Rumuniji, odlučili su da pokrenu projekat u tom selu koji bi kroz očuvanje i razvoj održivog turizma pomogao da se zaštite ovo područje i njegov jedinstveni izgled. Sve je započelo putovanjem u Transil-
33 Informacije su sa sajta http://www.responsibletravel.com koji je uspostavljen da bi zainteresovanim turisti-ma ponudio informacije o turističkim kompanijama koje su ekonomski, društveno i ekološki odgovorne.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
3
55
4. PREPORUKE
Neki od ovde prikazanih inostranih prime-ra dobre prakse mogu delovati kao previ-še zahtevni i kao teško primenljivi u našim prilikama, uzimajući u obzir infrastrukturne probleme u ruralnim područjima, neposto-janje pravnog okvira i nedostatak sredstava. Međutim, domaće inicijative poput kulturne rute „Putevima rimskih imperatora“ ili atrak-tivnost nedavno osnovanog Drvengrada na planini Mećavnik pokazuju da kulturno i pri-rodno nasleđe Srbije pruža mnogo mogućno-sti za razvoj turizma i u perifernim, ruralnim oblastima. Lokalna inicijativa je presudna, a u nastavku se daju glavne preporuke.
Imajte na umu cilj. Sve razvojne aktivnosti koje se zasnivaju na kulturnoj baštini moraju kao glavni cilj imati poboljšanjekvalitetaži-vota stanovnika, povećanje njihovih prihoda i nadogradnju njihovog životnog okruženja. Aktivnosti se moraju razvijati na participa-tivni integrisan način, zaista uzimajući u ob-zir da kulturna baština pripada svima i da se mora sačuvati za buduće generacije.
Uspostavite ravnotežu između potreba sta-novnika i posetilaca. Razgovarajte sa sta-novnicima o onome što očekuju i što ih brine u vezi sa turizmom nasleđa kako biste im objasnili da je turizam nasleđa usmeren na poboljšanje kvaliteta života stanovništva koliko i na usluživanje posetilaca. Uspešni programi bili su opšteprihvaćeni u lokalnim zajednicama i ispunili su ono što je prepo-znato kao lokalna potreba. Ti programi su realni, počivaju na talentu konkretnih ljudi, na specifičnim atrakcijama, na smeštaju, na izvorima podrške i entuzijazma.
Sarađujte, učestvujte i komunicirajte. Zajed-ničko zalaganje koje proističe iz partnerstva onih koji u prošlosti nisu radili zajedno pred-stavlja osnov za sve uspešne razvojne pro-grame. Redovno se konsultujte sa različitim interesnim grupama na sastancima i javnim
radionicama. Objašnjavajte ciljeve aktivnosti i budite otvoreni u pogledu načina na koji se nešto može postići. Partnerstvo obično pokre-će onaj ko ima jasnu predstavu o tome šta par-tnerska organizacija treba da radi, koje zadatke i funkcije treba da obavlja. Međutim, njegovo mišljenje se može razlikovati od mišljenja drugih zainteresovanih strana, što može do-vesti do toga da opadne interesovanje drugih partnera, pa i do raskida partnerstva. Stoga je izuzetno važno da se pribave mišljenja i shva-te potrebe svih partnera i da se ta mišljenja i potrebe unesu u misiju, zadatke i planove partnerskog rada. Tada će svi partneri biti puni entuzijazma i spremni da pruže podršku.
Budite strpljivi! Stvaranje poverenja traži vreme, energiju i organizacione kapacitete. Formalno uspostavljanje partnerstva može trajati samo nekoliko dana, a stvaranje pra-vog partnerstva traje i godinama. Prilikom izbora ili izrade projekata treba predvideti dovoljno vremena da bi se na lokalnom ni-vou postigao konsenzus o odlukama.
Budite ponosni na sopstvenu kulturnu bašti-nu i tradiciju. Stanovništvo je ponosno kada zna istoriju zajednice i atraktivnih lokacija i uživa da te informacije deli sa posetiocima. Saznanje da postoji program turizma u vezi sa kulturnim nasleđem podstiče zajednicu da na istorijske resurse gleda novim očima, što za rezultat ima napore da se očuva i za-štiti to nenadoknadivo bogatstvo.
Sačuvajte i promovišite. Autentičnost i visok kvalitet treba sačuvati i to treba navesti u programima turizma nasleđa. Programe tre-ba podržati naučnim istraživanjima, a vodiče obučiti kako bi javnosti tačno predstavili do-stupne informacije; publikacije, promotivne brošure, izložbene nalepnice i drugi mate-rijali koji se prezentuju javnosti moraju se više puta proveriti da bi se izbegle moguće greške. Projekti na restauraciji arhitekture moraju se sprovoditi po principu autentično-sti. Kao i kod istraživanja, izuzetno je važno
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
54
je, jelo), mada su sobe raštrkane po centru, na udaljenosti od oko 200 metara od centra mesta i od osnovne jedinice hotela (recepci-ja, zajedničke prostorije, restoran). Sobe, od-nosno apartmani su smešteni unutar zgrada i stanova koji su obnovljeni kao deo starog centra u skladu sa lokalnom kulturom i ne-posredno pružaju osećaj „lokalnog“. „Difu-zni hotel“ predstavlja jedinstven razvojni pristup bez nepovoljnih uticaja na životnu sredinu. Za pravljenje ovakvog hotela ne treba graditi ništa novo, već samo treba re-staurirati i ojačati postojeće kuće i stanove u skladu sa lokalnom kulturnim i istorijskim kontekstom i umrežiti nešto što već postoji. Ovakav hotel često deluje kao najvažnija za-interesovana strana na nekoj teritoriji, koja stimuliše postojeće i potencijalne lokalne preduzetnike da pokreću nove poslovne poduhvate u vezi sa sve većom turističkom potražnjom koju on donosi, posebno u naj-tradicionalnijim sektorima kao što su gastro-nomija i zanatstvo. On promoviše, u bliskom partnerstvu sa lokalnim opštinama i drugim akterima, nove aktivnosti koje mogu dovesti do repozicioniranja teritorije na turističkom tržištu, kao što su događanja ili specifični kursevi obuke u tradicionalnim sektorima (lokalna kuhinja, lokalna sportska takmiče-nja, zanatske delatnosti itd.), i upravlja tim aktivnostima. Time se, dakle, stvaraju novi poslovi, što zajedno sa novim načinom do-čekivanja gostiju posetiocima nudi više ose-ćaj „privremenog stanovanja“ u toj oblasti nego osećaj „tradicionalnog turiste“. Ovakav koncept hotela, zahvaljujući svojoj autentič-nosti, blizini građevina koje ga čine, živopi-snoj lokalnoj zajednici i nečemu što je više od pukog odmora, posetiocu u stvari nudi novi životni stil. Ove prednosti mogu stvoriti dovoljan ekonomski obrt jer se ponuda pro-širuje i na period van sezone, što doprinosi stvaranju novih turističkih destinacija.
Koncept albergo diffuso je izvorno nastao 1982. godine u Karniji, koja se nalazi u itali-janskoj pokrajini Furlanija – Julijska krajina,
u okviru tehničke radne grupe čiji je cilj bio jačanje malih centara uništenih u zemljo-tresu koji je tu oblast opustošio 1976. go-dine. Model je zatim razradio jedan privatni preduzetnik, a prvi put je priznat u pokrajini Sardinija kroz poseban regionalni zakon. Albergo diffuso se uglavnom organizuje na dva načina: u prvom slučaju investitor ku-puje ili iznajmljuje stanove, odnosno kuće, i postaje upravnik nečega što je u stvari „ho-tel koji se ne vidi“; u drugom slučaju, grupa lokalnih aktera obrazuje konzorcijum i de-legira privatni subjekat (npr. kooperanta) da upravlja „difuznim hotelom“. U oba slučaja lokalna uprava ima ulogu da obezbedi „in-kubator“ za projektnu ideju, da je podrži i podstakne (npr. uprošćavanjem pravnih procedura, ulaganjem u lokalnu infrastruk-turu, odnosno u urbanističko uređenje). Put do stvaranja hotela po ovom konceptu po-činje teritorijalnom analizom koja treba da potvrdi da postoje potrebni uslovi, zatim se prolazi kroz promotivnu fazu, koja obu-hvata i preduzetničko izviđanje, za njom ide tehnička faza, usmerena na izradu pouzda-nog biznis plana, da bi se stiglo do podrš-ke upravljačkoj jedinici na samom početku operativnog postojanja (finansijske usluge). Pored toga, lokalnoj upravi će možda biti potrebna podrška u redefinisanju razvojnih planova mesta kako bi se omogućila inku-bacija projektne ideje i novog početka. U Italiji trenutno ima oko 40 takvih struktura, a mnogo više ih je u pripremi.
Ovaj koncept je počeo da se javlja i u drugim zemljama. Očekuje se da će se ovaj trend širiti, jer se koncept albergo diffuso može smatrati dragocenim primerom za promociju lokalnog preduzetništva, obnovu starih gradskih jezga-ra i za borbu protiv napuštanja nekih krajeva upravo kroz njihovo oživljavanje. U istarskom gradiću Poreču, u Hrvatskoj, trenutno se radi na stvaranju jednog ovakvog hotela, dok je u alpskom selu Mase iz XIV veka (220 stanov-nika) u Švajcarskoj upravo otvorena eksperi-mentalna kuća.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
57
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
3
56
da se potraži stručna pomoć kako bi se osi-gurala kvalitetna restauracija.
Potreba za partnerstvom mora da proističe iz potreba organizacija koje su aktivne u regionu. Partnerstvo ne treba uspostavljati samo radi partnerstva. Potreba za partner-stvom bi trebalo da ide „odozdo nagore“, ona treba da se javi kod organizacija i in-stitucija koje su već aktivne u regionalnom upravljanju i turizmu, koje osećaju potrebu za udruživanjem i saradnjom, a ta potreba proističe njihove realne aktivnosti i realnog iskustva u turizmu. Takve organizacije mogu postaviti ciljeve i utvrditi namenu partner-stva, videti značaj partnerstva i biti aktivne, odnosno mogu pružati podršku kao članovi u partnerstvu. Ako bi se partnerstvo osnova-lo „odozgo nadole“, bez realne potrebe koja potiče iz regiona, i ako bi počivalo samo na teoretskoj potrebi, ono ne bi funkcionisalo na odgovarajući način.
Brzi dobici. Predugo vreme potrebno za us-postavljanje efikasnog partnerstva može od-biti neke partnere. Stoga oni koji rukovode partnerstvom treba da organizuju manje za-datke, male korake, koji ne samo da se lakše postižu nego i daju „osećaj napretka“. Pored toga, uspešno obavljanje manjih zadataka predstavlja dobru priliku za manje proslave, pozitivne izveštaje i uspostavljanje odnosa sa partnerima, kao i sa javnošću.
Uključite i one koji se bave zaštitom i oču-vanjem. Pravi značaj partnerstva u područ-ju svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO može se u velikoj meri otkriti ako se uključe i oni koji se bave zaštitom i očuva-njem. Partnerstvo sa njima (organima javne uprave koji se bave očuvanjem) donelo bi brojne koristi: sistem „rane najave“ (zadu-ženi za zaštitu i očuvanje mogu neformal-no i unapred proceniti i prokomentarisati svaki plan razvoja turističkih delatnosti), platformu za konsultacije (za kontinuirane konsultacije i diskusije između strana zain-
teresovanih za turizam i onih koji se bave zaštitom, mimo zvaničnih procesa), kao i mehanizme prikupljanja povratnih informa-cija. Partnerstvo može doprineti uzajamnom razumevanju dveju strana koje su često su-protstavljene. Osim javnih organa za zaštitu i konzervaciju, ima smisla da se u partner-stvo uključe i lokalne i regionalne nevladine organizacije koje su aktivne u oblasti zaštite životne sredine, odnosno zaštite spomenika. Svi ovi aspekti mogu poboljšati upravljanje područjem i sa stanovišta zaštite i sa stano-višta turizma te doprineti da se regionalnim turizmom upravlja na održiv način.
Život je komplikovan – budite spremni na promene. Svaki region, svako područje i sva-ko društvo su različiti, pa nije moguće opi-sati savršeno partnerstvo u oblasti turizma i predvideti tačno njegov razvoj. Pored toga, turizam i partnerstvo utiču na svako pod-ručje i turistički region, te se stoga redovno moraju ponovo procenjivati koraci, planovi, mere i namere. Budite spremni na brojne promene, varijacije, alternative i pokušaje, jer mnogo toga neće biti uspešno. Vraćanje unazad, promene odluke i prilagođavanje uslova ne mogu se izbeći, ali ako je partner-stvo snažno, njime se može upravljati.
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
59
AUTORSKI PRILOZI U SASTAVU OVE PUBLIKACIJE
- Bogdanov, Natalija, Javno-privatna partnerstva i njihov značaj za razvoj ruralnog turiz-ma, Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, Beograd, 2010.
- Bogdanov, Natalija, Lokalne akcione grupe, Zajednički program Ujedinjenih nacija „Odr-živi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, Beograd, 2010.
- Bogdanov, Natalija, Opis ruralne zajednice i socijalne infrastrukture navodeći neke od referentnih primera nedostatka saradnje, Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, 2010.
- Zečević, Bojan, Ruralni turizam u Srbiji: osnovna procena, Zajednički UN program „Održi-vi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, Beograd, septembar 2010.
- Versaci, Antonella, Importance of cultural heritage for rural development: Examples of good practice from World Heritage Program, Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, decembar 2010.
- Roháč, Ján, Importance of partnerships for rural and cultural tourism, Zajednički pro-gram Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, decembar 2010.
LITERATURA
- Babović, M., Bogdanov, N., Stojanović, Ž., Doklesić, S. (2009): Analizasistemapodrškezadruga-ma u području Stare planine, UNDP, Beograd (interni dokument).
- Bogdanov, Natalija (2007): Mala ruralna domaćinstva i nepoljoprivredna ekonomija, http://www.undp.org.rs/index.cfm?event=public.publicationsDetails&revid=072FF87C-3FF2-8C75-259595461872D9A4.
- Bryden, J., Keith Hart (eds.) (2004): A New Approach to Rural Development in Europe: Germany, Greece, Scotland, and Sweden, Mellen Studies in Geography, Vol. 9, The Edwin Mellen Press, Lewiston, Queenston, Lampeter.
LITERATURA IKORISNI INTERNET PORTALI
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
58
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
61
- Rössler, Mechtild; Manz, Kerstin; Galland, Pierre (2008): World heritage natural sites and cul-tural landscapes in Central Europe, South-Eastern Europe and Italy: Development and imple-mentation of an exemplary qualification concept for managing UNESCO world heritage natu-ral sites and cultural landscapes in Central Europe, South-Eastern Europe and Italy, Preserve world heritage, 2005–2008.
- Rypkema, Donovan D. (2008): „Heritage Conservation and the Local Economy“ in: Global Ur-ban Development, Vol. 4, Issue 1.
- SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu (2010): Socijalna isključenost u ruralnim oblastima Srbije, sažetak istraživanja sprovedenog uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Delegacije Evropske komisije u Srbiji, mart 2010, Beograd, http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/04/Secons-Socijalna-iskljucenost-na-selu.doc.
- Starosta, P. (1998): “Inhabitants’ feeling of social bonds with rural and small town communities in Bulgaria, Poland and Russia” in: L. Grandberg and I. Kovách (eds), Actors on the changing European countryside (Budapest: Institute for Political Sciences).
- Storey, D. (1999): “Issues of Integration, Participation and Empowerment in Rural Deve-lopment: The Case of Leader in the Republic of Ireland”, Journal of Rural Studies, Vol. 15, No. 3.
- UNESCO (1972): Convention concerning the protection of the world cultural and natural heri-tage, http://whc.unesco.org/archive/convention-en.pdf.
- UNESCO (2010): The Power of Culture for Development.
- UNESCO World Heritage Centre (2002): World Heritage Manuals 1 – Managing Tourism at World Heritage Sites: A Practical Manual for World Heritage Site Managers, by Arthur Peder-sen, UNESCO, Paris, http://whc.unesco.org/uploads/activities/documents/activity-113-2.pdf.
- US National Park Service (1997): The Visitor Experience and Resource Protection Framework: A Handbook for Planners and Managers.
- Ustav Republike Srbije http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/ustav/ustav_ceo.asp
KORISNI INTERNET PORTALI I SAJTOVI
- Agrounija – Unija poljoprivrednih udruženja Kragujevca www.agrounija.com
- Cultural Heritage Tourism http://www.culturalheritagetourism.org
- Donald Horne Institute for Cultural Heritage http://www.canberra.edu.au/centres/donald-horne
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
60
- Buckley, R. (2002): World Heritage Icon Value, Australian Heritage Commission, Canberra.
- Csite, A. and I. Kovách (1999): A regionális és vidékfejlesztési politka Európaizálása Magya-rországon az 1990-es években (The Europeanization of regional and rural development po-licy in Hungary in 1990s) – manuscript.
- CTO, WTO, WTOBC (2004): Co-operation and partnerships in tourism: A global perspective. (Saradnja i partnerstva u turizmu: globalna perspektiva), WTO, Madrid.
- Cultural heritage as a socio-economic development factor, MED-PACT project, http://www.med-pact.com/Dowload/Archimedes/11%20Introduction%20Paper%20Cultural%20Heri-tage%20and %20Ec%20Dvlpmt.pdf.
- Cvejić, S., Babović M., Vuković O. (2008): Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, UNDP.
- Duer, Kresyentia (1999): Culture and sustainable development: a framework for action, World Bank, Washington D.C.
- Evropska komisija (2006): Leaderpristup—Opštauputstva, Luksemburg: Kancelarija za služ-bene publikacije Evropske zajednice.
- European Commission (2009): A selection of Leader+ Best practices, European Communities.
- Getz, Donald (2008): “Event tourism: Definition, evolution, and research”, Tourism Manage-ment, 29 (3), pp. 403–428.
- Iatan, Claudia, “Tests of sustainable development” in: Oservatorio Balcani e Caucaso’s, http://balcanicaucaso.org/eng/All-news/Tests-of-sustainable-development.
- Lukesch, R. (2007): The LAG Hand-book – A guide through the stunning world of local action groups, Leader+ Observatory contact point, Belgium.
- Malešević, K. (2004): Irsko iskustvo ruralnog razvoja – moguće preporuke za Srbiju, Economic Annals No 163, Beograd.
- Mc Kercher, Bob; Hilary Du Cross (2002): Cultural Tourism. The Partnership Between Tourism and Cultural Heritage Management, Routledge.
- Nacionalni program ruralnog razvoja u Srbiji za period 2011–2013. http://www.minpolj.gov.rs/download/4827011.0062.9-1.pdf
- Poslovni biro PBIRO d.o.o. (2009): LEADER Program – Europskom praksom do vlastitih prilika, Rijeka.
- Red Kite Environment Touchstone Heritage Management Consultants (2007): Blaenavon Par-tnership, Blaenavon Industrial Landscape World Heritage Site Visitor Experience and Inter-pretation Plan.
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
62
- Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://www.merr.gov.rs
- Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede http://www.mpt.gov.rs/
- Mreža za podršku ruralnom razvoju http://www.ruralinfoserbia.rs/
- Poljoprivredne stručne službe Srbije http://www.psss.rs/news.php
- Ruralni razvoj u Evropskoj uniji http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/index_en.htm
- Seoski turizam Srbije http://www.selo.co.rs
- Sistem UN u Srbiji http://rs.one.un.org
- Statistički podaci o turizmu u Srbiji, Baza podataka Statističkog zavoda Srbije http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=180
- Turistička organizacija Srbije http://www.srbija.travel/
- Udruženja poljoprivrednika u Srbiji http://poljoinfo.com/poljoprivreda/udruzenja-poljoprivrednika/
- UNESCO World Heritage Center http://whc.unesco.org
- Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ http://rs.one.un.org/strd
JAVN
O-PRIVATN
O PARTN
ERSTVO U
RURALN
OM
TURIZM
U
63
JAV
NO
-PRI
VATN
O P
ARTN
ERST
VO U
RU
RALN
OM
TU
RIZM
U
64
„Izabrana tema je značajna, relevantna i ak-
tuelna. Istraživanje upućuje na osnovna zna-
nja i smernice za budući razvoj nedostajućeg
elementa uspešnog ruralnog razvoja po mo-
delu EU koji se ogleda u razvijenom javno-
privatnom partnerstvu. Praktična analiza je
vezana za razvoj ruralnog turizma kao kom-
plementarne delatnosti ruralne ekonomije.
Izabrana studija je posebno interesantna
budući da se zasniva na razvoju turizma kao
komplementarne aktivnosti ruralne ekono-
mije koja se obično prva nameće nakon na-
puštanja inicijalne faze agrarnog ruralizma.“
Dr Žaklina Stojanović, vanredni profesor
Ekonomski fakultet Beograd
„U rukopisu u celini, autori na razumljiv
način analiziraju koncept javno privatnih
partnerstava u ruralnom razvoju, sa nagla-
skom na mogućnosti korišćenja ovog kon-
cepta u razvoju ruralnog turizma. U tome
svakako pomažu lekcije i iskustva LEADER
inicijative Evropske unije koja je u akadem-
skoj literaturi poslednjih godina poprilično
detaljno analizirana i predstavlja tzv. „la-
boratoriju za ruralni razvoj“. Naglasak u ru-
kopisu je stavljen na adekvatno razumeva-
nje institucije javno-privatnog partnerstva
i potrebu da se u srpskom društvu pruži po-
drška svim akterima uključenim u razvojne
aktivnosti u ruralnim područjima, pre sve-
ga izgradnjom ove institucije na jasnim i
transparentnim osnovama uz maksimalnu
participaciju relevantnih aktera i lokalne
populacije/lokalne zajednice.
... smatram da rukopis ima jasne ciljeve,
korisne izvore literature i predstavlja siste-
matičnu analizu jednog složenog pitanja,
uzimajući u obzir specifičnost srpskog druš-
tveno – ekonomskog konteksta.“
Dr Dejan Janković
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Univerzitet u Novom Sadu
RECENZIJEO PUBLIKACIJI
