Приручници за професоре српског језика и књижевности прате уџбенике из српског језика и књижевности.

Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу српског језика и књижевности учинити богатијом и креативнијом.

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

од 1. до 4. разреда гимназија и средњих стручних школа

2016/17.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе;

предлог годишњег плана рада који је написан на основу важећег Наставног плана;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (квизови, упитници, тестови, додатни текстови...).

www.logos-edu.rs

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник уз Читанку 1 Ауторке Мр Наташа Станковић-Шошо,мр Мирјана Стакић-Савковић,мр Катарина Вучић, мср Јелена Петаковић, мср Светлана Вулић,мср Данијела Николић-Ђорђевић,мср Наташа Кљајић

Приручник уз Граматику 1 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мср Драгана Ћећез-Иљукић,мср Слађана Савовић, мср Виолета Кецман, Миланка Васиљевић

Приручник уз Граматику 2АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мср Виолета Кецман, Миланка Васиљевић, Јелена Срдић

Приручник уз Читанку 3 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мср Виолета Кецман, мср Светлана Вулић, Бранка Поповић

Приручник уз Читанку 4 АуториМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мр Наталија Јовановић,мср Валентина Тасић, мср Марија Запутил, мср Наталија Јовановић,мср Светлана Вулић, мср Наташа Трнавац-Ћалдовић, Бранка Поповић, Јелена Ђорђевић,Ана Козић, Лазар Бојичић,Ирена Плаовић, Ана Голубовић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

Приручници за професоре српског језика и књижевности

Приручник уз Читанку 2 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мр Весна Војводић-Митровић,мр Нада Вучковић, мср Виолета Кецман, Аница Зечевић,Тања Златановић, Станислава Арсић

НОВО

НОВО

Читанке од 1. до 4. разреда Издавачке куће „Нови Логос” писане су по важећем Наставном плану и програму и усклађене су са Стандардима квалитета уџбеника, као и са Правописом српскога језика Матице српске из 2010. године.

Читанке садрже све обавезне и допунске текстове потребне за остваривање циљева и задатака наставе српског језика и књижевности у гимназијама и средњим стручним школама.

Књижевне, научнопопуларне и информативне текстове прати богата методичка апаратура која је потврђена у пракси као сигуран ослонац и подстицај за активно, креативно и теоријски утемељено тумачење књижевних текстова.

Нарочиту вредност Читанкама даје визуелни садржај, пре свега уметничке репродукције еминентних сликара које су пажљиво биране уз сваки текст.

Граматике за 1. и 2. разред гимназија и средњих стручних школа баве се свим лингвистичким областима предвиђеним планом и програмом за гимназије и средње стручне школе.

Уџбеници су стилски усклађени с језичким осећањем ученика, а бројне иновације савремених проучавалаца језика чине ове Граматике незаобилазним штивом модерне наставе српског језика.

Граматике су промишљено методички засноване – свака од области језика обрађена је на специфичан начин. Одликују их јасно и једноставно изражавање и сликовита и прецизна објашњења, што их чини приступачним и одговарајућим за све ученике средње школе.

Прате их бројне илустрације (фотографије, схеме и сл.), нарочито неопходне за разумевање градива из области језика, јер ученицима приближавају и олакшавају језичке механизме.

Аутори Читанке 1Мр Наташа Станковић-ШошоПроф. др Бошко СувајџићПроф. др Славко ПетаковићАуторке Граматике 1Мср Виолета КецманДр Јадранка МилошевићМср Драгана Ћећез-ИљукићПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 3Проф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоМср Мина ЂурићПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 2 Проф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоМср Александра УгреновићАуторке Граматике 2Мср Слађана СавовићМср Драгана Ћећез-ИљукићМср Виолета КецманПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 4Доц. др Предраг ПетровићМср Мина ЂурићПроф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

НОВОНОВО

НОВОНОВО

Уџбеници за српски језик и књижевност Уџбенички комплет за професоре

садржи:

читанке од 1. до 4. разреда,

граматике за 1. и 2. разред,

приручнике за професоре на CD-у.

220

■ Милић од Мачве, Србија у рату (војвода са Торлака), 1972.

Послератни модернизам

221ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

Збирке 87 песама (1952) и Стуб сећања (1953) Миодрага Павловића и Кора (1953) Васка Попе означиле су почетак послератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран Мишић. Његова Антологија српске поезије (1956) промовисала је нове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

Збирке 87 песамаПавловића и Корапослератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран Мишић. Његова Антологија српске поезијенове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

87 песамаКора

послератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран

Антологија српске поезијенове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

181КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА

Водоравно (хоризонтално): 1. Назив зборника текстова у којем се налазе Стари и Нови завет; 2. Име протагонисте Софоклове трагедије Антигона; 3. Синоним за реч памет; 4. Одрична речца; 5. Књижевно дело намењено сценском извођењу; 6. Име књижевног лика који је преживео потоп у библијској легенди; 7. Синоним за реч Зевс, бог муња и громова код Хелена; 8. Драмска врста у којој главни јунак трагично страда због грешке коју је починио; 9. Предлог уз датив; 10. Јунак супротстављен главном јунаку у драми; 11. Лична заменица првог лица множине; 13. Пријамов син и Андромахин муж; 14. Еп у којем су опевани догађаји из десете године Тројанског рата; 15. Еп у којем је описан Одисејев дугогодишњи повратак из Тројанског рата; 16. Обимно епско дело у стиху; 18. Главни лик Чеховљеве новеле Туга; 19. Име жене због које је избио Тројански рат; 20. Књижевна врста којој припада Златна јабука и девет пауница; 21. Врста моралног, духовног и психолошког прочишћења гледалаца након гледања трагедије; 22. Хекторова супруга; 23. Кинематографско дело које се приказује у биоскопу или на телевизији; 24. Синоним за речи слик или срок; 25. Облик песме која се састоји од два катрена и два терцета; 26. Антагониста у трагедији Антигона; 27. Древно предање фантастичког карактера о постанку света, небеским телима, боговима; 28. Бог мудрости код Сумера.

Усправно (вертикално): 12. Главни лик у најстаријем сумерском епу; 17. Син краља Пелеја и богиње Тетиде, највећи ахејски јунак.

1 2

3 4 5 6

7 8 9

10 11 12

13 14

15 16 17

18 19

20 21

22 23

24 25

26 27 28

НАУЧИЛИ СМОУкрштеница

21

СТВАРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

Иво Андрић

Разговор сa Гојом (одломак)

Једног мирног поподнева у малој кафани у предграђу Бордоа путник-

-приповедач сусреће сликара Франциска Гоју и слуша његов испрекидани

монолог о уметности, животу и људској судбини. Ово је приповедни оквир

есеја Разговор са Гојом (1935), који открива Андрићево схватање смисла

креативног чина и позиције уметника у друштву.

Ако вам се овај моноло� и учини на �рви �о�ле� изломљен и

не�овезан, знај�е �а се �ржи уну�рашњом везом којом �а везује

Гојин живо� и ње�ово сликарско �ело.

– Да, господине, просте и убоге средине су позорнице за

чуда и велике ствари. Храмови и палате у свој својој величини

и лепоти у ствари су само догоревање и доцветавање онога

што је никло или плануло у простоти и сиротињи. У простоти

је клица будућности, а у лепоти и сјају непреварљив знак

опадања и смрти. Али људима су подједнако потребни и сјај и

једноставност. То су два лица живота. Немогућно је сагледати

их оба у исти мах, него се увек, гледајући једно, мора изгубити

друго из вида. И коме је било дано да види обоје, тешко му је,

гледајући једно, заборавити друго.

Ја, лично, био сам срцем увек на страни једноставности, на

страни слободног, дубоког живота оскудног сјајем и облицима.

Ма шта говорили људи и ма шта да сам мислио и говорио, и ја

сам једно време, у бујности млађих година, то је тако. Такав сам

ја, и такав је Арагон из којег сам поникао.

Док он �овори, мени �о�ле� �а�е на с�о на коме је лежала,

као неш�о о�војено и живо за себе, ње�ова �есна рука. С�рашна

рука, као неки чаробни корен-амајлија, чворнови�а, сива, снажна,

а сува као �ус�ињска хумка. Та рука живи, али неви�љивим

живо�ом камена. У њој нема крви ни сока, не�о је �о нека �ру�а

ма�ерија чије су нам особине не�озна�е. То није рука за руковање

ни за миловање, ни за узимање ни за �авање. Гле�ајући је, човек се

са с�рахом �и�а: зар �о може �ос�а�и о� љу�ске руке?

За�у�о нисам мо�ао �а о�р�нем �о�ле� са �е руке, која је за

време цело� раз�овора с�ајала не�омично на с�олу, као неки

ви�љив �оказ за ис�ини�ос� оно�а ш�о је с�арац �оворио

Једног мирног поподнева у малој кафани у предграђу Бордоа путник-

-приповедач сусреће сликара Франциска Гоју и слуша његов испрекидани

монолог о уметности, животу и људској судбини. Ово је приповедни оквир

есеја Разговор са Гојом (1935), који открива Андрићево схватање смисла

креативног чина и позиције уметника у друштву.

Франциско Гоја

(1746–1828) – шпански

сликар и графичар. Стварао

је инспирисан митологијом,

историјом, али и стварношћу

свога доба. Његове

монументалне композиције

у знаку су трагичне

визије људског страдања.

Сликарском техником и

креативним духом извршио

је велики утицај на модерну

ликовну уметност. Пред крај

живота, већ скоро ослепео,

напушта Шпанију и одлази у

француски град Бордо, где

умире.

■ Франциско Гоја,

Аутопортрет у атељеу,

1790–1795.

278

Појмовник

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних делова који се подразумевају, назива се елипса.

„Слобода робу, – одбегнем далеко, А све дубље ту.

И благослов што гробу колевци проклетство неко, – одужити дуг.”

из ризнице речи

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само исклијала музика?” (Станислав Винавер)

ИСтрАжИвАчкИ зАдАцИ

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме Туга у камену. Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је изнутра („из тиха срца”) озарило?Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових потенцијалних архаичних значења.

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних делова који се подразумевају, назива се елипса.

„Слобода робу, – одбегнем далеко, А све дубље ту.

И благослов што гробу колевци проклетство неко, – одужити дуг.”

1.

2.

• Литература: Миодраг Павловић, Есеји о српским песницима, Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 3, „Вук Караџић“, Београд, 1981; Славко Леовац, Момчило Настасијевић, Дечје новине, Горњи Милановац, 1983; Момчило Настасијевић, Поезија, прир. Новица Петковић, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 1, Дечје новине, СКЗ, Горњи Милановац, 1991; Момчило Настасијевић, Есеји. Белешке. Мисли, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 4, прир. Новица Пе тковић, Дечје новине, Српска књижевна задруга, Горњи Милановац, 1991.

279АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевић (1894–1938), рођен у Горњем Милановцу, од оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама Пет лирских кругова. За приповетку Запис о даровима моје рођаке Марије добио је прву и једину књижевну награду за живота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке Из тамног вилајета, музичку драму Међулушко благо, драме Недозвани и Господар Младенова кћер и збирку песама Пет лирских кругова. Убрзо после Момчилове смрти, породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују Целокупна дела Момчила Настасијевића у девет књига са предговором Станислава Винавера (1938–1939).

■ Момчило Настасијевић

кључне речи

Туга у камену, елипса, мит, језик, симбол, фолклорни елементи, религиозност

■ Лула и табакера Момчила Настасијевића са његовом бистом – рад Илије Коларовића, Музеј рудничко-таковског краја

17

СТВАРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

РАД НА ТЕКСТУ

Какав утисак је на тебе оставила визија света успостављена у првој строфи песме? Која то зла вребају човека? Чиме су све угрожене хуманистичке вредности, а на првом месту слобода и правда?Уочи мноштво метафора које лирски субјекат користи набрајајући овоземаљске пошасти. Већина тих фигура и знамења (јахачи на великим коњима, пошасници, звер) своје порекло имају у библијском Откровењу, последњој књизи Новога завета, која је посвећена коначном сукобу добра и зла.На почетку друге строфе долази до преокрета. У чему је могућност избaвљења од зла које прети човеку? Зашто је баш песма синоним за отпор насиљу и угрожавању људског достојанства?Други део песме је реторички снажно исказан апел. Који глаголски облик доминира у тим стиховима? Протумачи синтагму „научите песму”. Зашто се песник определио да у наслову и у последњем стиху употреби архаичан, ијекавски облик „пјесан”? Вера у избавитељску снагу песме је и вера у моћ језика као чувара сећања, културе и националног идентитета. Издвој у Павловићевим стиховима синониме за глагол певати. Из којих су књижевних, духовних и језичких слојева ти бројни синоними преузети?

ТЕКСТ И КОНТЕКСТ

Појам песма у остварењу Миодрага Павловића задобија широки значењски опсег, слично као што га задобија и појам писмо у стиховима Ивана В. Лалића. Нека ти у одређењу тих значења помогне следећи одломак, који истиче однос модерних песника према традицији: „Да би одговорио на захтевно питање одређења људског идентитета, песник ће морати да проучава све знаке које је човек оставио о себи: легенде, митове, историју, религије, филозофију, књиге, слике, цркве, градове, кипове, битке, гробља… Пред зло које непрекидно прети, човек мора да стане са свим оним чиме се обележио као човек. Зато Павловићево окретање историји, митовима, старим симболима, старим искуствима и знањима, није никакво произвољно враћање у прошлост, није бекство, већ покушај да се нека данашња битна појава види у њеној пуној смисаоној перспективи.”

(Љубомир Симовић, О поезији Миодрага Павловића, Дупло дно, Стубови културе, Београд, 2001, одломак)

1.

2.

метафора – означава замену значења једне речи значењем друге речи на основу њихове сличности. Метафора се у теоријама књижевности најчешће означава као скраћено поређење, које настаје изостављањем поредбене копуле као и речи која би упућивала на предмет поређења.

3.

4.

5.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Научите пјесан, песма, традиција, језик, стварање, метафора

Из ризнице речиДрагоцена запажања из секундарне литературе у вези с књижевним текстом који се обрађује.

Кључне речи

Морфофонологија

194

1. Заокружи слова испред два низа у којима запажаш губљење сугласника:a) савесна, радосна, часна;b) руски, безначајан, потурити;c) ђаци, јунаци, шведски, безбедан.

обрати пажњу!

Не мешај придеве ЗАВИСАН и ЗАВИСТАН! Зависан је од глагола зависити, а

завистан од именице завист. Остали облици су им исти (зависна, зависно, зависни…).

Добро је Да знаш и ово!

Како одабрати наставак за придев?• -ски имају придеви настали од имена која се завршавају на н, р, с и з: бруклински

(према Бруклин), шербурски (према Шербур), туниски (према Тунис), тексаски

(према Тексас), париски (према Париз);• -чки (<-ски) имају придеви настали од имена која се завршавају на к којем пре-

тходи вокал: бангкочки (према Бангкок), тимочки (према Тимок);• -шки (<-ски) имају придеви настали од имена која се завршавају на г или к којем

претходи сугласник: пекиншки (према Пекинг), њујоршки (према Њујорк).

правопиСни поДСетниК

Правилно је само: супротстављати се, мастан, масна, страстан, страсна, постан,

посна, прстни (према прст), прсни (према прса). Губљење сугласника се не врши:

• у облицима суперлатива придева и прилога који почињу сонантом Ј (најјачи,

најјаснији, најједрија, најједноставније, најјадније);• у сложеницама које би гласовном алтернацијом изгубиле значење (наддржавни,

противвредност, ваннаставни, двадесеттрећина, поддијалекат);• у сложеницама, у споју гласова Т и Д са Ц, Ч, Ћ или Џ, које би алтернацијом

изгубиле значење: отцепити, потчинити, подџарнути; • у речима: шестсто, шестстогодишњи, шестстогодишњица;• у властитим именицама, да би се сачувао основни облик речи, када се Д нађе

испред Ц: Забрадац – Забрадца (презиме и место), Градац – Градца (место);

• у придевима с наставцима -НИ и -ЉИВ и именицама с наставком -КИЊА:

азбестни, протестни, попустљив, шахисткиња.Може се рећи: пристрастан и непристрастан.

Уводна мотивација

Дефиниције су јасно издвојене.

У овом поглављу ћете сазнати Кратак преглед садржаја уводи ученике у нову наставну област.

Назив поглављаСвако поглавље почиње уводним текстом и одговарајућом уметничком репродукцијом.

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме Туга у . Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури

строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је

Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме . Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури

строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је

Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних

АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевићод оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама даровима моје рођаке Маријеживота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке музичку драму Међулушко благокћер и збирку песама породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују дела Момчила НастасијевићаВинавера (1938–1939).

АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевићод оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама даровима моје рођаке Маријеживота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке

Међулушко благо и збирку песама

породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују дела Момчила НастасијевићаВинавера (1938–1939).

Рад на текстуИстраживачки подстицаји садрже смернице за помно читање и самостално припремање ученика за тумачење књижевног дела.

ПојмовникОбјашњења књижевних термина омогућавају боље разумевање књижевних дела.

Локализовање књижевног делаОсновно обавештење о одломку књижевног дела помаже ученицима у његовом разумевању.

РечникОбјашњења мање познатих речи налазе се на маргинама текста у којем се појављују.

Текст и контекстОва ризница баштини знања књижевности.

Обрати пажњуИздвојени битни подаци помажу ученицима да лакше упамте градиво.

Правописни подсетникПомаже ученицима да обнављају и уче правописна правила.

Добро је да знаш и овоОбјашњења важних појмова и садржаји који су предвиђени за виши ниво знања налазе се у овом пољу.

ЗанимљивостОвде се налазе разне занимљивости из одређене тематске области.

ВежбајмоЗадаци на крају лекције којима се утврђује обрађено градиво

Кључне речи

Научили смоНа крају наставне области систематизовано је градиво.

ЧитанкеНазив поглављаОбележава веће тематске целине.Граматике

Научили смоПрегледан сажетак обрађеног градива омогућава ученицима да га боље упамте..

Истраживачки задациПомажу ученицима да знање примене у тумачењу књижевног текста.

Белешка о аутору

ЗанимљивостПодаци из секундарне литературе помажу да се књижевно дело сагледа са више становишта.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за српски језик и књижевност које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника српског језика и књижевности за гимназије и средње стручне школе које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих наших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

220

■ Милић од Мачве, Србија у рату (војвода са Торлака), 1972.

Послератни модернизам

221ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

Збирке 87 песама (1952) и Стуб сећања (1953) Миодрага Павловића и Кора (1953) Васка Попе означиле су почетак послератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран Мишић. Његова Антологија српске поезије (1956) промовисала је нове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

Збирке 87 песамаПавловића и Корапослератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран Мишић. Његова Антологија српске поезијенове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

87 песамаКора

послератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран

Антологија српске поезијенове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

181КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА

Водоравно (хоризонтално): 1. Назив зборника текстова у којем се налазе Стари и Нови завет; 2. Име протагонисте Софоклове трагедије Антигона; 3. Синоним за реч памет; 4. Одрична речца; 5. Књижевно дело намењено сценском извођењу; 6. Име књижевног лика који је преживео потоп у библијској легенди; 7. Синоним за реч Зевс, бог муња и громова код Хелена; 8. Драмска врста у којој главни јунак трагично страда због грешке коју је починио; 9. Предлог уз датив; 10. Јунак супротстављен главном јунаку у драми; 11. Лична заменица првог лица множине; 13. Пријамов син и Андромахин муж; 14. Еп у којем су опевани догађаји из десете године Тројанског рата; 15. Еп у којем је описан Одисејев дугогодишњи повратак из Тројанског рата; 16. Обимно епско дело у стиху; 18. Главни лик Чеховљеве новеле Туга; 19. Име жене због које је избио Тројански рат; 20. Књижевна врста којој припада Златна јабука и девет пауница; 21. Врста моралног, духовног и психолошког прочишћења гледалаца након гледања трагедије; 22. Хекторова супруга; 23. Кинематографско дело које се приказује у биоскопу или на телевизији; 24. Синоним за речи слик или срок; 25. Облик песме која се састоји од два катрена и два терцета; 26. Антагониста у трагедији Антигона; 27. Древно предање фантастичког карактера о постанку света, небеским телима, боговима; 28. Бог мудрости код Сумера.

Усправно (вертикално): 12. Главни лик у најстаријем сумерском епу; 17. Син краља Пелеја и богиње Тетиде, највећи ахејски јунак.

1 2

3 4 5 6

7 8 9

10 11 12

13 14

15 16 17

18 19

20 21

22 23

24 25

26 27 28

НАУЧИЛИ СМОУкрштеница

21

СТВАРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

Иво Андрић

Разговор сa Гојом (одломак)

Једног мирног поподнева у малој кафани у предграђу Бордоа путник-

-приповедач сусреће сликара Франциска Гоју и слуша његов испрекидани

монолог о уметности, животу и људској судбини. Ово је приповедни оквир

есеја Разговор са Гојом (1935), који открива Андрићево схватање смисла

креативног чина и позиције уметника у друштву.

Ако вам се овај моноло� и учини на �рви �о�ле� изломљен и

не�овезан, знај�е �а се �ржи уну�рашњом везом којом �а везује

Гојин живо� и ње�ово сликарско �ело.

– Да, господине, просте и убоге средине су позорнице за

чуда и велике ствари. Храмови и палате у свој својој величини

и лепоти у ствари су само догоревање и доцветавање онога

што је никло или плануло у простоти и сиротињи. У простоти

је клица будућности, а у лепоти и сјају непреварљив знак

опадања и смрти. Али људима су подједнако потребни и сјај и

једноставност. То су два лица живота. Немогућно је сагледати

их оба у исти мах, него се увек, гледајући једно, мора изгубити

друго из вида. И коме је било дано да види обоје, тешко му је,

гледајући једно, заборавити друго.

Ја, лично, био сам срцем увек на страни једноставности, на

страни слободног, дубоког живота оскудног сјајем и облицима.

Ма шта говорили људи и ма шта да сам мислио и говорио, и ја

сам једно време, у бујности млађих година, то је тако. Такав сам

ја, и такав је Арагон из којег сам поникао.

Док он �овори, мени �о�ле� �а�е на с�о на коме је лежала,

као неш�о о�војено и живо за себе, ње�ова �есна рука. С�рашна

рука, као неки чаробни корен-амајлија, чворнови�а, сива, снажна,

а сува као �ус�ињска хумка. Та рука живи, али неви�љивим

живо�ом камена. У њој нема крви ни сока, не�о је �о нека �ру�а

ма�ерија чије су нам особине не�озна�е. То није рука за руковање

ни за миловање, ни за узимање ни за �авање. Гле�ајући је, човек се

са с�рахом �и�а: зар �о може �ос�а�и о� љу�ске руке?

За�у�о нисам мо�ао �а о�р�нем �о�ле� са �е руке, која је за

време цело� раз�овора с�ајала не�омично на с�олу, као неки

ви�љив �оказ за ис�ини�ос� оно�а ш�о је с�арац �оворио

Једног мирног поподнева у малој кафани у предграђу Бордоа путник-

-приповедач сусреће сликара Франциска Гоју и слуша његов испрекидани

монолог о уметности, животу и људској судбини. Ово је приповедни оквир

есеја Разговор са Гојом (1935), који открива Андрићево схватање смисла

креативног чина и позиције уметника у друштву.

Франциско Гоја

(1746–1828) – шпански

сликар и графичар. Стварао

је инспирисан митологијом,

историјом, али и стварношћу

свога доба. Његове

монументалне композиције

у знаку су трагичне

визије људског страдања.

Сликарском техником и

креативним духом извршио

је велики утицај на модерну

ликовну уметност. Пред крај

живота, већ скоро ослепео,

напушта Шпанију и одлази у

француски град Бордо, где

умире.

■ Франциско Гоја,

Аутопортрет у атељеу,

1790–1795.

278

Појмовник

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних делова који се подразумевају, назива се елипса.

„Слобода робу, – одбегнем далеко, А све дубље ту.

И благослов што гробу колевци проклетство неко, – одужити дуг.”

из ризнице речи

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само исклијала музика?” (Станислав Винавер)

ИСтрАжИвАчкИ зАдАцИ

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме Туга у камену. Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је изнутра („из тиха срца”) озарило?Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових потенцијалних архаичних значења.

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних делова који се подразумевају, назива се елипса.

„Слобода робу, – одбегнем далеко, А све дубље ту.

И благослов што гробу колевци проклетство неко, – одужити дуг.”

1.

2.

• Литература: Миодраг Павловић, Есеји о српским песницима, Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 3, „Вук Караџић“, Београд, 1981; Славко Леовац, Момчило Настасијевић, Дечје новине, Горњи Милановац, 1983; Момчило Настасијевић, Поезија, прир. Новица Петковић, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 1, Дечје новине, СКЗ, Горњи Милановац, 1991; Момчило Настасијевић, Есеји. Белешке. Мисли, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 4, прир. Новица Пе тковић, Дечје новине, Српска књижевна задруга, Горњи Милановац, 1991.

279АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевић (1894–1938), рођен у Горњем Милановцу, од оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама Пет лирских кругова. За приповетку Запис о даровима моје рођаке Марије добио је прву и једину књижевну награду за живота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке Из тамног вилајета, музичку драму Међулушко благо, драме Недозвани и Господар Младенова кћер и збирку песама Пет лирских кругова. Убрзо после Момчилове смрти, породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују Целокупна дела Момчила Настасијевића у девет књига са предговором Станислава Винавера (1938–1939).

■ Момчило Настасијевић

кључне речи

Туга у камену, елипса, мит, језик, симбол, фолклорни елементи, религиозност

■ Лула и табакера Момчила Настасијевића са његовом бистом – рад Илије Коларовића, Музеј рудничко-таковског краја

17

СТВАРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

РАД НА ТЕКСТУ

Какав утисак је на тебе оставила визија света успостављена у првој строфи песме? Која то зла вребају човека? Чиме су све угрожене хуманистичке вредности, а на првом месту слобода и правда?Уочи мноштво метафора које лирски субјекат користи набрајајући овоземаљске пошасти. Већина тих фигура и знамења (јахачи на великим коњима, пошасници, звер) своје порекло имају у библијском Откровењу, последњој књизи Новога завета, која је посвећена коначном сукобу добра и зла.На почетку друге строфе долази до преокрета. У чему је могућност избaвљења од зла које прети човеку? Зашто је баш песма синоним за отпор насиљу и угрожавању људског достојанства?Други део песме је реторички снажно исказан апел. Који глаголски облик доминира у тим стиховима? Протумачи синтагму „научите песму”. Зашто се песник определио да у наслову и у последњем стиху употреби архаичан, ијекавски облик „пјесан”? Вера у избавитељску снагу песме је и вера у моћ језика као чувара сећања, културе и националног идентитета. Издвој у Павловићевим стиховима синониме за глагол певати. Из којих су књижевних, духовних и језичких слојева ти бројни синоними преузети?

ТЕКСТ И КОНТЕКСТ

Појам песма у остварењу Миодрага Павловића задобија широки значењски опсег, слично као што га задобија и појам писмо у стиховима Ивана В. Лалића. Нека ти у одређењу тих значења помогне следећи одломак, који истиче однос модерних песника према традицији: „Да би одговорио на захтевно питање одређења људског идентитета, песник ће морати да проучава све знаке које је човек оставио о себи: легенде, митове, историју, религије, филозофију, књиге, слике, цркве, градове, кипове, битке, гробља… Пред зло које непрекидно прети, човек мора да стане са свим оним чиме се обележио као човек. Зато Павловићево окретање историји, митовима, старим симболима, старим искуствима и знањима, није никакво произвољно враћање у прошлост, није бекство, већ покушај да се нека данашња битна појава види у њеној пуној смисаоној перспективи.”

(Љубомир Симовић, О поезији Миодрага Павловића, Дупло дно, Стубови културе, Београд, 2001, одломак)

1.

2.

метафора – означава замену значења једне речи значењем друге речи на основу њихове сличности. Метафора се у теоријама књижевности најчешће означава као скраћено поређење, које настаје изостављањем поредбене копуле као и речи која би упућивала на предмет поређења.

3.

4.

5.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Научите пјесан, песма, традиција, језик, стварање, метафора

Из ризнице речиДрагоцена запажања из секундарне литературе у вези с књижевним текстом који се обрађује.

Кључне речи

Морфофонологија

194

1. Заокружи слова испред два низа у којима запажаш губљење сугласника:a) савесна, радосна, часна;b) руски, безначајан, потурити;c) ђаци, јунаци, шведски, безбедан.

обрати пажњу!

Не мешај придеве ЗАВИСАН и ЗАВИСТАН! Зависан је од глагола зависити, а

завистан од именице завист. Остали облици су им исти (зависна, зависно, зависни…).

Добро је Да знаш и ово!

Како одабрати наставак за придев?• -ски имају придеви настали од имена која се завршавају на н, р, с и з: бруклински

(према Бруклин), шербурски (према Шербур), туниски (према Тунис), тексаски

(према Тексас), париски (према Париз);• -чки (<-ски) имају придеви настали од имена која се завршавају на к којем пре-

тходи вокал: бангкочки (према Бангкок), тимочки (према Тимок);• -шки (<-ски) имају придеви настали од имена која се завршавају на г или к којем

претходи сугласник: пекиншки (према Пекинг), њујоршки (према Њујорк).

правопиСни поДСетниК

Правилно је само: супротстављати се, мастан, масна, страстан, страсна, постан,

посна, прстни (према прст), прсни (према прса). Губљење сугласника се не врши:

• у облицима суперлатива придева и прилога који почињу сонантом Ј (најјачи,

најјаснији, најједрија, најједноставније, најјадније);• у сложеницама које би гласовном алтернацијом изгубиле значење (наддржавни,

противвредност, ваннаставни, двадесеттрећина, поддијалекат);• у сложеницама, у споју гласова Т и Д са Ц, Ч, Ћ или Џ, које би алтернацијом

изгубиле значење: отцепити, потчинити, подџарнути; • у речима: шестсто, шестстогодишњи, шестстогодишњица;• у властитим именицама, да би се сачувао основни облик речи, када се Д нађе

испред Ц: Забрадац – Забрадца (презиме и место), Градац – Градца (место);

• у придевима с наставцима -НИ и -ЉИВ и именицама с наставком -КИЊА:

азбестни, протестни, попустљив, шахисткиња.Може се рећи: пристрастан и непристрастан.

Уводна мотивација

Дефиниције су јасно издвојене.

У овом поглављу ћете сазнати Кратак преглед садржаја уводи ученике у нову наставну област.

Назив поглављаСвако поглавље почиње уводним текстом и одговарајућом уметничком репродукцијом.

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме Туга у . Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури

строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је

Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме . Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури

строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је

Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних

АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевићод оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама даровима моје рођаке Маријеживота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке музичку драму Међулушко благокћер и збирку песама породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују дела Момчила НастасијевићаВинавера (1938–1939).

АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевићод оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама даровима моје рођаке Маријеживота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке

Међулушко благо и збирку песама

породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују дела Момчила НастасијевићаВинавера (1938–1939).

Рад на текстуИстраживачки подстицаји садрже смернице за помно читање и самостално припремање ученика за тумачење књижевног дела.

ПојмовникОбјашњења књижевних термина омогућавају боље разумевање књижевних дела.

Локализовање књижевног делаОсновно обавештење о одломку књижевног дела помаже ученицима у његовом разумевању.

РечникОбјашњења мање познатих речи налазе се на маргинама текста у којем се појављују.

Текст и контекстОва ризница баштини знања књижевности.

Обрати пажњуИздвојени битни подаци помажу ученицима да лакше упамте градиво.

Правописни подсетникПомаже ученицима да обнављају и уче правописна правила.

Добро је да знаш и овоОбјашњења важних појмова и садржаји који су предвиђени за виши ниво знања налазе се у овом пољу.

ЗанимљивостОвде се налазе разне занимљивости из одређене тематске области.

ВежбајмоЗадаци на крају лекције којима се утврђује обрађено градиво

Кључне речи

Научили смоНа крају наставне области систематизовано је градиво.

ЧитанкеНазив поглављаОбележава веће тематске целине.Граматике

Научили смоПрегледан сажетак обрађеног градива омогућава ученицима да га боље упамте..

Истраживачки задациПомажу ученицима да знање примене у тумачењу књижевног текста.

Белешка о аутору

ЗанимљивостПодаци из секундарне литературе помажу да се књижевно дело сагледа са више становишта.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за српски језик и књижевност које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника српског језика и књижевности за гимназије и средње стручне школе које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих наших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

220

■ Милић од Мачве, Србија у рату (војвода са Торлака), 1972.

Послератни модернизам

221ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

Збирке 87 песама (1952) и Стуб сећања (1953) Миодрага Павловића и Кора (1953) Васка Попе означиле су почетак послератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран Мишић. Његова Антологија српске поезије (1956) промовисала је нове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

Збирке 87 песамаПавловића и Корапослератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран Мишић. Његова Антологија српске поезијенове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

МОДЕРНИЗАМ

Послератни модернизам у српској књижевности

У годинама након Другог светског рата српска књижевност почиње да се развија у новим идеолошким, друштвеним и културним околностима. У оквирима тек успостављаног југословенског социјалистичког поретка књижевност се ставља у функцију социјалног и идеолошког ангажмана, односно величања револуције, победе над фашизмом и изградње порушене земље. Међутим, већ од краја четрдесетих и почетком педестих година, након сукоба са комунистичком централом у Москви 1948. године, књижевност одустаје од норми које је наметао социјалистички реализам. То је било очигледно најпре у поезији.

87 песамаКора

послератног модернизма у српској књижевности. Оне су новим типом песничког језика и формом слободног стиха изразиле стање апсурда, егзистенцијалне језе и угрожености, те искуство савременог градског човека. Ова поезија изазвала је оштре полемике међу књижевним критичарима, тако да се може рећи да се послератни модернизам у српској књижевности формирао у наглашено полемичком контексту. Кључну улогу у одбрани новог начина певања и разумевања књижевности имао је критичар Зоран

Антологија српске поезијенове естетичке критеријуме и у предговору истакла да је поезија „један од најплеменитијих и најделотворнијих путева слободе и сазнања”. Важну улогу у ослобађању књижевности од разних видова догматизма имали су предратни надреалистички аутори, Оскар Давичо, Душан Матић и Милан Дединац, који су и сами током педесетих година објавили неке од својих најбољих песничких

181КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА

Водоравно (хоризонтално): 1. Назив зборника текстова у којем се налазе Стари и Нови завет; 2. Име протагонисте Софоклове трагедије Антигона; 3. Синоним за реч памет; 4. Одрична речца; 5. Књижевно дело намењено сценском извођењу; 6. Име књижевног лика који је преживео потоп у библијској легенди; 7. Синоним за реч Зевс, бог муња и громова код Хелена; 8. Драмска врста у којој главни јунак трагично страда због грешке коју је починио; 9. Предлог уз датив; 10. Јунак супротстављен главном јунаку у драми; 11. Лична заменица првог лица множине; 13. Пријамов син и Андромахин муж; 14. Еп у којем су опевани догађаји из десете године Тројанског рата; 15. Еп у којем је описан Одисејев дугогодишњи повратак из Тројанског рата; 16. Обимно епско дело у стиху; 18. Главни лик Чеховљеве новеле Туга; 19. Име жене због које је избио Тројански рат; 20. Књижевна врста којој припада Златна јабука и девет пауница; 21. Врста моралног, духовног и психолошког прочишћења гледалаца након гледања трагедије; 22. Хекторова супруга; 23. Кинематографско дело које се приказује у биоскопу или на телевизији; 24. Синоним за речи слик или срок; 25. Облик песме која се састоји од два катрена и два терцета; 26. Антагониста у трагедији Антигона; 27. Древно предање фантастичког карактера о постанку света, небеским телима, боговима; 28. Бог мудрости код Сумера.

Усправно (вертикално): 12. Главни лик у најстаријем сумерском епу; 17. Син краља Пелеја и богиње Тетиде, највећи ахејски јунак.

1 2

3 4 5 6

7 8 9

10 11 12

13 14

15 16 17

18 19

20 21

22 23

24 25

26 27 28

НАУЧИЛИ СМОУкрштеница

21

СТВАРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

Иво Андрић

Разговор сa Гојом (одломак)

Једног мирног поподнева у малој кафани у предграђу Бордоа путник-

-приповедач сусреће сликара Франциска Гоју и слуша његов испрекидани

монолог о уметности, животу и људској судбини. Ово је приповедни оквир

есеја Разговор са Гојом (1935), који открива Андрићево схватање смисла

креативног чина и позиције уметника у друштву.

Ако вам се овај моноло� и учини на �рви �о�ле� изломљен и

не�овезан, знај�е �а се �ржи уну�рашњом везом којом �а везује

Гојин живо� и ње�ово сликарско �ело.

– Да, господине, просте и убоге средине су позорнице за

чуда и велике ствари. Храмови и палате у свој својој величини

и лепоти у ствари су само догоревање и доцветавање онога

што је никло или плануло у простоти и сиротињи. У простоти

је клица будућности, а у лепоти и сјају непреварљив знак

опадања и смрти. Али људима су подједнако потребни и сјај и

једноставност. То су два лица живота. Немогућно је сагледати

их оба у исти мах, него се увек, гледајући једно, мора изгубити

друго из вида. И коме је било дано да види обоје, тешко му је,

гледајући једно, заборавити друго.

Ја, лично, био сам срцем увек на страни једноставности, на

страни слободног, дубоког живота оскудног сјајем и облицима.

Ма шта говорили људи и ма шта да сам мислио и говорио, и ја

сам једно време, у бујности млађих година, то је тако. Такав сам

ја, и такав је Арагон из којег сам поникао.

Док он �овори, мени �о�ле� �а�е на с�о на коме је лежала,

као неш�о о�војено и живо за себе, ње�ова �есна рука. С�рашна

рука, као неки чаробни корен-амајлија, чворнови�а, сива, снажна,

а сува као �ус�ињска хумка. Та рука живи, али неви�љивим

живо�ом камена. У њој нема крви ни сока, не�о је �о нека �ру�а

ма�ерија чије су нам особине не�озна�е. То није рука за руковање

ни за миловање, ни за узимање ни за �авање. Гле�ајући је, човек се

са с�рахом �и�а: зар �о може �ос�а�и о� љу�ске руке?

За�у�о нисам мо�ао �а о�р�нем �о�ле� са �е руке, која је за

време цело� раз�овора с�ајала не�омично на с�олу, као неки

ви�љив �оказ за ис�ини�ос� оно�а ш�о је с�арац �оворио

Једног мирног поподнева у малој кафани у предграђу Бордоа путник-

-приповедач сусреће сликара Франциска Гоју и слуша његов испрекидани

монолог о уметности, животу и људској судбини. Ово је приповедни оквир

есеја Разговор са Гојом (1935), који открива Андрићево схватање смисла

креативног чина и позиције уметника у друштву.

Франциско Гоја

(1746–1828) – шпански

сликар и графичар. Стварао

је инспирисан митологијом,

историјом, али и стварношћу

свога доба. Његове

монументалне композиције

у знаку су трагичне

визије људског страдања.

Сликарском техником и

креативним духом извршио

је велики утицај на модерну

ликовну уметност. Пред крај

живота, већ скоро ослепео,

напушта Шпанију и одлази у

француски град Бордо, где

умире.

■ Франциско Гоја,

Аутопортрет у атељеу,

1790–1795.

278

Појмовник

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних делова који се подразумевају, назива се елипса.

„Слобода робу, – одбегнем далеко, А све дубље ту.

И благослов што гробу колевци проклетство неко, – одужити дуг.”

из ризнице речи

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само исклијала музика?” (Станислав Винавер)

ИСтрАжИвАчкИ зАдАцИ

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме Туга у камену. Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је изнутра („из тиха срца”) озарило?Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових потенцијалних архаичних значења.

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних делова који се подразумевају, назива се елипса.

„Слобода робу, – одбегнем далеко, А све дубље ту.

И благослов што гробу колевци проклетство неко, – одужити дуг.”

1.

2.

• Литература: Миодраг Павловић, Есеји о српским песницима, Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 3, „Вук Караџић“, Београд, 1981; Славко Леовац, Момчило Настасијевић, Дечје новине, Горњи Милановац, 1983; Момчило Настасијевић, Поезија, прир. Новица Петковић, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 1, Дечје новине, СКЗ, Горњи Милановац, 1991; Момчило Настасијевић, Есеји. Белешке. Мисли, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 4, прир. Новица Пе тковић, Дечје новине, Српска књижевна задруга, Горњи Милановац, 1991.

279АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевић (1894–1938), рођен у Горњем Милановцу, од оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама Пет лирских кругова. За приповетку Запис о даровима моје рођаке Марије добио је прву и једину књижевну награду за живота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке Из тамног вилајета, музичку драму Међулушко благо, драме Недозвани и Господар Младенова кћер и збирку песама Пет лирских кругова. Убрзо после Момчилове смрти, породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују Целокупна дела Момчила Настасијевића у девет књига са предговором Станислава Винавера (1938–1939).

■ Момчило Настасијевић

кључне речи

Туга у камену, елипса, мит, језик, симбол, фолклорни елементи, религиозност

■ Лула и табакера Момчила Настасијевића са његовом бистом – рад Илије Коларовића, Музеј рудничко-таковског краја

17

СТВАРАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

РАД НА ТЕКСТУ

Какав утисак је на тебе оставила визија света успостављена у првој строфи песме? Која то зла вребају човека? Чиме су све угрожене хуманистичке вредности, а на првом месту слобода и правда?Уочи мноштво метафора које лирски субјекат користи набрајајући овоземаљске пошасти. Већина тих фигура и знамења (јахачи на великим коњима, пошасници, звер) своје порекло имају у библијском Откровењу, последњој књизи Новога завета, која је посвећена коначном сукобу добра и зла.На почетку друге строфе долази до преокрета. У чему је могућност избaвљења од зла које прети човеку? Зашто је баш песма синоним за отпор насиљу и угрожавању људског достојанства?Други део песме је реторички снажно исказан апел. Који глаголски облик доминира у тим стиховима? Протумачи синтагму „научите песму”. Зашто се песник определио да у наслову и у последњем стиху употреби архаичан, ијекавски облик „пјесан”? Вера у избавитељску снагу песме је и вера у моћ језика као чувара сећања, културе и националног идентитета. Издвој у Павловићевим стиховима синониме за глагол певати. Из којих су књижевних, духовних и језичких слојева ти бројни синоними преузети?

ТЕКСТ И КОНТЕКСТ

Појам песма у остварењу Миодрага Павловића задобија широки значењски опсег, слично као што га задобија и појам писмо у стиховима Ивана В. Лалића. Нека ти у одређењу тих значења помогне следећи одломак, који истиче однос модерних песника према традицији: „Да би одговорио на захтевно питање одређења људског идентитета, песник ће морати да проучава све знаке које је човек оставио о себи: легенде, митове, историју, религије, филозофију, књиге, слике, цркве, градове, кипове, битке, гробља… Пред зло које непрекидно прети, човек мора да стане са свим оним чиме се обележио као човек. Зато Павловићево окретање историји, митовима, старим симболима, старим искуствима и знањима, није никакво произвољно враћање у прошлост, није бекство, већ покушај да се нека данашња битна појава види у њеној пуној смисаоној перспективи.”

(Љубомир Симовић, О поезији Миодрага Павловића, Дупло дно, Стубови културе, Београд, 2001, одломак)

1.

2.

метафора – означава замену значења једне речи значењем друге речи на основу њихове сличности. Метафора се у теоријама књижевности најчешће означава као скраћено поређење, које настаје изостављањем поредбене копуле као и речи која би упућивала на предмет поређења.

3.

4.

5.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Научите пјесан, песма, традиција, језик, стварање, метафора

Из ризнице речиДрагоцена запажања из секундарне литературе у вези с књижевним текстом који се обрађује.

Кључне речи

Морфофонологија

194

1. Заокружи слова испред два низа у којима запажаш губљење сугласника:a) савесна, радосна, часна;b) руски, безначајан, потурити;c) ђаци, јунаци, шведски, безбедан.

обрати пажњу!

Не мешај придеве ЗАВИСАН и ЗАВИСТАН! Зависан је од глагола зависити, а

завистан од именице завист. Остали облици су им исти (зависна, зависно, зависни…).

Добро је Да знаш и ово!

Како одабрати наставак за придев?• -ски имају придеви настали од имена која се завршавају на н, р, с и з: бруклински

(према Бруклин), шербурски (према Шербур), туниски (према Тунис), тексаски

(према Тексас), париски (према Париз);• -чки (<-ски) имају придеви настали од имена која се завршавају на к којем пре-

тходи вокал: бангкочки (према Бангкок), тимочки (према Тимок);• -шки (<-ски) имају придеви настали од имена која се завршавају на г или к којем

претходи сугласник: пекиншки (према Пекинг), њујоршки (према Њујорк).

правопиСни поДСетниК

Правилно је само: супротстављати се, мастан, масна, страстан, страсна, постан,

посна, прстни (према прст), прсни (према прса). Губљење сугласника се не врши:

• у облицима суперлатива придева и прилога који почињу сонантом Ј (најјачи,

најјаснији, најједрија, најједноставније, најјадније);• у сложеницама које би гласовном алтернацијом изгубиле значење (наддржавни,

противвредност, ваннаставни, двадесеттрећина, поддијалекат);• у сложеницама, у споју гласова Т и Д са Ц, Ч, Ћ или Џ, које би алтернацијом

изгубиле значење: отцепити, потчинити, подџарнути; • у речима: шестсто, шестстогодишњи, шестстогодишњица;• у властитим именицама, да би се сачувао основни облик речи, када се Д нађе

испред Ц: Забрадац – Забрадца (презиме и место), Градац – Градца (место);

• у придевима с наставцима -НИ и -ЉИВ и именицама с наставком -КИЊА:

азбестни, протестни, попустљив, шахисткиња.Може се рећи: пристрастан и непристрастан.

Уводна мотивација

Дефиниције су јасно издвојене.

У овом поглављу ћете сазнати Кратак преглед садржаја уводи ученике у нову наставну област.

Назив поглављаСвако поглавље почиње уводним текстом и одговарајућом уметничком репродукцијом.

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме Туга у . Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури

строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је

Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних

„Та мелодија језична, та матерња реч, тај тајанствени језик! Били смо им неверни, надајући се да смо подражавали нечем бољем и савршенијем: страном обрасцу. У ствари, не нашавши своје основно, како бисмо га могли подесити ма коме и ма чему? За Настасијевића је сва та имитација била двоструко болна, злослутно крња, вређала је сваки живац, тровала сваку праву распевану радост: јер радост је од песме, а где да се говори о песми ако њен глас, њен звук звучи намештено и ако је све то набеђена а не само

Прочитај пажљиво, више пута, претпоследњу строфу песме . Због чега се прилог „чудно” понавља два пута у структури

строфе? Какав је то патник коме „из тиха срца” струји необична светлост свитања? Какво се то у њему „чуд(н)о” зачело? Шта га је

Обрати пажњу на други део последње строфе. Светлост, која је изнутра озарила и преобразила човека „патника” (онога који се налази на тегобном животном путу пуном искушења), довела га је до способности да спозна себе на прави начин, односно да, тако преображен, „на рамену себи” „светли свој сагледа лик”. Ова слика почива на древном митском веровању о претку-заштитнику који се човеку-праведнику налази на десном рамену и штити га од животних искушења (анђео). Ово древно народно веровање заступљено је и у српском усменом песништву („Како се крсно име служи”). Протумачи и друге песничке слике у светлу њихових

Стилско средство, сажето казивање, изостављање реченичних

АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевићод оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама даровима моје рођаке Маријеживота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке музичку драму Међулушко благокћер и збирку песама породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују дела Момчила НастасијевићаВинавера (1938–1939).

АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ

Занимљивост

Момчило Настасијевић припада бројној и талентованој уметничкој породици. Његов старији брат Живорад је био сликар, млађи Светомир композитор, а најмлађи, Славомир, био је писац. Ту су и сестре Наталија, Даринка и Славка. Кућа Настасијевића у Беораду била је средиште интелектуалног и уметничког живота у међуратном Београду. У њој су се сваке недеље окупљали београдски уметници и интелектуалци како би музицирали и разговарали о уметности. Момчило Настасијевић на овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Свирају се камерна дела класичне музике, разговара о уметности и читају необјављени рукописи. Међу присутнима налазе се и Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић и Растко Петровић.

Белешка о аутору

Момчило Настасијевићод оца Николе, грађевинара, и мајке Милице. Завршава шести разред гимназије у Чачку и уписује се у седми разред у Крагујевцу. Прелази у Београд, где завршава седми разред гимназије. Дружи се 1913. године са Гаврилом Принципом који је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Матурира са одличним успехом у Првој мушкој гимназији. Уписује студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду. Први светски рат га затиче у Горњем Милановцу. Повлачи се 1915. са српском војском до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, враћа у Горњи Милановац. У Краљеву доспева у ропство. По свршетку Првог светског рата наставља студије на Филозофском факултету, где ће дипломирати 1921. године. Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Премештен је 1924. године у Четврту мушку гимназију, у којој остаје до смрти. У ово време у истој школи предају и професори Милош Црњански и Душан Матић. Године 1932. штампа збирку песама даровима моје рођаке Маријеживота на књижевном конкурсу „Цвијета Зузорић”.

Момчило Настасијевић је умро не навршивши ни 44 године. За живота је успео да изда свега неколико књига: приповетке

Међулушко благо и збирку песама

породица Настасијевић и песникови пријатељи објављују дела Момчила НастасијевићаВинавера (1938–1939).

Рад на текстуИстраживачки подстицаји садрже смернице за помно читање и самостално припремање ученика за тумачење књижевног дела.

ПојмовникОбјашњења књижевних термина омогућавају боље разумевање књижевних дела.

Локализовање књижевног делаОсновно обавештење о одломку књижевног дела помаже ученицима у његовом разумевању.

РечникОбјашњења мање познатих речи налазе се на маргинама текста у којем се појављују.

Текст и контекстОва ризница баштини знања књижевности.

Обрати пажњуИздвојени битни подаци помажу ученицима да лакше упамте градиво.

Правописни подсетникПомаже ученицима да обнављају и уче правописна правила.

Добро је да знаш и овоОбјашњења важних појмова и садржаји који су предвиђени за виши ниво знања налазе се у овом пољу.

ЗанимљивостОвде се налазе разне занимљивости из одређене тематске области.

ВежбајмоЗадаци на крају лекције којима се утврђује обрађено градиво

Кључне речи

Научили смоНа крају наставне области систематизовано је градиво.

ЧитанкеНазив поглављаОбележава веће тематске целине.Граматике

Научили смоПрегледан сажетак обрађеног градива омогућава ученицима да га боље упамте..

Истраживачки задациПомажу ученицима да знање примене у тумачењу књижевног текста.

Белешка о аутору

ЗанимљивостПодаци из секундарне литературе помажу да се књижевно дело сагледа са више становишта.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за српски језик и књижевност које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника српског језика и књижевности за гимназије и средње стручне школе које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих наших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Приручници за професоре српског језика и књижевности прате уџбенике из српског језика и књижевности.

Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу српског језика и књижевности учинити богатијом и креативнијом.

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

од 1. до 4. разреда гимназија и средњих стручних школа

2016/17.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе;

предлог годишњег плана рада који је написан на основу важећег Наставног плана;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (квизови, упитници, тестови, додатни текстови...).

www.logos-edu.rs

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник уз Читанку 1 Ауторке Мр Наташа Станковић-Шошо,мр Мирјана Стакић-Савковић,мр Катарина Вучић, мср Јелена Петаковић, мср Светлана Вулић,мср Данијела Николић-Ђорђевић,мср Наташа Кљајић

Приручник уз Граматику 1 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мср Драгана Ћећез-Иљукић,мср Слађана Савовић, мср Виолета Кецман, Миланка Васиљевић

Приручник уз Граматику 2АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мср Виолета Кецман, Миланка Васиљевић, Јелена Срдић

Приручник уз Читанку 3 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мср Виолета Кецман, мср Светлана Вулић, Бранка Поповић

Приручник уз Читанку 4 АуториМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мр Наталија Јовановић,мср Валентина Тасић, мср Марија Запутил, мср Наталија Јовановић,мср Светлана Вулић, мср Наташа Трнавац-Ћалдовић, Бранка Поповић, Јелена Ђорђевић,Ана Козић, Лазар Бојичић,Ирена Плаовић, Ана Голубовић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

Приручници за професоре српског језика и књижевности

Приручник уз Читанку 2 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мр Весна Војводић-Митровић,мр Нада Вучковић, мср Виолета Кецман, Аница Зечевић,Тања Златановић, Станислава Арсић

НОВО

НОВО

Читанке од 1. до 4. разреда Издавачке куће „Нови Логос” писане су по важећем Наставном плану и програму и усклађене су са Стандардима квалитета уџбеника, као и са Правописом српскога језика Матице српске из 2010. године.

Читанке садрже све обавезне и допунске текстове потребне за остваривање циљева и задатака наставе српског језика и књижевности у гимназијама и средњим стручним школама.

Књижевне, научнопопуларне и информативне текстове прати богата методичка апаратура која је потврђена у пракси као сигуран ослонац и подстицај за активно, креативно и теоријски утемељено тумачење књижевних текстова.

Нарочиту вредност Читанкама даје визуелни садржај, пре свега уметничке репродукције еминентних сликара које су пажљиво биране уз сваки текст.

Граматике за 1. и 2. разред гимназија и средњих стручних школа баве се свим лингвистичким областима предвиђеним планом и програмом за гимназије и средње стручне школе.

Уџбеници су стилски усклађени с језичким осећањем ученика, а бројне иновације савремених проучавалаца језика чине ове Граматике незаобилазним штивом модерне наставе српског језика.

Граматике су промишљено методички засноване – свака од области језика обрађена је на специфичан начин. Одликују их јасно и једноставно изражавање и сликовита и прецизна објашњења, што их чини приступачним и одговарајућим за све ученике средње школе.

Прате их бројне илустрације (фотографије, схеме и сл.), нарочито неопходне за разумевање градива из области језика, јер ученицима приближавају и олакшавају језичке механизме.

Аутори Читанке 1Мр Наташа Станковић-ШошоПроф. др Бошко СувајџићПроф. др Славко ПетаковићАуторке Граматике 1Мср Виолета КецманДр Јадранка МилошевићМср Драгана Ћећез-ИљукићПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 3Проф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоМср Мина ЂурићПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 2 Проф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоМср Александра УгреновићАуторке Граматике 2Мср Слађана СавовићМср Драгана Ћећез-ИљукићМср Виолета КецманПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 4Доц. др Предраг ПетровићМср Мина ЂурићПроф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

НОВОНОВО

НОВОНОВО

Уџбеници за српски језик и књижевност Уџбенички комплет за професоре

садржи:

читанке од 1. до 4. разреда,

граматике за 1. и 2. разред,

приручнике за професоре на CD-у.

Приручници за професоре српског језика и књижевности прате уџбенике из српског језика и књижевности.

Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу српског језика и књижевности учинити богатијом и креативнијом.

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

од 1. до 4. разреда гимназија и средњих стручних школа

2016/17.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе;

предлог годишњег плана рада који је написан на основу важећег Наставног плана;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (квизови, упитници, тестови, додатни текстови...).

www.logos-edu.rs

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник уз Читанку 1 Ауторке Мр Наташа Станковић-Шошо,мр Мирјана Стакић-Савковић,мр Катарина Вучић, мср Јелена Петаковић, мср Светлана Вулић,мср Данијела Николић-Ђорђевић,мср Наташа Кљајић

Приручник уз Граматику 1 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мср Драгана Ћећез-Иљукић,мср Слађана Савовић, мср Виолета Кецман, Миланка Васиљевић

Приручник уз Граматику 2АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мср Виолета Кецман, Миланка Васиљевић, Јелена Срдић

Приручник уз Читанку 3 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мср Виолета Кецман, мср Светлана Вулић, Бранка Поповић

Приручник уз Читанку 4 АуториМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мр Наталија Јовановић,мср Валентина Тасић, мср Марија Запутил, мср Наталија Јовановић,мср Светлана Вулић, мср Наташа Трнавац-Ћалдовић, Бранка Поповић, Јелена Ђорђевић,Ана Козић, Лазар Бојичић,Ирена Плаовић, Ана Голубовић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

Приручници за професоре српског језика и књижевности

Приручник уз Читанку 2 АуторкеМр Наташа Станковић-Шошо,мр Светлана Миловановић,мр Весна Војводић-Митровић,мр Нада Вучковић, мср Виолета Кецман, Аница Зечевић,Тања Златановић, Станислава Арсић

НОВО

НОВО

Читанке од 1. до 4. разреда Издавачке куће „Нови Логос” писане су по важећем Наставном плану и програму и усклађене су са Стандардима квалитета уџбеника, као и са Правописом српскога језика Матице српске из 2010. године.

Читанке садрже све обавезне и допунске текстове потребне за остваривање циљева и задатака наставе српског језика и књижевности у гимназијама и средњим стручним школама.

Књижевне, научнопопуларне и информативне текстове прати богата методичка апаратура која је потврђена у пракси као сигуран ослонац и подстицај за активно, креативно и теоријски утемељено тумачење књижевних текстова.

Нарочиту вредност Читанкама даје визуелни садржај, пре свега уметничке репродукције еминентних сликара које су пажљиво биране уз сваки текст.

Граматике за 1. и 2. разред гимназија и средњих стручних школа баве се свим лингвистичким областима предвиђеним планом и програмом за гимназије и средње стручне школе.

Уџбеници су стилски усклађени с језичким осећањем ученика, а бројне иновације савремених проучавалаца језика чине ове Граматике незаобилазним штивом модерне наставе српског језика.

Граматике су промишљено методички засноване – свака од области језика обрађена је на специфичан начин. Одликују их јасно и једноставно изражавање и сликовита и прецизна објашњења, што их чини приступачним и одговарајућим за све ученике средње школе.

Прате их бројне илустрације (фотографије, схеме и сл.), нарочито неопходне за разумевање градива из области језика, јер ученицима приближавају и олакшавају језичке механизме.

Аутори Читанке 1Мр Наташа Станковић-ШошоПроф. др Бошко СувајџићПроф. др Славко ПетаковићАуторке Граматике 1Мср Виолета КецманДр Јадранка МилошевићМср Драгана Ћећез-ИљукићПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 3Проф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоМср Мина ЂурићПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 2 Проф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоМср Александра УгреновићАуторке Граматике 2Мср Слађана СавовићМср Драгана Ћећез-ИљукићМср Виолета КецманПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

Аутори Читанке 4Доц. др Предраг ПетровићМср Мина ЂурићПроф. др Бошко СувајџићМр Наташа Станковић-ШошоПредметна уредница Мр Наташа Станковић-Шошо

НОВОНОВО

НОВОНОВО

Уџбеници за српски језик и књижевност Уџбенички комплет за професоре

садржи:

читанке од 1. до 4. разреда,

граматике за 1. и 2. разред,

приручнике за професоре на CD-у.