Klasifikacioni sistemi uzdravstvenoj zaštiti

Medicinska dokumentacija ievidencija

Doc. Dr Zorica Terzić

Klasifikacioni sistemi uzdravstvenoj zaštiti

Medicinska dokumentacija ievidencija

Sadržaj izlaganja

Definisanje osnovnih pojmova-nomenklatura,klasifikacija

Značaj klasifikovanja entiteta Razvoj klasifikacionih sistema u zdravstvu Svojstva klasifikacionih sistema u zdravstvu Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i

uzroka smrti, MKB Medicinska dokumentacija i evidencija

Definisanje osnovnih pojmova-nomenklatura,klasifikacija

Značaj klasifikovanja entiteta Razvoj klasifikacionih sistema u zdravstvu Svojstva klasifikacionih sistema u zdravstvu Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i

uzroka smrti, MKB Medicinska dokumentacija i evidencija

Uvođenju reda, odnosno imenovanje iklasifikovanje entiteta kojima se bave, veliki jeizazov za naučnike, bez obzira na područjeekspertize (od galaksija i planeta, do bolesti ivirusa)

U biološkim i medicinskim naukama, sa rastomnovih dokaza i znanja, periodično se menjaju idopunjavaju postojeći (jednostavniji)klasifikacioni sistemi

Uvođenju reda, odnosno imenovanje iklasifikovanje entiteta kojima se bave, veliki jeizazov za naučnike, bez obzira na područjeekspertize (od galaksija i planeta, do bolesti ivirusa)

U biološkim i medicinskim naukama, sa rastomnovih dokaza i znanja, periodično se menjaju idopunjavaju postojeći (jednostavniji)klasifikacioni sistemi

Prva faza u u svakom analitičkom procesu u komese klasifikovani podaci koriste za statistički opis,upoređivanje i zaključivanje

Uvođenje reda i poretka u sisteme entiteta

Težnja ka univerzalnom korišćenju kojeomogućava uporedivost podataka u celokupnojmedicini-istraživanjima i praksi

Značaj razvoja klasifikacionih sistema

Prva faza u u svakom analitičkom procesu u komese klasifikovani podaci koriste za statistički opis,upoređivanje i zaključivanje

Uvođenje reda i poretka u sisteme entiteta

Težnja ka univerzalnom korišćenju kojeomogućava uporedivost podataka u celokupnojmedicini-istraživanjima i praksi

Podela = Raspored = Razvrstavanje Način da se unese poredak u grupu heterogenih

pojava Proces kojim se veliki broj pojava redukuje

razvrstavanjem u kategorije ili klase premaodređenom kriterijumu za jednu ili više namena.

Definisanje osnovnih pojmova-klasifikacija

Podela = Raspored = Razvrstavanje Način da se unese poredak u grupu heterogenih

pojava Proces kojim se veliki broj pojava redukuje

razvrstavanjem u kategorije ili klase premaodređenom kriterijumu za jednu ili više namena.

Definisanje osnovnih pojmova-nomenklatura

Ime, imenovanje (lat. nomen) Sistem naziva za određene entitete Zbirka tehničkih izraza ili skup uobičajenih imena

i naziva u jednoj naučnoj oblasti Detaljna lista ili katalog svih naziva i imena

oko kojih je postignuta saglasnost međuprofesionalcima

Ime, imenovanje (lat. nomen) Sistem naziva za određene entitete Zbirka tehničkih izraza ili skup uobičajenih imena

i naziva u jednoj naučnoj oblasti Detaljna lista ili katalog svih naziva i imena

oko kojih je postignuta saglasnost međuprofesionalcima

Klasifikacija (lat. clasificatio)

Logička podela, raspored, razvrstavanje,podela obima jednog pojma, to jest podelatog pojma na one pojmove koje on podsobom obuhvata.

Grupisanje koncepata u klase i njihovepotklase da bi se izrazila semantičkapovezanost između njih, dok su klasepredstavljene srodnim sistemom znakova.

Logička podela, raspored, razvrstavanje,podela obima jednog pojma, to jest podelatog pojma na one pojmove koje on podsobom obuhvata.

Grupisanje koncepata u klase i njihovepotklase da bi se izrazila semantičkapovezanost između njih, dok su klasepredstavljene srodnim sistemom znakova.

Osnovne karakteristike klasifikacija

Grupisanje Hijerarhija rangiranje od najširih nivoa do

detaljnih (npr. u biologiji red, vrsta).

Karakteristike dobre klasifikacije

Obuhvatnost i iscrpnost, Međusobnu isključivost, „Ose” (osovine ili načine) klasifikacije, Prihvatljiv broj grupa ili klasa, Statističku stabilnost, Dinamičnost Dobro opisana, što podrazumeva naslov u standardnom

formatu i Opis fenomena na način koji omogućava

nedvosmislenost razumevanja od strane korisnika, akorišćenje termina treba da bude dosledno.

Obuhvatnost i iscrpnost, Međusobnu isključivost, „Ose” (osovine ili načine) klasifikacije, Prihvatljiv broj grupa ili klasa, Statističku stabilnost, Dinamičnost Dobro opisana, što podrazumeva naslov u standardnom

formatu i Opis fenomena na način koji omogućava

nedvosmislenost razumevanja od strane korisnika, akorišćenje termina treba da bude dosledno.

Ose (načini) klasifikacije Klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti na osnovu

etiologije i lokalizacije prema sistemima organa (MKB) Klasifikacija citoloških specija (neke klasifikacije u onkologiji

i patologiji) Klasifikacija oboljenja na osnovu kliničke slike, faza bolesti ili

prema prognozi bolesti i ishodima Klasifikacija oboljenja na osnovu ponašanja pacijenata

prilikom korišćenja zdravstvene službe Klasifikacija oboljenja prema potrošnji zdravstvenih resursa

koje služe za merenje rezultata i za plaćanje nadoknada za raddavaocima usluga u zdravstvu

Posebne klasifikacione sheme namenjene opisu zdravstvenogstanja izabranih populacionih grupa (Aktivnosti dnevnogživota - ADLs, Apgar skor)

Klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti na osnovuetiologije i lokalizacije prema sistemima organa (MKB)

Klasifikacija citoloških specija (neke klasifikacije u onkologijii patologiji)

Klasifikacija oboljenja na osnovu kliničke slike, faza bolesti iliprema prognozi bolesti i ishodima

Klasifikacija oboljenja na osnovu ponašanja pacijenataprilikom korišćenja zdravstvene službe

Klasifikacija oboljenja prema potrošnji zdravstvenih resursakoje služe za merenje rezultata i za plaćanje nadoknada za raddavaocima usluga u zdravstvu

Posebne klasifikacione sheme namenjene opisu zdravstvenogstanja izabranih populacionih grupa (Aktivnosti dnevnogživota - ADLs, Apgar skor)

Džon Graunt (John Graunt) “Prirodoslovna i političkarazmatranja na osnovu izveštaja o uzroku smrti,1662. godine (Natural and Political ObservationsMade upon the Bills of Mortality).”

Razvoj klasifikacionih sistema u medicini

XVII vekXVII vek

Klasifikacija bolesti

Sistem kategorija u koje su svrstana oboljenja istanja na osnovu prethodno ustanovljenihkriterijuma

Međunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka smrti je najpoznatijaklasifikacija u medicini i zdravstvu.

Međunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka smrti je najpoznatijaklasifikacija u medicini i zdravstvu.

1855. Vilijam Far i Mark Despin ( Marc D’Espine) suuradili svoje klasifikacije bolesti i uzroka smrti.Druga međunarodna konferencija statistike usvajakompromisnu listu sa 139 rubrika. Osnovni principkoji služi kao osnovna za klasifikaciju bolesti i danas.

1893. Međunarodni statistički institut usvajaBertijonovu (Jacques Bertillon) Internacionalnuklasifikaciju uzroka smrti. (ŠIFRE = KODOVI)

Međunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka smrti, MKB

1855. Vilijam Far i Mark Despin ( Marc D’Espine) suuradili svoje klasifikacije bolesti i uzroka smrti.Druga međunarodna konferencija statistike usvajakompromisnu listu sa 139 rubrika. Osnovni principkoji služi kao osnovna za klasifikaciju bolesti i danas.

1893. Međunarodni statistički institut usvajaBertijonovu (Jacques Bertillon) Internacionalnuklasifikaciju uzroka smrti. (ŠIFRE = KODOVI)

Međunarodna klasifikacija uzroka smrti jeklasifikacija i sistem kodova za uzroke smrtinapravljena sa namerom da sumira a zatim iupoređuje podatke mortalitetne statistike dobijeneiz statističkog listića o slučaju smrti.

Međunarodna klasifikacija uzroka smrti jeklasifikacija i sistem kodova za uzroke smrtinapravljena sa namerom da sumira a zatim iupoređuje podatke mortalitetne statistike dobijeneiz statističkog listića o slučaju smrti.

Etiologija oboljenja(infektivne i parazitarne bolesti)

Anatomska lokalizacija ili sistemi organa gdese javlja bolest

(npr. bolesti respiratornog sistema, bolesticirkulatornog sistema, itd)

Morfologija(neoplazme)

Okolnosti početka bolesti ili uzroka smrti(E-lista ili spoljni uzroci)

Osnovni kriterijumi za klasifikaciju

Etiologija oboljenja(infektivne i parazitarne bolesti)

Anatomska lokalizacija ili sistemi organa gdese javlja bolest

(npr. bolesti respiratornog sistema, bolesticirkulatornog sistema, itd)

Morfologija(neoplazme)

Okolnosti početka bolesti ili uzroka smrti(E-lista ili spoljni uzroci)

1900. – Prva međunarodna konferencija za reviziju Bertijonove listeuzroka smrti. Međunarodna klasifikacija uzroka smrti

1909. Međunarodna konferencija za II reviziju 1920. Međunarodna konferencija za III reviziju 1929. Međunarodna konferencija za IV reviziju 1938. Međunarodna konferencija za V reviziju 1948. Međunarodna konferencija za VI reviziju. Međunarodna

klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti 1955. Međunarodna konferencija za VII reviziju 1965. Međunarodna konferencija za VIII reviziju 1975. Međunarodna konferencija za IX reviziju 1989. Međunarodna konferencija za X reviziju. Međunarodna

statistička klasifikacija bolesti i zdravstvenih problema

Revizije Međunarodne klasifikacije bolesti,povreda i uzroka smrti, MKB

1900. – Prva međunarodna konferencija za reviziju Bertijonove listeuzroka smrti. Međunarodna klasifikacija uzroka smrti

1909. Međunarodna konferencija za II reviziju 1920. Međunarodna konferencija za III reviziju 1929. Međunarodna konferencija za IV reviziju 1938. Međunarodna konferencija za V reviziju 1948. Međunarodna konferencija za VI reviziju. Međunarodna

klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti 1955. Međunarodna konferencija za VII reviziju 1965. Međunarodna konferencija za VIII reviziju 1975. Međunarodna konferencija za IX reviziju 1989. Međunarodna konferencija za X reviziju. Međunarodna

statistička klasifikacija bolesti i zdravstvenih problema

Od šeste revizije klasifikacija je proširena zatabeliranje morbiditeta

Deveta revizija pored osnovne uvodi i dodatneklasifikacije – spoljnih uzroka, trovanja i povreda(E-lista) i dodatnu klasifikaciju faktora koji utičuna zdravstvneo stanje i kontakte sa zdravstvenomslužbom (V-lista)

Promene tokom revizija

Od šeste revizije klasifikacija je proširena zatabeliranje morbiditeta

Deveta revizija pored osnovne uvodi i dodatneklasifikacije – spoljnih uzroka, trovanja i povreda(E-lista) i dodatnu klasifikaciju faktora koji utičuna zdravstvneo stanje i kontakte sa zdravstvenomslužbom (V-lista)

Publikovana 1992. godine Svrha: da se promoviše međunarodna uporedivost

u prikupljanju, klasifikaciji, obradi i prikazivanjumortalitetne statistike.

MKB razvija SZO u saradnji sa 10 međunarodnihcentara.

Deseta revizija Međunarodne statističkeklasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti

Publikovana 1992. godine Svrha: da se promoviše međunarodna uporedivost

u prikupljanju, klasifikaciji, obradi i prikazivanjumortalitetne statistike.

MKB razvija SZO u saradnji sa 10 međunarodnihcentara.

Alfanumeričko kodiranje Udvostručenje okvira za kodiranje 25 slova aecede, slovo U prazno Dve dodatne klasifikacije su uključene u samo

telo klasifikacije

Razlike izmedju IX i X revizija Međunarodneklasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti

Alfanumeričko kodiranje Udvostručenje okvira za kodiranje 25 slova aecede, slovo U prazno Dve dodatne klasifikacije su uključene u samo

telo klasifikacije

Neke bolesti su iz jedne prešle u drugu grupu(bolesti krvi i krvotvornih organa i poremećaji imuniteta;tumori; dele slovo D)

Razdvajanje nekih grupa(oboljenja nervnog sistema i čula: bolesti nervog sistema –G i bolesti oka i pripojaka oka i bolesti uva i bolestimastoidnog nastavka – H)

Ređanje zbog povezanosti u nastajanju patološkogprocesa, od XIV do XVII(grupe: bolesti mokraćno-polnog sistema, trudnoća,rađanje i babinje, i stanja u porođajnom periodu, urođenenakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalosti)

Razlike izmedju IX i X revizija Međunarodneklasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti

Neke bolesti su iz jedne prešle u drugu grupu(bolesti krvi i krvotvornih organa i poremećaji imuniteta;tumori; dele slovo D)

Razdvajanje nekih grupa(oboljenja nervnog sistema i čula: bolesti nervog sistema –G i bolesti oka i pripojaka oka i bolesti uva i bolestimastoidnog nastavka – H)

Ređanje zbog povezanosti u nastajanju patološkogprocesa, od XIV do XVII(grupe: bolesti mokraćno-polnog sistema, trudnoća,rađanje i babinje, i stanja u porođajnom periodu, urođenenakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalosti)

Ukupno 21 grupa bolesti

Razlike izmedju IX i X revizija Međunarodneklasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti

Ukupno 21 grupa bolesti

X revizija MKBI A00-B99Infektivne i parazitarne bolestiII C00-D48NeoplazmeIII D50-D89Bolesti krvi i krvotvornih organa kao I poremećajiimunitetaIV E00-E90Endokrine bolesti, bolesti ishrane i metabolizmaV F00-F99Duševni poremećaji i poremećaji ponašanjaVI G00-G99Bolesti nervnog sistemaVII H00-H59Bolesti oka i adneksa okaVIII H60-H95Bolesti uva i procesusa mastoideusaIX I00-I99Bolesti cirkulatornog sistemaX J00-J99Bolesti respiratornog sistemaXI K00-K93Bolesti digestivnog sistemaXII L00-L99Bolesti kože i potkožnog tkivaXIII M00-M94Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

XIV N00-N99Bolesti genitourinarnog sistemaXV O00-O99Trudnoća, porođaj i puerperijumXVI P00-P96Bolesti perinatalnog periodaXVII Q00-Q99Kongenitalne malformacije, deformiteti ihromozomske abnormalnostiXVIII R00-R99Simptomi, znakovi i abnormalni klinički ilabarotorijski nalazi koji nisu klasifikovani nadrugom mestuXIX S00-T98Povrde, trovanja i posledice delovanjaspoljašnjih faktoraXX V01-Y98Spoljašnji uzroci morbiditeta i mortalitetaXXI Z00-Z99Faktori koji utiču na stanje zdravlja i kontaktsa zdravstvenom službom

I A00-B99Infektivne i parazitarne bolestiII C00-D48NeoplazmeIII D50-D89Bolesti krvi i krvotvornih organa kao I poremećajiimunitetaIV E00-E90Endokrine bolesti, bolesti ishrane i metabolizmaV F00-F99Duševni poremećaji i poremećaji ponašanjaVI G00-G99Bolesti nervnog sistemaVII H00-H59Bolesti oka i adneksa okaVIII H60-H95Bolesti uva i procesusa mastoideusaIX I00-I99Bolesti cirkulatornog sistemaX J00-J99Bolesti respiratornog sistemaXI K00-K93Bolesti digestivnog sistemaXII L00-L99Bolesti kože i potkožnog tkivaXIII M00-M94Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

XIV N00-N99Bolesti genitourinarnog sistemaXV O00-O99Trudnoća, porođaj i puerperijumXVI P00-P96Bolesti perinatalnog periodaXVII Q00-Q99Kongenitalne malformacije, deformiteti ihromozomske abnormalnostiXVIII R00-R99Simptomi, znakovi i abnormalni klinički ilabarotorijski nalazi koji nisu klasifikovani nadrugom mestuXIX S00-T98Povrde, trovanja i posledice delovanjaspoljašnjih faktoraXX V01-Y98Spoljašnji uzroci morbiditeta i mortalitetaXXI Z00-Z99Faktori koji utiču na stanje zdravlja i kontaktsa zdravstvenom službom

IX Bolesti sistema krvotoka (I00 - I99)

I46 Zastoj srca

I46.0 Zastoj srca sa uspešnim oživljavanjem I46.1 Iznenadna smrt usled prestanka rada srca I46.9 Zastoj srca, neoznačen

I62 Drugo netraumatsko krvarenje u mozgu

I62.0 Krvarenje ispod tvrde moždanice (akutno, netraumatsko) I62.1 Netraumatsko krvarenje izvan tvrde moždanice I62.9 Krvarenje u lobanjskoj duplji (netraumatsko) neoznačeno

I46 Zastoj srca

I46.0 Zastoj srca sa uspešnim oživljavanjem I46.1 Iznenadna smrt usled prestanka rada srca I46.9 Zastoj srca, neoznačen

I62 Drugo netraumatsko krvarenje u mozgu

I62.0 Krvarenje ispod tvrde moždanice (akutno, netraumatsko) I62.1 Netraumatsko krvarenje izvan tvrde moždanice I62.9 Krvarenje u lobanjskoj duplji (netraumatsko) neoznačeno

Klasifikacije koje se koriste za posebne namene

Međunarodna klasifikacija bolesti – kliničkamodifikacija(International Classification of Diseases, 10th Revision,Clinical Modification - ICD-10-CM),

MKB - 10 sistem kodiranja procedura(ICD-10 Procedure Coding System - ICD-10-PCS),

MKB - 10 Kanada (ICD-10-CA), MKB - 10 – AM koja se koristi u Australiji i Novom

Zelandu (CD-10-AM) i Registar Evropskog istraživanja kongenitalnih

anomalija koje obuhvata 20 zemalja (Europeansurveillance of congenital anomalies – EUROCAT).

Međunarodna klasifikacija bolesti – kliničkamodifikacija(International Classification of Diseases, 10th Revision,Clinical Modification - ICD-10-CM),

MKB - 10 sistem kodiranja procedura(ICD-10 Procedure Coding System - ICD-10-PCS),

MKB - 10 Kanada (ICD-10-CA), MKB - 10 – AM koja se koristi u Australiji i Novom

Zelandu (CD-10-AM) i Registar Evropskog istraživanja kongenitalnih

anomalija koje obuhvata 20 zemalja (Europeansurveillance of congenital anomalies – EUROCAT).

Nedostaci MKB – 10

Zasniva se na mortalitetu i listama za prijavusmrti,

Ne koristi se u svim zemljama (117 od 193zemlje) za zvaničnu statistiku,

Ograničeno je njeno korišćenje na vebu i nijeoperativna u elektronskoj zdravstvenojdokumentaciji.

Zasniva se na mortalitetu i listama za prijavusmrti,

Ne koristi se u svim zemljama (117 od 193zemlje) za zvaničnu statistiku,

Ograničeno je njeno korišćenje na vebu i nijeoperativna u elektronskoj zdravstvenojdokumentaciji.

Jedanaesta revizija

Ciljevi revizije su da: formuliše višenamensku i povezanu klasifikaciju

koja bi obuhvatila mortalitet, morbiditet, primarnuzdravstvenu zaštitu, bolničku zaštitu, istraživanja,troškove i javno zdravlje (napredovanje kaMilenijumskim ciljevima razvoja).

služila bi statističkom kontinuitetu, kaomeđunarodna i multijezička referenca standardaza namenu u naučnim istraživanjima i ukomunikacijske svrhe.

Ciljevi revizije su da: formuliše višenamensku i povezanu klasifikaciju

koja bi obuhvatila mortalitet, morbiditet, primarnuzdravstvenu zaštitu, bolničku zaštitu, istraživanja,troškove i javno zdravlje (napredovanje kaMilenijumskim ciljevima razvoja).

služila bi statističkom kontinuitetu, kaomeđunarodna i multijezička referenca standardaza namenu u naučnim istraživanjima i ukomunikacijske svrhe.

MKB - 11

Trebala bi da funkcioniše u elektronskomzdravstvenom okruženju, i da bude povezana saterminologijom, ontologijom i kategorijamadefinisanim „logičkim operativnim pravilima”,

Tokom 2011. godine prikupljani su komentari za„alfa” draft verziju MKB – 11,

U 2012. godini nastaće „beta” verzija i probnaverzija za praksu tokom sledeće dve godine i

Finalna verzija za javnost očekuje se 2014.godine, a usvajanje 2015. godine.

Trebala bi da funkcioniše u elektronskomzdravstvenom okruženju, i da bude povezana saterminologijom, ontologijom i kategorijamadefinisanim „logičkim operativnim pravilima”,

Tokom 2011. godine prikupljani su komentari za„alfa” draft verziju MKB – 11,

U 2012. godini nastaće „beta” verzija i probnaverzija za praksu tokom sledeće dve godine i

Finalna verzija za javnost očekuje se 2014.godine, a usvajanje 2015. godine.

Dobre strane uvođenja MKB – 11

Već pripremljena „alfa” draft verzija, Zadržana je MKB tradicija, Izvodljiva je kompjuterizacija i može da se

povezuje sa ostalim ontološkim, terminološkim istandardnim izvorima,

Omogućava prilagođavanja i prevođenja na drugejezike,

Obezbeđuje povezivanje sa ostalim klasifikacijama: Sistematizovana nomenklatura u medicini – klinički termini Međunarodna klasifikacija funkcionisanja, nesposobnosti i zdravlja „Porodicom” međunarodnih klasifikacija SZO

Već pripremljena „alfa” draft verzija, Zadržana je MKB tradicija, Izvodljiva je kompjuterizacija i može da se

povezuje sa ostalim ontološkim, terminološkim istandardnim izvorima,

Omogućava prilagođavanja i prevođenja na drugejezike,

Obezbeđuje povezivanje sa ostalim klasifikacijama: Sistematizovana nomenklatura u medicini – klinički termini Međunarodna klasifikacija funkcionisanja, nesposobnosti i zdravlja „Porodicom” međunarodnih klasifikacija SZO

1900.godine

Prva međunarodna konferencija u Parizu za reviziju Bertijonove Međunarodne liste uzroka smrti. Usvojena jeklasifikacija koja je sadržala 179 grupa i skraćenu klasifikaciju od 35 grupa. Poželjnost desetogodišnje revizije je usvojena.

1909.godine

Međunarodna konferencija za drugu reviziju u Parizu. Predsedavao je Žak Bertijon.

1920.godine

Međunarodna konferencija za treću reviziju u Parizu. Predsedavao je Žak Bertijon.

1929.godine

Međunarodna konferencija za četvrtu reviziju u Parizu, održana je pod pokroviteljstvom Zdravstvene organizacije Ligenaroda. Radu se pridružuje Služba za medicinsku statistiku Nemačkog zdravstvenog zavoda.

1938.godine

Međunarodna konferencija za petu reviziju održana je u Parizu. Odobrene su tri liste uzroka smrti: detaljna lista sa 200uzroka, srednja lista sa 87 uzroka i skraćena lista sa 44 uzroka smrti.

1948.godine

Međunarodna konferencija za šestu reviziju održana je u Parizu, pod pokroviteljstvom SZO. Lista uzroka smrti dobija novnaziv – Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti – MKB. Proširena je na tabeliranje morbiditeta,pored mortaliteta i od ove, do desete revizije sadrži 17 grupa boesti.

Revizije Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti

1948.godine

Međunarodna konferencija za šestu reviziju održana je u Parizu, pod pokroviteljstvom SZO. Lista uzroka smrti dobija novnaziv – Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti – MKB. Proširena je na tabeliranje morbiditeta,pored mortaliteta i od ove, do desete revizije sadrži 17 grupa boesti.

1955.godine

Međunarodna konferencija za sedmu reviziju održana je u Parizu, pod pokroviteljstvom SZO. Revizija je bila ograničenana suštinske izmene i dopune grešaka i nedoslednosti.

1965.godine

Međunarodna konferencija za osmu reviziju održana je u Ženevi, pod pokroviteljstvom SZO. Ova revizija je radikalnija odsedme, ali ostaje nepromenjena osnovna struktura klasifikacije.

1975.godine

Međunarodna konferencija za devetu reviziju održana je u Ženevi. Uvedene su dodatne klasifikacije: E – lista spoljnihuzroka trovanja i povreda i, V - lista faktora koji utiču na zdravstveno stanje i kontakte sa zdravstvenom službom.

1989.godine

Međunarodna konferencija za desetu reviziju održana je u Ženevi. Klasifikacija dobija novo ime Međunarodna statističkaklasifikacija bolesti i zdravstvenih problema, ali zadržava staru skraćenicu – MKB. Klasifikacija ima 21 grupu i uvedenaje alfanumerička šema kodiranja što je udvostručilo veličinu okvira za kodiranje u poređenju sa devetom revizijom.

2015.godine

Tokom 2011. godine prikupljani su komentari na „alfa” draft verziju MKB – 11, u 2012. godini nastaće beta verzija i probnaverzija za praksu tokom sledeće dve godine. Finalna verzija nove revizije se očekuje 2014. godine, a njeno usvajanje2015. godine.

„Porodica” međunarodnih klasifikacija

„Porodica” međunarodne klasifikacije SZOsastoji se od klasifikacija koje je usvojila SZOda bi se opisali različiti aspekti zdravlja isistemi zdravstvene zaštite na konzistentannačin.

Cilj „porodice” klasifikacija je da pomognerazvoj pouzdanih statističkih sistema nalokalnom, nacionalnom i međunarodnomnivou za praćenje i izveštavanje оzdravstvenoм stanju i zdravstvenој zaštitistanovništva.

„Porodica” međunarodne klasifikacije SZOsastoji se od klasifikacija koje je usvojila SZOda bi se opisali različiti aspekti zdravlja isistemi zdravstvene zaštite na konzistentannačin.

Cilj „porodice” klasifikacija je da pomognerazvoj pouzdanih statističkih sistema nalokalnom, nacionalnom i međunarodnomnivou za praćenje i izveštavanje оzdravstvenoм stanju i zdravstvenој zaštitistanovništva.

„Porodica” međunarodnih klasifikacija

Referentne klasifikacije Izvedene klasifikacije Povezane klasifikacije

Referentne klasifikacije Izvedene klasifikacije Povezane klasifikacije

„Porodica” međunarodnih klasifikacija SZO

Povezaneklasifikacije

Referentne klasifikacije Izvedeneklasifikacije

• Međunarodnaklasifikacija u primarnoj

zdravstvenoj zaštiti• Međunarodna

klasifikacija spoljašnjihuzroka povreda

• Sistem anatomske,terapeutske i hemijske

klasifikacije sadefinisanim dnevnim

dozama• ISO 9999 pomoćnasredstva za osobe sa

invaliditetom

• Međunarodnaklasifikacija bolesti, MKB

•

• Međunarodnaklasifikacija

funkcionisanja,nesposobnosti i zdravlja

• Međunarodnaklasifikacija zdravstvenih

intervencija(finalna verzija još nije

publikovana)

• Međunarodnaklasifikacija bolesti za

onkologiju• MKB – 10 klasifikacijamentalnih i bihejvioralnih

poremećaja• Primena MKB za

stomatologiju•Primena MKB za

neurologiju• Međunarodna

klasifikacijafunkcionisanja,

nesposobnosti i zdravlja zadecu i mlade

• Međunarodnaklasifikacija u primarnoj

zdravstvenoj zaštiti• Međunarodna

klasifikacija spoljašnjihuzroka povreda

• Sistem anatomske,terapeutske i hemijske

klasifikacije sadefinisanim dnevnim

dozama• ISO 9999 pomoćnasredstva za osobe sa

invaliditetom

• Međunarodnaklasifikacija bolesti, MKB

•

• Međunarodnaklasifikacija

funkcionisanja,nesposobnosti i zdravlja

• Međunarodnaklasifikacija zdravstvenih

intervencija(finalna verzija još nije

publikovana)

• Međunarodnaklasifikacija bolesti za

onkologiju• MKB – 10 klasifikacijamentalnih i bihejvioralnih

poremećaja• Primena MKB za

stomatologiju•Primena MKB za

neurologiju• Međunarodna

klasifikacijafunkcionisanja,

nesposobnosti i zdravlja zadecu i mlade

Referentne klasifikacije

Obuhvataju osnovne koncepte u sistemu zdravstvenezaštite, kao što su umiranje, obolevanje,funkcionisanje, invalidnost, zdravlje i zdravstveneintervencije.

Nastale su kao rezultat nacionalnih sporazuma. Široko su prihvaćene i preporučuju su kao vodiči za

međunarodno izveštavanje o zdravlju. Mogu se koristiti kao modeli za razvoj ili revizije drugih

klasifikacija, poštovanjem strukture, karaktera idefinicija kategorija.

Obuhvataju osnovne koncepte u sistemu zdravstvenezaštite, kao što su umiranje, obolevanje,funkcionisanje, invalidnost, zdravlje i zdravstveneintervencije.

Nastale su kao rezultat nacionalnih sporazuma. Široko su prihvaćene i preporučuju su kao vodiči za

međunarodno izveštavanje o zdravlju. Mogu se koristiti kao modeli za razvoj ili revizije drugih

klasifikacija, poštovanjem strukture, karaktera idefinicija kategorija.

Izvedene klasifikacije

Zasnovane na jednoj ili više referentnih klasifikacija, i uskladu su sa njima.

Nastale su za specifične svrhe da bi pružile dodatnedetalje koje već obezbeđuje referentna klasifikacija.

Alternativno, one mogu nastati kroz preuređivanje iliagregaciju stavki iz jedne ili više referentnihklasifikacija.

Izvedene klasifikacije su često prilagođene za upotrebuna nacionalnom ili multinacionalnom nivou.

Zasnovane na jednoj ili više referentnih klasifikacija, i uskladu su sa njima.

Nastale su za specifične svrhe da bi pružile dodatnedetalje koje već obezbeđuje referentna klasifikacija.

Alternativno, one mogu nastati kroz preuređivanje iliagregaciju stavki iz jedne ili više referentnihklasifikacija.

Izvedene klasifikacije su često prilagođene za upotrebuna nacionalnom ili multinacionalnom nivou.

Povezane klasifikacije

Delimično se odnose na referentne klasifikacije, ilisu povezane sa referentnim klasifikacijama jedinona određenim nivoima strukture.

Delimično se odnose na referentne klasifikacije, ilisu povezane sa referentnim klasifikacijama jedinona određenim nivoima strukture.

Karakteristike klasifikacija koje pripadaju„ porodici” klasifikacija

Zasnovane na naučnim i taksonomijskim principima; Kulturalno prihvatljive i međunarodno primenljive; Fokusirane na multidimenzionalnost zdravlja i

ispunjavaju ga; Zadovoljavaju potrebe različitih korisnika; Omogućavaju dobijanje zbirnih mera zdravlja; i Obezbeđuju platformu za korisnike i programere

Zasnovane na naučnim i taksonomijskim principima; Kulturalno prihvatljive i međunarodno primenljive; Fokusirane na multidimenzionalnost zdravlja i

ispunjavaju ga; Zadovoljavaju potrebe različitih korisnika; Omogućavaju dobijanje zbirnih mera zdravlja; i Obezbeđuju platformu za korisnike i programere

Primena Dijagnostički srodnihgrupa (DRGs)

DRG – DEFINICIJADiagnostic related groups (DRG) = Dijagnostičkisrodne grupe (DSG)Plaćanje po lečenom pacijentu na osnovu težineslučaja – Dg i procedure lečenja i nege

Metod klasifikacije bolničkih pacijenata u grupe kojeimaju slične kliničke osobenosti i koje zahtevaju sličnupotrošnju bolničkih resursa Povezivanje osobenosti pacijenata koje bolnica leči satroškovima bolnice Prilikom poređenja bolnica u obzir se uzima isloženost slučajeva koje te bolnice leče

Diagnostic related groups (DRG) = Dijagnostičkisrodne grupe (DSG)Plaćanje po lečenom pacijentu na osnovu težineslučaja – Dg i procedure lečenja i nege

Metod klasifikacije bolničkih pacijenata u grupe kojeimaju slične kliničke osobenosti i koje zahtevaju sličnupotrošnju bolničkih resursa Povezivanje osobenosti pacijenata koje bolnica leči satroškovima bolnice Prilikom poređenja bolnica u obzir se uzima isloženost slučajeva koje te bolnice leče

DRG – ISTORIJAT1960-70 Originalni sistem - univerzitet Yale, autori John

Devereaux Thompson i Robert Barclay Fetter1970-tih “prospektivno plaćanje”, “plaćanje po

slučaju”1980. Prva primena DRG, 383 kategorije u 26 bolnica,

New Jersey, SAD,1983. Primena DRG za plaćanje bolnica, Medicare,

SAD, 23 glavne dijagnostičke kategorije, 467 DRG(hirurške i internističke)

1990-tih DRG unapređena klasifikacija u odnosu nakomplikacije i komorbiditet

Revizija jednom godišnje, MS DRG, Medicare, Verzija29, oktobar 2009.

1960-70 Originalni sistem - univerzitet Yale, autori JohnDevereaux Thompson i Robert Barclay Fetter

1970-tih “prospektivno plaćanje”, “plaćanje poslučaju”

1980. Prva primena DRG, 383 kategorije u 26 bolnica,New Jersey, SAD,

1983. Primena DRG za plaćanje bolnica, Medicare,SAD, 23 glavne dijagnostičke kategorije, 467 DRG(hirurške i internističke)

1990-tih DRG unapređena klasifikacija u odnosu nakomplikacije i komorbiditet

Revizija jednom godišnje, MS DRG, Medicare, Verzija29, oktobar 2009.

DRG – VRSTE

Medicare DRG (CMS-DRG & MS-DRG) Refined DRGs (R-DRG) – prečišćeni kodovi All Patient DRGs (AP-DRG) – svi pacijenti Severity DRGs (S-DRG) – prema težini slučaja All Patient, Severity-Adjusted DRGs (APS-DRG) -

svi pacijenti prema težini slučaja All Patient Refined DRGs (APR-DRG) svi pacijenti

prečišćeni kodovi International-Refined DRGs (IR-DRG) međunarodni

prečišćeni kodovi

Medicare DRG (CMS-DRG & MS-DRG) Refined DRGs (R-DRG) – prečišćeni kodovi All Patient DRGs (AP-DRG) – svi pacijenti Severity DRGs (S-DRG) – prema težini slučaja All Patient, Severity-Adjusted DRGs (APS-DRG) -

svi pacijenti prema težini slučaja All Patient Refined DRGs (APR-DRG) svi pacijenti

prečišćeni kodovi International-Refined DRGs (IR-DRG) međunarodni

prečišćeni kodovi

Kriterijumi za svrstavanje pacijenata u DRG

Minimalni skup podataka o otpustu pacijenta iz bolnice

Na osnovu glavne dijagnoze (osnovni uzrokhospitalizacije) pacijent se svrstava u osnovnedijagnostičke kategorije (23-26)

Većina kategorija ima svoj hirurški i internistički deo

Uzima se u obzir i starost pacijenta, prisustvo pratećihoboljenja ili komplikacija i status na otpustu

Za razvrstavanje se koristi kompjuterska tehnologija saobezbedjenim komercijalnim programima

Minimalni skup podataka o otpustu pacijenta iz bolnice

Na osnovu glavne dijagnoze (osnovni uzrokhospitalizacije) pacijent se svrstava u osnovnedijagnostičke kategorije (23-26)

Većina kategorija ima svoj hirurški i internistički deo

Uzima se u obzir i starost pacijenta, prisustvo pratećihoboljenja ili komplikacija i status na otpustu

Za razvrstavanje se koristi kompjuterska tehnologija saobezbedjenim komercijalnim programima

Primer osnovnih dijagnostičkih kategorija(Program Medicare)

0 Ungroupable 1 Nervous System 2 Eye 3 Ear, Nose, Mouth And Throa 4 Respiratory System 5 Circulatory System 6 Digestive System 7Hepatobiliary System And

Pancreas 8Musculoskeletal System And

Connective Tissue 9 Skin, Subcutaneous Tissue And

Breast 10 Endocrine, Nutritional And

Metabolic System 11 Kidney And Urinary Tract 12Male Reproductive System

13 Female Reproductive System 14 Pregnancy, Childbirth And Puerperium 15 Newborn And Other Neonates

(Perinatal Period) 16 Blood and Blood Forming Organs and

Immunological Disorders 17Myeloproliferative DDs

(Poorly Differentiated Neoplasms) 18 Infectious and Parasitic DDs 19Mental Diseases and Disorders 20 Alcohol/Drug Use or Induced Mental

Disorders 21 Injuries, Poison And Toxic Effect of

Drugs 22 Burns 23 Factors Influencing Health Status 24Multiple Significant Trauma 25Human Immunodeficiency Virus

Infection

0 Ungroupable 1 Nervous System 2 Eye 3 Ear, Nose, Mouth And Throa 4 Respiratory System 5 Circulatory System 6 Digestive System 7Hepatobiliary System And

Pancreas 8Musculoskeletal System And

Connective Tissue 9 Skin, Subcutaneous Tissue And

Breast 10 Endocrine, Nutritional And

Metabolic System 11 Kidney And Urinary Tract 12Male Reproductive System

13 Female Reproductive System 14 Pregnancy, Childbirth And Puerperium 15 Newborn And Other Neonates

(Perinatal Period) 16 Blood and Blood Forming Organs and

Immunological Disorders 17Myeloproliferative DDs

(Poorly Differentiated Neoplasms) 18 Infectious and Parasitic DDs 19Mental Diseases and Disorders 20 Alcohol/Drug Use or Induced Mental

Disorders 21 Injuries, Poison And Toxic Effect of

Drugs 22 Burns 23 Factors Influencing Health Status 24Multiple Significant Trauma 25Human Immunodeficiency Virus

Infection

Pet najskupljih bolničkih dijagnoza

Pet najskupljih bolničkih procedura

U svetu, regionu...

DRG nije samo način plaćanja bolnica 19 zemalja OECD imaju neki oblik DRG (2004.

godina) Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, BiH

Većina zemalja modifikovala originalni DRG

DRG nije samo način plaćanja bolnica 19 zemalja OECD imaju neki oblik DRG (2004.

godina) Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, BiH

Većina zemalja modifikovala originalni DRG

Značaj klasifikacionih sistema uzdravstvu

Uspostavljanje pravednijeg sistemafinansiranja

Poboljšanje upravljanja putem adekvatnogplaniranja u instituciji

Procena kvaliteta rada u ustanovama Razvoj medicinske prakse i istraživanja

Uspostavljanje pravednijeg sistemafinansiranja

Poboljšanje upravljanja putem adekvatnogplaniranja u instituciji

Procena kvaliteta rada u ustanovama Razvoj medicinske prakse i istraživanja

Perspektive?

Medisinska dokumentacija ievidencija

Medisinska dokumentacija ievidencija

Dokumentacija

Uži smisao – označava ukupnostdokumenata u jednom predmetu (tehničkadokumentacija, bolnička dokumentacija), ili

Širem smislu –označava skup delatnostikojima se osigurava planska, kontinuirana,naučna obrada sadržaja svih dokumenataradi širenja informacija.

Uži smisao – označava ukupnostdokumenata u jednom predmetu (tehničkadokumentacija, bolnička dokumentacija), ili

Širem smislu –označava skup delatnostikojima se osigurava planska, kontinuirana,naučna obrada sadržaja svih dokumenataradi širenja informacija.

Dokumentacija

Uži smisao – označava ukupnostdokumenata u jednom predmetu (tehničkadokumentacija, bolnička dokumentacija), ili

Širem smislu –označava skup delatnostikojima se osigurava planska, kontinuirana,naučna obrada sadržaja svih dokumenataradi širenja informacija.

Uži smisao – označava ukupnostdokumenata u jednom predmetu (tehničkadokumentacija, bolnička dokumentacija), ili

Širem smislu –označava skup delatnostikojima se osigurava planska, kontinuirana,naučna obrada sadržaja svih dokumenataradi širenja informacija.

Dokumentacija (lat. docere – poučavati,pokazivati)

Grupa tehnika za usklađeno prikazivanje iorganizaciju zapisanih specijaliziranih znanja, kao ikomunikaciju s korisnicima kako bi se postiglamaksimalna pristupačnost i iskoristljivost sadržanihinformacija.1

Dokumentacija bavi izvorima informacija u oblikudokumenata (lat. documentum – dokaz, uzor).

Dokument je svaki materijalni medij koji je nosilacinformacija.

Grupa tehnika za usklađeno prikazivanje iorganizaciju zapisanih specijaliziranih znanja, kao ikomunikaciju s korisnicima kako bi se postiglamaksimalna pristupačnost i iskoristljivost sadržanihinformacija.1

Dokumentacija bavi izvorima informacija u oblikudokumenata (lat. documentum – dokaz, uzor).

Dokument je svaki materijalni medij koji je nosilacinformacija.

Tokovi informacija u zdravstvenom sistemu injihova primena

Pacijent

Odluka

Medicinskitim

Procedure kojima sepacijent podvrgava(medicinske akcije)

Pacijent Medicinskitim

Medicinskadokumentacija

Klinička istraživanja

Epidemiološkaistraživanja

Evaluacija medicinskeprakse

Medicinskaznanja

Fundamentalne iprimenjene nauke

Procedure kojima sepacijent podvrgava(medicinske akcije)

Šta obezbeđuje medicinskadokumentacija?Šta obezbeđuje medicinskadokumentacija?

Šta obezbeđuje medicinska dokumentacija

Lekarima i drugim zdravstvenim profesionalcima evaluaciju iplaniranje lečenja pacijenta, kao i praćenje njegovogzdravstvenog stanja tokom vremena;

Kontinuitet zdravstvene zaštite i komunikaciju međulekarima i drugim zdravstvenim profesionalcima uključenimu proces lečenja;

Tačne i blagovremene zahteve za proverama podataka, ukoje spadaju i podaci o plaćanju;

Adekvatnu procenu podataka i evaluaciju zdravstvenezaštite od strane zdravstvenih vlasti; i

Skup podataka koristan za istraživače, edukaciju izdravstvenu statistiku.

Lekarima i drugim zdravstvenim profesionalcima evaluaciju iplaniranje lečenja pacijenta, kao i praćenje njegovogzdravstvenog stanja tokom vremena;

Kontinuitet zdravstvene zaštite i komunikaciju međulekarima i drugim zdravstvenim profesionalcima uključenimu proces lečenja;

Tačne i blagovremene zahteve za proverama podataka, ukoje spadaju i podaci o plaćanju;

Adekvatnu procenu podataka i evaluaciju zdravstvenezaštite od strane zdravstvenih vlasti; i

Skup podataka koristan za istraživače, edukaciju izdravstvenu statistiku.

Medicinska dokumentacija – definicije

Termin medicinska dokumentacija koristi se naizmenično sterminima zdravstveni karton (medical record ili healthrecord) i istorija bolesti (medical history).

Medicinska dokumentacija sadrži informacije koje seodnose na zdravstvenu zaštitu pojedinca i koje su složeneu nekoliko različitih grupa: Lični i osnovni socijalno-demografski podaci Kliničke informacije Ekonomske informacije Administrativni podaci Bihevioralni podaci

Termin medicinska dokumentacija koristi se naizmenično sterminima zdravstveni karton (medical record ili healthrecord) i istorija bolesti (medical history).

Medicinska dokumentacija sadrži informacije koje seodnose na zdravstvenu zaštitu pojedinca i koje su složeneu nekoliko različitih grupa: Lični i osnovni socijalno-demografski podaci Kliničke informacije Ekonomske informacije Administrativni podaci Bihevioralni podaci

Medicinska dokumentacija

Hronološki beleži brigu o pacijentu, Podržava dijagnostiku ili razloge posete zdravstvenoj

ustanovi, Opravdava postupke lečenja i precizno ih dokumentuje, Važan je element koji doprinosi i visokom kvalitetu

zdravstvene zaštite. Pravni dokument za zaštitu korisnika, davaoca

zdravstvenih usluga i zaštitu zdravstvene ustanove, zbogčega mora biti potpuna, tačna i dostupna kada je topotrebno.

Hronološki beleži brigu o pacijentu, Podržava dijagnostiku ili razloge posete zdravstvenoj

ustanovi, Opravdava postupke lečenja i precizno ih dokumentuje, Važan je element koji doprinosi i visokom kvalitetu

zdravstvene zaštite. Pravni dokument za zaštitu korisnika, davaoca

zdravstvenih usluga i zaštitu zdravstvene ustanove, zbogčega mora biti potpuna, tačna i dostupna kada je topotrebno.

Podela medicinske dokumentacije

Prema načinu nastajanja: primarna, koja nastaje kao rezultat neposrednog kontakta zdravstvenog

radnika s pacijentom (zdravstveni karton, istorija bolesti) sekundarna, kada je reč o izvedenim dokumentima (evidencije i izveštaji)

Prema mestu nastajanja: dokumentaciju ambulantno-polikliničkih ustanova, stacionarnih ustanova

i apoteka

Prema podlozi na kojoj nastaje: konvencionalna papirna, biozapis, rendgen snimak ili fotografija

Prema zakonskoj regulativi: propisana nepropisana (svaka zdravstvena ustanova razvija dopunske dokumente o

pojedinim aspektima svoga rada koje koristi za sopstvene potrebe)

Prema načinu nastajanja: primarna, koja nastaje kao rezultat neposrednog kontakta zdravstvenog

radnika s pacijentom (zdravstveni karton, istorija bolesti) sekundarna, kada je reč o izvedenim dokumentima (evidencije i izveštaji)

Prema mestu nastajanja: dokumentaciju ambulantno-polikliničkih ustanova, stacionarnih ustanova

i apoteka

Prema podlozi na kojoj nastaje: konvencionalna papirna, biozapis, rendgen snimak ili fotografija

Prema zakonskoj regulativi: propisana nepropisana (svaka zdravstvena ustanova razvija dopunske dokumente o

pojedinim aspektima svoga rada koje koristi za sopstvene potrebe)

Medicinska evidencija

lat. evidentia – očevidnost, jasnost intermedijarni oblik evidentiranja podataka. Postoje dve vrste evidencija u sistemu zdravstvene zaštite:

dnevna (svaka zdravstvena ustanova je vodi o posetama i svomradu)

tekuća, o utvrđenim oboljenjima i stanjima, koju vode ambulantno-polikliničke službe na radnom mestu lekara koji neposredno pružazdravstvenu zaštitu stanovnicima.

Izveštaji su sekundarni oblik evidencije i predstavljaju zbirni,periodični prikaz rada zdravstvenih ustanova, zdravstvenihradnika ili lečenja pacijenata

lat. evidentia – očevidnost, jasnost intermedijarni oblik evidentiranja podataka. Postoje dve vrste evidencija u sistemu zdravstvene zaštite:

dnevna (svaka zdravstvena ustanova je vodi o posetama i svomradu)

tekuća, o utvrđenim oboljenjima i stanjima, koju vode ambulantno-polikliničke službe na radnom mestu lekara koji neposredno pružazdravstvenu zaštitu stanovnicima.

Izveštaji su sekundarni oblik evidencije i predstavljaju zbirni,periodični prikaz rada zdravstvenih ustanova, zdravstvenihradnika ili lečenja pacijenata

Elektronska zdravstvena dokumentacija

Elektronska verzija sinteze svih podataka iz zdravstvenogkartona i istorije bolesti pacijenta, koji tokom vremena vodedavaoci usluga, a može uključivati osnovneadministrativne i kliničke podatke relevantne za pacijenta(demografske, vitalne znake, simptome, imunizaciju,laboratorijske podatke, rendgenske izveštaje, kao izabeleške o toku lečenja).

Elektronska verzija sinteze svih podataka iz zdravstvenogkartona i istorije bolesti pacijenta, koji tokom vremena vodedavaoci usluga, a može uključivati osnovneadministrativne i kliničke podatke relevantne za pacijenta(demografske, vitalne znake, simptome, imunizaciju,laboratorijske podatke, rendgenske izveštaje, kao izabeleške o toku lečenja).

Elektronska zdravstvena dokumentacija

prikuplja kliničke, administrativne i finansijske podatke utrenutku pružanja zdravstvenih usluga;

obezbedi lakšu razmenu podataka između zdravstvenihprofesionalaca;

meri unapređenja i zdravstvene ishode, poredi ih i olakšavaistraživanja;

efikasno i na vreme obezbedi važne statističke podatke zapotrebe u oblasti javnog zdravlja i za potrebe različitihministarstava;

podrži upravljanje resursima u zdravstvenom sistemu; unapredi pružanje usluga smanjenjem učestalosti medicinskih

grešaka i unapređenjem tačnosti medicinske dokumentacije; i obezbedi dostupnost zdravstvenih informacija i bolju

informisanost pacijenata, redukuje ponavljanje testova i dnevnihtretmana.

prikuplja kliničke, administrativne i finansijske podatke utrenutku pružanja zdravstvenih usluga;

obezbedi lakšu razmenu podataka između zdravstvenihprofesionalaca;

meri unapređenja i zdravstvene ishode, poredi ih i olakšavaistraživanja;

efikasno i na vreme obezbedi važne statističke podatke zapotrebe u oblasti javnog zdravlja i za potrebe različitihministarstava;

podrži upravljanje resursima u zdravstvenom sistemu; unapredi pružanje usluga smanjenjem učestalosti medicinskih

grešaka i unapređenjem tačnosti medicinske dokumentacije; i obezbedi dostupnost zdravstvenih informacija i bolju

informisanost pacijenata, redukuje ponavljanje testova i dnevnihtretmana.

Medicinska dokumentacija u Republici Srbiji

Prikupljanje, čuvanje i distribucija podataka u sistemuzdravstvene zaštite Republike Srbije uređeni su zakonima.Kada se govori o normativnom uređivanju ove oblasti,potrebno je naglasiti da postoje dva sistema ovakvoguređivanja, koji se međusobno dopunjavaju. To su:

Sistem evidencija, kojim se uređuje evidentiranjepodataka, i

Sistem statističkih istraživanja, kojim se uređujedostavljanje podataka, odnosno izveštavanje.

Prikupljanje, čuvanje i distribucija podataka u sistemuzdravstvene zaštite Republike Srbije uređeni su zakonima.Kada se govori o normativnom uređivanju ove oblasti,potrebno je naglasiti da postoje dva sistema ovakvoguređivanja, koji se međusobno dopunjavaju. To su:

Sistem evidencija, kojim se uređuje evidentiranjepodataka, i

Sistem statističkih istraživanja, kojim se uređujedostavljanje podataka, odnosno izveštavanje.

Zakonska regulativa

Evidencije u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji regulišu: Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite sa Pravilnikom o vođenju medicinske dokumentacije,

načinu upisivanja podataka i sastavljanju izveštaja,

Sistem izveštavanja regulisan je Zakonom o statističkimistraživanjima u oblasti zdravstva.

Evidencije u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji regulišu: Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite sa Pravilnikom o vođenju medicinske dokumentacije,

načinu upisivanja podataka i sastavljanju izveštaja,

Sistem izveštavanja regulisan je Zakonom o statističkimistraživanjima u oblasti zdravstva.

Evidencija u zdravstvenim ustanovama u Srbiji

Evidencija koja se vodi deli se na:osnovnu medicinsku dokumentaciju (zdravstveni karton,

protokol bolesnika, protokol za registrovanje rezultatamedicinskog rada, operisanih i umrlih, istorija bolesti,temperaturno-terapijsko-dijetetska lista, otpusna lista saepikrizom, itd.)

pomoćna sredstva za vođenje evidencije:evidencija dnevna (registar kartoteke, dnevna evidencija o

posetama i radu, itd.)evidencija mesečna

Evidencija koja se vodi deli se na:osnovnu medicinsku dokumentaciju (zdravstveni karton,

protokol bolesnika, protokol za registrovanje rezultatamedicinskog rada, operisanih i umrlih, istorija bolesti,temperaturno-terapijsko-dijetetska lista, otpusna lista saepikrizom, itd.)

pomoćna sredstva za vođenje evidencije:evidencija dnevna (registar kartoteke, dnevna evidencija o

posetama i radu, itd.)evidencija mesečna

Osnovna medicinska dokumentacija

Dnevna i mesečna evidencija

Izveštaji: Individulani (prijava oboljenja ili smrti od zaraznih bolesti,

prijava pobačaja, prijava malignog oboljenja i drugi) Zbirni (za aktivnosti, usluge i kadrove u pojedinim

službama)

Osnovna medicinska dokumentacija

Dnevna i mesečna evidencija

Izveštaji: Individulani (prijava oboljenja ili smrti od zaraznih bolesti,

prijava pobačaja, prijava malignog oboljenja i drugi) Zbirni (za aktivnosti, usluge i kadrove u pojedinim

službama)

Obaveze zdravstvenih ustanova u oblastiizveštavanja u Srbiji

Izveštaji koje zdravstvene ustanove dostavljajuzavodima/institutima za javno zdravlje mogu biti: zbirni periodični izveštaji (u okviru primarne zdravstvene zaštite, izveštaji

na osnovu zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite RepublikeSrbije i ostali izveštaji) i

individualni izveštaji

Zdravstvena ustanova dostavlja 13 izveštaja, napolugodišnjem nivou (do 15. jula odnosno do 15.januara).

Izveštaji koje zdravstvene ustanove dostavljajuzavodima/institutima za javno zdravlje mogu biti: zbirni periodični izveštaji (u okviru primarne zdravstvene zaštite, izveštaji

na osnovu zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite RepublikeSrbije i ostali izveštaji) i

individualni izveštaji

Zdravstvena ustanova dostavlja 13 izveštaja, napolugodišnjem nivou (do 15. jula odnosno do 15.januara).

Uloga zavoda/instituta za javno zdravlje uprocesu izveštavanja

Zavodi/instituti za javno zdravlje na osnovu individualnihizveštaja i prijava i periodičnih izveštavanja pripremaju: zbirne polugodišnje izveštaje (u okviru primarne zdravstvene zaštite,

izveštaji na osnovu zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštiteRepublike Srbije i ostali izveštaji) i

godišnje izveštaje

Instituti/zavodi za javno zdravlje dostavlja izveštajeRepubličkom institutu za javno zdravlje do 15. avgustaodnosno 15. februara u elektronskoj formi

Zavodi/instituti za javno zdravlje na osnovu individualnihizveštaja i prijava i periodičnih izveštavanja pripremaju: zbirne polugodišnje izveštaje (u okviru primarne zdravstvene zaštite,

izveštaji na osnovu zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštiteRepublike Srbije i ostali izveštaji) i

godišnje izveštaje

Instituti/zavodi za javno zdravlje dostavlja izveštajeRepubličkom institutu za javno zdravlje do 15. avgustaodnosno 15. februara u elektronskoj formi

Razmena podataka

Zavodi/instituti za javno zdravlje sa teritorijalnim i republičkimzavodom za statistiku razmenjuju podatke o radu zdravstvenihustanova i o kadrovima – statistički godišnjaci

Zavodi/Instituti za javno zdravlje u svojim publikacijama ibazama podataka koriste demografske podatke i podatke vitalnestatistike koje prikupljaju statistički zavodi, kao i druge podatkedruštvene statistike

Svi ovi podaci se razmatraju i s međunarodnim organizacijama(UN, SZO, UNICEF i druge)

Zavodi/instituti za javno zdravlje sa teritorijalnim i republičkimzavodom za statistiku razmenjuju podatke o radu zdravstvenihustanova i o kadrovima – statistički godišnjaci

Zavodi/Instituti za javno zdravlje u svojim publikacijama ibazama podataka koriste demografske podatke i podatke vitalnestatistike koje prikupljaju statistički zavodi, kao i druge podatkedruštvene statistike

Svi ovi podaci se razmatraju i s međunarodnim organizacijama(UN, SZO, UNICEF i druge)