-~'"

""

ZBIRKAJUGOSLOVENSKIH

ZA GRAf):EVINSKE KONSTRUKCIJEPRAVILNIKA I STANDARDA1. 2. 3. 4. 5. 6. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE BETONSKE KONSTRUKCI..JE CELICNEKONSTRUKCIJE DRVENE KONSTRUKCIJE ZIDANE KONSTRUKCIJE GEOTEHNIKA I FUNDIRAN..JE

C')/

~~2

BETONSK,E KONSTR.,UKCIJEBEOGRAD 1995

ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJEKnjiga 2 BETONSKE KONSTRUKCIJE

Tom 1 i 2 Urednici Prof. dr Aleksandar Pakvor Prof. dr Mihailo Muravljov

lzdavac Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradn j i sa Jugoslovenskim druStvom gradevinskih konstruktera Saveznim zavodom za standardizaciju Odgovorni urednik Prof. dr Zivota Perisic Glavni urednik Prof. dr Aleksandar Tehnicki urednik Dragana Bogavac KOIke Olga Kalember Slog Biro za AOP, Jelena Dimic ~Iampa Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurikog fakulteta Univerziteta Beograd, april1995. godine TirltZ 500 primeraka TOM 2 ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-25-5

i

Pakvor

u Beogradu

TOMl ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-24-7

PREDGOVORU okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje novih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16. juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO. Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrzaj svih Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika. Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod EC3 - Proracun celicnih konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku. Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveCim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi buduCistandardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za primenuEvrokodova za konstrukcije. Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskog konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj zemlji. ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga, odnosnodeset tomova: 1 Dejstva na konstrukcije 2 Betonske. konstrukcije 3 Celicne konstrukcije 4 Drvene konstrukcije 5 Zidane konstrukcije 6 Geotehnika i fundiranje (2 toma) (2 toma) (3 toma)

2

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoCi u kompletiranju i pripremi Zbirke. Knjiga 2 Betonskc konstrukcije saddi sva vazeca akta domace tehnicke regulative iz oblasti betona, armiranog betona i prethodno napregnutog betona. U njoj su saddani pravilnici koji se odnose na navedena podrucja, kao i JUS standardi na koje se pojedini pravilnici pozivaju i koji su neophodni za njihovu primenu. Standardi koji se daju uz pravilnike odnose se uglavnom na materijale: beton i njegove komponente, celike za armiranje i prethodno naprezanje, smesu za injektiranje kablova za prethodno naprezanje i dr. Oni obuhvataju dva osnovna segmenta problematike standarda na podrucju materijala - uslovc kvaliteta i metode ispitivanja. Radi lakseg koriscenja Knjige, prvo su dati svi aktuelni pravilnici za predmetnu oblast, a iza njih su stampani prateCi standardi. Pri ovome su pojedini standardi razvrstani ne po granama i grupama (oznakama) JUS-a, vec po materiji koju obraduju (cement, agregat, voda, dodaci betonu, beton, celik za armiranje, celik za prethodno naprezanje, smeSe za injektiranje kablova i ostalo). Verujemo da ce ova Knjiga tehnicke regulative, koncipirana na napred opisan nacin, biti od koristi najsirem krugu zainteresovanih, a u prvom redu diplomiranim gradevinskim inzenjerima koji su u praksi suoceni sa potrebom permanentnog konsultovanja aktuelne tehnicke regulative. Urednici Beograd, aprila 1995. godine

SADRZAJ TOM!PRAVILNICIPravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton (Sl.list SFRJ Iln 1) Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za prednapregnuti beton (SI. list SFRJ 51n 1) Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton spravljen sa prirodnom i vestackom lakoagregatnom ispunom (SI. list SFRJ 15190) Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za projektovanje, proizvodnju i izvodenje konstrukcija ad prefabrikovanih elemenata ad neanniranog i anniranog celijastog betona (SI. list SFRJ 14/89) Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton u objektima izlozenim agresivnom dejstvu sredine (SI. list SFRJ 18192) Pravilnik 0 tehnickim nomlativima za celicne zice, sipke i uzad za prednaprezanje konstrukcija (Sl.list SFRJ 41/85 i 21/88) 3 99

.120

.208

..256 269

STANDARDI AgregatJUS B.BO.OOI/1984.

Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata. JUS B.B2.009/1986. Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. JUS B.B2.010/1986. Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnicki uslovi JUS B.B3.100/1983. Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta JUS B.B8.001/1982. lspitivanje prirodnog kamena. Otpomost na dejstvo mraza. JUS B.B8.002/1989. Prirodni kamen. lspitivanje postojanosti na mrazu. lndirektna metoda sa rastvorom natrijum-sulfata. JUS B.B8.003/1986. Prirodni kamen. Ispitivanje rnineraloSko-petrografskog sastava JUS B.B8.004/1986. Kameni agregat. Ispitivanje mineraloSko-petrografskog sastava. JUS B.B8.010/1980. lspitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode. JUS B.B8.01211987. Prirodni kamen. Odreaivanje pritisne cvrstoee JUS B.B8.013/1960. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajem atrnosferilija JUS B.B8.0151l984.

285 292 299 305 309

311 314 316 320 .322 324

Ispitivanje otpomosti prema habanju bruSenjem.

327

VIJUS B.B8.017/1987. Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstoee. JUS B.B8.029/1982. Kameni agregat. Odredivanje granulometrijskog sastava metodom suvog sejanja JUS B.B8.030/1986. Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. JUS B.B8.031/1962. Ispitivanje peska i sljunka. Odredivanje volumenske tefine i upijanja vode (sljunka). JUS B.B8.032/1980. Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa porama i supljinama, zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i poroznosti. JUS B.B8.033/1993. Kameni agregat. Odredivanje drobljivosti u cilindru. JUS B.B8.034/1986. Kameni agregat. Odredivanje lakih cestica... JUS B.B8.035/1984. Kameni agregat. Odredivanje vlaZnosti. JUS B.B8.036/1982. Kameni agregat. Odredivanje koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja JUS B.B8.037/1986. Kameni agregat. Odredivanje slabih zma. JUS B.B8.038/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje sadIiaja grudvi gline. JUS 8.B8.039/1982. Kameni agregat. Priblizno odredivanje zagadenosti organskim materijama.

332 335 338 340

342 345 .348 350 352 355 356

Kolorinletrijska metoda

"""""

.

JUS B.B8.040/1982. Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijama JUS B.B8.042/1984.

358360 362 367 370

Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere JUS B.B8.043/1990. Kameni agregat. Ispitivanje habanja kamenog agregata pomoeu Devalove maSine. JUS B.B8.044/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrijum-sulfatom. JUS B.B8.045/1978. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata masinom "Los Angeles". ""'"'''' JUS 8.B8.047/1960. Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda pomine zma agregata JUS B.B8.048/1984. Kameni agregat. Odredivanje oblika zma metodom kljunastog merila. JUS B.B8.049/1984. Kameni agregat. Odredivanje oblika zma metodom zapreminskog koeficijenta. JUS B.B8.056/1986. Kamen i kameni agregat. Odre . SA OBA VEZNOM PRIMENOM ad 1987.1CJ.U

- 589PROJEKTOVANJE INOUSTRIJSKIH ARMIRANOG Pravilnik br. 07-93/135 I GRADENJE OIMNJAKA BETON A ad 1987-06.15;Slufbeni IIstSFRJ, VISOKIH 00

JUS U.C5.0S0 -1987.br. 54/87.

Industrial high chimneys

of reinforced

concrete

Predmet standarda

1.1

Ovim standardom (u daljem tekstu:

utvrduju sa tehnieki uslovi ZI projektovanje dimniaci) sa spoljnim planom od armiranog

i gradenje visokih industrijskih dimniaka betona i zidanom oblogom. ili bez nie. izsa oblogom od prefabrikovanih ele-

radenih na lieu mesta, visina preko 20 m, a ne odnosi se n. dimnjake menata.

1.2

Pod dimnjakom,

u smislu ovog standarda,

podrazumeva

se inienjerski prisilnim

obj.kat

z, odvoc!enja dimnih i otuzgonom.

padnih gasova (u daljem tekstu: gasovi) u atmosferu

priradnim,

ill kombinovanim

2

Veza sa drugim standardimaSpisak st.ndarda sa Kojima je ovaj st.ndard u vezi dat j. na kraju standarda.

3 3.1

OpSte odredbeIzrada projektne ekim pogonskim dokumentacije za dimnjake (tabel. 1), precnik) i njegove zanite (obloga itd.). potrebnim rezimima. gasova ispod ZI njihovo Z8 zdtitu, Zl kontrolu rad. dimnjaka, sa podecima mofe poe.ti poSto se pribave podaci 0 hemijskim i termi-

uslovima rada dimnjaka

i poSto sa na osnovu njih i vafecih propisa odreai:

1. grupa hemijske optereeenosti 2. osnovne velieine dimnjlk. 3. siStem za!tite pllitl 4. oprema, ugradivanje, kao i potreb~i

(visin., unutra!nji mom; uredaji.

i iz.bora materijala

koriseenje i odnavanje. i potDritiska u dimnoj cevi u stacionarnom trajaniu pogona pogonu i prelaznim dimnjaka

velicina natpritiska 5..:..

32

Prema sadrfaju tacke oro!avanja

SO, u gasovima i vremenskom na unutraSnjoi

sa temperaturom

povrSini obloge (prvi red u tabeli

1). adnosno unutar obloge (drug; red premo agresivnosti

u tabeii 11, ;zraienom

u casov;ma u toku jedne godine {h/al, dimnjaci sa razvmavaju (slab., srednja i jakal a prema tabeli 1.

sredine u tri gruoe hemiiske optereeenosti

Tabell 1 slabo (I) 1 2 < 10

Vrem.e, u cas/godin. H.mijskl optareeenost.,

I

"'Mnja (II) 10 do 50 50 liD500 > >

jlkl (III) 50 500

..--

,< 50

Vrednosti u ta:.li 1 vde ZJ sadrZ.j SO, od 15 ppm. Za dl\Jg8 sadri. nute proporcionaino sadr:;!;u 503,

SO, we

Utab,;; manj.

-

obr-:

f iidlnle

':.,

"

~ !! 11ZA VOD Z.A STAH8iWa81.ua.JU

590

.;:~..,

=-=

U ednosu na sadruj SO. u gasovima, dimnjaei sa zidanom oblogom se uvek razvrstayaju" Igrupu, bez obzira na koncentraeiju SO.. Ovo 50 ne odnosi na hemijsku opterecenest u sYa.~.omkonkretnom'slucaju noseoih metalnih elemenata dim. njaka. ukoliko ih i~a. a koju treba odredivati Kada dimni gasovi sadrie visoku ::koncentracjju svakom konkretnom i u odnosu na sadriaj SO,. mora sa u SO,.

HCI i HF, Hi druge hemijske agresivnesastojke, od sadriaja

slucaju odrediti grupa prema tabeli 1, nezavisno

44.1 4.1.1

MaterijaliMaterijali za izradu spoljnjeg plaita Za izradu spoljnjeg plaSu dimnjaka mogu sa upotrebiti svi materijali koji ispunjavaju usIove utvrdene propisima za primenu betona i armiranog betona, osim ako ovim standardom nije drugacije odredano. Odredbe iz prethodnog stava vate i za nee in spravljanja, kontrolnih upotrebljenih materijala ugradivanja i negoyanja betona, proizvoda. dinamieki kao i za naein uzimanja i ispitivanja Pri proceni podobnosti opterecana konstrukeija. plaSta kisalootpomih spoljnjeg plaita dimnjaka III grupe prema tabeli 1, sa yazdulnim armirani beton samo ako je om~ zaStitnog premaza odrfavanje meduprostoStalni nad. uzoraka u eilju dokaza propisanog pretposuvlja kvaliteta

se da je spoljni plan dimnjaka

4.1.2

Za izradu spoljnjeg zor unutraln;e povrsine. Za sprayljanje dimnjake

rom izmedu spoljnjeg plaSta i obloga, sme se upotrebiti pomin. i omogueeno

armiranobetonske

betona spoljnjeg plaita dozvoljena je upotreba

dodataka

koji sadrie sastojke hlora samo za

I grupe iz tabele 1 ovog standarda. se izvodi od liyenog celika, armiranog keramiekih toplotno lirenja obloge. spoljnjeg plata i upotreba armiranobetonski plan betona zastieenog kiselootpomim ;:remazom, od

4.1.3

Kapa dimnjaka kiselo01;l0rnih

blokova Hi drugog materijala,

zavisno od sastaya otpadnih

gascva. Kapa dim.

njaka na sme spreeiti

4.2 4.2.1

Materijali za izradu sistema zlilite

-

Bez obzira na temperawru dimnjaka

gasova dimnjaka

i"grupu prema t. 3.2 ovog Standarda, sa gasovima.

mora biti ZlStieen od direktnog sa svojl", osJoncima,

kontakta

U sistem eve zaStite spada:

-

obloga dimnjaka izolacij.,

-

vazdusni meduprostor kiselootpomi

izmedu obloge i plaita, Hi oblozL yredna zaStita) plaSta. Obloga mote biti izraeeliena kons:rukeija, mora obloga (ill jednako

zaWmi premaz na planu mora se predvideti obiene, vatrostalne

U svim slueajevima dena od opeke, sa doklZlti

ili kiselootporne. i antikoroziona zdtite za dimnjaka II i III grupe, kada sa u svakom 0 re!imu

Ukoliko sa za izrlldu oslonca obloga ili drugih nosiyih dalova obloge upotrebi efikasnost njane toplotne sluClju za izrlldu obloge mOra upotrebiti Ilbor materija" rada dimnjaka, 1. 8kstremne 3. graniene opeka sa perom i tlebovirna

na 4 strane. vrli 58 na osnOYU podataka

ZI oblC91 i sistem zaStite i njagovo projektovanje ko;i 58 naroeitD odnose na: protoka gall U normalnim v-voda I abnormalnim

ustovima rada; i abnonnalnilll uslovima rlda; ustovima 8ksplOlt8Cije, sa nazna.

2. tel)anu YUbI na uluu t8mpemu.. kom njihovog .._atnag 4. granici'll t8mpemu...

u dimnjak U normalnim

gasova u normalnim

a posebno u abnonnalnim

trajanja poCeY od u!aska do ispada~ vazduha okoline dimnjaka;

Iz pogona;

5. pIOYa; 6.rllda dimnjaka

konc:entr8Ciju 'hemijski !tetnih sastojaka u gasovima, n..oeito abl'8Zivne prai;';' temperatUra u gasovima;

sadr!lja

SO" NO x ,HF, Hel; ustovima;

~croC8ntrlCiju 9. ..tim

6. viii", maksimalnih

tlCaka oro!8vanja pod razlieitim odnosno

pogonskim

u odnOlU na njegov kontinuitet

periodienost;

591

10. ucestalost

prekida rada radl tehnicke

kontrole I odrtavania;

11. moguee izmene rezima rada u toku eksploatacije.

422

Za izradu obloge moze 50 upotrebiti jugoslovenskim 1. temperatura standardima otpadnlh gasova t

puna opeka od .gJine ili radljalna opeka od gllne prema propisima

0

Za pune i radijalne opeke od gline, ako su ispunjeni sledoe; us.lovi:

" 2. I grupa (prema t. 32 ovog standarda); 3. marka opeke M ;;. 150;

300C;

4. zapreminska mas a "Yo;"1,8 t/m3. Samotna opeka se moze upotrebiti ako ie: 1. pritisna cvrstoea 2. zapremlnska prema propisu 0 jugoslovenskom JUS 8.08302 standardu JUS 8.08304;;' 20 N/mm', a za dimnjake "Yo~ .1,9 t/m3. Upotreba pune opeke od gline i samotne opeke za dimnjake III grupe nije dozvoljena. II 9rupe dozvoljava se njihova upotreba ako je, pored gore navedenlh uslova kvallteta, i: %, 1. rastYorijivost u 70 %.tnoj wmpomoj kiselini "5 2. upijanje vode prema standardu JUS 8.08302" 10 %. Kjseloo~oma. o~~~- ~xmin.-"

b);

n

.. X . + K . IIman,

1 ... n ZI sve tri klrakteristike za zateznu evrstoeu gde je Xmin. Utvrdena mi'r.i~lna vredoost gornjeg napona teeenja za napon teeenja i izdufeZI Ive i nje

.

Vrednosti za IIdate su u t. 7.5.1. Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni, tada sa kontrola ponavl)a po postupku kontrole bez predinformacije.

8 8.1 8.1.18.1.2 8.1.3

Natin

ispitivanja

HemijskiProverl

hemijskog

-

sastavi vr!i sa po !arlama. sastava komada uzima sa jedln uzorak pO svakoj !adi. hemijskog sastava uzimaju sa prema standlrdu prema standardima JUS C.A 1.041.

Za proveru

hemijskog

Uzorci ZI ispitivanje Hemijski

8.1.4 8.28.3

sastav Ie po pravilu ispituje

JUS C.A 1.040, JUS C.A 1.050, JUS C.A 1.052,

JUS C.A 1.056, JUS C.A 1.058 i JUS C.A 1.059.

Zltulnje Ispitivlnje zatezanjem vrli Ie prema standlrdu JUS C.A4.002.Savijlnje Ispitivlnje Glltki u tabeli Povratno " savljanjem vrli Ie preml standardu JUS C.A4.005. I rebraStf i povrltoo savijanje, za \/glove utv~ene od 30 zoni .pruvete. uzorka u vodi, u trajanju

i rebrastl betonski savijlnje

eelik mora da izddl savijlnje, u zateznoj I pritisnoj betonskog

bez pojave pukotina rebrastog

eelika sa izvodi posle kuvanjl

min i slobodnog 8.4

hledanja do sobne temperature.

Dinlmieka izdr.tljivost 'Ispitivlnje dinamieke izdrfljivosti vr!i sa prema standardu JUS C.A4.035 na ravnom hapu jednosmernim promenljivim opterecenj.m, pri eemu donji napon ad izno,; 20 N/mm' a gornji napon ag sa odraauja prema obrasclma: ag. ad + 180 ag . ad + 200za glatki betonski za rabrasti batonski ealik e.lik

8.5

Z... rivost aZlVlrivlnje se izvodi na neobredenlm uzorclml. Prl Ispltlvanju zavlrivosti. epruveta za' ispitivlnje ZlVlrvosti Ie posie zavlrivanjl ohladl na mirnom vlzduhu I Ispita nl sobnoj t.mperaturi. Pozitivln razultat Ispitivanja slufi kao dokaz zavlrivosti za zavarivanle prl temperaturama yilim od + 5 'c.

8.5.1 8.5.1.1

ZIYlrivOst ~stupkom

ZlVlriYlnja oblofenom

.Iektrodom

(111).

epruveta) u ZI OYOIspidvanje Izraauje se .pruvetl tako !to se nl oei!eenu povr!lnu lipke (uzorak smeru ose Ilpke nlnosi U jednom prolazu, bezpr.kida,iednoslojninlVardufine 5 do' sa oblofenom el.ktrodom preenikl utvraenog u tabeli 5.

-

981 -. Tabela 5 - Pretnici 'I.ktrcda i trna zavisno od nazivnog pretnika tipk.

Mereu mmNazivni pretnik do 14 i 16 Pretnik elektrode I2,5

18 i 20 20 do 28 28 do 40

I

Pretnik trna d

3,25 4i1i5 4 ili5

I

I

I

I

5do 5 do 7do10do

Za navarivanje se koristi elektroda koja ima minimalne karakteristike prema oznaci E4318 iIi E431 RR prema JUS C.H3.011.

8.5.1.2

Pri savijanju navara, koje se izvodi na nafin utVr"en prema Standardu JUS C.A4.005, navlr mora biti u zateznoj zoni. Savijanje $I vrti, zavisno ad nazivnag pretnika Jipke, preko trna navedenag u tabeli 5, do ugla, ad 60, pri temu ne sme doti do loma ili pojave naprslina koje iz navara prelaze u osnovni materijaf. . Ako $I utVrdi da je do loma dotlo zbog gretke u izvodenju navarivanja, tada $I takva epruveta zamenjuje novom.

8.5.2

ZavarlvoSt ponupkom elektrootpornog zavarivanja varnitenjem (24). Sut80no Zlvareni spoj proverava $I Slvijanjem i zatezanjem, f ; ~ jNa menu naleganja trna prSten

8.5.2.1

Ispitivanje savijanjem Zavarena istisnutog Savijanje cd 60', epruveta ispituje sa savijanjem po Standardu JUS C.A4.005.

metala mora biti obra"en. $I vrti, zavisno od nazivnag Ispitlvanje zadovoljava pretnika tipke preko trna pretnika pukotine. navedenih u tabeli 6 do ugla ako nije dollo do loma ili pojave$I

Ako $I utVrdi da je do loma iIi pojave pukotine doslo zOOggreJke u izvcdenju zavarivanja, tada epruveta zamenjuje novom.

takva

Tabela 6 - Pretnici trna u zavisnosti cd nazivhag pretnika tipke Nazivni pretnik do mm od do 14 20, 12 18 28 Vrsta betonskag telika tOO02 i t0300 GA 2do 2do 2 do tOS50 i tOS51 RAI 5 do 6 do RA2 5 do 6do

II , .

30

40

2do

-

8 do10do

I

8.5.2.2

Ispitivanje Zltezanjem Ispitivanje Zltezanjem vxmln. bl xn :> "'min. +"Ako kod neke od navedenih skuplnu (lartu) al U slufaju da je poznata karakterlstika, jedan, iIi oba od uslova, brojem uzoraka,

zasvei-1...ngde jell - 1.5% a) iIi b) nisu ispunjenl, ta,da sa za istu

vxd -'. "kb21 Ik ;/:"""". } on;id f

;>;

"":>:""

S!ik" 3 - Rebe 1St' ,..

,:i:19 spoia izmedu dveju pOYr!inadeloya, koji se spa;aju pri temperaturi ko;a je niza od tern.r>era~we topljenja osnovnog metala. Mole se primeniti dodatni toplotni izvor (zagrevan;e).

10062.25 42 Zavariyanje pritisnul trenjem

JUS C.T3.003

5tl'.-"""

3

-

postupak

suceonog

zavariyanja

pritiskom.

pri kojem so jedan od deloya.

na drugi. otxce (vrti) na laka. nacin da se Irenjem prelVara kinelicka energija u toplotnu. spoj $I ostvaruje silom pritiska koja $I primenju' 110 iZlliya zagrevanje dodirnih poyr!ina. Zavareni je po prestanku obrtanja. Zavarivanje kovanjem - postupak zayariyanja spajaju kovanjem ili drugim slicnim postupkom cija u zoni dodime povrline delova. poslupak zavariyanja pritiskom kojim so oslVaruju preklopni spojevi pritiskom. pri kojem so delovi zagrejani na yazduhu

2.26

43

koji daje dovoljnu

silu da $I izazove trajna deform.

2.27

441 Zavarivanje eksplozijomili ,oblaganje (platiranje)

-

i pri kojem so delovi oblalu

dejslVom sile pritiska

n..tale

eksplozijom.

2.28

45

postupak lavari.anja pritiskom. pri kojem $I deloyi zagrevaju u zoni spoZ-arivanje difuzijom ja ili eela njihova masa, pod vakuumom. u zaStitooj aunosferi ili u fluidu. i zayaruju primenom noprekidne dodirnih sile. najce~e povr!ina. bez dadalnog materijala. Zavari.anje $I ostvaruje difuzijom atoma izmedu Plasticne delormacije koje .$1iavtjaju u zoni spoja su yrlo male.

-

2.29

47

Ga.no uyarivanje dodirnih

postupak za.ariyanja pritiskom, pri kojem $I zagrevanje u znni pritiskom zazorom Izmedu njih iIi bez zazora, izvodi pomoeu plamena kiseonik~. " rivi gas, a zavaren; spoj so oslVaruje primenom sile sa dodatn;m materijalom ili bez njega. povriina, Zayarivanje na hladno (lavarivanje pritiskom na hladno) postupak zavariyanja pdtiskom, pri ko-

-

2.30 2.31 2.32

48

jem $I koristi iskljuciYO slalni pri.isak.

"7 71

Drug; pOltUpci _rivanja

Alumin0t8rmij.ko zav.,ivanjepotrebna dodatni primene

,- postupak

lavariyanja

topljenjem.

pri kojem $I toplotna

energija

za zavariyanje dobija reakeijom lino ujednaeene smde metatnih oksida i aluminiiumskog Tecni metal koji nastaje pri ovoj reakeiji predstaylja praha; sagorevanje ove >meSo je Igzolermno. m..rijal. pritiska. pod troskom Osnovni materiial pOSlupak se predgreva. zavariyanja Zavarivanje lopljenjem, se O$tVaruie sa primenom pri kojem so koriste Hi bez

2.33

72

Z-arivanje elekti trask. troprovodne

-

kombinoyani kupatilo odazdo elek. metal i n. spoj.. elektro-

struje i elektricnog se odrfavaju

Olpora u jednol ,Ii vise lopi.ih elektroda hladenih granicn~ka

etektroda.

kao i istopljeno :netala; pomeraiu

Iroske kroz koie so do.odi u spoju pomoeu

u istopljeno

kupatilo do l

istopljeni

koii se postupno

.iJe. Posle pocetnog2.34

palienja luka .rh elektrode

stalno je u Iraski...e za.ari.anja

etka zayarenog

73

Elektrogasno hladenih

lava"yanje laStitni

-

postupak

elek uolucnog

pri kojem $I koristi top;.a koje $I odrtava spoja. pritisk..

da koju okruzuje granienika

gas i nanosi metal u istopljeno - postupak zav.nvanja zagrevanJem toplotnom toplotni

kupatilo

u spoju pomoeu pri kojem 58 komada strujama to-

koji so pomeraju

navise u skladu sa nastajanjem sa primenom energljom

2.35

74

Zavariyanie indukcijom zavareni $poj ostvaruJe indukovanoi struii. koje su indukovane

ili bez primene nastalom efekat

usled atpara proizveden

radnog

UpotreblJeni naizmeni~nim radijacijom

iZI/or je Dzulov

Fukoovim

maqnctnifT1 pnljem u koje se postavljaju - postupalo. zavarivanja topljenjem,

delovi koji se spajaju. pri kojem se potrebna

2.36

-75

Zavarivanie plntna

svetlosnom

energija

za zlvarivanje

dobijd

velike speciflcne

snage u kontaktu

transtormacijom \t.oncentrisane svetlosr.e energije ill pri ulnku u radni predmet. S-1radn;m predmctom gasa Hi bel zaStlte, u~lavnom topljenjem ~'''etlosnog izvora. bez dodatno\t

iz izvora Zavariva.

nie se obavlja pod vakuumom, 2.37

u z~titi

materijala. energiia za

751

Zavar;yanje laserom tapljenje dobija iz koherentnog

-

postupak

zavad.anta

pri kojem 58 potrebna

toplotna

monohromatskog

2.38

752 Zavarivanje ...fleksilom elektricnog !uka

-

postupak za.arivanja ..etlosnom radijacijom, pri ko.

jem se koristi nekoherentni svetlosni snap posebne frekvenc:ije, koji se pretVara u toplotnu energiju. S.etlosni ilYOrpredstavlja luk.2.39

76

Zavarivanje elektronskim snopomcxtVaruje topljenjem trebnu toplotnu osnovnog energiju.

-

postupak

zayari.anja udarom

topljenjem.

pri kojem SOzavareni snapa elektrona

spoj

materijalapod

korcentrisanog

koji daju po-

Stntna 4 JUS C T3 OOJ

1007Z~varivanje elektricnim iskrenjem (perkusiono)plotna energija dobija ad uspo 50 mm Omli tonnolo!ki uslo.i kao za za. vlrivlnje Jay. KrajIYipripoja su obrad.ni rod; izvodlnja nastavka la.a Kontrol. priDej. Ob..lzno

-

Obavlzno

PrlPOru- Oba..- Preporu. elno zno elno Obavozno

ObavaznoPrlporuelno

Preporut.no

-

-

Oba.uno

Oba.uno

Pr.porutlno

-

-

-

Ooavezno

PreDerutlno

4.2.5

Rodn;

uslov;

i I-olo!aji

za

izvod.nj.

zava..n09

sp'oja

Zav..lni spojovi u o.oj klasi II smoju izvodit; sarno u slueaju da j. radni proctor zaltiton ad padavina, vetra, nisk. temperatura; sl. Zav...ni spoj..; moraju II ;uoditi u najpovoljnijam polo!aju lay..iv...j., Ita Ie potti!., u zavisr>ostiod vrsu konstrukcij., ~otrebom pcmOoJ

oJ

iooI

~ ~~ :e~ c

v

::+

Z~.

oJ N

=

~ :!!~ ~ oo..v V vv .oJ vvvS Siool Q 0B.0 0 VoJ iooI

~

~

~ :~ ","" o' o'o"V v V VoJ2 '::I' j'iooI

v

~

Z'" o' +

-- .~ .

v 'cD zo+ 0v",0-.Z +

-

I

~iI

.I iii

~~at~

i~5

1

~

]

EE00 II C 18 oJ

oJ

~8",;)

m

,..J

- '~ 'g~'ci51 0(,)

o' 0 vVvS

a8

~ N.V.1~

.

v v

o' 0""

Q

~ v2 ~ ~1

-. ~ 0 .

J!

V~Z"""~ +

.. 1 ! .g J e

ift:i ! J.s. 'i~ '!:t ~

~

-

V "0 Z +

c.

1C

i

.. V~ -0 Z +.!L

-

~ Ij~ ! ~

.:!I

Jf31 ::

Ii~ = 1 ~ ! ~ . C' i ; ] '& J ! = ~

1 .:u

~

! ~~ '~

:; ~

::

: I ..i.=

:~ .s

~ ~ .!.. t; (5 -:. ~-Ei~.il~~:. 0 ;;~ ~~j;.g~t..o

.0

:. ~-;;CD

~

.!L ~:;:;~ .-

~ '2

~~

'I ~

~.;,I."C 0

! ~~.I.

iJII:!

".

~ ...!'0

r! J ::!

~ ,~ ~ i .'j'=

i! ;:- r:;

, 1:!a.f~8.

J

..:JtJ.

=

> 0 50 .)It. :5 '"

;N .5. c..

"5

.~

j"t: :..: I M

j

....

.

. .~ , .18.:Jt =-

~

c C ~ I iii ! 2 C)

~ g"0 ...

-~

:g ~.!!. .!t13 "2 ~

~

! 8.

f5~

.

-6~ ..~.~ -:'~!_~ /) I! .I 0 ~ Q.

E

~

0

:i c.. 41:; Z

,

_I N 8

!z II

as ... VI C "0

:!

:!

eI

.~ "5 IQ ~

II

LIsM

~ I ..

! c:: '" ~~ C

~

::I .: .... :::J

-

g c "" I ", I 51 " -''i.g" ;" E 'S 'i ~ ] .2 ~ ! :II E :~ E .; >(JC)

:! ~

1 ;

.J:

~ ~~~~ ! 8~~~~

.!!. o(J en CD., :=

~0 ..C".I 0 ..

!i .. c;;

~:g;" 0(,; .JII: C" ' ;. '!! a ~ I ! i':!~.5~'

~ j

:~ .~ ~I ~

~~ ,:;,1 ,'-.s:

~ Ct c .. :> :> ""'u ,0 ..lID

-

:r1:E'ilj~ 8.!~l;c) 'C' ~ .. C :I 0() ~ ...

I~~~~c ~ ~.,~ i 'C I f! E 8.

M..,;

i~ j(

iK E...:1 j( .I(J

!

N

~

~

:

j~CD~

.:J1t.

'ii >

.~

~

s

! .. I-

..

~

.s:. 'c ! nil .> . N .. Q. :1

J

:s :.E > IG "'

~ ::~

G

c

E .-

8-

~ "Ii ... ~ ..

'E ~z;

j0

1: ... 'c ~

..

~ ~

". ; .5 I i1-'II C

3

5

c g.

E

.. c ... ~

.-

J ~

~

t

. -!! c ~.... nil N

1"1/ ~:J 'i

.2; ;;:;

~ !.'t:J

:glU!flqep liPS! 8l1U8w",. 19"u'lIWS

E" .~ 'g

s ..., ~2 .. N"~ ~

2

10184.4.7 4.4.7.1 4.4.7.2 4.6 Kontroll kVlliutl zlvlr.nih spoj.vl nog spojl. nih spoj"l u tabe.

Postupci kontrol. kv.lillt. moraju d. omogutavaju uvid u kv.litet av

Vrste i obimi kontrol. dati su u libel; 4, I kriterijumi prihvetljivOiti kVllill1l Zlv Ii 5. bh..1 a Ida.. kvllltet8 III Zlh18v1III Isti kao I alduu II, lzuz..:

b kl.u kvllitetlill

4.8 4.8.1 4.8.2

uhtev. u odnosu na II8bove a zav...ivanjl(vidi tab8fu 8), ullov. ZI prlpojn. uv u llvu (vidi tabelu 2), krlterljuma prihvlltljlvOltIIic8 1nlliej. (vidi t8be1u 3), - Zlh18v. ZI vntu I obim kontrol. Ividi tabelu 4), krlwijuma prihv.tljlVOltI kvaliteu zIV..nlh spojav. (vidi tabelu 5).

-

bh..1

a Ida.. kvall_IV

Vrst.Osnovnl,

z.v.r.nlhdod.tnl

Ipoj.v.

I ..vov.vm. uv..nlh mlterljll spoievl I L ZI -'.' zlverlv.nj.

U ovoj kllIl kv8liteu mogu 18 Izvoditl... I pomo!!ni

Dodetni I pomoI!ni metlrljal, u odnosu n. osnovnl metlrlj.I, moreju odgovemi u pogtedu m8h.niekih OIObinL

4.8.3

Prlpr.m.rivanje. Zlhuvl

d.lov. z. z.v.rivanj. Obradastrlnica Ilebe i postIvlj.nj. detov. IIm"'usobni polotaj morejudl obezbedeprlVillnII.b ZI ZIVeu Izrldi

4.8.4 4.8.4.1

Ako II postIVlj.nj. i uevril!iVlnje .Iem.nlta u polotaj ZI zIVerivanj. oblvlj. pripojnim zav.rima, mora II Izvrtld uz adovoll.nje uslova datih u tabeli 2. Kor.n IIv. more de ZlcIovolj.v. krlterijum.1z tabel. 5. Ispuna II8ba more de Zldovolll krlterijum. Iz tabel. 5. Lice i n.liej. IIV. monJu de ZIcIovol~ kritlrijum. iz tabel. 3. Kontrola kv.llteta zavlranlh spoi.va spaj...

4.8.4.2 4.8.4.3 4.8.4.4 4.8.5

Zalltevl ZI vrstU I oblm kontrol. dati III ut8bell 4,a kriterljumi prlhvlltljlvOlti kv.lltata Zlv..nih u !IIbeli 5. V'ZI sa drugim stlndlrdima JUS C.T3.001 JUS C.T3.012 JUS C.T3.020 JUS C.A7.CS3 JUS C.T3.040 -

T.hnika v...nja metala. Definicije pojrnova i nazivi Zavarivanj.. Oznat...nj. postupakl avarivanja nl crtIliml Zavarivanj.. Klasifikacija grdlka u Zlvar.nim spojc.ima izvedenim topljenjem metal.

Ispit""nje bez ,"laranja. I,pitivanje zav",enih spojeva penetrant;",a. Pose"na uputstva Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteu %lvarenih spojeva. Radiografsko ;spitivanie e.:i~nih suteonih spojeva. Cpit. odredbe JUS C.T3.G12 - T.hnika var.nja m~'tIla. Ispitivanje kvalit.U za'larenih spojeva. Radiografsko ispitiv.nje III/!eonih spoleva eellenih lirr.ova debl;ine ispod 50 mm JUS C.T3.048 - Ispitivanj. kv8lillta zavarenih spo,eva. Indlkato,i kvalii.1a snimka pri rediografskom is. "itivanju zavar.nih s""j.v. JUS C.T3 IJiI - Tehnika var.n;a meta'a. Ispitiva'lje kv.liteta zavarenih sj:Ojev.. Ispitivan,. razarenjam e.lienih spojev. avarenih .Iektrolueno ill plinski JUS C.T3.1Ji4 - Zavarivanje. Sueeoni !avareni spoj.vi izvedeni toplj.njem telika. Ispitivlnj. popreenim botnim savijanjer.'> JUS C.T3.OSS - Zavarivanj.. Sueeoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem telika. Ispitivanja SlVijanjem sa liea i korena lavimill;_. Na OIl"Oi'U RipUolitkOi 18k,8t8rii8t8 za1w:"\.Iru SR Stbi" bt. 413-81/7442 it..,,~ od 4.11 1974. ne piC' . pora:prom8l

s.v.'lni :wod Z8 r.8nd8n:1iz8Ciju- 8eognd

I j--~-""-,~~"-~::. J,-,GO::;LOVL"

'lO!9TChnika ..arcnja mclal.1

SVNDARD SA OIl\YEZ:\O~1 PRJ~IE"O~I oJ 1-11-1962

~""l

Rzavarenih

Ispili..anjc k,aliteta za..arenil, spoje..a ISPITIV,\:\JE RAZAIU7\JE:\1 CELICi'\IH SPOJEVA ZAVARE",m ELEKTROLCC:\O ILl PLI7\SK1 Resenje br. 1I-6703 od 6-XlI-1961;

JUS C.T3.051IXIl-I96I.

Sluzbeni fist r!lilU br. 49(1961,

Ol"oj standard muloo je rel'bjom slandarda JUS C. TJ.05/. i:dollje /955. god. iz koga .,'Ui:dl'oj~..re oJr~cIbe koje se odnose Ita ispit;mnje be: ra=aral~ja, a koj/! Cf! bi/i ohradelU! 11posebitom sIoJ/tlardu ili ~!'Ilpi slandard:1. Usled loga Stl II OJ'om Slana nardll :Gllr:allt: sama ol'e odredbe srGndardaJL'S C.TJ.OJI kojl! Sf! odll(),e nll ispirirmrje ra:aranjem. Te odrt!db~ su proIirl!'ne i d..'/imibro i:mf!ujt!/IC.

1 ~~ 0

Predmct

sf;mdanl:1 elekrrolucno [ plinski zavarenih cdicnih spojeva i to:

Ol'aj standard sadrii m~todc ispitil'anja halite!a a) ispirivanjc razaranjem i b) proveral'anje oblika i dimenzija vara.

~'E

2

Ispitivnnje

5pojeva

raz::ranjem

jj=

Ovo ispith'anje vr~i se u cilju proveravanja mehani"kih i tehnoloskih osobina, kao i strukture zavareruh spoje\'a. Ispitivanje se vr~i na epruvetama koje se izraduju iz uzoraka ili iz podesnih otpadaka (isecaka Hi odsecaka sa zavarom). 2.1 Uzorei iz kojih sc Izraduju epru,-etc Uzorci se dobijaju bilo odsecanjem nastavaka sa zavarom, namerno ostavljenih na zavarenim komadima, bilo kao posebni komadi (ploce i sl.), koji se za"aruju jeduovremeno, istim postupkom ukljucujuei eventualni termicki postupak, istim materijalom i od istih varilaca kao radni komad, odnosno kao konstrukcija kojoj pripadaju. Ako se na radnom komadu, odn. konstrukciji, mora da primeni varenje u vise polozaja, va rice se i uzorci u tim polotajima, a ako je potreban sarno jedan uzorak, onda co se on variti u najnepovoljnijom od primenjenih poloJ'aja. Uzorci sa grdkama u osnovnom materijalu ne uzimajn se u obzir. Za izradu epruveta koristi se sarno srednji deo uzorb, dok se delovi s' krajeva, u duzini ravnoj dcbljini uzorka, a najmanje 25 nun, odbacuju (vidi sliku I, 19 i 22). Ako se uzorak razl'c7.Ujeplamenom. mora se skidanjem strugorine odstraniti sloj rerrruckog upliva, izuzc\' iz uloraka od niskougljenicn.ih u na var. Po spomzumu zainteresovanih strana epruvete mogu umesto eilindricnog fkha imati flcb 11 obliku slova V sa boenim slranama pod uglom 45 i zaobljenjem korena R-0,25 mm. 1leb mom biti izraden glodalom. Isto tako se vrSipo sporazumu zainteresovanih slrana izbor poloZaja epruvetc.

Za izvdcnje ispitivanja vale odredbe standarda JUSC. A4.004, stirn da so ispilivanjc, po sporazumu zainteresovanih strana, mole vr~iti na znatno ni!im temp:raturama od stoJrnoJnapregnU10g m:l1erijala u konstrukeijama koje rade na snifcnim tempcralurama. 2.234 Protokol ispitivanja treba cia saddi slede.:e podatke: dimenzije epruvete s tacnoscu do 0, I mm, bpaeitct ma~ine, izrazcn najvecim udarnim radom u kp. m, polobj prelonu u varu (malcrijal vara i1i prelazna zona), izgled preloma, fi1avost u kp. m/cm2 i temperaturu na kojoj je vdeno ispitivanje, \I .C. Izraeunavanje rezultata i sve ostalo prema JUS C.A4.004. Ako raspolozivi udarni rad nije bio dovoljan za prclom, stavlja se, umesto velieine fi1avosti, napomena: p> ... kp.m/cm2. Ako se epruveta priJikom opila ne prelomi, nego se savije i proVllee izmeduoslonaca, stavlja se, umeSIO wlicine zilavosti, odgovaraju.:a napomena, kao i velieina utrosenog rada, no ta se vrcdnost ne smatra lilavoscu materijala. j 2.24 I s pit i van jet v r doc e sue con i h s P 0 e v a 2.241 Svrha ovoga ispitivanja je uporedno ispitivanje tvrdoc: materijala vara, prelazne zone i osnovnog materijala. 2.242 Oblik i dimenzije epruveta treba priblilno da odgovaraju sliei 15. Ispitivana povrsina mora biti fino bru~ena i slabo nagrizena.

2.233

S1. 16

2.243

Za izvrSenje ispitivanja vue odredbe standarda JUS C.A4.003. Raspored meS"l na kojima se vrsi uliskivanje kugle treba da odgovara slikama 15, 16 ili 17. Ako se vrsi ispilivanje po Brinelu, preporucuje se precnik kugle 2,5 rom, sila F = 187,5 kp. Ako se vrsi ispilivanje po Vikersu, uzima s: F = 30 kp.

0 0 0SI.17

2.2

U protokol ispitivanja unosi sc skiea epruvete, na koju se direkrno upisujc t\'rdoca na pojedinim m~stima, kao i ptJdJ.ci 0 nacinu utiskivanja i ap.1raturi kojom je iz:u~r~no. j 2.25 Is pit i van j e din ami eke e v r s toe e sue eon i h s P 0 e v,a 2.:!51 S\'rha ovog ispitivanja je odrcdivanje cvrstoee zavarenih spojcva pod dojS!\'OIO'promcntjivog optcrd~:1j:l pri c~mu t;~b.1: a) da sc ustanovj dinamicka cvrstoca zaV.1r(:nog sp0ja kao cdin~ (\?;)[uvct~ pr~;n:~ ta~. :!.~521) b) da s.: ust:J.Dovidinamicka ~v:-~tocJ. matcrija!a Sam0!; zavara (t:?ru"\?~~ prcn~:l t~c. 2.~5~2). P:: :0tl;.:' ~~ il:t;;:~:itivanje sa 3 do -1 m.;!;";'e naponske amplitUde koje se postepeno smanjuju.2.254

Pored ove epruvete, za ispitivanje dinami"ke cvrstoce mogu se koris!iti i epruvete sa paralelrum bokovima, a prema sl. 3 i 4 i taba~, a3 i a.. Cvrstoca zavarenog spoja izracunava se po obmseu: F.. I I1m=20,.1> k p.mm' U prednjem obraseu ZMci: Fm maksimalnu silu prilikom opita zatezanjem, a, stvarnu srednju debljinu Zavara kod koga je nastupiloQ3~

.kidanje

1 + az odn ., a a, 9 = - 2 2 ' h siriryu epruvete Stvarna debljina zavara odreduje se premo slie; 21, na kojo.i je sa 0 ozaarcna nazivna debljina, a sa a' stvarna dcbljina zavara. Na sliei jc pod a) prikazano odredivanje dcbljine zavara u slucaju primene obicnih clektroda. a pod b) u slucaju primene eleklroda dubokc pcnatracije. Por~d prcdnjih podajl1ka. protokol ispitivanja trcba unetijzg!cd pr-:lol11~r.:mp.:r;.mruispiti\"~nja. u i

+ aot

1.t')1

~

.-.-.

~.j El

II} 51. 11

b}

51. =:

--2.~1~ hpitivanje zatezanjem ukrsnih spoj.va Uzorak za 0\'0 ispiliv:lnj" trcba izr~dili bo zav,,,'"ni ukesni spoj prema slibma 22 i 23. Obostrallo privarene lamele (na sliei p,edslavljene horizontalno) moraju Idati lacno u iSlom praveu i upravno n3 srcdnji veniblni deo. Sva cetiri kulna zavara vare sc u istom pololajuvarenja, dakle u polozcnom, horizomalno-vertikalnom, vcrtiblnom, iznad glavc ili nagnmom pololaju (vidi JUS C.T3.001 lacka 6.4). Ako debljina clemenata zavarene konstrukeijc koja sc ispituje znatno odstupa od dcbljine epruvet' prikazane na sliei 23, prilagodiee se dcbljina zavareneg uzorka debljini ekmena:a isp;ti. vane konS(rukeijc, po sporazumu zainteresovanih s'!rana. Iz uzorka se izrdu epruvete; ciji oblik i dimcnzijc prikazujc slib 23. Epruvctc sc obr~duju sarno na boenim povrSin~ma. Izracunavanje cvrstoee zavarenog spoja vrSi sc na isti naein kao kod preklopnih spojeva (tacka 2,31 tfi u peotokol ispitivanja unose se isti podaei.

1027

0,

D2,32

[)51. 23

Ispilivanje smieanjem preklopnih spojcva Svrha ovog ispitivanj3 je provcravanje olpornosti takvih zavarenih spojeva. koji su u radu naprez"ni preteJ'no na smicanjc. Oblik i dimenzije epruveta odredeni su slikom 24. No, ukoliko debljine ispitivane konstrukeije znaino odstupaju od dcbljine epruvete po sl. 24; uze.:e se dcbljina epruvete u skl.du sa debljinom konstrukeije. U ostalom. za izvrsenje opita 'laze odredbe JUS C.A4.002, Cvrstoca zavarenog spoja izracunava se po obrascu Tm -'~4as"J

kp/mm' /

U prednjem obraseu znaci: Em maksimalnu silu prilikom opila sm;eanjem, o. SiVarnu srednju debljinu Za\'ara n~ olloj suani na kojoj je nastupilo smieanjc,as= al+o'!+o3+a-1 4,

odn, r..=ispitivanja~ " . .

0.+0.+07+0. 4sc izgled prclorna i temperatura ispitivanja,

I dUlinu zavar" (35 mm).Pored prednjih podalaka, aJ'c7.~"'

u prolokol

unosc

a,.a,~

.

,

"

J

c:=t

~;"":"-a,."a4

:

0,.0, L-?p0' / ,r:::Z, :. 1:)'

I~~J,

L

~._, '/1 liS ,~'

Q1 is;

L2.33 2.331 hp:ti\iJnje dinarnick.:

I

''r~oJ' ai~35~.~_J~~

-r-

~r~"a, 51. 24kutnirn ZJ\"arom

I.-b=~ ~,Q:)i

I ':0

, i

ci

C\I"'.itDC-: pi"cklopnih i ukr.nih spoj~\a" Snha OVl1g i~p:~i\'~lnjajc u'.!n:div.1nj.: d;l1ami..:k~ cVf:.wce prcklopnih pr\:'ma taco 1.251.

i ukr~njh

spoj~va

sa d..:finic:jama

2.332 Oblik. djm!..'nzijl~ i ob:":.Id:t C'pl'u\'~t~ ra\naju

sc pn:ma vr.'ai~ konstrukciji i snazi masint: z1 ispiti\'anjc (pUIZJIO,a), Pri izradi

-~

"....

\

~\,)

i

\~$II"';J 1

66.1

ya'jkom Pr; ovom is"it;v.,,;u iedln krl.,pru'.'e

Postupak

iSpltivanja saYijanja

(slika 41

.,."to Sleie" maSinu la ispili.an;e SI .,.,. par I,," .. epr.J.erd '.!)dno, '" aid". .aljk.. ZI' ".p'e' :dn" ...",1 prome"om koneent"sanog oplereee,,!a valjka polupretnika R, pomoeu poluge otln'"I.''' sp.J4,asnjey poslavl,ene u os; unutraSnjeg valjka.

~

10361,7(;1 P't;l~nik ullutra!nley villjkJ mora da oUqovafa zahtevllna 1d ispitivanj.:: zavarenth ~ojp.va za ispilivanje

'spill.mj.z..arenih

it zav~n.) kada ugao HIIijanja Q (slika 4) dosligrw .r...JooslspO)eV' savijanjem.

kala je z.hle.ana

7

Rezultati

ispitivanja botne slrane epruvele.

Posle ...ijanj. posmalraiu 51",o'i-nje

TumKenjti r.zultau ispitivan" sd'/jjanjem se pramazaht~,;ima lit ,~.'~IVdn za".ren, 'Pot _SiU izve!taju a ispili.anju mora bili naveden postupak ispitiv.nja koji Ie primen;en.

11::'

E EU'I.

l

"-"

"

".

\

\: ~'.~-'

,_'~l-

'''~-''

-------~~~_.~

~---~"'L"\

Slikd4

. r...,,..

'., .'t',.. :t!ltkO'lj Iekretarij.Jt8 I. kuftu'u SR Srbi,. br. 41J.81/74-021)(:1 ~1""Wif S..d7"j I~od ,. Itlndlrdizaciju

."

4.111974.

M pica.

piOr8Zna J,II'ome'

- 88(1)'111':2

UDK 621.791

JlrcrOSlOVENSKI STANDARD

SU{:EONI

ZAVARENI SI'OJEV' IZVEDENI TOPlJENJEM (:ElIKA hpitiV8nje POP..~nim zatezanjembu tt join t:r in ItHI

ZaVa'Mnje

1037

JUS C. 3.056 T 1991./WIt

Fusion

Wfllded

-

T ..nW/1/W

ten,;1/1

Owjrtandard objavljenje U "skdbenom IIItU SFRr,br. Ptfmenjlvanie ovogltandatd. nUeoblVunoOvllj ltandllrd i* idt1nti~1In U ltandllrdom MtJduMrodntJ

70/91.

kit ISO 4136:1989

orflllnizacij/1 za ltillndllrdizaciju

ISO 4136 iz 1989. godin/1.

Predmet

standarda

i podru~je

primene

Ovlm ltandardom Ut'i~uju .. mere epruveta I POStup.k Ispltlv.nj. popreenlm zltez.njem u cnju odredlvanj. najvete .ne p,e kidanj. sueeonog zav.renog sPOja Izvedenog topljenjem 1). Standard .. prlmenjuje na IVe su~eone z:v.rene spojeve Izvedene topljenjem eellka, n8Zavlsno od prlrnenjenog PDltupka zavarlv.nja. 2 Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.001:1986. JUS C.A4.002:1985,

- Statlek. Ispltivanj. - 'spltlvanje zltezanjem - Termini Mehanitka Ispitiv.nja metal. - Statleka Ispltiv.nj. - 'spltlvanje zatezanjemMehanitka ISPltlv.nj. metal. cijena zavarenl spoj pOdvrgavaju okoline. se ,ill zltezanja do kidanja.

I deRn!-

3

Principuzete popreeno

Epruvete

Ovo iSPIt;v.nje se po pravnu vrll na temperaturi

I~Ul'V posebnlh Uhteva Ut'i~enih u ovom standardu, primenju;u se ophl prineipl ispitivanja C.A4.002. ut'i~enl u standardu JUS

4

Uzimanje epruveta

4.1 Epruveta se ulima Iz dela lavarene konstrukeije nr iz laVarenog ulorka2/, popreeno na zavareni spoj. 1to taka da posle abrade 058 IIva bude na polovini dutine kalibrisanog dela epruvete.4.2

Svaka epruveta mora biti olnaeena na takav naein da se po,'e njenog ulimanja mote odrediti njen taean polotaj ukonstrukcije ili ulorka adak Ie je uleta. Termieka obrada epruvete se ne vrli, ,em u ,'ueaju kada je la lavareni spoj; tada svi bitni podaei 0 ovoj obradi moraju bit; dati u Izvehaju a ispitivanju. to usia-

delu lavarene vljeno lahtevima

1) 2)

0...0 i",itivlnj. ne pr;m.njUjl ad''''ivlnjl napona tetlnjallzduhnjl '" metalalavl. U,ooci., kojl '" deo ni., k~n.tlUkcije. Izvedlnl u ciliu kvalift.adjl (np" kvlllfikaciji tehnologijl '''''"''ni !pOj"'" '''''"'"n. Rrov-" fnpr. tet'lno!o:i:ka plota) ill r8!'1oja i lurallY.,j., '''''orivlnjal.

I izdonj.K.Ulolka Olnalc.l C.T3

SAYEZNI

ZAYOD ZA STANDARDIZACIJU

Izdanje na ,sh jeziku

10384.3

Uzlmanj. uzoraka .. vrll odgovarajutlm postupkom, Tzuzev..tenja makazama za debljlne Iznad 8 mm.tarmltko reunje nr drugl postupel 8 mm. rezanja kojl ne daju ravnu povrUnu. rez mora biti udaljen od Mee

Ako . prlm.njuj.

kallbrlsanog dela epruvete najmanje

5 Obrada epruvete5.1 Epruveta so obra&Jju ma!inskim putem iIi bu!enjem JprI temu so moraju izbeti defonnacije I veta zagr8vanj3 materljal.. Pov'!ln. mor.ju bitl bez ureza I oltetenja popretno na pravae epruveta. 5.2 Pov'!lne epruvett moraju bitT obradene tako da su uklonjenl nadvBanje Ilea i korena lava, kao I nepravllnostl izme4u metala !ava I osnovnog materijele. sem u slutaju drugatijlh zahtevl. 5.3 U opltem slutaju debljlna epruvete a treba da bude jednaka debljinl OlnOVnogmaterijala u blillnl lava. Me4utlm, dozvaljeno j. da se umesto jedne epruveta tija ja debljlna jednaka debljlnl spoja uzme vBe epruveta pod uslovam da apruvett budu predstavnlcl celog spoja') {vldetl sllku 11. U ovom slutaju mora bit! oznaten polohj epruvete po debljlnl ~jl. 5.4 Debljlna epruvett mora bitl konltantna po eeloj dullnl kallbrlsanog dela I na prelaznim radljusima ka krajevlma za pritvlitivanj,;oblik I mere moraju odgovaratl podacima na sliel2 I u tabeli 1.Tabela 1 - Mere Ipftlveta

Ukupna dullna ~rlnakrajeva u prltvrltlvanje~lrlna kallbrlsanog dela

Lt

U zavIsnostl od tlpa ma!lne za kldanje

b, b, b.Lo r

b, + 12mm25 mm :> 20 mm" >L. + 60 mm" :> 35 mm

Jlmovl

cevi...

Dullna kallbrlsanog dela Prelaznl radljus .....

. OvaI'Mr. oll dl bud, amlnjen.u slueajucevlmanjegpreenikl. m Llie nejvttlilrini lev. posleobr8d..U slueaju C8V1 alog pr.enikl iapltivlnje . mob vrtiti na celoj clYl. m

Za epruveta uzete iz cevl mote bltl potrebno da so poravna deo eevl u zonl kraja n pritvlitlvanje; ovo ravnanje I mogut3 promena debljin. zbog toga ne smeju da utltu na deo du!ine koja obuhvata kallbrlsani deo I prelazne radljuse ka krajevlma za pritvr!tllllnje.

6

Postupak

ispitivanja

Sila ntennja epruvete $I neprekidno I postupno povetava. u pravcu upravnom na osu lava. do prekida (kldanja). Srzlna octeretenj. treb. da $I odr!ava Ito je mogute vile konstantnom. U sv.kom slutaju eventualne promene brzlne opterece,j. u toku ispitiv.nja moraj" bitl postupne I bez nagllh promena (v!deti JUS C.A4.V02).

7

Rezultati

ispitivanja

7.1 ZatezN tvr>tot. $I proratunav. kao odnos izme4u maksimalnog opteretenj. kojem je podvrgnuta epruveta u toku ilpltiv.nj. I potetnog pre.ka apruveta u k.librlsanom delu Ilzrahva $I u N/mm'

.

1 Pottbnim zahtevim. koii . odrose nl ispitlvlni spoj mote bitl Zlhtevan smanjeni braj epruvlu ill odraGenl broj Ipruvlta uzetihu ...zfitidm polafljima.

,........--

1039

:.

7.2

Posle preklda

epruvete

Ispituju 58 povrltna

preloma,

prl femu

58 reglstruju eventualno pr!sustvo, vrsta I ob!m gre-

laka. 7.3 Tak""e se reglstruje I mesto preklda. Ako je potrebno da 58 lokallzuje 10m, mole 58 IzvriltJ !spltlvanje

7.4

Interpretacija

rezultata

Ispltivanja 58 vril u skl.du

bofnih povrltna epruvete. se zahtevlma koji se odnose n. !lj zavarenl spoj.

{JfJ"N. sllel je:

GJell nije nl IskJjufeno preklapanje.

S

.

-

- debljlna epruvete

deb/j/n. spoj.

[0velikih deblj!na

v,

NAPOMENA

- Nlje neophodno,

Slika1

-

PolOhj

epruvlta

u slufaju

Ls

Ib

Lc

=

('It" ..q

LtNAPOMENA - Oznake stanj. povr!ina su utvrdene u standardu JUS M.AO.065.

Slika 2 - Epruveta 7.')r.,.~!,? !",rpft~...n!e NI olnovu"';lI)lnll RlPUbli~~oV ~'v". u"'"Clt8f8l'tjal "~""rij", II ~Vrll"vSR S.t>ijlbr. 413-61174.02cd 4. 1974nl prl~1II po... nl pro",.. !tampas.v.znl ZA-od st8nd8lQl.zcilu II " - Beograd

1040JUGOSLOVENSKJ STANDAJU> SA OBAVEZHOIf PltlWENOW od 1982-07-07 OOREOIVANJE B.ton AOHEZIJE IZMEOU ARMATURE I BETON!\

Ukupno

strana 6

JUS U.M 1.0901982.

Prav;lnik br. 50-5236/1Concrete. Determination adhesion

od 1982-03.JO; Slutben; list SFRJ, br. 24/82.between _Is IInd concrete

1

Predmet:

Ita ndarda

Ovaj standard utVrdui' metodu za adradivanj. adhezije izmadu glatke ; rebraste armature i betonll u armiranom betonu. Ovaj standard ne primenjuje IIInil armature u pradnllpregnutom betonu.

2

D8finicij8Pad adhezijom iz izraza: III podrazumeva nllpon koji odgovara sili pri ~upanju lipki ili fica iz betonll. On se dobija

TC---=---d IIdldgde je: Z. - sila u lipki, fici. napon u ~eliku, . A - povrlina popr~nog preseka lipke, fice, d r pr~nik lipke, fice, dufina lipke, fiee u betanu. Id

Z.

A . o.IIdld

-

3

Oblik. dimenzijeGradice Id.10d. Zlfice

i priprem8

gredica ZI ispitivanjeU sradini u zategnutoj zoni, delovi su spojeni ispiti. lipke, fiee, je

sa sastoji iz dva dele i ispituje III savijanjam. ficom, e u pritisnutoj

vanom lipkom,

se nalazi zglob hI. 1 i 21. Oufina

sidrenja Ispitivane

i lipke do d < 16 mm raspon grad ice pri ispitivanju ie 65 em, a optereCuje

sile '(P/2) na adstojanju a/2 7,5 em, mer}no od polovine ra5pona. Za lipke d > 16 mm ra5pon gradica je 110 ern, za sile P/2 razmak 11.20 ern. Armiran;e gradica glatkom armaturom GA 240/360 prikazano je na 51.3 i 4, a detalj zgloba na 51.5 i 6. ~ipke koje III ispituju moraju biti bez ikakvih pramaza, bez tragova korozije i brifljivo o~ilCene od masti ili drugih primesa. Dufina sicrenja lipki je 10 d. Ulidreni deo je limetri~no postavljen u odnosu na osu ..ake polovine gre, dice, dutine I, na II. 1 i 2. Na ostalim delovima (dolovi n lipke, fiee, odvajaju sa od betona navlakama ad pl..stike.

.

51 sa dye koncentrisane

4

Izreda

lI"ed iea

Beton za gredice sa sasto;i ad r~nog IJjunka najveeeg pr~nika zrna 16 mm, ~i;i je saltav definiSlln vef.. tirn propilirna za baton I armirani beton.

I izelanje

IA VEZNI ZAVOD ZA STANDAltDlZACUU

s.-

2 JUS U.MI.090

1041Na 1 m' gotovog beto.. upotrebljava se 250 kg cementa PC 350 sa dodatkom do 15" zgure, $8vadoc.. mentnim odnosom od 0,66, odnosno 18 165 IVode .. 1 m' betone. Suva metavine sa mela 1 min, a posle Meanje beto.. obavlja se u m.'icama $8 vertikaloom ooovioom. dodatka vade mefavinl jol3 min. Beton 18 zbija u metalne kalupe pervibratorom ill ne potresnom Itolu. Ugrac!ivanje betone se obavlja u horizontaloom pololsju, tj. u onekvom u kakvom se i ispituje. Posle betoniranja gredice sa prekrivaju plaltifnim prekrivafima, radi sprefavanja lallivanja, i drle u kalupima 3 dana. Zatim se gredice fuvaju 25 dana na.temp..aturi ad 20 t 2C i villnosti 60 t tri tvrltoCa betone sa kontrolile na kockama duline ivice 20 em. Od $Yakemeavioa izrade se po 5 ".kocke, za odredenu seriju I mora se ispitati nejmanje 9 kontrolnih kocki. Dozvoljena je upotreba kocki duline ivice 15 em, pri femu sa mora uzeti i koeficijent redukeije. tvrltota betone posle 28 dana mora izoosi. ti od 23 do 32 MPa.

5

Ispitivanje

gredica

Vedenje gredica iz kelupa, njihov transport i montals u urecSajuza ispitivanje mora sa izvoditi bez potr.. $8 i promena medusobnog pololsja. Gredice sa postavljaju preko dva pokretna Illiita i opteretuiu sa sa dve koncentrlsane sile koje se preoose ""eko dva pokretne uredaja. Prlrast opterenja mora biti takav da se u lipki, lici, obezbedi sledeei priralt napo..: 0 80 180

- 240 - 320 - 400 - 480-

- -

-

MPa.

Veza izmedu napona u feliku a A.a. P =--.!. 1,25

za uzorke tipa A (d < 16 mmJ

I ukupna sile P data je izrazom:

-

Za uzorke tipa B (d> 16 mm) A. a P = --.!. 1,50

gdeje: A - povrllna ispitivane lipke,lice, u mm'..PovaCenje sile u Intervalu vati konltantna Merenje Ispitivanje klizanja Pj do Pi + 1 mora da sa izvrli za 30 s. Na kraju svakog intervala mora sa odrla. sila $Vedo stabilizaclje klizanja, ili najvile do 2 min. izvodi sa na pofetku na fela grede. savladivanja adhezlje ill do loma lipke. i na kraju $Vakog intervala komparaterima tafoolti 1/100 mm,

fije igle se oslanjaju

sa Obavlja ili do potpunog

Kako do savladivanja adhezije ne dolazi inovrerneno u obe polovine, to sa posle dostizanja duline kliza. nja do 3 mm u polovini grede fija je adhezlja slabija vrli liksiranje lipke -lice da 58 spri dalje klizanje i opet nanavlja da bi se adrldila slla kllzanja i u drugoj polovln; grid ice.

6

RezultatiZ. ...ku ra dulini

ispitivanjafazu optereeenja obavljaju sa fltanja ill sa mogu direktno snimatl krive P

kli;:anja lipke -lice,

Na osnovu toga mogu se za dato i 48 ea. sova) moraju II na isti Nein tabelarno prikazati. R.zultati ispiti.anja uzaraka kod kojih j. nastupio prekid moraju sa tabelamo prikazati, .na.odeti za svaki uzorak poeetno opteretenje i .reme tra;an;a (t). Za s.ako ;spiti.an;e lice. lipki i uhdi istog porelda uzima Ie najmanje 12 uzorka i mora se ""sebno iska. ZIti minimalno .reme trajanja uzorka (tmin) i .reme trajanja uzorka pri fraktllu 50 %, tj. minimalno , .reme koje je izdrlalo 50 % uzoraka. Por.d tabelarnog prikazivanja rezultata ispiti.anja, mora se dati i grafieki prikaz pojedinaenih rezultata u oblikw kri.e raspodele (Gaus-Iogaritamski dijagram) kao to je dato na slici. IzveltajIzvehaj 0 ispiti.anju a) firma odnosno mora da sadrli s1edete pOdatke:

8.2

naziv proizvodaea,

b) karakteristike ispiti.anag eelika (.rsta eelika. om..' 0.2' ~pr1' ZI i preenik, c) kolieina eelika iz koje .. uzeti uzorci i njih. broj, d) .rsta ispiti.enja (proizvodna ili kontrolna), e) poeetno opteretenje uzoraka i temperatura ra.tVora sa stvarnim odstupanjem, f) tabele sa rezultatima g) tabele sa rezultalima mehaniekih ispiti.anja, trajanja (t),

merenja .remena

hI gra'ieki prikaz pojedinaenih rezultata, i) .reme trajanja uzoraka celog .kupa pri fraktilu 50 % i minimalno trajanje uzorka, j) opi. stanja po.riine uzoraka po.'. preklda, k) druge posebne informacije kOje mogu imati uticaja na rezu Itate i.piti.anja.

Veza sa drugim ltandardima

JUS C.K6.034 - ~elici za prednaprezanje. Ispiti.anje zalezanjem

10 8

GAUS-LOGARITAMSKIOIJAGRAM

NrN

- broj uzoraka pri kojima je nastupio prekid pri t < t.ukupan broj uzoraka

:E .a oS. c .s.

~

200

i ~

100

100Go c-.. 10 10

~ SA 01.\ VElNOIil rallllENOIil od 19~2'()3 Pr8vilnik br. 40-'14720/1 od 1982-09-29; Sluibeni telici OOREDIVANJE za prednoprezanje OU~INE PRENO~NJA

SILE PREONAPREZANJA

JUS C.K6.037 1m.lilt SFRJ. b,. 72/82.

TlISting of prestrBSSing steels. Determination

of the transmission

length

1 1.1

Predmet

standardase utvr(luje prilikom postupak prenoJenja ispitivanja adhezije izmedu eelika za prednaprozanjo na beton. koja so karaktorile i betona u

Ovim standa,dom oblasti nolenja usidravanja

sile prednaprozanja

kao dulina

pre-

silo prednaprezanja. se odnosi na SYe telike za prednapr.zanj. u obliku lice, !ipki i uiadi (u dalj.m tekstu: felik za

1.2 1.3

Standard

prednaprezanje).

Standard se ne odnasi na odredivanje dulin. sidrenja nepr.dnapr.gnutog telika. niti Ie odnosi na t.like za armirani beton.

2

PrincipC::elik za prednaprezanje u vidu gredica, ronjo relativnog mitkim uslovima. pomeranja se pr.thodno t.lika zategno do odr.dene so obavfja pronotenjo granico, zatim so ugraduje u betonsko sile otpu!tanjem uzorke me-

posle tijeg otvrfCavanja Odredivanjo

tolika uz istovremeno vr!i so pri statitkim

proma betonu.

Na OSnovu ovog merenja izratunav. silo prednaprozanja

se dUlina preno!ei din.-

nj. sile predneprozanja.

dUline prenoJenja

3 3.1

DefinicijeOuti..upravno

prenolenje iii. pred..prezenjasil. na beton presek. prenoionja na popr.tni duii..

puno prenotenje

neophodna dUlina utapanja telika u beton da bi Ie osigu,alo poslo njenog otpu!tanja. Ova dUlina so meri do kraja betonskog elementa

-

3.2

KOI1Y.ncio..r.. r.njem

lile pred..prezenja i mehanitkih

na uzorcima

utvrdenih

geometrijskih

{L,' vrednost dUline preno!enja osobina (videti sliku 1).

-

odredena

me-

3.3

Oinamitka kol1Yencio..lna dUlina p,enolenja lile (L",ynlrenjem ru). na uzorcima Ub'rdenih geometrijskih i mehanifkih

-

vrednost duline

pronolenj.

odreden.

me.

osobina

pri dinamitkom

optereCenju

{zamo-

I izdanje

SAVEZMZAVOl)ZA STAND".'"

.-.a..J

1080

~

~

c e: ...

... "

s e

.!

f

.S....

" c

~I

i

--,....-

.g

~~:"'. .' ...0 '"0' '"0 to

'

I I '" "'

..

~I

,/

"

'.

0 .....

-' 0 .' ",

.-, . 0

.'.. .:.

I III,S!. e:

--

00 0 "0 ".0 0 ',,'.11::' ,,'.I "~ :'

II

I

.,' -. o. "" 00 . '0 ..t. "0 ~.'

,:': :.: I::: ',0 .:.: ~...:

t.!0

g. Ie: 18.

~II~I'cI~

. ~ (ij

.'

. .0'

0 '0

.'

8. 18. e:

I

'0

.:.'0.

0

Q.

:.\' :.',o' '0' ~.

....

! I ..I I;fi:::tc:

II II

t

'"

'"

. 0 . " 0 .'000

0

7'.....

~'0. '0'.

,'0

.'

.' 'l18! IJJ

". 0'~DUJDZ

I ~II I~I!

j

.1081

3.4

Stvw.. dufi..eijam.o.

~ Iilepr8d

- vrednost koj.o.. odrecf...

moronj.m na r..lnim konrtruk-

4

Oz..keOlOak. imaju sled.to lOatenj.: L, konvoneionalna dufina prenolen;a iii. prodnaprezanja, u mm,

-

L;L'I L I

- o~.kjv.1'\8 dufina preno.njl,

L..,"

d,d hI d A A

-

- potetna

u mm,

konvoneionalna dufina, u mm, konvoneionalna dufina prenole.ja Iile pri dinami~kom oPterotonju (umorul, u mm, dufina b.tonlkeg uzorka, u em, rllpon aslonca uzorka izlof.n09 Slvij.nju, u em, razm.k izme"u mesta pri~vrlC,.nja uredaj. z. meren;e deformacij. i povrline ~el. gredioe (uzorkal. u mm,

.

c

ec 6 6m 1m P

- o~itan.-

- povrlilll popretnog preseka betonsk09 uzorka, u eml. - r".timo iDlufenje tolika, u "', - releti deformacij. beta u %, - uvlltenje ~.Iika u beton po.le Otpultanja lile, U mm, - prOl8~no uyfa~enje, u mm,

- povrlin. popre~nog preseka tolika, u mml,

- deb/jina zaltitn09 sloj. betOIll, u em, - nomin.lni spaljni pretnik fioe, lipke i ufeta, u mm,

pre"'a em, - vilin. popre~nog preseka uzorka, u em, uzorkl, u

lirina popretnog

. vrednost deformacije na ure"aju i predStlvlja zbir Yeli~inl uYla~enj. telika (6) i el.Iti~n09 skr~nja ~eJik. nl dufini d, (M,I, u mm,

,

'. a 55.1 5.1.1

- Iill predn.prezanj., u N, Iii. prednaprezanja, u N, PIP Iii. nepolredno pro prednaprezanja, uN, F lpoljno opterotonje pri dinami~kom ispitivlnju (F F uN, mo.' ml" - Irednja vrednoSt priti.ne ~vrstote tri cilindra tp 15/30em. u MPa, em

P,

- po~etn. - po~otn.

-

meklima/no,minim.'no).

kar.kteriltitn.

tvrstob

~elika za prednaprezanje,

u MPa,

n.pon u teliku, u MPa.

Odrec'fivanje dufine Uzorei Broj uzor.ko

prenolenja

sile prednaprezanja

pri slatitkim

uslovima

N.jm.nji broj uzon"" za .v.ko pojedinatno ispit;,.nje 3, uz ...Iov d. ponoji najmanje 12 merenih vrednosti, r"tunej~i d. je meronj. mogu60 nl obi mja uzorka. U Ilut.ju dI iz bilo kojih razlage docSedo ..imini..nj. jednog uzorka, mor.ju sa ponoyo izrediti tri no.. uzorka .5.1.2

Oblik

i mer.

uzor.kl

Uzorci .. red. u vidu gredica. prlYOug8onogpopretnog preseka. Dbitoo SI tatiri fioe, lipke ili ufeta postIYfjenih simetritno (videti slike 2 i 3).

1082

~t

.t::::.

':0.'

W)1ft

E E E E",

E

.~

',"

.~.~.

V"",In C

5 5 0"CD

~ ,... ~-I ~ . 0

E 0

.

III

~ 2.

- N

. .' .',',;

.':,"

('If .

"

. . ,. '. . . ".", '. . -,"

j.c-. .. ....

~ ii5

".

q ..

.~

~

,I

1083

1

1

A

1'==

~ttt!t1f1PtwM A-A

~~1lnn!!!1::~2 31 - Kom!)8r8teri 2 - Celik Z8prednapreZ8nje 3 Uzengije

~

~"A'

-

$like 3 Najrnanja dulina gredice uzirna .. keo veta vrldnort izmedu 0"" d"" ""'ieine: l l,

> 2~ + loocm > 15Ocm.

gIIe je l; oeekiY8na dulina prenotenja u em i mote Ie keo prva aprok.imacija uzeti da izoo.i 100 d za fice, a 75 d za lipke i utili. Popreene dimenzije: - za preenike alike d> 5 mm, najrnanje 8 em, - za preenike e.'ike d < 5 mm, najmanje 5 em. Najmanja debljina Zlltitnog wja betona mora bit; a > 3 em merano ad ivice grodico do centr. fice, lipke ili uftta. Najmanj; razrnak ad centra grtdice do centra fice,lipk. ili ufeta mora biti Povrlina popr&enil pr..eke grtdice (A. u em') mora bit; priblifno jednake: > 4 em. 0,75Ac ""

'tA adnosno 1250 '

14.",,.gIIej. A u

P,

1250

mm"'t u MP8. PI u N. Oimenzije popree"9pr-ke grtdice moraju da rtoj. u odnolU b/h ili h/b ;< 2.

5.1.3

telik Ze Prtdnaprezanje uzoraka telik za predneprezanje uzoreke utete Ie poQtnom Ii/om ad 75 "

karakterirtiene eVJ'ltoee eelike:

P, - 0)5 'tA

1084Zotezanj. se obavlja 24 ~a... pre betoniranja uzoraka (videti sliku 4).

-~)Z1 21 - Ankerni blok 2 - UzorakZat.Zlnje reduj. po~.tn. Zatezanj. sa rldnim sil.. kablova oblvlja redosled dijl9ramom pre betoniranja vljavanja posl. zat.zanja. Celik ZI pradnoprezlnja linska korozijo ~tlik..

2/m1J

3

H

, ~::{i up grellka pri nano!enju sila ukot-

~.niSliko 4

kfT1j

Posle 24 ~asI 00 ZlteZlnja sila se prover..a ~.Iika se obavlja \J najmanje upotrebljenog

i podellva ~elik.

na datu vrednost rldi eliminisanja

oko je to potrebno. .v.ntualnih

tr; faze i pri tome se crta dijagrom optlfetenje-izdufe,...

se pojedina~no podellvanja

kako bi se ostvarile

ujedna~en. Ne dozvoJjava

sile. U slu~aju poddavanja se klizanje na mestima

mora da bude obrnut.

mora biti ~ist, Gaz mlSnoCe i rde. Nije dozvolJano

~ok ni mala ravnomerna

povr-

5.1.4

Armiranje Armiranje

uzoraka uzoraka nije potrebno, (videti sliku 31. pri kojem se pojava prsline na betonu posle otpultanja (preno!enja) sile mora se ponov;izuzev kod ~lika sa vrlo visokim prianjanjem. U ovom slu~aju armatu. u toku ; posle otpultanja Ipreno!enjal .ile

ra se po.~avlja tako kako bl se Izbegle prsline u zoni usidrenja prednaprezanja Svako ispitivanje

ti sa armiranim uzoroima. 5.1.5 Betoniranje uloraka

Za pravljenje betona koristi se portland-cement PC 45 ili sa 15 dOOatka prema standardu JUS '" B.C1.011.SastJ-; betonl za razli~ite ~vrstoCe u trenutku prednlprezanja dat je u slede~oj tabeli:

Tip beto", ,,25"

Sastav betona

Ma.. kg 700 1140 375 180 650 1240 400 160 600 350 880 450 170

Odnos agregata % 38 62

'an.

prirOOniogrtglt 0/2 prirodni agragat 4/15 cement .000 prirOOniIgregat 0/2 drobljeni agregat B/16 cement .000 ratn; ogregat 0/2 drobljtni agregat 4/8 drobljtni agregat 8/16 cement .odI

'an

- ,,40"

34 66

'.... - ..so"

33 19 48

,.tovremeno .. betoniranjem uzorka potrebno je ostaviti dovoljan broj kontrolnih eilindara pretnika 15 em i visine 30 em radi odredivanja tvrnote betona predvidene u t. 5.1.6 u trenutku prednaprezanja. '" Kontrolni eilindri neguju Ie pod ,stim uslovima kao i uzorei. Za vreme betoniranja potrebno je meriti konzisteneiju betona premo standardu JUSU.MB.056. 5.1.6Priti.na Priti.na tvrsto~ tvrsto~a betona betona u trenutku u trenutku predn.prezanj. prednaprezanja odreduje vrednosti: Ie kao srednj. vrednost tvrsto6t od tri ei. lindra ('em) i mora imati sled~e 'em 'em 'em

1085

=-

25 MPa ZI normalne telike, 40 MPa za telike sa visokim prianjanjem, 50 MPa za telik. sa vrlo visokim prianjanjem.

5.2

Mor.nj. Keda beton postigne uhtevanu tvrstoa.. za iSpitivanje Uloraka, vr!i Ie njihovo prednaprezanje otpufta. niem sile uz istovremeno merenje deformaeije telika na,.vakoj tiei, !Ipki ili utetu na oba kraja, kao i me. r.nj. podutnih deforma:ij. betona dut cefog uzorka (videti sliku 5).

1m

. .,

..oJ

..

1

"' 1

"

','," "

,

,

. '" .1 ".'".".'''

\'::1.:,:.:VHg ITA iIi l>Vp

formuli:

.

- Tal

-

S;

- .~

l>V

-1000

....

I

SA vtzNJ

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

1

St

2 JUS U.M8.025

1105gde jt: /:;V./:;Vp

- promenl - prom""l

V .A B S t:.VHI -

Zlprlminl uzorkl pas" ImrZlnnjl u em' upreminl uzor'" pas" III'II'ZIVlnjl,U e/oo. Zlprlm inl uzorkl. u em' , po/!etni nivo five u mernoj cevi. pri tempereturi T A' nivo five u merno! cevi pri fempel'3turi T B' lemperlNrni korekcioni flktor dilltometrl. promenl zepremine five, kojl .. izr.funavl po formuh:

.

/:;VHI&(Vd-V)'18'11Jgde je:V d

-s;cm'/oC

-

Zlpremin. eparlte do nivoa five u mernoj cevi pri temperaturi T A'

u em',

5

~-~1

.1L- ---1Nasficije: 1 - posudl 2 - poklopec 3 - vo6ice llesljllnl4 - vcXIic8redijllne 5 - merne ClV a - \ermometer

7 - uzor.k

Vezl 18 drugim st.nclardiml

JUS U.M8.024-

Injektirlnje. Ispit;.enje protocnosti injekcione srnde

N.IOJnOYU milij8,.1 Republttkog .kr.rarijltll$tam~

II kulturu SR smije tw. 413-81/74-02 od 4.111814. ne plKI . po'.*.zn; z8vod Z8 Jt8nd8rdiz-=iju

N prom..

- Beograd

OSTALO

UDK 621.928.0~8.2/4

JUGOSWVENSKI STANDARD sa obavemo;n primenomod 1990-02-03

1109Laboratorijska sUa TIrANA MREZA OD ZICE. IZBUSENA PLOCA I ELEKTRlcNIM PUTEM FORMlRAN1 LISTOVI Nazivne mere otvoraad 1989.09.19; Sluzbeni list SFRJ, br. 67/89.

JUS L.J9.010 1989..ISU 565-1933

Provilnik br. 07-93/170

Test: sieves. Ncltinal sizes

Waven "et:sl of openings

70fire clot:h,

perforat:ed

plat:e

SDd

elect:roforlIed

sbeet:.

Ova) standard tica.~ )e sa 1983. godine.

)e nastao standerdom

revizijom standarda JUS l1edunarodne org8nizaci)e

.J9.010 i7- 1976. godine i idenza st8ndardizaci)u ISO 565 iz

UVODU standardu za rus L.J9.010 otvora U meduvremenu, iz 1976. sita godine sa tkanom u veoma 5 date su vrednosti, ad iiee i u glavncj izbusenom i dopunskoj ad za je

se~iji, 125

velicine 20 ~.

mrezom upotrebu finih ~~.

ploco~, listova uslovilo

mrn do

uvodenje sastava

elektrQformir~nih eestiea (prahova)

odrediv~je

granulcmetrijskog

izmenu u tabelama za nazivne mere otvora do Radi toga je bilo nuzno promeniti glavnuglavne mere otvora ispod 32 ~. Odnos

seriju

R mera

20/3 u

doseriji

serijeje sledeci:

sukeesiv~ih

R'10

za

sve

SerijeI

Razlika

mere u %

Odnos1,40 1,25 1,19 1,12

R 20/3 R' 10 R !.O/3 R 20

eke 40 % oko 25 01 .'. eko 19 % eko 12 %

Do~voljena venja. date

odstl1pa~ja sa u

velitine JUS

otvora

sita

pri i JUS

ispitivanj~, L.J9.012.

kao

i

mecade

ispiti-

standardima

L.J9.011

1 PREDIfETSTA.'IDARDA PODRUCJE PRIMENE I1.1 Ovi~ standardom se utvrduju nazivne mer~ otvora za sita sa ~kanom mr~z~m zice, izbusencm plocom i ele~troformiranim listovima.

ad

1.2 Ovaj standard 3e primenjuje na: ~etalne z:~ane ~~anine kvadratnih otvcra,

-

izbu~~ne

plate

i elektroformirane

listove

kvadratnog

i okr~glog

oblika.

2 VEZA SA DRUGW STANDARDIJ1ASpi31~ 3ta:-.iarda sa koji'Tla je C'~'3j stanc.:!rd u vezi d,~t j~ na : SA OIAVIZNOI( 'IUIfENOI( od ,.1HI3-,4 Projektowlllje IlzvooSenje drwnIh T 8hnli!ki IIIkM konstrukcijl

Ukupno

strl!!1 ,10

DRVENESKELEIOPLATE

JUS U.C9.4001984. SFRJ, br.48/84.

"""Inikr,,"Nr

br. 10-1003/1

ocI1~1-17;Slu!benililtTechnicM l8qUirwm."u

lC.tfoIdi",."d

fotmworlt.

SADR2AJStrIN 1 2 3 4 I

1'Mnet u . ... Podrui!jI" Opheodnolle

""""

""""""

.7

"'" """"""'" """" Dapult8nilllplni T8III8Ij1"" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..()pt8nanja

,...

... .. ... ..

... ...

. .. ...

1 1 1 2 22 3 7 7

. .1

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

S18tIi!ki pr'CII8fun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .KOIIItIulrcijl

10Predmet I18ndard8utvnSuju . ~h 18hnii!1d l8Iovi ZI projektovanje, Izvodenje, upotrlbu

10

Ovim ItInd8rdom 18 I kanatrukcijl

I ocIl1lVlnje Ilerne".

apll18 I slc811 ocI drve18 i ocI proizvocll

... b8zI drve18 u gra4evlnamvu.

22.1

podrueje

primeneS8 prlrnenjuja ZI Inlenjersb konstrukdja prlvrlmenos (projek--I. proflll, kojl . 18kode InO!JI prirnenlti u brakt8rL 0111 . u toku abplo818-

OVlj standlrd dje ap.retuju

punlm op18retenjem ..

ZI k~je au pror~unl18

22

Standlrd

.

ocIlIOIi na slc811 ocI i!llltnlh slc8IL

C8vI I ocI e.lii!nih

kanatrukcijlll18

3 3.1

0pit8 odl'ldbeOpll18 je omout (kllupl kojl dlja faljeni oblik batonskim ocInosno armiranobltonsldm konstrukcijlma. Oplllll tine: apllpovrtil1l ocIdlSlb iIi preflbrikovanih plotl i sis18mgredicl, S1ubac8I podupiratl prlko kojlh . ap1ltnt8nje aplltIt prlnooi na sblu. Ilko su privrlmene koos1l'ukcije, subilnest sklla I opiate morl II prorKunlti po sv!m priznltlm princi. pima i uobitljlnim pravilima ItItiki kon:ouvkcijl. Tok sill i ltIbilnolt IVlkog norivog morl . a""'ntl pratiti ocIoplltl do ti8 ZI ...1 moguta ItInje u 1Dku graClanje i aksploltlCije Iklla odnotnO opIlte..

.

32

-

3.3 3.4

Odredba pr.,..,.1 SkIll prime

ovog 118ndIrd1 . I18bIInon Ibla

prlrnenjuju

i ZI fIC)kAtnI opIl18 I sbla,

I tim tto .

poIIbnlm

proral!unorn

odnOlllO opIl18 u 1uI njenog pornic.,jL od rlZlititih ml18r1jlla bel i vdetlh (i!llIk i drvo, baton i drvo I alli!nel projlklllju propiu ZI podru 0,6 izmedu mm) a manje dubine otvora (d < 1/3 mora biti

ukoliko presekanajvise kod ka)

je prslina nosaeae

ili

injekeionih

= 1,0 m;manjeg injekeionih otvora (0 < 0,6 mm) biti a veeih dubina e = 20 em. Cd > 1/3 prese-

prslina razmak

ot~ora

mora

na~manje

Strana

10 JUS U.J9.0Q1

~,_~n?l

/ i

12.2.1.

3 Posto

se

formiraju prs1ine

injekcioni na nacin koji

otvori zavisi

vrSi

se

zatvaranje

(p1ombiranje) smese.

profi1isane 12.2.1.4

od pritiska

injekcione

Injektiranje pom (injektorom) ziranja izabranom je

epoksidnom smesom, pod pritiskom, koja ima mogucnostautomatske Pumpa i sva injektiranje smese prikljucna i Potrebnom u prslinu.

vrsi se regulacije

specijalnom pritiska

i pumdo-

(dotedvanja). materijalu prodor za

creva moraju odgovarati pritisku koji obezbeduUkoliko je materijal za

I

maksimalan

injekcione

injektiranje dozator projekat da bi

sastavljen se izvrsil0

od dye komponente, pravilno doziranje upotrebu

pumpa treba i mesanje pumpe koja onda

da ima automatski komponenata. Kada se puni pretho-

I j

injektiranja

predvida

rucne

dnd pomesanim odmerava ni~

komponentsma ili

u utvrdenomodnosu, volumetrijski. 2 min. od najnizeg iz injektiranog

se svaka

komponenta se ruc-

gravi~etrijski homogenizirati

Obe komponente

moraju

mesanjem

I ~a,injektiranjem po~tigl0 12.2.21 -'Ak.{ polozaj bei pritiska

se pocinje vazduha i otvor slobodnim ili

istiskivanje elementa ~dnosno ~mesa

injekc~onog prostora.

otvora,

kako

bi

se

prsline padom

dozvoljavaju pnmenu injektiianja injekCione smese, moze se upotrebismesa. se zalivanjem, Sire od 0,3 epoksidne prslina. pritiska vrsi pri mm). smole

ti 'epoksidna Injektiranje cemu Se postize Aka su prsline

cementna'injekcibna

~rslina bez delimicno uze od 0,3 cime materijala kao pri

upotrebe pritiska ostvaruje popunjavsnje pr~1ina (prsline mm, moze se postize za se vrsiti plitko nsnosenje zatvaranje bez

primazivanjem.cetkom, Pr~prema se 'ns isti 13 i izbor nacin

injektiranje

upotrebe

injektiranju

sa pritiskom.

ItONTROU ItVAI.I'mTA IZVEDENIB RAOOVA

13.1

Za,svaki ranju, snimak

elemenat koji sadrzi

koji

se

injektira podatke: i sirina

mora

se

izraditi

izvestaj

0 injekti-

I

sledece (prostiranje otvora,

prsline

prsline),

- ,tanje

polozaj

injekcionih prslins potrosnja mesanja (su';a,

v:az!la,

V:Jciopropustljiva po 1 m prsline, (naziv,

...),

- podatke - posebna

- prosecna ati, onnos

materijala kompcnonsta),

0 upotrebljer.o~

materijalu

oznaka,

podaci

0 viskozno-

-

~elicinu injekciono8 pri~iskaJ zapazanja (kao velika potrosnja smese, prekid rada i 51.),

- tempera~uru

vazduha

i konstrukcije

pri

L'jektiranju.

1132

JUS U.J9.001 Sir."" 11 ,

13.2

Kontro1a venom Broj i na Uzorci sidne

punjenja metodom uzoraka osnovu za BmeSe

prslina

dokazuje probnih i tela

se

vadenjem

probnih

tela

ili

kombino-

(vadenjem za

i ultrazvukom). odreduju se projetom injcktiranja

ispitivanje izvedenih injekcione 14 dana od

polozaj radova. smese

rezultata cementne posle

uzimaju

se

posle

28

dana,

a

za

epok-

izvrsenog

injektiranje..

13.3

Na :kraju izvr~enog injektiranja mora se uraditi izvestaj 0 kvalitetu upotrebljene injekcione smese.

13.4

Nakon

izvrsenih

radova radova , 0 koja

injektiranja sadrii: kvaliteta, radova

mora

Be

dati

zavrsna

ocena

kvalite-

ta:izvrsenih , - ~okumentaciju - ocenu

kontroli izvrsenih

kvaliteta

koje

se

deje

ne

osnovu

vizuelnog

pre-

gleda i pregleda dokumentacije 0 izvrsenju redova.Ne;osnovu zavrsne ocene kvaliteta radova dokazuje se de je injektiranje

izvrieno prema zahtevima projekte.

VEZA

SA DRUGIM

STANDARDIMA

JUS B.C1.011 - Cement. Portland-cemp~t. Portland-cementi sa dod3cima. Metalurski cementi. PucolanBki cement. Definicije, klasifikacija i tehnicki uslovi JUS B.Cl.014 - Cementi. Sulfatno otpordi cementi. Portland-cament. Metaluriiki cement. Definicije, klasifikacija i uslovi kvaliteta JUS B.CI.OIS - Cement. Alumioatni cement. Definicija, klasifikacijatehnicki uslovi

i

JUS B.C8.023 - Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cements JeS G.S2.612 - Plss~ic~e ~3se Od=edivanje zatezih svcjstave. JUS H.K8.022 - Metode za ispitivanje 1epkova. Odredivanje viskoznosti konzistencije i

JUS V.Ml.OO4 - Ispitivanje betona. Epruvete (betonska tela). Oblik, merei JUS V.HI.011 dozvoljena odstupanja cvrstoee u betona na zatezanje raspona) pri savijanju

Ispitivanje prizme

(optereeeoje

treeinama

JUS U.Ml.034 - Beton. Dodaci betenu. Defioicije i klasifikacija t L '.._---.....

Strana

12 ";US U..;s,OOI

fJUS U.Ml.058 Beton. de Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i meto. ispitivanja

1l3~ !

JUS U.M8.022 - Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione smese JUS U.M8.02J - Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione amese JUS U.M8.024 - Injektiranje. Ispitivanje protoCnosti injekcione smese

I i

j""

Na OsnC\flJ~i4lienja

R.,~.hji:':k~

se;cnurijata

za kulturu SR Stoij.

br. 4'3.a1/7~2

ocs 4. II 1974. n. pl.x.., M po!'ez n.1Ipn.o"...~

Stampa SivlZni

z8VOd za U."d8rdizeciju

- 8eog,-.d

1134I1JGOII.A VII'8KI 1rANDA.ID . OIA VUNOM ISPITIVANJE MOSTOVA PROBNIM OPTEREtENJIMA

Ukupno

str8l1' 4

JUS U.M1.0461984.

ftDUDIOli ocIll11-Ql.18~, ';~.: ~";:'

PUllllnik br.1O-14233/1

od 1884-10.0&; Slulb8nllln SFRJ. br. 60/84.

\

Tnting

of bridg8

with fISt 10ild

-

-- -

""..-Jo'-

1

Predm8t stend8rd. Ovlm n.nd.rdom . utYrdulu: Vrlt. probnih optar.t8nj.. postup.k ;spillv.nj. I ocana razult.t. ispitlvanj. putnih lial.znleklh mostovi ad Irmir.nog j pr.dnapravnutog baton., ellienlh j spregnutih mostov.. Ovlm .tlndardom II utYr"uJ' ponalanj. mostl prl stltlekom I dln.miekom opl.reeenju u pogledu:

1.11.2

1.3

- uskl"'.nonitr,'nonl

II proj.klom,

uskl"'.nostl kv.l/l.ta Izvad.nih radov. u odnOlU n. uhtav.na u proj.ktu, 'podobnoni molta za pr.uzJmanje pradvl4.nlh optarltanj.,kon.trukeijl koJ..u u upou.bi (p.,iodleno prov.rlv.nja).

Ov.J ltand..d II na odno.' n. utYrlflvlnj. "gurnolti malta u pogladu slam. nili drugih grlnienlh st.njl konnrukeIJ',

2

\

Vrsta probnih

opt.r.c!.nja

Probnl optarac.njl d.l. II nl slld.c. vrlt.:

2.1 2.1.1 2.1.2 U 2.2.1 2.2.2

Pram. uhltaloltl R. d 0 vn a

-

I.plilvanjapre pulllnil moltl u SlobrlC.j

Pod redovnlm Imllr./u II I 'VI optarac.njl obnovl/.nih Iii ojaelnih mostov..I( 0 n I r a I n 0

-

za vram. .ksplall.eil'

P,.m. VIII/Olni tarat. (kltagorlj. apl8ratanj. nlYad,", u I. 2.2.1 do 2.2.3).Nor m I I nip' a b n lap I. , . c. njI

. POllbnl probn. optaraC.nj. prim.njuju II: .ko ni.u ponlgnull IVI zahtavi iz proj.ktl u pogl.du dim.nzli'. nOlivostl ttm.l/nag II. ili kval!!.!. ugra".nih mallrlj.,.;

P a I' b n. pro b n lOp

, j I' . ~. n I

- od,.lfln.

- odra",nl

u I. 3.3 ko.ficiJ.nlom

U.

u I. 3.3 ko.fieli.ntom U.

-

- .ko kann,uke;i'2.2.3

- Iko postai'

sumnj. u pogl.du Ipoitv. ili drugih kvalitet. mosn. konltrukeij.; nlj. udovoljil. ni n.kan ponovlj.nog prabnog Op!tr.C.ni..

pro b n i opt e r Ie. n I a - odredenJl U t. 3.3 koeticijentom U. I z u Z8 t '" IZUlatn. prabr:4 opt.rer.enja prim.njuju 11 tamo u \IU~aIUunte.". lJ oDtltrRCanJc mosra iZ;1ad p-r'Jjey ~