knjiga dozivot izdrzavanje

5

DO@IVOTNO IZDR@AVANJE PO ZAKONU O NASLE\IVANJU

Uvodna re~

Ugovorom o doìvotnom izdràvanju trebalo bi da se obezbedi spo-

kojna i bezbedna starost lica poodmaklih godina, koji su u svojoj nemo}i i ~esto u bolesti ostavljeni sami sebi, ~ak i od svoje dece. Taj humani cilj pomu}en je èljom da se putem tog ugovora do|e na lak i brz na~in uz malo truda i ulaganja do zna~ajnih materijalnih sredstava. Zbog toga su ~este zloupotrebe kod zaklju~enja ovog ugovora, kod njegovog izvr{ava-nja i njegovog prestanka. Kod zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu da se izigra-vaju zakonske odredbe o nasle|ivanju naj~e{}e na taj na~in {to se simulira postojanje tog ugovora, a prikriva stvarno postoje}i ugovor (naj~e{}e ugovor o poklonu). Cilj je da se poklonom izigraju nasledna prava naslednika. êsto se zaklju~uje ugovor o doìvotnom izdràvanju sa primaocem izdràvanja koje nije potpuno poslovno sposobno, sa senilnim licem i li-cima kod kojih je o~igledna stara~ka demencija. Zloupotrebe kod izvr{enja ugovora o doìvotnom izdràvanju su naj~e{}e kod primaoca izdràvanja: izazivanje nezadovoljstva kvalitetom (i kvantitetom) izvr{enih usluga i onda kada za to nema opravdanih razlo-ga, sve to u cilju da se raskine Ugovor. Tom opstrukcijom onemogu}ava se davaocu izdràvanja da ispunjava svoje ugovorne obaveze zbog ~ega se ugovor i zaklju~uje. Po{to se ugovor ne izvr{ava on ne moè ni posto-jati u pravnom sistemu. Nije bolja situacija ni kod stvaranja pretpostavki za raskid ugovora zbog poreme}enih odnosa. Tome doprinose i odredbe ~lana 201. Zakona o nasle|ivanju, prema kojima raskid ugovora moè traìti i ugovara~ koji je skrivio takvu situaciju. Postoji mogu}nost zloupotrebe od strane primaoca izdràvanja tako {to }e otu|iti imovinu koja je predmet ugovora. Tako|e postoji mogu}-nost da primalac izdràvanja zaklju~i novi ugovor o doìvotnom izdrà-vanju sa drugim davaocem izdràvanja koji za predmet ima istu imovinu. Zloupotrebe kod prestanka ugovora o doìvotnom izdràvanju, tako|e su evidentne. Kada primalac izdràvanja nadìvi davaoca izdràvanja, na-slednici davaoca izdràvanja stavljaju se u nepovoljniji poloàj od njega. Te i druge zloupotrebe razlog su koje su nas nagnale da pripremimo ovu knjigu u uverenju da }e bar malo doprineti razja{njenju spornih pita-

6

nja koja se odnose na doìvotno izdràvanje, kao i smanjenju zloupotreba u primenu zakonskih odredbi o doìvotnom izdràvanju. Pro{ao je nezapaèno natpis u "Politici" u broju od 15. januara 2002. godine iz pera novinara Milana Galovi}a "Doìvotno izdràvanje ili savr-{en zlo~in". Kroz usta sudije Prvog op{tinskog suda u Beogradu u njemu se iznose najdrasti~nije posledice zloupotrebe prava kod ugovora o doì-votnom izdràvanju. Sudija Neboj{a Mrki} smatra da u Beogradu postoji posebna prepre-dena grupa koja je specijalizovana za sklapanje ugovora o doìvotnom iz-dràvanju i da su `rtve usamljeni stariji Beogra|ani. Kod ovih du{ebri`ni-ka na prvom mestu je materijalna korist, koju je te{ko dokazati ~ak i kada je u pitanju iznenadna smrt vlasnika nekretnine. Stari su usamljeni i niko ih ne}e traìti, a stan brzo postaje vlasni{tvo njihovih "staralaca", u skla-du sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Ponekad se pojavi dalja rod-bina koja smatra da joj pripada nasledstvo, pa slu~aj zavr{i na sudu. U podnaslovu "Bitka za nasledstvo" isti~e se da su stari moralni pro-blem Beograda, da ih u Beogradu ima dosta i da su potpuno zapostavljeni od dru{tva i otu|eni ~ak i od svojih porodica. U takvim okolnostima oni traè svojevrsnu utehu, emotivnu i materijalnu i potpisuju ugovore o do-ìvotnom izdràvanju. Ugovori o doìvotnom izdràvanju su dvostrano teretni ugovori, {to zna~i da se dve strane obavezuju na ~injenje: jedna strana se obavezuje da }e izdràvati drugu koja }e joj, za uzvrat, prepisati svoju imovinu. Ugo-vor je naslednopravnog karaktera, jer se njime isklju~uju zakonski na-slednici. Onima koji su nezadovoljni ovakvim ugovorima preostaje da podnesu sudu tu`bu zbog raskida ugovora. A kada se takav slu~aj na|e na sudu, da bi se utvrdilo da li je vlasniku nekretnine pruèna potrebna pa-`nja, predstoji dokazivanje. Za utvr|ivanje ~injeni~nog stanja koriste se materijalni dokazi kao {to su uplatnice za komunalije ili ra~uni za lekove, saslu{avaju se svedoci (pojavljuju se i oni la`ni), kao i same stranke. U podnaslovu "Sumljive smrti bez dokaza" kaè se: "Taj problem je odraz op{te dru{tvene krize. Pre 15 godina nije bilo onih koji bi poèleli da na takav na~in do|u do stana. U takve slu~ajeve ponekad su ume{ani medicinski i socijalni radnici, koji imaju informacije o starijim usamljenim sugra|anima, pa ~ak i advokati koji pruàju pravno pokri}e, {to se potpuno kr{i sa etikom". Sudska praksa do sada nije zabeleìla potvrdu onoga o ~emu se pri~a po Beogradu – da su zloupotrebe ugovora o doìvotnom izdràvanju po-nekad paravan za skoro savr{en zlo~in. Re~ je o pojedincima koji su raz-vili svojevrsni "biznis", sklapaju takve ugovore, stare ube|uju da treba da pre|u u dom, poturaju im da potpi{u prepisivanje stana obja{njavaju}i da

7

je re~ o drugim dokumentima... Mnogi su sumnjivo brzo umirali, a da li je bilo "tihih ubistava" uskra}ivanjem nege, nikada nije dokazano. Novi vlasnici nekretnine, stanove ili ku}e brzo prodaju, dolaze}i na taj na~in, uz veoma mali rizik, do velike sume novca. "Oni koji sumnjaju na te{ko krivi~no delo, da je neko ubijen ili da neko poku{ava da nekoga ubije da bi do{ao do nekretnine, to treba da pri-javi policiji i tuìla{tvu i potkrepi ~injenicama. Ako je re~, na primer o trovanju, to se moè dokazati medicinskim nalazima. Ukoliko je nastupila smrt, ~injenice se mogu utvrditi obdukcijom ili eshumacijom koju nare-|uje Okru`ni sud". Ali nisu samo stari `rtve. Me|u njima ima i onih koji potpisuju vi{e ugovora, po principu ko ponudi vi{e, pa to postane predmet spora pred sudom. Ugovori o doìvotnom izdràvanju su u su{tini humana ideja, ko-ja bi trebalo da starijima obezbedi negu i sigurnost, a njihovim izdràvao-cima stan do koga je nemogu}e do}i od dana{njih zarada. De{avalo se da se oni, koji su se ponadali da }e tako do}i do krova nad glavom nekoga izdràvali godinama, posve}uju}i mu svoje vreme i ulaù}i novac, da bi se na kraju ispostavilo da nisu jedini koji su potpisali takav ugovor sa "usamljenim" vlasnikom stana. Drasti~an primer zloupotrebe Ugovora o doìvotnom izdràvanju je i slu~aj osamdestosmogodi{nje nepismene Raje Jovanovi} iz Kru{evca ("Politika" od 5.04.2004. godine iz pera Rade Stankovi}). Raja pet godina poku{ava pred Op{tinskom sudom u Kru{evcu da dokaè da svoju ku}u nije prodala ve} je ponudila u zamenu za doìvotnu negu. Ona ogor~eno kaè: "Samo da pravdu do~ekam, sinko. Da pred muà na onaj svet ne odem oja|ena i prevarena. I ni{ta me ne pitaj, mo-lim te. Kazivala sam za novine svoju muku i sud je prona{ao da sam okle-vetala Ivanovi}e, a nije na{ao gde su pare kad je ku}a prodata i ko je sta-vio svoj prst na onaj ugovor, kojim sam ja kao prodala ku}u Ivanovi}u. Nemoj da ponovo zaradim kaznu od ~etrdeset hiljada dinara". U napisu pod naslovom "Drama nepismene ène iz Kru{evca" kaè se: "Ostav{i bez muà sama u velikoj ku}i u Du{anovoj 3, u centru Kru-{evca, te{ko bolesna i u uverenju da ne}e dugo ìveti, oktobra 1998. pri-hvatila je ponudu prvog kom{ije Miroslava Ivanovi}a da zaklju~i ugovor o doìvotnom izdràvanju, a da mu za uzvrat ostavi svoju ku}u, sa pet so-ba i dva kupatila, kao i pomo}nu zgradu, sve na 3,17 ari placa... Vrlo brzo je po~ela da smeta svom negovatelju i saznala da mu je "prodala ku}u". Pokrenula je sudski spor, ali je 23.12.2002. godine, usred ci~e zime, izba-~ena na ulicu". "Na sudskom ve}u Op{tinskog suda, kome je predsedavala sudija Verica Arsi}, Raja nije uspela da dokaè da ku}u nije prodala, ~ak ni u

8

ponovljenom postupku, a iz sudskih spisa se jasno vidi da dokument, pri-znanicu o datom novcu, niko nije video, kao ni isplatu 30.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti. To niko od svedoka nije video, pa ni Milutin Kosti}, advokat Ivanovi}a, i Bojan Bjelanovi}, sudski pripravnik (?), koji je overio ugovor iako u svojstvu pripravnika na to nije imao pravo. Za sud nije bila vredna ni ~injenica da je sporna ku}a, posle pokretanja spora procenjena na vi{e od 100.000 maraka od op{tinske komisije za utvr|iva-nje vrednosti". Raja kaè da je prevarena od Miroslava Ivanovi}a i njegovog advo-kata Milutina Kosti}a: "Nikad sa Miroslavom nisam razgovarala o proda-ji ku}e. Nema tih para za koje bi na to pristala. Advokat Kosti} je u ruci drào papir i rekao mi kako su sad du`ni da me paze, le~e, hrane i sahra-ne, da brinu o meni kao da sam im najro|enija. Svega se dobro se}am i to sam ispri~ala nekim novinarima, a onda sam doìvela da me osude zbog klevete. To sam ispri~ala i miliciji kad je do{la da razvali bravu na vrati-ma moje ku}e, koju sam zaklju~ala da bih imala svoj mir kada su Ivano-vi}i po~eli da me uznemiravaju. Oni su pokazali papir da je ku}a njihova i milicija im poverovala. Sada se ja vi{e ne sudim sa Ivanovi}ima ne-go i sa sudom". U napisu se dalje isti~e; "Kako se Raja nije mirila sa zlohudom sudbi-nom, a njeni zastupnici sumnjali, kako kaù, u organizovani kriminal, uspeli su da do|u do dva primerka ugovora, koje su fotokopirali, primetiv{i da na njima nije isti otisak desnog kaìprsta. Potom su uporedili Rajin otisak na svom ovla{}enju i posumnjali da se ne radi o istom otisku". Sudski ve{tak Atila Vileti iz Novog Sada u svom izve{taju od 28. januara ove godine za-klju~io je: "Postoji velika verovatno}a da otisak, koji se nalazi na spornom ugovoru o kupovini nepokretnosti ( fotokopija) i pisanom aktu, overenom od strane advokata kao dokument, na koji je otisak stavila Jovanovi} Raja, ne poti~u od iste osobe, odnosno da nisu identi~ni". Iznete i druge zloupotrebe prava kod ugovora o doìvotnom izdrà-vanju, po na{em mi{ljenju, zahtevaju da se u Zakonu o nasle|ivanju une-su odgovaraju}e odredbe kojima bi se spre~io nastanak ovakvih i drugih zloupotreba kog ovog ugovora. U Beogradu, februar, 2009. godine. Autori

9

I. UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Pojam Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Po ~lanu 194. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003) Ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje se pri-malac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja pre-nese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdr-àvanje se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdràvanja moè ugovorom obuhvatiti smo stvari ili prava postoje}a u trenutku zaklju~enja ugovora. Ako {to drugo nije ugovoreno, obaveza izdràvanja naro~ito obuhvata obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e i obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja za svakodnevne uobi~ajene potrebe. O pravnoj prirodi ugovora o doìvotnom izdràvanju u pravnoj teo-riji i sudskoj praksi nema jedinstvenog stava. Isti~e se da je ugovor o do-ìvotnom izdràvanju sa stanovi{ta Zakona o nasle|ivanju ugovor o na-sle|ivanju dvostrano teretni ugovor sui generis, koga kao takvog karak-teri{u sve osobine naslednopravnog akta, na osnovu kojeg primalac izdr-àvanja neograni~eno raspolaè imovinom davaoca izdràvanja posle nje-gove smrti. On je i obligacioni ugovor sa posrednim naslednopravnim dejstvom na osnovu kojeg se iz zaostav{tine primaoca izdràvanja isklju-~uju odre|ena (ugovorena) dobra sa odloènom predajom do njegove smrti. Po{to je obligacioni ugovor on je i teretni ugovor, i ugovor o po-klonu, ali i me{oviti ugovor. Neki autori smatraju da se on ne moè sma-trati ugovorom o poklonu zbog toga {to ga Zakon o nasle|ivanju tretira teretnim ugovorom. Ako se na njega gleda sa stanovi{ta njegove su{tine, sveobuhvatno-sti i karakteristike, moè se re}i da je ugovor o doìvotnom izdràvanju vi{ezna~an – on je istovremeno i ugovor o doìvotnom izdràvanju, ali istovremeno i ugovor o nasle|ivanju i, tako|e, istovremeno i ugovor o poklonu bez obzira {to se imovina primaoca izdràvanja prenosi davaocu izdràvanja tek posle davao~eve smrti, bez obzira da li su se iz te imovi-ne, po odbitku redovnih rashoda, podmirili tro{kovi izdràvanja i bez ob-zira na moralne obaveze davaoca izdràvanja koje su nemerljive. Najzad, imaju}i u vidu ugovor o doìvotnom izdràvanju, kako ga je regulisao Zakon o nasle|ivanju, isti~e se da je on i aleatoran ugovor kod koga me|usobni ekonomski odnosi nisu unapred odre|eni, ve} zavise od jedne budu}e okolnosti – duìne ìvota primaoca izdràvanja. On je dvo-strani pravni posao me|u ìvima koji nema naslednopravno dejstvo i

10

predstavlja specifi~nu vrstu obligacionog ugovora, koji se zbog svih svo-jih osobina ne moè podvesti ni pod jednu od postoje}ih kategorija obli-gacionih ugovora. Stav sudske prakse je da ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju-~en na osnovu ZON, nije ugovor o nasle|ivanju, ve} ugovor me|u ìvima koji je osoben po tome {to je samo predaja imovine primaoca izdràvanja odloèna do smrti primaoca izdràvanja. Isti~e se i to da je on ugovor sa naknadom kod koga se traì ekvivalentnost, zatim da je darovni ugovor ili ~ak negocia mixtum cum donatione; da ima karakter aleatornosti, da ima elemente ugovora na sre}u po{to je davanje izdràvanja koli~inski neizvesno i po{to davalac izdràvanja preuzima rizik da }e vrednost imo-vine, koju prima na kraju, u kona~nom obra~unu, biti manja od vrednosti datog izdràvanja.

2. Oblik Ugovora o doìvotnom izdràvanju

U pravnoj teoriji, i sudskoj praksi se ukazuje i na mogu}e postojanje vi-{e oblika u kojima se zaklju~uje ugovor o doìvotnom izdràvanju, kao, na primer, da se kao ugovori o doìvotnom izdràvanju smatraju: i ugovor o da-rovanju sa nalogom da daroprimac doìvotno izdràva darodavca; i kupopro-dajni ugovor po kome se kupovna cena pla}a doìvotnim izdràvanjem; ugo-vorna zajednica ìvota i rada i sme{a imanja (ugovorna zadruga); ugovor o deputatu (naturalnoj renti); darovanje za slu~aj smrti uz obavezu doìvotnog izdràvanja; ugovor o nasle|ivanju ili legatu sa istom obavezom, ali i izjava poslednje volje kada je naslednik za ìvota ostavlja~a po~eo da ga izdràva izvr{avaju}i u testamentu tako odre|en nalog. Iz toga se moè izvu}i zaklju-~ak, da je ugovor o doìvotnom izdràvanju izrastao u takav pravni institut koji obuhvata raznorodne pravne poslove inter vivos i mortis causa kada je njime zasnovana obaveza doìvotnog izdràvanja. U Zakonu o nasle|ivanju se izri~ito odre|uje da se ugovorom o do-ìvotnom izdràvanju obavezuje primalac izdràvanja da se posle njego-ve smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanja se obavezuje da ga, kao nakna-du za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Kao takav, on nije ugovor o nasle|ivanju, ve} ugovor o otu|enju uz naknadu. I stvari i kakva druga prava u njemu moraju biti ta~no navedena. Takvom formulacijom zakonodavac je ograni~io pred-met obaveze primaoca izdràvanja na, postoje}u imovinu u momentu za-klju~enja ugovora, zbog ~ega je i utvr|eno da je ugovor o doìvotnom iz-dràvanju pravni posao me|u ìvima.

11

Kod ugovora o nasle|ivanju predmet je imovina, koja postoji u ~asu ustupanja i raspodele u celini ili delimi~no. Prema Zakonu o nasle|ivanju ni{tava je odredba ugovora koja predvi|a raspodelu dobara koja }e se za-te}i u ustupio~evoj zaostav{tini. Dakle, zajedni~ko za sve ugovore iz na-slednog prava i za ugovor o doìvotnom izdràvanju je da ti ugovoru mo-gu obuhvatiti samo postoje}u imovinu u momentu sklapanja ugovora, za razliku od ostavine, gde ostavinska masa obuhvata svu imovinu i dobra postoje}a u momentu smrti ostavioca. Kada bi ugovori ostavinskog prava obuhvatali imovinu i dobra u momentu smrti, bili bi ni{tavi. Kod tako odre|enih predmeta ugovora u doìvotnom izdràvanju i ugovora o nasle|ivanju, nastaju i njihova razli~ita dejstva. Ona se ogleda-ju u ~injenici da, ako ugovornik-naslednik umre ranije, ugovor je punova-àn i njegovi naslednici po pravu predstavljanja, sti~u nasledna prava po samom zakonu, za razliku od ugovora o doìvotnom izdràvanju kod ko-ga, u tom slu~aju, prava prelaze na bra~nog druga i potomke davaoca iz-dràvanja, ako oni na to pristanu. Ugovornik-naslednik, kao univerzalni sukcesor, ne preuzima i sve dugove ugovornika-ostavlja~a, ve} samo dugove koji su ugovoreni, a da-valac izdràvanja samo postoje}e dugove odre|enim poveriocima, ako je to izri~ito ugovoreno. Ugovornik-ostavlja~ slobodno raspolaè svojom imovinom i onda kad je ugovor upisan u javne knjige, dok primalac izdràvanja to ne moè kad je upis ugovora o doìvotnom izdràvanju, izvr{en. Ako upis nije iz-vr{en, u slu~aju otu|enja on odgovara za {tetu usled ne izvr{enja ugovor-nih obaveza. Zakon o nasle|ivanju kaè da se po ugovoru o doìvotnom izdràva-nju prenosi "svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva prava". On, dakle, ne precizira koje su to stvari i kakva prava. Iz toga se moè zaklju~iti da su u pitanju ta~no utvr|ene nepokretne i pokretne stvari, odnosno ta~no odre-|ena prava. U takvim slu~ajevima doìvotno izdràvanje se zaklju~uje u obliku legata, odnosno darovanja za slu~aj smrti. U pitanju su stvari od-nosno prava koja su postojala u vreme zaklju~enja ugovora. U okviru sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za ìvota moè se izme|u pre-tka i potomaka ugovoriti doìvotno izdràvanje. U tom slu~aju sporazum je obligaciono pravni ugovor sa dva nasledno pravna dejstva: da imovina, koja je predmet sporazuma, ne ulazi u ostavinu pretka i da je to poklon koji se potomku ne ura~unava u nasledni deo. U pitanju je spajanje dva ugovora ~ije spajanje ne uti~e na njihovu pravnu prirodu, jer ugovor o do-ìvotnom izdràvanju nema nasledno pravne efekte.

12

3. Elementi Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Ugovor o doìvotnom izdràvanju je u su{tini ugovor o otu|enju uz naknadu, dvostrano pravni ugovor, ~iji su bitni elementi: obaveza davao-ca izdràvanja da doìvotno izdràva primaoca izdràvanja ili tre}e lice i obaveza primaoca izdràvanja da drugom ugovara~u ostavi u svojinu imovinu ili jedan njen deo, odnosno kakvo drugo pravo. Obaveza izdràvanja mora biti doìvotna, a vrste, obim i vrednosti davanja treba da zavisi od promenjenih potreba primaoca izdràvanja. Zakon o nasle|ivanju ne defini{e pojam doìvotnog izdràvanja niti nje-govu sadrìnu, ali daje samo neke primere: zajednicu ìvota, ili }e jedan ugovara~ ~uvati i paziti drugog ugovara~a i posle smrti sahraniti, ili {to drugo u istom cilju. I to govori da obaveza doìvotnog izdràvanja moè imati razli~iti sadràj. To se potvr|uje i u stavu 3. ~lana 194. Zakona o nasle|ivanju, u kome se kaè, ako {to drugo nije ugovoreno, obaveza iz-dràvanja naro~ito obuhvata: obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e, obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja svakodnevne uobi~ajene potrebe. Pored materijalnih davanja, neophodno je da postoje, naro~ito u za-jednici ìvota, i odre|ene moralne obaveze, kao na primer, ~uvanje, pa-`nja, nega, uzajamno po{tovanje, razumevanje i sl. Ako uporedimo zakonsku obavezu izdràvanja i ugovorno izdràvanje moè se zapaziti sli~nost obaveza doìvotnog i zakonskog izdràvanja. Za-konsko izdràvanje nastaje na osnovu srodni~kih odnosa u skladu sa Zako-nom o braku i porodi~nim odnosima ( "Slu`beni glasnik SRS", br. 22/80, 24/84, 11/88 i "Slu`beni glasnik RS", br. 22/93, 25/93 i 35/94 – sada Poro-di~ni zakon – "Slu`beni glasnik RS", br. 18/2005): kao me|usobno izdràva-nje bra~nih drugova, roditelja i dece i nekih drugih srodnika. Obaveza izdràvanja u porodi~nom pravu je pravni odnos u kome je lice obavezno da daje drugom licu prestacije, koje su nu`ne za podmire-nje svih neophodnih potreba za ìvot. Po pravilu u pitanju su tro{kovi neophodni za izdràvanje i pravilan razvoj li~nosti, kao na primer: tro{ko-vi za ishranu, odevanje, stanovanje, negovanje i le~enje, kod maloletnih i tro{kovi vaspitanja i obrazovanja, drugi tro{kovi koji se name}u kao neo-phodni svakoj li~nosti u dana{njem civilizovanom svetu. Izdràvanje porodice naro~ito se sastoji u pribavljanju materijalnih sredstava za podmirenje tro{kova porodi~ne zajednice: tro{kovi za vo|enje zajedni~kog ìvota bra~nih drugova i njihove dece, podmirenje potreba bra~-nih drugova i zadovoljavanje potreba dece.

13

Upore|ivanjem zakonskog i ugovornog izdràvanja zapaà se da su razlike me|u njima u tome {to se ispla}eno zakonsko izdràvanje ne vra-}a, dok se kod raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju vr{i obra~un me|usobnih davanja; zakonska obaveza ne zastareva, a ugovorna traje dok postoji ugovor. Isti~e se i da su zakonska i ugovorna obaveza intuitu personae i da ugo-vorno izdràvanje, osobito kod zajednice ìvota srodnika, u~vr{}uje porodi-cu, a obe se daju za budu}nost. Tako|e se isti~e i "ìvotni karakter" zakonske obaveze izdràvanja, kojoj je svrha odràvanje poverio~evog ìvota, {to je njeno bitno obele`je i da je ista svrha ugovora o doìvotnom izdràvanju i ima "ìvotni karak-ter", kojim mogu da se objasne odstupanja njegovih dejstava od op{tih pravila gra|anskog prava. Osnovna razlika se sastoji u tome {to je zakonska obaveza izdràva-nja porodi~nopravnog karaktera po svom nastanku. Kod zaklju~ivanja ugovora najbliìh srodnika – predaka i potomaka, postavlja se pitanje odnosa zakonskog i doìvotnog izdràvanja. U sud-skoj praksi se polazi od pretpostavke da me|u ugovornicima postoji za-konska obaveza izdràvanja i da bi ono delovalo neophodno je da su is-punjeni i odre|eni uslovi: za ugovor o doìvotnom izdràvanju – da pri-malac izdràvanja ima odre|enu imovinu, a ako je ima, pretpostavka je da ne postoje uslovi za delovanje zakonske obaveze izdràvanja jer on moè sebi da obezbedi sve potrebe za ìvot i na drugi na~in li~nim kori-{}enjem imovine ili putem tre}eg lica davanjem imovine u zakup. Ako predak ima vi{e potomaka, tada on ugovorenim doìvotnim iz-dràvanjem sa jednim potomkom osloba|a ostale potomke ispunjavanja zakonske obaveze izdràvanja. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ìvota razlikuje se u od-nosu na ostale oblike ugovora, u tome {to se sporazum zaklju~uje uz sa-glasnost svih potomaka, a ostali oblici ugovora bez njihove izri~ite sagla-snosti, pa i protiv njihove volje, ali oni i tada bivaju oslobo|eni davanja zakonske obaveze izdràvanja. I kad nema potomaka i kad ih ima, prima-lac izdràvanja moè zaklju~iti ugovor sa daljim srodnicima i nesrodnici-ma i posledice su iste ili sli~ne. Ugovor o doìvotnom izdràvanju, i ako ne dira u zakonsku obavezu izdràvanja, stvara ili predupre|uje uslove da ta zakonska obaveza ne de-luje, odnosno da doìvotno izdràvanje preuzima funkciju zakonskog iz-dràvanja. Kad ugovor zaklju~e najbliì srodnici, tada njihova zajedni~ka imo-vina ima sve elemente porodice: pro{irene trogeneracijske porodice, ako ugovor zaklju~e predak i potomak, a u zajednici ìvota i bra~ni drugovi

14

ugovornika i deca davaoca izdràvanja. Ako ugovor zaklju~e drugi srod-nici, zajednica ìvota moè biti i tzv. velika porodica. Kad porodica po-stoji pre zaklju~enja ugovora, tada se samo preure|uju ekonomska i za-{titna funkcija porodice. Ako ugovornici nisu u srodstvu, moè da postoji srodstvo na strani jednog ugovornika (bra~ni drug, deca davaoca izdrà-vanja) jer i takva zajednica moè imati elemente porodice. âk i kad ne-ma nikakvih srodni~kih odnosa me|u ~lanovima zajednice ìvota, ona preuzima ekonomsku i za{titnu funkciju porodice. Tu su jo{ i posebni oblici porodi~ne za{tite maloletnika koji se za-snivaju ugovorom: hranjeni{tvo i porodi~ni sme{taj dece, kojom se preu-zima obaveza izdràvanja tu|eg maloletnog deteta, koje ili nema porodi-cu, ili je ona nepodobna. Dok je hranjeni{tvo besplatno i nastaje fakti~-kim putem ili ugovorom, porodi~ni sme{taj dece zasniva se ugovorom uz naknadu koju pla}a nadle`na op{tina, odnosno grad. Sli~nost navedena dva ugovora i ugovora o doìvotnom izdràvanju jeste u tome da se obezbede ìvotne potrebe licu koje ne moè o sebi da se stara po{to na osnovu zakonske obaveze izdràvanja to ne moè da ostvari. Me|utim, oblici porodi~ne za{tite maloletnika i primaoca izdrà-vanja iz ugovora o doìvotnom izdràvanju ne mogu se upore|ivati. Prvi razlog je {to maloletnici nemaju poslovnu sposobnost te ne mogu sklapati ugovore pa ni ugovor o doìvotnom izdràvanju. Drugi razlog je {to ne-maju svoju imovinu ili je bar u ve}ini slu~ajeva ne poseduju. Tre}e, nepo-stojanje objektivne potrebe za zaklju~enjem ovakvog ugovora u ranijem ìvotnom dobu. Zbog toga se, zaklju~uje se, moè se ugovor o doìvot-nom izdràvanju, iako je u su{tini porodi~nopravnog karaktera, smatrati samo kao obligacioni ugovor.

4. Pravna priroda Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Kao {to smo ranije rekli, u pravnoj teoriji i sudskoj praksi nazna~uju se kao bitna dva elementa koja opredeljuju pravnu prirodu ugovora. To su imovina i doìvotno izdràvanje, od ~ijeg odnosa se moè zaklju~iti da se moè smatrati kao teretni, me{oviti i dobro~ini. Bitno pitanje je da li je ugovor aleatoran ili nije aleatoran. Ako je on ugovor na sre}u, irelevantan je me|usobni odnos vrednosti davanja ugovornika. Upore|enjem te dve vrednosti, isti~e se, dolazi se do drugog za-klju~ka – da je to aleatoran ugovor po svojoj pravnoj prirodi. Aleatoran je jer se odnos davanja i primanja ne moè unapred da odredi, po{to zavisi od duìne ìvota primaoca izdràvanja i njegovih promenljivih potreba i kona~ne vrednosti imovine i prihoda u vreme njegove smrti.

15

U sudskoj praksi se osporava stav da je ugovor o doìvotnom izdrà-vanju ~ist ugovor na sre}u, ali da se moè naknadnim obra~unom vredno-sti uzajamnih davanja utvrditi prava priroda ugovora i tek ako je razlika mala, moè se smatrati "~istim" ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Prilikom tuma~enja ugovora treba utvrditi pravu volju ugovornika u vreme zaklju~enja ugovora polaze}i od zakonom odre|enog i dozvolje-nog cilja ugovora – da primalac izdràvanja sebi èli da obezbedi doì-votno izdràvanje, a da za uzvrat daje odre|enu (ugovorenu) imovinu, a da davalac izdràvanja za davanje tog izdràvanja obezbedi sebi odre|e-nu (ugovorenu) imovinu. Time oni ulaze u svesni rizik da se kona~ni od-nos vrednosti uzajamnih davanja ne moè unapred da predvidi. Mora se voditi ra~una o tome da li je to doìvotno izdràvanje zaista potrebno pri-maocu izdràvanja i da li je prema o~ekivanoj duìni njegovog ìvota da-ta imovina bila u srazmeri sa ugovorenim izdràvanjem. Smatra se da kod utvr|ivanja te srazmere treba po}i od toga da je primalac izdràvanja imao od ranije imovinu, a da davalac izdràvanja nije tu imovinu ni imao, i tek tada utvrditi kolika bi bila zakonska obaveza izdràvanja, koja se odre|uje srazmerno potrebama primaoca izdràvanja i imovinskim mogu}nostima davaoca izdràvanja. Pored gore iznetog, treba voditi ra~una i o eventualnim zakonskim obavezama izdràvanja ostalih srodnika, ali i pona{anje srodnika primao-ca izdràvanja, koji bi bili du`ni da ga izdràvaju i koji, posle njegove smrti, po pravilu, pobijaju ugovor o doìvotnom izdràvanju. Na primeru primaoca izdràvanja te{ko bolesnog starca, koji je duboko za{ao u deve-tu deceniju svoga ìvota, dokazuje se da tu ne postoji srazmera ni rizik davaoca izdràvanja, ve} da je o~igledno da se iza ugovora krije druk~ija volja ugovornih strana. Ali ako postoje svi ostali uslovi, sam vi{ak priho-da sa imovine nad rashodima ìvotnog izdràvanja ne menja teretni ka-rakter ugovora po{to se unapred ne moè predvideti da li }e za vreme tra-janja ugovora tako da bude. Pored toga, imovina manje vrednosti (npr. mali seoski posed) moè uz rad davaoca izdràvanja da daje vi{e prihoda nego neka mnogo vrednija imovina (npr. superkonforna porodi~na stam-bena ku}a). Prema tome ukoliko je ugovor zaklju~en u tom cilju i ako je davalac izdràvanja po{teno izvr{io svoje ugovorne obaveze, tada nika-kav naknadni obra~un ne moè da menja aleatorni karakter ugovora i da ga pretvori u komutativni ugovor. Aleatornost ugovora o doìvotnom iz-dràvanju se ogleda u tome {to se ne zna koliko }e na kraju biti obaveza za jednu stranu, a kod komutativnih ugovora se unapred zna kakve su obaveze i prava iz ugovora. Ako u takvom slu~aju primalac izdràvanja neo~ekivano ranije umre, onda je to figurativno re~eno "sre}a" davaoca izdràvanja i ne moè mu se naknadnim obra~unom oduzeti deo imovine, kao {to ni on, u slu~aju neo~ekivano duèg ìvota primaoca izdràvanja, ne moè od naslednika da traì vi{ak vrednosti datog izdràvanja.

16

Pravila o uslovima i na~inu raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju su druk~ija od uslova za ostale obligacione ugovore. Tako ako jedan ugovor-nik (po pravilu je to davalac izdràvanja) ne izvr{ava svoje obaveze iz ugo-vora, primalac izdràvanja moè traìti od suda da raskine ugovor, a da pri tom nije duàn da daje naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora. Spor-no je da li bi on mogao da traì prinudno izvr{enje ugovora, naro~ito kada su u pitanju davanja in natura. U sudskoj praksi takvi slu~ajevi nisu zabeleèni.

5. Zaklju~ivanje Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti zaklju~en u pismenom obliku i overen od strane sudije, koji je duàn da pre overe pro~ita stran-kama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti zakonski naslednici. U suprotnom ugovor je ni{tav. Iz navedenog je jasno da je nedostatak forme prvi razlog ni{tavosti ovog ugovora. U tom smislu se izja{njava i Zakon o obligacionim odnosima kada kaè da, zahtev zakona da ugovor bude zaklju~en u odre|enoj formi vaì za sve izmene i dopune ugovora. Tako|e, u ~lanu 70. ZOO predvi|a da ugovor koji nije zaklju~en u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoli-ko iz cilja propisa kojim je odre|ena forma ne proizilazi {to drugo. ZOO odre|uje kada se ugovor smatra zaklju~enim i vezuje ga za momenat ka-da ispravu (ugovor) potpi{u sva lica koja se njime obavezuju. Overa ugovora o doìvotnom izdràvanju vr{i se prema odredbama ~lana 164 –174. Zakona o vanparni~nom postupku. Ovaj zakon propisuje na~in i postupak sastavljanja isprave, odnosno overe ugovora. Tako za ugovor o doìvotnom izdràvanju, navedeni zakon prvo odre|uje da sudi-ja mora utvrditi identitet u~esnika, u ovom slu~aju primaoca i davaoca iz-dràvanja. U posebnim situacijama gde je neophodno prisustvo punolet-nih svedoka, sudskih tuma~a i drugih lica, tako|e se utvr|uje identitet tih u~esnika, prema javnoj ispravi sa fotografijom ( li~na karta, paso{ i sl.). Zatim sudija ispituje da li u~esnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost i da li su ovla{}eni za zaklju~enje posla. Nakon toga, sudija ispituje da li postoji slobodna i ozbiljna volja da se ugovor sa~ini, ~ita strankama ugo-vor i primaoca izdràvanja naro~ito upozorava na to da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti nu`ni naslednici. Zakon o vanparni~nom postupku posebno u ~lanu 172. stav 2. pred-vi|a da je sudija duàn da objasni u~esnicima smisao pravnog posla i da

17

im ukaè na njegove posledice u kom delu se poklapa sa ~lanom 195. Za-kona o nasle|ivanju, s tim {to dodaje da je sudija duàn da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim pro-pisima i pravilima morala dru{tva. Dosada{nja praksa sudova prilikom overe uloga nije odgovorila na zahtev zakona da prilikom overe ugovore utvr|uje da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima i pravi-lima morala dru{tva. Na taj na~in deo pomenute odredbe se uop{te ne pri-menjuje u praksi ili se primenjuje na na~in koji nije primeren su{tini i sa-drìni ugovora o doìvotnom izdràvanju. Smatramo da za overu ovog ugovora nije dovoljno samo rukovoditi se ~injenicom da je ugovor o do-ìvotnom izdràvanju dozvoljen i kao takav predvi|en Zakonom o nasle-|ivanju. Su{tina ~lana 172. stav 2. Zakona o vanparni~nom postupku je da se smanji i ograni~i mogu}nost vo|enja sporova, te stvaranja {to ve}e pravne sigurnosti ugovara~a. To bi zna~ilo da kod ugovora o doìvotnom izdràvanju pomenutu odredbu treba posmatrati u {irem kontekstu, u vezi sa ~lanom 196. i 203. Zakona o nasle|ivanju. U tom smislu potrebno je da sudija prilikom overe utvrdi potrebu primaoca izdràvanja, njegov na-~elni odnos sa zakonskim naslednicima, te da li su oni u mogu}nosti i voljni da brinu o svom srodniku, razloge i potrebu za sklapanjem ovog ugovora. U smislu pravne sigurnosti i ve}eg opstanka ugovora sudija tre-ba da uzme izjavu od eventualnog primaoca izdràvanja o zdravstvenom stanju primaoca, kako se davalac izdràvanja ne bi izloìo neugodnoj si-tuaciji poni{taja ugovora usled neznanja o bolesti primaoca, odnosno od-sustva neizvesnosti. Tako bi se smanjile mogu}nosti zloupotrebe ugovora o doìvotnom izdràvanju i izigravanju propisa. Nakon sastavljanja zapisnika koji sadrì navedene podatke, zapisnik potpisuje sudija, u~esnici, kao i svedoci, pa se uz isti prilaè primerak ugovo-ra o doìvotnom izdràvanju. Odredbama ~lana 168. Zakona o vanparni~nom postupku ("Slu`beni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88 i "Slu`beni glasnik RS", br. 46/95) propi-sano je, kad je u~esnik nepismen ili nem, ili slep, ili ne poznaje jezik koji je u slu`benoj upotrebi u sudu, sastavljanje isprave vr{i se u prisustvu dva punoletna svedoka koje sudija li~no poznaje ili ~iji je identitet utvrdio javnim ispravama sa fotografijom. Potpisom zapisnika ti svedoci potvr|u-ju sadrìnu isprave. I pored takvih odredbi, doga|a se da nepismena lica sa~injavaju ugovor o doìvotnom izdràvanju bez prisustva svedoka i donose ga u sud na overu, ili svoj sporazum o zaklju~enju ugovora saop{tavaju sudiji da ga primi na zapisnik i overi. Lo{a strana je takvog postupka {to se ta-kav ugovor u praksi izvr{ava, a nakon smrti primaoca izdràvanja, njego-vi naslednici po pravilu osporavaju punova`nost zaklju~enog ugovora

18

zbog nedostatka forme javne isprave, odnosno zbog neprisustvovanja svedoka prilikom njegovog zaklju~enja. U tom slu~aju postavlja se pita-nje konvalidacije tako zaklju~enog ugovora. Po ~lanu 73. ZOO ugovor, za ~ije se zaklju~enje zahteva pismena forma, smatra se punova`nim iako nije zaklju~en u toj formi, ako su ugo-vorne strane izvr{ile, u celini ili prete`nom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana o~igledno ne pro-izilazi {to drugo. Prema tome, ako je ugovor izvr{avan duè vreme i da-valac ispunjavao sva ugovorena davanja, a primalac ih primao bez pri-medbi i prigovora, a u postupku se utvrdi da sadrìna zaklju~enog ugovo-ra odgovara u svemu stvarnoj volji stranaka, moglo bi se prema pomenu-toj odredbi smatrati da ima mesta konvalidaciji zaklju~enog ugovora. Me|utim, Zakon o nasle|ivanju je lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima pa se kod ugovora o doìvotnom izdràvanju ne mogu primeniti odredbe ZOO u slu~aju nedostatka forme. Prisustvo svedoka pri zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràva-nju je samo dokaz o sadrìni zaklju~enog ugovora. Ako nema svedoka sa-drìna zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se dokaziva-ti na drugi na~in: saslu{anjem sudije koji je sa~injavao i overavao ugovor, zapisni~ara, davaoca izdràvanja i drugih lica kojima je primalac izdrà-vanja iznosio okolnosti bitne za punova`nost zaklju~enog ugovora i sl. Da je konvalidacija tako zaklju~enog ugovora mogu}a govore i odredbe ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju jer se neispunjenje forme predvi|ene Zakonom o vanparni~nom postupku ne sankcioni{e ni{tavo{}u, ve} se sankcioni{e iz drugih razloga predvi|enih Zakonom o nasle|ivanju, samo u slu~aju kad ugovor nije sa~injen u pismenom obliku, pro~itan stranka-ma i overen od sudije uz potrebno upozorenje. Po mi{ljenju LJ. Milutinovi} (Ugovor o doìvotnom izdràvanju, Pravni ìvot, br. 1/2001) problem nastaje kad je ugovor o doìvotnom iz-dràvanju kratko trajao ili kad bitne okolnosti nisu poznate drugim lici-ma. U tim slu~ajevima na sudu je delikatan zadatak i velika odgovornost da sve okolnosti detaljno ispita i utvrdi i zaklju~ak o punova`nosti takvog ugovora donese nakon svestrane ocene svih dokaza, vode}i ra~una o za-{titnoj formi (formi javne isprave) ugovora, koja je izri~ito zakonom predvi|ena. To sa razloga {to navedeni svedoci nisu samo svedoci identi-teta, ve} njihovo prisustvo (njihovi iskazi) ima za cilj da potvrdi sadrìnu sa~injene isprave. Ugovor }e ostati na snazi ako sadrì pravu stvarnu vo-lju stranaka koja je nedvosmisleno utvr|ena. Zaklju~ivanje ugovora o doìvotnom izdràvanju izme|u bra~nih drugova nije zakonom zabranjeno i ne protivi se na~elu morala i kada su obaveze davaoca izdràvanja po tom ugovoru identi~ne sa njegovim za-konskim obavezama supruànskog izdràvanja.

19

Stav je sudske prakse da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije proti-van prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), niti je isklju~en u imovinskim od-nosima izme|u bra~nih drugova u smislu odredbe ~lana 326. ZOO i ~lana 28. Porodi~nog zakona. Iako su po osnovnim na~elima braka (~lan 25. i ~lan 28. Porodi~nog zakona) bra~ni drugovi du`ni da se me|usobno pomaù i uzajamno izdràvaju, ne moè se isklju~iti mogu}nost da se obaveza izdrà-vanja precizira i poja~a ugovorom o doìvotnom izdràvanju.

6. Uslovi za zaklju~enje i punova`nost Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Osnovni uslovi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju su: pisana forma i overa ugovora od strane sudije. To je izri~ito propisano u ~lanu 195. Zakona o nasle|ivanju: "Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti zaklju~en u pismenom obliku i overen od strane sudije koji je duàn da pre overe pro~ita stran-kama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozori na to da imovina, koja je predmet ugovora, ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti nu`ni naslednici. U suprotnom ugovor je ni{tav". To zna~i da usmeni sporazum (ugovor) o doìvotnom izdràvanju ne proizvodi pravno dejstvo, o ~emu Vrhovni sud Srbije, Rev. 5140/97 od 26. septembra 1997. godine kaè: "Neosnovan je revizijski navod kojim se uka-zuje da su tuìoca na osnovu usmenog sporazuma, postignutim sa ranijim vlasnikom, stekli svojinu na stambenom prostoru koji koriste. Odredbom ~la-na 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slu`beni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Slu`beni list SRJ", br. 29/96), propisano je da se pravo svojine sti~e po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasle|ivanjem. Odredbom ~lana 21. istog zakona propisani su na~ini sticanja prava svojine po samom zakonu, koji predstavljaju originarno sticanje svojine. Izme|u tu-ènih i ranijeg vlasnika nije zaklju~en ni jedan pravnovaljan pravni posao, odnosno ugovor, na osnovu koga bi, primenom Zakona o osnovama svojin-skopravnih odnosa, stekli svojinu na spornim nepokretnostima". O drugom uslovu, u stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3439/96 od 15. oktobra 1996. godine kaè se: "Smatra}e se da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije pravno valjan (ni{tav), iako je sastavljen u pismenom ob-liku i potpisan od sudije, jer ugovor nije sa~injen u zakonom propisanoj formi, po{to je postupaju}i sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno pro~itao, niti je stranke upozorio na po-sledice ugovora".

20

Po stavu istog suda Rev. 2339/99 od 30.12.1999. godine, za punova-`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju neophodna je i saglasnost Mini-starstva finansija RS u smislu ~lana 3 stav 1. Zakona o posebnim uslovi-ma prometa nepokretnosti ("Slu`beni glasnik SRS", br. 30/89 i 42/899 i "Slu`beni glasnik RS", br. 22/91...i 48/94). U odsustvu te saglasnosti ugovor se smatra ni{tavnim. Ali se ve} zaklju~eni ugovor ne smatra ni-{tavnim ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja, pa se naknadno, pribavljenim odobrenjem, otklanja razlog ni{tavosti za ve} zaklju~en ugo-vor (Vrhovni sud Srbije, Rev. 673/99 od 30.03.1999. godine). Napominje-mo da je navedeni Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti u me|uvremenu prestao da vaì. Kod ugovora o doìvotnom izdràvanju overa je bitan konstitutivni element za nastanak ugovora, a propust suda kod sastavljanja zapisnika da ga sa~ini ne uti~u na punova`nost. Bez obzira na ~injenicu {to je Za-kon o vanparni~nom postupku u ~lanu 174. propisao da se u zapisnik unosi identitet u~esnika, svedoka i tuma~a, koji su prisustvovali sastavlja-nju isprave, i da se uz zapisnik prilaè primerak sastavljene isprave, on u su{tini predstavlja dokaz o zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràva-nju, a ne uslov za nastanak ugovora. Zato nepostojanje konstatacije na za-pisniku ili na samom ugovoru o tome, da je ugovor pro~itan ili da ugo-vornici nisu upozoreni na posledice, samo po sebi, ne zna~i ni{tavost ugo-vora, ako je po zakonu postupljeno. Bitno je utvrditi da li je u stvarnosti, prilikom zaklju~enja i overe, sudija ugovor pro~itao i upozorio ugovorni-ke na posledice. Vaàn uslov za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju je postojanje volje ugovornih strana, jer lice koje je potpuno nesposobno da shvati zna~aj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima ne moè izra-ziti volju, pa je ugovor koje ono "zaklju~i" ni{tav, a ne ru{ljiv. Nema vo-lje ugovornih strana i kada je do zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdr-àvanju do{lo prinudom, pretnjom ili u zabludi. Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca izdràvanja ne uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju ako je primalac iz-dràvanja za njih znao pre nego {to je taj ugovor zaklju~en (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5840/94 od 7.12. 1994. godine). Ne postoji ugovor o doìvotnom izdràvanju kada ostavilac ne pre-nese pravo svojine na svoju vanbra~nu suprugu, ve} joj prenese samo pravo doìvotnog uìvanja, pa u tom slu~aju nema mesta dono{enju re{e-nja o obustavi postupka za raspravljanje zaostav{tine (Okru`ni sud u Pro-kuplju, G`. 548/99 od 1.09.1999. godine).

21

Pobude iz kojih je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en ne uti~u na njegovu punova`nost. Ali ako je nedopu{tena pobuda bitno uti-cala na odluku jednog ugovara~a da zaklju~i ugovor i ako je to drugi ugo-vara~ znao, ili morao znati, ugovor }e biti bez dejstva (Vrhovni sud Srbi-je, Rev. 4641/97 od 4.02.1998. godine).

7. Punomo}je za zaklju~enje Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Punomo}je za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju

mora biti overeno od strane sudije koji upozorava punomo}nike ugo-vornih strana na posledice zaklju~enja takvog ugovora . Ugovor o do-ìvotnom izdràvanju zaklju~en na osnovu punomo}ja koje nije ove-reno na na~in na koji se overavaju ugovori o doìvotnom izdràva-nju, ni{tav je shodno ~lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz obrazloènja:

Iz stanja u spisima proizilazi da je 9.1.1992. godine pred Op{tinskim sudom u Novom Sadu od strane sudije overen ugovor o doìvotnom izdr-àvanju, da je ugovor u ime primaoca izdràvanja zaklju~ila njegova su-pruga koja je imala specijalno punomo}je za zaklju~enje ovog ugovora, ali punomo}je nije bilo overeno od sudije. S obzirom na ovakvo ~injeni~-no stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kad je poni{ten ugo-vor o doìvotnom izdràvanju. Prema odredbama ~l. 118. st. 4. i 5. Zako-na o nasle|ivanju koji je u to vreme vaìo u Vojvodini ("Slu`beni list SAP Vojvodine" br. 8/75), ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije, koji }e prilikom overe ugovora pro~itati i upozoriti ugovorne strane na posledice ugovora. Od-redbom ~l. 90. Zakona o obligacionim odnosima predvi|eno je da forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vaì i za punomo}je za zaklju~enje tog ugovor, odnosno za preduzimanje tog po-sla. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi punomo}je za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti u istoj formi u kojoj se za-klju~uje i sam ugovor o doìvotnom izdràvanju. To podrazumeva da i punomo}je za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti overeno od strane sudije koji upozorava punomo}nike ugovornih strana na posledice zaklju~enja ugovora. Kako je odredba ~l. 90. Zakona o obli-gacionim odnosima prinudni propis, to je pravilan zaklju~ak nièstepenih sudova da je u konkretnom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvanju za-klju~en na osnovu punomo}ja koje nije overeno na na~in na koji se ove-ravaju ugovori o doìvotnom izdràvanju , ni{tav shodno ~l. 103. Zakona

22

o obligacionim odnosima. Neosnovani su revizijski navodi kojima se tu-èna poziva na odredbu ~l. 73. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, navedena odredba se odnosi samo na ugovore za koje se traì pismena forma, koja se mogu konvalidirati iako nisu u toj formi zaklju~eni, ali pod uslovom da su ugovorne strane u celini ili u prete`nom delu izvr{ile svoje obaveze. Ovde se radi o ugovoru o doìvotnom izdràvanju za koji se predvi|a overa od strane sudije, s tim da sudija upozori ugovorne strane na posledice takvog ugovora. Ovakav ugovor se ne moè konvalidirati i navedenom zakonskom odredbom nije predvi|ena mogu}nost konvalida-cije ugovora za koji je propisana forma overe od strane sudije. Tako|e je neosnovan revizijski navod kojim se tuèni poziva na odredbu ~l. 88. Za-kona o obligacionim odnosima. Navedena zakonska odredba reguli{e pi-tanje zaklju~enja ugovora preko punomo}nika, ali bez ovla{}enja, kao i naknadno odobrenje od strane neovla{}enog lica. Ovde se radi o formi punomo}ja, a ne o zaklju~enju ugovora bez punomo}ja i naknadnom odo-brenju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 931/97)

8. Predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju utvr|en je odredbama ~lana 194. Zakona o nasle|ivanju uz {iroku mogu}nost da ugovor sadrì i druge elemente od zna~aja za doìvotno izdràvanje. Prema odredbama tog ~lana, ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje se primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdràvanja ugovorom moè obuhvatiti samo svoje stvari ili prava postoje}a u trenutku zaklju~enja ugovora. Ako {to drugo nije ugovorio, obaveza izdràvanja naro~ito obuhvata obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e, obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja za svakodnevne uobi~ajene potrebe. Zakonodavac nagla{ava da primalac izdràvanja ugovorom o doì-votnom izdràvanju moè obuhvatiti samo stvari ili prava postoje}a u tre-nutku zaklju~enja ugovora. Primalac izdràvanja mora da bude vlasnik stvari koja predstavljaju predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju u vreme zaklju~enja ugovora. Ako bi stvar stekao u svojinu posle zaklju~e-nog ugovora, u pogledu te stvari ugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo. I po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1814/98 od 24.09.1998. godine predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti u svojini primaoca

23

izdràvanja u trenutku zaklju~enja tog ugovora. U ugovoru o doìvotnom izdràvanju pokretne stvari moraju biti individualno odre|ene (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1641/97). Prema sudskoj praksi predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju moè biti i samo pruànje nege i pomo}i od strane davaoca izdràvanja; sadrìna ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se sastojati i u tome da se primalac izdràvanja smesti u dom za stare i da davalac izdràvanja snosi tro{kove boravka u domu, da ga povremeno obilazi i na drugi na~in iskazuje negu i pa`nju. Retke posete primaocu izdràvanja, povremeno slanje lekova i pen-zije, kao i retki zajedni~ki boravci stranaka, ne predstavljaju davanje izdr-àvanja u smislu odredaba Zakona o nasle|ivanju (Presuda Okru`nog su-da u Beogradu. G`. br. 12224/96 od 27. februara 1977. godine). Kada primalac izdràvanja nepokretnost, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, na koju je zadrào pravo svojine i dràvine sve do svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmenjena nepokretnost ne mo-è predstavljati predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine (Presuda Okru`nog suda u â~ku. G`. 950/99 od 6.10.1999. godine).

9. Ugovaranje zajednice ìvota

Ugovor o doìvotnom izdràvanju moè se zaklju~ivati bez zajedni-ce ìvota i sa zajednicom ìvota. Pod zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju sma-tra se zajednica ìvota kod koje ugovorne strane imaju potpuno zajedni~-ko doma}instvo, a sa njim se upodobljava i zajednica ìvota u kojoj ugo-vorne strane imaju odvojeno doma}instvo, ali ìve u neposrednoj blizini kako bi se mogle izvr{avati ugovorne obaveze, ~ija priroda zahteva bar delimi~ni i svakodnevni trajni kontinuitet odnosa (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 120/94), odnosno nu`no je da ìve u takvoj blizini da to omogu}ava njihove svakodnevne i trajne kontakte (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4891/98 od 29.09. 1998. godine). Fakti~ko je pitanje koja je to blizina. U slu~aju spora, to sud utvr|u-je u svakom konkretnom slu~aju. Po na{em mi{ljenju, ako je malo mesto – u tom mestu, ako je ve}e ili veliko mesto – u delu tog mesta odakle da-valac izdràvanja moè redovno svakodnevno da dolazi kod primaoca iz-dràvanja u svako doba godine i pri svakom vremenu.

24

Drugim re~ima, zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne stra-ne imaju zajedni~ko doma}instvo, nego i takvu zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u ta-kvoj blizini da to omogu}ava njihove svakodnevne i trajne kontakte.

10. Doìvotno izdràvanje vi{e lica

Po ~lanu 197. Zakona o nasle|ivanju doìvotno izdràvanje se moè ugovoriti za dvoje ili vi{e lica. U tom slu~aju svako od njih ima zasebno pravo na odre|eno davanje i ~injenje.

11. Doìvotno izdràvanje u korist tre}eg lica

Po ~lanu 198. Zakona o nasle|ivanju, kada je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, davalac izdràvanja sti~e svojinu na pred-metima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara~a ako ugovorom nije odre|eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre}eg lica. Obaveza iz-dràvanja traje do smrti tre}eg lica. Po navedenim odredbama davalac izdràvanja je duàn da daje izdrà-vanje do smrti tre}eg lica. Zakonodavac postavlja pravilo, da u tom slu~aju davalac izdràvanja sti~e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovara~a. Ne}e biti tako ako je ugovorom o doìvotnom izdrà-vanju predvi|eno da svojina prelazi u trenutku smrti tre}eg lica.

12. Obezbe|enje prava iz Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Po ~lanu 199. Zakona o nasle|ivanju davalac izdràvanja moè svo-je pravo iz ugovora da obezbedi upisom u javnoj knjizi. Isto pravo posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja ima i tre}e lice u ~iju je korist iz-dràvanje ugovoreno. Ovakvu odredbu je bilo nu`no uneti u ovaj zakon kod ~injenice da primalac izdràvanja zadràva pravo svojine na stvarima navedenim u ugovoru o doìvotnom izdràvanju do svoje smrti i da ih moè slobodno otu|iti na {tetu davaoca izdràvanja. Upisom u javnu knjigu davalac izdr-àvanja se za{ti}uje od realizacije takve namere primaoca izdràvanja.

25

13. Neprenosivost prava Po ~lanu 200. Zakona o nasle|ivanju potraìvanja primaoca izdrà-vanja ne mogu se preneti na drugog. To je i logi~no, jer su potraìvanja primaoca izdràvanja strogo li~na i ne mogu se prenositi na drugog.

14. Pravo zakonskih naslednika primaoca izdràvanja

Po ~lanu 203. Zakona o nasle|ivanju na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primalaca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jed-ne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè da te~e pre smrti primao~eve. Po odredbama navedenog ~lana nije predvi|ena mogu}nost raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog o{te}enja preko polovine, ali je predvi|ena mogu}nost poni{taja ugovora ako ugovor nije predstavljao ni-kakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. To }e, na primer, biti ako je primalac izdràvanja ìveo samo sedam dana po zaklju~enju ugovora. Zbog tako kratkog roka trajanja ugovorne obaveze nisu ni mogle biti izvr-{ene. Ta ~injenica nije razlog za raskid ugovora, ali je razlog za ni{tav-nost ugovora o doìvotnom izdràvanju i to samo ako je primalac izdrà-vanja zaklju~io ugovor u takvom zdravstvenom stanju da se mogla o~eki-vati njegova bliska smrt. Za ocenu ni{tavnosti takvog ugovora potrebno je da na strani davao-ca izdràvanja postoje razlozi (namera, èlja) da za kratko vreme bez bilo kakvog ili malog davanja do|e do nesrazmerne koristi zaklju~enjem ugo-vora o doìvotnom izdràvanju. U slu~aju da je na strani primaoca izdrà-vanja, pored pobude da mu je, usled njegovog te{kog stanja potrebno do-ìvotno izdràvanje, istovremeno bila èlja (namera, pobuda) da davaocu izdràvanja ustupi svoju imovinu, u sporu bi se primenila pravila simula-cije i, razume se, ishod spora bio bi u skladu sa pravilima simulacije.

1. Poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zakonski naslednici primaoca izdràvanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili staro-sti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja, i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor, odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostavio~eve smrti.

26

Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju je prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, zaklju~en izme|u tuènih kao davaoca izdràvanja i sada pokojne kao primaoca izdràvanja, nakon ~ije smrti je obustavljen ostavinski po-stupak zato {to nije imala imovinu, jer je prenela ugovorom o doìvotnom izdràvanju na tuène. Tuìlac T. S., otac drugotuìlje i deda tre}etuìlje, je sestri} pokojne-primaoca izdràvanja, koja je tuìocu bila ro|ena tetka. Ona je umrla aprila meseca 1998. godine, a ovaj tuìlac je podneo tu`bu radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju 23.4.2001. godine. Nièstepeni sudovi su, kod tako utvr|enog ~injeni~nog stanja, odbili tu`beni zahtev drugo i tre}e tuìlje za poni{taj ugovora o doìvotnom iz-dràvanju, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz ~lana 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, a s obzirom da drugo i tre}e tuìlja nisu zakonski naslednici primaoca izdràvanja. Tu`bu tuìoca T. S. za poni{taj navede-nog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predvi|enog ~lanom 203. stav 2. Zakona o nasle|ivanju. I revizijski sud je reviziju tuìoca odbio kao neosnovanu, prihvativ{i ovakvo stanovi{te nièstepenih sudova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2097/03)

2. Kod ugovora o doìvotnom izdràvanju procena aleatornosti vr{i se prema okolnostima slu~aja.

Iz obrazloènja: Prema ~lanu 203. Zakona o nasle|ivanju, zakonski naslednik prima-oca izdràvanja moè traìti poni{tavanje ugovora o doìvotnom izdrà-vanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije pred-stavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. U konkretnom slu-~aju, primalac izdràvanja je pre zaklju~enja ugovora imao 85 godina, a javlja se lekaru zbog povi{enog krvnog pritiska, poreme}aja sr~anog rada i bronhitisa, reumati~nih bolova i bolova u zglobovima. Na starosno doba primaoca izdràvanja, niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu is-klju~ivali aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju, u smislu pomenu-tih propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku izme|u zaklju~enja ugovora i smrti primaoca izdràvanja, ve} pre-ma svim okolnostima slu~aja. S obzirom na to u reviziji se neosnovano na-vodi da su nièstepeni sudovi pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuìlje da se zbog odsustva aleatornosti poni{ti ugovor o doì-votnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4772/01)

3. Nema aktivnu legitimaciju za vo|enje spora radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju lice koje nije zakonski ni testa-mentalni naslednik pok. primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97)

27

4. Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca iz-dràvanja ne uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako je primalac izdràvanja za njih znao pre nego {to je taj ugovor zaklju~io. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5840/94)

5. Ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju kao dvostrano te-retni ugovor, ako je davalac izdràvanja znao da se osnovano o~eku-je skora smrt primaoca izdràvanja zbog starosti, te{ke i neizle~ive boleti i iscrpljenosti, a davalac izdràvanja zaklju~enim ugovorom nije u stvari preuzeo obavezu izdràvanja primaoca izdràvanja, niti je do stvarnog izdràvanja do{lo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3446/93)

15. Smrt davaoca izdràvanja Po ~lanu 204. Zakona o nasle|ivanju posle smrti davaoca izdràva-nja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke, koji su pozvani na nasle|e, ako oni na to pristanu. Ako oni ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràva-nju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato iz-dràvanje. Odredbe navedenog ~lana nemaju naslednopravna dejstva, kao {to ne-ma ni ugovor o doìvotnom izdràvanju (ovaj ugovor ima obligacionopravni karakter). Ona se odnosi na naslednu sukcesiju – prelaskom obaveze na odre-|ene subjekte. Obaveza prelazi na sukcesore po samom zakonu, a ako sukce-sori ne pristanu, ugovor o doìvotnom izdràvanju se raskida. U sudskoj praksi se to naziva prelazak obaveze du`nosti izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja, koji su pozvani na nasle|e. Kada je tuìlac, posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak pristao na produènje zaklju~enog ugovora o doìvot-nom izdràvanju, stekao je pravo davaoca izdràvanja na nepokretnost koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. Prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potom-ke davaoca izdràvanja, koji su pozvani na nasle|e, nije naslednopravna sukcesija i zato se o tome ne odlu~uje u ostavinskom postupku.

1. Ugovor o doìvotnom izdràvanju po samom zakonu prestaje smr}u davaoca izdràvanja, ako on nema bra~nog druga, ni potomaka.

Iz obrazloènja: Predlog za zaklju~enje poravnanja o poni{taju ugovora o doìvot-nom izdràvanju odba~en je pobijanim re{enjem, protiv koga je predlaga~ blagovremeno izjavio àlbu.

28

Okru`ni sud je u postupku predhodno u smislu ~lana 365. u vezi sa ~lanom 381. Zakona o parni~nom postupku i ~lana 30. stav 2. Zakona o vanparni~nom postupku, na{ao da je àlba neosnovana, jer nema mesta zaklju~enju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora od doìvotnom izdràvanju koji je predlaga~, kao primalac izdr-àvanja zaklju~io sa sada pokojnim davaocem izdràvanja. U slu~aju smrti davaoca izdràvaoca, prema odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako oni na to pristanu. U konkretnom slu~aju, kako nije sporno da je pokojna-davalac izdràvanja, ìvela u vanbra~noj zajednici sa predlaga~em i nije imala potomaka, ugo-vor o doìvotnom izdràvanju prestao je njenom smr}u davaoca po sa-mom zakonu, a u smislu ~lana 204. Zakona o nasle|ivanju. Nikakve pravne posledice ne bio proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome. (Okru`ni su u Valjevu, G`. 98/05)

2. Ne odlu~uje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i oba-veza davaoca izdràvanja na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija.

Iz obrazloènja: Zaostav{tina ostavioca raspravljena je pravnosna`nim re{enjem. Predlog za raspravljanje naknadno prona|ene imovine – prava i obaveze ostavilje kao davaoca izdràvanja i ugovora o doìvotnom izdràvanju, podneo je ogla{eni naslednik – suprug ostavilje. Odredbe ~lana 1. stav 2. i ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, kao i odredbe ~l. 128 -131 Zakona o vanparni~nom postupku, kojima su regulisane vrste nasledno pravnih zahteva posle pravnosna`nosti re{enja o nasle|ivanju (s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za do-no{enje dopunskog re{enja o nasle|ivanju) nièstepeni sudovi su, u kon-kretnom slu~aju, pravilno primenili. Navodi revizije da prava davaoca izdràvanja mogu posle njegove smrti pre}i na naslednike, ako su naslednici davao~ev bra~ni drug i po-tomci, su bez zna~aja. Ovo zbog toga {to iz sadrìne odredbe ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju proizilazi da prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja, koji su pozvani na nasle-|e, nije nasledno-pravna sukcesija, pa se o tome ne moè odlu~ivati u ostavinskom postupku, te ni odredbama Zakona o vanparni~nom postup-ku nije na takvu pravnu situaciju, predvi|ena mogu}nost donono{enja do-punskog re{enja o nasle|ivanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4030/02)

29

3. Prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i po-tomke davaoca izdràvanja koji su pozvani na nasle|e, nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlu~uje u ostavinskom postupku.

Iz obrazloènja:

Prema odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu. Odredba ~lana 204. stav 2. propisuje ukoliko potomci i bra~ni drug ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. Ova odredba nema nasledno-pravna dejstva, kao {to nema ni ugovor o doìvotnom izdràvanju. (Ovaj ugovor ima obligaciono-pravni karak-ter). Ona se odnosi na naslednu sukcesiju – prelaskom obaveze na odre-|ene subjekte. Obaveza prelazi na sukcesore po samom zakonu, a ako sukcesori ne pristanu, ugovor o doìvotnom izdràvanju se raskida. Da li je obaveza davaoca izdràvanja, u konkretnom slu~aju, pre{la na predlaga~e ili ne, ne spada u predmet ostavinskog postupka, pa su predlaga~i mogli, ukoliko smatraju da su nenasledni sukcesori pokojnog davaoca izdràvanja, svoj interes za{tititi tu`bom za utvr|enje u parni~-nom postupku. Imaju}i re~eno u vidu, Vrhovni sud smatra da su neosnovani navodi re-vizije o tome da je ovde re~ o nasledno-pravnoj sukcesiji. Okolnost da, po odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, obaveze davaoca izdràva-nja prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ne ukazuje da je ovde re~ o nasle|ivanju ve} samo bliè odre|uje nenasledne sukcesije. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3897/97 od 27.09.1997. godine)

4. Propisi o zastarelosti prava na nasle|ivanje primenjuju se sa-mo u sporovima po nasledni~kim tu`bama. U svim drugim slu~ajevi-ma, kada se pravo nasle|a ostvaruje prema licu koje nije pretposta-vljeni naslednik i koji stvari drì po nekom drugom pravnom osnovu, propisani rokovi u kojima zastareva pravo zahtevati zaostav{tinu ne mogu se primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 409/94)

5. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak, pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja: Smr}u primaoca izdràvanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu re-alizaciju ugovora o doìvotnom izdràvanju, po kojem je tuìlac, kao pravni

30

sledbenik davaoca izdràvanja (koji je preminuo pre primaoca) izvr{avao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasni{tva na stanu koji je predmet ugovora. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràva-nja, kao njegov potomak pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4063/98)

Po ~lanu 205. Zakona o nasle|ivanju, ako bra~ni drug i potomci da-vaoca izdràvanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdràvanja. Sud }e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cene}i imovno stanje primaoca izdràvanja i onih koji su bili ovla{}eni na produènje ugovora. Navedena re{enja u ~l. 204. i 205. stavljaju naslednike davaoca izdr-àvanja u nepovoljniji poloàj od njega. Njima se pruà mogu}nost zlou-potrebe od strane bra~nog druga i potomaka, koji su pozvani na nasle|e davaoca izdràvanja. Oni, na primer, mogu biti saglasni na produènje ugovora, i izjaviti da ugovor èle produìti, ali im to nije mogu}e, pa i kada ga formalno produè nalaze razloge i dokaze da iza|u iz tog odnosa raskidom ugovora. Zloupotreba u vidu izbegavanja sno{enja tro{kova sahrane i ugovo-renog podizanja nadgrobnog spomenika, ne vodi opravdanom razlogu za raskid ugovora, ve} pravu onih, koji su te tro{kove u~inili, da se obe{tete od davaoca izdràvanja.

16. Ugovor o poklonu i Ugovor o doìvotnom izdràvanju

Ugovor o poklonu je dobro~in ugovor kod koga osnov obaveznosti (kauzu) na strani poklonodavca ~ine njegove pobude (animus donandi) iz kojih ~ini poklonoprimcu korist na teret svoje imovine, bez ikakve nakna-de. Pobude su njegov konstitutivni element bez koga nema ni ugovora. Po drugoj formulaciji, ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano oba-vezan pravni posao, kojim se, saglasno{}u volja, vr{i prenos odre|enog prava sa jednog na drugo lice bez naknade. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon u~ini. Ugovor ne}e nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Samim tim, saglasnost poklono-primca da primi poklon i postojanje namere da se poklon u~ini, jeste mini-mum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. Upore|enjem predmeta ugovora o poklonu i predmeta ugovora o do-ìvotnom izdràvanju moè se izvu}i zaklju~ak da su u ne~em sli~ni i da se me|usobno prepli}u prerastaju}i jedan u drugog kada je u pitanju doì-

31

votno izdràvanje. Tako, prema sudskoj praksi, imamo poklon sa nalo-gom za izdràvanje, poklon kod ugovora o doìvotnom izdràvanju i ugo-vor o poklonu sa obavezom izdràvanja. U slu~aju postojanja ugovora o poklonu, zaklju~enog izme|u tuìo-ca kao poklonoprimca i njegovog sina, pravnog prethodnika tuènih kao poklonodavaca sa nalogom da poklonoprimac izdràva poklonodavca do kraja njegovog ìvota, sa posebnom pa`njom sud mora da ceni nameru dare`ljivosti u momentu zaklju~enja ugovora, da bi se utvrdilo da li se ra-di o postojanju tog ugovora ili ugovora o doìvotnom izdràvanju. U slu~aju da su stranke zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdràvanju, a kasnije ne raskinu ugovor o doìvotnom izdràvanju, pa zaklju~e ugo-vor o poklonu sa obavezom izdràvanja, tada bi se utvrdilo da li je u pita-nju simulovan pravni posao. Mora se prethodno utvrditi da li je postoja-la volja stranaka da se ugovor o doìvotnom izdràvanju raskine i da se zaklju~i ugovor o poklonu uz obavezu izdràvanja. Ugovor o poklonu ne moè se tretirati kao ugovor o doìvotnom iz-dràvanju bez jasnih razlikovanja izme|u pravog i nepravog ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ugovor o doìvotnom izdràvanju moè biti simulovan u dva oblika: kao ugovor imenovan Zakonom o nasle|ivanju i kao neimenovani ugovor o prometu nepokretnosti. Prema sudskoj praksi ugovorom o kupoprodaji mo-gu}e je prikrivanje ugovora o doìvotnom izdràvanju. Vrhovni sud Srbije, Rev. 3769/98 od 18. 08.1998. godine o tome kaè: "Nièstepeni sudovi su pravilno na{li da ugovor o kupoprodaji od 3. 11. 1992. godine prikriva ugovor o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, nisu imali u vidu da postoje dva oblika prikrivenog ugovora: prvi je regu-lisan Zakonom o nasle|ivanju, drugi spada u kategoriju imenovanih ugo-vora kojima se prenosi svojina u smislu propisa o prometu nepokretnosti. Za neva`nost prvog oblika dovoljno je i odsustvo odgovaraju}e forme ko-ja insistira na overi ugovora od strane sudije, dok je za prenos svojine drugim oblikom dovoljna i obi~na overa. Naravno, uz odgovaraju}e odobrenje nadle`nog organa koje vaì za oba ugovorna oblika. Po{to se nièstepeni sudovi nisu bavili uslovima va`nosti ugovora o doìvot-nom izdràvanju sa stanovi{ta njihovog drugog oblika, za sada se ne moè zaklju~iti da li je materijalno pravo pravilno primenjeno. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio na ponovno su|enje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se ispita da li sadrìna zaklju~enog ugovora odgovara drugom obliku, tj. nepravom obliku ugovora o doìvotnom izdràvanju, kao neimenovanom ugovoru za koji vaè op{ta pravila o prometu nepokretnosti. Tek kad to bude u~injeno, nièstepeni sudo-vi }e do}i u priliku da pravilno primene materijalno pravo".

32

17. Zajedni~ka imovina i Ugovor o doìvotnom izdràvanju

Po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju davalac izdràvanja sti~e odre|enu imovinu. Imovina, koju jedan bra~ni drug stekne u toku trajanja bra~ne zajednice po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko su se u izvr{avanju obaveza starale obe ugovorne strane, zajedni~ka je imovina bra~nih drugova. Nasuprot tome, ukoliko oba bra~na druga nisu izvr{avala obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju u podjednakom vremenskom periodu, ve} jedna ugovorna strana mnogo kra}e od druge, njihov doprinos u sticanju takve imovine ne moè biti jednak. To se odnosi i na vanbra~nog druga. Prilikom utvr|ivanja dopri-nosa vanbra~ne supruge u sticanju tekovine kod ugovora o doìvot-nom izdràvanju treba uzeti u obzir ~injenicu da li je vanbra~na supru-ga bila stalno u zajednici sa primaocima izdràvanja, odnosno gde je bila u radnom odnosu, gde je ìvela, da li je snosila tro{kove sahrane primalaca izdràvanja, kao i materijalnu bazu koja je postojala pre stu-panja u vanbra~nu zajednicu.

Bez obzira na to {to je samo jedan od bra~nih supru`nika ugo-vara~, kao davalac izdràvanja, imovina ste~ena kao naknada za iz-dràvanje po ugovoru o doìvotnom izdràvanju predstavlja zajed-ni~ku imovinu bra~nih supru`nika, ako su oba u~estvovala u davanju izdràvanja.

Iz obrazloènja: Tuèni je, u konkretnom slu~aju, kao davalac izdràvanja tokom tra-janja braka supru`nika zaklju~io ugovorom o doìvotnom izdràvanju sa svojim ocem. Preuzetu obavezu izdràvanja izvr{avala su oba supru`nika do smrti oca tuènog. Pri tome, oboje su imali pribli`no iste zarade, za-jedni~ki su se angaòvali oko kupljene stoke i obrade zemlje roditelja tu-ènog, a valja ceniti i utvr|enu podelu posla u doma}instvu , po kojoj je tuìlja prete`no prala, spremali obavljala ku}ne poslove u celoj ku}i, da-kle – i u onom delu koji su koristili roditelji tuènog. Imovina ste~ena kao naknada za izdràvanje po ugovoru o doìvot-nom izdràvanju predstavlja zajedni~ku imovinu bra~nih drugova ako su oba bra~na druga u~estvovala u davanju izdràvanja , bez obzira na to {to je samo jedan od njih ugovara~ kao davalac izdràvanja. Kako se, shodno ~lanu 171. stav 1. Porodi~nog zakona, u konkret-nom slu~aju radi o imovini ste~enoj radom u toku trajanja bra~ne zajedni-ce. To su nièstepeni sudovi, na osnovu ~lana 180. tog zakona, pravilno utvrdili udeo u zajedni~koj imovini bra~nih drugova (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1235/06 od 21.6.2006. godine)

33

18. Stan kao predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

1) Stan kao predmet Ugovora

U pravnoj teoriji se ne pravi razlika izme|u stanarskog prava i prava na stan – pravo na stan (stanarsko pravo) jeste pravo gra|anina da, pod zakonom odre|enim uslovima, trajno koristi stan u dru{tvenoj (i dràv-noj) svojini radi zadovoljavanja li~nih porodi~nih stambenih potreba. Pravni osnov za sticanje stanarskog prava za vreme vaènja Zakona o stambenim odnosima ("Slu`beni glasnik SRS", br. 12/90 ... i 55/90) i "Slu`beni glasnik RS", br. 3/90 i 7/90), bio je ugovor o kori{}enju stana. Prema ~lanu 30. Zakona o stanovanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 50/92... i 26/2001) od dana stupanja na snagu ovog zakona, na stanu se ne moè ste}i stanarsko pravo, a lica koja su do tog dana stekla stanarsko pravo po ugovoru o kori{}enju stana, nastavljaju da koriste stan po osnovu tog ugovora, s pravima i obavezama iz ~lana 31. do 39. ovog zakona (tj. za-kupca stana u dru{tvenoj odnosno dràvnoj svojini). Time je zakonoda-vac stanarsko pravo preobrazio u pravo zakupa stana na neodre|eno vre-me, osim u slu~aju kori{}enja stana u svojini gra|ana po osnovu stanar-skog prava (~l. 40. do 43). Odredbama ~l. 40. do 43. navedenog zakona stanarsko pravo ovih kategorija korisnika stanova nije preobraèno u prava zakupca stana na neodre|eno vreme s pravom otkupa. Ali je proklamovano da nosilac sta-narskog prava na tim stanovima ima sva prava zakupca stana na neodre-|eno vreme u dru{tvenoj svojini (u skladu sa odredbama ~l. 30. do 39. ovog zakona), osim prava na otkup, a vlasnik stana ima pravo i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze da omogu}i otkup stana po odredbama ovog zakona. U pitanju je pravo stanovanja koje se ispunjava u stanovanju u odre-|enom stanu. Stanovanje je podvrsta prava upotrebe koja se sastoji u ovla{}enju titulara prava da stanuje u odre|enom stanu i to u granicama svojih li~nih potreba i potreba svoje porodice. Otuda je, po na{em mi{ljenju, pogre{no pravo stanovanja izjedna~a-vati sa stanarskim pravom. Pravo stanovanja sti~e se po ugovoru o zaku-pu stana na neodre|eno vreme u dru{tvenoj i dràvnoj svojini (ne iz prava zakupa stana na neodre|eno vreme), dok se stanarsko pravo sticalo po ugovoru o kori{}enju stana. Pravo stanovanja (shva}eno kao stanarsko pravo) na dru{tvenom, dr-àvnom i privatnom stanu, kao li~no imovinsko pravo sui generis, ne mo-è da bude predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, jer je kao takvo

34

neprenosivo: "Ne moè se stanarskim pravom (~itaj: pravom stanovanja) raspolagati ugovorom o doìvotnom izdràvanju po{to to pravo ne moè da bude predmet ugovora, jer se tim pravom ne moè raspolagati" (Vr-hovni sud Srbije, Rev. 5135/96 od 5.11.1996. godine). Ako bi predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju bilo pravo stano-vanja (odnosno stanarsko pravo) ugovor bi bio ni{tav po ~lanu 103. Zako-na o obligacionim odnosima, kao i protivan odredbama Zakona o stano-vanju, kojima se ure|uje sticanje i gubljenje stanarskog prava, tj. presta-nak stanarskog prava. Predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju moè biti samo stan ~iji je titular svojine primalac izdràvanja, tj. stan u privatnoj, odnosno li~noj svojini. Problemi nastaju kad je predmet ugovora o doìvotnom izdràva-nju stan koji je u otkupu po Zakonu o stanovanju, odnosno stan koji je ot-kupljen po tom zakonu.

2) Stan u otkupu kao predmet Ugovora Prema odredbama ~lana 16. Zakona o stanovanju stan u dru{tvenoj i dràvnoj svojini moè biti u otkupu u dva slu~aja: u slu~aju kada je nosi-lac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodre|eno vreme pod-neo pismeni zahtev za otkup stana pa jo{ nije odlu~eno i nije zaklju~en ugovor o otkupu, i kada je zahtev za otkup stana odbijen ili nije o zahtevu odlu~eno u zakonskom roku, pa se kod nadle`nog suda vodi vanparni~ni postupak za dono{enje re{enja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Prema ~lanu 18. Zakona o stanovanju o otkupu stana zaklju~uje se ugovor u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana overavaju kod nadle-`nog suda. Posledica odsustva forme ad solemnitatem jeste to {to se sma-tra da ugovor o otkupu nije ni zaklju~en, da davalac izdràvanja ne moè ni da raspolaè stanom po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. I po ~lanu 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti ("Slu`beni glasnik RS", br. 42/98), ugovor koji nije zaklju~en u propisanoj formi ne proizvo-di pravno dejstvo. Moè se postaviti pitanje da li se moè konvalidirati ugovor o otku-pu stana ~ija je redakcija potpisana od strane ugovornih strana iz ~lana 16. Zakona o stanovanju, ako su ispunjeni zakonom utvr|eni uslovi za konvalidaciju. Po ~lanu 73. ZOO ugovor, za ~ije se zaklju~ivanje zahteva pisana forma, smatra se punova`nim i ako nije zaklju~en u toj formi, ukoliko su ugovorne strane izvr{ile, u celini ili prete`no, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja, zbog koga je forma propisana, o~igledno ne proizilazi ne{to drugo. Konvalidacija ugovora vr{i se materijalnim izvr{enjem tog ugovora.

35

Ako je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en pre pisane redak-cije ugovora o otkupu stana, nisu ispunjeni zakonski uslovi za konvalidaciju ugovora o otkupu stana koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ako je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en posle redakcije ugovo-ra o otkupu stana, nismo sigurni da su ispunjeni zakonski uslovi za konvali-daciju ugovora o otkupu stana. U krajnjem slu~aju, po ovom pitanju mogu se zauzeti dva opre~na stava: da je pravo svojine na stanu ve} ste~eno pre re-dakcije ugovora o otkupu stana i stav – da se redakcijom ugovora o otkupu stana ne moè ste}i pravo svojine, bez obzira {to je ugovor o doìvotnom iz-dràvanju zaklju~en posle redakcije ugovora o otkupu stana. Obja{njenje za prvi stav moè biti, da je ugovor o otkupu stana kon-validiran zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju posle njegove redakcije, koji je istovremeno i dokaz da je izvr{en u smislu ~lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, odnosno ~lana 73. ZOO. Obrazloènje za drugi stav moè biti, da su prepreke konvalidaciji ugovora o otkupu stana dve: prva, da se stanom, u fazi njegovog otkupa, ne moè raspolagati na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, i dru-ga, da bi se konvalidacijom ugovora o otkupu stana uskratilo pravo na ot-kup stana (mogu}nost otkupa stana) ~lanovima porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja iz ~lana 16. stav 2. Zakona o stanovanju. Pravo je ~lanova porodi~nog doma}instva nosioca stanarskog prava da traè od njega da svojom pismenom saglasno{}u dozvoli da neko od njih ot-kupi stan. To oni mogu zahtevati sve dok nosilac prava raspolaganja ne za-klju~i ugovor o otkupu stana i ne overi ga kod suda. I kad je izvr{ena redak-cija ugovora o otkupu stana pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràva-nju, ~iji je predmet taj stan, primalac izdràvanja moè dati svoju saglasnost nekom od ~lanova svog porodi~nog doma}instva da taj stan otkupi. Ta nje-gova saglasnost, a s njom i zaklju~enje ugovora o otkupu stana i njegova overa kod nadle`nog suda, onemogu}avaju konvalidaciju ugovora o otkupu stana kao proizvoda redakcije ugovora. Osim toga, svojina se po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju prenosi na davaoca izdràvanja posle smrti primaoca izdràvanja. U ovom slu~aju, davaocu izdràvanja ostaje sa-mo mogu}nost raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kada je podnet zahtev za otkup stana da se u vanparni~nom postup-ku donese re{enje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, da li je mogu}e da taj stan bude predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju? Po na{em mi{ljenju mogu}e je da taj stan bude predmet tog ugovora, ali do njegove realizacije ne}e do}i ako primalac izdràvanja umre u toku spora, jer u tom slu~aju davalac izdràvanja nema ovla{}enja da nastavi zapo~eti postu-pak pred sudom. Zna~i, ako to nije slu~aj, ugovor o doìvotnom izdràvanju }e proizvoditi pravno dejstvo tek posle dono{enja pravnosna`nog re{enja ko-je zamenjuje ugovor o otkupu stana.

36

3) Otkupljen stan kao predmet Ugovora Stan otkupljen po odredbama Zakona o stanovanju moè biti predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, pravna dejstva ovog ugovora ograni~ena su odredbama ~lana 16. stav 3. toga zakona. To zna~i da zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ~iji je predmet otkupljen stan po odredbama Zakona o stanovanju, nema uti-caja na kori{}enje stana ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca iz-dràvanja, odnosno ta njihova prava ne uti~u na pravnu valjanost ugo-vora o doìvotnom izdràvanju. Mogu}e je da davalac izdràvanja bude ~lan porodi~nog doma}in-stva primaoca izdràvanja, ali je, tako|e, mogu}e da davalac izdràvanja ne bude ~lan porodi~nog doma}instva. U prvom slu~aju, davalac izdrà-vanja je ~lan porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja i njegovo pravo kori{}enja stana nije ugroèno zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju. U drugom slu~aju, davalac izdràvanja nije ~lan porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja i on ne bi mogao koristiti stan samo na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju bez izri~ite pismene saglasno-sti ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja, jer za uselje-nje u stan i njegovo kori{}enje nije dovoljan samo taj ugovor. Ako bi da-valac izdràvanja mogao samo na osnovu ugovora o doìvotnom izdrà-vanju da se useli u stan i da ga koristi, time bi ~lanovima porodi~nog do-ma}instva primaoca izdràvanja bilo ugroèno njihovo zakonsko pravo na kori{}enje stana. Davalac izdràvanja sti~e pravo svojine smr}u primaoca izdràvanja na stanu koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. Postavlja se pitanje, ima li ta ~injenica uticaja na pravo stanovanja u tom stanu ~lano-va porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja koja su se zatekla u sta-nu u momentu njegove smrti? Na ovo pitanje mogu}a su dva odgovora: da se smr}u primaoca izdràvanja gasi pravo ~lanova njegovog porodi~-nog doma}instva iz ~lana 16. stav 3. Zakona o stanovanju, i da davalac izdràvanja, po pravu svojine na stanu, ima pravo da iseli iz stana te ~la-nove i useli se u stan, pa time i da stan koristi, i drugi stav – da stanarsko pravo (odnosno pravo stanovanja) nije akcesorno, ve} jedno li~no imo-vinsko pravo ustanovljeno zakonom i to zakonom lex specialis, ~ije kori-{}enje ne moè zavisiti od pravnog prometa, pa i ugovora o doìvotnom izdràvanju. Zato to njihovo pravo ostaje i posle zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, odnosno i posle sticanja svojine na tom stanu ugovorom o doì-votnom izdràvanju, i oni ga koriste sve dok ne nastupe neki od osnova (okolnosti) zbog kojih se gasi (na primer smr}u, zbog nekori{}enja i dr.). Da-

37

valac izdràvanja, sada vlasnik stana koji je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, ima poloàj sticaoca vlasni{tva na stanu s teretom. To njegovo pravo svojine ograni~eno je tim teretom. Ali treba imati u vidu da i stan s te-retom moè biti u prometu. Davaocu izdràvanja, kao vlasniku stana, ostale bi samo neke mo-gu}nosti da se oslobodi tog tereta, kao, na primer, da traì iseljenje biv{ih ~lanova porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja iz tog stana putem tu`be za utvr|enje da nemaju taj status, odnosno da im je prestalo pravo da koriste stan. To drugim re~ima zna~i, kao da su se bespravno (bez pravnog osnova) uselili u stan po{to nisu imali status ~lana porodi~nog doma}instva u momentu otkupa stana.

19. Zajednica ìvota kao predmet Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Pod zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3005/91, smatra se zajednica kod koje ugovorne strane imaju potpuno zajedni~ko doma}instvo, a sa njim se upodo-bljava i zajednica u kojoj ugovorne strane imaju odvojeno doma}instvo, ali ìve u neposrednoj blizini kako bi se mogle izvr{avati ugovorne obaveze, ~i-ja priroda zahteva delimi~an i svakodnevni kontinuitet. Po stavu istog suda Rev. 4891/98 od 29. septembra 1998. godine zajednicom ìvota kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, treba smatrati, ne samo zajednicu u kojoj ugovor-ne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, nego i takvu zajednicu u kojoj ugo-vorne strane imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizi-ni da to omogu}ava njihove svakodnevne i trajne kontakte. Kao {to se vidi, mogu}e je ugovorom o doìvotnom izdràvanju ugovoriti zajednicu ìvota izme|u davaoca izdràvanja i primaoca izdrà-vanja (mi se u na{em izlaganju ne zadràvamo na zajednici ìvota kod koje ugovorne strane imaju potpuno zajedni~ko doma}instvo, kod koga se podrazumeva i zajednica stanovanja u istom stanu). Nije, dakle, sporno prema stavu sudske prakse, da se ugovorom o doìvotnom izdràvanju moè ugovoriti zajednica ìvota davaoca izdrà-vanja i primaoca izdràvanja. Sporno je, da li se samo na osnovu takvog ugovora o doìvotnom izdràvanju zajednica ìvota moè realizovati. Zajednica ìvota moè se realizovati ako primalac izdràvanja nema ~lanova svog porodi~nog doma}instva, a ako ih ima, bez njihovog izri~i-tog pristanka ugovorna zajednica ìvota ne bi se mogla realizovati, odno-sno ne bi se davalac izdràvanja mogao useliti u stan primaoca izdràva-nja ni posle njegove smrti, jer, kao {to smo ve} rekli, pravo stanovanja (stanarsko pravo) je li~no imovinsko pravo sui generis zakonom ustano-vljeno, pa otkup stana ne uti~e na pravo kori{}enja stana od strane ~lano-va porodi~nog doma}instva primaoca izdràvanja i posle njegove smrti.

38

II. ZLOUPOTREBA PRAVA KOD UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Zloupotreba prava kod ugovora o doìvotnom izdràvanju nije tako retka. Tome naro~ito doprinose njegove specifi~nosti i njegova sloènost. Mogu}nost da se pomo}u njega uz mala ulaganja do|e do zna~ajne vred-nosti privla~na je. U ~lanu 13. ZOO data je definicija zloupotrebe prava: "Zabranjeno je vr{enje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zako-nom ustanovljeno ili priznato". Kada subjekt obligacionog prava vr{i svoje pravo protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato, u odredbama ZOO ni{ta se konkretno ne kaè. Verovatno je to ostavljeno da se u~ini drugim posebnim zakonima. Tuma~enjem odredbe ~lana 13. ZOO dolazimo do zaklju~ka da je zloupotreba prava evidentna kad subjekt prava vr{enjem svog prava dru-gome nanosi {tetu i kad postoji veliki nesklad me|u stranama u obligacio-no pravnom odnosu. Zloupotrebe se vr{e u sva tri slu~aja: prilikom zaklju~enja ugovora, kod izvr{enja ugovora i kod prestanka ugovora.

1. Zloupotreba kod zaklju~enja Ugovora Izigravanje zakonske odredbe o nasle|ivanju u korist ili na {tetu po-jedinih naslednika ~ini se simulacijom ugovora o doìvotnom izdràva-nju, a prikrivanjem stvarnog ugovora – naj~e{}e ugovora o poklonu. U tom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvanju je simulovan, a ugovor o poklonu disimulovan i kao takav vaè}i. Cilj je da se poklonom izigraju nasledna prava naslednika. Simulacija postoji kada se prvo zaklju~i ugovor o doìvotnom izdràva-nju, a posle ugovor o poklonu. Nasuprot tome, simulacija ne postoji kada se prvo zaklju~i ugovor o poklonu, pa posle ugovor o doìvotnom izdràvanju, ~iji su predmet iste nekretnine i koji zadovoljava sve ostale uslove punova-`nosti. U tom slu~aju vaì ugovor o doìvotnom izdràvanju. Primalac izdràvanja, kao fizi~ko lice, mora biti poslovno sposoban. Ali bez obzira na to, ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~uje se sa primaocem izdràvanja koji nije poslovno sposoban. Zbog toga nastaju sporovi pred sudom po tu`benim zahtevima zaobi|enih zakonskih nasled-nika, koji po pravilu dugo traju i u kojima svedoci iznose svoja saznanja i utiske o stanju svesti primaoca izdràvanja, kao i ve{taci lekari odgovara-ju}e specijalnosti. Odlu~uju}i su za presu|enje nalazi i mi{ljenja lekara specijalista - ve{taka.

39

Zloupotreba je i postojanje lukrativnih razloga kad ugovara~i nisu ni u kakvom srodstvu i kad su odnosi izme|u njih uspostavljeni razlozima potreba primaoca izdràvanja, kao na primer, pravna pomo}, medicinska pomo}. Tipi~an primer za to je slu~aj medicinske sestre, koja u bolnici opsluùje i neguje primaoca izdràvanja, pa kasnije izme|u njih dolazi do zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju. Tipi~an je i primer kada dolazi do zaklju~enja ovog ugovora kao posledica pruànja pravne pomo-}i primaocu izdràvanja od strane advokata. Na to se ukazuje u ~lanu 196. Zakona o nasle|ivanju, kojim se propisu-je da je ni{tav ugovor o doìvotnom izdràvanju u kome je davalac izdràva-nja fizi~ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatno-sti stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli~ite agen-cije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog or-gana starateljstva. Zaobilaènje ove odredbe jeste zloupotreba prava sa posle-dicama koje bi iz toga proizi{le da je to ru{ljiv ugovor. Iz ~lana 194. Zakona o nasle|ivanju proizilazi da ugovara~i, kod sklapanja ugovora o doìvotnom izdràvanju, moraju imati u vidu stvarnu obavezu izdràvanja na strani davaoca izdràvanja, za{ta se ustupa prima-o~eva imovina. To ne moè biti slu~aj kad se kao primalac pojavljuje lice u dubokoj starosti ili te{ko bolesno lice sa izgledom skore smrti. U tom slu~aju ne moè se smatrati da je primalac izdràvanja preuzeo stvarnu obavezu izdràvanja, niti da je imao u vidu da je preuzme. U takvim okolnostima nema bitne karakteristike ugovora o doìvotnom izdràvanju – da je aleatoran. Takav ugovor, ~ijim bi se iskori{}enjem tu|e nevolje postigla nesra-zmerna korist, bio bi ni{tav. Da bi se to spre~ilo, zakonodavac je u ~lanu 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju predvideo, da na zahtev zakonskih naslednika primaoca iz-dràvanja, sud moè poni{titi ovakav ugovor kad zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za da-vaoca izdràvanja. Za ocenu ni{tavosti potrebno je da na strani davaoca izdràvanja po-stoji motiv da je to u~injeno iz razloga koristoljublja i mogu}nosti da se za kratko vreme do|e do nesrazmerne koristi. Ako je na strani primaoca izdràvanja bilo namere da davaocu izdràvanja i nezavisno od tog ustupi svoju imovinu, bila bi to simulacija. Odredbe ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, koliko su dobre toliko su i lo{e. Njihova striktna primena moè dovesti primaoca izdràvanja do to-ga da za sebe ne moè da obezbedi staranje i negu na kraju svog ìvota. To }e biti slu~aj kada mu, zbog njegovog te{kog zdravstvenog stanja, okre}u le|a i njegovi najro|eniji. A drugi to ne prihvataju zbog mogu}ih

40

posledica iz ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, jer ne èle da rizikuju i preuzmu te{ke obaveze staranja i nege te{ko bolesnog neizle~ivog prima-oca izdràvanja. Takvim licima, u takvoj situaciji, ne preostaje ni{ta drugo nego da se pomire sa svojom surovom sudbinom – da okon~aju na na~in koji nije dostojan ~oveka. Zakonodavac je, po na{em mi{ljenju, pogre{io {to je odredbom ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, dao mogu}nost da sud moè po zahtevu zakon-skih naslednika primaoca izdràvanja da poni{ti ugovor o doìvotnom izdr-àvanju i kad su oni okrenuli le|a te{ko bolesnom, odnosno tako starom licu – svom ro|aku. Na taj na~in su za{ti}eni interesi i onih zakonskih naslednika koji svome te{ko bolesnom iznemoglom zbog duboke starosti, ro|aku okre}u le|a. Zbog toga sudovi ne treba u presu|enju da se doslovno- striktno pridr-àvaju odredbi ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, jer sam zakon kaè da sud moè poni{titi ugovor, {to zna~i da ne mora. Prema na{em mi{ljenju, zako-nodavac je predvideo opstanak takvih ugovora, ako su oni ispunili svoju svr-hu – negu, pomo} i za{titu primaocu izdràvanja.

2. Zloupotreba kod izvr{enja Ugovora Naj~e{}a zloupotreba kod ovog ugovora dolazi od strane primaoca izdràvanja kad izraàva nezadovoljstvo kvalitetom izvr{enih obaveza od strane davaoca usluga s ciljem da raskine ugovor. Time se davalac izdrà-vanja spre~ava da izvr{ava svoje ugovorne obaveze. Ako to potraje duì period vremena, izgubljeni su i svrha i cilj ugovora o doìvotnom izdrà-vanju, pa je to razlog za raskid tog ugovora. Tome doprinose i odredbe ~lana 201. Zakona o nasle|ivanju, po ko-jima raskid ugovora moè traìti i ugovornik koji je kriv za poreme}ene odnose. U pitanju je svesna zloupotreba prava na raskid ugovora, odno-sno svesno stvaranje takvog stanja u me|usobnim odnosima ugovornika koje dovodi do poreme}aja tih odnosa do nepodno{ljivosti. Nastanak takvog stanja ~esto puta ne moè da spre~i ni odredba sta-va 3. ~lana 201. navedenog zakona, prema kojoj ugovornik, koji nije skri-vio razlog za raskid ugovora, ima pravo da traì naknadu {tete. Do zloupotrebe dolazi i kada primalac izdràvanja otu|i imovinu koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju. To se doga|a kad da-valac izdràvanja nije upisao zabele`bu u zemlji{ne knjige o zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju, odnosno kad svoje potraìvanje iz tog ugovora nije obezbedio zasnivanjem hipoteke ili zaloge.

41

Zloupotreba od strane primaoca izdràvanja sastoji se u tome {to on, koriste}i se pravom svojine na stvarima koji su predmet ugovora o doì-votnom izdràvanju do svoje smrti, otu|uje te stvari. Primalac izdràvanja moè da zaklju~i novi ugovor o doìvotnom izdràvanju sa drugim davaocem izdràvanja koji za predmet ima istu imovinu. To nije razlog za ni{tavost tog drugog potonjeg ugovora. U tom slu~aju fakti~ki nastaje duplo vlasni{tvo na istoj imovini, koje se razre{a-va na sudu. Mogu}a je zloupotreba i kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, ko-jim primalac izdràvanja prenosi u svojinu davaocu izdràvanja ugovore-nu imovinu (imovinu koja je predmet ugovora) odmah po zaklju~enju ugovora. To omogu}ava davaocu izdràvanja da otu|i ugovorenu imovi-nu, odnosno da izmeni ili prepravi stvari koje su predmet ugovora. Uradi li davalac izdràvanja jedno ili drugo, nastaje uslov za raskid ugovora. Svaki ugovornik vra}a ono {to je po tom ugovoru dao. Primalac izdràva-nja je u gubitku: po pravilu spor o raskidu ugovora dugo traje, a kada se on i zavr{i on ne}e dobiti ono {to mu je dosu|eno ako je davalac izdrà-vanja insolventan. Izmene ili prepravke ugovorenih stvari, naro~ito kada su u pitanju ku}e i druge zgrade (ru{enje postoje}e, adaptacije, dogradnje, zidanje no-ve) ili u selu se~enje {ume, razlozi su za raskid ugovora o doìvotnom iz-dràvanju. To dovodi do dugih i te{kih sporova. Postoji zloupotreba i kod ugovora o doìvotnom izdràvanju u korist tre}eg lica. Do toga dolazi kad davalac izdràvanja posle smrti drugog ugo-vornika uskrati ispunjavanje ugovornih obaveza tre}em licu – da ga doìvot-no izdràva. To se doga|a po{to je posle smrti stipulatora svojina na stvarima koje su predmet ugovora pre{la na davaoca izdràvanja. Zakonodavac je predvideo za takve slu~ajeve za{titnu odredbu ko-jom èli da za{titi prava tre}eg lica (~lan 199. stav 2. ZON): posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja, svoje pravo iz ugovora tre}e lice, u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno, moè da obezbedi upisom i javnoj knjizi.

3. Zloupotreba kod prestanka Ugovora Zloupotreba kod prestanka ugovora o doìvotnom izdràvanju mo-gu}a je od strane bra~nog druga i potomaka koji su pozvani na nasle|e davaoca izdràvanja. Oni mogu formalno pristati na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju a zatim isticati razloge i dokaze za raskid ugo-vora. Mogu, tako|e, da izjave da èle produènje ugovora ali da im to ni-je mogu}e jer nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze.

42

U pitanju je primena odredbi ~lana 204. Zakona o nasle|ivanju, pre-ma kojima posle smrti davaoca izdràvanja, njegove obaveze prelaze na bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu, a ako oni ne pristanu na produènje ugovora, ugovor se raskida, a oni mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje. Po ~lanu 205. toga zakona samo ako bra~ni drug i potomci nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od prima-oca izdràvanja, koju sud odre|uje po slobodnoj oceni cene}i imovinsko stanje primaoca izdràvanja i onih koji su bili ovla{}eni na produènje ugovora. Zloupotreba je i neispunjavanje obaveze sno{enja tro{kova sahrane i podizanja nadgrobnog spomenika. To nije opravdan razlog za raskid ugo-vora, ali je razlog koji daje pravo onih koji su te tro{kove snosili, da se obe{tete od davaoca izdràvanja. Zloupotrebe ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu biti i paravan za skoro savr{en zlo~in izraèn naro~ito u nasilnoj smrti primaoca izdrà-vanja uskra}ivanjem nege, hrane, trovanjem i sl. Mnogi sumnjivo brzo umiru. U sudskoj praksi, po na{em saznanju, nikad nije dokazano, da je u nekom slu~aju bilo "tihih ubistava", uskra}ivanja nege ili hrane primaocu izdràvanja ili trovanja primaoca izdràvanja. Izgleda da niko ne obra}a pa`nju na to kad neko te{ko bolestan ili u dubokoj starosti na pre~ac umre u statusu izdràvane osobe po Ugovoru o doìvotnom izdràvanju. Naàlost, kod ro|aka i drugih, kojima je du-`nost da vode ra~una o te{ko bolesnim i starim licima, to je i èljno o~e-kivana smrt, zbog ~ega se i ne upu{taju u razloge smrti na pre~ac primao-ca izdràvanja.

43

III. RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

^lan 68. ZOO predvi|a da formalni ugovori mogu biti raskinuti ne-formalnim sporazumom, izuzev ako je za odre|eni slu~aj zakonom pred-vi|eno {to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaklju~enje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude u istoj formi. Prema ~lanu 195. Zakona o nasle|ivanju ugovor o doìvotnom izdr-àvanju je formalni ugovor (pismena forma i overa od strane sudije) i cilj zbog koga je ta forma ustanovljena, zahteva da raskid tog ugovora bude u istoj formi. Ovaj ugovor ne moè se raskinuti neformalnim sporazumom, ve} samo preko suda tu`bom za raskid ugovora. Zakon o nasle|ivanju sve razloge za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju svrstava u dve grupe razloga, i to: raskid ugovora zbog pore-me}enih odnosa i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti zakon odre|uje u situ-aciji kad se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko pore-mete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud raski-ne ugovor. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti moè se traìti ako su se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promenile da je nje-govo ispunjenje postalo znatno oteàno. Tada sud moè, ne samo ugovor raskinuti, ve} na zahtev jedne ili druge ugovorne strane njihove odnose iznova urediti. Sud moè pravo primaoca primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Po ~lanu 201. Zakona o nasle|ivanju, ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svako od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu.

Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}ih lica, ras-kid ugovora posle smrti saugovora~a davaoca izdràvanja moè zah-tevati i lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.

Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju deluje ex nunc i ta-kav ugovor prestaje samo in futuro (za budu}nost). Ugovornici razre-{avaju obaveze iz raskinutog ugovora, s tim da su du`ne da naknade ono {to su jedna od druge primile. Prema ~lanu 202. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kad sud izrekne raskid ugovora primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena

44

davanja i usluge. Ako je do raskida ugovora do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu ( stav 3). [ta se podrazumeva pod pojmom pravi~na naknada u na{em pozitiv-nom pravu nije odre|eno. Neki autori smatraju da se pod naknadom u smislu navedenog zakona moè smatrati povra}aj onoga {to su ugovorne strane jedna drugoj dale ili u~inile u izvr{avanju ugovora i da je to slu~aj kondikcije, kojom se traì povra}aj ~inidbe kada je prestao pravni osnov koji je u ~asu sticanja postojao (Condicio causa finita), kao da se ne is-klju~uje mogu}nost i postavljanja zahteva za naknadu {tete do koje je do-{lo usled povrede ugovorene obaveze. Povra}aj se po pravilu vr{i u stvarima koje su bile predmet ugovora. A ako stvar (stvari) ne moè biti vra}ena zato {to vi{e ne postoji ili iz dru-gih objektivnih razloga, nakna|uje se njena protivvrednost u novcu. U slu~aju odbijanja vra}anja stvari, druga strana je na to moè prinuditi tu-`bom iz neosnovanog boga}enja. Po stavu sudske prakse, kad sud udovolji zahtevu primaoca izdrà-vanja za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvanja da mu tuìla~ka strana (primalac izdràvanja) naknadi vrednost koristi koju je iz tog ugovora imala prime-nom ~lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Kad je u pitanju povra}aj u pre|a{nje stanje kod ugovora o doìvot-nom izdràvanju, kojim je zasnovana zajednica ìvota i zajednica ima-nja, posle njegovog raskida, u praksi nastaju duge zamr{ene parnice sli~-ne parnicama na kojima se raspravlja o pravu na zajedni~ku tekovinu raz-vedenih bra~nih drugova. Postoje tri vrste (na~ina) raskidanja ugovora o doìvotnom izdràva-nju: sporazumni raskid, raskid zbog poreme}enih odnosa i raskid zbog promenjenih okolnosti.

1. Pravo traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoli-ko davalac izdràvanja ne izvr{ava svoje ugovorne obaveze, je imo-vinsko pravo, koje momentom smrti primaoca izdràvanja prelaze na njegove naslednike.

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev i raskinuli ugovor o doìvotnom izdràvanju. Naime, prema odredbi ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju, svaka strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju kada druga strana ne izvr{ava svoje ugovorne obaveze. Prema odredbi stava 4. ovog ~lana, u slu~aju raskidanja ugovora , svaka strana zadràva pravo da od druge strane traì naknadu koja joj pripada po op{tim pravilima imo-vinskog prava.

45

I po shvatanju Vrhovnog suda, pravo traìti raskid ugovora o doì-votnom izdràvanju je imovinsko pravo. Budu}i da tuèni nije ispunio ugovorom preuzete obaveze kao davalac izdràvanja, naslednici primao-ca izdràvanja mogu po toj osnovi traìti raskid ugovora, pa samim tim su tuìoci aktivno legitimisani u ovom sporu. (Odluka Vrhovnog suda Srbi-je Rev. 38334/92 od 14.11.1992 godine).

2. Razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju se razli-kuju od razloga za poni{taj tog ugovora, pa se tu`ba za poni{taj ugo-vora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid i obrnuto.

Iz obrazloènja: Tuìoci su traìli poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog toga {to tuèna J. kao davalac izdràvanja, nije izvr{avala svoje ugovorne obaveze prema majci M. kao primaocu izdràvanja, koja je umrla pre podno{enja tu`be u ovoj parnici. Iako izvr{enje obaveze ne moè biti razlog za poni{taj, ve} za njegov raskid, prvostepeni sud je odlu~ivao kao da je to mogu}no pa je odbio tu`beni zahtev nalaze}i da je poni{taj ovog ugovora zbog neispunjenja ugovora mogla da traì samo pokojna M., od-nosno ugovara~, ili naslednik, ukoliko je tu`ba podneta od strane ugova-ra~a koji u me|uvremenu umre. Time je pokazao da i on ne razlikuje po-ni{taj od raskida ugovora, zbog ~ega nije bio u stanju da pravilno sudi i odlu~uje. Kako se zahtev za poni{taj ugovora ne da razmotrititi iz ugla razloga za raskid ugovora, i obratno, pobijana presuda se ne moè sa si-gurno{}u ispitati, {to predstavlja bitnu povredu postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP, na koju se pazi po slu`benoj du`nosti. To je bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 369. stav 2. ZPP ukinuo prvostepe-nu odluku i predmet vratio na ponovno su|enje, koje }e obaviti nadle`ni op{tinski sud, u smislu ~lana 76. Zakona o sudovima. U ponovnom postupku prvostepeni sud }e zatraìti da se tuìla~ka stra-na izjasni da li traì poni{taj ili raskid ugovora. U prvom slu~aju spor }e re{iti po odredbama ~l. 103. do 117. Zakona o obligacionim odnosima (uz primenu odgovaraju}ih propisa o ugovoru o doìvotnom izdràvanju). dok }e ga u drugom re{iti po odredbama ~l. 124. do 132. Zakona o obligacionim odnosi-ma. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 234/92 od 23.04.1994. godine)

3. Za ocenu osnovanosti tu`benog zahteva za raskid ugovora zbog neizvr{avanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvr|enje da je tuìlja kao }erka primaoca izdràvanja, spre~avala tuènu da ispunjava svoje obaveze . Potrebno je utvrditi kada je umro suprug tuène i da li je tuèna kao bra~ni drug umrlog davaoca izdràvanja prihvatila da preuzme njegove obaveze i da li ih je izvr{avala i u kom

46

periodu, te kada je i iz kojih razloga tuìlja po~ela da se brine o svo-joj majci (sada pok. primaocu izdràvanja) i na koji je na~in spre~a-vala tuènu da ispunjava svoje obaveze. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdràvanja tuèna nije ispunja-vala svoje ugovorne obaveze i {ta je u tom periodu tuèna preduzi-mala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogu}no-sti da ispunjava svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4218/95 od 15.11.1995. godine).

4. Kada se istovremeno zaklju~uje ugovor o poklonu i ugovor o do-ìvotnom izdràvanju, ugovor o doìvotnom izdràvanju predstavlja iz-raz volje strana ugovornica, izjavljene s namerom da se stranke pravno veù, a ugovor o poklonu sa~injen je u skladu sa takvim motivom stra-naka. Tako|e je neosnovan revizijski navod da nepokretnost ne moè biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doìvotnom izdràvanju. U takvom slu~aju se moè smatrati da je ugovorom o doìvotnom izdrà-vanju izraèna volja stranaka da svoje odnose saobraze me|usobnim imovinskim interesima, a posle smrti primaoca izdràvanja odnosi se re-guli{u u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3464/95 od 27. 09.1995. godine)

5. Nièstepeni sudovi su, imaju}i u vidu da je primalac izdràva-nja napravio svojeru~ni testament, a prethodno zaklju~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju nije raskinut, stali na stanovi{te da je ugo-vor o doìvotnom izdràvanju punovaàn pravni posao jer nije ras-kinut, a da je navedeni testament ni{tavan i da zbog toga ne proizvo-di pravno dejstvo. Vrhovni sud nalazi da se ovakvo pravno stanovi{te ne moè prihvatiti. Kada je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràva-nju u smislu ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju, primalac izdràvanja ostaje vlasnik imovine i posle zaklju~enja ugovora, a davaocu izdrà-vanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdràvanja traì predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doìvotnom izdrà-vanju. Do tog momenta davalac izdràvanja u smislu ~lana 118. istog zakona moè svoje pravo iz ugovora upisati u javnoj knjizi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3464/95 od 27. 09. 1995. godine)

6. Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju nije li~no, ve} imovinsko pravo.

Iz obrazloènja: Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju nije li~no, ve} imovinsko pravo. To zna~i, da u slu~aju kada primalac izdràvanja za ì-vota ima pravo da traì raskid ugovora zbog toga {to druga strana ne izvr-

47

{ava svoje obaveze iz tog ugovora, tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traè raskid ugovora. To pravo na traènje raskida ugo-vora o doìvotnom izdràvanju zastareva u op{tem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdràvanja, shodno ~lanu 14. Zakona o zasta-relosti potraìvanja. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G`. 272/95 od 27.02.2005.godine)

7. Stranka se u parnici moè pozvati na ugovor o doìvotnom iz-dràvanju iako u ostavinskom postupku to nije u~inila.

Iz obrazloènja: Pogre{no je shvatanje prvostepenog suda da se tuèni ne moè po-zvati na ugovor o doìvotnom izdràvanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije u~inio jer re{enje ostavinskog suda vezuje stran-ke samo u pogledu zaostav{tine i naslednog dela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasle|u u smislu ~lana 26. Zakona o vanparni~-nom postupku, pa je prvostepeni sud bio duàn da oceni prigovor tuènog da parcela ne predstavlja zaostav{tinu pokojne, zbog toga {to je otu|ena ugovo-rom o doìvotnom izdràvanju, u korist davaoca izdràvanja tuènog. (Okru-`ni sud u Poàrevcu, G`. 610/95 od 3.05.1995.godine)

8. Kada je ugovorena zajednica ìvota, kod ugovora o doìvot-nom izdràvanju, pa se odnosi stranka toliko poremete da je dalji za-jedni~ki ìvot nemogu}, sud }e usvojiti zahtev za raskid ugovora, ne-zavisno od toga na koji na~in i zbog ~ega je, odnosno ~ijom krivicom do{lo do nepodno{ljivog zajedni~kog ìvota.

Iz obrazloènja: Ugovorom o doìvotnom izdràvanju parni~ne stranke su ugovorile, izme|u ostalog, da }e ìveti u zajednici. Nakon zaklju~enja ugovora izme|u stranka je do{lo do sva|a i nesugla-sica, tako da su se odnosi stranaka toliko poremetili da je dalji zajedni~ki ì-vot postao nepodno{ljiv, pa je tuèni sa porodicom napustio tuìljinu ku}u. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo iz ~lana 120 Zakona o nasle|ivanju kada je usvojio zahtev tuìlje za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Naime, prema stavu 2. citiranog ~lana, dovoljno je da su odnosi strana-ka toliko poreme}eni da je dalji zajedni~ki ìvot nemogu}, nezavisno od toga na koji na~in i zbog ~ega je do{lo do takve situacije. Zato su bez zna~aja àl-bene primedbe o tome da je tuìlja svojim pona{anjem dovela do takvih od-nosa i da je sud morao ispitati ~ijom krivicom je do{lo do nepodno{ljivosti zajedni~kog ìvota, odnosno prekida ugovorene zajednice ìvota. (Okru`ni sud u Zrenjaninu, G`. broj 472794 od 28.2.1996. godine)

48

9. Ne moè strana ugovornica kod ugovora o doìvotnom izdrà-vanju traìti raskid ovog ugovora zbog neizvr{avanja obaveze druge strane ugovornice ako je za to neizvr{enje sama kriva. U suprotnom, postojanje takvih ugovora dovela bi se isklju~ivo u zavisnost od volje jedne strane ugovornice (zloupotreba prava bez obzira na cilj koji se èli posti}i ovakvim postupanjem).

Iz obrazloènja:

Izrekom pobijane delimi~ne presude prvostepeni sud je usvojio tu-`beni zahtev tuìlje da se raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju za-klju~en 18.10.1988. godine pred istim sudom izme|u tuìlje kao primao-ca izdràvanja i tuènog kao davaoca izdràvanja. Protiv navedene presude blagovremeno je izjavio àlbu tuèni. Tuì-lja je podnela odgovor na àlbu. Ispituju}i pobijanu presudu u smislu ~la-na 365. ZPP, Okru`ni sud nalazi da je àlba osnovana. Ako me|u strankama nije bilo sporno da tuèni od podno{enja tu`be ne izvr{ava obaveze prema tuìlji, prvostepeni sud je bio duàn da razja-sni koji je razlog za ovakvo postupanje tuènog. Zbog neizvr{avanje oba-veze jedne ugovorne strane ne moè druga strana traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako je za ovo neizvr{enje sama kriva, jer bi se u protivnom postojanje takvih ugovora dovelo isklju~ivo zavisnim o volji jedne strane ugovornice (zloupotreba prava bez obzira na cilj koji se èli posti}i ovakvim postupanjem). Me|utim, u konkretnoj situaciji za slu~aj da je tuìlja odbila da primi izvr{avanje ugovornih obaveza, ne moè joj se pri-pisati u krivicu, ukoliko tuèni te obaveze makar i iz objektivnih razloga du-è nije izvr{avao, ako je tuìlji zbog starosti i bolesti to izvr{enje bilo stalno potrebno. (Okru`ni sud u Kragujevcu, G`. 322/96 od 27.03.1996.)

10. U sporovima o doìvotnom izdràvanju ne moè suditi sudija pojedinac u smislu ~lana 43. st. 1. i 2. ZPP, ve} sudsko ve}e, po{to su po ~lanu 12. stav 1. ta~ka 2. Zakona o sudovima, sporovi o doìvot-nom izdràvanju predvi|eni kao posebni sporovi u odnosu na sporo-ve o imovinsko-pravnim zahtevima, a kada je u takvom sporu sudio sudija pojedinac, po~injena je bitna povreda odredaba parni~nog po-stupka iz ~lana 354. stava 2. ta~ka 1. ZPP.

Iz obrazloènja: Drugostepeni sud je u sporu po tu`bi kojom se zahteva raskid ugo-vora o doìvotnom izdràvanju, sudio po sudiji pojedincu. Drugostepeni sud nalazi da je time prvostepeni sud po~inio bitnu po-vredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 1. ZPP, na

49

koju povredu drugostepeni sud pazi po slu`benoj du`nosti, u smislu ~lana 365. stava 2. ZPP. Naime, odredba ~lana 43. st. 1. i 2. ZPP predvi|a slu~ajeve kad imo-vinsko-pravne sporove moè suditi sudija pojedinac. Po{to su ~lanom 12. stav 1. ta~ka 2. Zakona o sudovima ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/91) sporovi o doìvotnom izdràvanju predvi|eni kao posebni sporovi u od-nosu na sporove o imovinsko-pravnim zahtevima, proizilazi da u konkret-nom sporu, u kome se zahteva raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, nije mogao suditi sudija pojedinac, ve} sudsko ve}e.(Okru`ni sud u Zre-njaninu, G`. 1084/95 od 30.09.1996. godine) Napomena: dono{enjem novog ZPP-a ovaj stav je neprimenljiv.

11. Pogre{no je isticanje da se prema odredbi ~lana 131. ZOO ugovor ne moè raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze, jer se na ugovor o doìvotnom izdràvanju primenjuju odredbe Za-kona o nasle|ivanju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Iz obrazloènja: Vrhovni sud nalazi da su nièstepeni sudovi na pravilno i potpuno utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno primenili materijalno pravo, odnosno konkretno odredbu ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju Republike Srbije, kojom je odre|eno da svaka strana moè traìti raskid ugovora kad druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Kako je u prvostepenom po-stupku utvr|eno da tuèna nije ispunjavala obaveze prema tuìlji, da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tuène, prema kome je tuèna tako|e imala obavezu da ga izdràva, te kod takvog ~injeni~nog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nièstepeni sudovi zaklju~ili da ima mesta raskidu ugovora. Pogre{no tuèna u reviziji isti~e da se prema odredbi ~lana 131. ZOO ugovor ne moè raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. Ovo sa razloga {to se na ugovor o doìvotnom izdràvanju prime-njuju odredbe Zakona o nasle|ivanju, a ne odredbe Zakona o obligacio-nim odnosima, te su pravilno nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbe ~lana 120. Zakona o nasle|ivanju. (Vr-hovni sud Srbije, Rev. 5590/97 do 19.11.1997. godine)

12. Kada je ugovorom o doìvotnom izdràvanju ugovoreno da }e stranke ìveti u zajednici, onda svaka stranka moè traìti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajedni~ki ìvot postane nepodno{ljiv nezavisno od okolnosti na ~ijoj strani je krivica za nastali poreme}aj odnosa.

50

Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da su stranke spor-nim ugovorom o doìvotnom izdràvanju od 29.07.1991. godine ugovorile zajednicu ìvota, da se tuèni sa porodicom u stan tuìlje, koja mu je majka, doselio po~etkom 1993. godine, da je tuèni pomagao tuìlji u otkupu stana, da je potom izme|u njih do{lo do me|usobnih sukoba i netrpeljivosti koji da-lji zajedni~ki ìvot ~ini nepodno{ljivim, da se tuìlac zbog takvih odnosa iz spornog stana sa suprugom iselio i da svoje obaveze iz ugovora u zadnja dva meseca nije izvr{avao, jer tuìlja zbog poreme}enih odnosa odbija da ugovo-reno izdràvanje prima. Polaze}i od tako utvr|enog ~injeni~nog stanja nièstepeni sudovi su osnovano zaklju~ili da su se za raskid spornog ugovora o doìvotnom iz-dràvanju u skladu sa odredbom ~lana 120. stav 2. i 3. Zakona o nasle|i-vanju Srbije stekli svi zakonski uslovi, pa su pravilno primenili materijal-no pravo kada su tu`beni zahtev tuìlje usvojili i odlu~ili kao u izreci pr-vostepene presude. Neosnovano je i za druga~iju odluku o tu`benom zahtevu bez utica-ja ukazivanje tuènika u reviziji da je do sukoba dolazilo isklju~ivo krivi-com tuìlje, jer je ugovorom o doìvotnom izdràvanju ugovoreno da }e stranke ìveti u zajednici, kakav je slu~aj ovde, onda svaka stranka moè traìti raskid ugovora kad se njihovi odnosi toliko poremete da zajedni~ki ìvot postane nepodno{ljiv nezavisno od okolnosti na ~ijoj strani je krivi-ca za nastali poreme}aj odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2510/97 od 16.09.1997. godine)

13. Neizvr{avanje ugovornih obaveza onako kako one glase, a kasnije u potpunosti, dovodi do poreme}aja odnosa stranaka i dopri-nosi sticanju uverenja primaoca izdràvanja da se kao stara èna, u pogledu svojih potreba, ne moè osloniti na davaoce izdràvanja.

Iz obrazloènja: U toku postupka pred op{tinskim sudom utvr|eno je da su sada pok. kao primalac izdràvanja i tuèni, kao davaoci izdràvanja, zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen kod istog suda pod Ov. 4819/90 na dan 25. 10. 1990. godine. Po ugovoru tuèni su preuzeli oba-vezu da se na svoj sopstveni tro{ak staraju o primaocu izdràvanja i to na na~in koji odgovara njenom zdravstvenom stanju i ìvotnom dobu tako {to }e joj davati svakodnevnu ishranu i grejanje, zatim da ~iste stan i da se staraju o pranju i peglanju, a u slu~aju bolesti da je neguju, obezbe|uju lekove i lekarske preglede, te da joj za slu~aj smrti obezbede prose~nu sa-hranu. S tim da tro{kove utro{ka elektri~ne energije, komunalije i porez na nepokretnost snose po pola. Me|utim, tuèni ove svoje ugovorne oba-

51

veze ili nisu uredno izvr{avali ili uop{te ih nisu izvr{avali, pa tako nisu svakodnevno kuvali, nisu odràvali ku}u i dvori{te, tako da je pok. bila prinu|ena da to sama ~ini. Pored toga, ~esto su bili odsutni, pa tako nisu bili kod ku}e ni kad je pok. pozlilo, zbog ~ega su joj kom{ije pruìle po-mo}. Zbog uno{enja pili}a u ku}u pok. je bila prinu|ena da se povu~e u jednu sobu svoje ku}e, a protivno njenoj volji tuèni su je odveli kod le-kara radi utvr|ivanja njenog psihi~kog stanja, posle ~ega je do{lo do pot-punog poreme}aja odnosa i podno{enja tu`be za raskid ugovora. Pok. se bila preselila kod svojih ro|aka i tamo boravila oko sedam i po meseci sve dok prvostepeni sud nije usvojio njen tu`beni zahtev za raskid ugovo-ra, kada se ponovo vratila u svoju ku}u, ali se zatvaraju}i u svoju sobu, jer se pla{ila tuènih, zbog ~ega je u sobu unosila i motku. Protivno ugo-voru pok. je u celosti snosila izdatke za potro{enu elektri~nu energiju, ko-munalije, a sama se starala o sebi i o svojim potrebama. Imaju}i u vidu ovakvo utvr|eno ~injeni~no stanje, koje se u smislu ~lana 385. stav 1. ZPP, i ne moè napadati revizijom, op{tinski i okru`ni sud su pravilno zaklju~ili da tuèni svoje obaveze iz ugovora nisu izvr{a-vali onako kako glase, a kasnije u potpunosti, {to je dovelo do poreme}a-ja odnosa stranaka i doprinelo sticanju uverenja kod pok. da se kao stara èna u pogledu svojih potreba ne moè osloniti na tuène, a {to je bila osnovna svrha zaklju~enja ugovora. S obzirom na sve ovo, te na ~injenicu da je tuèna boravila van ku}e kod svojih ro|aka sedam i po meseci i da se fakti~ki sama o sebi starala i sama zadovoljavala svoje ìvotne potrebe, op{tinski i okru`ni sud su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev, daju}i za to potpune i pravilne razloge, koje usva-ja i Vrhovni sud i na koje se upu}uje revizija. Zato su i neosnovani navo-di u reviziji da je pobijana presuda zasnovana na pogre{noj primeni mate-rijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6518/97 od 25.12.1997. godine)

14. Ugovor o doìvotnom izdràvanju se zaklju~uje s obzirom na li~nost ugovara~a, pa ako davalac izdràvanja svoje li~ne obaveze pre-nese na tre}e lice, primalac izdràvanja moè traìti raskid ugovora.

Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju spada u kategoriju ugovora koji se zaklju~uju s obzirom na li~nost ugovara~a (intuitu personae). Tuèni su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotuène da se li~no stara o tuìocu, pa po{to ovaj nije pristao da to, umesto nje, ~ini drugo lice, usle-dio je poreme}aj odnosa do stepena nepodno{ljivosti, usled ~ega je pri-malac izdràvanja napustio vlastitu ku}u i prekinuo zajednicu ìvota sa tuènima, kao davaocima izdràvanja. Ve} i sama ta okolnost uverljivo

52

pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2664/02 od 20.06.2002. godine)

15. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je obezbe|enje iz-dràvanja, pa se ugovor ne moè odràti na snazi kada se iz bilo ko-jih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuìlja je kao primalac izdrà-vanja sa tuènom, kao davaocem izdràvanja zaklju~ila ugovor o doìvot-nom izdràvanju Ov. br.1358/91 od 19. 11. 1991. godine, kojim se tuè-na obavezala da tuìlju doìvotno izdràva tako {to }e joj obezbediti sve {to joj je neophodno za normalan ìvot i po smrti je sahraniti, a tuìlja da joj u naknadu za to iza svoje smrti ostavlja u svojinu stan. Pored toga tu-èna se kao davalac izdràvanja obavezala da otpla}uje cenu stana koji je tuìlja neposredno pre toga otkupila. Tim ugovorom nije ugovorena za-jednica ìvota, ali su takvu zajednicu stranke fakti~ki uspostavile avgusta meseca 1992. godine kada se tuèna i preselila u stan tuìlje , te ovaj stan uredila i odràvala ga i uredno izvr{avala i druge ugovorom preuzete oba-veze. S obzirom da je tuèna u celosti isplatila otkupnu cenu stana, izme-|u stranaka je postignut sporazum da s tim u vezi zaklju~e ugovor o ku-povini i prodaji stana, a u tom ugovoru ozna~e cenu stana. Takav ugovor je zaklju~en 23. aprila 1992. godine, ali su se stranke i dalje dràle u sve-mu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kada se, me|utim, tuèna na osnovu ugovora o kupoprodaji uknjiìla kao vlasnik stana i tuìlja to sa-znala, do{lo je do poreme}aja me|usobnih odnosa stranaka. Aprila mese-ca 1994. godine prekinuta je zajednica ìvota s tim {to je tuèna dalje iz-vr{avala svoje obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. Od avgusta meseca 1994. godine tuìlja, me|utim, odbija da prima izdràvanje u bilo kom obliku, a zamenom brave na ulaznim vratima stana tuènu onemogu-}ava da u|e u stan. Od tog perioda ugovor o doìvotnom izdràvanju tu-èna vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava. Na izloèno ~injeni~no stanje nièstepeni sudovi su pravilno prime-nili materijalno pravo kada su sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju raskinuli, a ugovor o kupovini i prodaji stana poni{tili. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je naime obezbe|enje izdràvanja. Zbog te nje-gove specifi~nosti on se ne moè odràti na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava. Kod utvr|ene ~injenice da tuèna od avgusta meseca 1994 godine vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanja i po nalaènju Vrhovnog suda stekli su se uslovi za raskid ugovora.

53

Zaklju~uju}i kupoprodajni ugovor 23.09.1992. godine, namera stra-naka ugovornica nije bila da tuìlja prenese tuènoj pravo svojine na sta-nu, a da joj tuèna za to isplati cenu, ve} da se i dalje izvr{ava ugovor o doìvotnom izdràvanju. Radi se dakle o prividnom ugovoru, koji po ~la-nu 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima nema pravno dejstvo iz-me|u ugovornih stranaka. Bez uticaja su na odlu~ivanje o tu`benom zahtevu navodi u reviziji tuène da nije kriva za neizvr{enje ugovora o doìvotnom izdràvanju. U okolnostima bitno poreme}enih odnosa stranaka o~igledno vi{e nema uslova da se taj ugovor odrì na snazi, a tuèna u vezi sa raskidom ugovo-ra ima pravo na naknadu tro{kova izdràvanja u~injenih za vreme traja-nja ugovora, a po op{tim pravilima o naknadi {tete i na tu naknadu, ukoli-ko je {teta posledica skrivljenog pona{anja tuìlje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2120/97 od 27.08.1997. godine)

16. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca iz-dràvanja zasnovanoj na zajedni~koj svojini, onda je obaveza davaoca izdràvanja po ugovoru o doìvotnom izdràvanju nedeljiva, pa bi na-dìveli bra~ni drug mogao da traì da se ugovor raskine u celosti.

Iz obrazloènja: Prvostepeni sud je zaklju~io da se za raskid ugovora u smislu ~lana 120. stav 2. i 3. Zakona o nasle|ivanju nisu stekli zakonski razlozi, jer je tuèni kao davalac izdràvanja sve svoje obaveze do smrti ugovara~a LJ. uredio i na vreme izvr{avao i da je bez svoje krivice od strane tuìoca bio onemogu}en da po smrti tuìo~eve supruge sa ispunjenjem svojih ugo-vornih obaveza prema tuìocu nastavi, pa je stoga tu`beni zahtev u celosti odbijen kao neosnovan. Takav ~injeni~ni i pravni zaklju~ak prvostepenog suda u odnosu na deo ugovorne obaveze tuènog koji se odnosi na ugovara~a sada pokojnu LJ. u svemu je prihvatio i drugostepeni sud, nalaze}i da je predmetni ugo-vor u odnosu na tog ugovara~a izvr{en, odnosno sporni ugovor u ½ ispu-njen, pa je, stoga àlbu tuìoca u tom delu odbio kao neosnovanu i prvo-stepenu presudu potvrdio, dok je istu u odnosu na zahtev tuìoca za ras-kid ugovora i uknji`bu na 12/24 dela nekretnina koje su bile predmet ugovora ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno su|enje. Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da se takav pravni zaklju~ak nièstepenih sudova za sada ne moè prihvatiti kao pra-vilan i na zakonu osnovan, jer su sudovi propustili da ocene odlu~ne okolnosti koje se moraju uzeti u obzir da bi se sporni pravni odnos strana-ka pravi~no raspravio i o tu`benom zahtevu tuìoca odlu~ilo.

54

Pre svega, prvostepeni sud nije raspravio ko je od primalaca izdrà-vanja bio vlasnik nepokretnosti koje su predmet ugovora, odnosno da li je ta imovina predstavljala njihovu isklju~ivu svojinu (posebnu imovinu), ili su pak bile u susvojini i sa kojim udelom, ili zajedni~ku svojinu, a {to je za pravilnu primenu materijalnog prava bilo od odlu~nog zna~aja. Ovo stoga, jer ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici pri-malaca izdràvanja zasnovanoj na zajedni~koj svojini, onda je i obaveza davaoca izdràvanja po ugovoru o doìvotnom izdràvanju nedeljiva, pa bi tuìlac kao nadìveli bra~ni drug ugovara~a LJ. mogao da traì da se ugovor raskine u celosti, a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. U suprotnom, ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdràvanja, onda tuìlac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traì njegov raskid i u odnosu na ugovara~a, sada pokojne LJ. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5952/96 od 1.04.1997. godine)

17. Pravo da se traì raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju je imovinsko pravo, a shodno tome naslednici primaoca izdràvanja po tom osnovu mogu traìti raskid ugovora jedino kada je primalac izdràvanja jo{ za ìvota imao pravo traìti raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svoje obaveze.

Iz obrazloènja: Po ~injeni~nom stanju utvr|enom u prvostepenom postupku utvr|e-no je da je tuèni kao davalac izdràvanja zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju za sada pok. L. R. svojom babom kao primaocem izdràva-nja. Ov. br. 2608 od 17.06.1988. godine. Navedenim ugovorom tuèni se obavezao da }e primaocu izdràvanja dati izdràvanje koje }e se sastojati u pruànju nov~ane pomo}i, staranju o doma}instvu primaoca izdràva-nja, u le~enju u bolesti, kao i u tome da posle smrti primaoca izdràvanja istog sahrani po svim obi~ajima koji vaè u mestu u kome ìvi kao i da joj podigne spomenik. Davalac izdràvanja }e postati vlasnik odre|enih nepokretnosti po smrti primaoca izdràvanja. Dalje je utvr|eno da je tuì-o~eva majka, a baba tuènog sada pok. L. ìvela kod tuènog od kada je s njim zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju tj. od juna 1988. do 15.12.1988 kada ju je kod sebe odveo tuìlac. L. je umrla ve} u januaru 1989. godine. Utvr|eno je da je spomenik na mestu gde je sahranjena sa-da pok. L. podignut jo{ za njena ìvota, s tim {to je tro{kove sahrane i da-vanja podu{ja snosio tuìlac. Na osnovu tako utvr|enog ~injeni~nog stanja prvostepeni sud je za-klju~io da su se stekli uslovi predvi|eni odredbom ~l. 120, stav 3. Zakona o nasle|ivanju, pa je tu`beni zahtev u celosti usvojen.

55

Okru`ni sud nalazi da se ovakav stav prvostepenog suda ne moè prihvatiti. Naime, odredbom ~lana 120. Zakona o nasle|ivanju predvi|e-no je da raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu traìti ugovorne strane, kako je predvi|eno i odredbom ~lana 124. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slu~aju raskid ugovora o doìvotnom izdràva-nju traèn je od strane tuìoca koji bi bio zakonski naslednik sada pok. L. R. Pravo traènja raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju jeste imo-vinsko pravo. Shodno tome naslednici primaoca izdràvanja na toj osno-vi mogu traìti raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svo-ju obavezu. Kako se iz iskaza saslu{anih svedoka utvr|uje da sada pok. L. nika-da nije imala primedbe na svog unuka, ovde tuènog (a prvostepeni sud je utvrdio da ovde tuèni nije izvr{io svoje obaveze u pogledu sno{enja tro-{kova sahrane, te davanje podu{ja, a koje obaveze se odnose na vremen-ski period nakon smrti primaoca izdràvanja, te da ovde tuèni nije podi-gao spomenik, po{to je on bio napravljen jo{ za ìvota primaoca izdrà-vanja), to se sada sa sigurno{}u ne moè utvrditi da li je primalac izdrà-vanja jo{ za ìvota imao pravo da traì raskid ugovora iz razloga {to dru-ga strana ne izvr{ava svoju obavezu. U prvostepenom postupku je trebalo rasvetliti i ispitati ove okolnosti, a ovo radi ocene postojanja potpune le-gitimacije tuìoca pri postavljenom tu`benom zahtevu. Shodno svemu izloènom, oàlbena odluka je morala biti ukinuta i predmet vra}en prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Okru`ni sud u Beogradu, G`. br. 1209/96 od 12.02.1997. godine)

18. Neosnovan je zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdrà-vanju zbog neizvr{enja obaveza u situaciji kada su nakon zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju tuèni kao davaoci izdràvanja po~eli da izvr{avaju svoje obaveze prema tuìocu kao primaocu iz-dràvanja, a zatim sa tim prestali, po{to je voljom stranaka taj ugo-vor zamenjen kupoprodajnim ugovorom po kojem su tuèni stekli pravo svojine na tuìo~evoj nepokretnosti i prestala obaveza tuènih da izdràvaju tuìoca, zbog ~ega je otpao i osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{avanju obaveza.

Iz obrazloènja: Tu`beni zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je izme|u stranaka zaklju~en 16.12.1990. godine, zasniva se na tuìo~evoj tvrdnji da tuèni ne izvr{avaju svoje obaveze prema njemu kao primaocu izdràvanja. Pored zahteva za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju tuìlac je postavio i zahtev za raskid kupoprodajnog ugovora koji je za-klju~en izme|u stranaka 18.12.1990. godine, a koji zahtev se zasniva na

56

tuìo~evoj tvrdnji da je taj ugovor zapravo fiktivan, jer je pravna volja stranaka bila da zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju. Ni jedan od ovih zahteva nije osnovan. Kod ugovora o doìvotnom izdràvanju svaka strana moè traìti raskid ugovora ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze (~lan 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju). U konkretnom slu~aju prvostepeni sud je utvrdio da su nakon za-klju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju tuèni kao davaoci izdrà-vanja po~eli da ispunjavaju svoje obaveze, ali su sa tim prestali po{to je voljom stranaka taj ugovor zamenjen kupoprodajnim ugovorom. Prema tome, samo je promenjen pravni osnov po kojem su tuèni stekli pravo svojine na tuìo~evoj nepokretnosti, pa po{to je time prestala obaveza tu-ènih da izdràvaju tuìoca otpao je i osnov za raskid ugovora o doìvot-nom izdràvanju zbog neizvr{avanja tih obaveza. Kod ugovora o kupoprodaji raskid se moè traìti samo iz razloga predvi|enih u Zakonu o obligacionim odnosima. U konkretnom slu~aju tuìlac traì raskid kupoprodajnog ugovora zbog toga {to je on navodno fiktivan. Iz utvr|enih ~injenica proizilazi suprotno, po{to je taj ugovor voljom stranaka zaklju~en u zakonom propisanoj formi i u celini realizo-van. Osim toga, sve i da je tako kako tvrdi tuìlac, prividan ugovor nema dejstva me|u ugovornim stranama (~lan 66. Zakona o obligacionim od-nosima) pa se to ne moè isticati kao razlog za raskid ugovora, ve} za njegov poni{taj, ali takav zahtev tuìlac nije istakao. (Okru`ni sud u Zre-njaninu, G` 1177/96 od 5.11.1997. godine)

19. Usled poreme}enih odnosa ugovara~a i nepodno{ljivosti daljeg zajedni~kog ìvota, nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira na krivicu za nastali poreme}aj.

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su pravilno zaklju~ili da su ispunjeni uslovi da se raskine sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju, primenom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, koji je bio u primeni u vreme zaklju~enja tog ugovora. Te razloge nièstepenih sudova prihvata i ovaj sud. Revizijom se neosnovano osporava zaklju~ak sudova navodima da nije u dovoljnoj meri ocenjen intenzitet nastalog poreme}aja me|usobnih odnosa izme|u stranaka i krivica za nastali poreme}aj. Ovi navodi su u suprotnosti sa utvr|enim ~injeni~nim stanjem da je primalac izdràvanja posle uvreda od tuène napustila doma}instvo tuènih i isterana iz ku}e od strane tuène. U takvoj situaciji, a po{to je primalac izdràvanja odbila da se posle toga vrati u doma}instvo tuènih, pravilna je ocena sudova da je usled poreme}enih odnosa ugovornika i nepodno{ljivosti daljeg zajed-

57

ni~kog ìvota, nastupio uslov iz ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, da se raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju. U primeni ovog propisa nije od zna~aja krivica za nastali poreme}aj. Nije od uticaja ni navod re-vizije da ugovorom o doìvotnom izdràvanju nije bila ugovorena zajed-nica ìvota. Ta zajednica ugovorom nije izri~ito predvi|ena, ali je uspo-stavljena u skladu sa ugovorom prelaskom primaoca izdràvanja iz njene ku}e u ku}u i doma}instvo tuènih. Bez obzira na to tuèni nisu izvr{ava-li ugovorne obaveze posle prekida zajednice i isterivanja primaoca izdr-àvanja iz ku}e. Time je nastupio i osnov iz ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju, za raskid predmetnog ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev 424/98 od 18.02.1998. godine)

20. Svaka strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdr-àvanju ako druga strana ne izvr{i svoje obaveze.

Iz obrazloènja: U prvostepenom postupku je utvr|eno da su stranke zaklju~ile ugo-vor o doìvotnom izdràvanju koji je overen od strane suda i kojim nije bila predvi|ena zajednica ìvota me|u strankama, s tim {to je davalac iz-dràvanja bio u obavezi da primaocu izdràvanja obezbedi sve poljopri-vredne proizvode neophodne za ìvot, a radi se o proizvodima koje sam proizvodi, kao i da svake godine uhrani po jednu svinju, pripremi zimnicu i ogrev za zimu. Prvostepeni sud je na osnovu ~lana 325. st. 1. i ~l. 19 Za-kona o obligacionim odnosima zaklju~io da je izri~itim odbijanjem tuìla-ca tuèni bio spre~en da izvr{ava ugovorne obaveze, te da su zbog toga do{li tuìoci u poverila~ku docnju i da dalju sudbinu treba re{avati usa-gla{avanjem. Drugostepeni sud je prihvatio da su tuìoci izri~ito odbili da prime namirnice i time onemogu}ili tuènom da ispuni svoju obavezu iz ugovo-ra zbog ~ega nisu bili ispunjeni uslovi za raskid ugovora iz ~l. 120. st. 3. Zakona o nasle|ivanju. Nièstepeni sudovi su pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili tu`beni zahtev tuìlaca kao neosnovan. Naime, prema sadrìni od-redbe ~l. 120. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, svaka strana moè tra-ìti raskid ugovora ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Utvr|e-nje suda da je tuèni bio spre~en da izvr{ava ugovorne obaveze izri~itim odbijanjem tuìlaca, nije jasno jer je izostalo utvr|enje kako i na koji na-~in je tuèni tu obavezu izvr{avao i zbog ~ega su tuìoci odbijali izvr{a-vanje te ugovorne obaveze, te da li je takvo pona{anje tuènog doprinelo da tuìoci odbiju izvr{enje ugovorne obaveze. Sudovi su tako|e propustili da utvrde da li je davalac izdràvanja na vreme izdràvanim licima da-

58

vao sve namirnice na koje se obavezao po ugovoru o doìvotnom izdrà-vanju, pa su oni zbog toga {to su u vezi sa tim opravdano odbili da prime namirnice za izdràvanje obzirom na njihov kvalitet ili kvantitet. U ta-kvim okolnostima izostala je ocena sudova da li ima svrhe takvom ugo-voru davati pravnu snagu i da li bi to bilo u skladu sa pravom voljom ugovornih strana. Stoga je kod ocene osnovanosti tu`benog zahteva valjalo utvrditi sve ove ~injenice i okolnosti u kom obimu i na koji na~in tuèni kao davalac izdràvanja svoju obavezu izdràvanja nije izvr{avao, a zatim uzeti u raz-matranje i tuènikovo pona{anje u vezi izvr{avanja ugovorenih obaveza s obzirom da su odnosi stranaka poreme}eni i da se ugovor ve} duè vreme ne izvr{ava kako je to ugovoreno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7090/97 od 21.01.1998. godine)

21. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdrà-vanju u smislu ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kada su od-nosi stranaka zna~ajno poreme}eni usled ~estih sukoba i vre|anja, tako da je zajedni~ki ìvog nepodno{ljiv i onda kada ugovorne strane nisu izri~ito ugovorile zajednicu ìvota i ìve u odvojenim doma}in-stvima, ako zbog ìvljenja u istoj ku}i i kori{}enja zajedni~kih pro-storija kao i svakodnevnih me|usobnih kontakata u su{tini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom ìvota, pri ~emu nije od zna~aja ~ijom krivicom je do{lo do poreme}aja.

Iz obrazloènja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doìvotnom izdràva-nju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka. Tuèna je protiv te presude izjavila àlbu koju je drugostepeni sud odbio iz slede}ih razloga: Neprihvatljivo je isticanje u àlbi da se u konkretnom slu~aju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, iz razloga pro-pisanih odredbom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, budu}i da ugovorom o doìvotnom izdràvanju, koji su parni~ne strane zaklju~ile, nije ugovorena zajednica ìvota. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Me|utim, polaze}i od ~injenice da stranke, iako imaju odvojena do-ma}instva, ìve u istoj ku}i zajedno, da koriste zajedni~ke prostorije i imaju svakodnevne kontakte, ispravno je sud zaklju~io da takvu zajedni-cu stranaka treba smatrati zajednicom ìvota. Naime, zajednicom ìvota treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, kako tuèna u àlbi na-vodi, nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena doma}instva,

59

ali je nu`no da ìve u takvoj blizini koja omogu}uje svakodnevne i trajne kontakte stranaka, kao {to je to u konkretnom slu~aju. Isticanje u àlbi da su odnosi stranaka poreme}eni krivicom tuìlje, nisu od zna~aja. Ovo stoga {to je za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju odlu~-no da li je nastupila nepodno{ljivost zajedni~kog ìvota, jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tuìljine udobnije starosti. Da su se odnosi stranaka te{ko poremetili proizilazi iz ~injenice da je zbog me|usobnih sukoba stranaka vi{e puta intervenisala i milicija. Tako poreme}eni odnosi ~ine zajedni~ki ìvot stranaka nepodno{ljivim, nezavisno od toga na koji na~in i zbog kojih uzroka je do{lo do takve situaci-je. (Okru`ni sud u Zrenjaninu G`. 1099/97 od 8.04.1998 i Vrhovni sud Sr-bije, Rev. 489/98 od 29. 09. 1998. godine)

22. Svaka ugovorna strana moè traìti raskid ugovora o doì-votnom izdràvanju, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze.

Iz obrazloènja: Prema razlozima nièstepenih presuda tuìoci su kao primaoci izdr-àvanja 11.08.1988. godine zaklju~ili sa tuènim kao davaocem izdràva-nja ugovor o doìvotnom izdràvanju, po kome su tuènom ustupili u svojinu sporne nepokretnosti, uz obavezu tuènog da od dana zaklju~enja ovog ugovora, pored obaveza u pogledu nepokretnosti, pored obaveza u pogledu pripremanja hrane, odràvanja higijene, le~enja i nege, obezbe-|uje tuìocima nov~ana sredstva i odre|enu koli~inu poljoprivrednih, pre-hrambenih i drugih proizvoda. Prava volja parni~nih stranaka kao ugova-ra~a bila je da zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju, a ne ugovor o poklonu. Usmenim sporazumom ugovara~a odloèno je izvr{avanje nave-denih ugovornih obaveza tuènog, sve dok su tuìoci sposobni za rad. Tu-èni kao davalac izdràvanja, nije uop{te izvr{avao svoje ugovorne oba-veze, ni u periodu za koji je postignut usmeni sporazum ugovara~a, niti je ove obaveze po~eo da izvr{ava na izri~it zahtev tuìlaca, kada im se zdravstveno stanje pogor{alo. Polaze}i od ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja pravilno su nièste-peni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaklju~ili da su ispunjeni uslovi za raskid navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, da ovaj ugovor nije prividan i da ne prikriva neki drugi ugovor. Naime, parni~ne stranke su se kao ugovara~i, prilikom zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, saglasile u bitnim sastojcima takvog dvostranog teretnog ugovora u smislu ~lana 26. ZOO, a ne ugovora o po-klonu kao dobro~inog pravnog posla, a svaka ugovorna strana moè traì-ti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako druga strana ne izvr{ava

60

svoje obaveze u smislu ~lana 120 Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni gla-snik SRS", br. 52/74, 1/80, 25/82) u vezi ~lana 237. stav 2. Zakona o na-sle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", br. 46/95) i ~lana 124-132. ZOO. Imaju}i u vidu sve okolnosti koje su utvrdili nièstepeni sudovi, Vr-hovni sud nalazi da ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en u propi-sanoj formi, kojim se jedan ugovara~ obavezuje da doìvotno izdràva drugog ugovara~a, a u kome drugi ugovara~ izjavljuje da mu jo{ za ìvota ustupa u svojinu svu svoju imovinu ili jedan njen deo, nije u suprotnosti sa navedenim propisima Zakona o nasle|ivanju. Ovakav ugovor ima pravno dejstvo i u pogledu ugovora ovakve vrste primenjuju se na~ela op-{teg imovinskog prava i u odnosu na obaveze ugovara~a i u odnosu na iz-vr{avanje ugovornih obaveza. Kako se ne radi o prividnom ugovoru, koji u smislu ~lana 88. ZOO prikriva ugovor o poklonu, navodi revizije, koji-ma se pobija zaklju~ak nièstepenih sudova u pogledu pravnog dejstva ovog ugovora o doìvotnom izdràvanju, nisu osnovana. (Vrhovni sud Srbije Rev. 166/98 od 1.07.1998. godine)

23. Sud moè na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako su se posle njegovog zaklju~enja prilike to-liko poremetile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno.

Iz obrazloènja: Pravilno primenjena odredba ~lana 121. Zakona o nasle|ivanju iz 1974 godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivanju iz 1995. godine, prema kojoj sud moè na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doìvotnom izdràvanju, ako su se posle njegovog zaklju~enja prilike toliko promenile da je njegovo is-punjenje postalo znatno oteàno. Naime, zdravstveno stanje tuìlje se posle zaklju~enja ugovora o do-ìvotnom izdràvanju toliko pogor{alo da je zahtevalo neprestano prisu-stvo tre}eg lica, te odre|enu kuvanu hranu. Tuèni nije udovoljio ovim zahtevima, kako u pogledu odgovaraju}e vrste hrane, tako i u pogledu ne-ge i brige oko tuìlje, jer je dolazilo povremeno, a sa tuìljom boravio veoma kratko, pri ~emu je vi{e pa`nje poklanjao obradi imanja, nego tu-ìlji li~no. Ovakvo pona{anje tuènog dovelo je do nezadovoljstva tuìlje izvr{avanjem ugovornih obaveza tuènog, {to je njihove me|usobne od-nose poremetilo u tolikoj meri da tuìlja nije èlela da se odnosi izme|u ugovornih strana iznova urede. U takvoj situaciji, nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doìvotnom izdr-àvanju izme|u parni~nih stranaka raskinuli. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1166/99 od 23.06.1999. godine)

61

24. Kod raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr-{avanja obaveza davaoca izdràvanja prema primaocu izdràvanja, sud mora da utvrdi odlu~nu ~injenicu {ta u konkretnom slu~aju za tuìlju predstavlja potrebno izdràvanje, odnosno koje sve ìvotne potrebe osim nesporne obrade imanja ima tuìlja kao starija i bole-sna osoba.

Iz obrazloènja: Sud nije utvrdio odlu~nu ~injenicu {ta u konkretnom slu~aju za tuì-lju predstavlja potrebno izdràvanje, odnosno koje sve ìvotne potrebe osim nesporne obrade imanja ima tuìlja, kao starija i bolesna osoba . Prema ~lanu 1. predmetnog ugovora o doìvotnom izdràvanju tuèna ima obavezu da tuìlji obezbedi doìvotno izdràvanje na taj na~in {to }e se starati o obradi njene imovine, pla}anju poreza, ishrani, odevanju, le-~enju i svim ostalim ìvotnim potrebama. Dakle, tuìlja nema samo potrebu da njena imovina bude obra|ena i adaptirana, za{ti}enja od daljeg propadanja, ve} je istoj neophodna svako-dnevna nega i pomo} primerena njenom ìvotnom dobu, i zdravstvenom stanju koja se u celini ne moè ostvarivati preko tre}eg lica. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G` 300/99 od 12.03.1999. godine)

25. Ne moè se zahtevati poni{taj ugovora zbog neizvr{enja ugo-vornih obaveza, ve} se moè samo traìti raskid ugovora.

Iz obrazloènja: Ne moè se u smislu ~lana 120. ZON-a, koji je u vreme zaklju~enja ugovora bio na snazi, zahtevati poni{taj ugovora zbog neizvr{enja ugo-vornih obaveza, ve} se moè samo traìti raskid ugovora. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj pravnoj prirodi tere-tan i aleatoran ugovor. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga-|aj – duìnu ìvota primaoca izdràvanja, zbog ~ega se me|usobni imo-vinski efekti (visina tro{kova izdràvanja i koristi od predmeta ugovora koje primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. S obzirom da smrt pri-maoca zbog bolesti i starosti nije bila izvesna u kratkom vremenu od mo-menta zaklju~enja ugovora (umrla je posle duè od 6 meseci) to davaoci izdràvanja nisu zloupotrebili svrhu ugovora niti stekli nesrazmernu imo-vinsku korist bez ekvivalencije koja je karakteristika teretnog ugovora. Zato zaklju~eni ugovor nije u suprotnosti sa dobrim obi~ajima (moralom) da bi bio ni{tav na osnovu ~lana 103. ZOO. U smislu ~lana 186. ZPP-a sud nije vezan za pravni osnov tu`benog zahteva, ali je za zato vezan za ìvotne ~injenice na kojima tuìlac zasni-va svoj zahtev. Tuìlac je zahtev radi poni{taja ugovora zasnovao na iz-

62

vr{enju ugovornih obaveza (zbog ~ega se poni{taj ne moè traìti) pa zato ne moè u reviziji isticati ~injenice koje se ti~u relativne ni{tavosti ugo-vora ili zaklju~enja zelena{kog ugovora u smislu ~lana 141. ZOO pogoto-vu sada kada se razlozi za poni{taj bliè ne obrazlaù. (Vrhovni sud Srbi-je, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. godine)

26. Kada u sporu po tu`bi radi raskida ugovora o doìvotnom iz-dràvanju sud odbije zahtev da se raskine ugovor o doìvotnom izdrà-vanju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka onda nema potrebe da istom presudom odlu~uje o zahtevu protivtu`be radi isplate nov~anog iznosa datog rada izdràvanja, je se takav protivtu`beni zahtev isti~e kao eventualni samo za slu~aj da sud tu`beni zahtev radi raskida ugovo-ra usvoji.

Iz obrazloènja: Prvostepeni sud je pobijanom presudom odbio tu`beni zahtev kojim je traèno da sud raskine ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en iz-me|u parni~nih stranaka 7.09.1993. godine i istom presudom odbio pro-tivtu`beni zahtev kojim je zahtevano da se tuìlja obaveè da tuènom is-plati odre|eni nov~ani iznos dat radi izdràvanja. Odlu~uju}i o àlbi tuìlje i àlbi tuène protiv ove presude drugoste-peni sud je àlbu tuìlje odbio i prvostepenu presudu potvrdio u delu ko-jim je tu`beni zahtev odbijen, a àlbu tuène usvojio i pobijanu presudu u delu kojim je potivtu`beni zahtev odbijen, ukinuo iz slede}ih razloga: @alba tuìlje nije osnovana jer prema utvr|enim ~injenicama u pobi-janoj presudi proizilazi da je tuèna kao davalac izdràvanja izvr{avala svoje obaveze prema tuìlji kao primaocu izdràvanja, pa se uslovi za raskid ugovora u smislu ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju ("Sl. glasnik SRS", br. 52/74, 1/8o i 15/82) koji se u konkretnom slu~aju pri-menjuje na osnovu ~lana 37. stav 2. Zakona o nasle|ivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95) nisu ispunili. @alba tuène je, me|utim, osnovana. Zahtev protivtu`be je istaknut kao eventualni {to zna~i samo za slu-~aj da sud usvoji tu`beni zahtev radi raskida ugovora. Po{to je tu`beni zahtev odbijen, nije bilo potrebe za dono{enje odluke o zahtevu protivtu-`be. Po{to àlba tuène na ovo osnovano ukazuje drugostepeni sud je usvojio i njome pobijani deo prvostepene presude ukinuo. (Okru`ni sud u Zrenjaninu, G`. 1208/99 od 30.06.2000. godine)

27. Kada bra~ni drugovi, kao primaoci izdràvanja zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju kao jedna ugovorna strana (a ne dva posebna ugovora) daju}i kao naknadu za izdràvanje svako svo-ju imovinu, onda, u slu~aju smrti jednog bra~nog druga, preìveli bra~ni drug moè traìti raskid ugovora u celini zbog neizvr{avanja ugovornih obaveza.

63

Iz obrazloènja: Odlu~uju}i o tu`benom zahtevu za raskid ugovora o doìvotnom iz-dràvanju u odnosi na ugovara~a Svetozara u pobijanoj presudi se zaklju-~uje da, kada su bra~ni dugovi zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràva-nju sa davaocem izdràvanja, pa jedan od njih umre, preìveli bra~ni drug moè zahtevati raskid ugovora u celini samo u slu~aju ako je predmet ugovora zajedni~ka imovina bra~nih drugova primaoca izdràvanja. Me-|utim, kako je u postupku utvr|eno da su primaoci izdràvanja predmet-nim ugovorom raspolagali svako sa svojom imovinom koju su posedova-li, to u takvim okolnostima tuìlja kao preìveli bra~ni drug ne moè tra-ìti raskid ugovora u odnosu na imovinu supruga. Sa ovih razloga sud od-bija tu`beni zahtev radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju u od-nosu na primaoca izdràvanja Svetozara K. i tuènih. Po oceni Vrhovnog suda prednji pravni stav se ne moè prihvatiti kao pravilan. Iz utvr|enja suda i sadrìne ugovora o doìvotnom izdràvanju je vi-dljivo da su tuìlja i njen bra~ni drug za ìvota, kao jedna ugovorna strana ugovorili izdràvanje sa tuènim. Davaoci izdràvanja imali su obavezu da izdràvaju oba bra~na druga. Radilo se o jedinstvenoj obavezi izdrà-vanja oba primaoca izdràvanja koje su po prirodi stvari nedeljive jer druk~ije ugovorom nije ugovoreno. Cilj ugovora je u ovom slu~aju potpu-no izdràvanje tuìlje i njenog bra~nog duga. Ne bi mogli davaoci izdrà-vanja da ne vr{e obavezu izdràvanja tuìlje zato {to je ugovara~ Sveto-zar umro, jer se time ne bi postiglo potpuno ugovoreno izdràvanje, a cilj ugovora je potpuno izdràvanje oba bra~na duga. Polovi~no izdràvanje ugovorenog izdràvanja ne bi imalo svrhu. Svako od primalaca izdràva-nja je dao svoju imovinu u cilju da davaoci izdràvanja izdràvaju oba primaoca na na~in kako je ugovoreno do smrti oba primaoca izdràvanja. Kako su tuìlja i njen bra~ni drug zajedno zaklju~ili ugovor o doì-votnom izdràvanju kao jedna ugovorna strana, a ne dva posebna ugovo-ra, daju}i kao naknadu za izdràvanje svako svoju imovinu, pa je kasnije bra~ni drug tuìlje umro, to tuìlja moè traìti da se ugovor raskine u ce-lini zbog neizvr{enja ugovornih obaveza od strane tuènih, a ne samo u pogledu imovine koju je ona po tom ugovoru dala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 959/00 od 17.05.2000. godine)

28. Primalac izdràvanja moè i posle smrti drugog primaoca izdr-àvanja, svog bra~nog druga, traìti raskid ~itavog ugovora o doìvot-nom izdràvanju, ako su obaveze iz tog ugovora nedeljive, {to zavisi od toga, da li je angaòvana zajedni~ka ili posebna imovina primalaca izdr-

64

àvanja, kakav je bila namera stranaka i kakve su bile duge okolnosti slu~aja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2282/92 od 17. 9. 1992. godine)

29. Kada prema ugovoru o doìvotnom izdràvanju ugovara~i ìve zajedno, svaka strana moè traìti raskid ugovora, kad se njiho-vi odnosi poremete u toj meri da je dalji zajedni~ki ìvot nepodno-{ljiv, bez obzira na ~ijoj je strani krivica za nastali poreme}aj. (Vr-hovni sud Srbije, Rev. 7153/98 od 29. 12. 1999. godine)

30. Za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako ugovorni-ci ìve u zajednici, nije bitno ko je od njih kriv za raskid zajednice, ni ko je doveo do nepodno{ljivosti ìvota, ve} je bitno da li su odnosi to-liko poreme}eni da je zajednica ìvota ugovara~a postala nepodno-{ljiva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 953/00 od 5.04.2000. godine)

31. Pravo da zahteva raskid ugovora pripada primaocu izdrà-vanja, a ako se radi o imovinskom pravu, to pravo pripada i zakon-skom nasledniku primaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja: Tuìlja je kao zakonski naslednik sada pok. Du{ana, primaoca iz-dràvanja, ovla{}ena da zahteva raskid ugovora o doìvotnom izdrà-vanju, koji je on kao primalac izdràvanja zaklju~io 30.1.1992. godi-ne, pa zbog toga nije od uticaja pravno dejstvo ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je tuìlja sa njim zaklju~ila 1993. godine, niti je po-ni{taj tog ugovora predmet ovog spora. ( Vrhovni sud Srbije, Rev. 1279/99 od 10.02.2000. godine)

32. Naslednici primaoca izdràvanja posle njegove smrti imaju pravo da podnesu tu`bu za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja obaveza davaoca izdràvanje, po{to pravo na raskid takvog ugovora ima imovinski karakter i prelazi na naslednike.

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su na utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno prime-nili materijalno pravo kada su, kao neosnovan, odbili tu`beni zahtev tuì-oca za raskid spornog ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{e-nja ugovornih obaveza tuènog. Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{ava-nja obaveza davaoca izdràvanja je imovinskog karaktera i posle smrti primaoca izdràvanja prelazi na njegove naslednike, koji mogu podneti tu`bu za raskid takvog ugovora. Tuìoci su kao zakonski naslednici pri-maoca izdràvanja, posle njegove smrti podneli tu`bu za raskid predmet-nog ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih oba-

65

veza tuènog kao davaoca izdràvanja. Me|utim, u sprovedenom postup-ku je utvr|eno da je tuèni izvr{io svoje ugovorne obaveze prema prima-ocu izdràvanja, pa su nièstepeni sudovi pravilno zaklju~ili da nisu ispu-njeni uslovi za raskid tog ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2822/05 od 26.10.2006. godine)

1. Sporazumni raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Davalac i primalac izdràvanja mogu sporazumno raskinuti zaklju-~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju iz bilo kojih razloga. Prema ~lanu 68. ZOO formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odre|eni slu~aj zakonom predvi|eno {to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaklju~enje ugovora, zahteva da ras-kidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi. Ako je imovina, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, preneta na davaoca izdràvanja momentom zaklju~enja ugovora, spora-zumni raskid mora biti u pismenoj formi i overen kod suda, jer forma mo-ra biti odgovaraju}a kad su u pitanju nepokretnosti. Posledica raskida ugovora je ta {to se stranke osloba|aju daljih oba-veza jedna prema drugoj uz zadràvanje prava da traè naknadu {tete dru-ge strane prema op{tim pravilima sadrànim u ZOO.

2. Raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog poreme}enih odnosa

Po Zakonu o nasle|ivanju Republike Srbije – "Slu`beni glasnik RS", broj 46/95 (u daljem tekstu: ZON) mogu} je raskid ugovora o doì-votnom izdràvanju zbog poreme}enih odnosa davaoca izdràvanja i pri-maoca izdràvanja (~lan 201. ZON). ZON ne predvi|a raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neispunjenja ugovornih obaveza. Ali, se prema stavu Vrhovnog suda Sr-bije, Rev. 6518/97 od 5. decembra 1997. godine ima smatrati da neizvr{a-vanjem ugovornih obaveza onako kako one glase, a kasnije u potpunosti, dovodi do poreme}aja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja pri-maoca izdràvanja da se kao stara osoba, u pogledu svojih potreba, ne moè osloniti na davaoca izdràvanja. Drugim re~ima ovaj sud neizvr{a-vanju ugovornih obaveza daje zna~enje poreme}enih odnosa davaoca iz-dràvanja i primaoca izdràvanja. Svaka ugovorna strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom iz-dràvanju ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze (Vrhovni sud Srbi-

66

je, Rev. 166/98 od 1.07.1998. godine). Pravo da traì raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju je imovinsko pravo, a shodno tome, naslednici primaoca izdràvanja po tom osnovu mogu traìti raskid ugovora kada je primalac izdràvanja jo{ za ìvota imao pravo da traì raskid ugovora iz razloga {to druga strana ne izvr{ava svoje obaveze (Okru`ni sud u Beo-gradu, G`. br. 12209/96 od 12.02.1997. godine). Za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju ne traì se da je jedan od ugovara~a kriv za raskid, ve} je dovoljno da postoji takav poreme}aj odnosa da je dalji zajedni~ki ìvot postao nepodno{ljiv. Kao uslov za ras-kid ovog ugovora ne traì se krivica stranke koja ugovor nije izvr{avala, niti se objektivne okolnosti, koje su je u tome spre~ile, uzimaju kao smet-nja za raskid ugovora. Neki ugovori sadrè odredbu po kojoj se ugovorne strane odri~u prava na raskid ugovora iz bilo kojih razloga. Me|utim, nema pravnog dejstva odredba ugovora o doìvotnom izdràvanju kojom se ugovornici unapred odri~u prava na raskid ugovora iz bilo kojih razloga. Po ~lanu 201. ZON ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zah-tevati da sud raskine ugovor. Ako je do raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju do{lo zbog krivice jedne strane druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i li-ce u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno. O raskidu ugovora o doìvotnom izdràvanju izjasnili su se i sudovi u svojim odlukama. Ti stavovi su niè navedeni. Po{to je do{lo do poreme}aja odnosa stranaka i po{to se ugovor ne-koliko godina ne izvr{ava, ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. Ispunje-ni su uslovi, nagla{ava se u presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4891/98 od 8.04.1998. godine za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u smi-slu Zakona o nasle|ivanju kada su odnosi stranaka zna~ajno poreme}eni usled ~estih sukoba i vre|anja tako da je zajedni~ki ìvot nepodno{ljiv i onda kada ugovorne strane nisu izri~ito ugovorile zajednicu ìvota i ìve u odvojenim doma}instvima, ako zbog ìvljenja u istoj ku}i i kori{}enja zajedni~kih prostorija, kao i svakodnevnih me|usobnih kontakata u su{ti-ni postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom ìvota, pri ~emu nije od zna~aja ~ijom krivicom je do{lo do poreme}aja odnosa. Kada bra~ni drugovi – primaoci izdràvanja zaklju~e ugovor o doì-votnom izdràvanju kao jedna ugovorna strana (ne zaklju~uju}i dva po-sebna odvojena ugovora), pri ~emu kao naknadu za izdràvanje ostavljaju odvojeno svoju posebnu imovinu, onda u slu~aju smrti jednog bra~nog

67

druga preìveli bra~ni drug moè traìti raskid ugovora u celini zbog ne-izvr{enja ugovornih obaveza. Kada je davalac izdràvanja, posle smrti primaoca izdràvanja, pre-stao da izdràva njegovu suprugu, u ~iju korist je izdràvanje tako|e ugo-voreno, stekli su se uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Bra~ni drug primaoca izdràvanja, u ~iju korist je ugovoreno izdràva-nje, moè isticati zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ako je prema ugovoru o doìvotnom izdràvanju davalac izdràvanja uzeo na sebe obavezu da izdràva, kako samog ugovara~a, kao vlasnika imovine, tako i njegovog bra~nog druga, pravo na raskid ugovora o doì-votnom izdràvanju imaju oba primaoca izdràvanja, a posle smrti ugo-vara~a primaoca izdràvanja to pravo ima njegov bra~ni drug u ~iju korist je izdràvanje tako|e ugovoreno. Ako davalac izdràvanja nije na vreme izdràvanim licima davao sve one namirnice na koje se obavezao po ugovoru o doìvotnom izdrà-vanju, tako da im nije obezbe|eno egzistiranje, pa su oni zbog toga duè vreme morali da traè potrebne namirnice od drugih, onda su izdràvana lica opravdano odbila da prime sredstva za izdràvanje od davaoca izdr-àvanja koja je ovaj ponudio kasnije i opravdan je njihov tu`beni zahtev za raskid ovog ugovora zbog neizvr{enja. Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju moè se traìti i kad je davalac izdràvanja u toku vi{e godina svoju obavezu savesno samo po-lovi~no izvr{avao. Pravo traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko davalac izdràvanja ne izvr{ava svoje ugovorne obaveze, je imovinsko pravo, koje momentom smrti primaoca izdràvanja prelazi na njegove naslednike. Kada odnosi ugovara~a nisu poreme}eni u toj meri da je zajedni~ki ìvot postao nepodno{ljiv, a davalac izdràvanja uredno izvr{ava svoje obaveze, ne postoje uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. U slu~aju da stranke ìve u zajednici ìvota iako to ugovorom o do-ìvotnom izdràvanju nije predvi|eno, pa do|e do raskida zajednice ìvo-ta, onda to nije razlog za raskid ugovora, ukoliko nije do{lo do poreme}a-ja me|usobnih odnosa ugovornih strana usled kojih se ugovor dalje ne moè izvr{avati. Neosnovan je zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja obaveza u situaciji kada su, nakon zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, tuèni kao davaoci izdràvanja po~eli sa ispu-njenjem svoje obaveze prema tuìocu kao primaocu izdràvanja, a zatim sa tim prestali, po{to je voljom stranaka taj ugovor zamenjen kupoprodaj-

68

nim ugovorom, po kojem su tuèni stekli pravo svojine na tuìo~evoj ne-pokretnosti i prestala obaveza tuènih da izdràvaju tuìoca, zbog ~ega je otpao i osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{a-vanja obaveza. Ne moè strana ugovornica kod ugovora o doìvotnom izdràvanju traìti raskid ugovora zbog neizvr{avanja obaveza druge strane ugovorni-ce ako je za to neizvr{enje sama kriva. U suprotnom, postojanje takvih ugovora dovelo bi se isklju~ivo u zavisnost od volje jedne strane ugovor-nice ( zloupotreba prava bez obzira na cilj koji se èli posti}i ovakvim po-stupanjem). Po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5590/97 od 19.11.1997. godi-ne, pogre{no je isticanje da se prema odredbi ~lana 131. ZOO ugovor ne moè raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze, jer se na ugo-vor o doìvotnom izdràvanju primenjuju odredbe Zakona o nasle|iva-nju, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

1. Nepodno{ljivi odnosi me|u strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Svaka od stranaka mo-è zahtevati da sud raskine ugovor.

Iz obrazloènja: Odredbom ~lana 120. stav 3. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS", br. 52/74 i 1/80), propisano je da svaka strana moè traìti raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Odredbom ~lana 201. stav 1 tada vaè}eg Za-kona o nasle|ivanju propisano je da ako se me|usobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Imaju}i u vidu citirane zakonske odredbe, kao i ~injenicu da je u po-stupku utvr|ena nepodno{ljivost odnosa me|u strankama, da je ista nasta-la jo{ 1997 godine, to je neizvr{avanje ugovornih obaveza dovelo do po-reme}aja odnosa me|u strankama, i dovoljan je razlog za raskid ugovora, pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1865/05)

2. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju sve dok davalac izdràvanja ispunjava sve svoje obave-ze, a primalac je duàn da ga u tome ne spre~ava ve} da prima dava-nja koja su ugovorom predvi|ena.

Iz obrazloènja: ^lanom 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju, vaè}em u vreme za-klju~enja ugovora, propisano je da svaka strana moè traìti raskid ugo-

69

vora, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze. Me|utim, u konkret-nom slu~aju izme|u ugovornih strana nije ugovorena zajednica ìvota i tuèna je izvr{avala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile sve do useljenja tuìljine ro|ake u predmetni stan, kada je ona po~ela da se brine o tuìlji i da zajedno sa njom snosi sve tro{kove stanovanja. Sto-ga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o izdràvanju, je tuèna od 1992. godine pa do useljenja ro|ake - 1998. godine, kako je to ve} na-pomenuto, izvr{avala sve svoje obaveze. Pravilan je zaklju~ak nièstepe-nih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tuìlja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj ro|aci, iz ~ega proizilazi da je tuìlja kao ugovorna strana isklju~ivo kriva za neizvr{enje obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju i ne moè traìti raskid tog ugovora. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nièstepenih odluka, jer je tuèna u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. Sve dok je da-valac izdràvanja spreman da izvr{ava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. du`nost je primaoca izdràvanja da ga u tome bez razloga ne spre~ava.i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdràva-nja duàn da pruì. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 288/05)

3. Primalac izdràvanja koji je, iz razloga koje davalac izdrà-vanja nije skrivio, onemogu}io davaocu izdràvanja da uredno izvr-{ava svoju obavezu iz ugovora o doìvotnom izdràvanju, nema pra-vo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama ~lana 120. st. 2. i 3. Zakona o nasle|ivanju)

Iz obrazloènja: Tuìlja je 1993. godine zaklju~ila, kao primalac izdràvanja, ugovor o doìvotnom izdràvanju sa tuènom kao davaocem izdràvanja. Tuèni je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti, sve do maja 2000 go-dine kada je tuìlja sa~inila testament u korist tre}eg lica, a zatim podnela tu`bu radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju. Od toga momenta tuìlja je odbijala da prima izdràvanje od tuènog koji zbog toga nije bio u mogu}nosti da ispunjava obaveze iz ugovora. Tuìlja je u me|uvreme-nu umrla, a tuèni je snosio tro{kove sahrane, te tako ispunio i tu obavezu predvi|enu ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i od-bili tu`beni zahtev za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. Nai-me, shodno odredbi ~lana 201. stav 1. i 3. Zakona o nasle|ivanju, koja se primenjuje na sporni odnos, propisano je da, ako primalac i davalac izdràvanja ìve zajedno, pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajedni~ki ìvot postane nepodno{ljiv, svaka strana moè traìti raskid ugovora.

70

Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, zajednica ìvota izme|u stra-naka nije bila ugovorena . Tuèni je svoje obaveze iz ugovora uredno iz-vr{avao sve dok tuìlja nije sastavila testament. U tom periodu odnosi iz-me|u stranaka nisu bili poreme}eni. Tuìlja koja je onemogu}ila tuènog da uredno izvr{ava svoju obavezu iz ugovora o doìvotnom izdràvanju, iz razloga koje tuèni nije skrivio, nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasla|ivanju. (Vr-hovni sud Srbije, Rev. 1808/04)

4. Primalac izdràvanja, u skladu sa svojim pove}anim potreba-ma, moè traìti izmene ugovora o doìvotnom izdràvanju. Ako se posle zaklju~enja ugovora prilike toliko poremete da je njegovo is-punjenje postalo znatno oteàno, sud }e na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vode}i ra~una o svim okolnostima.

Iz obrazloènja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasle|ivanju ("Slu-`beni glasnik RS", br. 52/74 i br. 21/1982), jer je taj zakon vaìo u vreme kada je predmetni ugovor zaklju~en. Prema ~lanu 121. ovog zakona, ako su se posle zaklju~enja ugovora prilike toliko promene da je njihovo ispu-njenje postalo znatno oteàno, sud }e na zahtev jedne ili druge strane nji-hove odnose iznova urediti ili ih raskinuti, vode}i ra~una o svim okolno-stima. Iz spisa proizilazi da je tuèni pokazivao volju da ispunjava ugo-vor. U postupku je utvr|eno da je sve do aprila 1997. godine tuèni u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze i da je pre zaklju~enog ugo-vora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doìvotnom izdr-àvanju. Sudovi smatraju da je propust tuènog {to nije ispunjavao sve ugo-vore obaveze, odnosno da su potrebe tuìlje bile ve}e od onih koje su ugovo-rene, pa stoga drugostepeni sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugo-voru o doìvotnom izdràvanju. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog su-da, odredbom ~lana 117. navedenog zakona propisani su uslovi za punova-`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose me|u ugovorni-cama nije bilo mogu}e urediti. Upravo citirana odredba ~lana 121. upu}uje da je bio neophodan poku{aj da se to u~ini. Nije propust samo na strani tuè-nog {to nije zaklju~en aneks ugovora , odnosno novi ugovor o doìvotnom izdràvanju jer je i tuìlja bila ovla{}ena da traì njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima, odnosno u skladu sa svojim pove}anim potreba-ma, ali ona to nije u~inila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine, zato {to su njeni ro|aci @. K. i M. V. preuzeli obavezu izdràvanja. Zbog pogre-{ne primene materijalnog prava i u~injenih povreda odredaba parni~nog po-

71

stupka, nièstepeni sudovi nisu utvrdili relevantne ~injenice za presu|enje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1689/04)

5. Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog potpunog ne-ispunjenja obaveza davaoca izdràvanja je nesporan, ali ako se radi o delimi~nom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Da bi sud mogao pouzdano do}i do ovog zaklju~ka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugo-vornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora, a naro~ito i sadrìnu svih obaveza davaoca izdràvanja s obzirom na uslove u ko-jima se ugovor imao izvr{avati.

Iz obrazloènja: U prvostepenom postupku je utvr|eno da se ugovorom o doìvot-nom izdràvanju zaklju~enim izme|u tuìlje kao primaoca izdràvanja i tuènog kao davaoca izdràvanja, tuèni kao davalac izdràvanja obave-zao da }e tuìlju kao primaoca izdràvanja doìvotno izdràvati preko njenih li~nih primanja ostvarenih po osnovu penzije, do potpunog izmire-nja ìvotnih potreba tako {to }e bilo li~no, bilo preko tre}ih lica, obezbe-diti hranu, ogrev, spremanje i ~i{}enje stana, nabavku lekova, le~enje i druge usluge po potrebi. Kao naknadu za izdràvanje primalac izdràva-nja se obavezao da }e davaocu izdràvanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. Po zaklju~enju ugovora, a u skladu sa ugovor-nim odredbama tuèni je tuìlji na ime pobolj{anja ìvotnih uslova ispla-tio iznos od 20.000 nema~kih maraka. Po{to je u postupku utvr|eno da tuèni druge ugovorne obaveze nije izvr{avao, {to je dovelo do poreme-}enih odnosa stranaka, prvostepeni sud je, pozivaju}i se na odredbe ~lan 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju od 1974. godine, usvojio tu`beni zah-tev primaoca izdràvanja i raskinuo ugovor o doìvotnom izdràvanju za-klju~iv{i da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaklju~en, ne ostvaruje. Ovakav ~injeni~no-pravni zaklju~ak prvostepenog suda, drugostepe-ni sud nije prihvatio kao pravilan nalaze}i da je prvostepeni sud propu-stio da utvrdi prvo volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadrìnu svih obaveza tuènog davaoca izdràvanja, kako bi pouzdano mogao do}i do zaklju~ka da se radi o delimi~nom neiz-vr{enju ugovora o doìvotnom izdràvanju, ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je dvostrano teretni, aleatorni, formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdràvanja. Dok se obaveza primaoca izdràvanja izvr{ava jednim aktom, koji nastaje posle njegove smrti, obaveza davaoca izdràvanja sastoji se iz niza ~inidbi koje je on duàn da preduzme od momenta zaklju~enja ugovora pa do smrti

72

primaoca izdràvanja. S aspekta primaoca izdràvanja, pored materijal-nog izdràvanja cilj zaklju~enja ovog ugovora su potreba za svakodnev-nom brigom, staranjem i pa`njom od strane tre}ih lica., koju sama starost primaoca izdràvanja po sebi nosi, zbog ~ega ovaj ugovor ima i svoje porodi~ne i socijalne dimenzije. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdr-àvanja sastoji se iz dve vrste: iz ~inidbi izdràvanja primaoca i iz moral-nih obaveza. Prva vrsta obaveza podrazumeva razli~ite ~inidbe u cilju snabdevanja primaoca izdràvanja stvarima potrebnim za ìvot (naba-vljanje hrane i lekova, pripremanje hrane, odràvanje higijene, nega u bo-lesti i starosti i drugo), dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primao~evoj li~nosti i ~itav niz li~nih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i na~inom ìvota primaoca izdràvanja pre zaklju~enja ugovora (poseta rodbine i prijatelja, poseta kulturnim ustanovama, nabavljanje literature za ~itanje i dr.) înidbe, koje se odno-se na samo izdràvanje primaoca izdràvanja mogu se izvr{iti preko tre-}ih lica, ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdrà-vanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez li~nog kontakta sa primaocem. Kako se izvr{enje davao~eve obaveze proteè u duèm vremenskom periodu, na~in izvr{enja tih obaveza, njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvr{a-va, a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta da-vaoca izdràvanja i uslovljene potrebama primaoca izdràvanja i mogu}-nostima davaoca izdràvanja. Pravo na raskid ugovora o doìvotnom iz-dràvanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdrà-vanja je nesporno u smislu ~lana 120. navedenog materijalno-pravnog propisa. Me|utim, kad je u pitanju delimi~no neizvr{enje, ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaklju~en vi{e ne ostvaruje. Da bi sud mogao pouzdano do}i do ovog zaklju~ka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora, a naro~ito sadrìnu svih obaveza davaoca izdràvanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvr{avati. (Okru`ni sud u Be-ogradu, G`. 7822/04)

6. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doìvotnom izdrà-vanju nije od zna~aja da na strani tuène nema krivice za poreme}aj odnosa, bitno je da su odnosi stranaka poreme}eni i da se zbog toga ugovor ne izvr{ava.

Iz obrazloènja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doìvotnom izdràvanju nisu ugovorile zajednicu ìvota, ~injenica da je u periodu od avgusta 1994. go-dine do 3. juna 1996. godine tuèna stanovala zajedno s tuìljom u ku}i tuìlje, to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slu~aju ima

73

se smatrati zajednicom ìvota. Tuìlja je bila gruba osoba koja je u po-slednjim godinama ìvota bolovala od te{ke arterioskleroze, tuènoj se obra}ala veoma te{kim i grubim re~ima, dolazilo je izme|u njih svako-dnevno do sva|a koje su uznemiravale ~ak i njihove kom{ije. Stoga je tu-èna bila prinu|ena da napusti stan tuìlje. Iz ovoga sledi da se ugovor fakti~ki ne izvr{ava dve godine, tako da je postojao samo formalno. Pri takvim ~injenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od zna-~aja da tuèna nije kriva za raskid ugovora, ve} je dovoljno da postoji po-reme}aj odnosa, budu}i da prisustvo tuène u ku}i tuìlje za ovu postalo nepodno{ljivo i da se zbog toga ugovor ve} dve godine ne izvr{ava. Stoga je pravilna ocena nièstepenih sudova da su u konkretnom slu~aju ispu-njeni uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u smislu ~lana 201. stav 1. sada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju R. S. Tuèna u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu tro{kova iz-dràvanja u~injenih za vreme trajanja ugovora. Na osnovu re~enog, pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske od-redbe navedenog zakona o nasle|ivanju obavezali tuìlju da tuènoj isplati iznos od 36.847,00 dinara, a odbili protivtu`beni zahtev tuène-prvotuìlje K. M. preko dosu|enog iznosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 312/02)

7. Ugovor o doìvotnom izdràvanju se zaklju~uje s obzirom na li~nost ugovara~a, pa ako davalac izdràvanja svoje li~ne oba-veze prenese na tre}e lice, primalac izdràvanja moè traìti ras-kid ugovora.

Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju spada u kategoriju ugovora koji se zaklju~uju obzirom na li~nost ugovara~a (Intuitu personae).Tuèni su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotuène da se li~no stara o tuì-ocu, pa po{to ovaj nije pristao da to, umesto nje ~ini drugo lice, usledio je poreme}aj odnosa do stepena nepodno{ljivosti , usled ~ega je primalac iz-dràvanja napustio vlastitu ku}u i prekinuo zajednicu ìvota sa tuènima, kao davaocima izdràvanja. Ve} i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2664/02)

8. Duboka starost primaoca izdràvanja moè predstavljati pravnovaljan razlog za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, pa i kada priroda njegove bolesti nije ukazivala na izvesnu bliskost smrtnog ishoda.

74

Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da su stranke za-konski naslednici (sinovi) pokojnog V. iz A. koji je ìveo sam i umro u 86. godini ìvota. êtrdeset sedam dana pre smrti zaklju~io je ugovor o doìvotnom izdràvanju sa tuènim koji je po zanimanju lekar. Ugovor je zaklju~en na insistiranje tuènog i odmah je pokojnog V. smestio u Dom za stara lica u A., gde je ostao pet dana i na njegovo insistiranje vratio ga ku}i. O pokojnom V. starala se svedok S. R. iz A. po~ev od 1.10.1993. godine i sve do njegove smrti. Navedeno lice angaòvao je tuìlac D. a naknadu su joj pla}ali samo tuìlac D. i pokojni V. po ½ . O njegovom ~uvanju vodila je ra~una i supruga tuìoca D. kada su dolazili na odmor iz inostranstva. Supruge tuènog i tuìoca S. nisu ga obilazile. U postupku je dalje utvr|eno da je primalac izdràvanja u momentu zaklju~enja ugovora imao 86. godina i da je bolovao od vi{e te{kih bole-sti, a najteà je poreme}aj sprovo|enja sr~anih impulsa kroz desnu granu sprovodnog sistema srca i povremenih potpunih blokova sprovo|enja potpunih sr~anih impulsa izme|u sr~anih predkomora. Ve{taci su se izra-zili da to predstavlja te{ko stanje za koje se moè re}i da spada u stanje sa stalnom opasno{}u po ìvot i ukoliko se u vreme pojavljivanja ne spro-vedu adekvatne i agresivne mere le~enja mogu dovesti do smrtnog isho-da. Adekvatan terapijski pristup ovakvom oboljenju predstavlja jedino ugradnja pejsmejkera, {to u konkretnom slu~aju nije u~injeno, ve} je pri-menjivana medikamentozna terapija, te se iz tog, a i ostalih razloga moè re}i da se primalac izdràvanja nekoliko meseci pre zaklju~enja ugovora i nakon toga nalazio u stanju stalno prisutnog rizika od smrti (nalaz ve{taka od 2.04.2003. godine). Me|utim, u medicinskoj nauci i praksi prisutni su i slu~ajevi nadì-vljavanja bez ugradnje pejsmejkera jedne do dve godine za ovu kategori-ju bolesnika starih preko 70 godina, te se iz tog razloga ne moè decidno i precizno utvrditi vreme maksimalnog nadìvljavanja ovakvih bolesnika. Nièstepeni sudovi su odbili zahtev tuìoca za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju i eventualni zahtev za raskid istog ugovora zbog neizvr{avanja obaveza od strane tuènog, kao davaoca izdràvanja. Sudo-vi su stanovi{ta da je tuèni ispunjavao sve ugovorne obaveze i da je isto ~inio duì vremenski period i pre zaklju~enja ugovora. Pri tome zaklju~u-je da je putem ve{ta~enja odre|eno da priroda bolesti pokojnog V. nije bi-la takva da je njegova smrt bila izvesna. Da nema zloupotrebe na strani tuènog u pogledu svrhe ugovora i da je zaklju~en da bi se izigrala na-sledna prava ostalih naslednika.

75

Odredbom ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju propisano je da sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili sta-rosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj prirodi teretan i aleatoran, pri ~emu se aleatornost odnosi na budu}i neiz-vestan doga|aj – duìnu ìvota primaoca izdràvanja zbog kojeg se me-|usobni imovinski efekti (visina tro{kova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja), ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt primaoca izdràvanja zbog bolesti ili duboke starosti bila izvesna u relativno krat-kom vremenu, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu jer se zloupotrebljava svrha ugovora i sti~e nesrazmerna imovinska ko-rist bez ekvivalencije koja je karakteristika teretnih ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdràvanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavlja razloge zbog kojih bi takav ugovor bio ni{tav u smislu ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 286/2004 od 1.09.2005. godine)

3. Raskid Ugovora zbog promenjenih okolnosti Po ~lanu 202. Zakona o nasle|ivanju, ako se posle zaklju~enja ugo-vora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno ote-àno, sud moè, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihov odnos izno-va urediti ili raskinuti. Sud moè pravo primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovora~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i li-ce u ~iju korist je izdràvanje ugovoreno. U pitanju je primena pravila rebus sic stantibus. Jer, posle zaklju~e-nja ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu se, bez krivice ugovornika, okolnosti toliko promeniti da znatno uti~u na ispunjenje ugovornih oba-veza. Fakti~ko je pitanje koliko znatno. To sud utvr|uje u svakom kon-kretnom slu~aju. Promenjene okolnosti mogu biti objektivne i subjektivne prirode. Ali je bitno da su po svojoj prirodi takve da je neispunjenje obaveze bilo koje ugovornice postalo oteàno. Po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1166/99 od 23. juna 1999. go-dine sud moè na zahtev jedne ugovorne strane da raskine ugovor o doì-votnom izdràvanju, ako su se posle njegovog zaklju~enja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno oteàno.

76

1. Ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u primaoca izdràvanja (oba bra~na druga) i davaoca izdràvanja se osnovano moè raskinuti ako davalac izdràvanja posle smrti jednog primaoca izdràvanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu iz-dràvanja.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju kod prvostepenog suda je 8.07.1993. godine overen ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov. br. 1465/93, zaklju~en izme|u tuìlje i sada pokojnog D. M. kao primaoca izdràvanja s jedne strane i tuènog kao davaoca izdràvanja s druge strane. Tuìlja je ma}eha tuènog i izme|u njih je postojao blizak odnos, prisniji od odnosa koji je tuèni imao sa sada pokojnim D., svojim ocem, a suprugom tuìlje. Davalac izdràvanja se obavezao da do kraja ìvota u svemu izdràva primaoce izdràvanja, bilo li~no bilo preko drugih lica, a za uzvrat primaoci izdràvanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z. Pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, po dogovo-ru sa primaocima izdràvanja, tuèni se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora, a primaoci izdràvanja su se preselili u gar-sonjeru na kojoj je tuèni vlasnik. Posle smrti primaoca D. umrlog 11. 7. 1997. godine, tuèni ni~im nije doprinosio izdràvanju tuìlje, a takvo svoje pona{anje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. Izme|u stranaka su od 1998. godine, odmah posle smrti supruga tuìlje a oca tu-ènog, poreme}eni odnosi, jer je tuèni traìo od tuìlje ostatak u{te|evi-ne svog oca i zahtevao da tuìlja na stanu koji je predmet ugovora, prene-se pravo svojine na tuènog. Na utvr|eno ~injeni~no stanje, nièstepeni sudovi su primenili mate-rijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tu`benog zahteva za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju i odbijanju protivtuènog zahteva za utvr|enje prava svojine tuènog na 1/2 dela stana, a po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Obaveza tuènog iz zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se, shodno ~lanu 412. Zako-na o obligacionim odnosima ne moè podeliti i ispuniti u delovima. Tuì-lja i njen sada pokojni suprug zaklju~ili su ugovor o doìvotnom izdrà-vanju, kojim su na jedinstven na~in raspolagali zajedni~kom tekovinom za slu~aj smrti. Ugovor je zaklju~en da bi bio ispunjen u celosti, prema oba primaoca izdràvanja, jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdrà-vanja zaklju~io sa davaocem izdràvanja poseban ugovor o doìvotnom

77

izdràvanju, kojim bi raspolagao svojim udelom u bra~noj tekovini. Ne-deljivost obaveze proizilazi i iz odredbe ~lana 3. Ugovora, kojom je pred-vi|eno da }e davalac izdràvanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdràvanja, {to zna~i tek posle smrti oba primaoca izdràvanja. Iz okolnosti da tuèni od 1997. godine, nakon smrti svoga oca, ne is-punjava obaveze preuzete u odnosu na tuìlju, drugog primaoca izdràva-nja, proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunje-ni uslovi iz odredbe ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivanju vaè}eg u vreme zaklju~enja ugovora. Pravilan je zaklju~ak nièstepenih sudova da iz okolnosti {to je tu-èni ispunjavao obaveze iz zaklju~enog ugovora u odnosu na primaoca izdràvanja D., tuèni nije stekao pravo svojine sa udelom od ½ dela na stanu koji je predmet ugovora. Da bi tuèni stekao ovo pravo, obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tuìlji kao primaocu iz-dràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1202/05) Iz ovih stavova ostaju nere{ene situacije primaoca izdràvanja ~ije su tu`be za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju odbijene kao neo-snovane. înjenica da je tu`ba za raskid ugovora protiv davaoca izdrà-vanja podneta, zna~i da primalac izdràvanja sa svojim davaocem nema vi{e li~an i prisan odnos zbog koga je ugovor i sklopljen i priroda njiho-vog odnosa je izmenjena. Nakon odbijanja tu`benog zahteva za raskid su-vi{no bi bilo o~ekivati da }e davalac izdràvanja izvr{avati svoje obaveze kao da spora nije ni bilo. U tom smislu smatramo da bi sud prilikom odlu-~ivanja po tu`bama za raskid ovih ugovora trebalo da ima u vidu impera-tiv slobode volje ugovornih strana i ~injenicu da se niko sudskom odlu-kom ne moè naterati da ostane u li~nom odnosu (koje podrazumeva bri-gu, pa`nju, poverenje i sl.) sa drugom ugovornom stranom, niti da fakti~-ki ispunjava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. .

4. Naknada za primljena davanja i usluge u slu~aju raskida ugovora

Po ~lanu 201. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kad sud izrekne raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, primalac izdràvanja je duàn dati na-knadu za primljena davanja i usluge. I o tome je sudska praksa zauzela svoj stav. Kada se posle raskida ugovora o doìvotnom izdràvanju raspravlja-ju imovinski odnosi ugovornih strana, onda se o izdacima davalaca izdr-

78

àvanja, koji su u~injeni za primaoca izdràvanja, ne moè suditi samo na osnovu potreba primaoca izdràvanja i razlike nov~anih sredstava koja je bila potrebna da se te potrebe potpuno obezbede, ve} je u takvom slu~aju nu`no odgovaraju}im dokazima pouzdano utvrditi da li su te potrebe pri-maoca izdràvanja u potpunosti obezbedili davaoci izdràvanja, odnosno u kojoj meri su potrebe primaoca izdràvanja mogle biti obezbe|ene pri-hodima sa njihovih imanja, za koji nov~ani iznos bi trebalo umanjiti po-traìvanje davalaca izdràvanja. Kada sud udovolji zahtevu primaoca izdràvanja za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju, duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu da-vaoca izdràvanja da mu tuìla~ka strana (primalac izdràvanja) naknadi vrednost koristi koju je iz tog ugovora imala primenom ~lana 210. Zako-na o obligacionim odnosima, a na osnovu odredbe ~lana 201. stav 2. Za-kona o nasle|ivanju. Kada u sporu po tu`bi radi raskida ugovora o doìvotnom izdràva-nju sud odbije zahtev da se ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en izme|u parni~nih stranaka raskine, onda nema potrebe da se istom presu-dom odlu~uje o zahtevu protivtu`be radi isplate nov~anog iznosa datog radi izdràvanja, jer se takav protivtu`beni zahtev isti~e kao eventualni samo za slu~aj da sud tu`beni zahtev radi raskida ugovora usvoji.

5. Dejstvo raskida Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju deluje ex nunc i takav ugovor prestaje samo in futuro (za budu}nost). Ugovornici se razre{avaju obaveze iz raskinutog ugovora s tim da su du`ne da naknade ono {to su jedna od druge primile. Prema ~lanu 201. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, kad sud izrekne raskid ugovora primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida ugovora do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravi~nu naknadu (stav 3). [ta se podrazumeva pod pojmom pravi~na naknada iz stava 3. ~lana 201. Zakona u na{em pozitivnom pravu, nije odre|eno. Neki autori sma-traju da se pod naknadom, u smislu ovog zakona, moè smatrati povra}aj onoga {to su ugovorne strane jedna drugoj dale ili u~inile u izvr{avanju ugovora i da je to slu~aj kondikcije, kojom se traì povra}aj ~inidbe kada je prestao pravni osnov koji je u ~asu sticanja postojao (condicio causa fi-nita), kao i da se ne isklju~uje mogu}nost i postavljanja zahteva za nakna-du {tete do koje je do{lo usled povrede ugovorene obaveze.

79

Povra}aj se po pravilu vr{i u stvarima koje su bile predmet ugovora. A ako stvar (stvari) ne moè biti vra}ena zato {to vi{e ne postoji ili iz dru-gih objektivnih razloga, nadokna|uje se njena protivvrednost u novcu. U slu~aju odbijanja vra}anja stvari, druga strana je na to moè prinuditi tu-`bom iz neosnovanog oboga}enja. Po stavu sudske prakse, kad sud udovolji zahtevu primaoca izdrà-vanja za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvanja da mu tuìla~ka strana (primalac izdràvanja) naknadi vrednost koristi koju je iz tog ugovora imala prime-nom ~lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Kad je u pitanju povra}aj u pre|a{nje stanje kod ugovora o doìvot-nom izdràvanju, kojim je zasnovana zajednica ìvota i zajednica imanja, posle njegovog raskida, u praksi nastaju duge zamr{ene parnice sli~ne parnicama na kojima se raspravlja o pravu na zajedni~ku tekovinu razve-denih bra~nih drugova.

80

IV. PONI[TAJ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Po ~lanu 203. Zakona o nasle|ivanju, na zahtev zakonskih nasled-nika primaoca izdràvanja sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom iz-dràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jed-ne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè po~eti da te~e pre smrti primao~eve. Po stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. godi-ne, ne moè se zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih obaveza, ve} se moè samo traìti raskid ugovora. Po{to su razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju razli~iti od razloga za poni{taj toga ugovora, to se tu`ba za poni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid i obrnuto. înjenica da je primalac izdràvanja ìveo samo 7 dana po zaklju~e-nju ugovora o doìvotnom izdràvanju, te da zbog takvog kratkog roka trajanja ugovorne obaveze nisu ni mogle biti izvr{avane, nije razlog za raskid ugovora ve} razlog za ni{tavost ugovora o doìvotnom izdràvanju i to samo ako je primalac izdràvanja zaklju~io ugovor u takvom zdrav-stvenom stanju da se mogla o~ekivati njegova bliska smrt. Prema stavu istog suda, Rev. 2339/99 od 30.12.1999. godine, ugovor o doìvotnom izdràvanju nije ni{tav ako sudija nije sastavio zapisnik o overi ugovora ukoliko je u stvarnosti izvr{io sve propisane radnje. Izuzetno od odredbe ~lana 5. Zakona o posebnim uslovima pro-meta nepokretnosti, sud ne}e poni{titi ugovor o doìvotnom izdràva-nju iako za zaklju~enje takvog ugovora, kojim se vr{i promet nepo-kretnosti, nije pribavljeno odobrenje nadle`nog organa u smislu ~lana 3. stav 1. navedenog zakona, ako je ugovor zaklju~en sa naslednikom prvog naslednog reda, kao davaocem izdràvanja (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6501/97 od 27.01.1998. godine).

1. Sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predsta-vljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, prema odred-bi ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, sud moè poni{titi ugovor o doì-

81

votnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju jasno proizilazi da je primalac izdràvanja oboleo od neizle~ive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom, a da je ta ~injenica bila poznata davaocu izdràvanja, ovde tuènoj. Ta ~injenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaklju~io da su ispunjeni uslovi iz ~lana 103. Zakona o nasle|ivanju za poni{taj ugovora o doìvot-nom izdràvanju. (Okru`ni sud u â~ku, G`. 1359/06)

2. Ne moè se poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ukoliko je primalac izdràvanja u trenutku zaklju~enja ugovora, bio potpuno svestan i ura~unljiv.

Iz obrazloènja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tu`beni zahtev tuìlaca, pa se poni{tava ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u ...a overen pred sudom. Povodom àlbe tuènika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivanje. Iz spisa proizilazi da je primalac izdràvanja zaklju~io ugovor o do-ìvotnom izdràvanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davao-cem izdràvanja, a umro je sedam meseci posle zaklju~enog ugovora. Ve-{ta~enjem od strane ve{taka neuropsihijatara je utvr|eno da je primalac izdràvanja u trenutku zaklju~enja ugovora bio svestan i ura~unljiv, iako je bio operisan i znao je da boluje do te{ke bolesti. Pri takvom stanju stvari ne moè se prihvatiti stav suda da ima mesta poni{taju ugovora, jer je primalac znao da ne moè ìveti duè od jedne godine nakon izvr{ene prve operacije. Zbog toga u ponov-nom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poni{taj pravnog posla, pa i predmetnog ugovora o doìvotnom izdràvanju. (Okru`ni sud u â~ku, G`. br. 206/05)

3. Za ocenu savesnosti tuènih i poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju va`no je utvrditi da li se davalac izdràvanja pre zaklju-~enja ugovora starao o zadovoljenju osnovnih ìvotnih potreba pri-maoca, pa je izvesna smrt primaoca izdràvanja u relativno kratkom roku od zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, bila motiv kod davaoca izdràvanja za zaklju~enje ovog ugovora.

Iz obrazloènja: Odredba ~l. 203. st. 1. ZON-a sankcioni{e nesavesnost davaoca izdr-

àvanja prilikom zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju utoliko

82

{to ovla{}uje sud da moè poni{titi ugovor ako je ~injenica izvesne smrti primaoca izdràvanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaklju~enje ugovora na strani davaoca izdràvanja, pa je za primenu navedene za-konske odredbe, u konkretnom slu~aju, bilo neophodno utvrditi niz va-`nih ~injenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuènih prili-kom zaklju~enja ugovora i to: da li je pokojni primalac izdràvanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomo}i od drugog, posebno ènskog lica (spremanje hrane, pranje) i da li su mu u tom smi-slu tuène pomagale i pre zaklju~enja ugovora, a posebno od kada se raz-boleo u februaru 2000 godine, u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdràvanja s obzirom na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju si isti-cale tuène da pok. D. u danima pred smrt nije bio u bolesni~koj postelji ve} je bio u mogu}nosti da se kre}e, a posebno da li su tuène prihvatile zaklju~enje ugovora upravo na insistiranje D. pri ~emu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovara~i konstatuju da je pok. D. te-{ko bolestan i da mu je potrebno izdràvanje i pomo} od drugih lica. Sa-ma ~injenica saznanja tuènih da primalac izdràvanja boluje od te{ke i neizle~ive bolesti ne ~ini ugovor ni{tavnim samo zbog toga {to je i kratko vreme posle zaklju~enja ugovora nastupila smrt primaoca izdr-àvanja, jer ako su tuène duè vreme pre zaklju~enja ugovora brinule o primaocu izdràvanja i pomagale mu prilikom zadovoljenja osnov-nih ìvotnih potreba, ne bi se moglo zaklju~iti da je izvesna smrt pri-maoca izdràvanja u kratkom roku, bila motiv i osnov za zaklju~enje ugovora na strani tuènih ako davalaca izdràvanja. (Okru`ni sud u Valjevo, G`. 1718/03)

4. Poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zakonski nasled-nici primaoca izdràvanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili smrti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu ne-izvesnost za davaoca izdràvanja, i to u roku od 1. godine od dana sa-znanja za ugovor, odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostavio-~eve smrti.

Iz obrazloènja: Ugovor o doìvotnom izdràvanju je, prema utvr|enom ~injeni~-nom stanju, zaklju~en izme|u tuènih kao davaoca izdràvanja i sada pokojne kao primaoca izdràvanja, nakon ~ije smrti je obustavljen ostavinski postupak, jer nije imala imovinu, koju je prenela ugovorom o doìvotnom izdràvanju na tuène. Tuìlac T. S., otac drugotuìlje i deda tre}etuìlje, je sestri} pokojne – primaoca izdràvanja, koja је tu-ìocu bila ro|ena tetka. Ona je umrla aprila meseca 1998. godine, a ovaj tuìlac je podneo tu`bu radi poni{taja ugovora o doìvotnom iz-dràvanju 23. 04. 2001. godine.

83

Nièstepeni sudovi su, kod tako utvr|enog ~injeni~nog stanja, odbili tu`beni zahtev drugo i tre}etuìlje za poni{taj ugovora o doìvotnom izdr-àvanju, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz ~lana 203. stav 1. Za-kon o nasle|ivanju, a s obzirom da drugo i tre}etuìlja nisu zakonski na-slednici primaoca izdràvanja. Tu`bu tuìoca T. S. za poni{taj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predvi|enog ~la-nom 203. stav 2. Zakona o nasle|ivanju. I revizijski sud je reviziju tuìlaca odbio kao neosnovanu, prihvativ-{i ovakvo stanovi{te nièstepenih sudova. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2097/03)

5. Univerzalni sukcesor se moè pozivati na ni{tavost ugovora o doìvotnom izdràvanju tek nakon smrti ostavioca.

Iz obrazloènja: Tuìoci su sinovi tuène J. iz prvog braka, a tuèna D. je njena }erka iz drugog braka. Tuèna J. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tuène D. 3. Dana 3. marta 1999. godine tuène su za-klju~ile ugovor o poklonu, po kom ugovoru tuèna J. poklonila je tuènoj D. predmetni stan i lokal povr{ine 10 m2. Tuène su nakon toga 11. okto-bra 1999. godine zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim ugo-vorom je tuèna J. ostavila posle svoje smrti tuènoj D. svoju imovinu koja je obuhva}ena ranije zaklju~enim ugovorom o poklonu uz naknadu za doìvotno izdràvanje i staranje. U ~lanu 5. ugovora o doìvotnom iz-dràvanju, tuène su navele da ranije zaklju~eni ugovor o poklonu presta-je da vaì danom zaklju~enja ovog ugovora Polaze}i od ovako utvr|enog ~injeni~kog stanja pravilno su nièste-peni sudovi primenili materijalno pravo. Kada su tu`beni zahtev tuìlaca odbili. Tuìoci tu`bom traè da se utvrdi da je ni{tav ugovor o doìvotnom izdràvanju izme|u tuènih, iz razloga {to tuèna J. prilikom zaklju~enja tog ugovora, nije bila sposobna zbog godina ìvota i umanjene sposobno-sti za rasu|ivanje da ga zaklju~i. Odredbom ~lana 56. stav 1. ZOO, propi-sano je da je zaklju~enje punova`nog ugovora potrebno da ugovara~ ima poslovnu sposobnost koja se traì za zaklju~enje tog ugovora, dok je ~la-nom 103. ZOO propisano da je ugovor ni{tav ukoliko u momentu zaklju-~enja ugovora ugovara~ nije imao poslovnu sposobnost za zaklju~enje ugovora. Po odredbi ~lana 109. ZOO, na ni{tavost ugovora se mogu pozi-vati sva zainteresovana lica, a to su pre svega same ugovorne stranke kao i njihovi univerzalni sukcesori. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik), ulazi u prava i obaveze ostavioca, proizilazi da se univerzalni

84

sukcesor moè pozivati na ni{tavost ugovora iz navedenog razloga tek smr}u ostavioca a ne za njegova ìvota. Iz navedenih razloga tuìoci se ne mogu pozivati na ni{tavost ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog po-slovne nesposobnosti tuène J. kao primaoca izdràvanja, jer se dok je primalac izdràvanja ìv on je legitimisan kao i druga ugovora strana da traì poni{taj, a ne i tuìoci kao zakonski naslednici tuène. (Vrhovni Sud Srbije, Rev. 1557/02)

6. Zakon o nasle|ivanju ne poznaje odricanje od prava na vo|e-nje postupka za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju u ne~iju korist.

Iz obrazloènja: Prema odredbi ~lana 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, ugovor o doìvotnom izdràvanju se moè poni{titi samo na zahtev zakon-skih naslednik primaoca izdràvanja, i on se tog zahteva ne moè od-re}i u ne~iju korist. Sud moè poni{titi ugovor o doìvotnom izdràva-nju samo na zahtev zakonskih zastupnika primaoca izdràvanja, a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zave{tanja i u slu~aju da pi-smeno na koje se tuìoci pozivaju u àlbi ispunjava sadràj svojeru~-nog zave{tanja (sud br.– P.br. 545/02)

7. Nema aktivnu legitimaciju za vo|enje spora radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju lice koje nije ni zakonski ni testa-mentalni naslednik pok. primaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da je sporni ugo-vor zaklju~en izme|u tuène kao davaoca izdràvanja i sada pok. S. M. kao primaoca izdràvanja, koja je umrla 28.12.1994. godine i da tuìlja nije njen zakonski ni testamentalni naslednik Polaze}i od tako utvr|enog ~injeni~nog stanja nièstepeni sudovi su i po stanovi{tu Vrhovnog suda osnovano zaklju~ili da tuìlja nije aktivno legitimisana za vo|enje ovog spora, pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su tu`beni zahtev kao neosnovan odbili. Razloge koje su na svoje odluke okru`ni i op{tinski sud dali su sve-mu kao pravilne, potpune i osnovane prihvata i ovaj sud. Isticanje tuìlje u reviziji da prvostepeni sud u ovom postupku nije mogao da raspravlja u pravnoj valjanosti usmenog testamenta, koji je iza smrti pok. u predmetu istog suda O.br. 9/95 progla{en, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovano, jer se pitanje pravne valjanosti tog te-stamenta za pravilnu odluku u ovoj parnici pojavljuje kao prethodno pita-

85

nje. Po{to je tuèna pravnu valjanost usmenog testamenta u svom postup-ku osporila a o tome kao o prethodnom pitanju, od kojeg zavisi stvarna legitimacija tuìlje u ovom sporu, u posebnoj parnici nije odlu~eno, niti je bilo predmet raspravljanja nekog drugog spora, to je pravilno prvostepe-ni sud postupio kada je u smislu ~lana 12. stav 1. Zakona o parni~nom postupku o pravnoj valjanosti usmenog testamenta kao prethodnom pita-nju u ovoj parnici raspravljao. S obzirom da je na nesumnjiv na~in utvr-dio da usmeni testament ne proizvodi pravno dejstvo, jer nije zaklju~en pod uslovima propisanim ~lanom 73-76. tada vaè}eg Zakona o nasle|i-vanju Srbije i zato dao pravilne i potpune razloge, to je osnovano zaklju-~io da tuìlja nema stvarnu aktivnu legitimaciju za vo|enje ovog spora, jer nije ni zakonski ni testamentalni naslednik sada pok. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je tu`beni zahtev odbio. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97 od 2.12.1997. godine)

8. Kada je najpre zaklju~en ugovor o poklonu, a potom ugovor o doìvotnom izdràvanju do{lo je do novacije ugovora o poklonu pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdràvanja regulisati u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju.

Iz obrazloènja: Najpre je 6.12. 1983. godine zaklju~en ugovor o poklonu, po kome je otac stranaka pravo svojine na nepokretnostima navedenim u ugovoru poklonio tuènom. Sa porodicom je tuèni pre{ao da ìvi u ku}i oca stra-naka i dalje se o njemu brinuo. Zatim su 8. 5. 1994. godine zaklju~ili ugo-vor o doìvotnom izdràvanju koji je overen od sudije. Predmet ovog ugovora su iste one nekretnine koje su bile i predmet ugovora o poklonu. Otac stranaka umro je 18. 12. 1999. godine. Po materijalnom pravu, kada je najpre zaklju~en ugovor o poklonu, a potom ugovor o doìvotnom izdràvanju do{lo je do novacije ugovora o poklonu pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdràvanja regulisati u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Kako su u ovom slu~aju ugovara~i iz ugovora o poklonu kasnije u pogledu iste imovine zaklju~ili pravnovaljan ugovor o doìvotnom izdràvanju, u kome je raniji poklo-nodavac sada izdràvano lice. a raniji poklonoprimac, sada davalac izdr-àvanja, onda je me|u njima postignuta saglasnost volja o prenosu ugo-vora, te je raniji ugovor o poklonu izgubio pravnu va`nost a postao je pu-novaàn ugovor o doìvotnom izdràvanju. U takvim okolnostima su|eno je pravilnom primenom materijalnog prava kada je odbijen tu`beni zahtev radi utvr|enja da je navedenim ugo-vorom o poklonu povre|eno pravo tuìoca na nu`ni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1502/98 od 15.04.1998. godine)

86

9. Ni{tav je i nemoralan ugovor o doìvotnom izdràvanju koji primalac izdràvanja zaklju~i sa svojom suprugom, a ma}ehom tuì-oca, kao davaocem izdràvanja, jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdràvanja zbog te{kog i medicinski nesumnjivo utvr|enog te{kog oboljenja, pa takav ugovor ne predsta-vlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja Utvr|eno je slede}e ~injeni~no stanje: Tuìlac je sin pokojnog primaoca izdràvanja, a tuèna je ma}eha tuìoca. Pokojni otac tuìoca kao primalac izdràvanja sa tuènom kao davaocem izdràvanja zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju, pri ~emu je u tom momentu tuèna znala da pokojni primalac izdràvanja bo-luje od neizle~ivog karcinoma, konzilijarno-medicinski dijagnostikova-nog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaklju~enja ovog ugovora. Iz iskaza tuène kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doìvotnom izdràvanju i zaklju~en zbog toga {to su ona i njen suprug ~uli da je testament oboriv, te da je èlja pokojnog oca tuìoca bi-la da nju obezbedi, a ostale naslednike isklju~i iz nasledstva. Prema ovako utvr|enom ~injeni~nom stanju (koje se revizijom ne moè pobijati) nièstepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pra-vo, jer je u postupku jasno utvr|eno da je kod tuène kao davaoca izdrà-vanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i duìni bolesti pokojnog oca tuìoca, kao i ~injenica smrti u odre|enom periodu. Zbog toga, sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz ~lana 203. Zakona o nasle|iva-nju, i poni{tili ugovor koji je zaklju~en izme|u pokojnog oca tuìoca kao primaoca izdràvanja i tuène. Dakle, ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju ako je davalac iz-dràvanja znao da se zbog starosti i neizle~ive bolesti o~ekuje skora smrt primaoca izdràvanja tako da do stvarnog izdràvanja nije do{lo. Ni{tav je i kao nemoralan ugovor o doìvotnom izdràvanju gde je davalac izdr-àvanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdrà-vanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 333/01)

10. Nema uslova za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràva-nju koji je zaklju~en u vreme po~etnog stadijuma bolesti primaoca izdràvanja, jer je primalac izdràvanja insistirao na zaklju~enje ugovora, a predmet ugovora je samo nega, le~enje i pa`nja prima-oca, a ne i njegovo materijalno izdràvanje shodno ~l. 203. Zakona o nasle|ivanju.

87

Iz obrazloènja: Presudom Op{tinskog suda u Uìcu P. 737/04 od 31. marta 2006. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tuìoca prema tuènoj , kojom je traèno da se utvrdi da je ugovor o doìvotnom izdràvanju nepunovaàn i ne proizvodi pravno dejstvo. Presudom Okru`nog suda u Uìcu G`. 1197/06 od 24. jula 2006. godine potvr|ena je pomenuta presuda, a àlba tuìoca odbija kao neosnovana. U toku postupka je utvr|eno da je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdr-àvanju, a kojim se davalac izdràvanja obavezala da se brine o primaocu iz-dràvanja, da ga neguje, odràva higijenu u ku}i i dvori{tu, nabavlja osnovne namirnice i lekove, da ga vodi lekaru a po smrti i sahrani, a primalac izdrà-vanja se obavezao da posle smrti na davaoca prenese pravo svojine. Primalac izdràvanja je bio bolestan od karcinoma plu}a od po~etka septembra meseca 2003, a ugovor je zaklju~en i overen 17. septembra 2003. godine a nakon toga je primalac izdràvanja le~en, a preminuo je u bolnici u Uìcu 19. februara 2004. godine. Iz izvedenih dokaza prvoste-peni sud je utvrdio da u vreme zaklju~enja pomenutog ugovora primalac izdràvanja je bio svestan i ura~unljiv, sposoban za zaklju~enje ugovora i slobodno izraàvanje svoje volje i svestan postupaka koje preduzima u zaklju~ivanjem pomenutog ugovora. Pravilno je utvr|eno od strane prvo-stepenog suda da nisu ispunjeni uslovi iz ~l. 203. ZON za poni{taj ugovo-ra jer pomenuti ugovor je teretan aleatoran ugovor a smrt primaoca izdr-àvanja je neizvestan doga|aj za davaoca bez obzira {to je davalac izdr-àvanja znala za bolest primaoca izdràvanja. Na punova`nost pomenu-tog ugovora ne uti~e ni okolnost {to je primalac izdràvanja bio zaposlen i imao materijalnih sredstava za svoje izdràvanje, jer je predmet ugovora bio samo pruànje odgovaraju}e nege od strane davaoca izdràvanja kao i obaveza da sahrani primaoca izdràvanja bez angaòvanja materijalnih sredstava za pokrivanje tro{kova izdràvanja. Tuèna je svoje obaveze iz ugovora u potpunosti izvr{ila tako da je primaoca le~ila, brinula o njemu i nakon njegove smrti ga sahranila. (Okru`ni sud u Uìcu, G`. 1197/06 od 24.07.2006. godine)

11. Vanbra~ni supru`nik jednog davaoca izdràvanja po nje-govoj smrti nije legitimisan da traì poni{taj ugovora o doìvot-nom izdràvanju, u odnosu na drugog davaoca koji je umro pre primaoca izdràvanja, jer njegove obaveze iz ugovora o doìvot-nom izdràvanju prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e.

88

Iz obrazloènja: Prema utvr|enim ~injenicama ugovor o doìvotnom izdràvanju za-klju~en je 7.3.1980. godine izme|u Z. S., kao primaoca izdràvanja i I. S. kao davaoca izdràvanja. Davalac izdràvanja K.S. je umrla tri meseca nakon overe ugovora o doìvotnom izdràvanju. Nakon njene smrti oba-veze umrlog davaoca izdràvanja iz zaklju~enog ugovora je preuzeo njen suprug I. S. Od oktobra 1980. godine tuìlja je zasnovala vanbra~nu za-jednicu sa I. S. i zajedno sa njim ispunjavala obaveze iz zaklju~enog ugo-vora o doìvotnom izdràvanju sve do smrti primaoca izdràvanja. Tuì-lja sa primaocem izdràvanja nije zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdrà-vanju jer se davalac izdràvanja I. S. tome protivio. Nakon smrti primao-ca izdràvanja davalac izdràvanja I. S. je podneo zahtev za upis nekret-nine iz ugovora o doìvotnom izdràvanju pa je nekretnina upisana na ime I. S. i njegove biv{e supruge pokojne K. u po ½ dela. Nakon smrti I. S. u ostavinskom postupku je za jedinog zakonskog naslednika ogla{ena njegova k}i, tuèna V. S. Iza pokojne K. S. ostavinski postupak je pokre-nut tek 1998. godine, nakon smrti pokojnog I. S. i u tom postupku su za naslednike po osnovu drugog zakonskog naslednog reda ogla{eni B. S. kao }erka pokojnog I. S., L. M., brat pokojne K. S. i A. B., sestra pokojne K. S. i to tako {to je tuèna B. nasledila 2/4 a tuèna L. M. i A. B. po ¼ dela na ½ dela predmetne nekretnine. Nakon sprovedena oba ova ostavin-ska postupka tuèna B. S. je postala vlasnik na spornoj nekretnini u 6/8 dela celokupne imovine, dok su tuèni L. M. i A. B. postali vlasnici i po 1/8 delova celokupne nekretnine. Imaju}i u vidu tako utvr|ene ~injenice i navedenu zakonsku odred-bu, da u slu~aju kada primalac nadìvi davaoca izdràvanja, da ugovor sa svim teretima i dobitima kojih u sebi nosi, mogu da produè od nasledni-ka samo bra~ni supru`nik i potomci pozvani na nasle|e, proizilazi da tu-ìlja po{to ne spada u krug navedenih lica nije ni legitimisana da traì da se utvrdi da je prestala pravna va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enom izme|u S. Z. kao primaoca izdràvanja i S. I. i K. kao dava-oca izdràvanja u odnosu na K. S. Prema tome, nièstepeni sudovi su po-gre{no primenili materijalno pravo kada su taj zahtev tuìlje usvojili, a {to se osnovano u revizijama tuènih isti~e. (Rev. 2199/2005 od 15. 12. 2005. godine)

12. Ako sud poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju zato {to sudija prilikom overe ugovora nije upozorio ugovornike na posledice ugovora, o{te}enik osnovano moè zahtevati naknadu {tete od dru-{tveno-politi~ke zajednice, pri ~emu postojanje odgovornosti nije uslovljeno namerom ni grubom nepa`njom sudije, ve} jedino nepri-

89

menjivanjem ili pogre{nim primenjivanjem odre|enih propisa, osim ako je re~ o pogre{nom tuma~enju zakona. Postojanje namere ili gru-be nepa`nje pravno je relevatno u regresnoj parnici dru{tveno-poli-ti~ke zajednice protiv sudije. (Presuda Saveznog suda, GZS. 39/74)

13. Smatra}e se da ugovor o doìvotnom izdràvanju nije prav-no valjan (ni{tav), iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije, jer ugovor nije sa~injen u zakonom propisanoj formi, po{to je postupaju}i sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno pro~itao, niti je stranke upozorio na posle-dice ugovora.

Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da je izme|u tu-ènog kao davaoca izdràvanja i sada pokojnog K. M. i K. K. kao prima-oca izdràvanja, zaklju~en 14. septembra 1994. godine ugovor o doìvot-nom izdràvanju. Iako je sastavljen u pismenoj formi i potpisan od sudije, ugovor nije sa~injen u propisanoj formi. Naime, postupaju}i sudija je sporni ugovor overio bez prisustva stranaka, ugovor im nije prethodno pro~itao, niti je stranke upozorio na posledice ugovora. Stranke nisu potpisale ugovor u prisustvu sudije, ve} naknadno, tako da overa potpisa stranaka na spornom ugovoru od strane sudije zapravo nije ni izvr{ena. Kako sporni ugovor nije zaklju~en na na~in i pod uslovima propisa-nim Zakona o nasle|ivanju, ugovor je u smislu ~lana 70. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ni{tav, kako to pravilno zaklju~uju nièstepeni sudovi. (Prema re{enju Vrhovnog suda Srbije, Rev. broj 3439/96, od 15.10.1996. godine)

14. Ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en preko pu-nomo}nika kada punomo}je nije izdato u formi iz ~lana 117. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS", br. 52/74 od 30. decem-bra 1974. godine), odnosno iz ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju ("Slu-`beni glasnik RS", br. 46/95 od 4. novembra 1995. godine).

Iz obrazloènja:

Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuèni, kao davalac izdràva-nja, zaklju~io je sa pok. R. P. 6. oktobra 1995. godine ugovor o doìvot-nom izdràvanju u vanparni~nom postupku pred Op{tinskim sudom. Ovaj ugovor sa tuènim pok. R. P. nije zaklju~io li~no, ve} preko punomo}ni-ka, advokata B. M. po punomo}ju Ov.br. 981/95 od 24. avgusta 1995. go-dine kojim ga je pok. R. ovlastio da u njegovo ime takav ugovor zaklju~i.

90

Navedeno punomo}je nije overio sudija, niti je sudija pok. R. P., kao pri-maoca izdràvanja, upozorio na posledice koje proisti~u iz ugovora o do-ìvotnom izdràvanju za ~ije zaklju~enje je ovlastio advokata. Polaze}i od izloènog ~injeni~nog stanja nièstepeni sudovi su pra-vilno primenili materijalno pravo kada su zahtev tuìoca za poni{taj tako zaklju~enog ugovora usvojili. Naime, prema ~lanu 117. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju, vaè}em u vreme zaklju~enja ugovora, ugovor o doìvot-nom izdràvanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od su-dije, a prilikom overe sudija }e ugovor pro~itati i ugovara~e upozoriti na posledice ugovora. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da sudija dakle overava sam ugovor, a ne samo potpise ugovara~a. Ova forma javne isprave je pretpostavka valjanosti svakog ugovora o doìvotnom izdràvanju.

Zakon o nasle|ivanju u delu koji se odnosi na ugovor o doìvotnom izdràvanju, a ni drugi propisi, ne isklju~uju mogu}nost zaklju~enja ugo-vora o doìvotnom izdràvanju preko punomo}nika. Kako se po pravilu svi pravni poslovi mogu zaklju~ivati preko punomo}nika, onda to vaì i za ugovor o doìvotnom izdràvanju uz uslov da punomo}je bude izdato u onoj formi koja vaì i za sam ugovor (~lan 90. ZOO). U konkretnom slu~aju, me|utim, punomo}je za zaklju~enje ugovora nije izdato u formi koju zakon propisuje za sam ugovor, jer sadrìnu punomo}ja nije overio sudija niti je pok. R. P. bio upozoren od strane sudije na ozbiljnost posle-dica posla za ~ije zaklju~enje izdaje punomo}je advokatu. Sa ovih razloga – zbog nedostatka forme u kojoj je punomo}je izdato – punomo}nik nije mogao punova`no zameniti ugovara~a R. P. pri sklapanju ugovora o do-ìvotnom izdràvanju, pa je ugovor koji je zaklju~io u njegovo ime i za njegov ra~un, i po shvatanju Vrhovnog suda, ni{tav. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4632/96 od 3.12.1996. godine)

15. Pravo zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog nedostatka elementa aleatornosti, zaklju~enog za vreme vaènja ranijeg Zakona o nasle|ivanju, dakle kao ru{ljivog, zasniva se na osnovu op{tih pravila o neva`nosti ugovora po ~lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima, s tim {to to pravo prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga ru{ljivosti, odnosno tri godine od zaklju~enja ugovora.

Iz obrazloènja: Presudom prvostepenog suda odbijen je zahtev tuìoca da se po-

ni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju koji su tuìoci zaklju~ili sa tu-ènima.

91

Drugostepeni sud je àlbu izjavljenu protiv ove presude odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio iz slede}ih razloga: Nije sporna ~injenica da je ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji se pobija zaklju~en 24. 8.1995. godine, {to zna~i da se na njega ne primenju-je sada vaè}i propis Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS, br. 46/95) koji je stupio na snagu 5 .maja 1996. godine, ve} propisi koji su vaìli u vreme njegovog sa~injena (~lan 237. navedenog zakona). Me|utim, tuìoci su po ranijim propisima izgubili pravo da zahteva-ju poni{taj ugovora. Raniji Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS, br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji se u konkretnom slu~aju primenjuje ni-je sadràvao odredbu o mogu}nosti poni{taja ugovora o doìvotnom izdr-àvanju zbog nedostatka elementa aleatornosti kako to predvi|a odredba ~lana 203. sada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, ali su tu mogu}nost pru-àla op{ta pravila o neva`nosti ugovora po Zakonu o obligacionim odno-sima. Ugovor o doìvotnom izdràvanju kome nedostaje element aleator-nosti nije u svakom slu~aju apsolutno ni{tav nego ru{ljiv ugovor (~lan 111. Zakona o obligacionim odnosima), a pravo zahtevati poni{tenje ru-{ljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razlo-ga ru{ljivosti, odnosno od tri godine od dana zaklju~enja ugovora. Po{to su tuìoci zahtev za poni{taj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova njihov zahtev je valjalo kao neosno-van odbiti. (Presuda Okru`nog suda u Zrenjaninu, G`. 1899/99 od 28.04.2000. godine)

16. Fakti~ko pruànje izdràvanja pre zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju ne uti~e na njegov nastanak, ali je od zna~a-ja za procenu ni{tavosti ugovora zbog povrede dobrih obi~aja.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju izme|u sada pokojnog \. E. kao primaoca izdràvanja i tuène kao davaoca izdràvanja zaklju~en je dana 4. 9.1995. godine ugovor o doìvotnom izdràvanju. Jo{ pre zaklju-~enja ugovora u propisanoj formi tuèna je nekoliko godina vodila brigu o pokojnoj. Ugovor je rezultat ponude primaoca izdràvanja i prestao je smr}u primaoca izdràvanja posle nekoliko dana od momenta zaklju~enja (9. 09. 1995. godine). Pokojna nije bolovala od neke teè organske bolesti da bi bliska smrt bila izvesna. Ona je bila te{ko pokretna zbog bolova u nogama, bolovala je od povi{enog krvnog pritiska, i u momentu zaklju~e-nja ugovora je bila stara (ro|ena 1910. godine).

92

Na tako utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno je primenjeno materijal-no pravo kada je tu`beni zahtev radi poni{taja ugovora o doìvotnom iz-dràvanju odbijen kao neosnovan. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj pravnoj prirodi tere-tan i aleatoran ugovor. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga-|aj – duìnu ìvota primaoca izdràvanja zbog koje se me|usobni imo-vinski efekti (visina tro{kova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt primaoca bilo zbog bole-sti ili duboke starosti izvesna u relativno kratkom vremenu, {to je uvek fakti~ko pitanje, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim obi~ajima), jer se zloupotrebljava svrha ugovora i sti~e nesra-zmerna imovinska korist bez ekvivalencije, koja je karakteristika teretnog ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i izigravanje naslednih prava naslednika predstavljaju objektivno-subjektivne ~injenice zbog kojih bi takav ugovor bio ni{tav u smislu ~lana 103. ZOO. U konkretnom slu~aju objektivne ~injenice u pogledu trajanja ugo-vora, starosti primaoca izdràvanja nisu dovoljne za poni{taj ugovora. Nedostaje subjektivni element-pona{anje davaoca izdràvanja. Ona je fakti~ki izvr{avala ugovorne obaveze pre zaklju~enja ugovora u propisa-noj formi prihvataju}i ponudu primaoca izdràvanja. Upravo te dve okol-nosti bez obzira na ~injenicu {to je fakti~ko izdràvanje bez zna~aja za nasta-nak i punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju odlu~ne su za procenu znanja i pona{anje tuène. Ona svojim postupcima ni{ta ne ~ini {to bi ukazi-valo na iskori{}avanje nemo}i, starosti i bolesti primaoca izdràvanja. (Pre-suda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 317/99 od 28.10.1999. godine)

93

V. NI[TAVOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Po ~lanu 196. Zakona o nasle|ivanju ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju u kome je davalac izdràvanja fizi~ko ili pravno lice, koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràva-nja (medicinsko osoblje, razli~ite agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva. Odredbama navedenog ~lana spre~ava se drasti~no delovanje lukra-tivnih razloga na {tetu kvaliteta usluga, na koje su se obavezali davaoci izdràvanja i pruà za{tita interesa primalaca izdràvanja. Izostanak do-zvole organa starateljstva okvalifikovao bi se kao zloupotreba prava sa svim posledicama koje bi iz toga proizi{le. Sud ne moè overiti ugovor o doìvotnom izdràvanju bez saglasno-sti organa starateljstva, a ako bi ga overio, zbog nedostatka te saglasnosti, bio bi ni{tav. Naj~e{}i slu~ajevi ni{tavosti su nedostatak opisane forme ugovora o doìvotnom izdràvanju. Treba imati u vidu da je prema sudskoj praksi dopu{teno vo|enje parni~nog postupka za utvr|enje pravne valjanosti ugovora o prometu ne-pokretnosti koji nisu overeni pred sudom., dakle, nedostaje im forma pro-pisna zakonom. U tom smislu, kako se to predvi|a i ZOO postavlja se pi-tanje da li ugovore o doìvotnom izdràvanju treba smatrati punova`nim iako nisu zaklju~eni u toj formi, ako su ga ugovorne strane izvr{ile u celi-ni ili prete`nim delom, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana, ne proizilazi {to drugo. Ovo se pre svega odnosi na nedostatak pismene for-me ugovora i samim tim overe od strane suda. Sudska praksa svoje stavo-ve usmerava u prilog neprimenljivosti odredbe ~lana 73. ZOO kod ugo-vora o doìvotnom izdràvanju. Ovo iz razloga {to je Zakonom o nasle|i-vanju nedostatak forme izri~ito predvi|en kao razlog ni{tavosti. Usmeni ugovor o doìvotnom izdràvanju ne moè da proizvodi pravno dejstvo, jer nisu ispunjeni uslovi za njegovu punova`nost, a to su pismena forma ugovora i overa ugovora od strane sudije. Prema tome, ne moè se ni ste-}i pravo svojine na stvarima i predmetima koji su bili predmet usmenog ugovora. Prema op{te prihva}enom stavu sudova smatra}e se da ugovor o do-ìvotnom izdràvanju nije pravno valjan (da je ni{tav) iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od strane sudije, jer ugovor nije sa~injen u zakonom propisanoj formi, po{to je postupaju}i sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana, ugovor im nije prethodno pro~itao niti je stranke upozorio na posledice ugovora. Ovo iz razloga jer ugovor nije za-

94

klju~en na na~in i pod uslovima propisnim Zakonom o nasle|ivanju, pa u smislu ~lana 70. ZOO nema pravno dejstvo, odnosno ni{tav je. Posebno je pitanje ni{tavosti kod ugovora koja zaklju~uju lica koja su poslovno nesposobna. Zakon o obligacionim odnosima u ~lanu 56. ka-è da je takav ugovor ru{ljiv. Me|utim, sudska praksa je razvila stav da kod ugovora o doìvotnom izdràvanju koje zaklju~i lice koje je nespo-sobno da shvati zna~aj svojih radnji i upravlja svojim postupcima, takvo lice ne moè izraziti volju, pa je ugovor koji ono zaklju~i ni{tav, a ne ru-{ljiv. Mentalno bolesna osoba nema pravno relevantnu volju, niti moè da je izrazi u tom smislu, pa se sa takvim licima ne moè posti}i saglasnost volja za sklapanje ugovora. ^lanom 90. ZOO predvi|eno je da forma propisana zakonom za ne-ki ugovor ili drugi pravni posao vaì i za punomo}je za zaklju~enje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog pravnog posla. Tako i kod ugovo-ra o doìvotnom izdràvanju, kao formalnog ugovora punomo}je za nje-govo zaklju~enje mora biti u istoj formi u kojoj se zaklju~uje sam ugovor. Svaki ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je zaklju~en na osnovu pu-nomo}ja, koje nije overeno na na~in na koji se overavaju ugovori o doì-votnom izdràvanju, ni{tav je. Opisani razlozi ni{tavosti su razlozi vezani za op{te uslove koji se odnose na saglasnost volja i poslovnu sposobnost ugovara~a, kao i za ob-lik samog ugovora. Zakon o nasle|ivanju predvi|a i poseban slu~aj ni{ta-vosti ugovora i ni{tavost kroz prava zakonskih naslednika primaoca izdr-àvanja. ^lan 196. Zakona o nasle|ivanju predvi|a da je ni{tav ugovor u ko-me je davalac izdràvanja pravno ili fizi~ko lice koje se u okviru svog za-nimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razne agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva. Ovo je prili~no jasna i direktna odredba koja ne ostavlja mogu}nost za razli~ita tuma~enja, shva-tanja i praksu, pa u tom smislu nema presude koja nije usvojila zahtev za poni{taj ugovora u kome je davalaca izdràvanja lice navedeno u ovom ~lanu zakona ako ne postoji odobrenje organa starateljstva. Najzna~ajnija sudska praska manifestuje se u tuma~enju ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju. Ta sudska praksa pokazuje odsustvo svake krea-tivnosti tim pre {to se u tim stavovima ogleda pre svega krutost shvatanja, neuskla|enost prava sa ìvotnim okolnostima i potrebama. Neuvaàvanje i nedostatak sluha za interese i potrebe primaoca izdràvanja osnovni su razlog za automatizam kod primene ovog ~lana, {to prema mi{ljenju auto-ra nije bila namera zakonodavca. Sud prilikom dono{enja odluke treba da se rukovodi interesima primaoca izdràvanja.

95

^lan 203. Zakona o nasle|ivanju predvi|a da se moè poni{titi ugo-vor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdr-àvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdrà-vanja. Pri tom odre|eni su rokovi za poni{taj i to subjektivni i objektivni rok. U vezi sa primenom ovog ~lana postavlja se pitanje da li uop{te po-stoji neizvesnost, da li ta neizvesnost treba da bude u objektivnom ili su-bjektivnom smislu, koje su razlike izme|u neizvesnosti i zakonom pred-vi|ene "nikakve neizvesnosti". Ovo su nijanse u shvatanjima i terminima me|u kojima dosad u sudskoj praksi nije bilo razlike, jer su sve jednako tretirane. Uobi~ajeno je da sud tretira samo neizvesnost kroz prizmu po-stojanja neizle~ive bolesti, te po tom automatizmu usvaja zahteve za po-ni{taj ugovora u tom slu~aju. Prilikom odlu~ivanja sud se ne osvr}e na pravo na ìvot svake osobe pa i obolele od neizle~ive bolesti. Neke sudske prakse neumoljivo name}u zaklju~ak da je ovim licima svaka pomo} suvi{na jer }e ti ljudi ionako uskoro preminuti, te da nema potrebe da se i oni ose}aju dostojanstveno i u bolesti. Ove presude idu na radost zakonskih naslednika, koji jedva ~ekaju da se ostvari prognoza bo-lesti i oni postanu naslednici, bez obzira na uskra}ivanje nu`ne pomo}i svom ro|aku i bez moralne griè savesti o tome. Bezobzirnost i nemoral-nost zakonskih naslednika je nemerljiva i neizreciva , ali svakako nije ni slu~ajna u okruènju ako {to je na{e. Ovo tim pre {to ne postoje ili su vrlo retki slu~ajevi sudskih odluka kojim se naslednici progla{avaju nedostoj-nim za nasle|ivanje iz razloga ogre{enja o zakonsku obavezu izdràvanja ostavioca ili uskra}ivanja nu`ne pomo}i. U tome je klju~ ugovora o doì-votnom izdràvanju. Primaoci doìvotnog izdràvanja nikad ne bi sklopili ugovor o doìvotnom izdràvanju da su brigu, pa`nju, negu i izdràva-nje imali od svojih zakonskih naslednika. Neke sudije daju izjave za javnost u kome o starijim i bolesnim licima, kojima je potreba briga drugih, govore kao o licima koja nemaju poslovnu sposobnost, niti imaju slobodu volje. Odredbe novog Zakona o parni~nom postupku donele su novine u pogledu dokazivanja tako da utvr|ivanje materijalne istine vi{e nije na strani suda, ve} je isklju~ivo teret stranaka u postupku. U tom smislu ~lan 7. ZPP-a obavezuje stranke da iznesu sve ~injenice na kojima zasni-vaju svoje zahteve i da predloè dokaze kojima se utvr|uju te ~injenice. Sud ne bi smeo bez predloga stranaka da sam odre|uje izvo|enje dokaza, jer mu Zakon o parni~nom postupku ne daje ta ovla{}enja, osim izuzetno ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolaù zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu ~lana 3. stav 3. ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Kada je re~ o ugovoru o doìvotnom izdràvanju i sporovima nastalim povodom tih ugovora, nema mesta pri-meni ovih ograni~enja, jer se radi o zahtevima kojima se moè slobodno

96

raspolagati. Dakle, sud po slu`benoj du`nosti ne utvr|uje ~injenice, ve} se kre}e u granicama zahteva i predloènih dokaza. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja ~injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja ~injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokaziva-nja ~injenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je to pravo prestalo da postoji. Odabir pismenih dokaza, te ve{taka, svedoka i drugih dokaza je obaveza stranaka, od koje zavisi ishod spora kako za poni-{taj tako i za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju.

1. U slu~aju kada u trenutku zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja, nije po-stojala nikakva neizvesnost za davaoca izdràvanja, postoji razlog za ni{tavost takvog ugovora.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, tuèni su deca sada pokojnog primaoca izdràvanja, koji je s tuènom davaocem izdràvanja 6.10.2005. godine zaklju~io sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju. U vreme zaklju~enja ugovora primalac izdràvanja imao je 81. godi-nu, bolovao je od tuberkuloze plu}a i njegovo zdravstveno stanje se pro-gresivno pogor{avalo tako da nije mogao sam o sebi da se brine. Njegova bolest konstatovana je u julu 2005. godine, od kada je bolni~ki le~en u periodu od 20.06. do 19.07. iste godine. Sve do 20.09.2005 sada pokojni primalac izdràvanja boravio je kod }erke – ovde tuìlje, kada je po sopstvenoj volji oti{ao od nje i vratio se u svoj stan, u kojem je ìveo sam. Po{to zbog zdravstvenog stanja nije bio u mogu}nosti da se sam o sebi brine, na njegovu inicijativu do{lo je do za-klju~enja spornog ugovora sa tuènom. Ve} sutradan po zaklju~enju ugo-vora doìvotnom izdràvanju do{lo je kod primaoca izdràvanja do zdravstvene krize, pa je uz pomo} tuène sme{ten na le~enje u bolnicu. I pored toga, primalac izdràvanja je 12.10.2005. godine preminuo. Imaju}i u vidu utvr|eno ~injeni~no stanje, prvostepeni sud na{ao je da je zbog op{teg zdravstvenog stanja primaoca izdràvanja, koje se pro-gresivno pogor{avalo, bilo o~igledno da se smrtni ishod mogao o~ekivati u bliskoj budu}nosti, {to je tuènoj kao davaocu izdràvanja bilo poznato u vreme zaklju~enja ugovora, po{to je ona zdravstveni radnik. Tuèna je bila upu}ena u zdravstveno stanje primaoca izdràvanja u vreme zaklju-~enja ugovora tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Sporni ugovor je apsolutno ni{tav pravni posao, jer

97

je zdravstveno stanje primaoca izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora bilo izuzetno lo{e, pa se smrtni ishod mogao o~ekivati u bliskoj budu}no-sti. To je tuènoj kao davaocu izdràvanja bilo poznato, pa ugovor za nju nije predstavljao nikakvu neizvesnost. I pre zaklju~enja spornog ugovora postojalo je progresivno pogor{a-nje zdravstvenog stanja primaoca izdràvanja, {to sve ide u prilog za-klju~ku prvostepenog suda u pogledu ni{tavosti spornog ugovora. (Presu-da Okru`nog suda u Uìcu, G`. 239/07 od 5.10.2007. godine)

2. Ugovor o doìvotnom izdràvanju je ni{tav ako je zaklju~en sa davaocem izdràvanja koji se, u okviru svog zanimanja, ve} stara o primaocu izdràvanja. Me|utim, ne postoji osnov ni{tavnosti ugo-vora ako je davalac izdràvanja zaklju~io taj ugovor kao fizi~ko lice.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, tuìlja i pokojni M. G. su za-klju~ili brak 27.6.1970. godine, koji je razveden pravosna`nom presudom Okru`nog suda u Beogradu P.br. 6094/83 od 12. 1.1984. godine. Drugi brak su zaklju~ili 7. 12. 1991. godine i taj brak je trajao sve do smrti po-kojnog M. G., do 10.1.2000. godine. U braku nisu imali decu. Tuèni je bio sestri} pokojnog M. G., po zanimanju je lekar, a me|usobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. Tuèni se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je 16.5.1997. godine, u svemu u skla-du sa odredbama Zakona o nasle|ivanju zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju overen kod Prvog op{tinskog suda u Beogradu pod Ov. br. 1233/97. Tuèni je, као davalac izdràvanja, izvr{io sve svoje ugovorne obaveze pa se do smrti M.G. brinuo o njemu, a bezuspe{no je ponudio tu-ìlji da joj naknadi tro{kove sahrane koje je ona snosila.. Polaze}i od utvr|enog ~injeni~nog stanja pravilno su nièstepeni su-dovi odbili tu`beni zahtev za utvr|enje ni{tavosti ugovora o doìvotnom izdràvanju. Pravilno su nièstepeni sudovi na{li da nisu ispunjeni zakon-ski uslovi za utvr|enje ni{tavosti zaklju~enog ugovora u smislu odredbe ~lana 196. Zakona o nasle|ivanju, bez obzira na ~injenicu da je davalac izdràvanja lekar. Navedena odredba propisuje da je ni{tav ugovor u ko-me je davalac izdràvanja fizi~ko lice ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdràvanja (medi-cinsko osoblje, bolnice, razli~ite agencije i sl. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva U konkretnom slu~aju, tuèni se nije u okviru zanimanja lekara sta-rao o primaocu izdràvanja. On je bio sestri} primaoca izdràvanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose. Zaklju~eni

98

ugovor o doìvotnom izdràvanju je rezultat poverenja pokojnog primao-ca izdràvanja prema tuènom i èlje da se on o njemu stara do kraja ìvota. Tuèni je ugovor zaklju~io kao fizi~ko lice, a ~injenica da je on po zanimanju lekar ne moè predstavljati oteàvaju}u okolnost u pruànju potrebne nege, brige i zdravstvene pomo}i primaocu izdràvanja. Dava-lac izdràvanja bio bi obavezan da ovo ~ini i u situaciji da nije po zani-manju lekar. Prema tome, ugovor nije zaklju~en zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaklju~en od strane tuènog kao fizi~kog lica. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. br. 137/03) Nema aktivnu legitimaciju za vo|enje spora radi poni{taja ugovora o doìvotnom izdràvanju lice koje nije ni zakonski ni testamentalni na-slednik pok primaoca izdràvanja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6356/97)

Prema sudskoj praksi ni{tav je ugovor o doìvotnom izdràvanju i u drugim slu~ajevima, i to: 1) ugovor o doìvotnom izdràvanju je ni{tav u smislu ~lana 103. stav 1. u vezi sa ~lanom 56. stav 1. Zakona o obligacio-nim odnosima, ako je bilo koja od ugovornih strana u momentu njegovog zaklju~enja bila poslovno nesposobna; 2) starost, radna sposobnost i dru-ga li~na svojstva davaoca izdràvanja uti~u na va`nost ugovora o doì-votnom izdràvanju ako je davalac izdràvanja znao da se zbog starosti i neizle~ive bolesti o~ekuje skora smrt primaoca izdràvanja, tako da do stvarnog izdràvanja nije ni do{lo; 3) ni{tav je kao nemoralan ugovor o doìvotnom izdràvanju u slu~aju kada je davalac izdràvanja znao da je izvesna bliska smrt primaoca izdràvanja, a postoji velika nesrazmera iz-me|u primanja i davanja po osnovu ovog ugovora; 4) ugovor o doìvot-nom izdràvanju je ni{tav ako ne odgovara stvarnoj volji stranaka (kad je zaklju~en pod pretnjom, prinudom ili u zabludi) ili ako je zaklju~en sa ci-ljem da se izigraju prava nu`nih naslednika, a ne da se obezbedi potrebno izdràvanje; 5) kada davalac izdràvanja nema nikakvih prihoda, ve} i sam ìvi od primanja - penzije primaoca izdràvanja, a zbog zdravstve-nog stanja nije u mogu}nosti da primaocu pruì negu i pomo}, onda je nesumnjivo da ugovor nije zaklju~en u cilju izdràvanja ve} u cilju izi-gravanja prava naslednika, zbog ~ega takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo; 6) sud }e poni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako nije pri-bavljeno odobrenje nadle`nog dràvnog organa u smislu ~lana 5. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, ako nije zaklju~en sa na-slednikom prvog reda; 7) utvr|eno je da se ugovor o doìvotnom izdrà-vanju izme|u bra~nih drugova zaklju~en u cilju izigravanja naslednih prava vanbra~nog deteta, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo ka-da je takav ugovor poni{ten; 8) kada je ugovorom o poklonu nepokretno-sti, koji je overen u sudu, ugovorena obaveza doìvotnog izdràvanja po-klonodavca, koji svoju nepokretnost odmah prenosi poklonoprimcu u

99

svojinu, ugovor o poklonu kao simulovani pravni posao, ne proizvodi pravno dejstvo, ali je punovaàn disimulovani dvostrano obavezni ugovor sui generis, koji ima elemente ugovora o doìvotnom izdràvanju; 9) za-klju~en preko punomo}nika ako punomo}je nije izdato u formi iz ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju; 10) fakti~ko pruànje izdràvanja pre zaklju-~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju ne uti~e na njegov nastanak, ali je od zna~aja za procenu ni{tavosti ugovora zbog povrede dobrih obi~aja. O tome Vrhovni sud Srbije u presudi, Rev. 317/99 od 28. oktobra 1999. godine kaè: "Ugovor o doìvotnom izdràvanju je po svojoj pravnoj prirodi te-retni i aleatorni. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga|aj – duìnu ìvota primaoca izdràvanja, zbog koje se me|usobni imovinski efekti (visina tro{kova i korist od predmeta ugovora koji primalac osta-vlja) ne mogu unapred odrediti. Ako je smrt primaoca bila zbog bolesti ili duboke starosti izvesna u relativno kratkom vremenu, {to je uvek fakti~ko pitanje, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim obi~ajima), jer se zloupotrebljava svrha ugovora i sti~e nesrazmerna imo-vinska korist bez ekvivalencije, koja je karakteristika teretnog ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i izigravanje naslednih prava naslednika, predstavljaju objektivno-su-bjektivne ~injenice zbog kojih bi takav ugovor bio poni{ten u smislu ~la-na 103. ZOO". Prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1577/99 od 25.11.1999. go-dine, ne moè se zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju zbog neizvr{enja ugovornih obaveza, ve} se moè traìti raskid ugovora. Po{to su razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju razli~iti od razloga za poni{taj tog ugovora, to se tu`ba za poni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid ugovora i obratno. Nema osnova za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju u sle-de}im slu~ajevima: 1) kada je najpre zaklju~en ugovor o poklonu, a po-tom ugovor o doìvotnom izdràvanju, do{lo je do inovacije ugovora o poklonu, pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdràvanja regulisati u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju: 2) ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim je obuhva}ena imovina iz prethodno zaklju~enog ugo-vora o poklonu, pravno je valjan i proizvodi pravno dejstvo me|u stran-kama; 3) ako ugovara~i iz ugovora o poklonu kasnije u pogledu iste imo-vine, zaklju~e ugovor o doìvotnom izdràvanju, u kome je raniji poklo-nodavac, sada izdràvano lice, a raniji poklonoprimac, sada davalac izdr-àvanja, onda je me|u njima postignuta saglasnost volja i o prenosu ugo-vora, te je raniji ugovor o poklonu izgubio pravnu va`nost, a postao je pu-novaàn ugovor o doìvotnom izdràvanju; 4) nema mestu poni{taju ugo-

100

vora o doìvotnom izdràvanju zbog prekomernog o{te}enja jer je ugovor o doìvotnom izdràvanju po svojoj pravnoj prirodi teretan, ali u isto vre-me i aleatoran ugovor; 5) sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju nije ni{tav jer je primalac izdràvanja, pri njegovom zaklju~enju, bio poslov-no sposoban, a ni zbog toga {to je izdràvanje trajalo oko dve godine, jer ugovor o doìvotnom izdràvanju ima karakteristike aleatornosti; 6) ne moè se pobijati ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je u potpunosti izvr{en samo zbog toga {to jedan od bra~nih drugova kao primalac izdr-àvanja ovaj ugovor nije potpisao, ali je izdràvanje primao sve do svoje smrti; 7) prema stavu Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2339/99 od 30. decem-bra 1999. godine ugovor o doìvotnom izdràvanju nije ni{tav ako sudija nije sastavio zapisnik o overi ugovora ukoliko je u stvarnosti izvr{io sve propisane radnje. Prema stavu sudske prakse (Vrhovni sud Srbije. Rev. 234/92 od 23.04.1994. godine) razlozi za raskid ugovora o doìvotnom izdràva-nju se razlikuju od razloga za poni{taj tog ugovora, pa se tu`ba za po-ni{taj ugovora ne moè zasnivati na ~injenicama koje ~ine razlog za raskid i obrnuto.

101

VI. PUNOVA@NOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Ugovor iz ~lana 122. ZON nije ugovor o nasle|ivanju, nego je to ugovor sa naknadom, kojim jedna strana uz naknadu za doìvotno izdràvanje ustupa drugoj strani u svojini svoje stvari, no tako da je predaja ovih stvari u svojinu odloèna do smrti vlasnika. Taj pravni posao nije, dakle osnov za nasle|ivanje. (Na~elno mi{ljenje Saveznog vrhovnog suda br. 8/57, od 1.01.1957. godine)

2. Lice koje je potpuno nesposobno da shvati zna~aj svojih rad-nji i upravlja svojim postupcima ne moè izraziti volju, pa je ugovor koje ono "zaklju~i" ni{tav a ne ru{ljiv.

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su poni{tili ugovore o doìvotnom izdràvanju, zajedni~koj izgradnji i poklonu, koje je za ìvota, zaklju~io pokojni H. S: Sva tri ugovora pokojni H. S. je zaklju~io u stanju du{evne bole-sti (depresivno-anksiozni sindrom) koja fundamentalno uti~e na psi-hi~ki i kongenitivni status, tako da nije bio u stanju da adekvatno pro-ceni zna~aj pravnih poslova u kojima je u~estvovao, a to zna~i ni spo-soban da razume smisao i posledice svojih postupaka. To je sud utvr-dio na osnovu ve{ta~enja. Prema ~lanu 26. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor se zaklju~u-je saglasno{}u volja. Izjava volje, prema ~lanu 28. stav 2. istog zakona, mora biti slobodna, a takvu volju moè izraziti jedino mentalno zdrava osoba. Po-{to pokojni H. S. u vreme zaklju~enja ugovora nije bio u stanju da svoju vo-lju izrazi, ugovori i nisu mogli nastati, bez obzira {to ih je on potpisao. Zato su ti ugovori suprotni propisima koji imaju imperativni karakter. Uz to, oni su li{eni i osnova (kauze), jer ako jedna strana nije u stanju da izrazi volju ne moè se govoriti ni o podudarnoj volji druge ugovorne strane. S obzirom na to zaklju~eni ugovori su ni{tavi, u smislu ~lana 103. stav 1. i ~lana 52. Zako-na o obligacionim odnosima. U reviziji se neosnovano ukazuje na rok iz ~lana 117. stav 2. za pobija-nje ru{ljivog ugovora. Po ~lanu 111. ZOO, ugovor je ru{ljiv ako ga je zaklju-~ilo ograni~eno poslovno sposobno lice. U ovom slu~aju, ugovor nije zaklju-~ilo takvo lice, ve} lice koje uop{te nije bilo u stanju da izrazi svoju volju. Zbog toga zaklju~eni ugovori i ne pripadaju kategoriji ru{ljivih, ve} ni{tavih ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3118/98 od 17.06.1998. godine)

102

3. Pobude iz kojih je ugovor zaklju~en ne uti~u na njegovu pu-nova`nost. Ali ako je nedopu{tena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovara~a da zaklju~i ugovor i ako je to drugi ugovara~ znao, ili je morao znati, ugovor }e biti bez dejstva.

Iz obrazloènja: înjenica da je tuèni znao da je primalac izdràvanja, njegov otac, duè vreme bolovao od neizle~ive bolesti, a predmetni ugovor je zaklju-~en tek u trenutku kada je njegovo zdravstveno stanje bilo u toj meri po-gor{ano da je bila gotovo izvesna bliska smrt, zatim ~injenica da je pri-malac izdràvanja u tom trenutku pored tuènog imao i suprugu, koja bi kao zakonski naslednik polagala pravo na deo imovine, te najzad, da je nedugo nakon smrti svog oca tuèni prodao tre}em licu ku}u koja je bila predmet ugovora i traìo iseljenje tuìlje, nesumnjivo ukazuje da su pobu-de iz kojih je tuèni zaklju~io sporni ugovor leàle upravo u ~injenici da je bilo izvesno blisko nastupanje smrti primaoca izdràvanja, te da nakon njegove smrti moè do}i do podele imovine izme|u tuène i tuìlje, kao mogu}ih naslednika, {to je tuèni o~igledno èleo da spre~i, a {to je nje-govom ocu, primaocu izdràvanja, moralo biti poznato. Pri tom ~injenica da tuèni nije izvr{avao obaveze iz ugovora, {to su utvrdili nièstepeni sudovi, ne moè biti razlog za poni{taj, ve} eventual-no za raskid ugovora, ali u konkretnom slu~aju ova ~injenica uz ostale okolnosti, tako|e ukazuje da tuèni nije ni zaklju~io ugovor sa namerom da isti izvr{ava, ve} upravo da bi isklju~io pravo tuìlje na deo imovine nasledi. Kako su navedene okolnosti, po nalaènju Vrhovnog suda, bitno uti-cale na odluku tuènog da zaklju~i sporni ugovor, {to je primaocu izdrà-vanja, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje i okolnosti pod kojim je ugovor zaklju~en moralo biti poznato, to takav ugovor u smislu ~lana 53. stav 2. ZOO ne proizvodi pravno dejstvo. (Odluka Vrhovnog suda Srbi-je, Rev. 4641/97 od 4.02.1998. godine)

4. Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca iz-dràvanja ne uti~u na va`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju ako je primalac izdràvanja za njih znao pre no {to je taj ugovor zaklju~io.

Iz obrazloènja: Primaocu izdràvanja bila su poznata li~na svojstva davaoca izdrà-vanja u pogledu starosti, radne sposobnosti i drugih mogu}nosti, pa je ipak sa njom zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju. Time je pristao da davalac izdràvanja izvr{ava svoje obaveze u meri koja odgovara nje-

103

nim mogu}nostima. Okolnost da za ìvota nije traìo raskid tog ugovora, ukazuje da je primalac izdràvanja bio zadovoljan obimom i na~inom iz-vr{enja obaveza davaoca izdràvanja, pa tuìlje, posle njegove smrti, neo-snovano nastoje da uvere sud da nije bio u stanju da izvr{ava svoje ugo-vorne obaveze. Navodi tuìlje u pogledu mentalnih sposobnosti primaoca izdràva-nja su van sfere tu`benog zahteva, jer se on odnosi na raskid a ne na poni-{taj ugovora. Revizije osnovano ukazuju da u sporovima ove vrste treba voditi ra-~una i o pravi~nosti odnosno po{tenju. Ali, pravi~no je i po{teno da bude kako je primalac izdràvanja hteo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5840/94 od 7.12.1994. godine)

5. Ne postoji ugovor o doìvotnom izdràvanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbra~nu suprugu, ve} joj prenese samo pravo doìvotnog uìvanja, pa u tom slu~aju nama mesta dono-{enju re{enja o obustavi postupka za raspravljanje zaostav{tine.

Iz obrazloènja: Pogre{na primena materijalnog prava sastoji se u tome {to prvoste-peni sud ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov.br. 87/88 od 23.02.1988. godine smatra ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, taj ugovor po svojoj sadrìni predstavlja sudski testament. Ovo zbog toga {to se ugovorom o doìvotnom izdràvanju prenosi svoji-na na imovini koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju posle smrti primaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju, ostavilac M. nije pre-neo svojinu na vanbra~nu suprugu, ve} je preneo samo pravo doìvotnog uìvanja. Kako predmetni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo kao ugo-vor o doìvotnom izdràvanju, to nije bilo mesta dono{enju re{enja. (Re-{enje Okru`nog suda u Prokuplju G`. 548/99 od 1.09.1999. godine)

6. Osnovni uslovi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdrà-vanju su: pismena forma i overa ugovora od strane sudije.

Iz obrazloènja: U provedenom postupku je utvr|eno da tuèni koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora od maja meseca 1993. godine na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. @arkom, ina~e vlasnikom nepokretno-sti. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuèni – protivtuìoci kori-ste bez nov~ane naknade, a da za uzvrat pruàju pomo} sada pok. @arku, zbog naru{enog zdravstvenog stanja i starosti. Re{enjem prvostepenog suda iz septembra meseca 1994. godine tuìoci su ogla{eni za naslednike iza smrti pok. @arka.

104

Kod tako utvr|enog ~injeni~nog stanja pravilna je procena nièste-penih sudova da tuèni – protivtuìoci bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tuìoci – protiv tuèni vlasnici po osnovu na-sle|a iza sada pok. @arka, te da su du`ni da se iz istih isele. Izme|u tuè-nih – protivtuìlaca i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sa~injen ugovor na na~in propisan odredbom ~lana 195. Zakona o nasle|ivanju, jer isti ni-je sa~injen u pismenoj formi niti je overen od sudije, {to su osnovni uslo-vi za punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvanju. Stoga je neosno-van revizijski navod kojim se ukazuje da je izme|u tuènih – protivtuìla-ca i sada pok. @arka zaklju~en usmeni ugovor o doìvotnom izdràvanju, jer takav ugovor ne moè ni da proizvodi pravno dejstvo. Kako su tuèni koristili nepokretnosti opisane u izreci prvostepe-ne presude na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom, sada pok. @arkom, njegovom smr}u otpao je i osnov za njihovim daljim ko-ri{}enjem. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tuìoci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svo-jinu na stambenom prostoru koga koriste. Odredbom ~lana 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, propisano je da se pravo svojine sti~e samo po zakonu, na osnovu pravnog posla i nasle|ivanjem. Odred-bom ~lana 21. istog Zakona propisani su na~ini sticanja prava svojine po samom zakonu, koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. Tuìoci na ovaj na~in nisu mogli ste-}i pravo svojine. Izme|u tuènih i ranijeg vlasnika nije zaklju~en ni jedan pravnovaljan pravni posao, odnosno ugovor, na osnovu koga bi prime-nom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5140/97 od 26.11.1997. godine)

7. Kod zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju mora se bar znati da }e obaveze po~eti da se izvr{avaju, i moraju bar po~eti da funkcioni{u, jer u protivnom nema osnovnog elementa tog dogo-vora – nema samog izdràvanja.

Iz obrazloènja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvr|eno da je 19.12.1994. godine zaklju~en pismeni ugovor o doìvotnom izdràvanju izme|u S. i K. U ta~ki 2. ugovora ugovornici preuzimaju uzajamnu obavezu primao-ca i davaoca izdràvanja da jedan drugog doìvotno izdràva na na~in {to se obostrano obavezuju da jedan o drugom brinu uop{te, posebno da se u bolesti i starosti neguju, le~e, opsluùju i u slu~aju iznemoglosti jedno drugom pruàju negu i pa`nju, a za slu~aj smrti jednog preìveli bra~ni

105

drug pristojno }e drugog po mesnom obi~aju sahraniti. Nadalje je utvr|e-no da je S. bio bolestan. Iz medicinske dokumentacije proizilazi da se ra-dilo o te{koj bolesti u daleko odmaklom stadijumu, i da je na dan zaklju-~enja ugovora bio na odeljenju intenzivne nege u bolnici (gde je sutradan po zaklju~enju ugovora umro). Prvostepeni sud kod ovakvog ~injeni~nog stanja zaklju~uje da je ugovor ni{tav u smislu ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima i pro-tivan tada vaè}em ~lanu 117. Zakona o nasle|ivanju. Nasuprot tome drugostepeni sud je po{ao od utvr|ene ~injenice da je ugovara~ S. bio po-slovno sposoban, a njegov psihi~ki status u granicama normale, te je na-{ao da ovaj ugovor nije ni{tav. Dodaju}i razloge da ugovor o doìvotnom izdràvanju mogu zaklju~iti i osobe koje su ina~e du`ne da se uzajamno izdràvaju i pomaù pa tako i bra~ni drugovi i da kod ovakvih ugovora vrednost davanja primaoca izdràvanja ne mora biti ekvivalentna onome {to davalac izdràvanja daje, drugostepeni sud je zauzeo stav da ne posto-je razlozi za poni{taj ugovora, te je preina~enjem prvostepene presude od-bio tu`beni zahtev. Vrhovni sud smatra da ovaj ugovor jeste ni{tav. Kao i svaki teretni ugovor, ugovor o doìvotnom izdràvanju podrazumeva odre|ene obave-ze. Kod zaklju~enja ugovora mora se bar znati da }e obaveze po~eti da se izvr{avaju, i moraju bar po~eti da funkcioni{u, jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora – nema samog izdràvanja. Ugovara~u S. kako iz spisa i ~injeni~nog utvr|enja prvostepenog suda proizilazi, nije dakle bilo ni potrebno izdràvanje u momentu kad je ugovor zaklju~io jer je svu potrebnu negu imao u bolnici. Zbog istog razloga, zbog svoje te{ke bolesti, on nije ni mogao davati izdràvanje tuènoj K. Boravak te{kog bolesnika na odeljenju intenzivne nege kao ishod te{ke i dugotrajne bole-sti nije uobi~ajen ~as za zaklju~enje ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kod pa`ljivih supru`nika koji èle da se uzajamno pomaù ovo je prevas-hodno momenat brige za zdravlje i ìvot bolesnika, a ne za uspostavljanje ugovornih obaveza. Ni{tavost ugovora posledica je odsustva neizvesnosti, zbog ~ega zaklju~eni ugovor nema bitno obele`je ovog ugovora, a to je aleatornost. Znanje jednog ugovara~a da je drugi te{ko bolestan, sa o~ekiva-nim nesumnjivim i skorim smrtnim ishodom, ~ini da je ovakav ugovor ni-{tav, protivan odredbi ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju, kako je to pravilno zaklju~io Op{tinski sud. Drugostepeni sud je dakle pogre{no primenio materijalno pravo na-laze}i da se ne radi o ni{tavom ugovoru. Stoga je primenom ~lana 395. stav 1. ZPP Vrhovni sud preina~io drugostepenu presudu, odbio àlbu tu-ène i potvrdio presudu Op{tinskog suda kojom je ugovor poni{ten. (Vr-hovni sud Srbije, Rev. 610/97 od 13.05.1997. godine)

106

8. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doìvotnom izdràvanju kojom pokretne stvari nisu individualno odre|ene.

Iz obrazloènja: U reviziji se osnovano ukazuje da je zbog pogre{ne primene materi-jalnog prava do{lo i do pogre{ne odluke o zahtevu za poni{taj osporenog ugovora u delu ugovora koji se odnosi na pokretne stvari. Naime, prema odredbi ~lana 117. stav 3. tada{njeg Zakona o nasle-|ivanju ugovorom mogu biti obuhva}ene i pokretne stvari primaoca izdr-àvanja, ali te stvari u ugovoru moraju biti navedene. Prilikom odlu~ivanja o ovom delu zahteva nièstepeni sudovi nisu imali u vidu ovu zakonsku odredbu, niti su u tom pravcu utvr|ivane rele-vantne ~injenice zbog kojih je u ovom delu pobijana presuda ukinuta, s tim {to }e prvostepeni sud u ponovnom postupku postupiti u skladu sa na-vedenim primedbama oceniti da li osporeni ugovor u delu koji se odnosi na pokretne stvari ispunjava sve zakonske uslove da bi isti mogao da pro-izvodi pravno dejstvo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1641/97)

9. Pokretne stvari obuhva}ene ugovorom o doìvotnom izdrà-vanju moraju u ugovoru biti pojedina~no navedene.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju, izme|u stranaka je dana 6. ju-la 1995. godine zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju. Predmet ugovora osim nepokretnosti ~ine i "sve pokretne stvari koje se nalaze u doma}instvu primaoca izdràvanja". Izme|u stranaka je sporno da li je za punova`nost ugovora nu`no da pokretne stvari budu navedene i taksativ-no nabrojane ili je dovoljno da budu odredive op{tom formulacijom kako je to u tekstu ugovora izraèno. Na utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada su nièstepeni sudovi stali na stanovi{te da ugovor o doìvot-nom izdràvanju, u pogledu spornih pokretnih stvari, ne proizvodi pravno dejstvo i kad je utvr|eno da te stvari predstavljaju zaostav{tinu pokojnog primaoca izdràvanja. Naime po ~lanu 117. ranije vaè}eg Zakona o nasle|ivanju ("Slu-`beni glasnik SRS, br. 52/74), koji je bio na snazi u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, predmet ugovora mogu biti nepokret-ne stvari koje pripadaju primaocu izdràvanja u vreme zaklju~enja ugo-vora, kao i one pokretne stvari koje sluè za upotrebu i iskori{}avanje ne-pokretnih stvari, kao {to su poljoprivredne sprave, alati i stoka. U stavu tre}em, navedene odredbe, ovim ugovorom mogu biti obuhva}ene i druge

107

pokretne stvari primaoca izdràvanja, ali je zato potrebno da u ugovoru budu navedene. Iz citirane odredbe proizilazi da je za punova`nost ugovora o doìvot-nom izdràvanju, kada su predmet ugovora pokretne stvari, nuàn uslov da one budu individualizovane na taj na~in {to }e se u ugovoru opisati pojedi-na~no. One u tekstu ugovora moraju biti izri~ito odre|ene, a ne odredive for-mulacijom koja je upotrebljena: "pokretne stvari u doma}instvu", koja nije dovoljna za odre|enost predmeta ugovora u smislu citirane odredbe. S obzirom da sporne pokretne stvari nisu navedene i odre|ene kako to zahteva zakon, to je pravilno stanovi{te nièstepenih sudova da u po-gledu tih stvari ugovor o doìvotnom izdràvanju ne proizvodi pravno dejstvo i da one predstavljaju zaostav{tinu primaoca izdràvanja. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2129/99 od 2.12.1999. godine)

10. Prema ~lanu 117. Zakona o nasle|ivanju (koji je vaìo u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju) primalac izdràvanja je morao da bude vlasnik stvari koja predstavlja predmet ugovora u vreme zaklju~enja. Ako bi stvar stekao u svoji-nu posle zaklju~enja ugovora, u pogledu te stvari ugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju izme|u primaoca izdràvanja sada pokojne M. i tuènog kao davaoca izdràvanja zaklju~en je ugovor o izdràvanju 7.4.1979. godine u propisanoj formi. Po ~lanu 3. ugovora pri-malac izdràvanja se obavezala da }e davaocu preneti u svojinu nepokret-nosti koje stekne u parnici P. 775/77 i imovinska prava koja ostvari u ostavinskom postupku u predmetu O. 901/76. Primalac izdràvanja je parnicu P. 775/77 pravnosna`no izgubila. Na tako utvr|eno ~injeni~no stanje pravilno je primenjeno materijal-no pravo kada je tu`beni zahtev delimi~no odbijen i kada je tu`ba deli-mi~no odba~ena zbog nedostatka pravnog interesa. U smislu ~lana 117. ranije vaè}eg Zakona o nasle|ivanju koji je bio na snazi u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, pri-malac izdràvanja je morao da bude vlasnik stvari koja predstavlja pred-met ugovora u momentu njegovog zaklju~enja. To pravo svojine moè da bude i sporno, ali je za opstanak ugovora nu`no utvr|enje da je primalac bio vlasnik stvari u momentu zaklju~enja ugovora. Ako bi stvar stekao u svojinu posle zaklju~enja ugovora, u pogledu te stvari ugovor ne bi proiz-vodio pravno dejstvo.

108

U konkretnom slu~aju izme|u ugovornih strana je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju delimi~no i u pogledu spornog prava. Primalac izdr-àvanja nije uspela u parnici gde se razre{avao spor o svojini, pa u pogledu tih stvari ugovor nije proizvodio pravno dejstvo po samom zakonu. Utvr|u-ju}a presuda koja bi to konstatovala nije nu`na. Zato je pravilno tu`ba deli-mi~no odba~ena zbog nedostatka pravnog interesa iz ~lana 187. ZPP. U pogledu nepokretnosti koja predstavlja predmet ugovora i pred-met ostavinskog postupka O. 901/76 ugovor o doìvotnom izdràvanju nije u suprotnosti sa ~lanom 117. Zakona o nasle|ivanju bez obzira na ~i-njenicu {to ostavinski postupak u momentu zaklju~enja ugovora nije bio pravnosna`no zavr{en. Naime, pravo svojine na stvar u smislu ~lana 36. Zakona o osnovama svojinsko pravnim odnosima sti~e se nasle|ivanjem u trenutku otvaranja nasle|a na imovinu umrlog ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Iz navedene odredbe proizilazi da se svojina po osnovu nasle|iva-nja sti~e u momentu delacije (smrti ostavioca) pa re{enje o nasle|ivanju ima deklarativni (utvr|uju}i) karakter. S obzirom da je suprug primaoca izdrà-vanja iz koga je ona izvodila svoje pravo nasle|ivanja umro 18.05.1976. go-dine. a da je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en 11.04.1979. godine (posle smrti supruga primaoca izdràvanja) to je nepokretnost iz ugovora i pravo svojine primaoca izdràvanja postojalo u momentu zaklju~enja ugovo-ra. Zato ugovor u tom delu proizvodi pravno dejstvo. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 149/99 od 4.11.1999. godine)

11. Predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju mora biti u svo-jini primaoca izdràvanja u trenutku zaklju~enja tog ugovora.

Iz obrazloènja: Prema razlozima nièstepenih presuda, tuèni je sa sada pok. S. B. pred Op{tinskim sudom u ]. dana 21. 6.1994. godine zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju, pod Ov. br. 293/94. Ovim ugovorom S. B. kao primalac izdràvanja, za slu~aj smrti ustupa svome sinu R, ovde tuènom imovinu koja mu je oduzeta pre vi{e godina u pogledu koje se u vreme zaklju~enja ugovora vodio postupak pred Komisijom za povra}aj oduze-tog zemlji{ta. Ina~e, zahtev za povra}aj oduzetog zemlji{ta, pored S. B. podnela su i njegova deca, M. LJ., ovde tuìlja i B. R. ovde tuèni, a po-stupak po ovim zahtevima jo{ nije okon~an, niti je zemlji{te vra}eno. Pre spornog ugovora o doìvotnom izdràvanju, S. B. je sa svojim potomci-ma zaklju~io i ugovor o raspodeli imovine za ìvota, ustupio svom sinu R. svu imovinu koju je tada posedovao, i na istoj zadrào pravo doìvot-

109

nog plodouìvanja. S. B. je preminuo dana 14.08.1995. godine a ostavin-ski postupak iza njegove smrti obustavljen je iz razloga {to u momentu delacije nije posedovao nikakvu imovinu. Polaze}i od ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja, pravilan je zaklju-~ak nièstepenih sudova da predmetni ugovor o doìvotnom izdràvanju ne proizvodi pravna dejstva. Naime, odredbom ~l. 46. st. 2. ZOO propisano je da ugovorna oba-veza mora biti mogu}a, dopu{tena i odre|ena, odnosno odrediva, a prema odredbi ~l. 47. ZOO, kada je predmet obaveze nemogu}, nedopu{ten, neodre|en ili neodrediv, ugovor je ni{tav. Prema odredbi ~l. 49. ZOO predmet obaveze je dopu{ten ako je protivan prinudnim propisima, jav-nom poretku ili dobrim obi~ajima. Odredbom ~l. 117. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik SRS, br. 52/74 i br. 1/80), koji je bio na snazi u trenutku zaklju~enja spornog ugovora, na izri~it na~in je odre|eno kakav moè biti predmet obaveze kod ugovora o doìvotnom izdràvanju. Prema navedenoj odredbi, pred-met tog ugovora mogu biti nepokretne stvari koje pripadaju primaocu iz-dràvanja u vreme zaklju~enja ugovora. Kako je u konkretnom slu~aju predmet obaveze davaoca izdràvanja prema spornom ugovoru nepokret-na imovina koja u trenutku zaklju~enja ugovora nije bila u svojini davaoca izdràvanja, ve} u dru{tvenoj svojini, to su ugovorne strane izvr{ile raspola-ganje protivno imperativnoj odredbi ~l. 117. tada vaè}eg Zakona o nasle|i-vanju, te je ovakav predmet obaveze nedopu{ten u smislu navedene odredbe ~l. 49 ZOO. Stoga je predmetni ugovor ni{tav u smislu ~l. 103. st. 1. u vezi ~l. 47. ZOO, kako to pravilno zaklju~uju nièstepeni sudovi. Polaze}i od ovakvog pravnog stanovi{ta, kod utvr|enog ~injeni~nog stanja, pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su izveli zaklju~ak o osnovanosti tu`benog zahteva, te su neosnovani navodi revizije kojima se ovakav zaklju~ak pobija. Neosnovani su izvodi revizije kojima se isti~e da su nièstepeni su-dovi propustili da ispitaju da li su u konkretnom slu~aju bili ispunjeni uslovi za konverziju predmetnog ugovora u smislu ~l. 106. u vezi sa ~l. 99. ZOO, budu}i da iz utvr|enog ~injeni~nog stanja ne proizilazi da po-stoje uslovi za pravnu valjanost bilo kog od dozvoljenih ugovora o preno-su imovine za slu~aj smrti, kako u pogledu bitnih sastojaka ugovora, tako i u pogledu volje ugovornih strana, a osim toga, prema stanovi{tu Vrhov-nog suda, do konverzije ne moè do}i kod ugovora ~iji je predmet proti-van prinudnim propisima i usled toga nedopu{ten. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1814/98 od 24.9.1998. godine)

12. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretno-sti koje se odnose na davanje odobrenja treba tuma~iti u povezanosti

110

sa ~l. 29. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaklju~enje ugovora, ako zakonom nije propisano {to drugo, moè dati i posle njegovog zaklju~enja.

Iz obrazloènja: Prema stanju u spisima nièstepeni sudovi uzimaju za utvr|eno da je izme|u stranaka, i to tuìlaca kao primaoca izdràvanja i tuène kao da-vaoca izdràvanja, zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je overen pred op{tinskim sudom dana 9.09.1993. godine, bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva finansija – Uprave za imovinske po-slove i da navedenu saglasnost Ministarstva stranke nisu pribavile ni na-knadno tokom ove parnice i stali su na stanovi{te da je tu`beni zahtev tu-ìlaca osnovan. Po oceni Vrhovnog suda, zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~injeni~no stanje je nepotpuno utvr|eno, jer u toku postupka nisu utvr|e-ne sve odlu~ne ~injenice za pravilnu i zakonitu odluku u ovoj upravnoj stvari. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na definisanje prometa (~lan 2.), cilj Zakona (~lan 3.) i mome-nat davanja odobrenja (~lan 4. i 6.) treba tuma~iti u povezanosti sa ~l. 29. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaklju~enje ugovora ako zakonom nije propisano {to drugo moè dati i posle njego-vog zaklju~enja. Ugovor o doìvotnom izdràvanju nije samo teretni ugo-vor obligacionog prava kojim se prenosi pravo svojine (ima karakteristike prometa) ve} je to ugovor nasledno pravnog karaktera, jer se iz nasle|a isklju~uju nu`ni naslednici i prenos svojine osim ako stranke druga~ije ne ugovore, odlaè se do smrti primaoca izdràvanja. Po{to se predaja imo-vine u nedostatku sporazuma ugovornika odlaè do smrti primaoca izdr-àvanja to se kod ugovora o doìvotnom izdràvanju odobrenje nadle-`nog organa za promet nepokretnosti moè ste}i i po zaklju~enju ugovora o doìvotnom izdràvanju. Zato je bilo nu`no utvrditi pravu volju ugova-ra~a i u zavisnosti od nje, prvostepeni sud je mogao da prethodno pitanje (da li bi nadle`ni organ uprave odobrio promet imaju}i u vidu nacional-nost stranaka i druge okolnosti iz ~l. 3.) da sam re{i u smislu ~lana 12. ZPP, ili da od Ministarstva finansija – uprave za imovinsko-pravne poslo-ve zatraì izve{taj da li bi odobrenje bilo dobijeno u slu~aju da su stranke zatraìle odobrenje zaklju~enja ugovora pre overe od strane sudije. Stoga }e prvostepeni sud u ponovnom postupku voditi ra~una o gore iznetom a po potrebi izve{}e i druge dokaze te }e ponovo odlu~iti o osno-vanosti tu`benog zahteva. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1320/98 od 15.04.1998. godine)

111

Napomena autora: Zakon o posebnim uslovima prometa nepokret-nosti prestao je da vaì.

13. Aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju ne proce-njuje se samo prema vremenskom razmaku izme|u zaklju~enja ugovora i smrti primaoca izdràvanja, ve} prema svim okolnosti-ma slu~aja.

Iz obrazloènja: Prema ~lanu 203. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, zakonski naslednik primaoca izdràvanja moè traìti poni{tavanje ugovora o doìvotnom iz-dràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. U konkretnom slu~aju, primalac izdràvanja je pre zaklju~enja ugovora imao 85 godina a javljao se lekaru zbog povi{enog krvnog pritiska, poreme}aja sr~anog rada, reumatskih bolova i bolova u zglobovima. Ni starosno doba primao-ca izdràvanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isklju-~ivali aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvanju, u smislu pomenu-tog propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremen-skom razmaku izme|u zaklju~enja ugovora i smrti primaoca izdràvanja, ve} prema svim okolnostima slu~aja. S obzirom na to, u reviziji se neo-snovano navodi da su nièstepeni sudovi pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuìlje da se zbog odsustva aleatornosti poni-{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 4772/01 od 8.11.2001. godine)

14. Retke posete primaocu izdràvanja, povremeno slanje leko-va i penzije, kao i retki zajedni~ki boravci stranaka, ne predstavljaju davanje izdràvanja u smislu odredaba Zakona o nasle|ivanju.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju koje se navodima àlbe tuène ne dovodi u sumnju, niti u àlbi ozna~ava u ~emu se sastoji pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~injeni~no stanje, proizilazi da je izme|u sada pok. @. B. biv. iz Mladenovca i tuène D. S. zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju pod Ov. br. 52/92 dana 28. februara 1992. godine, kojim ugo-vorom se sada pok. D. S. kao davalac izdràvanja obavezala da }e nepo-sredno svakodnevnu brigu o primaocu izdràvanja ~initi samostalno i da }e obezbe|ivati nabavku namirnica, ogreva, spremanje i ~i{}enje stana, le~enje i lekove po potrebi, te da je konstituisana povremena ìvotna za-jednica tako {to }e primalac izdràvanja u zimskom periodu boraviti u Beogradu u stanu davaoca izdràvanja, a davalac boraviti u letnjem perio-du u ku}i primaoca izdràvanja u Mladenovcu, te da }e nakon smrti pri-

112

maoca ovoga sahraniti o svom tro{ku prema mesnim obi~ajima, te da pri-malac izdràvanja kao naknadu za pomo}, trud i izdràvanje od strane da-vaoca izdràvanja ovome ostavlja u vlasni{tvo ku}u izgra|enu na kat. parceli 225 upisanoj u ZKUL 369 KO Mladenovac i oku}nicu povr{ine jednog ara i 54 m2, kao i pravo slu`benosti kori{}enja bunara, kao i svu pokretnu imovinu koja sluì za redovnu upotrebu predmetne nepokretno-sti. U toku postupka prvostepeni sud je na osnovu savesne i bri`ljive oce-ne svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, a u smislu ~lana 8. ZPP-a. utvrdio da sada pok. tuèna D. S. kao davalac izdràvanja nije vo-dila ra~una o svojoj majci primaocu izdràvanja, i da njene retke posete i povremeno slanje lekova i penzije u vreme inflacije, kao i povremeni bo-ravak pok. primaoca izdràvanja kod tuène u Beogradu, ne predstavlja davanje izdràvanja u smislu odredaba Zakona o nasle|ivanju i odredaba zaklju~enog ugovora o doìvotnom izdràvanju, a {to podrazumeva obez-be|ivanje stanovanja, hrane, ode}e i obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanje za svakodnevne uobi~ajene potrebe, sa kojih razloga je, pravilnom primenom ~lana 124. Zakona o obligacionim odnosima, raskinuo predmetni ugovor o doìvotnom izdràvanju. U spro-vedenom postupku nisu u~injene bitne povrede odredaba parni~nog po-stupka iz ~lana 354. stav 2. ZPP-a, na koje Okru`ni sud pazi po slu`benoj du`nosti, niti tuèna u àlbi odre|eno ukazuje na postojanje takve bitne povrede postupka zbog koje bi se pobijana presuda morala ukinuti. Kako se àlbenim navodima tuène ne dovodi u sumnju pravilnost prvostepene presude, Okru`ni sud je odbio kao neosnovanu àlbu tuène, a prvostepenu presudu potvrdio i odlu~io kao u stavu jedan izreke ove presude, primenom ~l. 366. i 368. ZPP. (Prema Presudi Op{tinskog suda u Mladenovcu P. br. 491/94 od 9.06.1996. i Presudi Okru`nog suda u Beogradu G`. br. 12224/96 od 27.02.1997. godine)

15. Zajednicom ìvota, kod ugovora o doìvotnom izdràvanju, treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju za-jedni~ko doma}instvo, nego i takvu zajednicu u kojoj ugovorne stra-ne imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizini da to omogu}uje njihove svakodnevne i trajne kontakte.

Iz obrazloènja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doìvotnom izdràva-nju zaklju~en izme|u parni~nih stranaka. Tuèna je protiv te presude izjavila àlbu koju je drugostepeni sud odbio iz slede}ih razloga: Neprihvatljivo je isticanje u àlbi da se u konkretnom slu~aju nisu stekli uslovi za raskid ugovor o doìvotnom izdràvanju iz razloga propi-

113

sanih odredbom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivanju, budu}i da ugo-vorom o doìvotnom izdràvanju koji su parni~ne strane zaklju~ile nije ugovorena zajednica ìvota. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Me|utim, polaze}i od ~injenice da stranke iako imaju odvojena do-ma}instva, ìve u istoj ku}i zajedno, da koriste zajedni~ke prostorije i imaju svakodnevne kontakte, ispravno je sud zaklju~io da takvu zajedni-cu stranaka treba smatrati zajednicom ìvota. Naime, zajednicom ìvota treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedni~ko doma}instvo, kako tuèna u àlbi na-vodi, nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena doma}instva, ali je nu`no da ìve u takvoj blizini koja omogu}uje svakodnevne i trajne kontakte stranaka, kao {to je to u konkretnom slu~aju. Isticanje u àlbi da su odnosi stranaka poreme}eni krivicom tuìlje, nisu od zna~aja. Ovo stoga {to je za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju odlu~-no da li je nastupila nepodno{ljivost zajedni~kog ìvota, jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tuìljine udobnije starosti. Da su se odnosi stranaka te{ko poremetili proizilazi iz ~injenice da je zbog me|usobnih sukoba stranaka vi{e puta intervenisala i milicija. Tako poreme}eni odnosi ~ine zajedni~ki ìvot stranaka nepodno{lji-vim, nezavisno od toga na koji na~in i zbog kojih uzroka je do{lo do ta-kve situacije. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4891/98 od 29.09.1998. godine)

16. Ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en izme|u bra~nih drugova nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili do-brim poslovnim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), niti je isklju~en u imovinskim odnosima izme|u bra~nih drugova u smislu odredbe ~lana 326. i ~lana 29. stav 1. i ~lana 30. Za-kona o braku i porodi~nim odnosima (sada Porodi~ni zakon), pa je tu`beni zahtev za poni{taj takvog ugovora, u smislu ~lana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, neosnovan.

Iz obrazloènja: Prvostepenom presudom odbijen je tu`beni zahtev pravnih sledbeni-ka sada pokojnog V. @., da se poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en izme|u imenovanog kao primaoca izdràvanja i tuène – nje-gove supruge kao davaoca izdràvanja. Re{avaju}i o àlbi tuìoca, drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio iz ovih razloga:

114

Prema odredbi ~lana 326. Zakona o braku i porodi~nim odnosima (sada Porodi~ni zakon), bra~ni drugovi mogu me|usobno sklapati sve ugovore i njima zasnivati prava i obaveze. Oni ne mogu me|usobno skla-pati samo one ugovore kojima se menja imovinski reìm utvr|en ovim Zakonom, kao i ugovore kojima se unapred odri~u prava koja im po Za-konu pripadaju (na primer, pravo na zakonsko izdràvanje, na udeo u za-jedni~koj tekovini i drugo). U konkretnom slu~aju, tuèna je sa svojim bra~nim drugom, sada pokojnim V. @., zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju 21. decembra 1970. godine, kojim se, kao davalac izdràva-nja, obavezala da }e ga doìvotno izdràvati, a on joj je, kao primalac iz-dràvanja, preneo u svojinu nepokretnost – ku}u u K. upisanu u zemlji{ne knjige zk. uloàk. Br. 1312 k.o. K. Ovakav ugovor po svojoj sadrìni i cilju kome sluì ne predstavlja ugovor koji bi, u smislu navedenog zakon-skog propisa, bio isklju~en u imovinskim odnosima bra~nih drugova. Iako su osnovnim na~elima braka (~lan 29. stav 1. ~lan 30. Zakona o bra-ku i porodi~nim odnosima) bra~ni drugovi du`ni da se me|usobno poma-ù i uzajamno izdràvaju, ne moè se isklju~iti mogu}nost da se obaveza izdràvanja precizira i poja~a ugovorom o doìvotnom izdràvanju. Ovo zbog toga {to sticanje i gubitak prava na izdràvanje izme|u bra~nih dru-gova zavisi od odre|enih okolnosti za vreme trajanja braka (~lan 287. na-vedenog Zakona) ili posle njegovog razvoda (~lan 288. odnosno 291. istog Zakona), a pravo na izdràvanje po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju od tih okolnosti ne zavisi. Ugovor je ni{tav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). U ovom slu~aju ni jedan od tih razloga ne stoji, pa je prvostepeni sud zakonito odlu~io kada je tu`beni zahtev za poni{taj ugovora odbio. Tvrdnja tuìlaca da je ugovor zaklju~en sa jedinim ciljem da se izigraju njihova nasledna prava iza pokojnog V. @. nije potvr|ena rezultatima postupka, jer iz utvr|enih ~injenica proizilazi da je obaveza izdràvanja bila stvarna, a ne fiktivno ugovorena. (Presuda Okru-`nog suda u Zrenjaninu broj G`. 975/98 od 30.04.1999. godine)

17. Kada primalac izdràvanja nepokretnosti koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju na koju je zadrào pravo svoji-ne i dràvine sve do svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za dru-gu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa tre}im li-cem, razmenjena nepokretnost ne moè predstavljati predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine.

115

Iz obrazloènja: U postupku je utvr|eno da su stranke zakonski naslednici pok. D. P., koji je umro 24.09.1989. godine. Tuìlja je njegova supruga a tuèna se-stri~ina po ranije umrloj sestri. A ostav{tina u pogledu nepokretnosti nije raspravljena, jer je ostavilac sa tuènom zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju dana 11. decembra 1975. godine. Predmet navedenog ugovo-ra je bio ku}ni plac sa ku}om na placu. Ugovorom je predvi|eno da }e tu-èna kao primalac izdràvanja nepokretnosti primiti u dràvinu i svojinu posle smrti davaoca izdràvanja. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaklju~enim 26. juna 1989. godine, izme|u ostavioca i GRO "Pomoravlje inènjering"zamenjena za sporni jednosoban stan u Svilajncu. Ugovor o doìvotnom izdràvanju nije raskinut. Prema saglasnom utvr|enju sudova tuìlac od tuène zahteva isplatu spornih iznosa kao dato u izvr{enju pravosna`no raskinutog ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enog 16.06.1969 .godine sa pok. sa kojim je tuèna 18.04.1983. godine zaklju~ila pravno valjan ugovor o doìvot-nom izdràvanju po kome je kao naknadu za ugovoreno izdràvanje dobi-la spornu ku}u, a istim ugovorom nije se obavezala da }e tuìocu isplatiti ovde sporne iznose. Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su odbili kao neosnovan tu`beni zahtev tuìoca. Tuèna kao davalac izdràvanja po kasnije zaklju~enom ugovoru o doìvotnom izdràvanju nije u obavezi da tuìocu plati sporne iznose kao dato u izvr{enju pravosna`no raskinutog ranije zaklju~enog ugovora o do-ìvotnom izdràvanju zaklju~enog sa istim primaocem izdràvanja, jer ona nije naslednik primaoca izdràvanja, niti se ugovorom sa primaocem izdràvanja obavezala na isplatu istih iznosa, niti je po Zakonu obavezna da to u~ini. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3487/97 od 3.09.1997. godine)

18. Davalac izdràvanja ne sti~e pravo svojine na otkupljenom stanu, ako je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en pre ugovo-ra o otkupu stana.

Iz obrazloènja: Tuìlja je zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju sa V.K. sada po-kojnom suprugom njenog brata 25.03.1992. godine. U to vreme V. K. je bila nosilac stanarskog prava na spornom stanu. Stan je otkupila 27.11.1992. go-dine, a umrla je januara 1994. godine. Nièstepeni sudovi uzimaju da je tuìlja postala vlasnik otkupljenog stana po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Prema ta~ki 2. ugovora o doìvotnom izdràvanju, predmet ovog ugovora nije bila svojina, ve} pra-vo kori{}enja na spornom stanu, {to je i razumljivo, s obzirom da je ugovor o doìvotnom izdràvanju zaklju~en pre ugovora o otkupu stana. Ovo se, me-

116

|utim, prenebregava i zato se u reviziji osnovano ukazuje na pogre{nu pri-menu materijalnog prava. To je i bio razlog {to je Vrhovni sud, u smislu ~la-na 395. stav 2. ZPP ukinuo nièstepene presude i predmet vratio prvostepe-nom sudu na ponovno su|enje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se u ponovnom po-stupku, otklone nedostaci ranijeg postupka. Prvostepeni sud treba da ima u vidu ~lan 117. stav 1. tada vaè}eg Zakona o nasle|ivanju, po kome predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju mogu biti sve nepokretne stvari koje pripadaju primaocu izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4522/97 od 15.10.1997. godine)

19. Sud u vanparni~nom postupku potvr|uje sadrìnu ugovora o doìvotnom izdràvanju – kao isprave (po odredbama ~lana 183-186. ZVP), ali je ovla{}en i da prethodno sa~ini takvu ispravu, prema odred-bama ~lana 166 – 174. ZVP ili da sadrìnu takvog ugovora unese u zapi-snik o sastavljanju ili potvr|ivanju sadrìne ove isprave.

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su, odlu~uju}i o tu`benom zahtevu tuìoca za poni{taj navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je primalac izdràvanja zaklju~io 30. maja 1991. godine sa tuènim zbog nesposob-nosti primaoca za rasu|ivanje i nedostataka u formi ovog ugovora, odlu-~ili – ocenjuju}i samo uslove za njegovu punova`nost u pogledu forme, u smislu ~lana 117. st. 4. Zakona o nasle|ivanju, vaè}eg u vreme zaklju~e-nja ovog ugovora, u vezi s ~l. 183-186. ZVP. Ugovor o doìvotnom izdràvanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao, nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bit-nim elementima ugovora propisanim zakonom, pa je uslov za punova-`nost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izraèna volja ugovara~a u smislu ~lana 28. ZOO. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaklju~en u zakonom propisanoj formi. Kako je zahtev za poni{taj ovog ugovora jedinstven, bez obzira na razloge ni{tavosti koje je u toku postupka istakao tuìlac, o njemu se po stanovi{tu Vrhovnog suda ne moè odlu~iti delimi~nom presudom kao o delu tu`benog zahteva sazrelog za presu|enje u smislu ~lana 329. ZPP. Stoga tuìlac u reviziji osnovano ukazuje da su nièstepene presude zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP, jer ne sadrè razloge o odlu~noj ~injenici za ocenu punova`nosti pobijanog ugovora, u pogledu sposobnosti primaoca izdrà-vanja za rasu|ivanje u vreme zaklju~enja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~injeni~no stanje ne-potpuno utvr|eno.

117

Ukoliko je primalac izdràvanja u vreme zaklju~enja pobijanog ugo-vora bio sposoban za rasu|ivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaklju~enja i postizanja saglasnosti o bitnim elementi-ma ovog ugovora propisanim zakonom, pobijani ugovor }e tek tada pro-izvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaklju~en u zakonom propisa-noj formi u smislu ~lana 117. st. 4. i 5. Zakona o nasle|ivanju vaè}eg u vreme zaklju~enja ovog ugovora. Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti sa~injen u pismenoj for-mi, potpisan od strane ugovara~a, a prilikom overe sudija mora pro~itati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora, u smislu ~lana 117. st 4. i 5. navedenog Zakona o nasle|ivanju. O svim preduzetim radnjama se sa~injava zapisnik koji potpisuju svi u~esnici u smislu odredaba ~l. 183-186. ZVP. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaklju-~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju propisan ~l. 183-186. ZVP od-nosi se na potvr|ivanje sadrìne ugovora o doìvotnom izdràvanju – kao isprave, ali je po stanovi{tu Vrhovnog suda sud ovla{}en i da sa~ini takvu ispravu prema odredbama ~l. 166. do 174. ZVP, ili da sadrìnu takvog ugovora unese u zapisnik. Nepostojanje posebne isprave o ugovoru, o ~ijim su se bitnim ele-mentima stranke saglasile slobodno izraàvaju}i svoju volju, ukoliko je njegova potpuna sadrìna uneta u zapisnik, sa~injen u smislu ~lana 183-186. u vezi ~l. 166-174. ZVP, po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja ta-kav nedostatak koji ugovor ~ini apsolutno ni{tavim, ako su ugovara~i ta-kav zapisnik potpisali i ukoliko su za punova`nost takvog ugovora ispu-njeni svi ostali zakonski uslovi. Imaju}i u vidu da su nièstepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdràvanja u vreme zaklju~enja ugovora o doì-votnom izdràvanju bio sposoban za rasu|ivanje i slobodno i ozbiljno iz-raàvanje volje, pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaklju~en u zakonom propisanoj formi, Vrhovni sud je na osnovu ovla{}enja iz ~lana 394. stav 1. i ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo nièstepene presude i odlu-~io kao u izreci. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2379/98 od 15. 12.1999. godine)

20. Zabele`ba spora moè se dozvoliti u zemlji{noj knjizi ako je iz-ri~ito propisana ili ukoliko se odnosi na spor o nevaljanosti uknji`be, po-vra}aj u prethodno zemlji{no – knji`no stanje, utvr|enje postojanja ne-kog stvarnog prava i uknji`bu tog prava.

Iz obrazloènja: "Prema razlozima nièstepenih odluka u z. k ul. 22144 KO Beograd upisan je od 25. novembra 1996. godine M. S. kao vlasnik spornog stana,

118

na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, koji je kao davalac izdrà-vanja zaklju~io sa sada pok. D. S. - primaocem izdràvanja, ina~e supru-gom sada pok. D. S. ovaj stan suprug sada pok., otkupio je od ranijeg ze-mlji{no-knji`nog vlasnika – GSP Beograd. Sada pok. D. S. je pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu prekinula spor radi raskida navedenog ugovora o doìvotnom izdràvanju, u toj parnici ju je zastupao advokat B. F. a preminula je tokom te parnice 10. novembra 1996. godine. Punomo}-nik sada pok. D. S. je 2. novembra 1998. godine podneo predlog za zabe-le`bu ovog spora i uz predlog priloìo potvrdu Prvog op{tinskog suda u Beogradu da je pred tim sudom u toku postupak pod brojem P. 13901/93, po tu`bi sada pok. D. S., protiv tuènog M. S., radi raskida ugovora i uz predlog priloìo punomo}je bez datuma u neoverenoj fotokopiji, koje mu je za zastupanje ranije izdala sada pok. D. S. Polaze}i od navedenih okolnosti pravilno su nièstepeni sudovi za-klju~ili da nisu ispunjeni uslovi za upis zabele`be ovog spora u zemlji{nu knjigu i predlog punomo}nika sada pok. D. S. odbili. Naime, prema pravnim pravilima iz paragrafa 20. i 59-80. navede-nog Zakona o zemlji{nim knjigama, predmet zabele`be moè se u~initi u svrhu da se vidljivim u~ine osobni odnosi (punoletstvo, a naro~ito ograni-~enje u pogledu upravljanja imovinom i sl.) ili da se osnuju izvesni pravni u~inci, koji su sa zabele`bama skop~ani prema propisima ovog zakona ili drugog zakona kao: zabele`ba prvenstvenog reda, otpisa zemlji{ta, zajedni~-ke hipoteke, otkaza hipotekarnih tra`bina, teku}e parnice, prinudne dra`be. Ako je onaj ko misli da je kojom uknji`bom povre|en u svom knji`nom pra-vu, osporava ovu uknji`bu parni~nim putem i traì povra}aj u prethodno knji`no stanje, onda moè zahtevati zabele`bu takvog spora u zemlji{noj knjizi, prema pravilima iz paragrafa 68. istog Zakona. Zabele`be (adnotacije) kao vrste knji`nih upisa prema pravnim pra-vilima iz navedenih paragrafa Zakona o zemlji{nim knjigama, odnose se na li~nost imaoca knji`nog prava ili na sam predmet upisa. Ako se zabe-le`ba odnosi na li~nost imaoca zemlji{no-knji`nog prava, moè se dozvo-liti i u slu~ajevima koji nisu izri~ito propisani. Ukoliko se zabele`ba od-nosi na predmet upisa, moè se po stanovi{tu Vrhovnog suda dozvoliti samo ako je izri~ito propisana ili ukoliko se odnosi na spor o nevaljanosti uknji`be, povra}aj u prethodno stanje, utvr|enje postojanja nekog stvar-nog prava i uknji`bu tog prava, shodno pravnim pravilima iz paragrafa 59-80. navedenog Zakona o zemlji{nim knjigama. Imaju}i u vidu sve navedene okolnosti i Vrhovni sud nalazi da za upis zabele`be ovog spora, koji je pokrenut radi navedenog ugovora o do-ìvotnom izdràvanju, nisu ispunjeni zakonski uslovi, obzirom da sada pok. D. S. nije povre|ena u svom knji`nom pravu, da spor nije pokrenula

119

o nevaljanosti uknji`be, povra}aju u prethodno knji`no stanje ili o utvr|i-vanju postojanja nekog stvarnog prava i uknji`be tog prava i da je molbu za zabele`bu ovog spora podnelo neovla{}eno lice." (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 183/99 od 27.01.2000. godine)

21. Kad primalac izdràvanja nepokretnost, koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju, na koje je zadrào pravo svo-jine i dràvine sve do svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmenjena nepokretnost ne moè predstavljati predmet ugovora o doìvotnom izdràvanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine.

Iz obrazloènja: U konkretnom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvanju je i po for-mi i po sadrìni zaklju~en prema odredbama ~lana 117. Zakona o nasle|i-vanju i predstavlja strogo formalni pravni posao, jer forma ima konstitu-tivni karakter, a sastoji se iz pismenog zaklju~enja ugovora i overe od strane sudije. [to se ti~e predmeta ovog ugovora, smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdràvanja imao u trenutku za-klju~enja ugovora, dakle u konkretnom slu~aju, predmet ugovora je bio ku}ni plac sa ku}om od tri odeljenja na ovom placu. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u dràvinu i svojinu tuènoj kao davaocu izdràvanja odloèna je do smrti primaoca izdràvanja. To zna~i da pri-malac izdràvanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora, iz ~ega proizilazi da je mogao slobodno otu|iti. U konkret-nom slu~aju primalac izdràvanja je to i u~inio, jer je nepokretnosti, koje predstavljaju predmet ugovora, zamenio za sporni stan. Nakon toga, primalac i davalac izdràvanja nisu izvr{ili noveliranje ugovora o doìvotnom izdrà-vanju, kako bi ugovorom obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora, iako su to mogli u~initi, ali u formi u kojoj je zaklju~en i osnovni ugovor. S obzirom na re~eno, a imaju}i u vidu da je individualiziranje pred-meta ugovora o doìvotnom izdràvanju va`no i da se ne radi o univer-zalnoj sukcesiji kao kod nasle|ivanja, pogre{an je zaklju~ak nièstepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doìvotnom izdr-àvanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 407/01 od 4. 07.2001. godine)

22. Ugovor o doìvotnom izdràvanju moè biti simulovan u dva oblika: kao ugovor imenovan Zakonom o nasle|ivanju i kao neime-novan ugovor o prometu nepokretnosti.

120

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su pravilno na{li da ugovor o kupoprodaji od 3.11.1992. godine prikriva ugovor o doìvotnom izdràvanju. Me|utim, nisu imali u vidu da postoje dva oblika, ovog prikrivenog ugovora: prvi je regulisan Zakonom o nasle|ivanju, dok drugi spada u kategoriju neime-novanih ugovora kojima se prenosi svojina u smislu op{tih propisa o pro-metu nepokretnosti. Za neva`nost prvog oblika, dovoljno je i odsustvo odgovaraju}e forme (koja insistira na overi ugovora od strane sudije), dok je za prenos svojine drugim oblikom dovoljna i obi~na overa. Naravno, uz odgovaraju}e odobrenje nadle`nog organa koje vaì za oba ugovorna oblika. Po{to se nièstepeni sudovi nisu bavili uslovima va`nosti ugovora o doìvotnom izdràvanju sa stanovi{ta njihovog drugog oblika, za sada se ne moè zaklju~iti da li je materijalno pravo pravilno primenjeno. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe ni-èstepene presude i predmet vratio na ponovno su|enje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se ispita da li sadr-ìna zaklju~enog ugovora odgovara drugom njegovom obliku tj. nepra-vom obliku ugovora o doìvotnom izdràvanju, kao neimenovanom ugovoru za koji vaè op{ta pravila o prometu nepokretnosti. Tek kad to bude u~injeno, nièstepeni sudovi }e do}i u priliku da pravilno pri-mene materijalno pravo. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3769 od 18.08.1988. godine)

23. U slu~aju da su stranke zaklju~ile ugovor o doìvotnom izdr-àvanju, a kasnije ne raskinuv{i ga zaklju~ile ugovor o poklonu sa obavezom izdràvanja, tada – da bi se utvrdilo da li je ugovor o po-klonu simulovan pravni posao, mora se prethodno utvrditi da li je postojala volja stranaka da se ugovor o doìvotnom izdràvanju ras-kine i da se zaklju~i ugovor o poklonu uz obavezu izdràvanja.

Iz obrazloènja: Presudom Op{tinskog suda utvr|eno je da je ugovor o poklonu si-mulovan pravni posao i da ne proizvodi pravno dejstvo. Presudu Op{tinskog suda potvrdio je Okru`ni sud. Vrhovni sud je usvojio reviziju tuènog i ukinuo presudu Op{tin-skog suda i presudu Okru`nog suda navode}i: Prvostepeni sud je u stavu II izreke usvojio tu`beni zahtev kojim tu-ìoci traè da se utvrdi da je ugovor o poklonu koji je zaklju~en izme|u tuène i pok. simulovan pravni posao, te da kao takav ne proizvodi prav-na dejstva. Ovu odluku prvostepeni sud zasniva na ~injenici da je u ugo-

121

voru o poklonu predvi|eno da }e tuèni dalje da izdràva tuìoca, pa sud nalazi da iz ove ~injenice proizilazi simulovanost ugovora o poklonu s obzirom da me|u strankama postoji ranije zaklju~eni ugovor o doìvot-nom izdràvanju. Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne moè se prihvatiti, jer se i ugovorom o poklonu moè predvideti obaveza izdràvanja, pa je u vre-me zaklju~enja ugovora o poklonu mogla postojati volja stranaka da se ugo-vor o doìvotnom izdràvanju raskine i da se zaklju~i ugovor o poklonu uz obavezu izdràvanja. Zbog toga je prvostepeni sud morao utvr|ivati da li je ovakva volja stranaka postojala u vreme zaklju~enja ugovora o poklonu, {to nije u~inio, pa se zbog toga presuda ukida kako bi se u ponovnom postupku ovaj nedostatak otklonio. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1244/87 od 9.06.1998. godine)

24. U slu~aju postojanja ugovora o poklonu zaklju~enog izme|u tuìoca kao poklonoprimca i njegovog sina, pravnog prethodnika tu-ènih kao poklonodavca sa nalogom da poklonoprimac izdràva po-klonodavca do kraja njegovog ìvota, sa posebnom pa`njom sud mo-ra da ceni nameru dare`ljivosti u momentu zaklju~enja ugovora, da bi se utvrdilo da li se radi o postojanju toga ugovora ili ugovora o do-ìvotnom izdràvanju.

Iz obrazloènja: Presudom Op{tinskog suda Gu~a odbijen je tu`beni zahtev tuìoca kojim je traèno da se raskine ugovor o poklonu Ov. br. 309/97 od 04.05.1997. god. zaklju~en izme|u tuìoca kao poklonoprimca i pravnog prethodnika tuènih kao poklonodavaca, kao neosnovan. Op{tinski sud u Gu~i je zauzeo slede}e pravno stanovi{te: U konkretnom slu~aju radi se o postojanju disimulovanog ugovora o doìvotnom izdràvanju, jer je utvr|eno da je pravni prethodnik tuènih, a sin tuìoca izdràvao sve do svoje smrti, a u toku postupka pravni sledbenici sina tuìoca – ovde tuìoci su preuzeli obavezu da izdràvaju tuìoca na osnovu odredbe ~lana 204. Zakona o nasle|ivanju. Povodom àlbe tuìoca Okru`ni sud u â~ku je presudom od 27.05.1997. god. odbio kao neosnovanu àlbu tuìoca i potvrdio je prvo-stepenu presudu. Tuìlac je izjavio reviziju zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je re{enjem od 21.10.1998. godine ukinuo presu-du Okru`nog suda â~ak i Op{tinskog suda Gu~a. U odluci Vrhovnog suda je zauzet slede}i pravni stav:

122

Za sada se ne moè prihvatiti pravno stanovi{te nièstepenih sudova, jer bitna ~injenica za pravilno re{enje ove pravne stvari je ta, da li sporni ugovor o poklonu u stvari predstavlja ugovor o poklonu sa nalogom izdr-àvanja tuìoca od strane njegovog sina, a pravnog prethodnika tuènih. Kako je u dokaznom postupku utvr|eno da je sin tuìoca svog oca – tuìoca izdràvao sve do svoje smrti, a njegovi naslednici, tuènici nisu nastavili sa obavezom izdràvanja svog dede, to je dovoljan razlog za ras-kid ugovora o poklonu. (Presuda Okru`nog suda u â~ku G@. 530/97 od 27.05.1997. i Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6567/97od 21.10.1998. godine)

25. Ugovor o poklonu se ne moè tretirati kao ugovor o doìvotnom izdràvanju bez jasnog razlikovanja izme|u pravog i nepravog ugovora o doìvotnom izdràvanju.

Iz obrazloènja: Nièstepeni sudovi su ugovor o poklonu tretirali kao ugovor o doì-votnom izdràvanju, pa su, zbog neispunjenja obaveza davaoca izdràva-nja, raskinuli pobijani ugovor. Pri tom je ostalo nejasno kako je bilo mo-gu}no ugovor o poklonu uzeti kao ugovor o doìvotnom izdràvanju ako je va`nost drugog ugovora uslovljena overom od strane sudije, koja je iz-ostala. Kako je forma koja zahteva ovakvu overu – uslov va`nosti ugovo-ra o doìvotnom izdràvanju, trebalo je objasniti kako je mogu}no raski-nuti ugovor koji, zbog odsustva forme, nije ni nastao. Ako su sudovi mi-slili na nepravi ugovor o doìvotnom izdràvanju, u smislu pravnih pravi-la gra|anskog prava koja su nekad vaìla na teritoriji Vojvodine, bilo je potrebno to naglasiti, kako bi se identifikovao propis od koga zavisi va-lidnost ugovora. Ni to nije u~injeno. Zbog svega toga, nièstepene presu-de se ne mogu sa sigurno{}u ispitati, {to predstavlja bitnu povredu po-stupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP na koju ukazuje revizija. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 394. stav 1. ZPP ukinuo obe ni-èstepene presude i predmet vratio na ponovno su|enje. U ponovnom postupku prvostepeni sud }e otkloniti re~ene nedostat-ke i doneti novu odluku. Pri tom }e imati u vidu i navode iz àlbe i revizi-je tuènog. Ako zaklju~i da je ovde ipak re~ o ugovoru o poklonu, oceni-}e da li postoje razlozi za njegov opoziv, imaju}i u vidu pravna pravila imovinskog prava koja dopu{taju opoziv tog ugovora zbog neblagodarno-sti ili osiroma{enja. Time se u ranijem postupku sudovi nisu bavili jer su prebrzo zaklju~ili da ovde nije re~ o poklonu ve} o ugovoru o doìvot-nom izdràvanju. (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3413/99 od 25.08.1999. godine)

123

26. Ako ugovorom o prodaji cena nije odre|ena, a ni ugovor ne sadrì dovoljno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

Iz obrazloènja: Prema ~injeni~nom stanju tuìlja je u svojstvu primaoca izdràvanja sa tuènim u svojstvu davalaca izdràvanja zaklju~ila ugovor o doìvot-nom izdràvanju koji je overen u Op{tinskom sudu dana 26.05.1987. go-dine, ali nije overen od strane sudije. Dràvina nepokretnosti preneta je odmah na tuène, a tuìlja je dala svoj bezuslovni pristanak i za upis pra-va svojine u zemlji{nim knjigama na imena tuènih. Tuèni su se obave-zali da tuìlji u narednih 15 godina daju ta~no odre|ena namirnice (meso i povr}e u odre|enoj koli~ini), a u slu~aju smrti tuìlje kao primaoca izdr-àvanja obaveze davalaca izdràvanja prestaju. Tuèni su izvr{ili isporu-ku jednog dela namirnica za 1987. godinu jer je deo namirnica tuìlja vra-tila uz obrazloènje da su lo{eg kvaliteta, a od 1988. godine tuèni obave-zu ne izvr{avaju. Pored izloènog, utvr|eno je da je navedeni ugovor pravnosna`nom presudom Op{tinskog suda od 3.12. 1991. godine ogla{en ni{tavnim, te da je utvr|eno da se radi o simulovanom pravnom poslu, a da je disimulovan prav-ni posao u stvari ugovor o kupoprodaji. Me|utim, prema odredbi ~lana 462. ta~ka 1. Zakona o obligacionim odnosima, ako ugovorom o prodaji cena nije odre|ena, a ni ugovor ne sa-drì dovoljno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo. Predmetnim ugovorom tuèni su obavezani da kao protivvrednost za primljene nepokretnosti tuìlji daju odre|enu koli~inu namirnica po vrsti i obimu. Ovakav na~in davanja, ukoliko se po|e od teze da je u pitanju ugovor o kupoprodaji, mogao bi predstavljati odredivu cenu, ali samo u situaciji da je obaveza davanja uslovljena za odre|eni vremenski period, bez mogu}nosti odstupanja. Parni~ne stranke su ugovorile obavezu u tra-janju od 15 godina. Me|utim , predvideli su i odstupanje od ove obaveze, a to je u slu~aju ranije smrti tuìlje kao primaoca davanja, kada se dalja obaveza tuènih gasi. Imaju}i u vidu ovu odredbu zaklju~enog ugovora, cena ne samo da nije bila odre|ena, nego ne bi bila ni odrediva. Da bi ce-na bila odrediva, ugovor mora sadràti dovoljno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti. Me|utim, odredba ugovora kojom se gasi oba-veza davanja tuènih u slu~aju smrti tuìlje isklju~uje mogu}nost odre|i-vanja cene u momentu zaklju~enja ugovora, jer se radi o neizvesnoj okol-nosti, koja unosi element aleatornosti u zaklju~eni ugovor. Prema odredbi navedenog ~lana 462. ta~ka 1. ZOO, ugovor o kupoprodaji koji nema od-

124

re|enu ili odredivu cenu, nema pravno dejstvo. Nièstepeni sudovi su na-{li da se ovde radi o ugovoru o prodaji sa obro~nim otplatama cene, a da pri tom nisu ispitivali ekvivalent u prestacijama. Osim toga da bi se sma-trao ugovorom o kupoprodaji bilo je nu`no da je u prete`nom delu izvr-{en, odnosno da je ispla}en ve}i deo kupoprodajne cene. U konkretnom slu~aju ne samo da cena nije ispla}ena ve} nije ni odre|ena. Pored toga, prema odredbi ~lana 542. ZOO ugovor o prodaji sa obro~nim otplatama cene odnosi se samo na pokretne, a ne i na nepokretne stvari, koje su predmet ugovora u konkretnom slu~aju. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1425/97 od 4.03.1998. godine)

27. Kada je Ugovorom o poklonu nepokretnosti, koji je overen u sudu, ugovorena obaveza doìvotnog izdràvanja poklonodavca, koji svoju nepokretnost odmah prenosi poklonoprimcu u svojinu, Ugovor o poklonu kao simulovani pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo, ali je punovaàn disimulovani dvostrano-obavezni ugovor sui generis, koji ima elemente Ugovora o doìvotnom izdràvanju.

Iz obrazloènja: Taj disimulovani ugovor nije klasi~an ugovor o doìvotnom izdrà-vanju, regulisan odredbama Zakona o nasle|ivanju, jer mu nedostaje na-sledno-pravna komponenta, koja je bitno obele`je ovakvog ugovora - pre-nos imovine nije odloèn do smrti primaoca izdràvanja. Zato i zahtev forme (uvere ugovora od strane sudije), propisanim Zakonom o nasle|i-vanju, ~ije je ispunjenje uslov nastanka i punova`nosti ugovora o doìvot-nom izdràvanju, ne mora da bude ispunjen kod ovog ugovora. Po{to je u pitanju jedan sui generis - obligaciono-pravni ugovor, ~iji je predmet ne-pokretnost, to i po stanovni{tvu Vrhovnog suda Srbije isti zadovoljava formu propisanu Zakonom o prometu nepokretnosti, po{to je zaklju~en pismeno, a potpisi su overeni kod suda, te proizvodi pravno dejstvo, zbog ~ega je i zahtev za njegov poni{taj zbog nedostatka dokaza neosnovan, kako su to pravilno zaklju~ili nièstepeni sudovi. ( Vrhovni sud Srbije, Rev. 2195/93)

125

VII. PPELAZAK OBAVEZE DO@IVOTNOG IZDR@AVANJA NA BRA^NOG DRUGA I

POTOMKE DAVAOCA IZDR@AVANJA

1. Prelazak obaveze doìvotnog izdràvanja na bra~nog druga i potomke davaoca izdràvanja koji su pozvani na nasle|e, nije nasled-no-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlu~uje u ostavinskom po-stupku.

Iz obrazloènja: Prema odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu. Odredba ~l. 204. stav 2. propisuje ukoliko potomci i bra~ni drug ne pristanu na produènje ugo-vora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahte-vati naknadu za ranije dato izdràvanje. Ova odredba nema naslednopravna dejstva, kao {to nema ni ugovor o doìvotnom izdràvanju. (ovaj ugovor ima obligacionopravni karakter). Ona se odnosi na naslednu sukcesiju – prelaskom obaveze na odre|ene subjekte. Obaveza prelazi na sukcesore po samom zakonu, a ako sukceso-ri ne pristanu, ugovor o doìvotnom izdràvanju se raskida. Da li je obaveza davaoca izdràvanja, u konkretnom slu~aju, pre{la na predlaga~e ili ne, ne spada u ostavinski postupak, pa su predlaga~i mo-gli, ukoliko smatraju da su nenasledni sukcesori pokojnog davaoca izdr-àvanja, svoj interes za{titi tu`bom za utvr|enje u parni~nom postupku. Imaju}i re~eno u vidu, Vrhovni sud smatra da su neosnovani navodi re-vizije o tome da je ovde re~ o nasledno-pravnoj sukcesiji. Okolnost da, po odredbi ~lana 204. stav 1. Zakona o nasle|ivanju, obaveze davaoca izdràva-nja prelaze na njegovog bra~nog druga i potomke koji su pozvani na nasle|e, ne ukazuje da je ovde re~ o nasle|ivanju ve} samo bliè odre|uje nenasledne sukcesore. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3897/97 od 27.09.1997. godine)

2. Tuìlac je posle smrti ugovornog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak, pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja.

126

Iz obrazloènja: Smr}u primaoca izdràvanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doìvotnom izdràvanju, po kojem je tuìlac, kao pravni sledbenik davaoca izdràvanja (koji je preminuo pre primaoca) iz-vr{avao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasni-{tva na stanu koji je predmet ugovora. Tuìlac je posle smrti ugovor-nog davaoca izdràvanja, kao njegov potomak pristao na produènje zaklju~enog ugovora, pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca iz-dràvanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdràvanja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4063/98)

127

VIII. PRENOS SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI NA DAVAOCA IZDR@AVANJA PRE SMRTI

PRIMAOCA IZDR@AVANJA PO UGOVORU O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju zaklju~enog izme|u primaoca iz-dràvanja i davaoca izdràvanja koji se nalazi u prvom naslednom redu, porez na prenos apsolutnih prava ne pla}a se na deo koji bi da-valac izdràvanja po zakonu nasledio u momentu zaklju~enja ugovo-ra, ve} samo na deo koji je ve}i od dela koji bi davalac izdràvanja po zakonu nasledio u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom iz-dràvanju.

Iz obrazloènja: Osporenim re{enjem odbijena je àlba tuìlje izjavljena protiv re{e-nja Republi~ke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvr|ivanje i naplatu javnih prihoda ^. kojim je tuìlji utvr|en porez na prenos apsolutnih pra-va u ukupnom iznosu od 1.597,50 dinara. Tuìlja je u tu`bi navela da je osporenim re{enjem povre|en zakon na njenu {tetu, da je pred nadle`nim op{tinskim sudom obustavljen osta-vinski postupak za deo imovine obuhva}en ugovorom o doìvotnom izdr-àvanju, dok su na ostalom delu imovine ogla{eni zakonski naslednici. Smatra da ona nije obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, te je predloìla da sud tu`bi odbije. Iz spisa proisti~e da je tuìlja zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdr-àvanju kao davalac izdràvanja sa svojim roditeljima kao primaocima izdràvanja kojim je ugovoreno da na ime izdràvanja, primalac izdrà-vanja posle svoje smrti ostavlja u svojinu jednu polovinu ku}e davaocu izdràvanja. Posle smrti oca tuìlje kao primaoca izdràvanja, tuìlji kao davaocu izdràvanja je utvr|ena poreska obaveza za njegov deo nepo-kretnosti, dok je na drugom delu nepokretnosti vlasnik majka tuìlje. Tu-ìlji su priznata poreska oslobo|enja na osnovu odredbe ~lana 28. stav 1. ta~ka 6. Zakona o porezima na imovinu ("Slu`beni glasnik RS", br. 43/94) na deo nepokretnosti koji bi tuìlja kao davalac izdràvanja po za-konu nasledila u momentu zaklju~enja ugovora. Vrhovni sud Srbije je svojom presudom ocenio kao pravilno i zako-nito re{enje drugostepenog organa, kojim je odbijena àlba tuìlje izja-

128

vljena protiv prvostepenog re{enja, nalaze}i da je tuèni organ pravilno postupio kada je odbio àlbu tuìlje s obzirom da je u upravnom postup-ku, koji je prethodio dono{enju osporenog re{enja, tuìlji priznato pore-sko osloba|anje na delu ku}e koji bi davaocu izdràvanja po zakonu pri-pao u nasle|e u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju. Stoga je pravilno utvr|en porez na prenos apsolutnih prava na deo imovi-ne koji je ve}i od dela koji bi davalac izdràvanja po zakonu nasledio u momentu zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju." (Presuda Vr-hovnog suda Srbije, U. br. 7183/96 od 12.03.1996. godine)

2. Klauzula u ugovoru o doìvotnom izdràvanju po kojoj pri-maoci izdràvanja prenose svojinu na nepokretnosti na davaoca izdr-àvanja u momentu zaklju~enja ugovora, nije u suprotnosti sa prav-nom prirodom ovog ugovora, a poreska obaveza poreza na prenos apsolutnih prava u odnosu na davaoca izdràvanja u ovakvoj situaci-ji nastaje momentom zaklju~enja ugovora.

Iz obrazloènja: "Po oceni Vrhovnog suda Srbije pogre{no je u postupku kod tuè-nog organa prilikom dono{enja osporenog re{enja primenjeno materijalno pravo zbog pogre{nog pravnog stava tuènog organa, po kome ugovor o doìvotnom izdràvanju, kojim je ugovorena klauzula po kojoj se prima-oci izdràvanja sagla{avaju da se davalac izdràvanja uknjiì kao vlasnik nepokretnosti ve} u momentu zaklju~enja ugovora, ima karakter ugovora o kupoprodaji. Suprotno ovakvom stavu upravnih organa, po oceni Vrhovnog suda, klauzula u ugovoru o doìvotnom izdràvanju, zaklju~enog po formi i sa-drìni u skladu sa odredbama ~l. 194. i 195. Zakona o nasle|ivanju ("Slu-`beni glasnik RS", broj 46/95), po kojoj se primaoci izdràvanja sagla{a-vaju da se svojina na nepokretnosti, koja je predmet ugovora o doìvot-nom izdràvanju, moè preneti na davaoca izdràvanja u momentu za-klju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju, nije u suprotnosti sa prav-nom prirodom ovoga ugovora. U poreskoj materiji, ovakva klauzula ima zna~aj nastanka poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava shod-nom primenom odredbe ~lana 26. stav 3. Zakona o porezima na imovinu ("Slu`beni glasnik RS", br. 43/94 i 53/95), pa je pogre{io tuèni organ ka-da je zbog navedene klauzule ovom ugovoru dao karakter ugovora o kupo-prodaji, na koji na~in su na {tetu tuìlje povre|ene odredbe ~lana 22. stav 4. citiranog zakona koje se ti~u strana~ke legitimacije tuìlje u ovoj poreskoj stvari, kao i odredaba ~lana 28. ta~ka 6. istog zakona koja se odnosi na pore-ska osloba|anja kod prenosa prava svojine na nepokretnosti ugovorom o doì-votnom izdràvanju." (Vrhovni sud Srbije, U. 5480/98 od 17.02.1999. godine)

129

3. U slu~aju kad je primalac izdràvanja jo{ za ìvota ustupio svoju imovinu davaocu izdràvanja kao naknadu za izdràvanje koje primalac izdràvanja obezbe|uje davaocu izdràvanja do kraja ìvo-ta i to opredelio ugovorom o doìvotnom izdràvanju saglasiv{i se da davalac izdràvanja na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju odmah po overi istog ugovora, upi{e pravo svojine na predmetnoj ne-pokretnosti, poreska obaveza nastaje momentom overe ugovora o do-ìvotnom izdràvanju, a ne danom smrti primaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja: Ovo stoga {to je po shvatanju Vrhovnog suda primalac izdràvanja ovla{}en da jo{ za ìvota ustupi u svojinu svoju imovinu davaocu izdrà-vanja kao naknadu za izdràvanje koje primaocu izdràvanja obezbe|uje davalac izdràvanja do kraja ìvota. Ovo svoje ovla{}enje i pravo vlasnik zasniva na osnovnoj odluci privatne svojine – da je ona apsolutna, {to zna~i da obuhvata sva ovla{}enja koja se odnose na ekonomsko iskori{}a-vanje robe odnosno predmeta svojine, {to zna~i kori{}enje i raspolaganje u spornom slu~aju nepokretnosti iz ugovora o doìvotnom izdràvanju po svojoj slobodnoj volji. Prema tome i ovakvo raspolaganje nepokretnom imovinom navedenom u ugovoru o doìvotnom izdràvanju koje ~ini pri-malac izdràvanja kao privatni vlasnik na spornim nepokretnostima je u skladu sa pravnom prirodom instituta privatne svojine – da je ona apso-lutna {to zna~i da vlasnik u svako doba njome moè raspolagati neograni-~eno i po slobodnoj volji. Stoga i saglasnost primaoca izdràvanja iz ~la-na 4. citiranog ugovora o doìvotnom izdràvanju, da davalac izdràvanja sti~e pravo svojine na predmetnim nepokretnostima momentom overe ugovora od strane sudije, a pre smrti primaoca izdràvanja, nije u suprot-nosti sa ~lanom 194. Zakona o nasle|ivanju, jer taj propis, koji izri~ito predvi|a da se ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje primalac izdràvanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, kao naknada za oba-vezu izdràvanja koju ima davalac izdràvanja, ne zabranjuje da primalac izdràvanja moè svojinu na svojim stvarima i pravima preneti i pre svoje smrti, {to je primalac izdràvanja u~inio u spornom slu~aju kako je na-pred ve} navedeno. Stoga se u ovom specifi~nom slu~aju ~lan 26. stav 4. Zakona o pore-zima na imovinu ima tuma~iti tako da poreska obaveza nastaje ne danom smrti primaoca izdràvanja, ve} momentom overe ugovora o doìvotnom izdràvanju kojim je ugovoreno da se svojina na nepokretnosti koja je predmet ugovora prenosi momentom overe ugovora o doìvotnom izdrà-

130

vanju, {to je bila izri~ita volja i pravo primaoca izdràvanja koje proisti~e iz prirode apsolutnosti svojine. Pored toga, treba napomenuti da je jedna od osnovnih odredaba Ustava Republike Srbije predvi|ena u ~lanu 3. stav 1. Ustav da je: "U Republici Srbiji slobodno sve {to ustavom ili zakonom nije zabranjeno", pa i ova odredba Ustava Republike Srbije ide u prilog tuma~enju odredbe ~l. 194. stav 1. Zakona o nasle|ivanju i ~l. 26. stav 4. Zakona o porezima na imovinu kako je to izloèno u ovoj presudi. (Pre-suda Vrhovnog suda Srbije, U. Broj 2488/98 od 2.9.1998. godine)

131

IX. IZVR[AVANJE OBAVEZA IZ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Kada se istovremeno zaklju~uje ugovor o poklonu i ugovor o do-ìvotnom izdràvanju, ugovor o doìvotnom izdràvanju predstavlja iz-raz volje strana ugovornica, izjavljene s namerom da se stranke pravno veù, a ugovor o poklonu sa~injen je u skladu sa takvim motivom stra-naka. Tako|e je neosnovan revizijski navod da nepokretnost ne moè biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doìvotnom izdràvanju. U takvom slu~aju se moè smatrati da je ugovorom o doìvotnom izdrà-vanju izraèna volja stranaka da svoje odnose saobraze me|usobnim imovinskim interesima, a posle smrti primaoca izdràvanja odnosi se re-guli{u u skladu sa ugovorom o doìvotnom izdràvanju. (Odluka Vrhov-nog suda Srbije, Rev. 4440/95 od 20.12.1995. godine).

2. Nièstepeni sudovi su, imaju}i u vidu da je primalac izdràva-nja napravio svojeru~ni testament, a prethodno zaklju~eni ugovor o doìvotnom izdràvanju nije raskinut, stali na stanovi{te da je ugo-vor o doìvotnom izdràvanju punovaàn pravni posao jer nije raski-nut, a da je navedeni testament ni{tavan i da zbog toga ne proizvodi pravno dejstvo. Vrhovni sud nalazi da se ovako pravno stanovi{te ne moè prihvatiti. Kada je zaklju~en ugovor o doìvotnom izdràvanju u smislu ~lana 117. Zakona o nasle|ivanju, primalac izdràvanja ostaje vlasnik imovine i posle zaklju~enja ugovora, a davaocu izdrà-vanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdràvanja traì predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doìvotnom izdrà-vanju. Do tog momenta davalac izdràvanja u smislu ~lana 118. istog zakona moè svoje pravo iz ugovora upisati u javnoj knjizi. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3464/95 od 27.09.1995. godine)

3. Stranka se u parnici moè pozvati na ugovor o doìvotnom iz-dràvanju, iako u ostavinskom postupku to nije u~inila.

Iz obrazloènja: Pogre{no je shvatanje prvostepenog suda da se tuèni ne moè po-zvati na ugovor o doìvotnom izdràvanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije u~inio jer re{enje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostav{tine i naslednog dela, a stranke mogu is-ticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasle|u u smislu ~lana 26. Za-kona o vanparni~nom postupku, pa je prvostepeni sud bio duàn da oceni prigovor tuènog da parcela ne predstavlja zaostav{tinu pokojne, zbog to-

132

ga {to je otu|ena ugovorom o doìvotnom izdràvanju, u korist davaoca izdràvanja tuènog. (Okru`ni sud u Poàrevcu, G`. 610/95 od 3.05.1995. godine)

4. Neizvr{avanje ugovornih obaveza onako kako one glase, a ka-snije u potpunosti, dovodi do poreme}aja odnosa stranaka i doprino-si sticanju uverenja primaoca izdràvanja da se kao stara èna, u po-gledu svojih potreba, ne moè osloniti na davaoce izdràvanja.

Iz obrazloènja: U toku postupka pred Op{tinskim sudom utvr|eno je da su sada pok. kao primalac izdràvanja i tuèni, kao davaoci izdràvanja, zaklju~ili ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je overen kod istog suda pod Ov. 4819/90 na dan 25.10.1990. godine. Po ugovoru tuèni su preuzeli obave-zu da se na svoj sopstveni tro{ak staraju o primaocu izdràvanja i to na na~in koji odgovara njenom zdravstvenom stanju i ìvotnom dobu tako {to }e joj davati svakodnevnu ishranu i grejanje, zatim da ~iste stan i da se staraju o pranju i peglanju, a u slu~aju bolesti da je neguju, obezbe|uju lekove i lekarske preglede, te da joj za slu~aj smrti obezbede prose~nu sa-hranu, s tim da tro{kove utro{ka elektri~ne energije, komunalije i poreza za nepokretnost snose po pola. Me|utim tuèni ove svoje ugovorne oba-veze ili nisu uredno izvr{avali ili uop{te ih nisu izvr{avali, pa tako nisu svakodnevno kuvali, nisu odràvali ku}u i dvori{te, tako da je pok. bila prinu|ena da to sama ~ini. Pored toga ~esto su bili odsutni, pa tako nisu bili kod ku}e ni kad je pok. pozlilo, zbog ~ega su joj kom{ije pruìle po-mo}. Zbog uno{enja pili}a u ku}u pok. je bila prinu|ena da se povu~e u jednu sobu svoje ku}e, a protivno njenoj volji tuèni su je odveli kod le-kara radi utvr|ivanja njenog psihi~kog stanja, posle ~ega je do{lo do pot-punog poreme}aja odnosa i podno{enja tu`be za raskid ugovora. Pok. se bila preselila kod svojih ro|aka i tamo boravila oko sedam i po meseci sve dok prvostepeni sud nije usvojio njen tu`beni zahtev za raskid ugovo-ra, kada se ponovo vratila u svoju ku}u, ali se zatvaraju}i u svoju sobu, jer se pla{ila tuènih, zbog ~ega je u sobu unosila i motku. Protivno ugo-voru pok. je u celosti snosila izdatke za potro{enu elektri~nu energiju, ko-munalije, a sama se starala o sebi i o svojim potrebama. Imaju}i u vidu ovako utvr|eno ~injeni~no stanje, koje se u smislu ~lana 385. stav 3., ZPP, i ne moè napadati revizijom Op{tinski i Okru`ni sud su pravilno zaklju~ili da tuèni svoje obaveze iz ugovora nisu izvr{a-vali onako kako glase, a kasnije u potpunosti, {to je dovelo do poreme}a-ja odnosa stranaka i doprinelo sticanju uverenja kod pok. da se kao stara èna u pogledu svojih potreba ne moè osloniti na tuène, a {to je bila osnovna svrha zaklju~enja ugovora. S obzirom na sve ovo, te na ~injenicu

133

da je tuèna boravila van ku}e kod svojih ro|aka sedam i po meseci i da se fakti~ki sama o sebi starala i sama zadovoljavala svoje ìvotne potrebe. Op{tinski i Okru`ni sud su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev, daju}i za to potpune i pravilne razloge, koje usva-ja i Vrhovni sud i na koje se upu}uje revizija. Zato su i neosnovani navo-di u reviziji da je pobijana presuda zasnovana na pogre{noj primeni mate-rijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6518/97 od 25.12.1997. godine)

5. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je obezbe|enje iz-dràvanja, pa se ugovor ne moè odràti na snazi kada se iz bilo ko-jih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava.

Iz obrazloènja: Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuìlja je kao primalac izdràva-nja sa tuènom, kao davaocem izdràvanja zaklju~ila ugovor o doìvotnom izdràvanju Ov. Br. 1358/91 od 19.11.1991. godine, kojim se tuèna obave-zala da tuìlju doìvotno izdràva tako {to }e joj obezbediti sve {to joj je neo-phodno za normalan ìvot i po smrti je sahraniti, a tuìlja da joj u naknadu za to iza svoje smrti ostavlja u svojinu stan. Pored toga tuèna se kao davalac iz-dràvanja obavezala da otpla}uje cenu stana koji je tuìlja neposredno pre to-ga otkupila. Tim ugovorom nije ugovorena zajednica ìvota, ali su takvu za-jednicu stranke fakti~ki uspostavile avgusta meseca 1992. godine kada se tu-èna i preselila u stan tuìlje te ovaj stan uredila i odràvala ga, i uredno izvr-{avala i druge ugovorom preuzete obaveze. S obzirom da je tuèna u celosti isplatila otkupnu cenu stana, izme-|u stranaka je postignut sporazum da s tim u vezi zaklju~e ugovor o ku-povini i prodaji stana, a u tom ugovoru ozna~e cenu stana. Takav ugovor je zaklju~en 23. aprila 1992. godine, ali su se stranke i dalje dràle u sve-mu ugovora o doìvotnom izdràvanju. Kada se me|utim, tuèna na osnovu ugovora o kupoprodaji uknjiìla kao vlasnik stana i tuìlja to sa-znala, do{lo je do poreme}aja me|usobnih odnosa stranaka Aprila mese-ca 1994. godine prekinuta je zajednica ìvota s tim {to je tuèna dalje iz-vr{avala svoje obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. Od avgusta meseca 1994. godine tuìlja, me|utim, odbija da prima izdràvanje u bilo kom obliku, a zamenom brave na ulaznim vratima stana tuènu onemogu-}ava i da u|e u stan. Od tog perioda ugovor o doìvotnom izdràvanju tu-èna vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava. Na izloèno ~injeni~no stanje nièstepeni sudovi su pravilno prime-nili materijalno pravo kada su sporni ugovor o doìvotnom izdràvanju raskinuli, a ugovor o kupovini i prodaji stana poni{tili. Smisao ugovora o doìvotnom izdràvanju je naime obezbe|enje izdràvanja. Zbog te nje-

134

gove specifi~nosti on se ne moè odràti na snazi kada se iz bilo kojih razloga u duèm vremenskom periodu fakti~ki ne izvr{ava. Kod utvr|ene ~injenice da tuèna od avgusta meseca 1994. godine vi{e ni na koji na~in ne izvr{ava obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju i po nalaènju Vrhovnog suda stekli su se razlozi za raskid tog ugovora. Zaklju~uju}i kupoprodajni ugovor 23. aprila 1992. godine namera stranaka ugovornica nije bila da tuìlja prenese tuènoj pravo svojine na stanu, a da joj tuèna za to isplati cenu, ve} da se i dalje izvr{ava ugovor o doìvotnom izdràvanju. Radi se dakle o prividnom ugovoru, koji po ~l. 66. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima nema pravno dejstvo izme|u ugovornih stranaka. Bez uticaja su na odlu~ivanje o tu`benom zahtevu navodi u reviziji tuène da nije kriva za neizvr{enje ugovora o doìvotnom izdràvanju. U okolnostima bitno poreme}enih odnosa stranaka o~igledno vi{e nema uslova da se taj ugovor odrì na snazi, a tuèna u vezi sa raskidom ugovo-ra ima pravo na naknadu tro{kova izdràvanja u~injenih za vreme trajanja ugovora, a po op{tim pravilima o naknadi {tete i na tu naknadu, ukoliko je {teta posledica skrivljenog pona{anja tuìlje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2120/97 od 27.08.1997. godine)

135

X. ZAJEDNI^KA IMOVINA I UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

1. Imovina koju jedan bra~ni drug u toku trajanja bra~ne zajed-nice stekne po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko su se o izvr{avanju ugovornih obaveza starale obe ugovorne strane, za-jedni~ka je imovina bra~nih drugova. Me|utim, ukoliko oba bra~na druga nisu izvr{avala obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju u podjednakom vremenskom pe-riodu, ve} jedna ugovorna strana mnogo kra}e od druge, njihov do-prinos u sticanju takve imovine ne moè biti jednak.

Iz obrazloènja: "Zahtev tuìlaca u ovom sporu odnosi se na sticanje bra~ne tekovine i udeo stranaka u njenom sticanju. Prema utvr|enom ~injeni~nom stanju tuìlja i prvotuèni bili su u braku od 1962. do 1964, godine, u kom braku je ro|en drugotuèni. Na-kon razvoda braka prvotuèni je zaklju~io drugi brak, koji je tako|e raz-veden 13.06.1966. godine, kada su tuìlja i prvotuèni ponovo zaklju~ili brak i ponovo se razveli 7. septembra 1994. godine. U toku trajanja braka bilo je nekoliko prekida bra~ne zajednice. Dana 1. februara 1965. godine prvotuèni je zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju sa svojom maj-kom kao primaocem izdràvanja, koji ugovor je trajao do smrti njegove majke – 18.05.1970. godine. Dana 18. oktobra 1985. godine prvotuèni je zaklju~io ugovor o doìvotnom izdràvanju sa svojim ocem, koji ugovor je trajao do 20.01.1986. godine, kada je njegov otac kao primalac izdrà-vanja umro. Tuìlja je zajedno sa prvotuènim ispunjavala obaveze iz oba ugovora o doìvotnom izdràvanju u periodu u kome je bila u braku sa prvotuènim. U toku trajanja bra~ne zajednice prvotuèni je bio zaposlen i ostvarivao zaradu, a u jednom periodu od ukupno 4 do 5 godina radio je u Nema~koj. Tuìlja je bila nezaposlena, bavila se poljoprivrednim i ku}-nim poslovima, negovala dva sina i aktivno u~estvovala u ispunjavanju obaveza iz ugovora o doìvotnom izdràvanju. U vreme gradnje ku}e po-magala je prvotuènom tako {to je spremala hranu majstorima i zajedno sa prvotuènim pripremala teren za gradnju ku}e. Na osnovu tako utvr|enog ~injeni~nog stanja sudovi su zaklju~ili da je imovina navedena u izreci prvostepene presude ste~ena u toku trajanja bra~ne zajednice, te predstavlja bra~nu tekovinu tuìlje i prvotuènog u smislu ~lana 321. Zakona o braku i porodi~nim odnosima (sada Porodi~ni zakon). Samim tim i imovina ste~ena kao naknada za izdràvanje po ugo-voru o doìvotnom izdràvanju predstavlja zajedni~ku imovinu bra~nih

136

drugova, jer su oba bra~na druga u~estvovala u davanju izdràvanja bez obzira {to je samo jedan od njih ugovara~-davalac izdràvanja. Udeo tuì-lje u sticanju zajedni~ke imovine prvostepeni sud je opredelio na 9/20 de-lova po ugovoru o doìvotnom izdràvanju koji je prvotuèni zaklju~io sa svojom majkom. U pogledu imovine ste~ene po osnovu ugovora o doì-votnom izdràvanju sa ocem prvotuènog, udeo tuìlje utvr|en je na 1/2. Vrhovni sud smatra da je pravilan zaklju~ak nièstepenih sudova da je imovina koju je jedan bra~ni drug u toku bra~ne zajednice stekao po osnovu ugovora o doìvotnom izdràvanju, ukoliko su se o izvr{avanju ugovornih obaveza starale obe ugovorne strane, zajedni~ka imovina bra~-nih drugova. Me|utim, ukoliko oba bra~na druga nisu izvr{avala obaveze iz ugovora o doìvotnom izdràvanju u podjednakom vremenskom perio-du, ve} jedna ugovorna strana mnogo kra}e od druge, njihov doprinos u sticanju takve imovine ne moè biti jednak niti pribli`no jednak. Stoga je bilo potrebno nesumnjivo utvrditi duìnu perioda u kome se o izvr{enju ugovornih obaveza po ugovorima o doìvotnom izdràvanju starala svaka od parni~nih stranaka, pa tek nakon toga, uzimaju}i u obzir i pojedina~no angaòvanje svakog od njih u ispunjenju ugovornih obaveza, odrediti vi-sinu doprinosa u sticanju nepokretne imovine koja je bila predmet ugovo-ra o doìvotnom izdràvanju." (Re{enje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 513/01 od 21.02.2002. godine)

2. Prilikom utvr|ivanja doprinosa vanbra~ne supruge u sticanju tekovine kod ugovora o doìvotnom izdràvanju treba uzeti u obzir ~injenicu da li je vanbra~na supruga bila stalno u zajednici sa prima-ocima izdràvanja, odnosno gde je bila u radnom odnosu, gde je ìve-la, da li je snosila tro{kove sahrane primalaca izdràvanja kao i ma-terijalnu bazu koja je postojala pre stupanja u vanbra~nu zajednicu.

Iz obrazloènja: Prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz re{enja, a u pogledu ~injenica da tuìlja zbog radnog odnosa nije bila stalno u zajednici sa pri-maocima izdràvanja, te ako je to ta~no doprinos tuìlje ne bi mogao biti jednak doprinosu tuènika. Tako|e tuìlja nije u~estvovala u tro{kovima sahrane primalaca izdràvanja pa je i to nu`no uzeti u obzir prilikom utvr|ivanja doprinosa u sticanju. U pogledu pokretnih stvari sud nije cenio materijalni bazu jer je i prema iskazu tuìlje sto~ni fond bio ve}i dok su bili ìvi roditelji tuèni-ka, te je trebalo utvrditi koliki je fond bio u vreme zaklju~enja ugovora o doìvotnom izdràvanju u odnosu na sto~ni fond u vreme raskida zajedni-ce izme|u tuìlje i tuènog pa onda oceniti udeo tuìlje. Napominje se da pokretne stvari nisu dovoljno opisane, jer nije navedena ni rasa ni starost ni teìna stoke koja je predmet deobe. (Re{enje Okru`nog suda u Poà-revcu G`. 188/99 od 15.02.1999. godine)

137

XI. ISTICANJE POSTOJANJA PUNOVA@NOG UGOVORA O

DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU U PARNICI 1. Okolnost da se tuèna u ostavinskom postupku nije pozvala na ugovor o doìvotnom izdràvanju, ona time nije izgubila pravo da u parnici, u odnosu na tuìlju kao tre}e lice isti~e postojanje punova-`nog ugovora o doìvotnom izdràvanju.

Iz obrazloènja: Iz stanja u spisima proizilazi da je tuèna ogla{ena za naslednika po osnovu zakona na celokupnoj zaostav{tini ostavioca, jer se druga dva na-slednika nisu prihvatili nasle|a dok tuìlja u ostavinskom postupku nije u~estvovala. Utvr|eno je da u ostavinskom postupku tuèna se nije po-zvala na ugovor o doìvotnom izdràvanju koji je zaklju~ila sa ostavio-cem, kao primaocem izdràvanja, a u vezi spornih nepokretnosti. U pobijanoj presudi izraèno je stanovi{te da tuèna, samim tim {to se u ostavinskom postupku nije pozvala na navedeni ugovor o do-ìvotnom izdràvanju, time se opredelila da se zaostav{tina raspravi po zakonskom redu nasle|ivanja, a ne na osnovu ugovora o doìvot-nom izdràvanju, a sa tih razloga nièstepeni sudovi utvr|uju da je tu-`beni zahtev osnovan i da tuìlji, kao unuci ostavioca pripada 1/4 spornih nepokretnosti. Vrhovni sud nalazi da je izraèno pravno stanovi{te nepravilno, jer okolnost da tuèna u ostavinskom postupku se nije pozvala na ugovor o doìvotnom izdràvanju, ona time nije izgubila pravo da u ovom sporu, u odnosu na tuìlju kao tre}e lice, isti~e postojanje punova`nog ugo-vora o doìvotnom izdràvanju i time osnovano osporava tu`beni zah-tev, jer pravnosna`no{}u ostavinskog re{enja tuèna nije izgubila mo-gu}nost da se poziva na svoje ja~e pravo po osnovu ugovora o doì-votnom izdràvanju. Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda doneta na pogre{noj primeni materijalnog prava, zbog ~ega je Vrhovni sud ukinuo obe nièstepene presude, da bi prvostepeni sud u ponovnom postupku od-lu~io o osnovanosti tu`benog zahteva. Naime, pravo tuène da u ostavin-skom postupku izabere da li }e da se poziva ili ne na ugovor o doìvot-nom izdràvanju, a na koji se ona nije pozvala, jer je celokupna zaostav-{tina njenog pokojnog oca pripala njoj kao jedinom nasledniku. Me|utim, sada kada se u situaciji kada se kao zakonski naslednik pojavila i tuìlja, Vrhovni sud nalazi da nema nikakvih zakonskih smetnji, da se tuèna u

138

ovom sporu pozove na ugovor o doìvotnom izdràvanju, po{to pravno-sna`no{}u ostavinskog re{enja ona nije prekludirana u pravu raspolaganja imovinom iz ugovora o doìvotnom izdràvanju, kako pogre{no zaklju~u-ju oba nièstepena suda. (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 510/90 od 11.11.1997. godine)

2. U slu~aju smrti primaoca izdràvanja, kao jednog od sana-slednika, davalac izdràvanja iz ugovora o doìvotnom izdràvanju nema pravo da bez pristanka tuènog drugog sanaslednika nastavi zapo~etu parnicu radi utvr|enja osnovanosti isklju~enja tuènog sa-naslednika iz nu`nog naslednog dela, jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdràvanja.

Iz obrazloènja: Prema saglasnom utvr|enju sudova nakon {to je prvobitna tuìlja E. R. umrla u toku parnice, na koju je upu}ena radi utvr|enja osnovanosti is-klju~enja tuènog iz prava na nu`ni nasledni deo posle smrti oca, njen pu-nomo}nik je na ro~i{tu za glavnu raspravu odrànom 2. juna 1995. godine u odsustvu punomo}nika tuènog, kao tuìoca ozna~io tuìlju [. H. i to kao davaoca izdràvanja po ugovoru o doìvotnom izdràvanju zaklju~e-nom u toku parnice 6. januara 1993. godine sa prvobitnom tuìljom R. kao primaocem izdràvanja i po kom ugovoru kao naknada za izdràva-nje je odmah preneta celokupna zaostav{tina na tuìlju H. Pri takvim okolnostima sudovi su zakonito postupili kada su odbili kao neosnovan tu`beni zahtev tuìlje [. H. Pre svega potonja tuìlja [. H. nije univerzalni sukcesor prvobitne tuìlje R. pa sledom toga nije legitimisana da posle smrti R. nastavi parni-cu radi utvr|enja osnovanosti isklju~enja tuènog iz nu`nog naslednog dela. Ona je pod uslovima iz ~lana 195. stav 2. Zakona o parni~nom po-stupku, kao lice koje je u toku parnice po ugovoru o doìvotnom izdrà-vanju steklo zaostav{tinu o kojoj je izme|u tuìlje R. i tuènog u toku parnice, mogla da stupi u parnicu kao tuìlja umesto prvobitne tuìlje R. Ti uslovi ovde nisu ispunjeni, jer u smislu navedenih zakonskih odredaba nema pristanka tuènog na takvu promenu tuìoca. Time ona nije izgubila pravo da u sporu sa tuènim o pravu svojine na spornoj zaostav{tini pod uslovima odre|enim zakonom dokazuje da je tuèni izgubio pravo na nu-`ni deo zbog osnovanog testamentalnog isklju~enja na to. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3799/97 od 10.09.1997. godine)

3. Zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju, zave{talac }e opozvati testament koji je sa~inio dan ranije.

139

Iz obrazloènja: Otac tuìlje sa~inio je 22. avgusta 1984. godine pismeni testament pred svedocima, kojim je svu nepokretnu imovinu, kao i pokretnu imovi-nu, name{taj, ku}ne aparate i ma{ine, zave{tao tuènoj supruzi iz tre}eg braka sa kojom nije imao dece, po{to je prethodno naveo da je tuìlju (}erku iz prvog braka) i }erku iz drugog braka namirio u njihovim nasled-nim delovima ugovorima o poklonu nepokretnosti. Slede}eg dana, 23. av-gusta 1984. godine, ugovorom o doìvotnom izdràvanju overenim pred sudom ostavio je tuènoj sa kojom je do tada ìveo u zajednici punih 30 godina 1/2 ku}e i dve zgrade, stoje}e na k. p. 40/1, sa pravom kori{}enja 1/2 k. p. 40/1, ku}i{te, dvori{te i pa{njak od 7,98 ari, kao i svu pokretnu imovinu, ku}ne stvari, aparate, alatke i ma{ine. Nièstepeni sudovi su odbili zahtev tuìlje da se utvrdi da je testa-mentom povre|en nu`ni nasledni deo i da se smanji raspolaganje zave{ta-oca koji je umro 13. novembra 1989. godine, i pri tom dali razloge koje prihvata i ovaj sud. Prema ~lanu 102. Zakona o nasle|ivanju, svako docnije raspolaga-nje od strane zave{taoca odre|enom stvari koju je bio nekom zave{tao ima za posledicu opozivanje zave{tanja te stvari. Zaklju~enjem ugovora o doìvotnom izdràvanju 23. avgusta 1984. godine zave{talac je opozvao testament, sa~injen dan ranije, tako da je umro bez imovine, koja je po ~lanu 117. stav 1. Zakona o nasle|ivanju pre{la u svojinu tuène u mo-mentu smrti primaoca izdràvanja. Po{to je otac tuìlje umro bez imovine i bez testamenta, zahtev da se izvr{i redukcija testamenta zbog povrede nu`nog naslednog dela ostao je bez smisla. Neosnovano se u reviziji navodi da se ugovor o doìvotnom izdrà-vanju ne odnosi na svu imovinu koja je bila predmet testamenta. Ni testa-mentom ni ugovorom o doìvotnom izdràvanju ne moè se raspolagati tu|om imovinom. Ugovorom o doìvotnom izdràvanju, otac tuìlje je raspolagao1/2 ku}e i drugih nepokretnih stvari, zato {to je druga polovina ve} pripadala tuènoj po osnovu zajedni~kog sticanja u braku, {to je na-gla{eno u ta~ki 3. stav 2. ugovora. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbi-je, Rev. br. 516/95 od 14.02.1995. godine)

140

XII. PRILOG

1. Primer Ugovora o doìvotnom izdràvanju

Na osnovu ~l. 194. i 195. Zakona o nasle|ivanju ("Slu`beni glasnik RS", broj 46/95), zaklju~uje se slede}i UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

izme|u @ivanovi} Stanimirke, iz Beograda ul. __________________ br. _________, kao primaoca izdràvanja, s jedne strane i Novakovi} Mirjane, iz Beograda, ul. ________________ br. ___ , kao davaoca izdràvanja, s druge strane. Ugovorne strane su se sporazumele o slede}em:

^lan 1. Primalac izdràvanja i davalac izdràvanja sporazumeli su se da davalac izdràva-nja izdràva primaoca izdràvanja, da je hrani i odeva, neguje i pazi, da je u bolesti le~i tako {to }e joj obezbe|ivati odgovaraju}eg lekara ili smestiti u bolnicu, pribavljati odgo-varaju}e lekove i sanitetski i drugi potreban medicinski materijal, da je posle smrti sahra-ni, podigne spomenik i ogradi grob i izvr{i sve obi~aje koji se organizuju i sprovode za umrla lica pravoslavne vere, a u naknadu za sve to primalac izdràvanja ostavlja u nasle|e i u svojinu davaocu izdràvanja svoj dvosoban stan koji se nalazi u zgradi u Beogradu, ul. _________________________ br. ___ na tre}em spratu, stan broj ___, a sastoji se od dve sobe, kuhinje, kupatila, terase i lo|e. Ukupne povr{ine od ____ m2.

^lan 2. Davalac izdràvanja pristaje da doìvotno izdràva primaoca izdràvanja na na~in i pod uslovima navedenim u ~lanu 1. ovog ugovora.

^lan 3. Predaja stana iz ~lana 1. ovog ugovora odlaè se do smrti primaoca izdràvanja.

^lan 4. Svaka ugovorna strana moè traìti raskid ovog ugovora ukoliko druga ugovorna strana ne bude ispunjavala svoje obaveze njime predvi|ene.

^lan 5. Davalac izdràvanja moè prava iz ovog ugovora upisati u javne knjige bez prisu-stva i bez posebne saglasnosti primaoca izdràvanja.

^lan 6. Ovaj ugovor ima biti overen od strane nadle`nog suda u Beogradu.

^lan 7. Ovaj ugovor je sa~injen u ___ istovetnih primeraka, od kojih svaka ugovorna strana zadràva po ___ primeraka. U Beogradu, dana _______ 200__godine Ugovorne strane:

1. ____________________, primalac izdràvanja 2. ____________________ , davalac izdràvanja

Overa Ugovora od strane nadle`nog suda

141

2. Tu`ba za raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju OP[TINSKOM SUDU U ___________________________ ___________________________ TU@ILAC: _________________ iz _________ ul. _____________br. __ TU@ENI: ________________ iz _________ ul. ______________br. __

T U @ B A

za raskid ugovora o doìvotnom izdràvanju u ___ primeraka

Izme|u tuìoca i tuènog je na dan ______ 200__godine zaklju~en Ugovor o doìvotnom izdràvanju, koji je overen dana ______ 200__go-dine u op{tinskom sudu u _________________ br. ___. Tim ugovorom tuèni se, kao davalac izdràvanja obavezao da tuìoca, kao primaoca iz-dràvanja, izdràva do kraja njegovog ìvota, a tuìlac je ovim ugovori-ma preneo na tuènog svoj dvosoban stan koji se nalazi u Beogradu ul.___________________ br. ___ na III spratu, stan broj ___ , a sastoji se od dve sobe, kuhinje, kupatila, terase i lo|e, ukupne povr{ine od ____ m2.

DOKAZ: Ugovor o doìvotnom izdràvanju br. _____ od _______ 200__godine

Odnosi ugovornih strana, ubrzo po zaklju~enju Ugovora, po~eli su da se pogor{avaju, jer se davalac izdràvanja oglu{avao o svoje obaveze tako da je ~esto puta primaoca izdràvanja ostavljao gladnog, a zatim je prestao da se o njemu brine. Takvo pona{anje tuènog dovodilo je do ~estih sva|a me|u ugovor-nim stranama, u kojima je tuèni vre|ao tuìoca, pretio mu batinama, a vi{e puta nasrtao uz pretnju da }e mu oduzeti ìvot kako bi {to pre umro.

DOKAZ: svedoci_______________________. Saslu{anje stranaka.

Zbog ovakvog pona{anja tuènog, do{lo je do takvog poreme}aja odnosa da je neminovan raskid Ugovora o doìvotnom izdràvanju.

DOKAZ: saslu{anje stranaka.

Tuìlac predlaè da taj sud, po sprovedenom postupku, donese

142

P R E S U DU Raskida se Ugovor o doìvotnom izdràvanju, zaklju~en izme|u tu-ìoca _________________________, kao primaoca izdràvanja, i tuè-nog ___________ kao davaoca izdràvanja, overen od strane Op{tinskog suda u _________ dana ____ 200__godine pod br. ___ . Tuèni je duàn da tuìocu naknadi tro{kove ovog postupka koliko budu iznosili, u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti pod pretnjom prinudnog izvr{enja. U ___________ dana ______ 200__godine

Tuìlac, ___________________

Napomena: Po ~lanu 201. Zakona o nasle|ivanju mogu} je raskid ugovora o do-ìvotnom izdràvanju zbog poreme}enih odnosa, a po ~lanu 202. tog za-kona, raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog razloga toliko po-remete da postanu nepodno{ljivi, svako od njih moè zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na parni~nu naknadu. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i li-ce u ~iju korist je izdràvanje ugovoreno. Ako se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promene da nje-govo ispunjenje postane znatno oteàno, sud moè, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud moè pravo primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i li-ce u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.

143

3. Tu`ba za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvanju

OP[TINSKOM SUDU U ___________________________________ ___________________________________

TU@ILAC: ________________ iz ___________ ul. ____________br. __

TU@ENI: ________________ iz __________ ul. _____________br. __

T U @ B A

radi poni{taja Ugovora o doìvotnom izdràvanju u _________ primeraka

Kod tog suda u toku je ostavinski postupak iza po~. ____________ iz _____________ , moga oca koji je umro ______ 200__godine.

DOKAZ: izvod iz spisa tog suda br. _____

Na ostavinskoj raspravi pokazan je ugovor o doìvotnom izdràva-nju od______ 200__godine, zaklju~en izme|u mog po~. oca kao primao-ca izdràvanja i tuènog kao davaoca izdràvanja, po kome je tuèni do-bio u nasledstvo dvosoban stan u Beogradu, ul.______________ br. ___ .

DOKAZ: Ugovor o doìvotnom izdràvanju od _____ 200____ godine, overen kod tog suda br. ___

U vreme zaklju~ivanja ugovora o doìvotnom izdràvanju moj otac je bio star 90 godina i te{ko bolestan na plu}ima tako da mu je i po mi-{ljenju-nalazu lekara predstojala skora smrt. To je bilo poznato tuènom u vreme zaklju~enja ovog ugovora, a u vreme overe ugovora tom sudu to nije bilo poznato. Zbog te bolesti moj otac je umro ______ 200__godine.

DOKAZ:uvid u medicinsku dokumentaciju bolnice__________u _________________,

saslu{anje svedoka ______________________________,

saslu{anje stranaka ______________________________.

Tuèni je znao prilikom zaklju~ivanja ugovora o doìvotnom izdrà-vanju da primaocu izdràvanja predstoji skora smrt. Po{to Ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja, to su se stekli uslovi za poni{taj Ugovora. Sa tih razloga predlaè se tom sudu da donese

144

P R E S U DU

Utvr|uje se da je NI[TAV Ugovor o doìvotnom izdràvanju od_____ 200__godine, zaklju~en izme|u po~. _____________, kao pri-maoca izdràvanja, i ______________ iz _____________ kao davaoca izdràvanja, overen kod tog suda br.___ . Tuèni je duàn da tuìocu naknadi tro{kove ovog postupka koliko budu iznosili najkasnije u roku od 15 dana od dana pravnosna`nosti pod pretnjom prinudnog izvr{enja.

U __________ dana ______ 200__godine

Tuìlac _____________________

Napomena: Ova tu`ba se odnosi na slu~aj ni{tavosti ugovora o doìvotnom izdrà-vanju iz ~lana 203. Zakona o nasle|ivanju, prema kome na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja sud moè da poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jed-ne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè po~eti da te~e pre smrti primao~eve. Po ~lanu 196. istog zakona ni{tav je ugovor kome je davalac izdrà-vanja fizi~ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno de-latnosti i stara o primaocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli-~ite agencije i sl.), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nad-le`nog organa starateljstva.

145

4. Zakon o nasle|ivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/03 - USRS)

- i z v o d -

III. UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVANJU

Pojam ugovora

^lan 194.

Ugovorom o doìvotnom izdràvanju obavezuje se primalac izdrà-vanja da se posle njegove smrti na davaoca izdràvanja prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdràvanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdràva i da se brine o njemu do kraja njegovog ìvota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdràvanja ugovorom moè obuhvatiti samo stvari ili pra-va postoje}a u trenutku zaklju~ivanja ugovora. Ako {to drugo nije ugovoreno, obaveza izdràvanja naro~ito obu-hvata obezbe|ivanje stanovanja, hrane, ode}e obu}e, odgovaraju}u negu u bolesti i starosti, tro{kove le~enja i davanja za svakodnevne uobi~ajene potrebe.

Oblik

^lan 195. Ugovor o doìvotnom izdràvanju mora biti zaklju~en u pismenom obliku i overen od sudije koji je duàn da pre overe pro~ita strankama ugovor i primaoca izdràvanja naro~ito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostav{tinu i da se njome ne mogu namiriti nu`ni naslednici. U suprotnom ugovor je ni{tav.

Poseban slu~aj ni{tavosti ugovora

^lan 196. Ni{tav je ugovor u kome je davalac izdràvanja fizi~ko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o pri-maocu izdràvanja (medicinsko osoblje, bolnice, razli~ite agencije i sli~no), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadle`nog organa starateljstva.

146

Doìvotno izdràvanje vi{e lica

^lan 197. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno za dvoje ili vi{e lica, svako od njih ima zasebno pravo na odre|ena davanja i ~injenja.

Doìvotno izdràvanje u korist re}eg lica

^lan 198. Kada je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, dava-lac izdràvanja sti~e svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti nje-govog saugovara~a ako ugovorom nije odre|eno da svojina prelazi u tre-nutku smrti tre}eg lica. Obaveza izdràvanja traje do smrti tre}eg lica.

Obezbe|ivanje prava iz ugovora

^lan 199. Davalac izdràvanja moè svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi. Isto pravo posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja ima i tre}e lice u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.

Neprenosivost prava

^lan 200. Potraìvanja primaoca izdràvanja ne mogu se preneti na drugoga.

Raskid ugovora zbog poreme}enih odnosa

^lan 201. Ako se me|usobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko po-remete da postanu nepodno{ljivi, svaki od njih moè zahtevati da sud ras-kine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdràvanja je duàn dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida do{lo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na parni~nu naknadu.

147

Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i li-ce u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

^lan 202. Ako se posle zaklju~enja ugovora okolnosti toliko promene da nje-govo ispunjenje postane znatno oteàno, sud moè, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud moè pravo primaoca izdràvanja preina~iti u doìvotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doìvotno izdràvanje ugovoreno u korist tre}eg lica, raskid ugovora posle smrti saugovara~a davaoca izdràvanja moè zahtevati i li-ce u ~iju je korist izdràvanje ugovoreno.

Pravo zakonskih naslednika primaoca izdràvanja

^lan 203. Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdràvanja, sud moè po-ni{titi ugovor o doìvotnom izdràvanju ako zbog bolesti ili starosti pri-maoca izdràvanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za dava-oca izdràvanja. Zakonski naslednici mogu poni{taj ugovora zahtevati u roku od jed-ne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primao~eve. Rok od jedne godine ne moè po~eti da te~e pre smrti primao~eve.

Smrt davaoca izdràvanja

^lan 204. Posle smrti davaoca izdràvanja njegove obaveze prelaze na njego-vog bra~nog druga i potomke, koji su pozvani na nasle|e, ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produènje ugovora o doìvotnom izdràvanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdràvanje.

^lan 205. Ako bra~ni drug i potomci davaoca izdràvanja nisu u stanju da preu-zmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdràvanja. Sud }e naknadu odrediti po slobodnoj oceni cene}i imovno stanje primaoca izdràvanja o onih koji su bili ovla{}eni na produènje ugovora.

Documents

knjiga dozivot izdrzavanje