KOOPERATIVNE IGRE I IGRE U MOTORIČKIM AKTIVNOSTIMA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

COOPERATIVE GAMES AND MOTOR ACTIVITIES GAMES IN PREESCHOOL AGE CHILDREN

Prof. dr Jadranka Kocić Fakultet za sport i fizčko vaspitanje Univerziteta u Prištini –

Leposavić, Srbija

1. UVOD• Kretne aktivnosti, na najrazličitije načine i u najrazličitijim oblicima, jedna su od osnovnih čovekovih

potreba. Ponudimo je najmlađima u tolikoj količini i na takav način, kakav zaslužuju. Potrebe decena tom polju su neizmerene.

• Između zdravlja i vežbanja postiji derekta povezanost: vežbanje utiče na zdravlje i obrnuto, .Kretanjem telo menja svoje unutrašnje stanje i spoljašnju sredinu sa kojom je u neposrednomkontaktu. Konstatovano je da se čak minimalnim kretanjem menja unutrašnje stanje organizma, urad se uključuju svi organski sistemi, povećavajući promet hranljivih materija i kiseonika uorganizmu. (Džinović, Martinović,2011, 32).

• Organizovanjem kretnih aktivnosti nаstoji se da se oformi emocionalna ličnost, svesna sebe i svojihpotencijala, svoje društvene i prirodne sredine, koja je otvorena, komunikativna, konstruktivna ikreativna, zadovoljna i ispunjna optimizmom u odnosu na sebe, druge ljude i život u celini, koja serukovodi humanim vrednostima i težnjama, kod koje su uravnotežena fizička, intelektualna,emocionalna i socijalna svojstva, odnegovane autentične potrebe, razvijene fine karakterne crte,kao i individualne sklonosti i sposobnosti (Kamenov, 1997, 48 po Kocić, J i sar. 2009).

• Poznavanje osnovnih zakonitosti rasta i razvoja dece osnova je za planiranje ciljeva i kvaletetnihprograma posebnih sportskih aktivnosti. Osnova svakog dobro izrađenog programa je razumevanjeznačajnih osnovnih potreba dece.

• Uloga roditelja je velika i odgovorna za razvoj deteta kako u psihološkom tako i u fizičkom smislu, paprema tome svaki roditelj treba da poznaje svaku razvojnu fazu i da u nju bude ukjučen. Upredškolskom razdoblju razvoja dece, od (od 0. do 6 godine) stvaraju se dobre ili loše osnove kojekasnije formiraju čoveka, njegovu ličnost i karakter. Zbog toga je jako važno razdoblje i njemu trebaposvetiti posebnu pažnju.

• Uspešan pedagog mora pri planiranju i izboru posebnih sportskih aktivnosti ispoštovati zakonitostimotoričkog razvoja i principe psihomotornog učenja. Mora da poznaje teoriju sportskog razvoja,biološke osobine razvoja dece, najrazličitije dečje sposobnosti i potreb3e kao i da procesindividualno prilagodi (Pišot i Planinšec, 2005,12; Kocić, J i sar. 2009, 16).

2. METODE2. 1. STRUKTURA KRETNOG PROSTORA KOD DECE

• Na čovekovu kretnu uspešnost utiče nivo motoričkih sposobnosti i funkcionalnekarakteristike. Snaga, brzina, koordinacija, fleksibilnost, ravnoteža, preciznost iizdržljivost su sposobnosti koje omogućavaju uspešnost pri realizaciji različitihkretnih zadataka.

• Prirodni oblici kretanja su urođeni i ispoljavaju se pre ili kasnije (svako dete ćeprohodati, početi da trči, puzi, skače....). Specifični oblici kretanja (plivanje,skijanje, sportske igre...) neophodno je uvrstiti u radu sa decom, to su tzvkonstruisani oblici kretanja.

• Prirodni oblici kretanja su osnovna kretanja koja su potrebna i u svakodnevnomživotu, a najviše ih ima u prostoru igara.

3. DISKUSIJA3. 1. IGRA

• Igra je najstariji i najrasprostranjeniji vid fizičke kulture koji se upražnjava kao veoma efikasnosredstvo uticaja na sve čovekove karakteristike i sposobnosti, naročito u razvojnimontogenetskim etapama. Vremenom, razvojem društva i društvenih odnosa i igre su semenjale, tako da danas postoji čitava riznica igara različtog tipa, namene, svrhe i uticaja naraspolaganju. Klasifikovane su prema uzrastu kome su namenjene, polu, karakteru aktivnosti,fluidima u kojima se izvode, godišnjem dobu, motoričkim sposobnostima na koje utiču,oblicima kretanja i dr.

• Različiti autori su različito definisali fenomen igre, ali svi se slažu u sledećem: može se stavitiznak jednakosti između igre i zabave, igre i emocija, igre i besciljnog trošenja vremena. Usuštini, igra je slobodna, dobrovoljna fizička aktivnost, motivisana zadovoljstvomučestvovanja i samopotvrđivanja u njoj (po Kocić, Tošić, Aleksić, 2009,27).

• Igra je glavni preduslov za sazrevanje deteta i predstavlja osnovno sredstvo pomoću kogadete dolazi do ostvarenja određenih ciljeva. Ona je prva škola mladog ljudskog bića koje sepriprema za život (Nemec, 1999,3).

• Deca upoznaju i doživljavaju sportske aktivnosti pre svega preko igre. Igre omogućavajuspoznavanje i doživljavanje svog tela u prostoru, razvijaju motoričke sposobnosti.

• Dete kroz igru spoznaje realnost, usvaja pravila ponašanja, simulira svet odraslih, upoznajesamog sebe, svoje telo, uključuje sve svoje sposobnosti istraživanja i kreativnosti. Sve to sedešava kroz aktivnosti koje kod deteta izazivaju veselje. Najviše informacija o detetu injegovim sposobnostima možemo najlakše dobiti iz same igre.

• Osnovne karakteristike igre su spontanost, dobrovoljnost, raznovrsnost, neograničenostpokreta, prividna besciljnost, zabavnost i prijatnost učestvovanja u njoj.

3. 2. KOOPERATIVNE IGRE U MOTORIČKIM AKTIVNOSTIMA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

• Bavljenje planiranjem motoričkih aktivnosti i igre sa decom predškolskog uzrasta zahtevan jezadatak, ako znamo za osetljivost perioda fizičkih i psihičkih osobinama deteta. One seispoljavaju nesposobnošću za većim i dugotrajninim mišićnim naporima, brzom zamaranju,potrebi za čestom promenom pokreta, nesposobnošću kontrole pokreta i položaja tela iudova.

• Najveći broj programskih sadržaja bazirati kroz igru. Igra je veoma važna i izuzetno jako utičena psihofizički razvoj svakog deteta. Deci treba što je moguće više telesnog kretanja ivežbanja, raznovrsne motoričke aktivnosti, sloboda kreativnosti i pozitivne emocionalnosti.Dete će se igrati sve dok mu se omogućava i nudi sadržajna igra, jer želja za igrom jebeskonačna.Igra je instinktivna potreba, dete u prirodi svog bića nosi potrebu za igrom. Na tajnačin ona upoznaju okolinu, prirodu, stiču i proširuju znanja i životna iskustva, formiraju svojepsoho-socijalne karakteristike... U igri dete odrasta, razvija svoja čula i osećanja, vaspitava se,stiče samostalnost i socijalnu zrelost.

• Igra ima posebnu ulogu za decu predškolskog uzrasta zbog činjenice da ona brojnim iraznovrsnim fizičkim aktivnostima snažno utiče na pravilan telesni rast i razvoj deteta kao irazvoj bio-psiho socijalnih funkcija.

• Kooperativne igre podrazumevaju učešće i saradnju više učesnika istovremeno, gde jedni bezpomoći i podrške i uzajamne saradnje ostalih, ne bi bili u stanju da realizuju igru. Ishod i ciljigre zavisi podjednako od svakog člana unutar ekipe, tako sto svi daju svoj optimalni doprinos,međusobno se ispomažu i streme ka istom konačnom cilju, uspehu, pobedi...

• Kooperativne igre moraju biti prilagođene različitim potrebama, interesima i sposobnostimadece i da optimalno utiču na njihov razvoj i zdravlje. One su sredstvo i metod vaspitno-obrazovnog procesa koji se najčešće koristi u radu sa decom predškolskog uzrasta. Igrom seizražavaju individualne i kolektivne sposobnosti u nepredviđenim situacijama „За здрављедетета и његов правилан развој игра и покрети су потребни колико је ваздух потребандисању, а светлост Сунца биљци“ (Е. А. Аркин).„ Игра је здравија од млека, игра јеважнија од воде, игра је за човека најлепши дар слободе“ (Љубивоје Ршумовић).

• Igre svojim sadržajem ispunjavaju život deteta, bogate iskustvo, šire vidokrug. Dete se igra i istivremeno uči, a da toga nije ni svesno. U igri je dete veselo i ona je glavni faktor njegovog snaženja i izvor zdravlja. Igrajući se, dete ispoljavaju sklonosti ka podražavanju ljudi i pojava koje ga okružiju. Svaku dobro osmišljenu igru prati osećanje zadovoljstva i radosti, ukoliko toga nema, igra se prekida.

• Deci u vrtiću treba približiti najrazličitije varijante igara, sto će zavisiti od njihovih mogućnosti i naše kreativnosti i maštovitosti . Osnovno pravilo u radu sa najmlađima je da: decu učimo kretanju, a ne tehnici. Ko od dece ta znanja usvoji i automatizuje lako se nastavlja sa nadrgradnjom i razvojem u smeru tehničkog izvođenja kretanja. Ponudimo im neke elemente sportova i sportskih igara kroz elementarne igre:

• Atletika se sastoji od prirodnih oblika kretanja. Hodanje, trčanje, skokove i bacanja, decasavladaju kroz igru gde ih spontano upotrebljavaju. Atletika se u ovom periodu sastoji izelemenata atletske motorike kao što su: igre u kojima se primenjuje trčanje, štafetne igre,trčanje sa promenom mesta, primena bacanja (loptice), atletski poligoni i skokovi.

• Gimnastika je za razvoj dece veoma značajna. Upotrebom gimnastičkih elemenatakretne aktivnosti se nadgrađuju u kretne stereotipe. U vrtiću se primenjuju kolut napredi nazad, višenje, ljuljanje, saskok, okreti, hodanje po gredi i dr.

• Lopta. Motorika sa loptom predstavlja temelj većine sportskih igara sa loptom, utiče narazvoj koordinacije. U početku se primenjuju baloni različite veličine, vrećice sarazlličitim punjenjem, lopte različite veličine, težine i materijala (Pišot i Jelovčan, 2006,64).

• Najzastupljenija kretanja sa loptom su: nošenje jedne ili više lopti, kotrljanje, vođenje,odbijanje, dodavanje, hvatanje i zaustavljanje lopte, pogađanje vertikalnih ihorizontalnih ciljeva.

• Ples je govor tela, kretanje uz muziku, deo čovekove kulture. Izbor načina igranja jeveliki i treba dati deci mogućnosti da kroz igranje obogate svoja kretna znanja, povećajusvoju spontantost i sposobnost improvizacije.

• U radu sa decom mlađeg školskog uzrasta primarno je aktivnosti sprovoditi kroz igru,zabavu, druženje, pesmu.

4. ZAKLJUČAK• Primena prirodnih oblika kretanja kroz igru neophodna je u radu sa decom u

predškolskim ustanovama. Harmoničan razvoj deteta i njegovo zdravlje u velikojmeri zavisi od toga da li je zadovoljena njegova potreba za kretanjem.

• U razvoju motorike kod dece karakteristično je da ona u samom početku reagujuna nadražaje čitavim telom. Za dalji razvoj motorike deteta, najvažnije je sazrevanjei učenje (vežbanje), što ima za posledicu samostalno kretanje dece u okolini. Odtreće do šeste godine dete traži igru u društvu sa drugom decom. Uključivanjedece u kooperativne igre najbolji je način dokazivanja sposobnosti u prijateljskomtačmičenju i poštenoj igri.

• U vrtiću u svim starosnim uzrastima treba primenjivati kretanje dece unajrazličitijim oblicima, učestvovati u rešavanju kretnih problema. Samim tim gradese temelji za kasnije uključivanje u različite sportske, rekreativne oblasti, kaozdravog temelja produkcije uspešne zdrave nacije koja će imati segment kretanjakao sastavni deo svakodnevice.

• Stoga je veoma važan zadatak u radu sa najmlađima prikazati im, naučiti ih imotivisati za bavljenje raznovrsnim kretnim aktivnostima.

• Ukoliko prednost damo angažovanju dece u kooperativnim igrama različitog tipa ikaraktera, uz sve bio-psiho socijalne dobrobiti koje se pospešuju i izgrađuju, veomase jako utiče na njihovoj zdravoj socijalizaciji ličnosti.

LITERARURA:• Gordon, T. (2001). Kako biti uspešan nastavnik. Beograd: Kreativni centar• Završnik, J. i Pišot, R. (2005). Gibalna/športna aktivnost za zdravje otrok in

mladostnikov. Kopar: Institut za kineziološka istraživanja.• Ivanović, M. (2002). Vežbe oblikovanja i elementarne motoričke igre.

Valjevo: Grafiti Ko.• Kocić, J., Aleksić. D., Tošić, S. (2009). Osnove kineziologije i sporotva

estetsko koordinacionog karaktera. Jagodina: Pedagoški fakultet.• Kocić, J. Tošić, S. (2009). Praktikum za metodiku nastave fizičkog vaspitanja –

smer- vaspitač predškolske ustanove, Pedagoški fakultet u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu.

• Kocić, J. Tošić, S. (2009). Praktikum za metodiku nastave fizičkog vaspitanja –smer-učitelj, Pedagoški fakultet u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu.

• Milanovć, LJ. i Stamatović, M. (2004). Metodika nastave fizičkog vaspitanja. Užice: Učiteljski fakultet.

• Nemec, P. (1999). Elementarne igre i njihova primena. Beograd: Idea.• Pišot, R. i Planinšec, J. (2005). Struktura morotike v zgodnjem otroštvu.

Kopar: Institut za kineziološka istraživanja.• Pišot, R. i Jelovčan, G. (2006). Vsebine gibalne/športne vzgoje u predšolskem

obdobju. Koper: Založba Anales.

HVALA NA PAŽNJI

KOOPERATIVNE IGRE I IGRE U MOTORIČKIM AKTIVNOSTIMA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

COOPERATIVE GAMES AND MOTOR ACTIVITIES GAMES IN PREESCHOOL AGE CHILDREN

Kocić Jadranka Fakultet za sport i fizčko vaspitanje Univerziteta u Prištini –

Leposavić, Srbija • E-mail: mala@sbb.rs

ИГРЕ ЗАГРЕВАЊА

• Игре загревања се могу користити у различитим ситуацијама:када водитељ радионице (учитељ/наставник) жели да појачаповезаност и сарадњу међу децом или једноставно жели дадецу разгали и развесели. Ове игре се могу користити начасовима разредног старешине, на рекреативној настави, начасовима физичког васпитања, понекад и на редовнимчасовима. У тренуцима када су ученици исувише уморни да бипратили наставу, нека од игара загревања може поправитиатмосферу, размрдати и активирати ученике. Међусобноповерење које се гради посредством ових игара доприносиразвијању позитивне атмосфере и омогућава одвијањекооперативних активности. Време трајања ових игара нијеограничено, обично износи 5 до 10 минута.

Игра „Расплитање чвора“• Учесници стоје у кругу затворених очију и испружених руку• На знак водитеља радионице полако крећу ка средини круга и чврсто хватају сваком

руком по једну руку другог учесника• Једном ухваћена рука не треба да се пушта• Потребно је да све руке нађу свог пара• Учесници тада отварају очи и покушавају да се „распетљају“, односно да се поставе у

почетну позицију• Увек је могуће „распетљати“ чвор, што може да симболизује да се и сви остали

„чворови“ могу разрешити• Игра „Врба“• Чланови групе стану у круг, а један члан стане у центар круга, зажмури и прекрсти руке

на грудима.• Остали му се приближе на раздаљини која је мања од његове висине.• Водитељ радионице замоли учесника који је у центру да жмурећи почне да пада у било

ком смеру, препуштајући се групи да га придржи.• Чланови групе претходно својим длановима помажу особи да не падне и гурају је на

другу страну круга.• После извесног времена, особа у центру не осећа страх од могућег пада.

Игра „Стонога“• Сви ученици стану у што правилнији круг, окрену се на лево тако да гледају

један другом у потиљак.• Лаганим кораком према центру круга треба што више смањити међусобно

растојање учесника, али водити рачуна да овако сужен круг битније непромени форму.

• На знак водитеља ученици једно другом лагано седају у крило.• Када сви седну, учесници лагано праве мале кораке левом па десном ногом.• Тако круг почиње да се креће, као права стонога.

Игра „Змајеви“• Учесници се поделе у више група од по 6 чланова.• Стоје у низу један иза другога држећи оног испред себе око стука. Први у низу

је глава змаја, а задњи реп. Глава змаја покушава да ухвати реп.• Сви између се труде да га у томе спрече, тако што се крећу тамо-амо, али

никако не испуштају учесника испред себе• Када глава змаја ухвати реп, онда иде на крај колоне и сада је у позицији да

њега јури глава, односно до тада други учесник у колони, и тако редом.

Игра „Талас“• Сви учесници радионице стоје у кругу • Водитељ почиње игру тако што показује један покрет телом, који учесник са десне

стране наставља тако да се преносе попут таласа.• Потребно је синхронизовати покрете, тако да се игра не прекида. Предлог: нит која се

провлачи право, горе-доле, цик-цак, устајање-седање, њихање рукама... • Сви учесници игре су дужни да понове задати покрет. Кад покрет ураде сви учесници,

неко други показује покрет • Игра траје док има идеја

Игра „Талас II“• Група стоји у кругу и водитељ задаје вежбу пуцкањем прстију обе руке коју треба да

понови особа са десне стране, а затим и сви учесници по истом принципу до краја круга (вежба се преноси у таласу).

• Када особа са леве стране водитеља понови задату вежбу, водитељ промени вежбу пљескајући рукама. Сада чланови групе чекају да талас дође до њих да би прешли са пуцкања прстима на пљескање рукама.

• Водитељ затим мења вежбу трудећи се да повећа интензитет покрета и звука, пљескањем рукама по бутинама.

• Следи лупање ногама о под.

Игра „Погоди активност“• Учесници игре један по један излазе испред групе и телом и мимиком

показују по један спорт или рекреативну активност, док остали учесници погађају, нпр: дизање тегова, пуцање, пливање – разни стилови, клизање, алпинизам, куглање, разне атлетске дисциплине, аеробик...

• Игра се понавља док постоје идејеИгра „Петар каже“

• Може се играти у учионици или на отвореном простору.• Водитељ игре стоји испред групе и издаје „наређења“ шта сваки учесник игре

треба да уради. Нпр: да устане, да седне, да подигне леву руку, да се почеше по глави, да се окрене, да чучне, да клима главом, да маршира, да тапше или пуцкета прстима, итд.

• Учесници игре треба да послушају водитеља, али само ако он „наређење“ започне речима „Петар каже ...(нпр. да сви учесници устану).“

• Уколико водитељ игре само каже шта треба да се уради, учесници не смеју да га послушају, јер ко испуни захтев водитеља који није започет речима „Петар каже да..“ - испада из игре.

• Игра траје док и последњи учесник не направи грешку.