Lekcija v Menadzment u Ekoloski Osetljivim Podrucjima

7/26/2019 Lekcija v Menadzment u Ekoloski Osetljivim Podrucjima

1/14

MENAD REDINEMENTIVOTNES

DOC. DR MIRJANA BARTULA

Lekcija V

Menadmentivotnesredineuekoloki

osetljivimpodrujima

Beograd, 2015

1


2/14

Ekoloki osetljiva podruja

Znaajiugroenostmovarnihpodruja

Odrivoupravljanje

mo

vatnim

podru

Planiranje revitalizacije movarnihekosistema Specijalnog rezervata prirodeZasavica

jima

LEKCIJAVMenadmentivotne

sredineuekolokiosetljivim

podrujima

Foto:Zasavica

Autor:DuanJovanovi

2


3/14

4.1.EKOLOKIOSETLJIVAPODRUJA

Ekoloki osetljiva podruja su netolerantna ili vrlo malo tolerantna na negativne uticaje

ntropogenog porekla. U ovakva podruja se ubrajaju visokoplaninski ekosistemi, tundre,

ropske kine ume, ali i movarna podruja koja se mogu nai u svim zonobiomima.

a

t4.1.1.Ekosistemivisokihplanina

Ekosistemi visokih planina, locirani iznad gornje umske granice, kao to su panjaci, livade,

kamenjari i litice, predstavljaju visokoplaninske ekosisteme. Floristiki su veoma interesnatnijer su stanita mnogih reliktnih i endeminih

vrsta. U ovom smislu su naroito znaajna

visokoplaninska podruja jugoistone Evrope,gde je ledeno doba, u odnosu na ostale delove

Evrpe, neznatno unitilo floru. Osim toga, ovapodruja se odlikuju i prisustvom retkih iugroenih vrsta ivotinja to ih dodatno ini

osetljivim na svaku vrstu antropogenog uticaja.

Slika 8.Visokoplaninskopodruje Nacionalni park

Durmitor

(Izvorwww.google.rs)

4.1.2.Tundre

Tundra je biom koji se prostire u subarktikim podrujima Evrope, Azije i Severne Amerike,severno od pojasa tajge, gdje je rast drvea onemoguen niim temperaturama i kratkomvegetacijskom sezonom. Oskudnu vegetaciju tundre ine liajevi, mahovine, grmolike biljke iotporne vrste trava. U tundrama leto traje svega nekoliko meseci, ali su temperature suvie

niske da bi se veno smrznuta zemlja (permafrost) otopila dublje od jednog metra. Nakon

otapanja povrinskog sloja zemlje, biljke se mogu ukoreniti, ali razvoj dubljeg korenovog sistemaponovo spreava permafrost. Specifinalora i fauna tundri danas je najosetljivija na

limatske promene.

fk

Slika 9: Tundra i jezera, Yamal,

Pensilvanija(Izvorwww.britannica.com)

3
http://hr.wikipedia.org/wiki/Biomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drve%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drve%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drve%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drve%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biom


4/14

4.1.3.TropskekineumeTropske kine ume se nalaze samo u tropskom klimatskom pojasu. U ovim umama nema

irovanja vegetacije i one su biodiverzitetom najbogatiji ekosistemi na Planeti. Prosenem

godinje temperature su oko 25C sa dnevnim temperaturnim amplitudama od 6 do 10 stepeni.

Tropske kine ume pokrivaju danas oko 6% svetskog kopna (otprilike kao veliina teritorijeSAD), to je duplo manje od povrine koju su zauzimale pre 50ih godina prolog eka. Satelitskisnimci pokazuju da velike povrine tropskih uma ubrzano nestaju u nekim delovima Afrike,

Jugoistone Azije i June Amerike. Prema podacima Ujedinjenih nacija, Indonezija je izgubila oko2% svoje izvorne netaknute ume uglavnom nelegalnom seom, a prema procenama strunjaka

2022. godine.7ostatak e verovatno nestati doProcene o prosenoj brzini

gubitka tropskih kinih umana globalnom nivou variraju

izmeu povrine od 16 do 54fudbalskih igralita u minuti,a ukoliko se ovakav temponastavi za 20 do 40 godina ih

nee biti uopte. Oviekosistemi su stanita vrstaprilagoenih na ivot uspecifinim uslovima, te sustoga izuzetno osetljive na

svaku vrstu naruavanja idegradacije stanita.Deforestacija tropskih umaje glavni razlog to je danas

ie od 8.000 vrsta drvea upasnosti od iezavanja.

vo

Slika10.Tropskakinauma(Izvorwww.google.rs)

Uzroci deforestacije variraju u razliitim delovima tropskog regiona. Amazonske tropske umese seku ili spaljuju uglavnom zbog stvaranja panjaka i plantaa soje. Ali sea zbog samog drveta

koje se prodaje i na inostranom tritu je je podjednako znaajan ugroavajui faktor. Tropskeume Jugoistone Aziji se kre zbog formiranja planataa palmi (za proizvodnju palminog ulja),

ok je razlog krenja afrikih uma prevashodno siromatvo lokalnog stanovnitva koje se borid

4

da stvori koju parcelu vie za uzgoj povra.

Spaljivanje je uobiajeni nain krenja ume u cilju stvaranja poljoprivrednih povrina i naselja.Zdrave kine ume nikada prirodno ne gore, meutim fragmentacija izgradnjom puteva i naselja,

stvaranje poljoprivrednih povrina i panjaka doprinosi smanjenju vlage u ovim ekosistemima i

njihovoj lakoj zapaljivosti. esti poari u amazonskim umama uticali su i na porasttemperature i smanjenje padavina na lokalnom nivou, to je dodatno uticalo na isuivanje uma i


5/14

poveanje njihove zapaljivosti. Spaljivanje Amazonskih uma emituje gasove staklene bate kojiimaju ak 75% udela u ukupnoj emisiji Brazila, inei ga etvrtim emiterom gasova staklene

ate na svetu.b

Slika11.

Tropske

kine

ume

pretvorene

uplantaepalmizaproizvodnju

palminogulja

(Izvorwww.google.rs)

Kompanije koje se baveeksploatacijom umskih resursa uzdozvolu vlasti, odlaze u druguzemlje onog tenutka kada umenestane, ostavljajui za sobom

devastirane povrine. Filipini iNigerija, na primer, nekada umombogate zemlje, sada su glavnihuvoznici drveta.

Kakodoodrivogupravljanjatropskimkinimumama?

Jedan od naina odrivig upravljanja tropskim kinim umama je selektivna sea (videti sliku 5),

ojom se obaraju samo odreena stable. Ovaj oblik see spreava ubrzani gubitak hranljivih

aterija u zemljitu kinih uma i ne bi trebalo da ima trajne tete na faunu.

k

m

Slika11.Selektvinasea

Dananji sistem ekonomskog razvoja se u mnogim zemljama zasniva na unitavanju tropskihuma, pri emu niko ne uzima u obzir ekonomske vrednosti usluga koje nam ovi ekosistemipruaju. Na sreu, postoje ekonomisti koji se zalau za odrive strategije upravljanja umamakoje podrazumevaju zatitu i dugoroan profit za nerazvijenu zemlju koja poseduje ovakavesurs, a ne jednokratnu dobit od iste see za prodaju drveta ili formiranje plantaa, kojer

5

takoe nisu isplative na duge staze zbog ubrzane degradacije zemljita.

Jedan nain da se zaista napravi ozbiljan korak ka usvajanju ovakvih strategija je da se

postepeno ukidaju subvencije i niske takse koje podstiu deforestaciju i degradaciju ekosistema izamene ekonomskim instrumentima koji podravaju odrivo upravljanje umama.


6/14

Pritisak na umske ekosisteme moe da bude smanjen i unapreenjem efikasnosti korienjadrveta. Prema podacima Worldwatch instututa i eksperata za umarstvo, ak 60% drveta koje

se konzumira u SAD se nepotrebno baca. Uzrok je u neefikasnom korienju graevinskogmaterijala, suvinom pakovanju, nedovljnoj reiklai papira, i sl. Papirna industrija je veliki

otroa dveta, meutim u Kini, koja je unitila velike povrine svojih uma, za pravljenje papirap

se koristi pirinana slama i drugi poljoprivredni ostaci.

Meutim, dok kompanije koje se bave eksploatacijom drveta uspeno lobiraju za subvencije kojeodstiu gajenje drvea za prozvodnju papira, nema ozbiljnih snaga koje bi izlobirale subvencijep

za prozvodnju papira od konoplje na primer, ili drugih ne dvnih vrsta.

Osim smanjenje potronje i efikasnog korienja drveta, postoje i drugi naini za zatitu tropskihinih uma. Jedan od njih je i obuka lokalnog stanovnitva za odrivu poljoprivrednu praksu ik

odrivo korienje nedrvnih umskih resursa.

Drava takoe moe da stavi velika podruja tropskih kinih uma pod zatitu. Na primer,Brazilska vlada je zatitila 57% preostalih Amazonskih uma. Meutim, ovakvi vidovi zatite sujo uvek mrtvo slovo na papiru. Naalost, vlada nema dovoljno kapaciteta da sprei ilegalnu seuna ovako velikim povrinama.

Postoji i inicijativa na meunarodnom nivou koja kao uslov za opratanje inostranih dugova ilidodatnu pomo nerazvijenim zemljama u tropskom region postavlja zatitu tropskih kinihuma. Postoje sline inicijative koje su poznate pod nazivom konzervacione koncesije u kojimadravne ili privatne organizacije koje se bave zatitom prirode plaaju vladama siromanih

drava da pristanu na zatitu njihovih prirodnih resursa. Neke grupacije su naroito kreativne u

korienju ovakvih reenja. Na primer, organizacija koja radi u zatienom brazilskom podrujuugroenih tropskih uma prua tehniku pomo proizvoaima mleka. Zauzvrat farmeri pristajuda poume deo zemlje u njihovom posedu, koja sada slui kao zatitna zona parka. Na ovaj nainu farmeri uspeli da utrostrue proizvodnju mleka i udvostrue svoje prihode (Spoolman &s

Miller 2012).

Osim gore pomenutog, jedno od reenja je i dozvola korporacijama i zemljama koje emitujuvelike koliine CO2i drugih gasova staklene bate da virtuelno smanje svoje emisije tako to eplatiti zemljama iz tropskog regiona da

zatite svoje kine ume koje su veliki

apsorberi CO2 (videti Poglavlje 2. Okvir zakreiranje politike upravljanja ivotnomredinom, Pregled osnovnih multilateralnihs

ugovora u oblasti ivotne sredine).

Prema procenama koje stoje u izvetajubritanske vlade za 2008. godinu finansiranjeozbiljne zatite tropskih kinih uma moe,

roz trgovinu CO2, smanjiti deforestaciju zak

75% do 2030. godine.

Naini za odrivo upravljanje tropskim kinim umama

Zatita najugroenijih podruja od strane drave.

Obuka stanovnitva o odrivim nainima poljoprivrede i

umarstva.

Subvencije za odrivo korienje umskih resursa.

Zatita kroz uvoenje konzervacionih koncesija.

Smanjenje siromatva.

Smanjenje stope populacionog rasta.

Revitalizacija degradiranih prostora.

Potsticanje poljoprivrede i uzgoja stoke na veiskrenim

povrinama.

6


7/14

4.1.4.Movarnapodruja

Movarna podruja predstavljaju irok spektar razliitih tipova stanita za koja je zajedniki

imenitelj prisustvo biljnih i ivotinjskih vrsta koje u toku celog, ili jednog dela svog ivota ive u

vodi. Iako se ovakve vrste stanita tradicionalno dovode u vezu sa podrujima plitke vode kaoto su movare, bare i tresetita nema naune osnove ograniavati njihovu definiciju samo na

ove tipove stanita. Jedinstven okvir za njihovo definisanje dat je Konvencijom o movarnim

podrujima od meunarodnog znaaja zakljuenoj u gradu Ramsaru u Iranu 2. februara 1971.godine. Ovom Kovencijom (lan 1.1), koja je danas poznata pod nazivom Ramsarska konvencija,

movarni ekosistemi su definisani kao barska, ritska i movarna podruja ili jezera, vetaka ili

rirodna, permanentna ili povremana sa vodom koja je statina ili protona, slatka, brakina ilipslana, ukljuujui i morske vode dubine do 6 metra za vreme oseke.

Pokuavajui da napravi kategorizaciju koja je u skladu sa Ramsarskom definicijom, Scott (1989)je d in he

mog e

ef isao 30 grupa prirodnih movarnih podruja i 9 vetakih. Ipak u ilustrativne svr

varnih ekosistema:u je identifikovati 5 velikih grupa mo

1. estuari podruja gde se reke ulivaju u more (delte, slane movare, muljevite doline);2. morska priobalja i koralni grebeni;

oplavne ume,3. rena poplavne doline periodino plavljena podruja (vlane livade, p

mrtvaje);4. movare (palustrine) podruja sa vie ili manje permanentnom vodom;

5. jezerski ekosistemi (lakustrine) podruja sa permanentnom vodom i vrlo malo protoka(bare, jezera) (Ramsar Convention Secretariat, 2006).

4.2.ZNAAJIUGROENOSTMOVARNIHPODRUJA

Znaajmovarnihpodruja

Za njih se popularno kae da su to bioloki supermarketi zbog isprepletanih lanaca ishrane iogatog biodiverziteta, ali i da su bubrezi planete zbog uloge koju imaju u hidrogeolokim ib

hemijskim ciklusima (Mitsch & Gosselink, 1993).

Ubrajaju se u najproduktivnije ekosisteme na planeti (slika 6) i smatra se da od njihovih funkcija,

dobara i usluga direktno zavise milioni ljudi. Koristi se plodna zemlja u aluvijalnim podrujimareka za poljoprivredu, riba u ishrani, drvo za ogrev, trska kao graevinski materijal itd. Treset semoe koristiti kao gorivo ili u hortikulturi. U direktnu korist koju ljudi imaju od movarnihpodruja mogu se uvrstiti i razliiti oblici turizma. Znaajni su i za arheoloka istraivanja jer u

tresetnom zemljitu mogu biti sauvani ostaci starih civilizacija. Ovi proizvodi su od direktnekoristi za lokalnu zajednicu i lokalno stanovnitvo koje ivi uz ovakve ekosisteme. HadejiaJama'are movara u Nigeriji obezbeuje prinos od 4,0005,000 t ribe godinje, dok trska izlatkovodnog jezera Bo Hu (severnozapadna Kina) odrava velikim delom industriju papiras

(Shine & Klemm 1999).

7


8/14

Visoka produktivnost movarnih ekosistema znai da postoji dovoljno hrane koja odravakompleksne lance ishrane. Njihova ouvanost je od velike vanosti za reno priobalje zbog riblje

mlai, koja upravo ovde nalazi najoptimalnije ekoloke uslove za svoj razvoj, ne samo zato tobiljke predstavljaju primarne producente i prvu kariku u trofikim lancima, ve i zbog toga topredstavljaju zatitu od sunevog zraenja i visokih temperatura. Zahvaljujui tome ova

podruja su nezamenljiva podrka morskom ribolovu. Procenjuje se da dve treine svetskogribolova zavisi od ribljih vrsta koje se ovde mreste.

Slika12:Produktivnostrazliitihekosistema

Osim nabrojanih direktnih koristi, za ljude su na indirektan nain znaajne i funkcije koje imajumovarna podruja:

- Rezervoarivodeiregulatorinivoapodzemnihvoda.Stabilno snabdevanje vodom jeljuno pitanje u aridnim zemljama i vaan faktor regionalne stabilnosti u nekimelovima sveta.

kd

- ecipijentipoplavnihvodauplavnimdolinamareka, to utie na smanjivanje snage

oplavnog talasa.

R

p

8

- Movarnavegetacijaimavelikidoprinosukontrolierozije.Mangrova vegetacija, na

primer, doprinosi stabilizaciji obale i zatiti od oluje tako to umanjuju snane udarevetra i talasa, i to po mnogo nioj ceni od vetakih konstrukcija. Zato se za movarnapodruja moe rei da imaju ekonomski vanu ulogu u upravljanju prirodnim hazardom.U delti Ganga i Bramaputre u Indiji i Bangladeu, na primer, udar ciklona izaSundarbans mangrove movare (najvee movare na svetu) je istorijski bio manji nego

onaj u zaleu obale bez mangrove vegetacije. (Bender, S.O, 1995). Vegetacija renihobala, pre svega emerzne hidrofite (Typha,Iris,Carex,Juncus) su vrlo bitan antierozioni


9/14

faktor, jer svojim rizomima mogu gusto da isprepliu povrinske i dublje slojeve zemlje.a ovaj nain se usporava, ili ak i potpuno spreava unoenje u jezero ili reni basen,

odnom ili eolskom erozijom

N

v , razliit neeljeni ili ak otrovni materijal (Bartula, 2001).

- Mo preiavanja vode. Uloga movara u procesu preiavanja zagaenih voda

zasniva se na njihovim sposobnostima filtracije, apsorpcije i akumulacije, mineralizacije idetoksikacije zagaujuih materija. Filtraciona ulogazasniva se na procesu mehanikogzadravanja estica, njihovom adsorpcijom na povrini submerznih listova. Ukoliko jevea povrina makrofita i njihova sluzavost, utoliko je efikasnija i njihova uloga u

ienju lebdeih estica. U tom pogledu, prema eksperimentalnim podacima, najveekoliine estica taloe se na listovima vrsta Myriophyllumspicatum, kao i Myriophyllum

verticillatum(Jankovi 1998). Jedan deo tetnih materija one apsorbuju i akumuliraju iliih ukljuuju u metabolike puteve i tako transformiu. Funkcije biosunera,

bioakumulatora i biofiltra od posebnog su znaaja za preiavanje otpadnihgradskih i industrijskih voda. Upravo sposobnost retencije nutrijenata ini movare

najproduktivnijim ekosistemima, poduktivnijim ak i od intenzivnih poljoprivrednihsistema (Ramsar Convention Bureaue, 2001). Mnoge makrofite imaju kapacitet da

uklanjaju toksine supstance koje potiu iz pesticida ili industrijskih otpadnih voda. Nekebiljke su sposobne da akumuliraju teke metale u svojim tkivima u koncentraciji 100,000puta veoj od koncentracije u okolnoj voidi i na taj nain izvre detoksikaciju zagaenevode. Vrsta Eichhornia crassipes (vodeni zumbul), kao i neke vrste iz rodova Typha i

Phragmitesse koriste za remedijaciju voda iz rudnika koje sadre visoke koncentracioje

tekih metala kao to su kadmijum, cink, iva, nikal, bakar i vanadijum. Makrofiteuklanjaju ak 99.9% fekalnih koliformnih bakterija (Ramsar Convention Bureaue, 2001).Sistem gajenja biljaka u hidroponima kroz koje protie zagaena voda zove se

rizofiltracija.U tom procesu korenovi biljaka usvajaju metalne jone i na taj nain isteagaene vode. Kao najbolja biljka za ovu vrstu tehnologije pokazao se suncokret. Biljkeuncokreta su veoma uspeno usvajale olovo, bakar, u

zs

9

- Movarnapodrujasucentrigenetikogdiverziteta.Genetiki resursi koji potiu iz

ovih ekosistema mogu biti korieni u naunim istraivanjima za potrebe poljoprivrede

(na primer za stvaranje varieteta pirina otpornih na bolesti) i farmaceutske industrije.Bioloki procesi koji se odvijaju u nekim vrstama mogu biti vani za humanu medicinu.Na primer izvesne vrste riba iz roda Cyprinodon, koje ive u pustinjama Severne Amerikeodlino su prilagoene ekstremnim uslovima visoke temperature i saliniteta. Ove vrste

predstavljaju bioloki model za medicinska istraivanja o tome kako rade bubrezi uuslovoma ekstremnog saliniteta i koji su mehanizmi prilagoavanja ekstremno visokim

ran, stroncijum, kobalt i cink.

- Movarnapodrujadoprinoseistabilnostiklime.Na nivou mikro klime lokalizovanaevaporacija iz movara ili transpiracija iz poplvnih uma regulie vlanost i padavine nalokalnom nivou. Destrukcija ovih ekosistema utie na smanjenje lokalnih padavina i takoutie negativno na prinose sa lokalnih poljoprivrednih povrina. Na mikro klimatskomnivou smatra se da tresave imaju vanu ulogu u apsorpciji ugljendioksida iz atmosferepri emu dolazi do vezivanja ugljenika poreklom iz apsorbovanog CO2 u organske

materije. Iako se zbog ovoga tresetita smatraju vanim u usporavanju globalnogtopljavanja, njihov doprinos smanjenju gasova staklene bate se esto negira (o

KShine &

lemm 1999).


10/14

tp

emperaturama. Ali, ova vrsta ribe je endemina i ograniena samo na mala jezera uustinjskim oblastima i ugroena je (De Klemm et al., 1998).

- I konano uvek postoji i bogato kulturno naslee koje je blisko povezano sa

movarama.Ljudi su gradili civilizacije oko ovakvih podruja hiljadama godina, i mnoge

kulture su oblikovane pod direktnim uticajem ovih ekosistema. Movara Arabsujunom Iraku je jedan ovakav primer. Ove civilizacije su esto razvijale nisko uticajnetehnologije za odrivu upotrebu prirodnih resursa, a neke od njih mogu biti relevantne i

lj airoko primenjive u odrivom uprav anju movarama dan s (Shine & Klemm, 1999).

Procenjeno je da je vrednost razliitih funkcija movarnih podruja oko 5,00020,000USD/ha/godinje (Costanza et al., 1997; Zhao et al., 2005; both in 2010 USD in Nellemann, et al.,

2010.) ili ukupno preko 6,615 trilliona USD godinje (Nellemann et al. (eds), 2010)

Ugroenostmovarnihpodruja

Procenjuje se da danas movarna podruja zauzimaju povrinu od 8.6 miliona kvadratnihkilometara, to pretstavlja 6.4% od ukupne povrine kopna na zemlji. Ova ukupna vrednost je

polovina od povrine koju su ova podruja zauzimala 1900. godine. To znai da je 50% movarana zemlji izgubljeno za neto vie od 100 godina, uglavnom usled isuivanja za potrbe

oljoprivrede, urbanog razvoja ili usled izgradnje sistema za regulaciju vode (Shine & Klemmp1999).

Tokom dvadesetog veka movarni ekosistemi na podruju Mediterna su pretrpeli intenzivnu

degradaciju. U Grkoj je nestalo 73% movara, u paniji 60%, a u Francuskoj ak 86%(MEDWET, 1996 in Kontogianni et al, 2001). Znaajna degradacija zabeleena tokom prologveka posledica je uglavnom intenzivne poljoprivrede i neadekvatnog pristiupa upravljanjuvodama (Zacharias, 2003). Osim poljoprivrede i neodrivog korienja voda Van Ek i saradnici

(2000) istiu zagaenje i klimatske promene kao znaajne uzronike progresivne degradacijeovih ekosistema. Ekstrakciju podzemnih voda i drenau poljoprivrednih povrina isti autoriistiu k o kljune uzronike smanjenja nivoa podzemnih voda, a samim tim opadanja vlage uazoni korenovog sistema.

Indikatori degradacije movara su gubitak odreenog tipa stanita i vrsta. Aluvijalne ume koje

su nekad bile iroko rasprostranjene u Evropi su sada ograniene na nekoliko oblasti. Tresave sudrugi tip movarnih ekosistema koji je drastino redukovan. U Holandiji je danas opstalo samo3.6% tresava koje su nekada postojale. U Irskoj je 51% tresava nestalo u period izmeu 1957. i1987. godine zahvaljujui umarskim i rudarskim aktivnostima. Smatra se da je 20% svetskelatkovodne ribe ugroeno, ranjivo ili nedavno iezlo usled degradacije njihovih prirodnihtanita (Braahekke et al, 1987).

ss

10


11/14

11

4.3.ODRIVOUPRAVLJANJEMOVARNIMPODRUJIMA

Da bismo ouvali ekoloke funkcije movarnih ekosistema neophodno je da maksimalnoangaujemo sve nae kapacitete kako bismo zatitili ono to je u manjem ili veem stepenu

ostalo ouvano, ali i da povratimo u prvobitno stanje ono to je degradirano.

Primenazakonodavstva

Jedan od naina zatite je usvajanje i primena adekvatnog zakonodavstva. Na globalnom nivou

zatita se odvija pod okriljem Ramsarske konvencije (videti Poglavlje 1. Okvir za kreiranje

politike upravljanja ivotnom sredinom, Pregled osnovnih multilateralnih ugovora u oblastit ta sivotne sredine), ali njena primena na nacionalnom nivou zavisis od kapaci eta i priorite ame

drave.

Drave lanice Konvencije su u obavezi da izvetavaju Ramsarski sekretarijat u viduNacionalnog izvetaja o napretku Strategiskog plana koji se usvaja na period od 7 godina na

astancima COP. Izvetaj se dostavlja nekoliko meseci pre sastanka ugovornih strana Konvencije,

etvrte godine.

s

koji se organizuje otprilike svake

Izve ajt je sainjen od 4 poglavlja:

za implementaciju1. informacije o institucijama i nacionalnoj fokalnoj taki zaduenim

onvencije i budu

Konvencije.

2. informacije o napretku primene K im aktivnostima.

3. odgovori na pitanja grupisanih prema implementacionim strategijama Strategijskog

plana, kao i4. informacije o movarnim ekosistemima, koji su od znaaja za dravu, a ne nalaze se na

Listi movara od meunarodnog znaaja.

Vie od 50% zemalja lanica Ramsarske konvencije ima usvojenu nacionalnu politiku za zatitui

upravljanje movarnim podrujima. Ostale zemlje imaju alternativni pristup i inkorporirale supitanja zatite ovih ekosistema u ire strategije i programe (http://www.teebweb.org/).

Pokazalo se da nacionalna politika u oblasti zatite movarnih podruja najbolje funkcionie

kada se inkorporira i u ostale sektorske politike i planove. Bez obzira da li se radi o energiji ilia o a p ehr ni, v da je kljuna z njihovu is oruku a najvei d o vode koju koristimo dolazi iz ili kroz

movarna podruja.U SAD je, na primer, usvojen je Zakon o zoniranju koji razvojne aktivnosti dri dalje od

movarnih podruja. Osim toga, neohodna je dozvola federalne vlade da bi se isuilo movarno

podruje vee od 1,2 hektara. Ovaj zakon je smanjio gubitak movara za 80% na godinjemnivou od 1969. godine. Meutim postoji i druga strana medalje. Samo 6% movara u SAD je pod

atitom drave, a zatita na nacionalnom i lokalnom nivou nije konzistentna i generalno je slabaz

(Spoolman & Miller 2012).

Cilj koji je postavila US federalna vlada je nulti gubitak u funkcijama i vrednostima marinskih i

kopnenih movarnih ekosistema. Na prvi pogled zvui odlino, meutim ovakva politika

dozvoljava destrukciju postojeih movara, sve dok se isti tip ekosistema moe vetakinapraviti ili revitalizovati na nekom drugom mestu. Ovo je klasian primer supstitucije
http://www.teebweb.org/http://www.teebweb.org/http://www.teebweb.org/http://www.teebweb.org/http://www.teebweb.org/


12/14

prirodnog kapitala i odgovara jakoj interpretaciji odrivog razvoja. Meutim, Nacionalna

akademija nauka je 2001. godine objavila rezultate istraivanja po kojima je najmanje polovina

a i tvoripokuaja da se vet k m putem s novo movarno podruje ne uspe da zameni onoizgubljeno, a veina vetaki stvorenih ekosistema nema ekoloke funkcije koje imaju prirodni.

Ekolozi upozoravaju da supstitucija prirodnog kapitala treba da bude primenjena onda kada

nema drugih opcija. Osim toga oni apeluju da se funkcije vetaki stvorenih movara ispitaju prenego se prirodne movare unite. Ovo je primer primene naela predostronosti u

upravljanju ivotnom sredinom (videti Uvod u mendmet ivotne sredine).

to

Kakomoemounapreditistanjedegradiranihmovarnihpodruja?

Restauracija ili povratak u prvobitno prirodno stanje nekog ekosistema nije ni malo jednostavan

posao, kako se to na prvi pogled moe nekome uini. Jedna studija je pokazala da je od ak 34

restauraciona projekta samo dva uspelo da stvori uslove za formiranje eljene ivotne zajednice(Lockwood and Pimm 1999 in Keddy 2010). Kada su u pitanju movarna podruja studija

sprovedena na uzorku od 22 movare u Virdiniji, SAD je pokazala da su restaurirane movare

imale manji broj razliitih vrsta ptica i malobrojnije populacije od okolnih prirodnih (Desrocherset al. 2008). Sve u svemu stvoreni ekosistemi nisu bili verna kopija prirode. ta je razlog ovomo

teko je rei, ali je vrlo verovatno da su neki tipovi degradacije jednostavno ireverzibilni (Zedler

and Kercher, 2005). Izvetaj Nacionalne akademija nauka SAD iz 2001. godine ovo potvrujenavodei podatak da veina restauracionih projekata ne uspeva da ostvari postalvljene ciljeve i

da njihova realizacija nije kontrolisana na adekvatan nain (Spoolman & Miller 2012). Iz svegaore navedenog sasvim je jasno da restauracija movarnih podruja zaista nije

to izgleda.gjednostavan posao kao

Neophodno je naglasiti da postoji velika razlika izmeu stvaranja movarnog podruja istvaranja specifine vrste movarnog podruja. Neke tipove movarnih ekosistema je lako

stvoriti, kao to su na primer oni sa dominantnim rogozom . Oni se vrlo esto formiraju i sasvimsluajno, kada recimio ovek sprei drenau terena izgradnjom autoputa. Meutim, postoje

kompleksni, vrstama bogati, movarni ekosistemi koje je vrlo teko stvoriti vetakim putem.

Sve u svemu, moemo zakljuiti da je vrlo lako napraviti stanite za rogoz (Typha), dok je vrloteko stvoriti stanite za orhideje, odnosno da postoji tekoa u stvaranju specifinih tipova

movara koje su bioloki najkorisnije (Keddy 2010).

tajerestauracija?

Da bismo na pravi nain objasnili ovaj pojam neophodno je da poemo od movare, koja je

deg i azlikuje od izvornog, odnosnopo enog stanja:

rad rana tako da se sadanje stanje u velikom stepenu re zate

etnog stanja. Postoje etiri mogua pravca dalje promen

(1) nastavak degradacije do potpunog unitenja ekosistema;

a podruja;(2) transformisanje podruja u alternativni ekosistem;(3) rehabilitacija unapreenje odabranih ekolokih karakteristik

(4)restauracija podruja i povratak u prvobitno prirodno stanje.

12


13/14

Iz gore navedenog se moe zakljuiti da je restauracija skup aktivnosti koje degradirano

podruje treba da vrati u stanje u kome je bilo pre delovanja ugroavajuih faktora. Dobar

primer restauracije bi bio uklanjanje nasipa radi plavljenja prirodne plavne zone reke, ime seonovo uspostavljaju uslovi za povratak movarnog ekosistema koji je postojao pre izgradnjep

nasipa.

Osim restauracije koja je opisana postoje i druge intervencije koje se mogu sprovoditi u cilju

unapreenja movarnog ekosistema. To su rehabilitacija ili revitalizacija i konzervacija. Posebna

grupa aktivnos odnosi na stvaranjeti se vetakog ekosistema kada je neophodno nadoknaditigubitak njegovog prirodnog oblika na nekom drugom mestu.

Rehabilitacija ili revitalizacija je skup aktivnosti koje dovode do unapreenja jedne ili vie

arakteristika ekosistema. Na primer, uklanjanje rogoza da bi se formirala vodena ogledalaeophodna pticama movaricama ili uklanjanja testerice (Stratiotes aloides) iz istog raloga.

kn

Slika13.Stratiotesaloides(testerica)imaznaajanpotencijalzazatvaranjevodenogogledala

(zarastanje)movarnihpodruja

Kreacija je stvaranje nove movare na podruju gde ranije nije postojala. Na primer stvaranje

jezera u gradskom parku. Ovo bi se moglo nazvati i restauracijom ukoliko bismo imali podatke

da je ovde nekada bilo movarno podruje. Meutim ukoliko se radi o stvaranje vetakog

ekosistema na odreenom estu, ondamestu da bi se kompenzovao njegov gubitak na drugom mje re o kompenzaciji ilisupstituciji.Konzervacijailiouvanjeje odravanje postojeih ekolokih vrednosti ekosistema.to je preciznije definisan cilj restauracije ili eljenog ekolokog stanje utoliko bolje. Na primer,

cilj koji glasi: ..stvoriti lepu movaru nije dovoljno precizan. Bolja formulacija bi bila

stvaranje movare sa dominantnim specifinim biljnim vrstama, da bi se stvorili uslovi zaivot specifinih ivotinjskih vrsta.

Da bismo sa sigurnou znali da se postavljeni cilj ostvaruje neophodan je monitoring, kojipredstavlja merenja odreenih fizikih ili biolokih faktora u definisanim vremenskim

intervalima. Moe se meriti dubina vode, koncentracija nutrijenata, broj vodozemaca, ptica, ili

13


14/14

biljaka. Pravi je izazov izabrati minimalan broj promenljivih koje e nam dati maksimum

informacija.

Bez monitoring je nemogue utvrditi da li je, ili nije restauracija uspela. Osim toga monitoring

nam pomae da utvrdimo problem i preduzmemo korektivne mere da bismo ostvarili

postavljeni cilj. U nekim sluajevima se deava da je, na osnovu rezltata monitoringa, neophodnoedefinisati i sami cilj. Ovo prilagoavanje mera i ciljeva konkretnim, strogo praenim

ituacijama na terenu prestavlja adaptivni menadment.

r

s

Petpitanjakojajeneophodnopostavitizauspeanmonitoringiadaptivnimenadment:

1. Kojeekolokeindikatoretrebapratitidabioseocenilostanjeekosistema.Dalijetokvalitetvode,primarnaprodukcijailibrojnostkljunihvrsta?

2. Koji je najbolji nain za merenje ovih indikatora? Najbolje je definisati brojuzorakakoje trebauzeti,prostorni rasporedpodrujauzorkovanja ivremensku

dinamiku.

3.

Kako epodacibitianaliziraniiarhivirani?Kojeodgovoranzato,kojisoftver ebitikorienikojitipanalizeebitisproveden?

4.

Kojisuprihvatljiviopsezizasvakidefinisaniindikator?Dalipostojeneprhvatljivo

visokeiliniskevrednosti?5.

Kojesukorektivnemereusluajudaodreeniindikatoridostignuneprihvatljivo

visokeiliniskevrednosti?Kojeodgovoranzadonoenjeodluka?Kojeodgovoran

zaupravljanje?

Men varnog podruja, ali i svih drugih podruja koja zahtevaju upravljanje, imatri n va

ad er jednog mo

aj nije obaveze:

1. monitoring,2. interpretaciju rezultata,

3. redefinisanje aktivnosti (adaptivne promene plana upravljanja).

Poli smo od pretpostavke da je lako napraviti movaru. Meutim, ispostavilo se da to nije

jednostavno kao to je izgledalo, naroiti ako kao cilj postavimo uspostavljanje specifine

movarne zajednice. Znajui da male razlike u nivou vode, koncentraciji nutrijenata iliintenzitetu ispae znaajno utiu na sastav ivotnih zajednica, jasno nam je da bez dobro

postavljenog sistema monitoringa i adaptivnog menademtna ne moemo doi do ostvarenja

zadatog cilja.

14

Documents

Lekcija v Menadzment u Ekoloski Osetljivim Podrucjima