Maria Buzai Margani

PRIRUNIK UZ UDBENIK LIKOVNA KULTURA ZA TREI RAZRED

Drage koleginice i kolege!Na cilj je da vam pruimo pomo u izvoenju nastave. Svako dete je sposobno za stvaranje. Negovanje slobodnog dejeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralake mate, kao i pokretanje deje mate je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju,a to se moe postii slikovitim umetnikim prianjem i opisima onoga to uenici treba da rade. Samo kreativan uitelj moe biti sposoban osavremenjavanju likovne kulture i podizanju nastave na kvalitet koji ona zasluuje. U nastavi likovne kulture se razvijaju uenikove sposobnosti za: likovni stvaralaki rad; vizuelnu percepciju i apercepciju; upoznaju razliite likovne materijale i medijume; upoznaju izraajne mogunosti likovnih elemenata; kreativno miljenje; izgradnju estetskih kriterijuma; upoznavanje likoviha umetnikih dela u okviru kulturne batine; oplemenjivanje ivotnog i radnog prostora; emancipaciju linosti uenika; kulturu rada. Dete je sloeno, ali i jedinstveno bie u razvoju i kroz likovnu kulturu je mogue doprineti njegovom formiranju kao kreativne i stvaralake linost. Nastavni as se treba osmisliti kao jedna kreativna igra, jer u sutini i umetnik se igra sa idejama, svojim vetinama, znanjima i materijalima. U igri deca stvaraju svoj imaginarni svet u kojem deluju kao to to odrasli ine u stvarnosti. Potrebno je istai da je deja aktivnost u igri specina i u mnogome stvaralaka, da ona nije mehanika kopija odgovarajue sredine, da je ona realnost viena oima deteta i vid transformacije iskustva. Uitelj gore navedeno treba da uvai, prepozna i dalje razvija. Ta razigranost kroz igru moe doprineti kvalitetnijem dejem stvaralatvu. Savremena pedagogija istie igru kao bitan faktor razvoja linosti. Stoga je i osnovni problem svakog vaspitanja pronalaenje okolnosti koje e najvie stimulisati svako dete u svakom trenutku njegovog razvoja. Igra stvara interes, aktivira panju i volju, i na taj nain omoguuje proces uenja i daje mu izvesnu organizovanost i usmerenost. U procesu uenja kroz igru, koja je privlana i uzbuuje dete, ono ini poseban napor da bi uestvovalo u igri, a time istovremeno i napor da bi usvojilo neophodna znanja i vetine potrebne za uspeno izvoenje aktivnosti sadranih u igri. Uitelj treba pruiti pomo ueniku u realizaciji ideje u odreenim materijalima. Dete treba da naui izraajne mogunosti odreenih tehnika, ali i da eksperimentie sa razliitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralatvu.

2

KONCEPCIJA UDBENIKA LIKOVNA KULTURA TREI RAZREDUdbenik uvodi uenike u jezik likovne kulture i izraajne mogunosti pojedinih tehnika. Poto je likovna umetnost i jedan vid vizuelne komunikacije izmeu stvaraoca i publike, posebna panja se posveuje opismenjavanju uenika kao primaoca likovnog dela kroz paljivo odabrane, reprezentativne primere umetnikih dela. Udbenik je pisan uz uvaavanje zvaninog nastavnog plana i programa Koncepcija udbenika je da se pojedini zadaci postave na sledei nain: 1. davanje informacija, 2. pojanjenje zadatka, 3. praktini aspekti reavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim reima uvod u nastavnu jedinicu poinje fokusiranjem likovnog problema na umetnikom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadrajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri uenikih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listia. Na prvim asovima likovne kulture uenici prelistavaju udbenik i upoznaju njegov sadraj. Nije sluajnost na samom poetku, deji rad Vuk Stefanovi Karadi. Deca posmatraju ta je sve od materijala potrebno da bi se napravilo ovo ili slino delo. To je i prvi zadatak koji deca ostvaruju sama: prikupljaju materijal i paljivo ga uvaju za naredne asove. Sve to dete smatra da e mu pomoi u izradi i stvaralakom delu treba pohvaliti i podrati.

3

Kreativnost

O kreativnosti se u strunoj literaturi puno govori. Pojam kreativnosti se esto poistoveuje sa sinonimima mata, neka novina, originalnost, nadarenost, intuicija, pronalazak, i sl. Karakteristika kreativnog proizvoda je da se ono bitno razlikuje, da je drugaiji, originalan. U modernom obrazovno-psiholokom razmiljanju ono esto dostie proporcije kulta. Kreativnost oznaava misaone procese kojima se dolazi do reenja problema, umetnikih produkata, teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi. injenica je da duh kreativnosti unapreuje svaku ljudsku delatnost, tako i obrazovanje. inioci koji utiu na kreativnost: 1. kreativni pojedinac, njegove intelektualne karakteristike i karakteristike linosti (prvenstveno stvaralaka produktivnost); 2. kreativni misaono proces; 3. kreativna situacija ili drutveno okruenje; 4. kreativni proizvod. Kreativne pojedince karakterie stvaralaka produktivnost, koja se manifestuje u eksibilnosti miljenja i ponaanja. Oni spremno prihvataju izazove i svesno preuzimaju rizik u cilju realizacije svoje ideje. Kreativnost trai vrlo dobro znanje i vetine na podruju kreativnog rada. Po savremenom shvatanju kreativnost je normalna psiholoka funkcija ljudi, i ona je deo savremene demokratske kulture. Kreativne linosti su podloni igri, ali esto ih karakterie neozbiljnost u shvatanju vaeih normi, standarda, stereotipova, kultova i kulture (primer Endi Vorhola) . Rezultat kreativnog miljenja je produkt koja je za subjekta miljenja potpuno nova kreacija. Produkt kreativnog miljenja moe biti drutveno vredna i korisna kreacija u nauci, umetnosti ili industriji. Engleski psiholog Edvard de Bono je opisao jednu od najvanijih karakteristika kreativnog miljenja. On je to nazvao lateral thinking. U nedostatku adekvatnog srpskog izraza opisno bi to znailo otkrivanje mnogostrukih mogunosti reavanja odreenog problema, horizontalno analiziranje alternativnih reenja i odabir mogueg najboljeg. Metoda lateral thinking-a se moe uporediti sa radom lovca na bisere. Po konvencionalnom reenju problema on bi prilikom svakog zaronjavanja mogao da ponese jednu koljku, zatim bi se obukao i otvorio koljku da proveri da li se u njoj nalazi biser, pa bi ponovo zaronio i tako u nedogled. Lovac na bisere pronalazi mnogo bolju strategiju za rad. On prilikom ronjenja pokupio veliku koliinu koljki i tek kasnije ih otvarao da bi pronaao u kojima se nalaze biseri. Kreativan pojedinac e isto pronai nekoliko alternativnih reenja od kojih e odabrati mogue najbolje. U metodici likovne kulture se posebno istie da ovek ne deluje u algoritmima. Pomou algoritama linearno i rutinski nauen niz radnji i kolski rad postaje ablonski, i teti kreativnosti. Kroz proces socijalizacije stiemo resurse znanja, sposobnosti, koje se obogauju intuitivnim uoavanjima nekih potreba i zadataka, sposobnou obrade informacija i objekata na razliite naine, tj. uentnou. Isto tako postajemo osetljivi za probleme dakle razvijamo sposobnost da se uoe nedostaci ili potrebe za promenama ili poboljanjima u postojeim stvarima i da putem redenicije, tj. sposobnosti naputanja starih naina, tumaimo poznate predmeta kako bi se koristili u nove svrhe. U nastavi likovne kulture loa alternativa kreativnosti je uenje dece ablonskom crtanju, na primer neke ivotinje. Za pedagoki rad je udobno i privlano koristiti algoritme, ak su i rezultati takvog dejeg stvaralatva privlani na prvi pogled. Da na kreativnost koliko utie odreeno drutvo i itavo okruenje najbolje govori primer da su istovremeno i na istom mestu

4

u paniji iveli Antoni Gaudi, Huan Miro i Pablo Pikaso, koje smatramo najkreativnijim umetnicima 20. veka. Drutveno okruenje utie na oslobaanje kreativne energije. Prepreke kreativnosti su rigidnost miljenja. Rigidna osoba je nesposobna menjati strategiju reavanja problema, kao i sagledavati probleme iz razliitih aspekata, traiti alternativna reenja. Rigidna osoba je kruta, konvencionalna, nije dovoljno motivisana u pronalaenju reenja postavljenog problema i podlena je stereotipnim reenjima. Nae tehnoloko doba je doba vizuelnosti koje karakterie brzo razmenjivanje vizuelnih informacija.Velika koliina slikovnih informacija pre e imati negativni nego pozitivni predznak. Na um pomou slika obrauje doivljaje, posebno putem tzv. unutranje slike stvara slike sna, fantazije, slike seanja. Previe gledanje televizije, igranje videoigrica, vizuelne informacije reklama, plakata, videoklipova i sl. blokiraju obradu informacija. Nemogunosti obrade istih dovodi do prezasienosti. Ono je izvor negativnog stresa i postaje prepreka razvoja autonomne linosti. U hiperprodukciji slika deca postaju nezatiena. Za prebroenje negativnog uticaja vizuelnog okruenja potrebno je istovremeno delovanje sa vie strana: kroz nadglednje programa elektronskih medija, edukovanjem roditelja, a najvie pomou umetnikog, vizuelnog i medijskog opismenjavavanja uenika. Bilo bi vano da uenici od svojih uitelja naue kako deluje na nas jedna slika, nizovi slika i kako se posmatra moe manipulisati pomou slike. U dananje vreme nije dovoljan tzv. akademski pristup umetnikom obrazovanju. Savremeno drutvo iskazuje potrebu za usvajanjem jezika i tehnika vizuelnih medija, kao i istraivanja mehanizama njihovih uticaja na formiranje linosti. Upoznavanjem izraajnih elemenata umetnike slike, kompozicije, bogatstva kolorita i sl. dete e nauiti u praksi procese kodiranja i dekodiranja. Savremena nastava likovne kulture treba da bude aktuelna i kompleksna u smislu podsticaja iz okoline. S obzirom da kolsko obrazovanje pridaje vei znaaj razvoju konvergentnog miljenja , nastavni predmeti kao to je i likovna kultura dobijaju na znaaju, jer razvijaju divergnu produkciju u traenju logikih mogunosti . Kreativnost se moe razvijati. Na primeru obine olovke moemo dati primer kako se moe kroz igru razvijati kreativno miljenje . Olovka u konvencionalnom smislu slui za pisanje i crtanje. Ali pomou olovke moemo vriti vrlo razliite radnje. Moemo, naprimer, pomou nje da premotamo audio i video kasetu, grat iz olovke moe posluiti kao elektroda. Umesto prstiju moemo olovkom da utipkamo brojeve na telefonu ili na digitronu. Pomou olovke moemo da se poeemo ili da je koristimo kao dirigentsku palicu. Pomou olovke moemo da izmerimo neke veliine (tzv. viziranje) ili da kopiramo metalni novi.Olovka moe da poslui i kao lenjir, ili palica za bubnjeve. Ona moe da poslui za jo mnogo vrsta poslova i igara. Sa uenicima se mogu testirati emu moe jo posluti naprimer cigla, izolir traka, klju ili kutijica. Jedna kineska poslovica kae: ujem i zaboravim, vidim i zapamtim, radim i razumem. Savremeni pristupi nastavi postavljaju zahtev da se uenicima ne daju gotova reenja, modeli i recepti za likovni rad, ve da motivacioni sadraji podstiu prirodnu radoznalost u otkrivanju novog. Sutina nastave likovne kulture je u tome da se planski razvija kreativnost. U nastavi likovne kulture treba negovati kreativnu igru, improvizaciju. Cilj nastave likovne kulture je da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi svoj stvaralaki potencijal, tj. da mu se omogui razvoj stvaralakih sposobnosti. Taj proces ne sme da bude stihijski i nametnut, ve usklaen sa

5

tendencijama modernog drutva. Potreba za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnou, za komunikacijom putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem se treba postepeno razvijati. U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor meu uenicima i uiteljem. I kod izbora teme, metoda obrade, sve do iznalaenja reenja. Interaktivnost izmeu uitelja i uenika je znaajan za oslobaanje kreativne energije i aktivnog i kritikog odnosa uenika prema interesima i pojavama koje nas okruuju. Ukljuivanjem potreba, svesti i elja uenika nastavnikov zamiljen plan rada postaje ostvarljiv. Spoljni impulsi dolaze od uitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest uenika. Kreativnost znai da dete bira, prerauje i na svoj nain uobliava svoja iskustva u novu celinu. Podraavanjem, hrabrenjem pomaemo mu da se lake snalazi u svetu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledee karakteristike: 1. estetska inteligencija takvo kreativno stvarlatvo u kojem dolazi do izraaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uoavanja -ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izotravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. 3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom svest da uloeni trud dovodi do postizanja savrenog reenja, spremnost na rad i napor u prebroenja tekoa kao i autonomnost linosti 4. estetski sud, estetska osetljivost sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetnikog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralatvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaenje uzroka) i divergentnog miljenja (originalnost, arenlikost, redenicija i kompleksnost) 5. stvaralaka fantazija strukturisanje uoenog i doivljenog u cilju izraavanja jedne misli, koje esto e oznaavati nekonvencionalno reenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza 6. vetina, likovno znanje, izvoake vetine poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova veta primena u stvaralatvu Likovna kultura je po svom sadraju veoma kompleksna.Ona je od primarne vanosti za pravilan razvoj uenika. On razvija sve kanale kreativnosti kao stava koji je nuan savremenom oveku. Deca nude svoj svet igre, ideja, boja i naziva dogaaja stvari i pojava pa i njihovi crtei, slike i oblici imaju najneobinija znaenja. Kroz nastavu likovne kulture se moe omoguiti razvoj deje nadarenosti, estetske osetljivosti i estetske kritinosti. Dete prvi put uoava, otkriva i izraava otkriveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje za njih i prvi odgovor. Deja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokuaja prikrivanja ili namere da naprave neto za odrasle. Dete se likovno izraava kako bi pokazalo ono to ga zanima, zabavlja ili okruuje bez svesne namere stvaranja umetnikog dela. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do kreativnosti dete vode uitelji, nudei mu niz mogunosti da se izrazi i pokae svoja umea. Uz stalnu pomo i ohrabrenje uitelja i roditelja deca e biti sposobna za aktivno i stvaralako uestvovanje u ivotu. Na uiteljima je velika odgovornost da sauvaju bogatstvo unutranjeg sveta i da detetu pomognu da stalnim uenjem i istraivanjem bogate svoje iskustvo i razviju svoj odnos prema svojoj okolini. Posebno je vano kod nastavih predmeta podruju umetnosti da se sauva individualnost deteta i njegovi

6

potencijali, i da oni, uz nau pomo, steknu vetine razvijanja i nadograivanja umetnikog izraza. U radu sa decom se treba postepeno razvijati potrebu za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnou, za komunikaciju putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem. Motivacioni sadraji treba da podstiu deje stvaralatvo kao i prirodnu radoznalost deteta u otkrivanju novog. Deca e se stvaralaki uvek kada im se da sloboda da vide na svoj nain, misle i poimaju svojom logikom.Vano je i negovanje ulne osetljivosti za likovne pojave kao i osposobljavanje uenika da u svom okruenju primene estetsko-likovna merila. Uenike treba podsticati da u likovnom stvaranju ne prave mehanike poteze pridravajui se nekih ablona, ve da rad shvate kao neko traenje, istraivanje, kombinovanje i rekombinovanje, eksperiment. U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor meu uenicima i uiteljem. i kod izbora teme, metoda obrade i do iznalaenja reenja. Interaktivnost izmeu uitelja i uenika je znaajan za oslobaanje kreativne energije i aktivnog i kritikog odnosa uenika prema interesima i pojavama koje nas okruuju. Samo ukljuivanjem potreba, svesti i elja uenika postaje ostvarljiv nastavnikov zamiljen plan rada. Spoljni impulsi dolaze od uitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest uenika. Kreativnost znai da dete bira, prerauje i na svoj nain uobliava svoja iskustva u novu celinu. Podraavanjem, hrabrenjem pomaemo mu da se lake snalazi u svetu. Sutina nastave likovne kulture je u tome da se kreativnost planski razvija.

Primeri za razvijanje kreativnosti kod dece: U udbeniku za trei razred nastavne jedinice Kompozicija linija za bogaenje linearnog izraza je smiljena jedna neobina ukrtenica. Popunjavanjem pojedinih polja uenici kroz kreativnu igru se trude da stvore razliite sklopove linija. Dete voli preteno da crta konture, a ovaj zadatak ga kroz igru motivie da teksturom gradi unutranjost oblika. Igra geometrijskim oblicima kroz kreativnu igru razvija deju sposobnost kombinatorike i variranja ideja. Pomou repeticije upotrebljeni motiv varira tj. ponavlja se naizmenino nekim slinim motivom u alternaciji i kada izmeu njih menja razmak tj. interval. U okviru nastavne jedinice Plakat moe se kao motivacioni sadraj koristiti takmienje uenika u reavanju asocijacije.

7

A1 EPSKI A2 LIRSKI A3 DRAMSKI A4 ITANKA T E K ST B O JA B1 PLAVA B2 UTA B3 CRVENA B4 ZELENA

Primer: Asocijacija

P L A K AT

C1 GALERIJA C2 RAM C3 PIKASO C4 ZID S L I KA P O R U KA D1 PRIJATELJSKA D2 LJUBAVNA D3 SMS D4 PORUUJEMO

Asocijacija je dobra metoda za razvijanje kreativnog miljenja. Jedna od moguih tema za izradu plakata je plakat koji govori o dejim pravima. Radni materijal mogu predstavljati cedulje na kojima se nalazi odreeni lan iz Konvencije o pravima deteta. Primer: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA lan 9. Drave potpisnice e obezbediti da dete ne bude odvojeno Od svojih roditenja, osim ako sud ne odredi da je takvo odvajanje u najviem interesu deteta, zbog zlostavljanja deteta od strane roditelja. Veoma je vano vizuelno opismenjavanje uenika s ciljem da se uenici osposobe za primanje, tumaenje i selekciju vizuelnih poruka. Ono je naroito ekasno kad dete zainteresujemo motivacionim sadrajem.

8

Likovni medijumi i tehnike

kolska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan uitelj ohrabruje i ne gui originalnost uenika, te svakodnevno nudi arolikost, te drukije mogunosti za umetniko stvaralatvo. Uitelj treba da omogui uenicima eksperimentisanje sa to raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje uenicim a mogunost da slobodno stvaraju, da neto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i nain njegove primene uticae na uobliavanje likovnog dela. Materijal i nain njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crte, slika, graka ili vajarsko delo.Razliiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kola, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, razliite vrste papira) i razliite likovne tehnike utiu na: - razvoj ne motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izraavanje reavaju emocionalnu napetost - imaju oseaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarauju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - ue se uvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledei medijumi: - crtanje - slikanje - vajanje - graka - novi mediji (lm, fotograja, instalacija, raunarska umetnost i sl.) Vrsta materijala i nain njegove primene uticae na uobliavanje likovnog dela. Materijal i nain njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledee momente: prema uzrastu uenika prema naklonostima uenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu prua zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete poinje da ara, zatim svojim arama daje znaenje, sve dok ne otkrije da se pomou crtea mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamiljanja i oblikovanja. Linije su osnovni izraajni elementi crtanja. Uz pomo uitelja dete treba da usvoji izraajne mogunosti klasinih tehnika crtanja kao to su

9

olovka, tu i pero, lavirani tu i sl. Ali isto tako mu treba omoguiti da eksperimentie sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomou koje moemo povui linije moe da poslui za crtanje. Dete tako moe za crtanje da koristi trsku, akalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperimentisanje materijalima moete videti u udbeniku. Preporuene crtake tehnike su: Olovka mekana olovka (oznaka V); Olovke u boji Ugalj (ugljeni tapi) uitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoa linija i mogunost senenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralatvu; zavreni rad se mora ksirati, najpogodniji je lak za kosu Tu i pero ovladavanje tehnike znai da dete podstiemo na korienje i tzv. unutranjih linija (u udbeniku primer rada na temi vetar u kronjama, trava i sl.) Tu i trska posebna dra tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu Lavirani tu tehnika razreenog tua omoguava tonsku obradu povrina; kod rada uvek se poinje od najsvetlijih povrina; esto se koristi u kombinaciji sa tuem i perom Frota je postupak dobijanja otisaka sa razliitih predmeta koji imaju opipljiva ispupenja. Preporuljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novi, kora drveta, kameni, dak) Flomaster predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tu i pero; kod rada podsticati dete na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija Lepilo uenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, zaini, strugotine, eer, i sl.) Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduevljava bojama koje ih okruuju i rado slikaju, mada u poetku pomou boja crtaju. Preporuene slikarske tehnike su: Vodene boje Akvarel je struni naziv vodenih boja; po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) Gva kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere(uitelj moe umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa); kod primene tehnike insistirati na gustoi korienih boja Tempere slikarska tehnika ; u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike Kola za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i razliiti drugi materijali: krpice, suvo lie, pasulj, iseci iz asopisa, starih kalendara, kataloga, razglednice i sl. Dekola tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog znaenja

10

Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag; pomou ove tehnike je mogue napraviti blage prelaze boja; izrauje se u obliku krede ili pisaljke. U strunoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel Votani pasteli izrauju se u obliku tapia na bazi voska i boje u prahu Votani pastel i vodena boja uenici prvo crtaju votanim pastelom (ili sveom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje Grata tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj votanih pastela, a preko sloj guste crne tempere; crtanjem iljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se arene linije . Vitra tehnika prozora u boji sastavljenih od arenih komadia stakla i povezanih olovnim trakama; ova tehnika se moe primeniti i u kolskoj praksi; uenici prvo prave mreu od lista iz bloka, oboje ga u crno, te sa poleine lepe komadie providnog papira u boji (celofan, paus-papir koji se oboji omasterima, i sl); danas je mogue u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitra boje Mozaik u kolskoj praksi se mozaik moe praviti od kvadratia kola papira, ali i od razliitog zrnja, kamenia utisnutih u plastelin, auto-kit i sl. Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika, tako su mu osnovni elementi pomou kojih se izraavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije; irinom, duinom i visinom.Volumena takoe odreujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). Vajarstvo moemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane dre podloge, pa ih prostor-vazduh ne moe s te strane obuhvatiti). Reljef delimo na visoki, niski i ulegnuti. 1. Ulegnuti reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. Ulegnuti reljef nema izpupenja. 2. Niski ili plitki reljef, na kojem volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo plitko ulazi u volumen; izboenja na povrini materijala su niska. 3.Visoki reljef, gde su oblici ve gotovo nezavisni od podloge, ali se ipak za nju dre nekim svojim delom -izboenja su vrlo izraena. Volumen moe biti pun, prazan (lopta od gline), proupljen (iarka), jednostavan (lopta), sloen (Mikelanelov David), obli, uglasti, mali, veliki, statian, dinamian, ralanjeni, itd. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu, udubljeno-ispupenu masu, proupljenu masu, plono istanjenu masu i linijski istanjenu masu. Mobil je takoe puna plastika, ali pokretna u prostoru, pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. Prema nainu obrade, tj. oblikovanja postoje razlike. Drugaije su mogunosti obrade mekanih, ili tvrddih materijala. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina, glinamol, plastelin, testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo, sapun, kamen). Preporuene vajarske tehnike su: Plastelin tehnika koja omoguava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala Glina vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala

11

Glinamol vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Testo princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Sapun tehnika koja omoguava oblikovanje po principu oduzimanja materijala Asambla tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl., trodimenzionalni kola Vizuelne igre sa prirodnim (apurina, orah, glavica maka, povre, iarka), i vetakim materijalima (delovi igraaka, starog sata, ara, opruge, i sl.) Tanak lim koristi se za izradu reljefa Graenje oblika od kartona, kartonskih kutijica, plastinih aa i sl. Graenje oblika od najlonskih kesa, arapa napunjenih komadiima papira (krpa i sl.) ica pogodna za crtanje u prostoru ica i papiri u boji od ice se napravi kostur naprimer letilice, zmaja i sl., a zatim se prekrije tankim papirom u boji Drvo, granje Graka je likovni medij gde se crte ili slika otiskuje u vie primeraka. Zato je neki i nazivaju umetnoom multioriginala. Neki metodiari smatraju da grake tehnike nisu primerene u niem kolskom uzrastu. Grake tehnike su pogodne da pripreme dete na saimanje sloenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih, mnogobrojnih delia sastave sloene celine (na primer otiskivanje pomou krompira). Izvorni crte se nanosi na podlogu klie, odnosno matricu sa koje je mogue otiskivati u vie primeraka. Otisak se zove graki list. Dete nije naviknuto da unapred isplanira konaan izgled likovnog rada. Zbog toga za njega pojedine grake tehnike predstavljaju tekou. Dete postepeno usvaja pojedine, uvoenje u izraajne mogunosti odreene tehnike moe da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. Prema obradi klieja postoje tri vrste tampe. Kod visoke tampe se otiskivanje vri sa ispupene povrine klieja, dakle sve to se nee otiskivati, mora se odstraniti. Klasine tehnike visoke tampe su drvorez i linorez. Za dete predstavlja problem zamiljanje nalnog rada (obrnuta slika), ali isto i izrada kliea iz aspekta materijala. Preporuljivo je kod prvih grakih radova koristiti mekane materijale kao to je krompir, ili da bi shvatili princip visoke tampe, praviti peate od vunice, plastelina i sl. Kod visoke tampe mogu praviti klieji od kartona, ipki, raznih tekstila i tome sl. Linorez se moe postepeno uvoditi i u niim razredima. Uenici e u poetku urezivati tzv. bele konturne linije (poto e gornji sloj biti otisnut). Kasnije e dodavati teksture, i manje bele povrine, da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. Duboka tampa predstavlja suprotni proces, tj. kod na grakom listu se otiskuju urezane linije. Klasine tehnike duboke tampe su bakrorez, bakropis, akvatinta. Mlaem kolskom uzrastu nije preporuljivo duboka tampa. Ravna tampa oznaava takve tehnike tampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klieu. U kolskoj praksi se uenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pooar.

12

Preporuene grake tehnike su: Vizuelne igre otiskivanja u mokrom pesku, glinenoj ploi, otiskivanje hrapavih predmeta, prirodnih materijala (naprimer preseena glavica kupusa) i sl. Frota svako dete je isprobalo otisnuti novi tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom Monotipija tehnika ravne tampe Pooar tehnika ravne tampe, od papira, kartona se isecaju male ablone eljenog motiva; gtaki otisak se stvara prskanjem boje ili pomou sundera Indigo omoguava kreativnu igru crtanja na slepo Otiskivanje pomou krompira Otiskivanje kartonom primeri u udbeniku za drugi razred Izrada klieja za visoku tampu od razliitih materijala (peati od vunice, plastelina; tekstil, dakovi, mree, talasasti karton, kora drveta, panj i sl. prema kreativnoj ideji uitelja i uenika) Linorez klie (linoleum) se izrauje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. belih povrina dletima; postoji tehnika linoreza u boji poto se za svaku boju izrauje poseban klie, nije preporuljivo u niem kolskom uzrastu Novi medijumi - dete se svakodnevno susree sa statinim i pokretnim slikama, igra kompjuterske igrice. S ciljem osavremenjavanja nastave vano je vizuelno opismenjavanje uenika. U nastavni proces treba uvesti takve sadraje koji su podesni da uenici kroz praksu naue elemente vizuelnih komunikacija, dakle kako putem slike da saopte poruku, ali i kako da proitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame, na bilbordu, videoklipu i sl. U nastavne sadraje treba uvesti fotograju, fotomontau, karikaturu, strip, animirani lm, u analizi elemente lmske i video prie. Ako kola ima mogunosti uenici treba da upoznaju i kompjutersku graku u aplikaciji PAINT. Kroz ovaj vid stvaralatva se razvija kreativnost i deca stiu svest o tome da kompjuter ne slui samo za igrice.

13

Kompozicija

Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u lanku Beleke jednog slikara rekao je o kompoziciji: Kompozicija je umetnost rasporeivanja (na dekorativan nain) razliitih elemenata kojima umetnik raspolae da bi izrazio svoja oseanja. Pitanje kompozicije se znai svodi na dva osnovna problema: 1. Pomou kojeg likovnog elementa se moe na najbolji mogui nain izraziti ideja ili doivljaj, tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatraima; 2. Kako odreeni likovni znaci treba da budu rasporeeni meusobno, kako bi se odreena ideja kondenzovala u odreenom materijalu i time uinila trajnim. Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija, gradacija, radijalna komp. harmonija. Repeticija znai rasporeivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet odreenog likovnog elementa (npr. put od prave linije do krune, od glatke povrine do hrapave, od horizontalnog pravca do vertikalnog, od bele do crne boje). Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veliina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi, kristali, morske ivotinje). Radijalna kompozicija deluje vrsto, kompaktno, zatvoreno, irenja. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su meusobno bliski ili slini. ovek osea potrebu za skladom, harmoninou i ima odreen oseaj o njemu, pa ga moe i izraziti. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. Po pravcu kretanja postoji: 1. Horizontalna kompozicija 2. Vertikalna kompozicija 3. Dijagonalna kompozicija 4. Centralna kompozicija

Ocenjivanje u nastavi likovne kulture

Korektura u toku radnog dela asa e predstavljati aktivno praenje rada uenika, procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspenije reavanje likovnog problema. Samo tako moe uitelj odrediti adekvatne metode i pedagoke podsticaje koje e poboljati uenikov razvoj na polju likovnog izraavanja. Aktivno praenje rada uenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u zavrnom delu asa, kao i ocenjivanje celokupnog rada uenika u toku perioda, ili u toku kolske godine. Ocena oznaava uiteljevo miljenje (izraeno brojano) o razvojnom stepenu uenika, i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. Ako uitelj prepozna zastoje u razvoju uenika treba da pronae njihove uzroke. Uzroci mogu biti razliiti, naprimer ako uenik ne koristi iste boje, uzrok moe da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Ako uenik ne eli da realizuje neku temu,

14

mogui razlog moe biti i nedovoljna motiviranost za rad, ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saivi sa temom. esti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u uenikovoj okolini, porodici, na primer njegova privlanost ka kiu. Neki od navedenih uzroka mogu lake da se otklone, a neki iziskuju dugoroniji pedagoki uticaj. Aspekti vrednovanja uenikovog rada: 1. Zapaanja o uenikovom radu u toku stvaralatva a. Tehnika umenost b. Motiviranost za stvaralatvo c. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. Usredsreenost na rad (tolerancija, pomo drugima u radu) 2. Vrednovanje dejeg rada na kraju asa a. Stepen ostvarenosti zadatka b. Prikaz emocija c. Otvorenost, iskrenost, neposrednost d. Izvesna rutina u radu e. Kreativni aspekti rada (razliitost, slinost, tj. stereotipi, likovnost) f. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena e predstavljati ogledalo dejih sposobnosti sposobnosti prikaza doivljaja, uoene pojave, prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamenog Faktori koji negativno utiu na razvoj deteta: Opti faktori: Nesigurnost Povrnost Imitativnost Likovni faktori: Ki Korienje likovno izraajnih elemenata Nesavladavanje likovne tehnike

15

Primeri: Kompozicija i pokret u kompoziciji; Bojama priamo; Ilustrovanje prie Pria o Raku Krojau; Slikanje 1. Originalnost (neobinost u radu, neobian izbor boja, stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. skuen, neoriginalan, bez likovnog istraivanja, b. Pokazuje izvesnu originalnost, reenja ve viena, c. Neoekivan izbor boja, oblika, neuobiajeno reenje) 2. Osetljivost za boje (senzibilnost a boje, bogatstvo boja, originalno isticanje bitnog) Opisna formulacija ocene (a. nedovoljan oseaj za boje i kompoziciju boja, b. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglaavanja, c. izuzetan senzibilitet za boje, i uticaje boja 3. Imaginacija ( kako zamilja opisano, kako likovno predstavlja opisano, neobian raspored motiva Opisna formulacija ocene (a. Slaba mo zamiljanja, b. izvesni pokuaji, c. bogatstvo imaginacije)

Prostor (povezivanje raznih oblika u celinu); aljivi prostor; Slikanje, kola 1. Originalnost (sloboda izraza, originalnost, izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. skuen, neoriginalan, b. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu, c. potpuna sloboda u izrazu, bogatstvo ideja, oblika i kolorita) 2. Matovitost u radu ( neobinost u organizovanju likovnih elemenata, neobinost motiva, matovito reenje) Opisna formulacija ocene ( a. ve vieno, nematovito, b. matovit, lep koloristiki odnos, c. u svim elementima matovit i neobian) 3. Sposobnost komponovanja ( struktura rada, originalan raspored elemenata) Opisna formulacija ocene ( a. slab raspored oblika, b. skladan odnos elemenata, ali bez senzibiliteta, c. izuzetan senzibilitet i skladnost kompozicije

16

NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA TREI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Cilj i zadaci Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstie i razvija uenikovo stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci: - nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost uenika za opaanje oblika, veliina, svetlina, boja, poloaja oblika u prirodi; - da razvija pamenje, povezivanje opaenih informacija, to ini osnovu za uvoenje u vizuelno miljenje; - stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i drutvenih pojava; - stvarati uslove da uenici na svakom asu u procesu realizacije sadraja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izraavanja; - razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti; - razvijati uenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izraavanju korienjem primerenih tehnika i sredstava; - razvijati ljubav prema vrednostima izraenim u delima svih oblika umetnosti; - da stvara interesovanje i potrebu za poseivanje izlobi, galerija, muzeja i uvanje kulturnih dobara; - da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiu u nastavi, uenici primenjuju u radu i ivotu; - razvijati senzibilitet za lepo pisanje; - razvijati motorike sposobnosti uenika. Operativni zadaci: - likovno izraavanje uenika u funkciji razvijanja miljenja i vizuelnog likovnog estetskog senzibiliteta za medijume, uz korienje raznih materijala za komponovanje, pokret u kompoziciji, ornamentiku, prostor, odabiranje sluajno dobijenih likovnih odnosa po linom izboru, plakat i likovne poruke kao mogunost sporazumevanja; - uvoenje uenika u razliite mogunosti komunikacija; - stvaranje uslova za razvijanje svesti o potrebi uvanja ovekove prirodne i kulturne okoline, te aktivnog uestvovanja u kvalitetnom estetskom i prostornom ureenju ivotne okoline. SADRAJI PROGRAMA KORIENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE (medijumi i proireni medijumi)

17

Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika. Pojmovi: medijumi proireni medijumi. KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJI Kompozicija linija, kompozicija boja, kompozicija oblika, kompozicija svetlina i senki, kompozicija raznih materijala u skladu sa proirenim medijumima. Pojmovi: kompozicija. ORNAMENTIKA Linearna ornamentika, povrinska ornamentika, trodimenzionalna ornamentika. Pojmovi: ornament. PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU) Automatski nain crtanja, subjektivno oseanje prostora, iluzija prostora, linije, povrine, oblici i boje u prostoru, aljivi prostor... Pojmovi: prostor, iluzija prostora... ODABIRANJE SLUAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LINOM IZBORU UENIKA Slika sluaj (izvoenje emotivno-afektivnih sadraja prema uzrastu uenika). Pojmovi: mata. PLAKAT, BILBORD, REKLAMA Vizuelne informacije, poruke, preporuke ... Pojmovi: vizuelna poruka. LIKOVNE PORUKE KAO MOGUNOST SPORAZUMEVANJA Prepoznavanje karakteristika insekata, ivotinja, profesija kod ljudi... Pojmovi: vizuelno sporazumevanje. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE; DELA SAVREMENIH MEDIJUMA Izbor dela i spomenika kulture u skladu sa zahtevima celina programa i uzrasnim mogunostima uenika. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Program likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu, mogunosti da ispolji kreativnost, da pronalazi odgovarajue oblike, metode i sredstva za realizaciju. Uputstvo e mu pomoi u procesu stvaranja sopstvenih ideja, nikako, dakle, ablona, odnosno oekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu. To znai da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik naini vizuelnu pripremu (likovni rad) kako bi uoio karakter zadatka i naine rada u realizaciji takvog zadatka, to e biti neka vrsta opomene ili samokontrole u procesu postavljanja zahteva upuenog uenicima. Najvanije je izvriti identikaciju sadraja, polazei od opaanja okoline (prirode

18

i vetakog ovekovog okruenja objekti koje je ovek nainio). Najbolje je uenje od prirode, posmatranje, opaanje i uoavanje neponovljivosti prirode, iz ega e proizai i potreba za ouvanjem prirode, a potom simbolian izraz karakteristinih elemenata koji e oznaiti i prirodu uenika. To e biti prilika da se odredi pojam u sadraju dva do tri podpojma i nekoliko informacija to e imati obrazovno znaenje. Treba voditi rauna da zahtev bude sveden i prilagoen uzrasnim mogunostima uenika (njegovim psihozikim karakteristikama), ime e biti zadovoljen elementarni zahtev da za predvieno vreme od jednog, do dva asa, uenik zavri svoj rad. Neprimereno je da uenik zavrava svoje radove kod kue, da bi ga potom nastavnik naknadno ocenio. Uenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen, sam treba da pronalazi reenja zadatka, po logici neposrednog estetskog doivljaja. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki as ponaosob. Nastavnik treba da prie reavanju zadatka samostalno. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju, ova kratka obrazloenja celina programa treba da mu poslue kao motivacija za pronalaenje svojih ideja. Nije preporuljivo da nastavnik nudi teme uenicima. Nastavnik treba da vodi razgovor sa uenicima kako bi svaki uenik pre poetka rada doao do svoje ideje, a na osnovu ponuenog likovnog sadraja. Prilikom planiranja treba voditi rauna da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vebanja. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predvienog sadraja u nekoj od predvienih tehnika i korienja materijala.Vebanjem su predvieni isti sadraji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). Svaki nastavnik bi trebalo da saini po tim principima godinji plan rada iz koga e kasnije sainiti operativne planove rada za svaki mesec posebno. U procesu izrade godinjih i operativnih planova rada, nastavnik treba da vodi rauna o identikaciji sadraja, a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao, naslikao i izvajao neki od predvienih nastavnih jedinica sadraja programa, kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za uenike, jer ukoliko nastavnik nije u mogunosti da realizuje takav zadatak, neprimereno je da tako neto trai i od uenika. U procesu motivisanja uenika za rad, nastavnik e voditi razgovor o predvienim sadrajima (likovni sadraji), ime e stvoriti uslove, a oslanjajui se na znanja uenika steena u drugim oblastima, da svaki uenik pronae svoju temu za rad. Nastavnik nikad ne treba da kae koju e temu uenici crtati, slikati ili vajati! Uenik sam treba da doe do svoje teme, to naglaavamo prema planiranom sadraju, kako se ne bi desilo da na svakom asu nastavnik kae danas ete crtati ili slikati slobodnu temu. Uenik treba da izvri izbor teme na osnovu dobro voenog razgovora o opaanju prirode i ovekovih tvorevina koje ine njegovo okruenje. Dobro bi bilo kada se uenici ne bi drali standardizovanih blokova za crtanje. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvre izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje.To su najee vrlo jeftini papiri, kao to je natron papir, pak papir, ak i novinska hartija moe da poslui kao podloga za slikanje. Treba vrlo esto menjati format papira, ili podloge na kojoj se neto radi, da li je to podloga za kola, dekola ili asambla. Takve podloge mogu i da se prepariraju sa razblaenim branom i vodom, ili razblaenim lepkom za drvo, ili moda nekim drugim materijalom sa nekim drugim

19

vezivom, to moe i sam nastavnik da uini. Na taj nain e poeti neka vrsta istraivakog rada u ovoj oblasti. To e ujedno biti prilika da nastavnik uoava da li su neki uenici uli u manir koristei odreeni materijal za rad. Ako se to desi kod nekih uenika, a deava a on e se truditi da rei problem te e samim tim biti doveden u situaciju da ulaui napor bude i kreativan. Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sainjava novi godinji i operativne planove rada, ime e dokazati i svoju kreativnost u stvaranju uslova za ueniku kreativnost, jer svake godine sainjava planove na osnovu prologodinjeg iskustva, to e njegovu praksu kontinuirano unapreivati. Preporuke za ostvarivanje programa u treem razredu Korienje raznih materijala za komponovanje. Kada se govori o doradi neeg zapoetog, uvek se postavlja pitanje ko ga je zapoeo, zato je neto zapoeto i na koji nain je neto zapoeto kao linija, kao povrina, kao oblik. Oslonce moemo pronai i u psihologiji, polazei od Rorahovih mrlja, u kojim svako od nas moe, zavisno od svog trenutnog afektivnog stanja, a u skladu sa linim iskustvom, uobraziljom i matom, da prepozna neki oblik. esto se deava da su takvi oblici nedoreeni i da ih samo mi kao pojedinci prepoznajemo kao takve, pa sebi moemo da dajemo pravo da ih dogradimo u smislu komunikacije sa svojim socio-kulturnim miljeom. To moe da ima karakter komunikacije, ali u svakom sluaju prepoznajemo afektivni iskaz svakog pojedinca koji nam saoptava tu vrstu poruke. U procesu uenja treba voditi rauna da se dogradnja uradi uvek u nekom drugom materijalu, kako bi posmatra imao uvid u stvaranje linih kodova. Ovakvi zadaci mogu da se reavaju u ve tradicionalnim tehnikama, koje u skladu sa konvencijama zovemo medijumima, ali isto tako moemo da primenjujemo i druge savremene materijale pa emo to nazvati proirenim medijumima. U procesu stvaranja uslova od strane voditelja nastavnog procesa, postoji sloboda zapoinjanja nekog oblika u tehnikama koje se esto primenjuju u koli a koje su dostupne uenicima, njihovim roditeljima i nastavnicima. Kompozicija i pokret u kompoziciji. Polazei od objanjavanja osnovnog pojma kompozicije, ulazimo i u podpojam pokret u kompoziciji, to na tom uzrastu sobom nosi i itav niz sloenijih pitanja, koja su zapoeta u drugom razredu, a vezana su za kretanje oblika u prostoru. Kada se uzme u obzir ziko kretanje u neposrednom okruenju, pre svega mislimo na prirodu, kretanje lia na drveu, grana, ali isto tako i kretanje ljudi u prostoru, sa svim sredstvima koje ljudi koriste za kretanje, uenike uvodimo u procese opaanja kretanja, samim tim i razumevanja uslovljenosti kretanja i da to sve moe da ini neku kompoziciju po linom izboru. Treba dati uenicima priliku da naine taj izbor. Dakle, sve moe da bude kompozicija. Ukoliko bismo primenili neke tehnike, na primer, Direrovo prozore, a i sami smo u prilici da posvedoimo iskustveno da prozorsko okno, kao okvir, odreuje segmente posmatrane prirode kao likovni prizor, nasloviemo to kao kompozicija. Ujedno, bie to prilika da upoznajemo uenike u onoj sferi kada imamo pravo da ih nauimo da postoje razliiti materijali za crtanje, slikanje, vajanje, ali i proirene medijume. Kada smo pomenuli crtanje i crtake tehnike, korisno je nauiti decu da postoje razni crtaki materijali i da su najbolji olovke sa mekim gratnim ulokom, sa oznakom B, prirodni ugljen, ali isto tako suvi i votani pastel. Pastel moe da bude i u sferi slikarskih tehnika, zavisno od naina korienja materijala. U koli se najee koristi tempera kao slikarska tehnika, ali se radi i akvarel. Nee

20

smetati, meutim, ako govorei o nekom umetnikom delu, kaemo uenicima i neto o karakteristikama uljanog slikarstva ili nekog drugog naina slikanja. Govorei o tehnikama, smatra se da decu treba da nauimo tehnikama slikanja, crtanja i vajanja, a da naine korienja tehnika ostavimo svakom ueniku kao izbor. Od vajarskih materijala u kolama koristi se glina, vrlo esto i plastelin. Glina se smatra najprimerenijim materijalom i uenike treba nauiti svojstvima gline i nainima pripremanja gline za sainjavanje trodimenzionalnih oblika. Kada se govori o proirenim medijumima koji se mogu uraditi u vidu kolaa, dekolaa, asamblaa i kroz procese performansa, uenici mogu da shvate da zapravo sve to ima karakter otpadnih materijala, promenom znaenja tih materijala, ulazi u sfere stvaralatva. Da bi rad bio uspean, u procesu motivisanja uenika ne treba zapostaviti povezivanje njihovih znanja i iskustava iz drugih oblasti. Ornamentika. Objanjavanje pojma ornament moe poeti razgovorom da bi ga uenici prepoznali u neposrednom okruenju. Ukoliko to ne uspe, moe se pokazati neka reprodukcija vezana za umetniko i etnografsko naslee iz neposrednog socio-kulturnog miljea. Iz toga e proizai i uvianje da su ljudi imali potrebu od praistorije do danas, da popunjavaju i ukraavaju, uslovno govorei, neke prazne prostore, koji su u konanom ishodu oznaeni kao ornament. Ostaje pitanje kako e uenici sami sainiti svoj ornament. Nepovoljno je da precrtavaju ornamente, ali mogu sami izgraditi neku ornamentalnu formu, koju e postavljati u odnosu na ravan, prema nekom samo njima znanom ritmu. Ne treba propustiti priliku da se ritam pojavljuje i u vidu rozete, i u vidu friza. Ornamentalne forme mogu da se rade u svim tehnikama. Prostor, povezivanje raznih oblika u celinu. U ovoj celini se u velikoj meri moemo osloniti na emotivno-afektivne sadraje, mada ne treba zapostaviti sadraje koji nam se nude putem tehnike slike (iluzija prostora televizijski i kompjuterski monitor, video bim i sl.). U savremenom okruenju tehnika slika je ne samo prisutna, nego i agresivna, a iluzija prostora koja se nudi vrlo esto, posle dueg gledanja u monitor, moe i tetno da utie na mentalni razvoj uenika. Stoga je vie nego neophodno skretati panju uenicima na vreme koje provode ispred ekrana, uz kritiki osvrt na sve vizuelne informacije koje se nude putem tehnike slike. Zbog toga je od izuzetnog znaaja da stanje uenikove afektivnosti bude zabeleeno i predvienim likovnim tehnikama, kao pitanje mere sutinske vrednosti i stvaranja uslova za vii nivo kreativnosti. Preporuka je da se naini rada umetnika moderne umetnosti koriste kao oslonci za akciono stvaranje. Odabiranje sluajno dobijenih likovnih odnosa po linom izboru uenika. U ovoj celini se i dublje i ire mogu razvijati emotivno-afektivni sadraji iz prethodne programske celine. U svim likovnim tehnikama mogu se stvarati ire likovne celine, koje naizgled nemaju nekog posebnog znaaja, pogotovo ne mimetikih sadraja, da bi se svaki uenik opredelio za neki detalj kog e izmestiti iz celine (seenjem, cepanjem), da bi se tako, u skladu sa njegovim kriterijuma, izvrio izbor nekog novog likovnog rada. Sam in odabiranja moe da ima karakter stvaranja. Plakat, bilbord, reklama. Nae ire okruenje ispunjeno je informacijama koje se upuuju putem plakata, u poslednje vreme bilbordima, a posebno reklamama koje ne zaobilaze ni decu, iako su upuene odraslima. Takve reklame su i vizuelne komunikacije, vrlo agresivne, pa se postavlja pitanje i kritikog odnosa prema njima, jer su zasnovane na protu i marketingu pojedinih rmi koje su zainteresovane za komunikaciju sa potroaima. Za uenike je vrlo sloeno takvo ikoniko tumaenje bilbordova, ali isto tako je sloena uoptena komunikacija putem plakata. Iz svih tih razloga, uenici treba da dou do jednog nivoa informacija obrazovnog karaktera, ali ne sme da se propusti prilika da oni i sami pokuaju komunikaciju putem likovnih reenja u vidu plakata. Takva reenja, posle jedne ozbiljne pripreme u dijalogu sa uenicima, mogu da budu ostvarena u svim predvienim likovnim tehnikama, a u skladu sa uzrasnim mogunostima uenika.

21

Likovne poruke kao mogunost sporazumevanja. Iz prethodnih celina programa proizilazi zahtev za razvijanje vizuelnog komuniciranja u smislu stvaranja kodova, ali i razvijanje kriterijuma u dekodiranju ponuenih vizuelnih poruka. Povezujui znanja iz raznih oblasti, moe da se razgovara sa uenicima o prepoznavanju karakteristika insekata, ivotinja, kao i profesija ljudi u odgovarajuem socio-kulturnom miljeu. Uenici sami, na primeru, mogu da kau da su i, mimo kole, nauili kako mogu prepoznati potara, lekara, milicionera ili moda neko drugo lice zavisno od uniforme koju nosi, ili predmeta kojim se bave. Zato e biti znaajno da u nekoj od raspoloivih likovnih tehnika, simbolino izraze profesiju ili karakteristiku neke ivotinje, odnosno insekta, da bi na osnovu tih karakteristika svi oni koji gledaju odreeni crte ili sliku, mogli prepoznati porukukoju im alje neki pojedinac. Likovna dela i spomenici kulture kao i dela savremenih medijuma. Uz svaku od celina programa, u svim razredima osnovne kole, potrebno je pokazati neko od umetnikih dela ili spomenika kulture. Vano je naglasiti da ne moraju uvek da budu umetnika dela, nego i predmeti etno - kulture koja se odnose na sredinu u kojoj uenici ive. Povezivanjem sa iskustvima iz drugih oblasti, a sa idejom da se gradi iskustvo na iskustvo, smatra se da e i ova oblast doprineti ukupnom valjanom razvoju uenikove linosti.

22

ORIJENTACIONI NASTAVNI PLAN ZA 3. RAZRED1. KORIENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE (6+2) (medijumi i proireni medijumi) Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika. Pojmovi: medijumi proireni medijumi. 1. Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika Kreativna igra materijalima i oblicima. Preoblikovanje zapoetih oblika docrtavanjem, lepljenjem. Razvoj mate i individualnog likovnog izraza. TEMA: Moja kola MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, kola 2. Likovni materijali Upoznavanje uenika sa likovnim tehnikama kroz kreativnu igru Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika Omoguiti da uenici upoznaju razne mogunosti korienja materijala za likovno stvaralatvo kroz analizu umetnikih dela TEMA: Gledam i stvaram MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, kola 3. Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika Razvoj mate i individualnog likovnog izraza. Omoguiti uenicima radost pri otkrivanju novog. Kreativna igra otiskivanjem npr. palca ruke, Rorahovih mrlja i sl. Preoblikovanje zapoetih oblika docrtavanjem. TEMA: Dovri zapoete oblike MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike 4.Vebe 2. KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJI (18+6) Kompozicija linija, kompozicija boja, kompozicija oblika, kompozicija svetlina i senki, kompozicija raznih materijala u skladu sa proirenim medijumima. Pojmovi: kompozicija. 1. Kompozicija Nastojati da uenici shvate pojam kompozicije kao celine. Horizontalna, vertikalna, dijagonalna kompozicija. Razvijati smisao za komponovanjem. 2. Kompozicija linija - Elementarni odnosi u kompoziciji (simetrija-asimetrija). Pojam kretanja u kompoziciji TEMA: Tragamo za linijama (pravac ritmikog kretanja vetra u kronjama, trava, oranice, arobni breg, lie na grani) MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tu i pero.

23

3. Kompozicija linija Razvijanje smisla za elementarno komponovanje. Obogaivanje linearnog izraza TEMA: Moje dvorite MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tu i pero. 4. Kompozicija boja Izgraditi pojam ritma oblika i boja (Vasareli, Pit Mondrijan). TEMA: Uhvati ritam - sve u ritmu Ilustrovanje muzike kompozicije MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, tempere 5. Kompozicija boja Elementarno upoznavanje sa teorijom boja: osnovne i izvedene boje, tople i hladne boje. Razvijati likovno-estetski senzibilitet uenika. TEMA: Ilustrovanje prie, bajke MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, tempere 6. Kompozicija boja Nastojati da uenici shvate smisao kompozicije. Uloga boje u arhitekturi (Hundertwaser). Razvijati likovno-estetski senzibilitet uenika. TEMA: Neobina kua, Moja ulica MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, gva 7. Kompozicija boja Kompozicija, polovina, etvrtina, dijagonala, povrina. Lokalne boje i nijanse. Grupisanje oblika po harmoninim bojama. TEMA: Kompozicija predmeta MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, gva 8. Kompozicija oblika Omoguiti uenicima da shvate elementarne odnose u kompoziciji. Razvijati smisao rasporeivanja pojedinih predmeta, oblika u zadanom prosztoru. Kompozicija, mirni i razigrani oblici, kontrast povrina. Isticanje, redukovanje oblika. TEMA: Kompozicija oblika MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje, papirmae 9. Kompozicija oblika Pokret. Dati uenicima osnovne pojmove o pokretu u odreenom prostoru. Omoguiti uenicima da prema svojim mogunostima uoavaju i predstavljaju pokret u vajarskoj formi TEMA: Drug ili drugarica u pokretu, rvai MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje, glina 10. Kompozicija oblika Modeliranje i graenje oblika, asambla. TVRAVA. Graenje forme od kutija itd. (IZRADA LAMPE OD BUNDEVE) 11. Vebe 12. Vebe -

24

3. ORNAMENTIKA (6+2 ) Linearna ornamentika, povrinska ornamentika, trodimenzionalna ornamentika. Pojmovi: ornament. 1. Ornamentika Ritam (prost i sloen). Ornament (vrste, motivi). Narodne rukotvorine. Kreativna igra geometrijskim oblicima stvaranje raznih ornamenata. Razvijanje mate i kombinatorike. TEMA: Igra geometrijskim oblicima MEDIJ I TEHNIKA: 2. Linearna ornamentika Ospososbiti uenike za komponovanje pomou slovnih i cifarskih motiva TEMA: Zavesa, stolnjak MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tu i pero 3. Povrinska ornamentika Osposobiti uenike za rasporeivanje ornamenata u prostoru. Upoznavanje sa tehnikom otiskivanja krompirom. TEMA: Ukrasni papir MEDIJ I TEHNIKA: Graka, otiskivanje krompirom 4. Trodimenzionalna ornamentika Ornament u reljefu (na fasadama, duborezu, sarkofazima). Izrada i ukraavanje predmeta. Razvijanje mate i kreativnosti. TEMA: Egipatska amajlija MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje, testo u boji . 4. PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU) (14+2) Automatski nain crtanja, subjektivno oseanje prostora, iluzija prostora, linije, povrine, oblici i boje u prostoru, aljivi prostor... Pojmovi: prostor, iluzija prostora... 1. Sve je prostor Uenicima dati elementarno znanje o oblicicma i njihovim prostornim odnosima.Vrste likovnog prostora. TEMA: Otvoreni i zatvoreni prostor MEDIJ I TEHNIKA: Estetska analiza likovnih dela i uenikih radova 2. Linija i ja - Automatsko crtanje Kreativna igra linijama i oblicima. Od prethodno popunjenog papira isecanjem, cepanjem sastaviti sliku. TEMA: Ptica, riba, konjanik, maska i sl. MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, kombinovana tehnika 3. Subjektivno oseanje prostora Razvijanje kreativnih sposobnosti uenika, subjektivnog miljenja i likovnog senzibiliteta. Prikazivanje oseanja kroz spontanu kompoziciju boja

25

TEMA: Oluja, vatromet, portret, saobraajni udes, iznenaenje MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, gva 4. Oblici i boje u prostoru 1 Razvijanje vizuelne percepcije, mate i kombinatorike. Razvijanje istraivakog duha uenika. TEMA: Lik iz bajke MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kombinovana tehnika 5. Oblici i boje u prostoru 2 Proirivanje znanja uenika o vajanju. Upoznavanje sa sutinskim vrednostima i stvaranja uslova za vii nivo kreativnosti. TEMA: Portret druga. MEDIJ I TEHNIKA:.Vajanje, glina 6. aljivi prostor Analiza neobinih, aljivih odnosa oblika i boja (Eer, Magrit, Dali, Duamp, Ernst). Pojam karikature TEMA: anjivi prostor, aljivi lik MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kola, fotomontaa Slikanje, kola ili tempere 7. Vebe Vizuelna igra sa oblicima. Kretanje vie oblika u prostoru, povezivanje oblika u neobine kompozicije 8. Blie - vee; dalje manje Podsticati uenike na uoavanje i predstavljanje odnosa u prostoru. Razvijanje uenikog stvaralakog miljenja. TEMA: Slobodni oblici u prostoru MEDIJ I TEHNIKA:. Crtanje, olovka 9. Oblici i boje u prostoru 3 Razvoj mate, kreativnosti i sposobnosti za istraivanje TEMA: U zolokom vrtu MEDIJ I TEHNIKA:.Vajanje, kombinovana tehnika 5. ODABIRANJE SLUAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LINOM IZBORU UENIKA (4+0) Slika sluaj (izvoenje emotivno-afektivnih sadraja prema uzrastu uenika). Pojmovi: mata. 1. Slika sluaj Kreativna igra bojama i oblicima. Igra bojom: prskanje, razlivanje, prosipanjem, grebanjem i sl. Crtanje lepilom in pr. zainima. Pojam sluajno nastale likovne vrednosti. TEMA: Slobodna tema MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, 2. Kreativna igra bojama i oblicima- Borba crvenog i plavog tigra Mrljama boja koje se sukobljavaju prikazati odnose suprotnosti

26

TEMA: Borba crvenog i plavog tigra MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, pastel (gva) 6. PLAKAT, BILBORD, REKLAMA (4+0)

1. Slika nam saoptava poruku Upoznati uenike sa pojmovima vizuelne informacije, poruke, preporuke. Pronai originalna reenja za znake informacija u svojoj koli. Znaci mogu pomoi u snalaenju ako se postave u hodniku kole. TEMA: Znake informacija u mojoj koli. MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kola (tempere) 2. Plakat Upoznati uenike sa znaajem plakata u savremenom ivotu.Omoguiti da uenici shvate princip rada na plakatu u zavisnosti od likovne obrade i karaktera obavetenja. Odnos slike i teksta. TEMA: Plakat dejih prava. MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, gva , kola 7. LIKOVNE PORUKE KAO MOGUNOST SPORAZUMEVANJA (8+0) Prepoznavanje karakteristika insekata, ivotinja, profesija kod ljudi... Pojmovi: vizuelno sporazumevanje. 1. Znak, logo Izgraivanje pojmova: stilizacija, poruka, kodiranje dekodiranje. Izrada peata od plastelina. TEMA: Moj peat. MEDIJ I TEHNIKA:. Graka, plastelin 2. Prepoznavanje karakteristika insekata Razvijanje svesti o ivotu koji nas okruuje. Jezik komunikacija u ivotinjskom svetu. U radu koristiti razliite prirodne i vetake materijale TEMA: Insekti, bube i druga udna stvorenja. MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kola 3. Prepoznavanje karakteristika ivotinja Stvaranje svesti o potrebi komunikacija i u ivotinjskom svetu. Razvijanje mate i kreativnosti TEMA: Izrada kartica za igru memorija MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kola 4. Prepoznavanje profesija kod ljudi Upoznavanje uenika sa karakteristikama raznih profesija. Radno i zatitno odelo, atributi pojedinih zanimanja. TEMA: ta bi voleo/ la da radi kad poraste.. MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, gva ,tempere.

27

Primeri priprema za asOPTI PODACI O ASU Pedagoki fakultet U Somboru Student Daliborka Deli, br. indeksa 8/2004 METODIKI PODACI O ASU Nastavni predmet Likovna kultura Nastavna celina Ornament Nastavni sadrajLinearna ornamentika Prethodna situacija Normalna Zadaci asa - razvoj mate i kombinatorike -ukazivati na odnose oblika, boju i ritam -upuivanje na razliite mogunosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika, veliine, poloaja kao i meusobnih odnosa -negovanje istrajnosti i strpljenja u radu - razvijanje samokritinosti kod uenika Likovni problem- ritam, repeticija,alternacije Tema - nacrt bordure za keramike ploice-listela Likovne sposobnosti - stvaralaka mata, tano opaanje, vizuelno pamenje, originalnost, tehnika umenost,kreativnost, redenicija Likovni medij Crtanje Likovna tehnika Tu i pero Likovna oblast rada Primenjena umetnost Tip asa Kombinovani (uenje, igra, stvaralatvo, realizacija, verikacija) Motivacioni sadraj Pomoi uenicima da shvate ta je linearna ornamentika i uz pomo slika i konkretnih primera motivisati ih da ostvare originalno reenje likovnog problema. Nastavna sredstva Tu, pero, fotograje listela, listela,voda, aa, marame, nakit Tehnika pomagala Tabla Korelacija Srpski jezik, Svet oko nas

28

Izbor umetnikih dela Nakit, marame, keramika sa ornamentom, slike iz knjiga Literatura: Savi D.Likovna kultura, Uiteljski fakultet Sombor, 2003. Karlavaris. B. Metodika nastave likovnog vaspitanja, ZUNS, Beogarad, 1984 Orijentacioni raspored vaspitno-obrazovnog rada sa didaktiko-metodolokim uputstvom, ZZUNS, Beograd 1995. Veb-adrese: www.wikipedia.com Izgled table Tema: Nacrt bordura za keramike ploice Medij: Crtanje Tehnika: Tu i pero Zadaci asa: Izbor motiva Bogatstvo ritma Organizacija kompozicije ARTIKULACIJA ASA UVODNI DEO ASA (10 minuta) -Razgovor o pojmovima ornament, o likovnim elementima oblik i motiv, ta sve ljudi ukraavaju i na koje naine; -pokazujem uenicima primere; -istiem cilj asa i objanjavam zadatke RADNI DEO ASA (30 minuta) -Dajem uputstva u vezi izrade listele; -Samostalan praktian rad uenika na realizaciji teme; -Provera i podsticanje uenika da kreativno prilaze reavanju postavljenog likovnog problema kroz tri korektivna pristupa ZAVRNI DEO ASA (5 minuta) Estetsko procenjivanje likovnih radova uenika na osnovu stepena ostvarenog likovnog problema, izbora dekorativnog motiva, bogatstva elemenata na motivu, sklada linija, originalnosti, tehnike umenosti i individualne razlike GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD

29

Na osnovu prethodne provere sposobnosti uenici su podeljeni u tri grupe. Formirane grupe su po sposobnostim priblino homogene, a po polu heterofene. Diferencirani listi se daje svakom ueniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih oekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. Zadaci su diferencirani i prilagoeni individualnim sposobnostima uenika. Grupa darovitih uenika i njihov interval sadri tri razliita oblika Grupa boljih uenika i njihov interval sadri dva razliita oblika Grupa prosenih uenika i njihov interval sadri samo jedan oblik TOK ASA Uvodni deo asa (10 minuta) Danas emo govoriti o jednom od naina ukraavanja predmeta i prostora. Ornament predstavlja aru. Moe da se javlja u vie oblika izraavanja, a to su rozeta, bordura, friz, palmete, spirale... Ornament slui kao ukras na razliitim predmetima kao to su odea, posue, nametaj i drugo. Zato ljudi prave ornamente na tekstilu, keramici, maetalu, staklu, drvetu i slino?(Da bi ti predmeti lepe izgledali). Pokazujem uenicima predmete sa ornamentom i vidu rozete,i u vidu bordure. Kao to moete da primetite odreena ara se ponavlja nekoliko puta, i po nekom zakonu. Taj zakon ponavljanja naziva se ritam, a odreeni motiv, odnosno odreeni deo ornamenta koji se ponavlja sa razliitim oblicima naziva se interval. (Prilog br. 1) Ornamentika se primenjuje na keramici na kamenu i drvetu. Zauzima vano mesto i na gvou i u gvou. Kada idete u koli da li ste nekada primetili na gvozdenim ogradama, ili drvenim kapijama ponavljanje motiva tj. ornament?(Da). Ornamentika se naroito primenjuje na tekstilu (pokazujem primer). Zbog same tehnike tkanja najee se ponavljaju geometrijski oblici, ali se isto tako koriste i biljni, ivotinjski i meoviti oblici(prilog br. 2) Na datim primerima uenici uoavaju da jedan motiv moe da sadri vie elemenata i kao takav (sloen) ini interval koji se ponavlja odreenim ritmom. Intervali meusobno mogu biti razliiti i mogu se smenjivati odreenim ritmom. Isticanje cilja asa: na dananjem asu emo raditi linerni ornament. Na tablu ispisujem:

30

Tema: nacrt bordura za keramike ploice Medij: Crtanje Tehnika: Tu i pero Zadaci asa: Izbor motiva Izbor linija i oblika Bogatstvo ritma Organizacija kompozicije U zavisnosti od grupe kojoj uenik pripada on dobija zadatak shodno svojim sposobnostima. Grupa darovitih uenika i njihov interval sadri tri razliita oblika. Grupa boljih uenika i njihov interval sadri dva razliita oblika. Grupa prosenih uenika i njihov interval sadri samo jedan oblik. Radni deo asa (30 minuta) Uenici poinju sa samostalnim radom. Posmatram kako uenici prilaze zadatoj temi i kako izvravaju postavljene zadatke. Isto tako posmatram da li su zainteresovani i motivisani. Obilazim uenike. Uenicima koji ne uspevaju da pravilno pristupe reavanju zadatka ukratko ponavljam uvodni deo asa i nastavnu temu pokuavam da im pribliim povezujui sa predmetima iz njihovog okruenja, pokazujem im jo jednom primere. Dok uenici samostalno rade obilazim ih i u drugom obilasku vrim prvu korekturu. Prva korektura: Uoavam nedostatke u radu, utvuju se uzroci nedostataka, i nastojim neposrednim putem da otklonim nedostatke. Uenik sam mora uvideti greku, da shvati kako je do nje dolo te da je sam ispravi. Posle drugog obilaska sledi trei obilazak odnosno druga korektura. Druga korektura: Iako su uenici ve diferencirani u tim podjednakim grupama ipak se uviaju individualne razlike, izdvaja se i etvrta grupa iji je rad ispodprosean. U ovoj korekturi vrim diferencijaciju likovnog problema: 1. Najtalentovaniji uenici brzo i lako dolaze do originalnih reenja, govorim im da u svoj rad unesu to vie razliitih motiva i da njihov interval bude sloeniji. 2. Grupa boljih uenika koji imaju ideju o reavanju problema ali ipak imaju neke nedoumice, te nedoumice otklanjamo u zajednikom rzgovoru.

31

3. Proseni uenici se u veoj meri povode za radom uenika iz prve dve grupe te njihova originalnost ne dolazi do izraaja. 4. Uenicima iji su radovi ispod proseni dajem sugestije reenja likovnog problema (Da li se sea kakvu aru ima tepih u tvojoj sobi ili neki drugi predmet, moda tanjir ili vaza...? ). etvrti obilazak je trea korektura. Trea korektura: Proveravam da li su uenici izgubili motivaciju i da li rade povrno. Prilazim uenicima koji su izgubili motivaciju. Pohvaljujem uspene pokuaje, vredne uenike, originalne ideje. Ohrabrujem uenike da i dalje iznalaze razne mogunosti, da se slobodno izraavaju, da upotrebe to vie motiva i to vie razliitih linija. U ovom dselu asa odabiram radove i lepim ih na tablu. Zavrni deo asa (5 minuta) Zajedno sa uenicima vrim estetsko procenjivanje enikih radova po stepenu ostvarenogproblema, originalnosti,kreativnosti,uredno sti, estetskog kvaliteta. Procenjivanje vrim zajedno sa uenicima i time podstiem razvoj njihovog odnosa ka drugima i razvoj samokritinosti kod uenika.Istiem da za sve grupe vae ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja. Uenike radove diferenciram na radove koji su: Zavreni i koji su u potpunosti odgovorili na likovni problem, na temu i zadatke Zapoeti dobro, ali nisu zavreni Delimino odgovorili na zadati likovni priblem Odnosno radove u kojim alikovno problem nije reen

32

RADIONICA VIZUELNE KOMUNIKACIJE Maria Buzai Margani PEDAGOKI PODACI Nastavna celina: PLAKAT, BILBORD, REKLAMA Nastavni sadraj: PLAKAT Likovni problem: Oblikovanje vizuelne poruke Pojmovi: vizuelna poruka,vizuelna informacija, poruke, preporuke 1. FAZA SAZNANJA - UENJE -pojam -izraajni elementi -(oblik, boja) -kompozicija IZRAAJNI ELEMENTI PLAKATA: - OBLICI Dobre forme: Loe (neitke) forme ULOGA BOJE Da privue panju posmatraa Da pomogne lake pamenje poruke Da pomogne lake itanje teksta 2. FAZA PODSTICANJA - KREATIVNA IGRA UESNICI GRUPNO KOMPONIRAJU PLAKAT OD PONUENIH OBLIKA I TEKSTA Analizirajte plakat po karakteru oblika po bojama po poruci - jasnoa poruke plakata stilizacija likovno-tematskih elemenata

33

kompozicija slova i slike Isticanje cilja asa: Nastavna tema: PLAKAT ZA MEUNARODNI DAN VODE Likovni medij: SLIKANJE Likovna tehnika: KOMBINOVANA KOLA,VODENE BOJE, FLOMASTERI Zadaci: 1.grupa: SOMOVI - U radu koristite 4 razliita oblika, - koristite dve hladne boje razliitog inteziteta i jednu toplu boju, - likovni oblik poveite sa svrhom obavetenja. 2. grupa:TUKE - U radu koristite 3 razliita oblika, - koristite dve tople boje razliitog inteziteta i jednu hladnu boju, - likovni oblik poveite sa svrhom obavetenja. 3. grupa: ARANI - U radu koristite 2 razliita oblika, - koristite jednu hladnu i jednu toplu boju razliitog intenziteta, - likovni oblik poveite sa svrhom obavetenja, 4. grupa: DEVERIKE - U radu koristite jedan oblik, - koristite jednu boju razliitog intenziteta, - likovni oblik poveite sa svrhom obavetenja. 3.FAZA STVARALATVA Prvi obilazak (bez korekture) radi utvrivanja da li su shvatili zadatak i da li imaju neke potekoe u realizaciji 4.FAZA OBLIKOVANJA - REALIZACIJE Diferencirani rad sa grupama SOMOVI, TUKE, ARANI, DEVERIKE

34

5. FAZA PROCENJIVANJA - VREDNOVANJA Analiza radova e se vriti po ostvarenosti postavljenih zadataka: oblici boje jasnoa poruke kompozicija slova i slike estetskoj kvaliteti tehnikoj umenosti

35