Medjunarodne Finansijske in Stitucije

7/31/2019 Medjunarodne Finansijske in Stitucije

http://slidepdf.com/reader/full/medjunarodne-finansijske-in-stitucije 1/28

1. Uvod

Živimo u svetu koji je toliko bogat da globalni dohodak iznosi više od 31 biliona dolaragodišnje. U ovom i ovakvom svetu, prosečan čovek u nekim zemljama zarađuje više od 40 000dolara godišnje. Ali u istom ovom svetu, 2,8 milijardi ljudi – više od polovine stanovnika uzemljama u razvoju – živi sa manje od 700 dolara godišnje. 1,2milijarde ljudi od ovog brojazarađuje manje od 1 dolara dnevno.Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvojusvakodnevno umre 33 000dece. U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna žena utoku porođaja.Siromaštvo sprečava više od 100 miliona, uglavnom ženske dece, da se školuju.Izazov za smanjenjem ovakvog nivoa siromaštva, naročito imajući u vidu da je svetska

poulacija u neprestanom porastu – procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina – je ogroman.

Medjunarodne finansijske organizacije veoma su značajne za medjunarodno poslovno

finansiranje kao veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima. Mada je dobar deo tihsredstava namenjen finansiranju raznih javnih programa razvoja i strukturnog prilagodjavanjazemalja članica, sve više sredstava se usmerava i na finansirane privatnih preduzeća i projekaa,sa ili bez garancije države.Može se reći da je u poslednjih desetak godina upravo došlo donovog strategijskog koncepta jačanja uloge medjunarodnih finansijskih organizacija u ravoju

privatnog sektora i inicijative.

Od medjunarodnih finansijskih organizacija za privredne subjekte u Srbiji su srazmernonajznačajnije Medjunarodna banka za obnovu i razvoj, Medjunarodno udruženje za razvoj ,Medjunarodna finansijska korporacija.Dati su I osnovni podaci o Medjunarodnom

monetarnom fondu, koji spada u medjunarodne finansijske organizacije,tu se radi se označajnoj instituciji sa aspekta ukupnih medjunarodnih finansija.

Međunarodni monetarni sistem se može definisati kao skup normi kojima se regulišu osnovna pitanja u vezi sa novcem u opticaju, monetarni pariteti i konvertibilnost, monetarne rezerve,kao i druga pitanja vezana za ovu oblast.

Međunarodni monetarni odnosi su postojali i ranije i zasnivali su se na bimetalizmu. Međutim,kada se govori o ovim odnosima, onda je značajan period od devetnaestog veka, u kome jedošlo do njihovog značajnijeg razvoja, koji je nastavljen i u dvadesetom veku. U toku ovog

razvoja, globalno posmatrano, ističu se dva modela ovog sistema, sa određenim varijantama uokviru oba. Prvi model međunarodnog monetarnog sistema jeste model zlatnog standarda,nakon čega je kasnije došlo do primene zlatno-deviznog i zlatno-polužnog sistema. Drugimodel obuhvata sistem Međunarodnog monetarnog fonda, koji je pretrpeo dosta izmena u tokusvog funkcionisanja.

2



2.Teorijske osnove položaja i uloge međunarodnih finansijskih institucija

Izučavanje savremenih međunarodnih odnosa, danas je nezamislivo bez sagledavanja ključnihkretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju. Međunarodne institucije koje su osnovaneza vreme ili neposredno nakon drugog svetskog rata postavile su osnove za prosperitet kojidanas u velikoj meri uživa veći deo svieta. Međunarodni politički odnosi i stanje u svetskojekonomiji imali su veliki uticaj na međunarodnu saradnju u kasnijem periodu. Nakonnepovoljnih ekonomskih kretanja sedamdesetih godina, obeleženih velikim debalansima inezadrživom inflacijom, počeo je veoma snažan period oporavka u industrijalizovanom svetu.U povoljnoj ekonomskoj klimi osamdesetih godina, podstaknutoj liberalizacijom i integracijomfinansisjkih tržišta, zemlje su ponovo počele da uzimaju u obzir međusobne interese.Ublažavanje političkih tenzija između Istoka i Zapada, proširililo je krug zemalja kojemeđusobno saradjuju. Početkom devedesetih godina, ekonomska politika zapadnih zemalja,naišla je na strukturalne probleme i velike deficite u budžetu. Centri rasta još uvek su se mogli

pronaći u azijskim zemljama, koje su doživljavale rapidan ekonomski razvoj i sve značajnije seintegrisale u svetsku ekonomiju.

Dalekosežne promene političke karte sveta, nisu se iskristalisale ni do sredine devedesetihgodina. Prestankom antagonizama između Istoka i Zapada, SAD su ostale jedina svetska super sila, koja se još uvek bori za pronalaženje odgovarajuće forme za ulogu koju nosi. Na drugoj

strani evropske zemlje još uvek se kolebaju između sopstvenih, tradicionalno jakih veza saSAD i bliske saradnje sa evropskim partnerima.

Divergentna ekonomska i politička situacija, kao i konflikti interesa vodećih zemalja sveta, predstavljaju snažan izazov međunarodnim finansijskim institucijama, koje predstavljajusvojevrsno mesto za ekonomske i monetarne konsultacije zemalja. Kada se istočni blok raspaomeđunarodne finansijske institucije, bile su u stanju da se velikom brzinom preorijentišu, na

ponudu finansijske i tehničke pomoći. Ekonomska kretanja još uvek imaju odlučujući uticaj u političkom delovanju. Tako na primer, ekonomske promene u Latinskoj Americi podstiču SADda ubede međunarodne institucije da aktivno učestvuju u onome što su do sada smatrale svojim

neposrednim susedstvom ili »političkim dvorištem«. Takođe veoma slabi ekonomski rezultati uSovjetskom Savezu zahtevali su radikalne promene što je na kraju dovelo do političkedezintegracije....

3



3.Međunarodne finansijske institucije kao subjekat međunarodnih

ekonomskih odnosa

Međunarodne finansijske institucije, osnivaju se međudržavnim ugovorom ili sporazumomvećeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju rešavanja razvojnih, stabilizacionih,finansijskih, monetarnih i drugih sličnih problema zemalja članica.

Sve međunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna principa:

- njihov primarni cilj je sloboda međunarodne trgovine i kretanja kapitala;

- pružanje pomoći zemljama u održavanju monetarne i ekonomske stabilnosti (kako unutrašnjetako i spoljašnje);

- članice međunarodnih finansijskih institucija moraju uvažavati interesi drugih zemalja uokviru svojih politika.

Solidarnost između članica bitna je odlika međunarodnih finansijskih institucija. Ona se možeizraziti u okviru finansijskih priloga, čime zemlje članice pokazuju spremnost da prebacesredstva nekoj od institucija, koja ih potom redistribuira, na bazi supranacionalnih razmatranja.Finansijski prilozi su izraz političke podrške: parlamentarne debate zemalja članica su čestouslov za to, čime se osigurava podrška instutucijama od strane javnosti.. U cilju efikasnogfunkcionisanja institucija, politička spremnost zemalja da učestvuju u njima na bazi uzajamnog

poverenja je na duge staze bitnija od samog iznosa finansijskih sredstava...

4.Osnovne institucije medjunarodnog monetarnog sistema

Postoje tri kljucne Institucije koje su institucije aktuelnog medjunarodnog monetarnog sistemaI to su

-Medjunarodni monetarni fond

-Banka za medjunarodne obracune

-Evropski monetarni sistem sa Evropskom centralnom bankom.

Arhitektura medjunarodnog finansijskog sistema koji ima javni I kvazi javni karakter,u velikojmeri se zasniva na medjunarodnim finansijskim organizacijama razvojno –

4



investicionog karaktera kao sto su :Medjunarodna banka za obnovu I razvoj,Medjunarodnoudruzenje za razvoj,Medjunarodna finansijska korporacija,Evropska banka za obnovu I razvoj IEvropska investiciona banka kao I brojne regionalne razvojne banke.Specificni institutesaradnje proistekli su iz potrebe koordinatnog nastupa poverilaca u resavanju problema

svetskih dugova u obliku Pariskog I Londonskog kluba.

5.Medjunarodni monetarni fond

Medjunarodni monetrani fond (International Monetary Fund )- MMF je jedna od najznacajnijihinstitucija koja se nalazi u sklopu ukupnog medjunarodnog I finansijskog sistema,ali ne tolikosa aspekta medjunarodnih poslovnih finansija.Osnovan je u julu 1944. Godine u Berton Vuds-u.

MMF je izgradjen na osnovu dva plana:

1. Kejnzov plan (britanski plan) – delimicno je poslužio kao dopuna za izgradnju MMf-a

Kejnzov plan je predvidjao stvaranje madunarodne unije i madunarodne monetarne jedinicekoja bi se zvala BANKOR cija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izražena u zlatu i da se

pariteti nacionalnih valuta u bankor, a svaka promena pariteta bi se mogla izvršiti samo uzsaglasnot unije.

2.Vajtov plan (americki plan) – u potpunosti prihvacen.

Vajtov plan je predvidao formiranje medunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predvideno formiranje medunarodne monetarne jedinice UNITAS, cija bi vrednost bila desetdolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je odreden u odnosu na unitas, bila

bi potrebna takode saglasnot fonda.

Iako su planovi i ciljevi MMF-a mnogo više od taksativno nabrojanih rešenja, moramonapomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tacaka kao i da je

polje delovanja mnogo šire na medjunarodnom i unutrašnjem planu.

5.1.Osnovni ciljevi MMF-a

Osnovni ciljevi MMF-a su unapredjivanje I razvijanje medjunarodne monetarnesaradnje,sirenje I ravnomerno razvijanje medjunarodne trgovine,odrzavanje stabilnosti deviznihkurseva,multilateralizacija medjunarodnih placanja po tekucim transakcijama,ukidanje deviznihogranicenja koja sprecavaju rast obima medjunarodne trgovine I pomoc zemljama clanicama ucilju smanjenja platnobilansne neravnoteze.

5



MMF pruza finansijsku pomoc zemljama clanicama koja je u vidu raznih vrsta kredita.Osnovniizvor sredstava MMF-a predstavljaju kvote zemalja clanica koja su takodje I osnova zaglasacku snagu zemalja clanica.Odredjuju se za svaku zemlju clanicu prema njenoj privrednojsnazi,uplate se vrse prilikom stupanja u clanstvo I to 25% u zlatu,a 75% u nacionalnoj

valuti.Ukupna kvota zemalja clanica 2002. Godine iznosila je 212.415 miliona SPV,od cega jenajvisa kvota SAD 37.149miliona SPV,Japan 13.312 miliona SPV,Nemacke13.008.SPV.Obracunska jedinica MMF-a su SDR tj. Specijalna prava vucenja SPV, cija jevrednost bazirana na pondesrisanom proseku vrednosti korpe glavnih svetskih valuta koja se

periodicno uskladjuje.

5.2.Osnovni organi I uloga fonda

Osnovni oragani su:

-Odbor guvernera

-Odbor izvrsnih direktora

-Generalni direktor

Odbor guvernera cine guverneri I zamenici guvernera iz zemalja clanica.

Odbor izvrsnih direktora cine 22 izvrsna direktora od kojih pet direktora imenuju zemlje sanajvisim kvotama,a ostale imenuju zemlje clanice koje udruzene po grupama biraju svaka po

jednog direktora.

Uloga fonda je bila znacajna u sistemu fiksnih deviznih kvota ,jer su sve zemlje clanice bile uobavezi da utvrde paritet svoje valute uz saglasnost fonda I da je odrzavaju.Radi se okursevima na osnovu kojih se odvijaju promptne devizne transakcije.Nakon sporazumaindustrijskih zemalja o prilagodjavanju kurseva njihovih valuta 1971.godine MMF je odlucioda se marza prosiri na plus,minus 2,25%,a da se istovremeno omoguci drzavama clanicama daumesto pariteta utvrde kurs svoje valute.Nakon druge devalvacije dolara sistem fiksnih kurseva

je zamenjen sistemom fluktuirajucih deviznih kurseva.

Zaduzivanje zemlje clanice kod MMF na osnovu krditne transe moze dostici iznos od 100%kvote date zemlje.Pozajmica od iznosa prve kreditne transe moze se dobiti lako u slucaju

potrebe da se pokrije deficit platnog bilansa.Ostale tri kreditne transe su uslovljene I za njih je potrebno da se zemlja clanica dogovori sa MMF-om o program prilagodjavanja.Program mozeda obuhvati period od jedne do tri godine.

Sredstva MMF-a sa direktnim vucenjem od fonda ili putem aranzmana od kojih je najpoznatijistand-by aranzman ili krediti u pripravnosti.Radi se o odobravanju okvirnog

6



iznosa kredita koji data zemlja moze koristiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potrebe aliI da li sprovodi stabilizacioni aranzman koji je prethodno dogovoren sa MMF-om.Otplataobicnih stand-by aranzmana pocinje tri godine I tri meseca posle podizanja sredstava,u osamkvartalnih rata ukupno u roku od pet godina.

Od 1973. Godine MMF stavlja veci akcenat na strukturno prilagodjavanje zemalja clanica .Natoj osnovi doslo je I do sirenja finansijskog instrumentarijuma MMF na kredita za strukturno

prilagodjavanje,prosirene kredite za strukturno prilagodjavanje,kredite za kompezatornofinansiranje,kredite za finansiranje tampon zaliha,kredite za dodatno finansiranje,kredite zasmanjivanje siromastva I podsticanje rasta.

MMf uslovljava dobijanje sredstava sprovodjenjem odredjenih promena u ekonomskoj politiciu cilju uravnotezenja platnog bilansa I strukturnih promena u privredi zemlje clanice.Mereekonomske politike utvrdjuje sama zemlja clanica I izlaze ih u formi pisma o namerama-dokumentu koji predstavlja neku vrstu zahteva za odobrenje finansijskih sredtava.Trazenasredstva se odobravaju ako se proceni da je izlozeni ekonomski program adekvatan zaresavanje nastalih problema I da ce zemlja biti u stanju da vrati pozajmljena sredstva u roku od3-5 godina.

5.3.Pismo o namerama

Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja clanica, ali ipak sadrži sugestijefonda o ekonomskoj politici koju data zemlja treba da sprovodi ako želi podršku fonda.

Stabilizacini fondovi koji se predlažu dužnicima vode pre svega racuna o ekonomskoj politicikakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti dovoljno deviza za vracanje duga, adugorocni interesi razvoja te zemlje ostaju u drugom planu.

5.4. Stand – by aranžmani

Pored obicnih pozajmica cesto se koriste i stand by aranžmani koji su ustvari krediti u pripravnosti. Ovde je rec o odobravanju okvirnog iznosa kredita, koji zemlja može da korisiti uodredjenom periodu u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji

je prethodno ugovoren sa fondom.

Fond periodicno nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom stanju, povecanju

7



monetarnih rezervi, ogranicavanju unutrašnje potrošnje i kako se odvija umanjivanje stepenazaduženosti zemlje.

Velicina stand by aranžamana zavisi od potreba zemlje tj. koliko joj treba toliko može dadobije samo pod uslovom da stabilizacioni plan tj. program bude dogovoren i odobren od

fonda.

U svetskoj privredi dolazi do velikih promena, a to pored vec namenutih kredita namece i nekenove vrste kao što su:

1. Olakšice za kompezantorno finansiranje(olakšice za kompezantorno finansiranje -compensatory finansing facility)

2. Olakšice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slucajeve CCFF (compensatory andcontingency finansing facility)

3. Olakšice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing facility)

4. Naftne olakšice( oil facility)

5. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund)

6. Olakšice za strukturno prilagodjavanje – SAF (structural adjustment facility)

7. Povecane olakšice za strukturno prilagodjavanje ESAF (enhancend struktural adjustmentfacility)

8. Proširene fondove olakšica EFF (extended fund facility)

9. Dodatne finansijske olakšice politika uvecanog pristupa koja je zamenila dodatnefinansijske olakšice kreditita za pomoc u vanrednim situacije.

10. Od 1993 uvedene su olakšice za sistematsku transformaciju STF (sistemic transformationfacility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i mi sada nalazimo

Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih izvora ogranicen je na 100% kvote ili 300% ukupne, i u izuzetnim prilikama krediti mogu iznositi i do 500%

kvote.31.01.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim clanicama, njih 91 iznosi 50.5

milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara.(2)

8



5.5.MMF I Srbija

MMF je SFJ primio u clanstvo decembra 2000.godine.Istovremeno joj je odobrio sredstva uiznosu od 116,2miliona SPV na ime hitne postkonfliktne pomoci.MMF je u junu 2001. Godineodobrio sredstva u iznosu od 200miliona SPV koja su u celosti povucena do maja 2002. Godinekad je odobren trogodisnji finansijski aranzman u iznosu od 650 miliona SPV,a aranzman jezvanicno okoncan u februaru 2006. Godine.Prema raspolozivim podatcima sredstva aranzmanaza produzeno finansiranje su odobrena sa rokom otplate od 10 godina uz period poceka od 4,5godina I sa kamatnom stopom 3%godisnje.

6.Banka za medjunarodne obracune BIS

Banka za medjunarodne obracune tj. Poravnanja (Bank for International Settlemenets-BIS)osnovana je 1930. godine I predstavlja najstariju medjunarodnu finansijskuorganizaciju.Sediste joj je u Bazelu u Švajcarskoj.Njeno osnivanje povezano je sa jangovim

planom kojim je trebalo olaksati placanja reparacija koje je Nemacka dugovala posle Prvogsvetskog rata.Usredila se na primenu I odbranu Bretonvudskog sistema,razvoj saradnje medjucentralnim bankama,regulatornu superviziju medjunarodne bankarske aktivnosti,a delovala je Iu svojstvu agenta Evropske platne unije , kao I raznih evropskih aranzmana, ukljucujuci IEvropskog monetarnog sistema

Upisani capital BIS iznosi 1.500 miliona zlatnih franaka I podeljen na 600.000 akcija cija jenominalna vrednost po 2.500 zlatnih franaka.I danas se bilansi BIS iskazuju zlatnimfrancima,a za preracunavanje active I passive koristi se trzistni kurs tih valuta premaUSD,odnosno specijalna prava vucenja SPV.

Zadatak BIS je da obezbedi saradnju izmedju centralnih banaka zemalja clanica I da brine ostabilnosti medjunarodnog finansijskog sistema.U radu BIS ucestvuju centralne banke Imedjunarodne finansijske institucije.BIS je veoma aktivna u radu grupe razvijenih zemalja G-10.To je institucija u kojoj se oranizuju istrazivanja o razvoju medjunarodnog monetarnog Ifinansijskog sistema,ona prikuplja,analizira finansijske informacije I pruza tehnicku pomoc.

BIS posluje u svoje ime ili u ime centralnih banaka, moze da odobrava I uzima kredite odcentralnih banaka koje dalje reinvestira na finansijskom trzistu .Transakcije sa valutom I natrzistu kapitala moraju biti u skladu sa monetarnom politikom date zemlje.

9



6.1.Komiteti I konsultativni organi

BIS ima nekoliko komiteta I konsultativnih organa,ali je za stabilnost svetskog finansijskog

sistema I posebno bankarstvo najvazniji Bazelski odbor za nadzor banaka koji je formiran1974. godine od strane guvernera centralnih banaka grupe G-10 ciji je cilj da po mogucstvuuskladi propise o nadzoru bankarskog poslovanja I da uspostavi kriterijume uz pomoc kojih bise ocuvalo poverenje u bankarski sistem.

Najstariji komitet BIS je Komitet za trzista osnovan 1962.godine gde se razmenjuju misljenja Iinformacije o sadasnjim I buducim kretanjima na deviznim trzistima .

Komitet za globalni finansijski sistem osnovan je 1971.godine kao forum centralnih banaka za pracenje stanja i razmenu informacija i misljenja o kretanjima na finansijskim trzistima,a

takodje se bavio i davanjem preporuka centralnim bankama u ispunjavanju njihovih obaveza zaocuvanje monetarne i finansijske stabilnosti.

Komitet za sisteme placanja I saldiranja osnovan je 1900.godine I njegov cilj je da prati Ianalizira razvoj domacih I medjunarodnih sistema placanja,poravnanja I kliringa,kao I dautvrdjuje standarde u vezi sa tim.

Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala je clan BIS-a 1931.godine,a pitanje clanstva SRJregulisano je juna 2001.

7.Evropska monetarna saradnja i Evropska centralna banka

Predstavlja prvi trajni I uspesni oblik monetarne saradnje u Evropi koji je bio organizovan uobliku Evropske platne unije EPU.Medju zemljama su se sklapali bileteralni sporazumi sa

placanjem u nekonvertibilnim nacionalnim valutama I ona je nastala kao proizvod toga.

Sklopljena je na predlog OECD-a 1950.godine sa ciljem da obezbedi multilateralno prebijanje

salda zemalja clanicau medjunarodnim placanjima(multilateralni kliring).Koristila je tehnicku pomoc BIS sto joj je omogucavalo mesecno utvrdjivanje I likvidaciju salda nastalih naklirinskim racunima.Ugasena je 1958.godine kada su zemlje clanice uvele konvertibilne valuteza tekuce transakcije u okviru Bertonvudskog medjunarodnog monetarnog sistema.

Nakon toga nastao je Evropski monetarni sporazum EMA koji je olaksavao placanje izmedjucentralnih banaka u zlatu ili dolarima,a iz posebnog fonda mogli su se dobiti I krediti za ove

10



namene.Prestao je da funkcionise 1972.godine prestankom funkcionisanja Bertonvudskogmonetarnog sistema.Monetarna integracija se ostvarila fiksiranjem kurseva valuta zemalja EEZu odnosu na paritet.

Evropski monetarni system EMS poceo je sa funkcionisanjem 1979.godine I u njemu je

ucestvovalo 8 od 9 zemalja EEZ.Centralne banke ovih zemalja potpisale su ugovor ooperativnim procedurama ,dok je poseban segmenat saradnje predstavljao mehanizamodrzavanja deviznih kurseva u utvrdjenom rasponu.Pocivao je na fiksnim kursevima,a svakazemlja clanica je morala da definise srednju vrednost svoje valute u odnosu na evropskuvalutnu jedinicu.

Decembra 1991.godine odrzane su dve evropske konferencije o monetarnoj I ekonomskojsaradnji.Njima je bio trasiran put ka Evropskom monetarnom institute EMU koji bi

predstavljao novu fazu razvoja evropske monetarne saradnje.Poceo je sa radom 1994.godine Injim je upravljao savet sacinjen od guvernera centralnih banaka zemalja clanica.Njegovzadatak bio je da pripremi osnove za jedinstven evropski novac I obavi potrebne pripreme zauspostavljanje evropskog sisitema centralnih banaka I Evropske centralne banke.

Decembra 1995.godine Evropska komisija na sastanku u Madridu donela je odluku oformiranju jedinstvene evropske valute pod nazivom evro.Ova valuta uvedena je u upotrebu

januara 1999.godine zajedno sa pocetkom I trece faze EMU.

Nova faza razvoja EMU definisana je sporazumom iz Mistrihta I stupila je na snagu1999.godine uvodjenjem zajednicke valute evra I pocetkom rada Evrpskog sistema centralnih

banaka .EMU se nisu prikljucivale sve od 15 clanova EU uglavnom su razlozi za to bili politicke prirode ali I iz ekonomskih razloga.

EMU je u proteklih nekoliko godina davala zadovoljavajuce rezultate ,mada ne I u svimsegmentima.Izazvala je mnoge promene na finansijskim trzistima Evrope I sveta.Najopipljjiviji

proizvod EMU je evro koji je belezio razlicite rezultate na deviznim trzistima sveta.Najvece jacanje evra zabelezeno je 2006.godine.

7.1Evropska centralna banka I sistem evropskih centralnih banaka

U junu 1998.godine pocela je sa radom Evropska centralna banka koja je imala sediste uFrankfurtu I koja je sa nacionalnim centralnim bankama zone evra formirala Evropski systemcentralnih banaka.Njen osnovni cilj bio je da ostvari cenovnu stabilnost na principima otvorenetrzistne privrede sa slobodnom konkurencijom uz afirmaciju efikasne alokacije resursa.

11

Osnovni zadaci ESBC su:



-definisanje I sprovodjenje monetare politike u EU

-rukovodjenje deviznim poslovima

-drzanje i upravljanje deviznim rezervama zemalja clanica

-omogucavanje sto efikasnijeg platnog prometa

-sprovodjenje prudencijalnog nadzora nad kreditnim institucijama i odrzavanje stabilnostifinansijskog sistema

Za ostvarivanje ciljeva poslovanja ECB i ESCB koriste tri klasicna instrumenta monetarne politike

-politiku otvorenog trzista-eskontnu politiku

-politiku obaveznih rezervi

U svom radu ECB je potpuno nezavisna i rad se odvija u saradnji sa sluzbama nacionalnihcentralnih banaka,uz pripremanje odluka koje donosi Savet guvernera,Direktorijum i Generalnisavet.Savet guvernera je najvisi organ koji je sastavljen oguvernera nacionalnih centralnih

banaka i 6 clanova Direktorijuma.Njim predsedava Predsednik ECB.Osnovna uloga jedefinisanje monetarne politike u sferi evra.

Osnivacki kapital ECB je 4,1 milijarde evra i postoji otvorena mogucnost da se on uveca po potrebi usled prosirenja EU jer bi se na taj nacin novim clanicama omogucilo da ucestvuju uupravljanju ECB i takodje da preuzmu obavezu za sprovodjenje zajednicke monetarne politike.

EBC je 2004. godine ostvarila gubitak u iznosu 1.636 miliona evra koji je nastao usled kretanjadeviznih kurseva koji su uticali na to da se holdinzi ECB denormirani u stranim valutamasmanje prilikom njihovog iskazivanja u evrima .Redovni prihod ECB ostvaruje najvise od

investicionih prihoda na devizne rezerve i od uplacenog kapitala od 4,1 milijarde evra kao i od prihoda na kamate od svog ucesca u evro banknotama u opticaju.

12

7.2.Evropske bankarske direktive



Propisi o jedinstvenom trzistu finansijskih usluga EU odnose se na bankarske i druge kreditneinstitucije i na trziste hartija od vrednosti.Propisi EU o bankama bili su sastavljeni iz prve idruge bankarske direktive kao i od drugih direktiva koje su se bavile pojedinacnim pitanjima izove oblasti.

Ukidanje ogranicenja na slobodu formiranja banaka i drugih finansijskih institucija u EU bilo jeuspostavljeno direktivom iz 1973.godine.Prva bankarska direktiva iz 1977.godine regulisala je

postupak prikupljanja depozita i odobravanja zajmova i utvrdjivala minimum sopstvenogkapitala kao i broj i kvalifikacije rukovodeceg osoblja banke.

Druga bankarska direktiva i jos dve direktive donete su 1989. Godine I regulisale su vise pitanja iz ove oblasti.Odredjen je minimum osnivackog kapitala banke od 5 miliona evra kao Ida se depozitnim poslovima mogu baviti samo kreditne institucije,maticna zemlja vrsi kontrolu

poslovanja banke na celom podrucju EU u odredjenoj podeli nadzornih funkcija sa vlastimazemlje domacina.Direktiva o sopstvenom kapitalu definisala je sastav osnovnog,operativnogkapitala banke koji je bio sacinjen iz dva dela:osnovnog I dodatnog kapitala.Dodatni capitalnije smeo da bude veci od osnovnog kapitala.

Direktiva o garancijama depozita klijentima garantovala je do odredjene sume depozit I uslucaju kada je banka nesolventna,a Direktiva o solventnosti obezbedjivala da banka svojeobaveze moze da izvrsava iz svoje imovine.

Direktiva o pracenju I kontroli velike izlozenosti kreditnih institucija propisivala je limit isplata jednom od klijenata na najvise 25% fondova banke s tim da banka ne bi smela da stvoriobaveze o isplati velikih povlacenja za vise od 80% njenih fondova.

Osnovni preduslovi za obavljane poslova banke na teritoriji EU su:

-postojanje sopstvenih sredstava

-posedovanje pocetnog osnovnog kapitala od 5 milona evra

-angazovanje kvalifikovanog rukovodstva

-obavestenje nadleznih organa o identitetu vecih akcionara

Ovlascenje se moze povuci ako kreditna institucija prestane da ispunjava uslove izdirektive.Ona moze poslovati pod svojom firmom pod uslovom da to ne stvara dileme u pogledu nacionalnih zakonodavstava koje se na nju primenjuje.

13



Prvom bankarskom direktivom bilo je uredjeno da bankarski sektor EU cine cetiri kategorije banaka :

-Komercijalne banke koje se bave I medjunarodnim poslovanjem I udruzene su u asocijacijuEuropean Banking Federation

-Depozitivne I stedne institucije koje su organizovane u asocijaciju Saving Bank Group EU

-Korporativne I uzajamno organizovane banke koje su okupljene u Association of CooperativeBank

-Specijalizovane kreditne institucije I stedionice za stambenu izgradnju organizovane uMortgage Federation I European Federation of Building Societis.

8.Medjunarodne razvojne banke I finansijske organizacije

Veoma su znacajne za zemlje u razvoju I zemlje u tranziciji posto predstavljaju veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima.Veci deo tih sredstava namenjen je finansiranjuraznih javnih programa razvoja I strukturnog prilagodjavanja zemalja clanica,sve je veci deosredstava koji se usmerava I na finansiranje privatnih preduzeca I projekata koji su sa ili bez

garancija drzave.

Od medjunarodnih razvojnih banaka I organizacija na globalnom planu veoma su znacajne

-Medjunarodna banka za obnovu I razvoj

-Medjunarodno udruzenje za razvoj

-Medjunarodna finansijska korporacija

Za region Evrope takodje se izdvajaju:

-Evropska banka za obnovu I razvoj

-Evropska investiciona banka.

Drugi regioni takodje imaju svoje razvojne banke.One koje se izdvajaju su :

14



-Azijska banka za razvoj

-Africka banka za razvoj

-Interamericka banka za razvoj

-Karipska banka za razvoj

8.1.Medjunarodna banka za obnovu I razvoj

Medjunarodna banka za obnovu I razvoj (International Bank for Reconstruction andDevelopmant IRBD) osnovana je 1945. Godine.U okviru nje formirane su jos tri institucije

afilijacije IBRD:

-Medjunarodna finansijska korporacija IFC

-Medjunarodno udruzenje za razvoj IDA

-Medjunarodna agencija za garantovanje investicija MIGA

Osnovni cilj funkcionisanja IBRD jeste da obezbedi finansiranje onih projekata koji su znacajniza nacionalnu privredu,a za koje nije zainteresovan privatni kapital posto nisu neposredno

profitonosni,za njih je potrebno veliko ulaganje i prisutan je visoki rizik.

IBRD je organizovana kao akcionarsko drustvo a udeo pojedinih zemalja odredjuje se premanjihovoj ekonomskoj snazi.Uslov za clanstvo je predhodno clanstvo u MMF-u.SFJ je primljenau clanstvo 2001. Godine.Osnovni izvor za poslovanje IBRD jesu uplacene kvote zemaljaclanica,zaduzenje na medjunarodnom trzistu kapitala,vracena sredstva iz ranije odobrenihkredita,ostvareni prihod, a najvazniji izvor je zaduzivanje na medjunarodnom finansijskomtrzistu.

IBRD odobrava sredstva vladama zemalja clanica ili njihovim agencijama,odnosno privatnim preduzecima i bankama uz garanciju vlade.Zajmovi su predvidjeni za pokrivanje deviznih

troskova projekta.

Finansijsko angazovanje IBRD se ostvaruje kroz :

-Investicione zajmove

-Zajmove za prilagodjavanje

15



-Garancije

-Hedzing proizvodi

-Tehnicku pomoc.

Poseban vid finansijskog angazovanja IBRD je kofinansiranje kaoje prdstavlja udruzivanjesredstava za realizaciju odredjenog projekta ili programa I moze ali ne obavezno da ukljucujeodredjenu preraspodelu rizika izmedju kofinasijera.

IBRD odobrava zajmovepod trzistnim uslovima.Kamatna stopa koju placaju zajmoprimci jeiznad kamatne stope po kojoj ona mobilise sredstva na trzistu kapitala koji je osnovni izvor sredstava za njeno poslovanje.

Zajmoprimci mogu dobiti zajmove sa fiksnom marzom gde je marza fiksirana za ceo periodzivota zajma I ista se dodeljuje na sestomesecni LIBOR za sve vaznije valute.IBRD odobravana srednji I dugi rok sa rokom vracanja od 20 godina ali su moguci I duzi rokoviotplate.Projekti koje finansira IBRD prolaze kroz projektni ciklus koji se sastoji iz sledecih faza:identifikovanje projekta,priprema projekta,ocean projekta,pregovori,usvajanje

projekta,izvrsenje nadzor I naknadna ocena projekta.

8.2.Medjunarodno udruzenje za razvoj

Medjunarodno udruzenje za razvoj je IDA je neprofitna afilijacija Svetske banke I osnovana je1960.godine sa ciljem da obezbedjuje sredstva za finansiranje razvojnih potreba najsiromsnijihzemalja u razvoju.Njen osnovni cilj je da smanji siromastvo I ubrza razvoj najsiromasnijihzemalja kroz obezbedjivanje sredstava za socijalne I infrastrukturne projekte.Clanice mogu bitisamo zemlje clanice IBRD sa kojom IDA ima zajednicku administraciju I upravu,ali im je

poslovanje pravno I finansijski odvojeno.

Krediti su bili na pocetku odobravani na 50 godina ali je ovaj rok naknadno skracen na 40godina.Na kredite se ne naplacuje kamata vec samo provizija za pruzanje uslugaod 0,75 %.Za

IDA kredite nije potrebna garancija drzave zajmoprimca,a ucesce IDA u projektu tj. Ufinansiranju troskova projekta krece se oko 40 %.

SFRJ je bila clan IDA vec od samog njenog osnivanja ali nije koristila njena sredstva. SFJ imamesoviti IDA status u periodu trajanja od 3 godine , 2002. Godine je dobila kredit od 70miliona USD za strukturne reforme u javnim finansijama,energetici,penzionom izdravstvenom fondu i trzistu rada.Kredit je odobren na 20 godina sa periodom pocetka od 10godina i kamatnom stopom 0,75% godisnje.

16



8.3.Medjunarodna finasijska korporacija

Ona je afilijacija Svetske banke koja je osnovana 1956.godine sa ciljem da unapredjujeekonomski razvoj podsticanjem daljeg razvoja proizvodnih privatnih preduzeca zemalja clanicanarocito onih manje razvijenih podrucija.Dopunjava delatnost Centralne banke.U saradnji sa

privatnim investitorima pruza finansijsku pomoc kod osnivanja,modernizacije i prosirivanja proizvodnih privatnih preduzeca koja treba da doprinesu razvoju zemalja clanica.

Osnovna delatnost IFC je da investira u privatne firme,mobilise dopunsko finansiranje i dajesavete koji se ticu znacajnih pitanja razvoja privatnog sektora koja se odnose na trzistekapitala,strana direktna ulaganja,privatizaciju..

Finansijski i pravno posmatrano Svetska banka i IFC su odvojeni entiteti,jer IFC ima sopstvenikapital,rukovodstvo i osoblje,ali je vezana za Svetsku banku oko administrativnih i drugihusluga.Oko 80% sredstava za svoje finansiranje IFC mobilise preko trzista kapitala,dok 20%

kroz pozajmice od IBRD.

Ima 5 osnovnih oblika svog finansijskog angazovanja :

-Finansiranje ulaganja u rizicni kapital je u formi ucesca u akcionarskom kapitalu kompanija idrugih entiteta privatnog sektora u zemljama u razvoju.

-Zajmovi koje IFC odobrava za svoj racun po fiksnim i promenljivim kamatnim stopama za projekte privatnog sektora u zemljama u razvoju.

-Sindicirani zajmovi.Program B zajmova u cijem se okviru angazuju sindicirani zajmovi odkomercijalnih banaka kao dodatni izvor finansiranja za projekte u zemljama u razvoju kojefinansira IFC

-Delimicne kreditne garancije koje pokrivaju sve vrste kreditnih rizika za odredjeni periodkreditiranja izdaju se u stranoj ili lokalnoj valuti.

-Finansiranje kvazi-vlasnickog ulaganja :C-zajmovi u sklopu kojeg IFC nudi spektar kvazivlasnickih finansijskih instrumenata koji imaju elemente zaduzenja i vlasnickog ulaganja.

Finansijsko angazovanje IFC je obicno do 10 godina mada u odredjenim slucajevima moze biti

i na duzi vremenski period.Postupak identifikacije,ocene i usvajanja projekta slican je onomekoji odobrava Svtska banka.

SFRJ je postala clan 1968.godine.

Od 2001.godine Srbija je obnovila svoju saradnju sa IFC a dala je akcenat na razvoj privatnog preduzetnistva,malih i srednjih preduzeca ali i finansijskog sektora.

17



8.4.Multilateralna agencija ya investicione garancije(MIGA)

Na inicijativu predsednika Banke (IBRD), iznetu na godišnjoj skupštini 1981. U Banci je, posle dužeg razmatranja i uobičajne procedure, pripremljen nacrt Konvencije oosnivanjuMultilateralne agencije za investicione garancije (Multilateral InvestmentGuarantee Agency),čiji je bi cilj bio da podstiče kretanje privrednog kapitala u zemlje urazvoju putem izdavanjagarancija protiv nekomercijalnih rizika povezanih sainvesticijama toga kapitala. Međunarodna

banka je, na godišnjoj skupštini 11. oktobra1985. odobrila tekst Konvencije i uputila ga na potpisivanje zainteresovanim zemljamačlanicama MIGA.MIGA izdaje garancije zanekomercijalne rizike kao što su: transfer valuta,eksproprijacija, kršenje ugovora, rat i socijalni

potresi. Do sada je 141 država učlanjena u MIGA. Sedište agencije je u Vašingtonu.Zemlječlanica podeljene su u dve kategorije: u prvu kategoriju spadaju razvijenezemlje (21 zemlja), au drugu kategoriju su svrstane sve ostale zemlje (u razvoju).

Najveći broj akcija poseduju SAD 20.519 (20,5 % od ukupnog kapitala), zatimslede: Japan sa5.095 akcija, SR Nemačka sa 5.071 akcija, V. Britanija i Francuska sap o4.860 akcija, itd.

Neke od niša koje pokriva MIGA na svetskom tržištu osiguranja investicija su:

1.povećanje kapaciteta drugih javnih i privatnih osiguravajućih agencija od političkog rizikakroz koosiguranje i reosiguranje;2.osiguranje investicija u zemljama koje su ostaleosiguravajuće agencije svojim politikama ili politikom svoje vlade isključile iz

programa;3.usluživanje investitora koji nemaju pristup zvaničnim osiguravajućim

agencijamaod političkog rizika.

9.Svetska trgovinska organizacija WTO

Svetska trgovinska organizacija (WTO) je međunarodna organizacija koja predstavljainstitucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carina itrgovine robama, uslugama i intelektualnom vlasništvu. Osnovana jei službeno je otpočela sradom 1. januara 1995. godine.Temeljni cilj WTO je postizanje održivog rasta i razvitka

privrede, opštedobrobiti, liberalnog trgovinskog okruženja, te doprinos postizanju bolje

saradnje uvođenju svetske ekonomske politike. Stoga, delovanje WTO je usmereno nastvaranje:otvorenog i ravnopravnog sistema trgovinskih pravila, progresivne liberalizacije Ieliminacije carinskih i necarinskih prepreka trgovini robama i uslugama, uklanjanje svih oblika

protekcionističkih mera i diskriminatornih tretmana u međunarodnim trgovinskim odnosima,integraciju nerazvijenih i zemalja u razvoju, te tranzicijskih zemalja

18



umultilateralni sistem i postizanje maksimalno mogućeg nivoa transparentnosti trgovinskogmultilateralnog sistema.Sedište organizacije je u Ženevi(Švajcarska), a ukupno broji 153država članica.

WTO sporazumi sadrže nekoliko osnovnih načela kojima je cilj stvaranje

multilateralnogliberalnog trgovinskog sistema i obuhvata:- načelo nediskriminacije- načeloliberalizacije trgovine, posticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.

10.Medjunarodni centar za resavanje investicionih sporova(ICSID)

U toku 1965. godine u okviru Grupe Svetske banke osnovan je Međunarodni centar za

rešavanje investicionih sporova – ICSID(International Centre for Settlement of InvestmentDisputes),u čijem se okviru obrazuje arbitraža za rešavanje sporova međuzemljama članicamau slučajevima kada one žele da private takav postupak. Centar je osnovan u skladu saKonvencijom o rešavanju investicionih sporova između država I državljana drugih država, za

koju je Srbija položila instrumente ratifikacije 9. maja 2007.godine.

11.Evropska banka za obnovu i razvoj

Sediste Evropske banke za obnovu I razvoj je u Londonu,a osnovana je 1991.godine sa ciljemda pospesi tranziciju zemalja centralne I istocne Evrope I ZDN u otvorene trzistne privrede Iunapredi privatnu I preduzetnicku inicijativu u ovim zemljama.

Finansijsko angazovanje EBRD realizuje se preko citavog seta finansijskih instrumenata odkojih su najznacajniji zajmovi,ucesce u rizicnom kapitalu,izdavanje garancija I finansiranje

preko posrednika .

Kada odobrava zajmove EBRD poseban akcenat stavlja na identifikaciju projekta Iogranicavanje rizika.EBRD posluje na komercijalnoj osnovi I odobrava zajmove po trzistnimstopama koje su odraz rizika.Uslovi pod kojima EBRD odobrava zajmove su :

-Kamate se utvrdjuju dodavanjem odgovarajuce marze na LIBOR\EURIBOR.Zajmovi seodobravaju uz varijabilnu ili fiksnu kamatnu stopu i mogu ukljucivati niz instrumenata zastiteod rizika.

19



-Period pocetka zajma je otvoren za pregovore,a rok otplate je obicno 5-10 godina u zavisnostiod pojedinog projekta.Otplata glavnice je u jednakim polugodisnjim ratama.

-U skladu sa komercijalnom praksom prilikom potpisivanja ugovora placa se provizija zaadministrativne troskove EBRD u vezi sa pripremom projekta.Naplacuje se I godisnja provizija

za angazovanje sredstva,naknada za koriscenje sredstava.

-EBRD u svom finansijskom poslovanju od preduzeca ili entiteta koje finansira trzai da pribaveodgovarajuce osiguranje od rizika koji se normalno mogu osigurati.Ne trazi osiguranje od

politickog rizika ili od nekonvertibilnosti lokalne valute.

-EBRD od preduzeca ili entiteta koje finansira trazi da imovina projekta sluzi kao obezbedjenjeza zajam.Moze da obuhvata hipoteku na osnovna sredstva,zalogu na pokretnu imovinu,prenos

prava na prihod preduzeca,jemstvo na akcije sponzora u preduzecu.

Principi zdravog bankarstva nalazu da svi projekti koje finansirra EBRD budu tehnicki,ekonomski,finansijski,zakonski, I ekoloski podobni I da budu prihvatljivi sa stanovistakreditnog rizika.

Srbija je postala clan ERBD 2001.godine.

11.1.Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka EIB ima sediste u Luksemburgu i osnovana je 1958.godine.Njene

clanice bile u clanice I EEZ tj sad EU.Osnovni cilj jeste da na neprofitnoj osnovi doprinosiuravnotezenom razvoju EU kroz finansiranje projekta koji omogucava razvoju nerazvijenihregiona,modernizaciju privrede I ostvarivanje projekta od zajednickog interesa.

EIB odobrava pojedinacne zajmove entitetima iz privatnog i javnog sektora i bankama.Zajmovise odobravaju sa rokom od 12 godina za industrijski sektor, odnosno 20 godina zainfrastrukturne projekte,a moguce je da se odobri i na duzi rok.Visinu zajmova odredjujuzajmoprimac i EIB.Zajmovi se odobravaju u evrima ali i u drugim valutama.Kamatne stopemogu biti fiksne i varijabilne.Otplata je u polugodisnjim ili godisnjim ratama sa grace

periodom koji pokriva period izgradnje objekta.

Odobravaju se i globalni zajmovi u vidu kreditnih linija bankama i finansijskiminstitucijama.Visina ovih zajmova je 12,5 milona evra ili 50% investicionih troskova projektasa rokom otplate od 5 do 12 godina.

20

11.2.Pariski i Londonski klub poverilaca



Pariski klub poverilaca osnovan je 1956.godine kada se Argentina organizovano sastala sasvojim javnim kreditorima.To je neformalna i neinstitucionalizovana grupa javnih kreditorakoja ima ulogu da kreira odrziva resenja za problem servisiranja otplate spoljnih dugova odstrane zemalja duznika i sastaje se desetak puta godisnje po potrebi i cesce.Radom kluba

predsedava prvi covek francuskog Trezora,a administracija ovog trezora obavlja iadministarivne poslove kluba.Ima 19 zemalja clanica,a u njenom radu mogu ucestvovati i drugizvanicni kreditori.Predmet regulisanja su samo dugovi javnog sektora ili dugovi garantovani odstrane javnog sektora.Period reprogramiranja dugova se produzavao od 10 godina na 20 zanajsiromsnije zemlje.

Londonski klub poverilacaje neinstitucionalizovano udruzenje komercijalnih banaka koji seformira na ad hoc osnovi sa ciljem da razmatra pitanja od interesa za zajednnicki nastup prema

pojedinim zemljama duznicima.Predmet regulisanja su samo komercijalni krediti zemaljaduznika i to iskljucivo glavnica.Uslov za prestrukturiranje obaveza zemalja duznika prema

komercijalnim bankama nije potreban sporazum sa MMf-om.Nema organizacionu strukturu niadministraciju i njegovim radom rukovodi Savetodavni komitet koji cini 15 banaka sa najvecimkomercijalnim potrazivanjem od zemalja duznika.On formira svoj komitet za pregovore kojim

predsedava predstavnik banke koja ima najvece potrazivanje od zemlje duznika .

12.Znacaj Medunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske

privrede

Nastanak Medunarodnih finansijskih institucija uslovljen je porušenim odnosima posleDrugog svetskog rata. Poucena lošim iskustvom posle svetske ekonomske krize 30-tih godina,zemlje ucesnice Breton-Vudske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje ce presvega voditi racuna o medunarodnim odnosima, njihovim odnosom snaga na svetskom tržištu,

bolje saradnje na medunarodnom planu, na tržištu kretanja kapitala i uspostavljanje temelja kojice ubrzati razvoj zemalja clanica. Daljom razgradnjom finansijskih institucija osnivaju seafiliacije osnovanih institucija kroz koje se plasira kapital za razvoj nerazvijenih regiona dokojih kapital privatnog sektora ne traži svoju šansu za oplodnju i investiranje zbog velikigrizika.

Tako nastaju banke koje se specijalizuju za oblasti i regione kao što su Afiricki kontinent,zatim Azijski,za zemlje u tranziciji.

Pregovaracka snaga zemalja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma za kreditiranje projekata. Mnoge zemlje su spremne da pristanu na menjanje i uslovljavanje vec postojece

21

prakse, odnosa, pa i zakona. Direktan uslov odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega

visina kvote koje zemlje uplacuju, zatim ekonomska snaga date zemlje, kao i odnosi na



politickoj sceni. U svakom slucaju rizici za plasman kapitala su manji u zemljama sa stabilnom politickom situacijom nego u zemljama sa cestim previranjima i nestabilnostima koje prate datudržavu.

Pored toga pregovaracka snaga i odnosi sa institucijama uslovljeni su i nacionalnim tržišnim

odnosima, zakonskim odredbama kao i njihovom primenom.

Sve su to važne cinjenice na koje se obraca posebna pažnja i kroz kreditiranje i saradnju sainstitucijama mnoge zemlje su u nekom smislu primorane da prate svetske standarde, prelazak na nove nacine privredivanja, ogranicavanje ili selektovanje državnog intrvencionizma,liberalizacija tržišta, ukidanje monopolskih organizacija koje stvaraju nelojalne uslove a nekadaznaju i da budu pod državnim protekcionizmom. Sve su to cinjenice koje su od mnogo širegznacaja nego što je finansiranje nekog projekta.

Izvor za finansiranje projekata akumuliraju se iz više izvora. Pocetni izvor kapitala nastaje polaganjem sredstava kod banke zemalje clanice, zatim povracaj ranije datih kredita uvecanihza vrednost kamate, kao i dohodak od poslovanja institucija. Banke i organizacije posluju namedunarodnom finansijskom tržištu gde ostvaruju prihode koje su jedan od izvora kredita.

Dakle višestruki znacaj finansijskih organizacija leži u regulisanju odnosa na medunarodnomfinansijskom tržištu, svojim merama teži se ublažavanje negativnih oscilacija koje imlpiciraju inestabilnostima na nacionalnim tržištima. Pored toga važnija uloga je alokacija kapitala iinvestiranje u zemlje koje i nisu raj za investiranje privatnog kapitala, kao i na razvoj važnih

projekata koje su uslovi za dalje ulaganje.

Tu pre svega mislimo na izgradnju infrastrukturnih objekata, zatim razvoj i usavršavanje privrede, poljoprivrede. Cena po jedinici proizvoda uslovljena je svim tim faktorima na kojeinstitucije uticu, njihovom razgradnjom dolazi se do veceg nacionalnog dohotka per kapita, ali iotvaranjem novih radnih mesta.

Još jedna uloga Medunarodnih finansijskih institucija je što one deluju kao “agenti” kojidovode u neposredni kontak investitore sa korisnicima zajma, kada investiranje prolazi krozinstitucije svetskog znacaja sigurnost ulaganja je povecana ne samo zbog ugleda koji

organizacije imaju, vec i zbog cinjenice da ogranizacije putem svojih organa vrše stalni nadzor nad projektom, daju važne informacije, savete i svu potrebnu pomoc kako bi ulaganja bilaopravdana.

22



Sve pojave ne postoje same za sebe, ne postoje odvojene od ostalih faktora nisu izolovane takoda uticajem na jedne ostvaruju se i poboljšanja na drugim planovima.

Iz tih razloga teško je povuci crtu i taksativno nabrojati gde su granice uticaja finansijskihinstitucija u razvoju svetske privrede, kada bi rekli da su to i instutucije koje vode i te kako

racuna i o prirodnoj sredini da li bi to bila gornja granica uticaja. Na to necemo ni pokušati naovom mestu da dajemo odgovore ali moramo znati da je veoma široka lepeza uticaja i cinjenicana kojima finansijske institucije insistiraju. Samim tim tu prestajemo na njih da gledamo kao natehnicko operativne organizacije koje cemo izucavati iz ugla njihovog funkcionisanja kao štoizucavamo neku poslovnu banku. Sama cinjenica da se plasiraju kapitali u zemlje u kojima sunacionalni dohotci veoma niski, ali i u zemlje u kojima statisticki gledano na svakih nekolikominuta ima umrlih od gladi, daje nam respekt da je ne gledamo samo kao tehnicko-operativnuorganizaciju i da shvatimo da su Medjunarodne finasijske organizacije veoma važne institucijekoje daju impulse na razvoj svetske a preko njih i na nacionalne privrede.

23

13. Zakljucak



Međunarodne finansijske institucije, osnivaju se međudržavnim ugovorom ili

sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemaljau cilju nalazenja

resenja razvojnih, stabilizacionih, finansijskih, monetarnih i drugih sličnih

problema zemalja članica.

Sve međunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna principa:

•njihov primarni cilj je sloboda medjunarodne trgovine i kretanja kapitala;

• pružanje pomoći zemljama u održavanju monetarne i ekonomske

stabilnosti (kako unutrašnje tako i spoljašnje);

•članice međunarodnih finansijskih institucija moraju uvažavati interesi

drugih zemalja u okviru svojih politika.

Solidarnost između članica bitna je odlika međunarodnih finansijskih

institucija.Ona se može izraziti u okviru finansijskih priloga, čime zemlje

članice pokazuju spremnost da prbace sredstva nekoj od institucija, koja ih

potom redistribuira, na bazi supranacionalnih razmatranja. Finansijski prilozi

su izraz političke podrške: parlamentarne debate zemalja članica su često

uslov za to, čime se osigurava podrškainstutucijama od strane javnosti.. U

cilju efikasnog funkcionisanja institucija, političkaspremnost zemalja da

učestvuju u njima na bazi uzajamnog poverenja je na duge staze bitnija od

samog iznosa finansijskih sredstava.Međunarodne institucije koje suosnovane za vreme ili neposredno nakon drugog svetskog rata postavile su

osnove za prosperitet koji danas u velikoj meri uživa veći deo sveta. Da bi

finansijske institucije bile u stanju da nezavisno funkcionišu, neophodno je

da imaju sopstvene izvore prihoda.Konačno se može zaključiti imajući u

vidu ogroman jaz između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta da su

ovakve institucije svakako veoma dobrodošle.Zahvaljujući njima dohodak

per capita nerazvijenih zemalja se povećava i nema sumnje da su

međunarodne finansijske institucije u poslednjih pedeset godina, prešle put

od garanta stabilnosti svetskog finansijskog sistema, preko spasiocazemalja poverioca i dužnika, tokom svetske dužničke krize (osamdesetih

godina), do konačne uloge svojevrsnog savetnika i finansijera procesa

tranzicije u post-socijalisitičkim zemljama(tokom devedesetih godina).



24

Literatura

Predrag Kapor, Poslovne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

Milojević Aleksa, Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2002.

Predrag Kapor,Medjunarodne poslovne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009.

www.globalizacija.com

www.wikipedia.org

www.poslovnirecnik.com

http://www.wikipedia.org/

http://www.poslovnirecnik.com/

http://www.wikipedia.org/

http://www.poslovnirecnik.com/



25

Sadrazaj

1.Uvod………………………………………………………………………………….2

2.Teorijske osnove polozaja i uloga medjunarodnih finanskijskih institucija………….3

3.Medjunarodne ekonomske instutucije kao subjekat medjunarodnih odnosa…………4

4.Osnovne institucije medjunarodnog monetarnog sistema……………………………4

5.Medjunarodni monetarni fond………………………………………..………………5

5.1.Osnovni ciljevi medjunarodnog monetarnog fonda………………………..………5

5.2.Osnovni organi I uloga medjunarodnog monetarnog fonda……………………….6

5.3.Pismo o namerama…………………………………………………………………7

5.4.Stand by aranzmani…………………………………………………………………7

5.5.Medjunarodni monetarni fond I Srbija……………………………………………..9

6.Banka za medjunarodne obracune……………………………………………………9

6.1.Komitenti I konslultativni organi………………………………………………….10

7.Evropska monetarna saradnja I Evropska centralna banka………………………….10

7.1.Evropska centralna banka I evropski sistem centralnih banaka……………………11

7.2.Evropske bankarske direktive………………………………………………………13

8.Medjunarodne razvojne banke I finansijske organizacije…..…………………............14

8.1. Medjunarodna banka za obnovu I razvoj…………………………………………..15

8.2.Medjunarodna finasijska korporacija………………………………………………16

8.3.Medjunarodno udruzenje za razvoj………………………………………………….17

8.4.Multilateralna agencija za investicione garancije……..…………………………….18

9.Svetska trgovinska organizacija………………………………………………………..19

10.Medjunarodni centar za resavanje investicionih sporova…………………………….19

11.Evropska banka za obnovu I razvoj…………………………………………………..19

11.1.Evropska investiciona banka……………………………………………………….20



11.2.Pariski I londonski klub poverilaca…………………………………………………21

12.Znacaj medjunarodnih institucija u razvoju svetske privrede …………………… ….22

13.Zakljucak………………………………………………………………………………24

14.Literatura………………………………………………………………………………25



Fakultet za poslovne studije

Megatrend

Vrsac

Međunarodne poslovne finansije

Znacaj međunarodnih institucija u razvoju svetske privrede

Profesor Student

Doc. dr Marijana Ljubić Tatjana Đurđević 011/11/13-M



Januar,Vrsac,2012.

Documents

Medjunarodne Finansijske in Stitucije