Mobilno bankarstvo [Read-Only]

Elektronsko bankarstvo

Mobilno bankarstvo

Mobilno bankarstvo podrazumeva pružanje bankarskih servisa :

� uvid u stanje na računu � istorija izvršenih transakcija � transfer fondova između računa � upozorenja o promeni stanja na

računu � davanje naloga za plaćanje � trgovina akcijama � informacije o kamatnim stopama,

deviznim kursevima i sl.

Uređaji koji se koriste za mobilni pristup Internetu uključuju:

� notebook računare� tablet računare� mobilne telefone sa bežičnim

pristupom Internetu� smart telefone (engl. smartphone)

Mobilno bankarstvo

� Osnovna karakteristika ovih uređaja je da su prenosivi i raspoloživi u bilo koje vreme na bilo kom mestu.

Mobilno bankarstvo

� Banke su u uslovima globalizacije, tehničkog napretka i porasta konkurencije prisiljene da ponude nove servise kako bi zadržale postojeće i privukle nove korisnike.

� Porast globalizacije kao posledicu ima veću mobilnost, što je uslovio veću potrebu za mobilnim sveprisutnim servisima koji se mogu realizovati u bilo koje vreme na bilo kom mestu (anytime, anywhere).

Usluge mobilnog bankarstva uključuju:

• Inforamcije o računu� Stanje na računu i istorija plaćanja� Upozorenja o određenoj aktivnost na

računu ili prekoračenju dozvoljenog limita

� Slanje zahteva za kreditom� Slanje zahteva za platnom karticom� Upravljanje polisom osiguranja� Upravljanje penzionim planom


• Plaćanje i transfere� Domaće i inostrani transfere fondova� Upravljanje mikro plaćanjem� Izvršavanje komercijalnog plaćanja� Plaćanje računa


� Investicije� Upravljanje plasmanom sredstava

(portfolijom), kupovina i prodaja hartija od vrednosti

� Cene akcija u realnom vremenu� Personalizovana upozorenja i

obaveštenja u pogledu poželjnih cena


� Podršku� Razmena poruka i e-mail� Status zahteva za kreditom,

uključujući i odobrenje hipoteke


� Razne usluge i informacije� Uopštene informacije i novosti

(kamatne stope, devizni kursevi, izveštaji sa tržišta akcijama)

� Ponude programa lojalnosti� Lokalne usluge (informacije o

lokacijama filijala, bankomata i sl.)

Sve veći broj banaka nudi mobilne servise u cilju:

� stvaranja novih izvora prihoda � smanjenja troškova � povećanja zadovoljstva klijenata

Klasifikacija mobilnih bankarskih servisa

� Jedan način za klasifikaciju mobilnih bankarskih servisa polazi od toga ko je inicirao sesiju.

� Push servisi uključuju usluge koje inicira banka, kao što je slanje informacija na osnovu prethodnog dogovora između korisnika i banke.

� Pull servisi podrazumevaju da korisnik eksplicitno zahteva uslugu ili informaciju od banke, kao na primer, zahtev za uvid u istoriju transakcija ili nalog za plaćanje.

Klasifikacija mobilnih bankarskih servisa

� Drugi način za kategorizaciju mobilnih bankarskih servisa polazi od prirode servisa:

� transakcioni servisi � servisi bazirani na upitu

Mobilno bankarstvo može biti izvor dodatnih prihoda za banku.

� Dodatni prihodi mogu biti generisani na dva načina:

� Ponudom novih servisa postojećim klijentima;

� Privlačenjem novih klijenata, koji mogu da doprinesu ostvarivanju prihoda, ne samo na osnovu korišćenja mobilnih servisa, već i na osnovu korišćenja klasičnih distribucionih kanala.

Mobilno bankarstvo� Takođe, banke uvode servise mobilnog

bankarstva u cilju održavanja ili dobijanja pozitivnog imidža među svojim korisnicima, naime zahvaljujući ovoj inovativnosti one jačaju reputaciju svog brenda.

� Imidž tehnološkog lidera može da pomogne banci da zadrži svoje klijente koji koriste najnovije tehnologije, koji bi se u suprotnom mogli opredeliti za neku drugu banku koja nudi ovakve proizvode.

� Ukoliko ne uspostave ove nove servise, to može imati za posledicu značajne finansijske gubitke i pogoršan imidž banke.

Prednosti m-bankarstva

� Aplikacije na Internetu su dostupne kroz mobilne uređaje i na lokacijama na kojima to pre nije bilo moguće, na primer, lokalni podaci na putu (informacije o hotelima, restoranima, zabavi, vremenskoj prognozi, turističkim informacijama itd.).

� Glavno preimućstvo koje mobilno bankarstvo nudi bankama je drastično smanjenje troškova za obezbeđenje usluga svojim korisnicima.

Prednosti m-bankarstva

� Novi kanal pruža mogućnost banci za unakrsnu prodaju (cross-sell) ostalih bankarskih proizvoda, kao što su platne kartice, krediti itd.

� Za servis provajdere, mobilno bankarstvo predstavlja novi način za povećanje prihoda, i za privlačenje novih korisnika, posebno u zemljama sa izuzetno visokom penetracijom mobilnih telefona, kao što je na primer Koreja.

Mobilno bankarstvo

� Jedan od najvažnijih mobilnih bankarskih servisa za korisnike, je zahtev za uvid u stanje na računu, koji je dizajniran tako da omogući korisnicima da provere stanje na svojim računima i dobiju pregled poslednjih transakcija koje su izvršili, trenutno, u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.

� To je jednostavan servis baziran na informacijama, u kom se informacije isporučuju korisniku bez transakcija.

Mobilno bankarstvo � Različiti elektronski kanali imaju različite

karakteristike. � Dok personalni računar, na primer, ima

veliki ekran i tastaturu, i obično ima pristup Internetu, njegova lokacija je manje ili više fiksna.

� U slučaju mobilnih telefona, mobilnost ograničava tehničke karakteristike uređaja.

� Studije pokazuju da korisnici preferiraju korišćenje više različitih kanala, nego korišćenje samo jednog kanala.

Razvoj mobilnih tehnologija

� Bežični mobilni telekomunikacioni sistemi mogu se kategorizovati u tri generacije tehnologija, pri čemu između druge i treće generacije postoji i podgeneracija (2,5G) koja predstavlja most između njih.

Razvoj mobilnih tehnologija

� Početak bežičnih komunikacija možemo pratiti od 1920. godine u SAD za potrebe policije i 1926. godine u Nemačkoj, kada je nemačka železnica uvela bežične telefonske servise za putnike prve klase na trasi Berlin – Hamburg.

Prva i druga generacija mobilnih tehnologija

� Analogni mobilni telefonski sistemi su doživeli veliki rast u Evropi početkom 1980-ih.

� Analogni sistemi prve generacije (1G) mobilnih uređaja podržavali su samo prenos glasa.

� Svaka država je razvila svoj sopstveni sistem, koji je bio nekompatibilan u standardima, opremi i operacijama sa ostalim sistemima.

� Svaki sistem je bio funkcionalan samo u okviru nacionalnih granica.

GSM

� Zbog nedostatka tehnološke standardizacije CEPT (Conference of European Postal and Telecommunications Administration) je formirala grupu pod nazivom Groupe Special Mobile – GSM, u cilju razvoja pan-evropskog javnog mobilnog sistema.

GSM

� Prva GSM mreža je pokrenuta 1991. godine u Finskoj, a do kraja 1993. godine već je bilo preko milion pretplatnika koji su koristili GSM mrežu, koja je radila sa 70 operatera iz 48 država.

GSM

� GSM je poznata kao druga generacija (2G) sistema mobilne telefonije, koji su digitalni za razliku od prve generacije analognih sistema.

� Korišćenje digitalnih signala omogućilo je veću sigurnost, kapacitet, kao i mogućnost pružanja novih servisa.

� Skraćenica GSM sada ima novo značenje –Global System for Mobile communications (globalni sistem za mobilne komunikacije).

GSM

� Iako je GSM relativno napredna tehnologija, njen najvaći problem je mala brzina prenosa podataka kroz mrežu.

SIM kartica � Jedna od ključnih karakteristika GSM mreže

je SIM kartica (Subscriber Identity Module).� To je zasebna smart kartica koja sadrži

informacije o pretplatniku, uključujući njegov autentifikacioni ključ, koji se koristi za identifikaciju mobilnog telefona, kao i njegov telefonski imenik.

� SIM kartica omogućava korisnicima da menjaju telefone jednostavnim uklanjanjem kartice iz jednog telefona i ubacivanjem u drugi mobilni telefon.

SIM kartica

� Svaka SIM kartica sadrži jedinstveni ključ dodeljen od strane mobilnog operatera za vreme procesa personalizacije.

� Ključ je takođe, uskladišten u bazi podataka na operaterovoj mreži.

� Slaba tačka kartice je u tome što je sa nje moguće ekstrahovati ključ, što omogućava kopiranje SIM kartice.

SMS

� SMS je globalno prihvaćeni bežični servis koji omogućava prenos alfanumeričkih poruka između mobilnih pretplatnika i eksternih sistema kao što su e-mail, paging i voicemail sistemi.

� Ovaj servis se pojavio u Evropi 1991. godine.

� SMS takođe predstavlja za operatere i dodatni izvor prihoda.

SMS

� Korist koju ovaj servis omogućava pretplatnicima je pogodnost, fleksibilnost i bezvučna integracija servisa slanja poruka i pristupa podacima.

� Primarna korist je u mogućnosti da koriste mobilni uređaj umesto računara, odnosno za slanje e-maila pomoću sistema poruka.

SMS aplikacije u omogućuju:

� garantovanu isporuku poruka� obaveštenje o izvršenoj isporuci � pouzdan i jeftin mehanizam

komunikacija za kratke informacije� mogućnost čitanja poruka i

uzvraćanja poziva

Sofisticiraniji sistemi pružaju sledeće mogućnosti:

� slanje iste poruke na više različitih adresa

� primanje različitih informacija� generisanje e-mail poruka� kreiranje korisničkih grupa, za slanje

iste poruke većem broju korisnika� integraciju sa drugim Internet

aplikacijama

SMS

� SMS je inicijalno dizajniran da podrži slanje poruka ograničene veličine, uglavnom razna obaveštenja i numeričke i alfanumeričke strane.

� Ova primena je i dalje u širokoj upotrebi, ali se uvode i druge mogućnosti njegovog korišćenja.

SMS

� Na primer, postoji mogućnost praćenja lokacije prilikom kretanja.

� Ova aplikacija zahteva razmenu samo male količine podataka, kao što su geografska širina i dužina, tačno vreme i eventualno drugi parametri, poput temparature i vlažnosti vazduha.

SMS

� Druga grupa aplikacija koje mogu da koriste SMS, kao mehanizam za prenos podataka odnosi se na bankarstvo.

� Zatim, aplikacije iz oblasti zabave koje se mogu razmenjivati između dva učesnika (texting) ili između većeg broja učesnika (chat).

GSM sistem je postao dominantan u čitavom svetu zahvaljujući :

� mogućnosti prenosa glasa i drugih podataka

� kompatibilnosti sa fiksnim mrežama kao što su analogne i ISDN (Integraded Service Digital Networks) zahvaljujući standardizovanom interfejsu

� mogućnosti automatskog rominga� podržano je korišćenje različitih tipova

mobilnih uređaja, kao što su ručni uređaji i uređaji ugrađeni u telefone

� nezavisnosti od proizvođača uređaja

GPRS� Iz GSM sistema kasnije je evoluirala

sledeća generacija 2,5 G – GPRS (General Packet Radio Service).

� GPRS je ne-glasovni servis koji omogućava brz prenos podataka, koji teoretski može da dostigne brzinu od 115,2 Kbit/s, što je deset puta brže od GSM breže i oko dva puta brže od ISDN.

� Međutim taj teoretski nivo nije dostignut, već brzina prenosa iznosi 14 Kbit/s prilikom slanje, i između 28 i 64 Kbit/s prilikom prijema.

GPRS� Poruke se razbijaju u male pakete, koji se

šalju kroz mrežu između rezličitih destinacija, zasnovano na adresi podataka unutar svakog paketa.

� GPRS je omogućio brz pristup Internetu, uz niže troškove u odnosu na GSM mrežu, jer sada pretplatnik plaća u zavisnosti od količine podataka koji su prezeti, a ne od vremena potrebnog za obavljanje ovog procesa, kao što je bio slučaj sa GSM mrežom.

� GPRS se, međutim, koristio samo kao sekundarni kanal zajedno sa GSM mrežom koja je omogućavala prenos zvuka, što je imalo veći prioritet.

Treća generacija tehnologija

� Od 2004. godine pojavljuje se UMTS(Universal Mobile Telecommunications System) kao jedna od tehnologija treće generacije (3G) mobilnih tehnologija, koja uključuje duži ključ za autentifikaciju, što pruža veći nivo bezbednosti.

� UMTS tehnologija ima za cilj da obezbedi širok opseg usluga, kao što su interaktivni multimedijalni servisi, video telefonija i veoma brz pristup Internetu, pored glasovne komunikacije.

Treća generacija tehnologija� UMTS se ponekad promoviše kao 3GSM,

naglašavajući na taj način da se radi o kombinacije treće generacije tehnologija i GSM standarda.


� Za postojeće GSM mrežne operatere migracija na UMTS tehnologiju je jednostavna, jer se koristi većina postojeće infrastrukture, ali zahteva velika ulaganja u nove licence i priključivanje UMTS-a na postojeće tornjeve.

� Ekvivalent za SIM karticu u UMTS se naziva Universal Itegrated Circuit Card (UICC).


� Treća generacija sistema je razvijena kao odgovor na porast broja pretplatnika, što je uslovilo potrebu za povećanjem mrežnog kapaciteta, kao i zbog potrebe za povećanjem brzine transfera podataka i multimedijalnim aplikacijama.


� Na nivou vazdušnog interfejsa, UMTS nije kompatibilan sa GSM mrežom.

� Telefoni treće generacije koji se prodaju u Evropi podržavaju oba moda, tako da mogu primiti i poslati pozive u GSM mrežu.

� Ako korisnik UMTS mreže putuje u oblast koju ne pokriva UMTS mreža, telefon će se automatski prebaciti na GSM mod.


� Ako se taj prelazak desi za vreme razgovora ovo prebacivanje će se izvršiti potpuno transparentno.

� Naravno, GSM telefoni ne mogu da se kriste na UMTS mrežama.

� UMTS podržava video konferencije, mada iskustvo pokazuje da tražnja korisnika za video pozivima nije tako velika.

Četvrta generacija tehnologija

� U cilju poboljšavanja kvaliteta usluga 4G radna grupa radi na razvoju četvrte generacije mobilnih sistema koji treba da omogući konvergenciju svih žičanih i bežičnih mreža velikih brzina (100 Mbit/s i 1 Gbit/s, respektivno).


� Sistem nudi širok spektar različitih servisa sa multimedijalnom podrškom (audio u realnom vremenu, video sadržaj, mobilni TV itd.) u bilo koje vreme, na bilo kom mestu po pristupačnim cenama.


� U februaru 2007. godine japanska kompanija NTT DoCoMo je testirala 4G sistem komunikacija, a prva komercijalna mreža u Japanu puštena je u rad 2010. godine.

Komplementarne tehnologije za prenos podataka

� WLAN (Wireles Local Area Network) tehnologija

� Bluetooth� infracrveni talasi � RFID tehnologija

WLAN

� WLAN tehnologija je razvijena za bežične komunikacije sa LAN mrežama.

� WLAN mreže se uglavnom implementiraju kao veza između postojeće žičane mreže i grupe klijentskih računara, omogućavajući bežični pristup svim resursima i servisima u čitavoj korporacijskoj mreži.

WLAN

� Glavna prednost ovih mreža je mobilnost i niska cena njihove izgradnje.

� Za razliku od konvencionalnih mrežnih konekcija, korisnici mreže mogu da pristupe LAN mreži gotovo bez ikakvih restrikcija.

WLAN

� Većina WLAN sistema je zasnovana na standardima koje je razvio IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers).

� Wi-Fi je najšire korišćena WLAN tehnologija.

WLAN

� Interfejs za prenosive uređaje, npr. za laptop računar, obezbeđuje se pomoću pristupnih tačaka (Access Points)-Hotspots, koje su povezane sa LAN mrežom.

� Uređaji koji imaju Wi-Fi mogu da se povežu na Internet preko bežičnih WLAN mreža povezanih na Internet.

WLAN

� Wi-Fi može da omogući javni pristup Wi-Fi pristupnim tačkama – hotspots bilo besplatno ili pretplatom na razne komercijalne servise.

� Aerodromi, hoteli i restorani uglavnom obezbeđuju svojim korisnicima besplatne pristupne tačke kako bi privukli što veći broj klijenata.

WLAN

� Problemi su u tome što nije moguća mrežna konekcija između dve pristupne tačke.

� To znači da kada korinik napusti opseg jedne WLAN mreže i uđe u drugu prekida se veza i svaki transfer podataka.

Glavni nedostaci WLAN tehnologije odnose se na:

� Bezbednost. Ne samo da slabo opremljeni računari koji se nalaze u blizini ovakve mreže mogu da presretnu pakete koji putuju mrežom, već, što je još značajnije, korisnici koji za jeftine pare kupe dobru kvalitetnu antenu mogu da pokupe pakete i na velikoj udaljenosti. Da bi se izborili sa ovim problemom korisnici WLAN mreža obično koriste različite tehnologije enkripcije kao što je npr. WPA (Wi-Fi Protected Access).

� Opseg. Tipičan opseg uobičajene mreže nije dovoljan za veće strukture, što zahteva dodatne pristupne tačke, čija je cena prilično visoka.

� Pouzdanost. Kao kod svakog prenosa radio frekvenicja, bežični mrežni signali su podložni interferenciji, što je van kontrole mrežnog administratora. Kao rezultat toga, važni mrežni resursi, kao što su serveri retko se povezuju bežičnim putem.

� Brzina. Brzina većine bežičnih mreža iznosi između 1 i 108 Mbit/s, što je dosta sporo u poređenju sa žičanim mrežama koje imaju brzinu od 100 Mbit/s do nekoliko Gbit/s.

Bluetooth

� Bluetooth je tehnologija čiji je zadatak da olakša komunikacije između mobilnih uređaja i personalnih računara, koja je postala korisna alatka za mobilnu trgovinu, omogućavajući mobilno plaćanje i direktni marketing.

Glavni razlozi uspeha ove tehnologije:

� Bluetooth omogućava kreiranje privremenih (ad-hoc) piko-mreža (mreža u kojima je povezano dva do osam uređaja)

� Bluetooth omogućava glasovnu komunikaciju i prenos podataka

� moguće je komunicirati sa bilo kojim uređajem koji ima Bluetooth

� Bluetooth pomaže sinhronizaciju podataka sa različitih uređaja (npr. transfer audio i video fajlova sa mobilnog telefona na PC i obrnuto)

Bluetooth

� Ovo je jednostavna radio tehnologija koja koristi kratkotalasnu radio vezu, s namerom da zameni kablovske konekcije i fiksne elektronske uređaje.

Bluetooth

� Bluetooth uređaj menja noseću frekvenciju radiotalasa preko 1600 puta u sekundi, kako bi obezbedio veću sigurnost u prenosu podataka.

� Zahvaljujući velikoj brzini, bezbednosti i niskoj ceni usled male potrošnje energije, Bluetooth je podesan za mobilne uređaje, uprkos brojnim ograničenjima ove tehnologije.

Bluetooth

� Tehnologija omogućava i bežični pristup LAN mrežama, mobilnim mrežama i Internetu.

� Potreba za ovom tehnologijom je proizašla iz želje za povezivanjem perifernih uređaja bez kablova, iz čega je kasnije proistekla potreba za mobilnim i bežičnim pristupom LAN mrežama i Internetu preko mobilnih telefona.

Bluetooth

� Bluetooth se može koristiti i za kućne mrežne aplikacije.

� S obzirom da mnogi u svojim domovima poseduju veći broj personalnih računara, pojavila se potreba za mrežama koje se jednostavno instaliraju i održavaju.

� Glavna snaga Bluetooth tehnologije leži u mogućnosti simultanog prenosa podataka i glasa.

Bluetooth

� Bluetooth tehnologija omogućava da dva ili više uređaja zajedno formiraju ad-hoc mrežu koja se naziva piko mreža, (engl. piconet).

� Svi uređaji u piko mreži dele isti kanal.

� U mreži može biti jedan masteruređaj i jedan ili više slave uređaja.

Bluetooth

� Master inicira Bluetooth komunikaciju.

� Kada se komunikacija uspostavi slave uređaj može da zahteva da postane master.

� Slave uređaji ne mogu međusobno da komuniciraju, već se sve komunikacije dešavaju između slave i master uređaja.

Bluetooth

� Slave uređaji moraju da sinhroniziraju svoje interne časovnike i frekvencije sa master uređajem.

� Svaka piko mreža koristi različite frekvencije.

� Više piko mreža koje se preklapaju formiraju raštrkanu mrežu.

Bluetooth

� Svaka piko mreža može da ima samo jedan master uređaj, dok slave uređaji mogu da učestvuju u različitim piko mrežama.

� Uređaj može biti master u jednoj piko mreži, a slave u drugoj, ili slave u većem broju mreža.

Infracrveni talasi

� Infracrveni talasi, poznati kao IrDA tehnologija, su najekonimičnija solucija za implementaciju bežičnih veza.

� Ova tehnologija koristi snop nevidljivih infracrvenih talasa za prenos informacija.

� Međutim, uprkos činjenici da je ova tehnologija instalirana na preko 100 miliona uređaja širom sveta, postoji niz ograničenja koji značajno umanjuju njen potencijal.

Infracrveni talasi

� Iako je brzina prenosa podataka koja iznosi 4 Mbit/s veća od brzine koju omogućava Bluetooth tehnologija, njegovo glavno ograničenje je u tome što zahteva da udaljenost između uređaja koji komuniciraju bude najviše 1 metar.

Razvoj komunikacionih protokola

� WAP protokol� i-mode protokol

WAP protokol

� Postojeće razlike između mobilne telefonije i Interneta je potrebno prevazići, što je moguće uspostavljanjem odgovarajućeg komunikacionog protokola.

� Najpoznatiji protokol koji je razvijen u te svrhe je WAP (Wireless Application Protocol).

� Kreiran je od strane WAP foruma, koji su osnovali vodeći proizvođači mobilnih telefona Nokia, Ericson, Motorola i Unwired Planet 1998. godine.

WAP protokol

� Njihov glavni cilj je bio da kreiraju specifikacije za razvoj aplikacija koje rade na mobilnim telekomunikacionim mrežama i omoguće prenos sadržaja sa Interneta na mobilne uređaje.

WAP protokol

� WAP protokol je primenljiv u većini postojećih mobilnih mreža.

� WAP je otvoreni međunarodni standard za aplikacije koje koriste bežične komunikacije.

� Njegova glavna namena je da omogući pristup Internetu pomoću mobilnih uređaja.

WAP protokol

� WAP omogućava relativno jednostavnu integraciju mobilnih aplikacija u postojeće Internet servise.

� Na hardverskoj strani potreban je samo WAP gateway.

WAP protokol

� WAP pretraživač ili micro pretraživač je kreiran da bi obezbedio osnovne servise veb pretraživača, samo pojednostavljene, kako bi mogli da se koriste unutar restrikcija koje nameće mobilni telefon, kao što je npr. mali kapacitet memorije.

WAP protokol

� Mobilni Internet sajtovi ili WAP sajtovi su sajtovi napisani ili dinamički konvertovani u WML (Wireless Markup Language), i kojima može biti pristupljeno pomoću WAP pretraživača.

� WML po svojoj strukturi nalikuje na HTML (Hypertext Markup Language) koji se standardno koristi za veb strane.

Aplikacije mobilnog bankarstva

� Prilikom dizajniranja mobilnih aplikacija treba imati u vidu sledeća ograničenja:

� Mobilne aplikacije se prave za mobilne uređaje koji imaju limitirane mogućnosti unošenja i prikazivanja podataka.

� Konekcija se ostvaruje posredstvom mobilnog mrežnog operatera. Ovo je posebno bitno za aplikacije koje zahtevaju pristup određenim delovima infrastrukture koji su pod kontrolom operatera (na primer SIM kartica).

� Prenos podataka pomoću mobilnih uređaja u mrežama u kojima se obračunava vreme trajanja konekcije (na primer GSM) je skup, što donekle važi i u mrežama u kojima se obračunava količina transferisanih podataka (na primer GPRS).

� Prenose se osetljivi podaci, što zahteva korišćenje adekvatnih bezbednosnih mera.

� Prekid veze je moguć u bilo kom trenutku, tako da transakcije mogu ostati nekompletirane. Za korisnika mobilnih bankarskih servisa nije prihvatljivo da na primer gotovo kompletira transakciju pre ulaska voza u tunel, mora da sačeka kraj tunela i ponovo startuje sa transakcijom od početka, u nadi da je sledeći tunel dovoljno daleko.

Aplikacije za mobilno bankarstvo se zasnivaju na tehnologijama:

� IVR (Interactive Voice Response)� SMS (Short Messaging Service)� WAP (Wireless Application Protocol)� Samostalne mobilne aplikacije

(Standalone Mobile Application)

IVR tehnologija

� IVR tehnologija podrazumeva da korisnik bira odgovarajući IVR broj nakon čega dobija odgovor u vidu uskladištene elektroske poruke nakon koje su mu predstavljene raspoložive opcije.

� Korisnik bira opciju pritiskom na odgovarajuće dugme na tastaturi svog mobilnog telefona nakon čega može da pročita ili čuje odgovarajuću tekstualnu ili audio informaciju.

IVR tehnologija

� Mobilno bankarstvo zasnovano na IVR tehnologiji ima nekoliko bitnih ograničenja.

� Pre svega, može biti korišćeno samo za servise zasnovane na upitu.

� Takođe, IVR je mnogo skupa tehnologija u poređenju sa ostalim tehnologijama koje se koriste.

SMS

� SMS koristi popularni standard za tekstualne poruke za aplikacije mobilnog bankarstva.

SMS

� Ovo funkcioniše na taj način što korisnik šalje SMS poruku u kojoj se nalazi zahtev za odgovarajućom uslugom.

� Banka odgovara pomoću SMS poruke u kojoj se nalazi tražena informacija.

SMS

� Većina servisa koje pružaju banke korišćenjem SMS-a je ograničena na servise zasnovane na upitu.

� Ipak, postoje i banke koje omogućavaju i obavljanje transakcija plaćanja pomoću SMS poruke u kojoj se navodi broj računa, PIN i iznos plaćanja.

� Jedan od glavnih razloga što se transakcioni servisi ne obavljaju pomoću SMS poruka je problem bezbednosti.

SMS

� Sa druge strane, glavna prednost od razvoja mobilnih aplikacija na bazi SMS-a je u tome što većina telefona, uključujući i one najjeftinije, podržava SMS.

� SMS servis se odrađuje na SMS gatewayu, koji je u vezi sa SMS centrom određenog mobilnog operatera.

Potencijalne aplikacije koje se mogu koristiti u SMS tehnologiji:

� Servise obaveštavanja, koji ukazuju korisniku da je stigla poruka (glasovna, faks ili e-mail);

� Integracija sa e-mail servisima, kako bi se omogućilo slanje i primanje kratkih e-mail poruka;

� Informacioni servisi, obzirom da SMS može da obezbedi širok spektar različitih informacija. Kada je reč o finansijskim informacijama, one uključuju informacije o deviznim kursevima, cenama akcija, kamatnim stopama itd. SMS može da podrži ne samo push, već i pull pristup, što znači da se isporuka informacija vrši kao odgovor na zahtev korisnika;

� Integracija sa WAP tehnologijom, što znači da SMS može da šalje obaveštenja o novim WAP porukama, i da se koristi kao transportni mehanizam za WAP poruke. Ove poruke mogu da sadrže različite informacije iz raznih izvora kao što su WWW, e-mail serveri, baze podataka itd.

SMS � Interesantan metod za obezbeđenje podrške

korisnicima je i ponuda liste odgovora na često postavljana pitanja – FAQ (Ferequently Asked Questions), putem kratkih SMS poruka.

� Takođe, moguće je i slanje poruka pretplatnicima sa informacijama o prethodno izvršenim plaćanjima, umesto tradicionalnog obaveštavanja poštom, čime se smanjuju troškovi i osigurava se brza ispruka poruke do njene destinacije.

SMS � Glavni problem kod ovog načina prenosa

poruka je u tome što izostaje enkripcija podataka za vreme bežičnog prenosa između SMS centra i mobilnog telefona.

� Enkripcija čistog teksta u kratkoj poruci nije moguća, tako da se podaci ne šifriraju.

� Zbog toga banke uglavnom nude samo informacione servise kao što je na primer zahtev za uvid u stanje na računu. Dakle, najčešće nije moguće obavljati transakcije plaćanja pomoću SMS servisa (ovo dozvoljava samo mali broj banaka).

WAP

� Banke održavaju WAP sajtove, na koje korisnici dolaze pomoću WAP kompatibilnog pretraživača, koji se nalazi na njihovom mobilnom telefonu.

� WAP sajtovi nude interfejs zasnovan na formama, a takođe u velikoj meri efikasno implementiraju bezbednosne protokole.

WAP

� Za potrebe mobilnog bankarstva posebno, i mobilne trgovine uopšte, postoje minijaturni WAP pretraživači koji rade sa malo memorije i sa ekranom malih dimenzija, koji se mogu preuzeti sa Interneta.

� Jezik za kreiranje dokumenata namenjenih ovom pretraživaču je WML, koji predstavlja varijaciju XML-a sa znatno manjim mogućnostima.

WAP

� Svaki korisnik koji ima pristup Internetu preko mobilnog telefona, treba da otkuca URL adresu svoje banke kako bi ostvario pristup svom računu.

� Korisnici mogu u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta da pristupe raspoloživim uslugama koje im omogućavaju izvršavanje, kako servisa zasnovanih na upitu, tako i transakcionih servisa, uključujući i kompleksne transakcije, kao što je trgovina hartijama od vrednosti,

WAP

� Servisi zasnovani na WAP tehonologiji zahtevaju postojanje WAP gatewaya.

� Korisnik pristupa sajtu banke kroz WAP gateway kako bi obavio transakciju, slično kao što korisnici Interneta dolaze na sajt banke kako bi ostvarili pristup bankarskim servisima.

WAP

� WAP gateway predstavlja pristupnu tačku za Internet sa mobilne mreže, koji vrši konverziju protokola, preko koje se pristupa mobilnoj aplikaciji koja se nalazi na WAP serveru na Internetu.

Samostalne mobilne aplikacije

� Samostalne mobilne aplikacije su pogodne za implementaciju kompleksnih bankarskih transakcija, kao što je npr. trgovina hartijama od vrednosti.

� One mogu biti lako kastomizirane za svakog korisnika, u skladu sa kompleksnošću interfejsa koji podržava njihov mobilni telefon.


� Mnoge banke podržavaju korišćenje specijalnog softvera za mobilne telefone tzv. Java MIDleta, napisanog u programskom jeziku Java.

� MIDlet se može direktno preuzimati sa Interneta na telefon, ili poslati putem infracrvenih talasa, odnosno Bluetooth interfejsa.


� Posebna pogodnost od korišćenja ovog softvera je u tome, što u slučaju gubitka mobilnog telefona, korisnik može da pozove banku, koja u istom trenutku briše čitavu aplikaciju sa telefona.

� Glavni nedostatak ove tehnologije je u tome što mobilna aplikacija treba da bude kastomizirana tj. prilagođena svakom pojedinačnom telefonu, odnosno određenom profilu telefona


� U pogledu aplikacija mobilnog bankarstva, bilo bi nepraktično očekivati od korisnika da redovno posećuje veb sajt svoje banke kako bi redovno nadograđivao aplikaciju za mobilno bankarstvo.

� Poželjnije bi bilo da se mobilna aplikacija sama nadograđuje i ažurira daunloudujući neophodne dodatke ili “zakrpe” (engl. patches), koji omogućavaju brzu modifikaciju


� Poželjno je da mobilna alikacija podrži personalizaciju, kao što je prilagođavanje:

� željenog jezika� formata datuma i vremena� formata količine � default transakcije� upozorenja

Korišćenje mobilnih telefona u svrhu plaćanja

� Postoje dva osnovna pravca u razvoju korišćenja mobilnih telefona u svrhu plaćanja.

� Prvi pravac (remote) podrazumeva da sve što se može obaviti putem Interneta, treba da bude dostupno i putem mobilnih telefona.

� Mobilni telefoni u ovom slučaju koriste udaljene mreže, kao što su GSM, GPRS, UMTS...

Korišćenje mobilnih telefona u cilju plaćanja

� Transakcije plaćanja usmeravaju se kroz mobilnu mrežnu infrastrukturu.

� S obzirom da telefon nije pogodan za komplikovane operacije, ovakvi projekti nisu dali najbolje rezultate.


� Drugi pravac (proximity) je da SIM telefonska kartica postane platna kartica koja će se koristiti tako što se telefon približi čitaču na blagajni, prikaže se iznos kupovine, unese se PIN kod i na taj način izvrši plaćanje.

� Na SIM karticu se instalira i digitalni sertifikat sa ličnim podacima koji se putem SMS-a šalje na autentifikaciju.


� Beskontaktni čip za plaćanje ne mora se vezivati za SIM, već se može ugraditi u posebno zaštićenu multimedijalnu karticu ili u sam telefon.

� Mobilni telefoni koriste u ovom slučaju bliže mreže, kao što su Bluetooth, RFID, infracrvene talase, WiFi.

� Transakcije plaćanja prosleđuju se kroz lokalno uspostavljene bežične mreže.

Infracrveni talasi

� Sistemi koji se zasnivaju na korišćenju infracrvenih talasa pružaju veću bezbednost od RFID tehnologije.

� S obzirom na njihov kratki domet i point-to-point vezu, teško je moguće da komunikacija bude presretnuta.

� Pored toga, potreban je ugao od 30 stepeni, čime se izbegavaju nenameravane komunikacije.

Infracrveni talasi

� Mobilni uređaj pomoću kog se vrši plaćanje ostaje pod kontrolom korisnika za vreme transakcije i moguće je samo plaćanje licem u lice.

� Takođe, nije moguća interferencija sa drugim izvorima.

NFC

� Kratkopojasna komunikacija – NFC (Near Field Communication), predstavlja fuziju beskontaktnih smart kartica (RFID) i mobilnih telefona.

� Na ovaj način mobilni telefoni se koriste kao beskontaktne kartice.

� NFC ima kraći opseg od drugih bežičnih tehnologija ugrađenih u telefone, kao što su Bluetooth i WiFi.

NFC

� Najčešće se kao glavna prednost ovih solucija navodi jednostavnost korišćenja i pogodnost.

� Korisnici mogu jednostavno da izvrše plaćanje stavljanjem telefona u blizinu čitača.

NFC

� NFC tehnologija radi bez manuelne intervencije.

� Sve što korisnik treba da uradi je da stavi mobilni telefon pored čitača i podaci se preuzimaju automatski.

NFC

� Pored toga, sa običnom smart karticom korisnik ne može da vidi stanje na svom računu bez korišćenja specijalnog terminala, dok kod mobilnog telefona u koji je ugrađena smart kartica moguće je na ekranu telefona proveriti stanje na računu, kao i istoriju prethodnih plaćanja.

NFC� Korisnici imaju veće poverenje u sigurnost

ovog sistema, jer je za komunikaciju neophodna kratka udaljenost (maksimalno 20 cm).

� U slučaju gubitka ili krađe telefona opremljenih sa NFC tehnologijom, sve funkcije mogu biti stopirane pozivanjem tog telefona sa predefinisanog broja.

� Zlonamerno korišćenje, takođe može biti sprečeno korišćenjem ID broja ili senzora za otisak prsta za autentifikaciju transakcije.

NFC

� Značajna prednost ovog sistema je i u tome što već postoji značajna infrastruktura, odnosno čitači smart kartica koji su kompatibilni sa novim sistemom.

� To se ipak, odnosi samo na države sa visokom penetracijom smart kartica.

NFC

� Bitna osobina NFC mobilnog plaćanja je da čip može da funkcioniše čak i kada je telefon isključen.

� Na taj način, kada je baterija ispražnjena i tamo gde ne postoji pokrivenost mrežom, moguće je izvršiti plaćanje.

Bluetooth� Premda su tradicionalne Bluetooth aplikacije na

mobilnim telefonima veoma česte, korišćenje ove tehnologije za mobilna plaćanja nije tako rasprostranjeno.

Bluetooth� Bluetooth nije tako jednostavan za korišćenje

kao NFC. � Korisnici ne mogu jednostavno izvršiti plaćanje

prinošenjem telefona čitaču, obzirom da Bluetooth zahteva relativno složenu proceduru podešavanja.

� Sa druge strane, Bluetooth ne zahteva postavljanje telefona pod određenim uglom u odnosu na čitač, kao što to zahtevaju infracrveni talasi.

Bluetooth

� Uređaji sa ugrađenom Bluetooth tehnologijom dizajnirani su tako da automatski traže jedan drugog i konfigurišu se u piko-mreže.

� To se pokazalo kao praktično za korišćenje na mestima kao što su restorani, gde nekoliko konobara može da nosi prenosive terminale koji su povezani sa bazom.

Bluetooth� Međutim, glavni problem je sigurnost, obzirom

da Bluetooth signal može da prolazi kroz zidove i ima veliki domet, koji može iznositi i preko 10 metara, tako da nosi veliku opasnost od presretanja.

Documents

Mobilno bankarstvo [Read-Only]