UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET

PRISTUPNI RAD

TEMA: POLITIKA OTVORENOG TRŽIŠTA

1

Profesor: Student:

Dr Jadranka Đurović- Todorović Žaklina Dodić 920

Niš, 2015.

S A D R Ž A J

I UVOD......................................................................................... 3

2

II

1. Karakteristike politike otvorenog tržišta...................................................4

2. Preduslovi za upotrebu operacija na otvorenom tržištu............................5

3. Vrste operacija na otvorenom tržištu........................................................6

4. Prednosti politike otvorenog tržišta..........................................................7

5. Politika otvorenog tržišta Narodne banke Srbije......................................8

6. Koncept politike obaveznih rezervi.........................................................10

7. Karakteristike otvorenog tržišta-iskustva inostranih zemalja.........................................................................................................12

8. Uslovi za funkcionisanje politike otvorenog tržišta i mehanizam

njegovog delovanja .....................................................................................13

9. Ocene i implikacije..................................................................................14

III

Zaključak ....................................................................................................15

3

UVOD

Monetarna poliika uz upotrebu svojih instrumenata i mera reguliše kolicinu novca u opticaju. Njen osnovni zadatak je da obezbedi potrebnu količinu novca za nesmetano odvijanje procesa društvene reprodukcije.

Vođenje monetarne politike je veoma složen i odgovoran posao. Cenralna banka nije u mogućnosti da svojim instrumentima direktno deluje na krajnje ciljeve, tako da se javlja kašnjenje pri njenom sprovođenju. Zbog toga centralna banka uvodi operativne i posredne ciljeve, kako bi što efikasnije ostvarila krajnje ciljeve monetarne i ekonomske politike.

U ovom radu prikazuje se teorijska osnova i svi principi delovanja operacija na otvorenom tržištu u funkciji instrumenta monetarne politike.

Pored opisa osnovnih principa delovanja, rad ukazuje i na reflektovanje operacija na otvorenom tržištu, na finansijski razvoj i na bilans stanja centralne banke.

Cilj teme jeste da se, na jedan razuman i slikovit način, pokaže način delovanja operacija na otvorenom tržištu i da se utvrdi stepen jačine korelacije koju ima repo stopa na aktivne i pasivne kamatne stope banaka u Srbiji.

Za empirijsku analizu primenjen je model podataka zasnovan na užoj formi. Operacije na otvorenom tržištu zovu se drugim imenom politika otvorenog tržišta. Sama tehnologija operacija na otvorenom tržištu sastoji se iz kupovine ili prodaje državnih obaveznica , na osnovu čega se povećava ili smanjuje obim rezervi i novčane mase u sistemu.

4

1. POJAM I VRSTE INSTRUMENATA MONETARNOG REGULISANJA

Težište centralnih banaka u vođenju monetarne politike jeste uporeba različitih instrumenata radi postizanja ciljeva monetarne politike. Pod instrumentima monetarne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna bankaprimenjuje da bi održala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou.1

Centralna banka je kreator monetarnog sistema i ona je ta koja je odgovorna za efikasno sprovođenje monetarne politike. Instrumentarijum monetarne politike čine instrumenti koji su na raspolaganju centralnoj banci pomoću kojih ona kreira monetarnu politiku. Instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne politike. Dešava se da prođe i mnogo meseci pre nego što njihovi efekti postanu evidentni.

Za koje instrumente ce se opredeliti centralna banka zavisi od institucionalnih karakteristika ekonomskog sistema zemlje, širine funkcije centralne banke, stepena razvijenosti proizvodnih snaga dotične zemlje kao i od utvrđene monetarne politike.

Polazeći od načina na koji deluju, sve instrumente monetarne politike možemo podeliti na:

1. Direktne, i

2. Indirektne.

Direktnim imstrumentima monetarne politike neposredno se osvaruju krajnji ciljevi monetarne politike. Dva najčešće

Obavezne rezerve doprinose monetarnoj vlasti da kontroliše ponudu novca i time ispuni svoju odgovornost za održavanje stabilnih monetarnih uslova. Jedan od najvažnijih zadataka centralne banke je da pomogne održavanje ekonomskog rasta uz visoku proizvodnju, zaposlenost i stabilnost novca. To se postiže uspostavljanjem kontrole nad tokom novca i kredita da bi se sprečile nepotrebne fluktuacije u ekonomiji. Eskontna stopa je u funkciji monetarne kontrole i upravljanja. Centralne banke obično koriste kamatne stope kao trenutni indikator celokupnog iznosa likvidnosti u sistemu. U normalnim okolnostima, povećanje tržišnih stopa utiče na učvršćivanje likvidnosti, a smanjenje na slabljenje. Diskontni mehanizam je sredstvo pomoću kojeg institucije od

1 Đurović-Todorović, J., 2014., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Niš, str. 188

5

kojih se zahteva da drže rezerve kod centralne banke mogu da se zadužuju kod nje. Uugovorima. Kupovina od bankarskog i nebankarskog sektora ubacuje likvidnost u sistem, a prodaja povlači likvidnost.

6

1. KARAKTERISTIKE POLITIKE OTVORENOG TRŽIŠTA

Politika otvorenog tržišta je instrument koji centralne banke najrazvijenijih zemalja primenjuju regulišući količinu novca u opticaju. Operacijama na otvorenom tržištu centralna banka kupuje i prodaje državne vrednosne papire. Kupovinom vrednosnih papira povećava se količina novca u opticaju, a prodajom vrednosnih papira postiže se suprotan efekat odnosno smanjuje se količina novca u opticaju. Na ovaj način centralna banka povlači novac. Regulišući tako rezerve banaka, centralna banka postiže multiplikovane efekte na kreditnu aktivnost banaka.

7

Predmet kupoprodaja u operacijama na otvorenom tržištu su redovno kratkoročni vrednosni papiri državnog duga, vrednosni papiri centralnih banaka, inostrani kratkoročni vrednosni papiri, kratkoročne obaveznice s fiksnom kamatnom stopom. Politika otvorenog tržišta je efikasan i tržišnim odnosima primeren instrument monetarne kontrole. Uz politiku obaveznih rezervi, eskontnu (diskontnu) politiku, kontigentiranje i selektivno usmeravanje kredita, ulazi u grupu sandardnih instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja.

Kada centralna banka neke zemlje kupuje ili prodaje hartije od vrednosti to će za rezultat imati tri neposredna efekta na ekonomiju te zemlje. To su sledeći efekt:

1) Menja se nivo rezervi banaka,

2) Menja se cena odredjenih hartija,

3) Menjaju se ekonomska očekivanja.

Osnovne motive kojima se rukovode poslovne banke i drugi ekonomski subjekti pri kupovini ili prodaji hartija od vrednosti su njihova:

-likvidnost i

-kamatonosnost

Hartije od vrednosti mogu biti kratkoročne i dugoročne

Osnovne funkcije politike otvorenog tržišta su:

1) Održavanje kursa državnih hartija od vrednosti na željenom nivou, jer je to pretpostavka za buduće emisije državnih zajmova.

2) Centralna banka kupoprodajnim operacijama državnih obaveznica reguliše kreditni potencijal poslovnih banaka, a time i obim novca i kredita u privredi.

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju indirektni tržišni instrument monetarne politike, koji se zasniva na transakcijama kupovine i prodaje hartija od vrednosti od strane centralne banke, radi regulisanja odnosno podešavanja likvidnosti bankarskog sistema. Politika otvorenog tržišta je veoma fleksibilan i efikasan instrument. To nije izum novijeg doba, već produkt praktičnih potreba kreditne kontrole.

8

2. PREDUSLOVI ZA UPOTREBU OPERACIJA NA OTVORENOM TRŽIŠTU

Sprovodjenje operacija na otvorenom tržištu zahteva ispunjenje odredjenih preduslova:

-Prva pretpostavka za sprovodjenje operacija na otvorenom tržištu kao instrumenata monetarnog menadžmenta jeste da u zemlji postoji razvijeno finansijsko tržište, a posebno tržište državnih hartija od vrednosti. Za korišćenje operacija na otvorenom tržištu kao efikasnog instrumenta monetarne politike bitan je uslov da centralna banka nema nikakve odgovornostni za politiku državnog duga i posebno ze plasman državnih hartija.

-Druga pretpostavka za optimalnu upotrebu operacija na otvorenom tržištu je velika količina državnih hartija od vrednosti.

Generalna podela državnih hartija od vrednosti po njihovoj ročnosti i zastupljenosti kod najvećeg broja zemalja je sledeća: ²

1) Zapisi državnog trezora sa rokom dospeća do 90 dana,

2) Bonovi državnog trezora sa rokom dospeća od 3 meseca do godinu dana,

3) Obaveznice državnog trezora sa rokom dospeća dužim od godinu dana.

-Treća pretpostavka za korišćenje politike otvorenog tržišta je permanentna tražnja za državnim papirima. Kontinuirana tražnja obezbedjuje se na sledeći način:

a) Državne obaveznice obezbedjuju kamatnu stopu koja odgovara tržišnim uslovima za obaveznice odredjene kategorije rizika i roka dospeća,

b) Transaktori mogu u svakom momentu u slučaju potrebe da prodaju državne papire na sekundarnom tržištu i pre roka dospeća.

c) Transaktori mogu da kupe i drže državne obaveznice u najširem ročnom spektru, počev od kratkoročnih obaveznica u formi blagajničkih zapisa preko srednjoročnih i dugoročnih obaveznica,

d) Postoji velika disperzija državnih papira kod velikog broja transaktora.

9

-Četvrta pretpostavka za efikasnu upotrebu politike otvorenog tržišta je da je centralna banka aktivan učesnik u kupoprodajnim operacijama državnih hartija na sekundarnom tržištu

-Peta pretpostavka podrazumeva nezavistnost finansijskog sistema i tržišta u odnosu na druge zemlje.

3. VRSTE OPERACIJA NA OTVORENOM TRŽIŠTU

Razlikujemo 2 vrste operacija na otvorenom tržištu:

1) Dinamičke operacije i

2) Defanzivne operacije

Dinamičke operacije na otvorenom tržištu vezane su za promene u monetarnoj politici koje izražavaju potrebe permanentnog doziranja primarnog novca sa ciljem da se postigne projektovane rast novčane mase.

Defanzivne operacije na otvorenom tržištu preduzimaju se s ciljem neutralizacije nepoželjnih promena u obimu rezervi poslovnih banaka kod centralne banke izazvanim raznim šokovima.

10

Defanzivne operacije na otvorenom tržištu služe za ublažavanje promena agregatnog nivoa likvidnosti banaka.

Za sprovodjenje operacija na otvorenom tržištu centralna banka može intervenisati dva načina:

1) Bezuslovnim kupovinama i prodajama hartija od vrednosti bez aranžmana o ponovnom otkupu,

2) Privremenom kupovinom hartija od vrednosti u formi aranžmana o kupovini hartija uz obavezu njihovog otkupa od strane prodavca nakon utvrdjenog roka dospeća.

Bezuslovne kupovine i prodaje hartija od vrednosti se koriste kod dinamičkih operacija na otvorenom tržištu u cilju postizanja trajnih efekata na nivou rezervi likvidnosti bankarskog sektora.

Aranžmani o privremenim kupovinama i prodajama hartija od vrednosti koriste se kod defanzivnih operacija na otvorenom tržištu. Centralna banka u ovom slučaju kupuje hartije od vrednosti ali se prethodno postiže dogovor o roku i ceni po kojoj će ove hartije diler koji ih je prodao otkupiti. Transakcija je repo sa stanovništa prodavca hartija od vrednosti a revers sa stanovišta kupca te hartije.

Emisiona centralna banka koristi četiri osnovna tipa operacija koja se medjusobno razlikuju po ročnosti ciljevima redovnosti i procedurama:

1) Glavne refinasirajuće operacije sa rokom dospeća od 1 nedelje

2) Dugoročne refinansirajuće operacije sa rokom dospeća od 3 meseca

3) Operacije finog podešavanja mogu biti izvršavane na ad-hoc osnovi radi regulisanja likvidnosti i smirivanja neočekivanih fluktuacija kamatnih stopa na tržištu,

4) Strukturalne operacije se koriste uvek kada emisiona centralna banka želi dugoročno prilagodjavanje.

Pored direktnih efekata operacija na otvorenom tržištu koje idu preko regulisanja ponude bankarskih kredita i novčane mase postoji i dodatni efekat koji se sastoji u kratkoročnom delovanju na nivo kratkoročnih kamatnih stopa. Na sekundarnom tržištu centralna banka može da kupuje državne hartije od sektora banaka ili nebankarskog sektora.

4. PREDNOSTI POLITIKE OTVORENOG TRŽIŠTA

11

Politika otvorenog tržišta ima odredjene prednosti a pre svih mogu se istaći kontrola novčane mase efikasnost i jednostavnost sprovodjenja direktnog uticaja i nepostojanje skrivenog oprezivanja.

Centralna banka može u zavisnosti od potreba efikasno da sprovodi operacije na otvorenom tržštu u velikom i malom obimu. One su fleksibilne i precizne. Može ih koristiti jednom ili više puta u toku dana.

Prodajom i kupovinom državnih hartija na otvorenom tržištu centralna banka u potpunosti kontrloliše razmere u kojima će se menjati količina novca u opticaju. Ove operacije se dešavaju na inicijativu centralne banke.Operacije na otvorenom tržištu je lako korigovati. Ukoliko se pogreši u toku sprovodjenja operacija na otvorenom tržištu centralna banka ih vrlo lako može izmeniti. I jedna od osnovnih prednosti politike otvorenog oporezivanja jeste u tome što ne sadrži efekat skrivenog oporezivanje.

Operacije na otvorenom tržištu karakteriše i jednostavnost sprovodjenja centralna banka može sprovoditi transakcije sa hartijama od vrednosti brzo, bez odlaganja.

12

5. POLITIKA OTVORENOG TRŽIŠTA NARODNE BANKE SRBIJE

Narodna baka Srbije, u skadu s propisima kojima se reguliše sprovodjenje operacija Narodne banke Srbije na otvorenom tržištu, obavlja sledeće vrste kupovine i prodaje hartija od vrednosti odnosno transakcije:

1) Trajne transakcije,

2) Repo transakcije

13

Osnovne karakteristike koncepta sprovodjenja operacija na otvorenom tržištu:

a) Aukcijsko trgovanje hartijama od vrednosti izmedju Narodne banke Srbije i banaka počev od 10. oktobra 2003. god. obavlja se elektronski- razmenom elektronskih poruka sopstvengo formata po SWFT standardu preko aukcijske platforme- sistema za elektronsko trgovanje Narodne banke Srbije, koji se zasniva na tehnološkoj infrastrukturi RTGS sistema. Do uvodjenja sistema za elektronsko trgovanje, Narodna banka Srbije je aukcijski prodavala blagajničke zapise na Beogradskoj berzi.

b) Predmet aukcija mogu biti kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije i kratkoročne i dugoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija.

c) Aukcije mogu biti po fiksnoj kamatnoj stopi (unapred utvrdjenoj) i po varijabilnoj kamatnoj stopi (formirana na bazi ponude i tražnje)

d) Učesnici u transakcijama kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije mogu biti banke koje ispunjavaju propisane uslove.

e) Kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu zaključenih transakcija kupovine i prodaje hartija od vrednosti obavlja Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti – po DVP (Deliverz versus Payment) modelu, koji podrazumeva da se prenos tih hartija i naloga za plaćanje koje Centralnom registru dostavljaju banka, odnosno Narodna banka Srbije.

Uslovi za učešće u transakcijama kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu:

-Da je banka član Centralnog registra;

-Da je banka učesnik u RTGS sistemu;

-Da nad bankom nije pokrenut postupak lividacije ili stečajni postupak;

14

-Da je banka Narodnoj banci Srbije dostavila podatke na Obrascu 1 i ovlašćenje za najmanje tri lica da u ime i za račun banke mogu da izdaju ponude za kupovinu i prodaju hartija od vrednosti da zaključuju ugovore i obavljaju i druge poslove u vezi s kupovinom i prodajom hartija od vrednosti (ovlašćena lica), sa spesimenima njihovih potpisa;

-Da je banka sa Narodnom bankom Srbije zaključila okvirni repo ugovor- ako se obavljaju repo transakcije;

-Da banci nije izrečena zabrana obavljanja odredjenih vrsta transakcija kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije;

-Da je banka sa Narodnom bankom Srbije zaključila okvirni trajni ugovor – ako se obavljaju trajne transakcije;

Ako banka ne izvrši obaveze u skladu sa zaključenom transakcijom kupovine i prodaje hartija od vrednosti, kao i drugim propisanim slučajevima nepoštovanje obaveza u narednom periodu koji odredi guverner neće moći da obavlja odredjene vrste transakcija kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije.

15

6. KONCEPT POLITIKE OBAVEZNIH REZERVI

Politika obaveznih rezervi značajna je kao instrument regulisanja vrednosti monetarnog multiplikatora. Obavezna rezerva nije bitan uslov regulisanja novčane mase. Glavni instrument je regulisanje količine primarnog novca (operacijama na otvorenom tržištu, kao i upotrebom još jednog dodatnog instrumenta monetarnog regulisanja) Prema prvoj varijanti taj instrument bi bio neka vrsta direktnog platfoniranja ekspanzije bankarskih kredita. Prema

16

drugoj varijanti dodatni instrument je regulisanje kamatnih stopa na dobrovoljne depozite banaka kod centralne banke.

U razvijenijim zemljama dolazi do promene koncepta monetarnog regulisanja sa smanjivanjem tržišta regulisanja ponude bankarskih kredita putem regulisanja primarnog novca u korist regulisanja tražnje kredita na bazi visine kamatnih stopa na finansijskom tržištu.

Razlikujemo tri koncepta strukture obaveznih rezervi kreditnih subjekata:

a) Prvi koncept regulisanja obaveznih rezervi se smatra klasičnim konceptom i po njemu obavezne rezerve treba uvesti na transakcione depozite, dok bi oročeni depoziti bili oslobodjeni izdvajanja obbaveznih rezervi.

b) Drugi koncept obavezne rezerve je nastao u razvijenim tržišnim ekonomijama i karakteriše ga period jačanja finansijskih tržišta. Stopa obavezne rezerve bi se formirala jedinstveno za sve depozite i to na relativno niskom nivou.

c) Treći koncept Obavezne rezerve predstavlja kombinaciju predhodna dva koncepta. Koncept predvidja da se obavezna rezerva obračunava i na kratkoročne i na dugoročne depozite. Medjutim stopa obavezne rezerve bi bila različita u zavisnosti od ročnosti depozita kod banaka.

Obavezne rezerve u slučaju FED-a moraju biti držane u konvertabilnoj valuti ili u formi depozita kod jedne od banaka FED-a. Na sredsva koja banke drže na računu kod FED-a na ime obaveznih rezervi plaća se kamatna stopa od 0.25% na godišnjem nivou.

Evropska centralna banka je propisala kreditnim institucijama obavezu držanja obavezne rezerve na računima kod nacionalnih centralnih banaka u skladu sa propisima.

Narodna banka Srbije obaveznu rezervu koristi kao pomoćni instrument u slučaju kada su iscrpljeni efekti ostalih tržišnih mera monetarnog regulisanja. Odluku o visini stopa kao i osnovicama za obračun obavezne rezerve, donosti Monetarni odbor NBS.

Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine:

*) Dinarski depoziti, krediti, hartije od vrednosti, kao i druge dinarske obaveze,

17

*) Devizni depoziti, krediti, hartije od vrednosti, kao i druge devizne obaveze.

Obavezna rezerva obračunava se po diferenciranim stopama obavezne rezerve i to:

*) Po stopi od 10% - na dinarsku osnovicu;

*) Po stopi od 45% - na deviznu osnovicu.

Obračun obavezne rezerve banke vrši se jedanput mesečno, i to svakog 17-tog u mesecu.

Obračunata dinarska obavezna rezerva je zbir:

*) Obračunate devizne rezerve u dinarima koja se izračunava primenom odgovarajućih stopa na dinarsku osnovicu, i

*) 40% dinarske protivvrednosti obračunate obavezne rezerve u evrima (EU).

18

19

7.KARAKTERISTIKE OTVORENOG TRŽIŠTA-ISKUSTVA INOSTRANIH ZEMALJA

U savremenom svetu dolazi do povezivanja sveta putem informacionih i komunikacionih tehnologija, granice se brišu a to se odražava na sve oko nas pa i na proizvodnju. Novi konkurentski pritisci pomeraju političke granice savremenih država. Pojava globalno organizovane proizvodnje i trenutni transfer novca je potpuno nov i tako prodoran da lomi zaštitni zid izmedju lokalnog i globalnog. Da li ovo prihvatamo kao apsolutnu istinu, ili je preciznije razumevanje da je nova svetska ekonomija samo delimičan fenomen i da globalni protok dobara nije uspostavljen na svetskim osnovama već uglavno izmedju Evrope, Severne Amerike i Japana na koje ukupno otpada preko 80% izvoza i stranih direktnih investicija!? Uprikos masivnom rastu izvoza, nisu sve zemlje i regioni integrisani u svetsko tržište. U najboljem slučaju, globalizacija je samo delimična i neujenačeno rasprostranjena po intenzitetu.

Globalizacija se može iskusiti ravnomerno na svim kontinentima, regionima i nacijama a zasnovana je na laisses-fair modelu anglo-američkog iskustva. Upravo u trenutku kada je nacionalna država potrebna ljudima širom sveta kako bi ih podržala u uslovima globalizacije savremenog sveta, ispada da se ona povlači i ostavlja ih na cedilu. Svuda se može osetiti moćna sila globalizacije koja redefiniše norme i praksu funkcionisanja država, odnosno njenih vlada;

Novi konkurentski pritisci pomeraju političke granice savremenih država. Da li je suprotno bliže istini_ Samo su u ograničenom broju zemalja elite postavljene u borbeni poredak protiv država i njihovih institucija (tržište radne snage pre svega zbog činjenice da je praksa pokazala da su radnici rigidna i anti-tržišna struktura; socijalna politika zbog toga što je napadnuta da je suviše darežljiva i skupa; i kulturna politika koja je žigosana da je u pojedinim segmentima nacionalistička i da predstavlja prepreku slobodnom kretanju ideja; )

Svedoci smo da danas imamo daleko više nacionalnih država u svetu nego što je to ikada bio slučaj, post-nacionalne države predstavljaju tipičan primer contradictio in adjectum-a. U današnjem vremenu možemo reći da je nacionalna država je potrošena snaga.

Centralni izazov, danas, predstavlja napor da se država učini još odgovornijom i predusretljivijom , transparentnijom i efektivnijom kao menadžer državnih resursa i opšteg dobra. Državna uprava nastavlja da bude najefektniji menadžer danas u svetu preuzimajući odgovornost za opšte dobro, bezbednost, zdravstvo, školstvo, društveni kapital.

20

Trend razvoja savremene globalne ekonomije kreće se u pravcu rastuće nekompatibilnosti izmedju nacionalnih država sa jedne strane, i proizvodnje i investicija sa druge strane. Sve se više investicija i proizvodnje generiše izvan okvira nacionalnih ekonomija. Ono što je karakteristično je to da se većina industrijskih zemalja oslanja na izvoz kao kritičnu komponentu bogastva i zaposlenosti. Izvoz je bio jedini pokretač i kreator bogatstva naroda.

8. USLOVI ZA FUNKCIONISANJE POLITIKE OTVORENOG TRŽIŠTA I MEHANIZAM NJEGOVOG

DELOVANJA

Suština politike otvorenog tržišta jeste u kupovini i prodaji državnih vrednostnih papira od strane Centralne bankek, a u cilju povećanja ili smanjenja količine novca u opticaju. Politika otvorenog tržišta spada u kvantitativne odnosno indirektne instrumente monetarne politike.

Za funkcionisanje politike otvorenog tržišta potrebno je da budu ispunjena 3 bitna uslova, a to su :

1) Da postoji organizovano tržište vrednosnih papira;

2) Da postoje pogodni papiri za taj posao;

3) Da postoji dovoljna tražnja za vrenosnim papirima.

U uslovima razvijenog tržišta državnih vrednosnih papira, na kreditni potencijal poslovnih banaka kao i na novčani opticaj, najneposrednije utiče to – da li Centralna banka prodaje ili kupuje vrednosne papire.

U kontekstu navedenog, postavlja se pitanje samog mehanizma delovanja prodaje, odnosno kupovine vrednosnih papira od strane Centralne banke. Mehanizam delovanja politike otvorenog tržišta ogleda se u sledećem:

21

(1) Ako država proceni da je potrebno pojačati kreditiranje – onda Centralna banka kupuje na tržištu državne vrednosne papire i tako ubacuje novu kupovnu snagu.

Mehanizam delovanja kupovine državnih vrednosnih papira – obavlja se tako što se pušta u opticaj odgovarajuća količina novca, u visini iznosa kupljenih vrednosnih papira.

(2) Ako država proceni da je potrebno zaustaviti porast kredita – onda Centralna banka prodaje na tržištu državne vrednosne papire i tako prisiljava banke da smanjuju svoje kreditne plasmane.

Mehanizam delovanja prodaje državnih vrednosnih papira – odvija se tako što se povlači iz poslovnih banaka i privrede deo novca, u visini iznosa prodatih vrednosnih papira, što dovodi do smanjenja depozita kod banaka i povlačenja kredita.

Krajnji zaključak jeste takav da politika otvorenog tržišta bili da se vodi „ekspanzivno“ ili „kontraktivno“ ima za posledicu direktno delovanje na količinu novca i kredita u privredi. Ona kontroliše novac u opticaju, i daje signale kada treba delovati u pravcu njegovog povećanja a kada u pravcu povlačenja.

9. OCENE I IMPLIKACIJE

U slučaju razvijenih tržišnih ekonomija operacije na otvorenom tržištu predstavljaju najefikasniji instrument monetarne politike. Pri tome se ima u vidu institucionalna činjenica da je u finansijskim strukturama tih zemalja postoji obilje državnih papira sa širokom disperzijom kod preduzeća domaćinstava i finansijskih institucija.

22

Ukazano je da u takvom kontekstu operacije na otvorenom tržištu predstavljaju najpogodniji metod regulisanja primarnih monetarnih impulsa od strane Centralne banke. Ovo je bilo obrazlagano pre svega time da operacije na otvorenom tržištu ne sadrže administrativne već tržišne metode delovanja Centralne banke, što se ogleda u činjenici da u kupoprodajne operacije u odnosu na Centralnu banku mogu da stupe oni transaktori-preduzeća, domaćinstva i finansijske institucije, koji to žele imajući u vidu svoju portfolio situaciju.

Pored toga, operacije na otvorenom tržištu znače premeštanje državnih kratkoročnih papira izmedju centralne banke i tržišnih transaktora s tim da ovi papiri donose kamatu bez obzira u čijoj se aktivi nalaze.

Operacije na otvorenom tržištu takav instrument monetarnog regulisanja koji omogućava kontinuelno i fino doziranje emisije primarnog novca. Putem ovih operacija centralna banka može da vrši permanentrno regulisanje primarnog novca i likvidnost ekonomije.

Permanentno doziranje količine premarnog novca može da bude vršeno u sklopu takozvanih dinamičkih operacija na otvorenom tržištu kada Centralna banka ima za cilj da deluje na programiranje promenje u novčanoj masi. Takodje postoje i takozvane defanzivne operacije na otvorenom tržištu kada emisiona banka nema u vidu promenu novčane mase nego kompenziranje autonomnih tokova u formiranju primarnog novca iz kreditnog potencijala banaka.

Operacije na otvorenom tržištu deluju istovremeno na regulisanje rezervi banaka, preko toga na ekspanziju bankarskih kredita i novčane mase, kao i na tržišne kamatne stope.

Ovaj diskontovani mehanizam delovanja operacija na otvorenom tržištu- na monetarne agregate i na cenu kredita- u principu se može pozitivno oceniti. Ipak tu postoji bitno ograničenje u tom smislu što putem operacija na otvorenom tržištu centralna banka nije u stanju da istovremeno prcizno reguliše programirana kretanja rezervi poslovnih banaka i postizanje željenog nivoa kamatnih stopa.

Iskustva razvijenih kapitalističkih zemalja pokazuju da centralne banke moraju da biraju izmedju nastojanja da obezbede targetirano kretanje rezervi banaka (kretanje primarnog novca odnosno drugih monetarnih agregata) ili nastojanja da obezbede željeni nivo tržišnih kamatnih stopa.

23

ZAKLJUČAK

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju indirektni tržišni instrument monetarne politike, koji se zansiva na transakcijama kopovine i prodaje hartija od vrednosti od strane centralne banke , radi regulisanja, tj. finog podešavanja likvidnosti bankarskog sistema. Osim regulisanja nivoa likvidnosti bankarskog sistema, operacije na otvorenom tržištu su instrument kojim se utiče i na visinu i strukturu kamatnih stopa na tržištu novca.

Politika otvorenog tržišta je instrument koji centralne banke najrazvijenijih zemalja primenjuju regulišući količinu novca u opticaju. Operacijama na „otvorenom“ tržištu centralna banka kupuje i prodaje državne vrednosne papire. Kupovinom vrednosnih papira umnožava se količina novca u opticaju , a prodajom vrednosnih papira povlači se novac iz opticaja. Regulišući tako rezerve banaka, centralna banka postiže multiplikativne efekte na kreditnu aktivnost banaka i utiče na opštu privrednu aktivnost u zemlji. Predmet kupoprodaja u operacijama na otvorenom tržištu su redovno kratkoročni vrednosni papiri državnog duga (blagajnički zapisi) , vrednosni papiri centralnih banaka, inostrani kratkoročni vrednosni papiri, kratkoročne zadužnice s fiksnom kamatnom stopom .

Politika otvorenog tržišta je efikasan i tržišnim odnosima primeren instrument monetarne kontrole. Uz politiku obaveznih rezervi, eskontnu (diskontnu) politiku, selektivno usmeravanje kredita, ulazi u grupu standardnih instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja. Temeljni uslov za primenu ovog instrumenta su posojanje državnih vrednosnih papira, razvijeno novčano tržište i ekonomski interes za ulaganja u vrednosne papire.

Prodajom hartija od vrednosti centralna banka povlači sredstva a kupovinom hartija od vrednosti Centralna banka „upumpava“ dodatna sredstva u bankarski sistem.

24

LITERATURA

1. Djurović-Todorović, Jadranka (2010) Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet Niš,

2. Frederic S. Mishikin, Stanley G. Eakins, Finansijska tržišta i institucije

3. Ćirović, Milutin, (1987) Monetarna ekonomija, Beograd

4. Narodna banka Srbije, zvanični sajt, (www.nbs.rs), Beograd.

25