Monitoring - centarzaregionalizam.org.rs · Sadu i Zef Šalja iz NVO Majka Tereza iz Prištine. Radeći na projektu Monitoring implementacije dogovora između Kosova i Srbije u oblasti

Monitoring implementacije dogovora između Kosova i Srbije u oblasti slobode kretanja ljudi i robe

“Monitoring implementacije dogovora između Kosova i Srbije u oblasti slobode kretanja ljudi i robe“Ekspertski izveštaj

Autori/ke:Dr Predrag Bjelić, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, stručnjak za oblast kretanja robeBisera Šećeragić, ekonomistkinja, stručnjakinja za oblast sive ekonomijeAlbert Krasnići, konsultant na projektu za oblast kretanja robeVladimir Petronijević, konsultant na projektu za oblast kretanja ljudiMiroslava Jelačić, konsultantkinja na projektu za oblast kretanja ljudiDoruntina Vinca, konsultantkinja na projektu za oblast kretanja ljudi

Predgovor:Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam

Urednica:Tatjana Tucić

Za izdavača:Aleksandar Popov

Izdavač:Centar za regionalizamŽeleznička 35, Novi Sadwww.centarzaregionalizam.org.rs

Štampa:OZTR Reclamare, Novi SadNovi Sad, septembar 2013.

Tiraž:100 primeraka

ISBN 978-86-86145-22-2

PREDGOVOR

Projekat Monitoring implementacije dogovora između Kosova i Srbije u oblasti slobode kretanja ljudi i robe predstavlja nastavak projekta Sloboda kretanja ljudi i roba izmedju Srbije i Kosova u kontekstu regionalne saradnje, koji je Centar za regionalizam realizovao tokom 2011. i 2012. godine. Rezultati ovog projekta pokazali su koliki je značaj ekspertskog angažovanja nevladinih organizacija u ovako važnim oblastima, jer se one u dobroj meri pojavljuju kao korektivni faktor u odnosu na državne organe, ali i na međunarodnu zajednicu. Nije na odmet podsetiti da je jedan od efekata tog prethodno realizovanog projekta bilo i suspendovanje dela Uredbe Vlade Republike Srbije iz 2006. godine o izuzeću građana severnog dela Kosova od plaćanja PDV na automobile, naftne derivate i mobilnu telefoniju, što je nanosilo ogromnu štetu budžetima i Srbije i Kosova.

I na ovom projektu je radio gotovo identičan ekspertski tim iz prethodnog projekta.U tom timu iz Srbije su bili:

- Predrag Bijelic,- Vladimir Petronijevic,- Bisera Seceragic - Miroslava Jelacic

Eksperti sa Kosova su:

- Doruntina Vinca- Albert Krasnici

Projekat su koordinirali Tatjana Tucić iz Centra za regionalizam u Novom Sadu i Zef Šalja iz NVO Majka Tereza iz Prištine.Radeći na projektu Monitoring implementacije dogovora između Kosova i Srbije u oblasti slobode kretanja ljudi i robe projektni tim je obavio obiman

posao, ostvarujući neposredan uvid u promene i prilagođavanje regulative u Srbiji i na Kosovu koja se odnosi na promet roba i ljudi, u skladu sa dogovorom u Briselu, kao i uvid na terenu realizacije dogovora o integrisanom upravljanju granicom, odnosno administrativnom linijom. Međutim, možda i najdragoceniji izvor podataka, odnosno uvid u stvarnu situaciju na terenu i u praksi, članovi projektnog tima su stekli kroz razgovor u okviru fokus grupa, u koje su bili uključeni kako predstavnici nadležnih državnih organa, tako i poslovni ljudi i građani koji će i najviše osetiti pozitivne ili negativne efekte realizacije pojedinih mera u okviru realizacije dogovora iz Brisela. Fokus grupe su bile organizovane u Prištini, Novom Pazaru, Bujanovcu kao i u severnom i južnom delu Kosovske Mitorvice. U ovoj publikaciji, u kojoj su sabrani rezultati rada ekspertskog tima, kao i njihove preporuke, može se videti da je realizacija dogovora iz Brisela doprinela smanjenju sive zone u trgovini, što je veoma pozitivna činjenica, ako imamo u vidu da je prethodno realizovanom projektu utvrđeno da se pre realizacije dogovora iz Brisela više od 40 odsto trgovine između Srbije i Kosova nalazilo u sivoj zoni. Medjutim, desio se i paradoks - realizacija dogovora iz Brisela je, bar u ovoj svojoj fazi, dovela do smanjenja prometa kako roba, tako i ljudi između Srbije i Kosova. Ovakom razvoju događaja najviše je doprinelo uvođenje skupog osiguranja za motorna vozila, kao i neusaglašenost pojedinih propisa između Srbije i Kosova. Ukazujući na ove probleme, članovi projektnog tima će, kroz svoje nalaze i preporuke, predložiti vladama Srbije i Kosova, kao i predstavnicima EU, kao moderatorima pregovora u Briselu, konkretne mere za njihovo prevazilaženje. Takođe će, u svom kasnijem radu, kroz proces javnog zagovaranja, lobirati za njihovo otklanjanje. Sam pregovarački proces, zbog svoje prirode nije bio transparentan, a isti je slučaj i sa implementacijom dogovorenog, zbog toga šira javnost, pa čak i ona koja bi po prirodi stvari trebalo da bude bolje informisana, ne zna tačno dokle se stiglo u sprovođenju dogovora o integrisanom upravljanju granicom. Javnosti nije poznato kako to sada funkcioniše i koji problemi prate sprovođenje dogovora iz Brisela, tim pre što se, kao i tokom pregovaračkog procesa, iz Beograda i Prištine često dobijaju oprečne informacije o istoj stvari. Zbog toga je, pored delovanja prema organima vlasti, važna komponenta u realizaciji projekta i delovanje prema široj javnosti u Srbiji i na Kosovu, kako bi što više bila informisana o toku realizacije dogovora iz Brisela, jer se mnogih od njih to neposredno i tiče.Nadamo se da ćemo realizacijom i ovog projekta doprineti da se otklone problemi i nedostaci koje je uočio ekspertski tim i time doprineti da realizacija dogovora o integrisanom upravljanju granicom bude uistinu početak pune otvorenosti u protoku roba i ljudi izmedju Srbije i Kosova, a ne još jedan

birokratski lavirint, koji će zbog „tehničkih“ i administrativnih zavrzlama sa obe strane zagorčati život običnim građanima koji žele slobodno da se kreću i trguju u skladu sa CEFTA sporazumom.U svakom slučaju, ovaj, kao i prethodni projekat su na neki način predstavljali pravu avanturu za projektni tim Centra za regionalizam, jer su mnoge stvari bile zamagljene i često bile u zoni kriminala zaodenutog u patriotsko ruho, te je za naše ekasperte bio pravi izazov da se razveje ova magla i egzaktnim podacima pokaže prava priroda stvari kako bi kompletna ova oblast bila uvedena u zakonske okvire.

Aleksandar Popov,direktor Centra za regionalizam

11

I Monitoring kretanja robe - Srbija

Uvod

Intervencija NATO-a u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999. godine zaustavljena je usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Rezolucija SB 1244). Teritorija Autonome Pokrajne Kosova i Metohije je stavljena pod upravu međunarodne zajednice, a vođenje njenog civilnog dela povereno je Ujedinjenim nacijama i za to je osnovana posebna Misija UN za Kosovo (UNMIK). Sa ovim je došlo do dezintegracije jedinstvenog tržišta SRJ na tri carinske teritorije – uža Srbija (uključuje centralnu Srbiju i Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu), Crnu Goru i Kosovo i Metohiju.1 Kosovo, naziv ove teritorije koji se koristi u okviru Rezolucije SB 1244, postalo je posebna carinska teritorija, s tim da su ovlašćenja u kreiranju i sprovođenju spoljnotrgovinske politike Kosova preneta na UNMIK.

Od ovog trenutka postavlja se pitanje uređivanja trgovinskih odnosa između carinskih teritorija Kosova i ostatka Srbije. U početku je Srbija nastojala da još uvek tretira trgovinu sa Kosovom kao unutrašnju trgovinu, iako se radilo o zasebnim carinskim teritorijama.2 Srbija je efektivno priznala Kosovo kao posebnu carinsku teritoriju činom potpisivanja Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2006. godine (Central European Free Trade Agreement – CEFTA 2006)3, pošto je UNMIK bio jedna od strana ugovornica u ime carinske teritorije Kosova, u skladu sa ovlašćenjima datim

1 Predrag Bjelić ”Međunarodna trgovina” Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, 2011, str. 495.2 Više u: Jelica Minić, Predrag Bjelić, Maja Bobić et.al. “A Joint European Vision: Free Movement for Goods and People in Kosovo and Serbia” Policy Paper, European Movement in Serbia Belgrade and Kosovar Institute for Policy Research and Development Priština, 2005.3 Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA 2006, Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 88/2007.

12

Rezolucijom SB 1244, što znači da je kreiranje i izvršenje spoljnotrgovinske politike za Kosovo bilo u rukama te međunarodne misije. Priznanje jedne teritorije kao posebne carinske teritorije i subjekta u međunarodnoj trgovini ne implicira pravno priznanje nezavisnosti i suvereniteta te teritorije kao nezavisne države.

Od potpisivanja CEFTA 2006 sporazuma intenzitet trgovine između Srbije i Kosova se povećava ali do nove krize u odnosima dolazi 2008. godine. Naime te godine privremene kosovske institucije u Prištini su proglasile odvajanje od države Srbije, što država Srbija nije prihvatila poništavajući njihove odluke. Od tog trenutka kosovske vlasti u Prištini pokušavaju da marginalizuju ulogu UNMIK-a i nastoje da preuzmu ovlašćenja da kreiraju i sprovode spoljnotrgovinsku politiku Kosova, što je bilo neprihvatljivo za Vladu Republike Srbije. Mnoge uticajne zemlje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, ali Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izmenio sadržaj Rezolucije 1244 koja garantuje suverenitet Srbije nad Kosovom, a UNMIK, u mnogo manjem obimu, je zadržao svoje prisustvo na Kosovu. Ova odluka Prištine je dovela do prekida prometa robe između Kosova i Srbije, pošto je Carina Kosova počela da koristi carinska dokumenta sa natpisom “Republika Kosovo” i odustala od UNMIK-ovog carinskog pečata. Carinska služba Republike Srbije je odbila da dozvoli ulaz bilo koje robe na teritoriju Srbije sa takvim pratećim dokumentima. Iako je ovo komplikovalo značajno trgovinu Kosova i ostatka Srbije deo roba je stizao u Srbiju putem reeksporta preko Crne Gore i Makedonije, sa carinskim dokumentima tih država uz naznačeno poreklo sa Kosova.

U takvim okolnostima bilo je potrebno rešiti nagomilana tehnička pitanja pa je počeo tehnički dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom i uz posredovanje Evropske unije (EU). Uspostavljena je misija Evropske unije na Kosovu (EULEX), koja je preuzela deo ovlašćenja UNMIK-a, po planu UN od 26. novembra 2008. godine (Plan UN od šest tačaka) u oblastima vladavine prava, održavanja javnog reda i mira i pitanjima vezanim za rad pravosuđa. Plan UN od šest tačaka potvrđuje da je Kosovo jednistvena carinska teritorija. Međutim, jedno od važnih pitanja u vezi sa carinom je pitanje graničnih prelaza na severu Kosova, prelaza broj 1 i 31 poznatijih kao Jarinje i Brnjak koji treba da ostanu pod međunarodnom kontrolom. Carinske dažbine naplaćene na ovim prelazima duž administrativne linije razdvajanja sa Srbijom treba da se upotrebe za razvoj lokalnih zajednica. Ovo je od velike važnosti pošto je severni deo Kosova naseljen srpskom nacionalnom većinom.

13

Budući da Carina Kosova nije mogla da uspostavi svoje ispostave na Jarinju i Brnjaku ona je uspostavila Carinski punkt u južnoj Mitrovici, u jednom delu Kosovske Mitrovice, pod kontrolom prištinskih vlasti. Ovo je značilo da u praksi Kosovo nije funkcionisalo kao jedinstvena carinska teritorija, jer je carinsku teritoriju Kosova činila samo teritorija južno od reke Ibar (južni deo Kosova), dok Severno Kosovo koje nije u sastavu carinske teritorije Kosova nije u potpunosti primenjivalo ni poreske i carinske propise Republike Srbije. Time je Severno Kosovo de facto postalo slobodna trgovinska zona, sa velikim problemima u nadzoru tokova robe.4 Vlasti u Prištini su pokušale nasilno da uspostave svoj suverenitet na severnom delu Kosova, većinski naseljenog srpskim stanovništvom, ali nisu uspele. U takvim okolnostima su počeli tehnički pregovori Beograda i Prištine.

1. Tehnički dijalog Beograda i Prištine u oblasti kretanja robe

Pregovori između vlasti Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima počeli su 2011. godine u Briselu, uz posredovanje institucija Evropske unije. Jedno od glavnih pitanja u vezi sa trgovinom robom između carinske teritorije Kosova i carinske teritorije ostatka Srbije bilo je pitanje prihvatanja kosovskih carinskih dokumenata i carinskog pečata u situaciji posle proglašenja nezavisnosti institucija iz Prištine. Srbija nije prihvatala dokumenta koja nisu “statusno neutralna” i onemogućavala je uvoz i tranzit robe sa dokumentima na kojima je pisalo “Republika Kosovo”. Ali budući da je izvoz robe sa Kosova u Srbiju relativno mali i da su pronađeni kanali kojima se obavljao reeksport robe, nije bilo mnogo prepreka trgovini robom između Kosova i Srbije.

Međutim, usred tehničkih pregovora koji su se vodili u leto 2011. godine, a pre postizanja dogovora, prištinske vlasti su uvele blokadu na uvoz robe iz Srbije na Kosovo jer su smatrale da i Srbija to čini sa njihovom robom koja ide u Srbiju zbog neprihvatanja dokumenata. Štaviše, institucije iz Prištine su pokušale da ostvare i kontrolu nad administrativnim prelazima na severu Kosova (Jarinje i Brnjak) uz pomoć specijalnih policijskih snaga i razmeštanjem kosovskih carinskih službenika. Stanovnici sa severa Kosova srpske nacionalnosti su se pobunili i blokirali su puteve. Krajnji ishod je da je KFOR je preuzeo kontrolu nad pomenutim prelazima.

4 Detaljnije u: Predrag Bjelić et.al. “Sloboda kretanja ljudi i robe između Srbije i Kosova: naučno istraživačka studija” Centar za regionalizam, Novi Sad, april 2012.

14

U oktobru 2011. godine postignuto je kompromisno rešenje u vezi sa kosovskim carinskim dokumentima i pečatom. Naime, Srbija je prihvatila primenu pečata na kome stoji “Carina Kosova” ali bez naziva “Republika Kosovo” na carinskim deklaracijama. To je potvrđeno usvajanjem dogovora koji je stavljen na papir ali nije zvanično potpisan i potvrđen od organa Srbije i Kosova.5 U dogovoru se ističe da će Srbija i Kosovo “učiniti sve kako bi obezbedile slobodno kretanje roba u skladu sa CEFTA sporazumom”. Kosovo je u tom trenutku ukinulo blokadu za robu poreklom iz uže Srbije.

Veliki problem u trgovini ne samo Srbije i Kosova, već trgovine robom u regionu Zapadnog Balkana posle proglašenja nezavisnosti institucija u Prištini 2008. godine, bilo je kako primenjivati CEFTA 2006 sporazum kada Kosovo ne želi učešće UNMIK-a na regionalnim sastancima. Srbija i Bosna i Hercegovina nisu priznale nezavisnost Kosova, za razliku od drugih država u regionu Zapadnog Balkana, pa je to predstavljalo prepreku funkcionisanju organa CEFTA-e 2006. To je posebno bilo očigledno 2011. godine kada je Kosovo predsedavalo radom CEFTA-e 2006. Zbog toga je bilo neophodno postići dogovor koji će omogućiti Kosovu učestvovanje na regionalnim skupovima i u radu regionalnih organizacija i tela, sa kojih se Srbija povlačila ako Kosovo nije bilo predstavljeno od strane UNMIK-a. Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji koji je usklađen 2011. godine predviđa da Kosovo bude predstavljeno na regionalnim skupovima u svoje ime i za svoj račun uz korišćenje naziva “Kosovo*”. Zvezdica uz naziv Kosova označava da uz naziv ide i fusnota koja glasi: “Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova”6. O primeni dogovora stara se Evropska unija.

Ali najznačajniji dogovor koji je postignut u sklopu tehničkog dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije je Dogovor o integrisanom upravljanju administrativnom linijom (Integrated Border Management – IBM)7. Ovaj dogovor predviđa zajedničko upravljanje carinskom linijom, što će postati i standard u Evropskoj uniji, i obuhvata obavljanje carinske i imigracione kontrole na jednom mestu na administrativnoj liniji između dve carinske teritorije. Na administrativnim prelazima na severu Kosova, Jarinje

5 Dogovor o carinskom pečatu, Internet, http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/carinski_pecat-srp_eng.doc.6 Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, Internet, http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=168200.7 Dogovoreni zaključci u vezi sa IBM, Internet, http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/koncept_ibm-srp_eng.doc

15

odnosno Rudnica i Brnjak, predviđeno je značajnija uloga Misije EU EULEX. Ostali bitni prelazi na kojima se uspostavlja integrisano upravljanje granicom su: Bela Zemlja/Končulj, Merdare, Mutivode and Depce/Mučibaba. Predviđeno je stvaranje tripartitne grupe za primenu ovog dogovora.

Po usklađivanju ovog dogovora nije odmah došlo do njegove primene, iako je Vlada Srbije zvanično prihvatila njegovu primenu 6. decembra 2012. godine.8 Najteže je bilo primeniti ovaj dogovor na prelazima na severu Kosova jer je postojao otpor lokalnog srpskog stanovništva. Oni su izneli bojazan da će ostati odsečeni od Srbije jer će procedura biti komplikovana i neće moći da dobijaju robu iz centralne Srbije koja im je svakodnevno potrebna. Postavilo se i pitanje naplate carina i poreza na ovim administrativnim prelazima od strane Carine Kosova. Da bi se rešila ova pitanja između Srbije i vlasti u Prištini usmeno je dogovoreno da se roba koja je potrebna za žitelje severnog Kosova ne carini ako ulazi u kamionima nosivosti do 3,5 tone i ne naplaćuje akciza za šest akciznih proizvoda već se na ovim prelazima vrši samo carinsko evidentiranje. Srbija je sa svoje strane ukinula tranzitne konvoje za kamione koji sa Kosova tranzitiraju kroz Srbiju, a koji su bili obavljani u 8 i u 15 h svakoga dana. Carinski nadzor nad robom sa Kosova koja je tranzitirala kroz Srbiju obavlja se u Vranju, a za neke vrste robe i u Nišu.

Dogovor o carinama se još ne primenjuje u potpunosti, a o situaciji na terenu daćemo detaljan prikaz u nastavku rada, u rezultatima terenskog istraživanja. Postoji još dosta otvorenih pitanja u trgovini robom između Srbije i Kosova koje treba rešiti. Jedno od pitanja je osiguranje vozila, jer se to odnosi i na transportna vozila kojima se transportuje roba između dva carinska područija ali i kojima roba tranzitira kroz ova carinska područja. Za sad je uspostavljen režim osiguranja koji zahteva uplatu tzv. graničnog osiguranja jer Kosovo ne može postati član kluba zelene karte.

Jedan od problema predstavlja i obavljanje platnog prometa između Srbije i Kosova. Srbija je propisala da se naplata robe sa Kosova može vršiti u stranoj valuti, ali se ta strana valuta prodaje Narodnoj banci Srbije i dobijaju se dinari. Međutim, za sada ne postoje uslovi da se platni promet obavlja bezgotovinski, iako na Kosovu postoje banke sa kapitalom iz Srbije, kao što je Komercijalna banka koja ima filijalu u Prištini i Dunav banka a.d. Zvečan.

8 Zaključak Vlade Republike Srbije o primeni sporazuma u vezi sa integrisanim upravljanjem administrativnim prelazima, 05 broj 06-8907/2012 od 6 decembra 2012. godine.

16

2. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine

Najviše su potrajali pregovori između Beograda i Prištine po pitanju dogovora o normalizaciji odnosa9 dve strane, koji je bio i uslov za napredak obe strane na putu ka Evropskoj uniji. Ovaj sporazum ima 15 tačaka i predstavlja dogovor o statustu severnog dela Kosova. Najznačajniji deo je dogovoreno osnivanje Zajednice/Asocijacije srpskih opština na severu Kosova. Ona obuhvata opštine na severu Kosova koje su naseljene većinskim srpskim stanovništvom, i to: Severna Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.

Slika 1: Srbija, Kosovo i Severno Kosovo

Izvor: Wikipedia, Internet, http://sr.wikipedia.org

9 Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Internet, http://www.pressonline.rs/info/politika/269887/originalan-tekst-briselskog-sporazuma.html.

17

Ovaj dogovor o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine definiše nadležnosti ustanovljene Zajednice, koje moraju biti u skladu sa pravnim sistemom Kosova, Evropskom konvencijom iz oblasti lokalne samouprave, ali su Zajednici zagarantovane i dodatne nadležnosti. Važno pitanje koje je regulisano je status policijskih snaga i pitanje sudstva. Iako su u sistemu policije i sudstva Kosova, zagarantovano je da će odeljcima na severnom Kosovu na rukovodećim mestima biti Srbi.

U pogledu kretanja roba između carinskih teritorija Kosova i Srbije možemo konstatovati da se dogovori o carinama još uvek ne primenjuju u potpunosti, jer sever Kosova nije uključen u carinsko područje Kosova. Za sada se roba na sever Kosova još uvek propušta bez plaćanja dažbina, uz samo carinsko evidentiranje, ali uz ograničenje prevoza kamionima do 3,5 tone. Dogovorima je predviđeno i kada se počnu naplaćivati porezi na prelazima Jarinje i Brnjak, da oni budu korišćeni za finansiranje institucija na severnom delu Kosova. Iako severno Kosovo još uvek nije uključeno u carinsku teritoriju Kosovo, dogovor o normalizaciji odnosa iz Brisela otvara vrata za to. Ostaje da se vidi kakva primena ovog sporazuma će biti dogovorena.

3. Analiza tokova robe između Srbije i Kosova*

Trgovina robom između carinske teritorije Kosova* i carinske teritorije Srbije10 je u prvim godinama posle sukoba na Kosovu stagnirala i bila veoma malog obima da bi tek od 2004. godine ona počela značajnije da raste. Moramo odmah naglasiti da je trgovina robom između Srbije i Kosova veoma jednosmerna jer je izvoz Srbije na Kosovo* značajan i mnogo veći od izvoza Kosova* u ostatak Srbije. Analizu ovih tokova sprovodimo na osnovu podataka Privredne komore Srbije koji uglavnom obuhavataju tokove sa Kosovom* u koje cesto nisu uključeni svi tokovi sa severnim delom Kosova*, kako oni koji se beleže kao interni promet od strane poreskih organa tako nisu uključeni ni brojni tokovi iz sive zone.11

10 Carinski Zakon Republike Srbije (Službeni glasnik RS 18/2010) definiše carinsku teritoriju Srbije kao teritoriju koja je identična teritoriji Republike Srbije, što takođe podrazumeva i Kosovo (Carinski zakon RS, član 3). Ovaj Zakon je primenjiv u svim oblicima protoka robe između carinskih teritorija Srbije i svih ostalih carinskih teritorija, što samim tim reguliše i spoljnu trgovinu Srbije sa ostatkom sveta (Carinski zakon RS, član 1). Međutim, član 309 Carinskog zakona predviđa primenu njegovih odredbi i na „protok robe sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija tokom važenja Rezolucije 1244“. Ovim Zakonom je predviđena obaveza uspostavljanja carinskih prelaza i na administrativnoj liniji razdvajanja sa Kosovom, gde takođe carinski nadzor i carinske procedure treba da se sprovode. Ovi detalji se regulišu usvajanjem podzakonskih akta.11 Detaljnije u: Predrag Bjelić et.al. “Sloboda kretanja ljudi i robe između Srbije i Kosova: naučno

18

Slika 2: Kretanje trgovine robom između Srbije i Kosova* 2001-2012. godine, milioni EUR

Izvor: Autorovo grafičko predstavljanje na osnovu podataka Privredne Komore Srbije

Izvoz Srbije na Kosovo* značajno raste posle 2004. godine a još dinamičniji rast počinje od 2007. godine, što se može objasniti primenom CEFTA 2006 sporazuma koji liberalizuje regionalnu trgovinu, a čiji potpisnici su i Srbija i UNMIK/Kosovo. Do značajnog pada izvoza Srbije nije bilo ni 2008. godine kada je Kosovo* proglasilo nezavisnost, ni u toku svetske ekonomske krize. Izvoz Srbije na Kosovo* je 2012. godine dostigao nivo od oko 300 miliona EUR i ova teritorija je značajno izvozno tržište za srpske firme. Uopšteno govoreći, možemo zaključiti da izvoz Srbije na carinsku teritoriju Kosova* ima rastući trend u posmatranom periodu.

Izvoz Kosova* u Srbiju je mnogo manji ali i on ima svoju dinamiku, i možemo konstatovati da beleži značajniji rast oko 2006. godine, da bi tokom svetske ekonomske krize došlo do njegovog pada. Danas Izvoz Kosova* u Srbiju beleži rast i 2012. godine dostiže nivo od oko 10 miliona EUR. Iako je ovo zanemarljiv iznos ne treba zanemariti da Kosovo* kao nerazvijena privreda generalno ima mali izvoz.

Ako detaljnije posmatramo proizvodnu strukturu trgovine Srbije i Kosova* možemo uočiti da su najznačajniji proizvodi koji se razmenjuju prehrambeni

istraživačka studija” Centar za regionalizam, Novi Sad, april 2012.

19

proizvodi iz grupe 0 SMTK12 (Hrana i žive životinje), koji su 2012. godine učestvovali u izvozu Srbije na Kosovo* sa čak 1/3. Druga značajna grupa proizvoda u izvoz Srbije na Kosovo* su industrijski proizvodi iz grupe 6 SMTK (Proizvodi razvrstani prema materijalu) sa učešćem od 21,3% u 2012. godini. U ovoj grupi kao izuzetno važne podgrupe proizvoda ističu se proizvodi od nemetalnih minerala, proizvodi od metala i kartona, hartija i proizvod od celuloze. Treća grupa po značaju u izvozu Srbije na Kosovo u 2012. godini su bili hemijski proizvodi, grupa 5 SMTK.

Tabela 1: Izvoz iz ostatka Srbije na Kosovo prema grupama proizvoda SMTK rev.3, 2008-2012

Izvor: Podaci Privredne komore Srbije

Možemo uočiti, posmatrajući promene u proizvodnoj strukturi izvoza Srbije na Kosovo* u periodu 2008-2012. godine, da prehrambeni proizvodi imaju sve veći značaj u trgovini između Srbije i Kosova* dok značaj mašina i transportnih sredstava, kao i mineralnih goriva i maziva značajno opada. Sve ostale grupe proizvoda ostvaruju relativno stabilno učešće u posmatranim trgovinskim tokovima.

12 Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija (Standard International Trade Classification).

20

Ako detaljnije posmatramo proizvodnu strukturu izvoza Srbije na Kosovo*, na nivou pojedinačnih proizvoda definisanih HS13 klasifikacijom, možemo uočiti da je u 2012. godini pojedinačno najznačajniji proizvod pšenica sa učešćem od 5,55% u izvozu Srbije na Kosovo*, kao i godinama pre toga. Ako uključimo i brašno koje je pojedinačno treći najznačajniji proizvod u razmeni 2012. godine sa učešćem od 3,45%, možemo istaći da pšenica i proizvodi od pšenice učestvuju sa oko 9% u izvozu Srbije na Kosovo*. Na drugom mestu u izvozu Srbije na Kosovo* je sirova nafta, koja je prethodnih godina imala još veći značaj u razmeni.

Tabela 2: Glavni pojedinačni izvozni proizvodi Srbije prema Kosovu* 2012. godine

Izvor: Podaci Privredne komore Srbije

Izuzetno značajan proizvod u izvozu Srbije na Kosovo* je i građevinski materijal, konkretno krovni crepovi od keramike. Značajno se izvoze i ostali prehrambeni proizvodi sem pšenice i proizvoda od pšenice, kao što su proizvodi za ishranu, bezalkoholna pića i mešani začini. Značajni proizvodi iz grupe hemijskih proizvoda su: lekovi i đubriva, a od energije značajan je izvoz električne energije.

Prvih deset najznačajnijih proizvoda u proizvodnoj strukturi izvoza Srbije na Kosovo* ostvaruju učešće od oko 30% u ukupnom tom izvozu 2012. godine, što nam govori da je ovaj tok značajno diversifikovan.

13 Harmonizovani sistem (Harmonised System).

21

3.1. Poređenje podataka o prometu robe između Srbije i Kosova

Do interesantnih podataka možemo doći upoređujući statističke podatke o trgovini između Srbije i Kosova* koje smo dobili iz dva izvora:

1. sakupljenih od strane Carine Srbije, a koje je obradila Privredna komora Srbije, i

2. sakupljenih od strane Carine Kosova koje je obradio Statistički zavod Kosova.

Poređenje podataka pokazuje značajna neslaganja između dva izvora podataka. U koloni označenoj (|a-b|) su predstavljene apsolutne razlike između podataka dobijenih iz Srbije i dobijenih sa Kosova. Poredili smo i podatke u oba toka trgovine. Možemo konstatovati da su razlike značajne, i da se ne mogu objasniti samo metodološkim razlikama u prikupljanju podataka na carini.

Tabela 3: Poređenje podataka o trgovini registrovanim od strane Srbije i od strane Kosova (hiljade EUR)

Izvor: proračun autora zasnovan na podacima Privredne komore Srbije o prometu Srbije prikupljenim sa carine i podacima o prometu Kosova koje je objavio Zavod za statistiku Kosova na osnovu podataka sa carine.

22

U posmatranju izvoza Srbije na Kosovo*, što prestavlja i uvoz Kosova* iz Srbije, vidimo da je najveća razlika registrovana 2007. godine od oko 62% vrednosti u odnosu na baznu vrednost registrovanu u Srbiji. Od 2008. godine razlike u registrovanim iznosima se smanjuju i sada su registrovani iznosi u Srbiji veći od registrovanih izvoza na Kosovu*. Od 2011. godine se apsolutne razlike u toku izvoza Srbije na Kosovo* iz dva izvora smanjuju, ali i u 2012. godine iznose čak oko 6% od iznosa toka registrovanog u Srbiji.

Sto se tiče uvoza Srbije sa Kosova*, odnosno izvoza Kosova* u Srbiju, dva izvora daju značajnije različite podatke, posebno kada se ima u vidu da se radi o apsolutno manje značajnim tokovima. Ono što je zanimljivo je, da se u celom posmatranom periodu 2005-2012. godine tok registruje u manjem iznosu u Srbiji nego što ga registruje carina Kosova. Jedan do razloga je što možda Carina Kosova, a pre UNMIK administracija, pravilnije registruje i tokove sa severnog Kosova u centralnu Srbiju. Registrovana razlika u ovom toku 2012. godine iznosi 51% od vrednosti trgovinskog toka registrovanog u Srbiji. U sklopu pregovora Beograda i Prištine o carinskim pitanjima, potrebno je unaprediti saradnju dve carinske službe kako bi se razmenjivali podaci i sprečio prekogranični kriminal i smanjila ilegalna trgovina.

4. Rezultati terenskog istraživanja

U prometu roba sa Kosovom, prema percepciji poslovnih ljudi iz Sandžaka, pretežno iz Novog Pazara, koji trgovinu sa Kosovom smatraju strateški veoma važnom, učestvuje oko 1.500 registrovanih vozila komercijalnog saobraćaja, nosivosti od 5,10,15, 20 i 25 t, sa i bez priklljučnog vozila. To je za oko 25% više u odnosu na stanje 2010-2011 godinu, jer su poslovni ljudi iz Sandžaka, tokom cele 2012. godine investirali u veći broj vozila komercijalnog saobraćaja i sa velikom pažnjom pratili tokove pregovora između Beograda i Prištine, uz prisustvo EU. Oko 5% vozila su u kategoriji od 5-10 t nosivosti, oko 10% vozila su u kategoriji od 10-20 t nosivosti isti, dok se oko 85 vozila odnosi na kategoriju od 25 t nosivosti, sa i bez priključnog vozila, što je za oko 280 vozila iste kategorije više u odnosu na stanje 2010-2011. godine. Ovaj nezavidni potencijal Novog Pazara je povećan sa oko 40% u periodu 2010-2011. godine na oko 60% ukupnog voznog parka komercijalnog saobraćaja na relaciji Srbija – Kosovo, dok se oko 700 vozila ili oko 40% odnosi na potencijale iz ostalih gradova Srbije: Niš, Leskovac, Vranje, Preševo, Raška, Kraljevo, Kragujevac, Užice, Čačak, Paraćin, Beograd, Novi Sad...

23

„Mi iz Sandžaka smo veoma zaintersovani za kompletan prostor Kosova, zbog blizine i inače suženog tržišta“. Ovo je zajednička ocena za sve vlasnike komercijalnog i putničkog saobračaja i ostale poslovne ljude koji obavljaju brojne delatnosti u poslovanju sa Kosovom. „Zbog inače suženog tržišta, kosovsko tržište je izuzetno važno, važno je saznanje da su poslovni ljudi iz Sandžaka, tradicionalno, preko trgovine, povezani sa Kosovom 300, 400 godina i da nikada nisu prekidali saradnju“ insistiraju na prethodnoj konstataciji poslovni ljudi. „Prostor Kosova je, - ocenjuju poslovni ljudi Sandžaka - značajno tržište i iz perspektive međunarodnog i komercijalnog i putničkog saobraćaja. Albanci su migraciona populacija, stalno se kreću ka zapadu, njihova dijaspora je brojna, rade u svim zemljama EU. Sigurno je da bi se više od 50% ukupnog godišnjeg prihoda odnosilo na prihod od prevoza robe i putnika sa Kosova prema zemljama EU, za koliko bi se i povećao prihod od prevoza robe i putnika sa Kosova, ukoliko bi se uspostavio regularan protok ljudi i roba, kao sa CG i BiH“

Većina poslovnih ljudi iz Sandžaka procenjuje da se dijalog između Beograda i Prištine kretao u pozitivnom smeru. „U odnosu na 13 izgubljenih godina, u poslednjih godinu dana rezultati pregovora su vidljivi, posebno u delu uspostavljanja sistema integrisanog upravljanja granicom“. Dakle, opšti utisak poslovnih ljudi iz Sandžaka jeste da je aktuelna Vlada Republike Srbije vodila pregovore u pravcu rešavanja brojnih problema koji bi, pre svega, poboljšali poziciju poslovnih ljudi na relaciji Srbija – Kosovo.

1. Metodologija terenskog istraživanja

Istraživačica na projektu u Novom Pazaru obavila je istaživanje u periodu od 1. januara do 31. avgusta 2013. godine, na području opština: Novi Pazar, Raška, Sjenica i Tutin, u sedištima privatnih kompanija koje posluju sa Kosovom, odnosno, ostvaruju određeni obim poslovanja sa Kosovom. Terensko istraživanje se sastojalo u ispitivanju stavova privrednika iz odabranog stratifikovanog uzorka i posmatranjem tokova trgovine robom na terenu, na administrativnim prelazima.

Metodologija istraživanja se sastojala od odabira ciljanog, kvalitativnog i kvantitativnog uzorka od 30 privatnih (liderskih) firmi koje posluju u delatnostima koje dominiraju u poslovanju sa Kosovom: uluge prevoza (Kosovo - EU - Kosovo i relacija Srbija – Kosovo), prodaja proizvoda iz sopstvenog proizvodnog programa, trgovina, intelektualne i ostale delatnosti

24

koje su, na posredan ili neposredan način, u vezi sa poslovanjem vlasnika privatnih firmi sa Kosovom. U odnosu na ukupan broj reprezentativnog uzorka istraživanja, 95% firmi posluje sa sedištem u Novom Pazaru, 2% firmi posluje u Raški, 2% firmi posluje u Tutinu, dok 1% firmi posluje sa sedištem u Sjenici. Prema vrsti delatnosti putem kojih istvaruju poslovanje sa Kosovom 50% firmi vrši usluge prevoza, 30% firmi posluje u delatnosti trgovine, 10% firmi prodaje proizvode iz sopstvenog proizvodnog programa, 8% firmi obavlja intelektualne i ostale delatnosti koje su na indirektan način u vezi sa poslovanjem vlasnika firmi koje posluju sa Kosovom, dok 2% firmi trguje robom kao delatnost koja je povezana sa uslugama prevoza.Cilj istaživanja je bio da se sprovede empirijsko istraživanje na terenu i monitoring implementacije o slobodi kretanja ljudi i roba između Srbije i Kosova, da se prikupe podaci na terenu u vezi sa nadzorom nad kretanjem roba i carinskim postupkom, da se obave intervjui sa privrednicima iz regiona Sandžaka koji posluju sa Kosovom, da se izradi analiza konkretnih primera i problema, te da se identifikuju preporuke koje se upućuju zvaničnicima u Beogradu, Prištini i EU.

2. Registrovane necarinske barijere

Poslovni ljudi iz Sandžaka su eksplicitni u svojim stavovima: „Trgovinu između Srbije i Kosova treba, pod hitno, maksimalno stimulisati. Mi iz Sandžaka smo most između ova dva, na neprirodan način podeljena prostora, dele nas samo administrativni prelazi i brojne necarinske barijere. Poslovne i porodične veze traju duže od 3 veka, Kosovo je i geografski najbliže tržište za Srbiju. Mi iz Sandžaka smo zainteresovani za kompletan prostor Kosova, a preko njega i za novo tržište – Albaniju, sa 3-4 miliona novih potrošača. Poslovi trgovine i prevoza otvaraju nove poslove, multipliciraju se novi vidovi poslovne saradnje“ - sugerišu pregovaračkim timovima Beograda i Prištine poslovni ljudi iz Sandžaka...

Većina sagovornika tokom prve faze istraživanja na projektu, smatrala je da se dijalog između Beograda i Prištine kretao u dobrom pravcu i da su, sa optimističkim razlogom, očekivali pozitivan ishod pregovora koji će, pre svega, relaksirati višedecenijske animozitete između ova dva prostora. Svaki konkretan rezultat dijaloga će pozitivno delovati na slobodu kretanja ljudi i roba, što najdirektnije utiče na povoljniju ekonomsku saradnju sa Kosovom i što će normalizacija odnosa sa Kosovom, istovremeno, multiplikativno uticati na celokupan život uopšte, pre svega u Sandžaku.

25

Uredbom Vlade Republike Srbije od 16.9.2011. godine prestale su da postoje neke od barijera koje su identifikovane u naučno-istraživačkoj studiji Sloboda kretanja ljudi i robe između Srbije i Kosova u kontekstu regionalne saradnje, „i to je veliki doprinos za poslovne ljude iz Srbije“ -smatra većina poslovnih ljudi Sandžaka:

1. Uspostavljanjem sistema integrisanog upravljanja granicom na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, od kraja februara 2013. godine, skraćeno je vreme i manipulativni troškovi dotoka roba u prometu do franko-kupca u južni deo Kosova na oko 3-5 h. Do tada je vreme dotoka roba iz Novog Pazara, kao polazne tačke trajalo i preko 30 časova. Ceo promet tokom 2012. godine, izuzev akcizne robe do 3,5 tone nosivosti upućivao se na administrativni prelaz Merdare. Za poslovne ljude iz Sandžaka to je bio put dug oko 300km, jednako onoliko koliko je udaljen za prevoznike, na primer, iz Novog Sada i Beograda.

2. Uredbom Vlade Republike Srbije od 16. septembra 2011. godine vraćen je suspedovani PDV za naftu i naftne derivate, automobile i mobilnu telefoniju na sever Kosova, pri čemu su radikalno smanjeni sivi tokovi naftom i naftnim derivatima za oko 90%, dok su tokovi trgovinom automobilima i uslugama mobilne telefonije operatera Telenor i MTS prestali da postoje kao „privilegija građana severnog Kosova“, smatra većina sagovornika. Samo u periodu od 2008. do juna 2011. godine budžet Republike Srbije bio je oštećen po osnovu neplaćenog PDV-a za navedenu grupu roba/usluga za preko 200 miliona evra.14

3. Uredba Vlade Republike Srbije od 16. septembra 2011. godine takođe je ukinula još jednu barijeru. Ukinut je monopolski položaj velikih proizvođača iz Srbije (Knjaz Miloš-Aranđelovac, mineralna voda i energetsko piće Guarana, te alkoholna pića Rubin-Peconi, Aranđelovac), koje su damping cenama svojih porizvoda, nižim u proseku za oko 30-40% direktno izvozili svoje proizvode u severni deo Kosova, bez akciza i PDV-a. „Argument za ovo jeste da ovih vrsta roba, kao efekat povraćaja na prostor Centralne Srbije, više nema na Kvantaškoj pijaci u Novom Pazaru“- tvrde veletrgovci iz Novog Pazara.

4. Poboljšani su standardi srbijanskih reprezenata na administrativnim prelazima prema Kosovu. „Naši predstavnici na administrativnim prelazima su sada korektniji od albanskih“ - procenjuje većina sagovornika, poslovnih ljudi iz Sandžaka.

14 Sloboda kretanja ljudi i roba između Srbije i Kosova u kontekstu regionalne sardnje, april 2012. Centar za regionalizam, Novi Sad, www.centarzaregionalizam.org.rs;

26

„Pregovarački timovi su rasterećeni poslovnim problemima i izuzetno kompleksnim poslovnim ambijentom na relaciji Srbija – Kosovo – Srbija. Samo ova vrsta istraživačkih aktivnosti NVO evidentira brojne prepreke i probleme koji i dalje postoje u prometu sa Kosovom“ - insistiraju na konstataciji poslovni ljudi iz Sandžaka.

U nastavku sledi sažet pregled komentara učesnika u poslovanju sa Kosovom o aktuelnom poslovnom ambijentu:

- I dalje su nejednaki uslovi poslovanja sa severnim u odnosu na južni deo Kosova. To je, prema stavovima poslovnih ljudi iz Sandžaka, primarna necarinska barijera u prometu sa Kosovom, kada su u pitanju generalni uslovi poslovanja, administrativna procedura, vreme i pravo na povraćaj PDV-a. Uredbom o izvršenju Zakona o PDV-u na teritoriji AP KiM za vreme trajanja Rezolucije SB UN 1244 (”SL.GL.Republike Srbije br.15/05”), u prometu sa severnim delom Kosova roba se, uz fakturu i otpremnicu sa i bez iskazanog PDV-a samo evidentira, kao izlaz, EVIDENCIONIM LISTOM, bez postupka carinjenja robe, a doznaka banke da je izvršeno plaćanje od strane firme iz severnog dela je osnov za podnošenje zahteva Poreskoj upravi za povraćaj PDV-a firmi iz Srbije po osnovu izvršenog izvoza roba iz Srbije15. Navedenom Uredbom građani severnog dela Kosova su bili oslobođeni plaćanja PDV-a na ceo promet koji se ostvari na tom delu teritorije AP KiM, do donošenja Uredbe o izmenama i dopunama uredbe o izvršenju Zakona o porezu na dodatu vrednost (donela bivša Vlada Rebublike Srbije 15. septembra 2011.g., sa primenom od 16. septembra iste godine /”SL.GL.Republike Srbije br.068/2011”) kojom je suspendovan deo Uredbe iz 2005. godine i vraćen PDV za građane severnog dela Kosova na promet naftom i naftnim derivatima, automobilima i mobilnom telefonijom. Na promet svih ostalih roba građani severnog dela Kosova su i dalje oslobođeni plaćanja PDV-a što je, prema percepciji poslovnih ljudi iz Sandžaka, glavni argument za konstataciju da ceo promet sa Kosovom i dalje nije legalan, da po principu refleksije remeti celokupno poslovanje i u Sandžaku, kao graničnoj regiji, i u Srbiji, i da i dalje, PO DVA OSNOVA, postoje sivi tokovi i efekat povraćaja roba na prostor Centralne Srbije:

15 Uredbom Vlade Republike Srbije („SL.GL.RS.br.93/2012 od 28.09.2012.) skraćen rok za povraćaj PDV-a sa 45 na 30 dana, obaveza plaćanja PDV-produžena sa 10 na 15 dana, sve sa primenom od 01.01.2013., dok je PDV povećan sa 18 na 20%, sa primenom od 01.10.2012. Za dan docnje, kažnjava se, po osnovu prijave za poreski prekršaj, pravno lice novčanom kaznom od 110 h – 1milion din, dok se odgovorno lice u pravnom licu kažnjava novčanom kaznom od 10-50/h din.

27

U prometu sa južnim delom Kosova robu prati EVIDENCIONI LIST, CARINSKA ISPRAVA, faktura i otpremnica, sa i bez iskazanog PDV-a. Kupac iz južnog dela Kosova plaća cenu proizvoda u kojoj je sadržan PDV, u EUR preko npr. Prokredit Priština - Prokredit banci u Srbiji, koja Narodnoj Banci Srbije prodaje devize. Rok plaćanja za kupce sa Kosova je 60-90 dana, kupac sa Kosova, u proseku kasni do 30 dana, što sve iznosi oko 100 dana. Rok Države za povraćaj PDV-a skraćen je, od 1. januara 2013. godine sa 45 na 30 dana, što prosečno iznosi oko 130 dana, odnosno oko 4,5 meseci do povraćaja PDV-a firmi iz Srbije po osnovu izvršenog izvoza roba iz Srbije.

• Odsustvo upravno-nadzornih institucija Republike Srbije nad tokovima ostalih vrsta roba koje se, bez PDV-a i carine, samo evidentiraju na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak i odlaze u severni deo Kosova: favorizuje postojanje sive zone u trgovini sa Kosovom i podriva budžet Republike Srbije, „...a nama, poslovnim ljudima iz Sandžaka je zbog toga veoma teško, nosimo neosnovano “hipoteku poslovanja u sivoj zoni“, promet za ovim robama je u 2012. godini, u odnosu na period 2010-2011. godine, radikalno opao za oko 50 procenata, pre svega zbog sivih tokova, nelojalne konkurencije istih ili sličnih vrsta roba, zbog dužničke krize koja dugo traje, kao i zbog efekata opšte ekonomske krize u celom regionu...“ - apeluju poslovni ljudi iz Sandžaka sa postavljenom tezom tokom istraživanja u okviru projekta da je „Ad hoc rešenje za severni deo Kosova“ najveća prepreka legalnim tokovima roba prema AP KiM.

28

• I dalje se oko 30 procenata prometa iz Srbije u južni deo Kosova obavlja preko posredničkih firmi iz severnog dela Kosova koje su registrovane u Agenciji za privredne registre Republike Srbije i istovremeno su inkorporirane u dinarski platni promet Srbije. Uslov je da firma iz severnog dela Kosova mora biti registrovana u istoj delatnosti poslovnog partnera iz Srbije, i njoj se za posredovanje u prometu sa južnim delom Kosova fakturiše, u zavisnosti od vrste i vrednosti tovara, od 1-8% posredničke provizije. Neretko se samo overi EVIDENCIONI LIST a da roba nije napustila prostor Srbije. Ovaj primer je posebno specifičan za tovare koji polaze iz Beograda, Kraljeva, Raške

• Blokiranje firmi registrovanih u severnom delu Kosova, od strane EULEX-a, koje ne plaćaju pripadajuće poreze kosovskom budžetu. Većina poslovnih ljudi iz Sandžaka postojanje firmi u severnom delu Kosova doživljava kao firme koje u pravom smislu vrše reeksport između Republike Srbije i južnog dela Kosova. Kako su firme iz severnog dela Kosova istovremeno upisane i u registar EULEX-a, nakon godinu-dve dana firma se zbog neplaćanja pripadajućih poreza kosovskom budžetu zatvara blokadom, a cenu ove pojave „plaćaju“ poslovni ljudi – prevoznici iz Novog Pazara zaplenom vozila od strane kosovske administracije.

• Cena usluge carinskog terminala u Kosovskoj Mitrovici je najveća u Evropi, kako smatra, argumentovano, većina sagovornika tokom istraživanja. Cena usluge terminala u Novom Pazaru, na primer, iznosi 6 EUR, u Beogradu 15 EUR, u Ljubljani ( Slovenija) cena iznosi 12 EUR, u Zagrebu ( Hrvatska) 21, a u Nemačkoj 7 EUR, dok su usluge carinskog terminala u Mađarskoj i Italiji besplatne. Na terminalu u Kosovskoj Mitrovici predaju se papiri:

• Obaveza plaćanje osiguranja za ulazak vozila u Južni deo Kosova, uvedena je, kao mera reciprociteta, od strane kosovske administracije u decembru 2011. godine. Kosovska polisa osiguranja za ulazak komercijalnog vozila na 7 dana košta 100 EUR, za ulazak na 15 dana

29

košta 160 EUR, dok za putničko vozilo iznosi 40 EUR. Za 15 dana, prema percepciji poslovnih ljudi iz Novog Pazara, moguće je realizovati maksimalno dva ulaska roba u južni deo Kosova, što znači da je samo za polisu osiguranja, na godišnjem nivou, za jedno vozilo potrebno izdvojiti 4-5 hiljada EUR. Poslovni ljudi, takođe, cene da je na ime obaveze plaćanja osiguranja za ulazak vozila u južni deo Kosova samo sa komercijalnim vozilima iz Novog Pazara, od uvođenja ove obaveze do današnjih dana, naplaćeno preko 10 miliona EUR.U Srbiji godišnja polisa osiguranja za putničko vozilo, koja se plaća uz registraciju, kreće se od 100-120 EUR, dok godišnja polisa osiguranja za komericajno vozilo sa priključnim vozilom iznosi, maksimalno, oko 190 EUR.Većina sagovornika, takođe, tvrdi da ne postoji garancija naplate štete, odnosno, ne postoji pravna sigurnost refundiranja nastale štete u slučaju saobraćajnog udesa ili kvara na vozilu. Za eventualno nastalu štetu bilo koje prirode sačinjava se samo zapisnik, uz prisustvo saobraćajne policije Kosova.

• Vreme i visina transportnih troškova u međunarodnom prometu roba prema i iz južnog dela Kosova, kada nije moguće robu prevoziti u tranzitu kroz Srbiju. Roba se zbog nepriznavanja statusa Kosova prevozi iz zemalja EU, i obratno, sledećom relacijom: Austrija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora (Rožaje) – Kula, (Peć) - Kosovo, maršruta puta duga oko 2.000 km traje četiri dana, duža je u odnosu na tranzit kroz Srbiju za oko 600 km, kada bi tovar bio u prevozu dva dana, što sve skupa dodatno opterećuje troškove prevoza za oko 20%. Poslovni ljudi, takođe, smatraju da je budžet Republike Srbije oštećen, samo zbog postojanja ove barijere, po osnovu izostajanja brojnih prihoda:

• Platni promet sa južnim delom Kosova je veoma skup a tretira se kao klasičan ino-promet. Provizija poslovnih banaka u južnom delu Kosova varira: nekada je limitirana u procentu a nekada linearno u odnosu na iznos ino-doznake. Ako bi se uspostavio platni promet između Srbije i

30

Kosova kao sa zemljama u okruženju, u tom slučaju bi i rokovi plaćanja kupaca iz Južnog dela Kosova bili kraći, što bi podiglo na viši nivo fiskalnu disciplinu poreskih obveznika – rezidenata Republike Srbije.

• Ne postoji garancija banke ili osiguranja potraživanja prema kupcima sa Kosova. Poslovi se još uvek zasnivaju na međusobnom poverenju, nema garancije banke, menice, ili eventualnog osiguranja potraživanja, veoma je izražen problem nenaplativosti potraživanja, posebno od kupaca u južnom delu Kosova i sve se radi na osnovu poverenja. Privrednici iz Sandžaka, opterećeni težinom poslovnog ambijenta sa Kosovom, nerado govore na temu dugovanja od strane poslovnih partnera iz južnog dela Kosova. Većina sagovornika tokom istraživanja ceni da su „dugovi kupaca iz južnog dela Kosova“ evidentni od 2009. godine, da su u porastu i intenzivirani su od početka 2010. godine, da je, sa ovom vremenskom distancom oko 30% celokupnog prometa sa južnim delom Kosova ostalo nenaplaćeno, da prosečno, po jednom prevozniku iz Novog Pazara, nenaplaćena potraživanja iznose između 20-30 hiljada EUR, te da u periodu od 2009. godine do danas potraživanja od kupaca iz južnog dela Kosova iznose između 6-10 miliona EUR. Takođe su, gotovo svi sagovornici u dosadašnjem monitoringu eksplicitno potencirali da je među prioritetima registrovanih barijera „prioritet svih prioriteta“ „sindrom zarobljenog novca“ od kupaca iz južnog dela Kosova jer ima nenaplaćenih potraživanja gde po jednom poslovnom partneru dugovi prelaze iznos od preko 200 hiljada EUR. Dugovi su se uvećavaju i ne mali broj firmi je zapao u dužničku krizu prema Poreskoj Upravi koja, po isteku valute plaćanja, obračunava i nalaže uplatu PDV-a po osnovu izvršenog a neplaćenog izvoza u južni deo Kosova...

• Obaveza konverzije evra u dinare po nepovoljnom kursu. AP KiM je poseban carinski i poreski sistem i van okvira je Republike Srbije. Celokupan promet sa Kosovom se tretira kao klasičan izvoz, a kupci u severnom i južnom delu Kosova se, knjigovodstveno i fiskalno tretiraju kao ino-kupci. Severni deo Kosova je inkorporiran u dinarski platni promet Srbije, dok za plaćanja kupaca iz južnog dela Kosova postoji obaveza konverzije deviza u dinare Narodnoj banci Srbije što dovodi u neravnopravan položaj prodavce iz Srbije da su, po jednoj fakturi, dvostruko oštećeni od 1-5% vrednosti prometa primenom najnižeg obračunskog kursa NBS: prvi put kada se izvrši plaćanje ino-kupca sa Kosova i drugi put, kada se vrši ponovni otkup deviza od NBS.

• Selektivno postupanje sa robom koja sa Kosova ulazi na teritoriju Srbije. Uredbom o carinjenju robe proizvedene na Kosovu, donete početkom 2012. godine, tovari se upućuju isključivo na carinski terminal u Niš,

31

umesto na carinsku destinaciju koja je najbliža uvozniku. Ova Uredba, prema percepciji poslovnih ljudi iz Sandžaka, pretpostavlja još jedan u nizu izvora korupcije kada je u pitanju promet roba sa Kosovom.

• Destimulativna fiskalna politika u Srbiji je, među brojnim barijerama, uzrok i posledica radikalnog pada prometa roba domaćeg porekla prema Kosovu, u obimu između 50% -70% u zavisnosti od vrsta ovih roba, u odnosu na 2012. godinu, sve u odnosu na procenjeni obim prometa u periodu 2010-2011.16, smatra, u dosadašnjoj fazi istraživanja, većina poslovnih ljudi te insistira na važnosti upoređivanja aktuelnih poreskih zakona u Srbiji, u odnosu na iste na Kosovu. Poslovni ljudi iz Sandžaka smatraju da će Republika Srbija morati da se uvede u red država sa apsolutno uređenim poreskim sistemom, gde će se većina poreskih prihoda naplaćivati iz ostvarene dobiti koja sada iznosi 15%, dok evropski prosek iznosi između 30-40%. Još uvek se većina poreskih prihoda ubira iz parafiskalnih nameta koji nisu direktno vezani za poslovanje privrednih subjekata, odnosno nisu u direktnoj vezi sa ostvarenom dobiti privrednog subjekta.

• Nema slobode kretanja za Albance južno od Ibra na prostor Centralne Srbije. Bez slobode kretanja ljudi nema ni slobode kretanja roba između Srbije i Kosova. „Kupci sa Kosova ne mogu da dođu kod nas, da na licu mesta vrše odabir roba...Poslovna saradnja bez fizičkog kontakta sa partnerom je uvek neizvesna“...apeluju poslovni ljudi iz Sandžaka. U kontekstu opšte slobode kretanja ljudi indikativna je i sledeća barijera na kojoj poslovni ljudi iz Sandžaka, takođe, insistiraju: „Prirodno je da je, još uvek, Priština najbliža vazdušna luka poslovnim ljudima iz Sandžaka, relacija Priština - Novi Pazar udaljena je svega 100km. Poslovni partner iz Turske, za sada, mora da koristi ili aerodrom u Beogradu ili Sarajevu ili preko Crne Gore mora da pravi legalan ulaz u Srbiju, čime gubi najmanje dva poslovna dana“.

• Kosovsko tržište je, prema percepciji poslovnih ljudi iz Sandžaka, još uvek, pravno, finansijski i fiskalno veoma neuređeno tržište. Na Kosovu, u njegovom južnom delu, gotovo ceo promet se umanjuje za 50%, dok se 50% rabata odnosi na keš – gotovinsko plaćanje. To je uobičajena pojava prema poslovnim ljudima iz Srbije, kako bi poreski obveznici na Kosovu platili manji iznos PDV-a, koji na Kosovu iznosi 16%. Ova vrsta uslovne pojave prema poslovnim ljudima iz Srbije, koji su na taj način prinuđeni da čine radnje koje nisu u pravnom sistemu, koje su protivzakonite i iz srbijanske i iz kosovske perspektive. Dakle,

16 Izvor: Sloboda kretanja ljudi i robe između Srbije i Kosova u kontekstu regionalne saradnje, april 2012,www.centarzaregionalizam.org.rs

32

evidentno je postojanje duplih faktura što podrazumeva da bi kosovska poreska administracija morala kontrolisati izvoznu dokumentaciju, koja dolazi sa srbijanske strane. Poslovni ljudi Sandžaka, takođe, smatraju da je činjenje ovih radnji svojstvo privilegovanih firmi registrovanih u južnom delu Kosova. U ovom slučaju budžet Republike Srbije nije oštećen, odnosno, ne postoji izgubljena dobit za budžet Republike Srbije, dok je budžet Kosova oštećen za neuplaćeni PDV na 50% manje pikazanog odnosno obračunatog prometa koji dolazi iz Srbije.

• Prisustvo nelojalne i nekontorlisane konkurencije u sektoru tekstila i obuće iz evro-azijskih zemalja na tržištu Kosova, bez, još uvek, uspostavljenog mehanizma kontrole kvaliteta ovih roba, zajednički je problem i srbijanskog i kosovskog tržišta, kako ističe većina poslovnih ljudi Sandžaka koji posluju u navedenim sektorima. Carinsku osnovicu treba podići na realan - tržišni nivo, kako bi se sa realnim iznosom carine i PDV-a uspostavila ravnopravnost i izjednačili uslovi poslovanja na oba tržišta.

• Nesigurnost kretanja ljudi po južnom delu Kosova. Još uvek ne postoji bezbedno kretanje ljudi i roba koje dolaze iz Srbije. Pojava nije svakodnevna, ali se dešava i poslovni ljudi iz Sandžaka insistiraju na evidentiranju i ove barijere. Pojava kamenovanja komercijalnih vozila, fizičkog napada na vozače i bacanje „molotovljevih koktela“ na vozila bila je aktuelna krajem 2012. godine i početkom 2013. godine na prostoru oko Podujeva, Mališeva, Peći...

• Na prostor severnog i južnog dela Kosova, od sredine 2012. godine nije moguće da iz Srbije ulazi roba ino-proizvođača - tvrdi većina sagovornika, poslovnih ljudi iz severnog dela Kosova. Po percepciji poslovnih ljudi iz Sandžaka, radi se o robama koje su iz Srbije, preko severnog dela Kosova ulazile u južni deo, pri čemu uvozne kosovske firme nisu imale licence za uvoz, deklaraciju na robi ili se radilo o kršenju prava na intelektualnu svojinu. Krajem 2012. godine Ministarstvo trgovine Kosova je, preko Carine Kosova, dostavilo LISTU17 od 141 vrstu roba koje ne mogu da uđu niti na severni, niti u južni deo Kosova. U međuvremenu, početkom 2012. godine, za robe sa LISTE otvorene su mešovite kosovsko-albansko-makedonske firme koje preko distributivnih cenara (Dardanija kod Skoplja, Makedonija) i ovlašćenih dilera plasiraju robu sa LISTE na kosovsko, albansko i makedonsko tržište. Na ovaj način se, prema percepciji poslovnih ljudi iz Sandžaka kosovske firme iz južnog dela „štite od nelojalne konkurencije istih roba

17 Prilog: LISTA ROBA ROBA Ministarstva trgovine Kosova, decembar 2012. godine.

33

koje ulaze iz Srbije na prostor Kosova bez PDV-a, što je u direktnoj vezi sa padom prometa sa Kosovom. Roba se na sever Kosova prodavala bez PDV-a, na čijem prostoru ne postoji obaveza obračuna i uplate PDV-a na ostvareni promet, i kao takva ponovo je ulazila na prostor Centralne Srbije, po nižim cenama, u proseku od 20%-30%“.

Zaključak

„Postojeći sistem prometa roba sa Kosovom je neodrživ i apstraktno postavljen u odnosu na realnost na terenu“ - generalna je ocena poslovnih ljudi Sandžaka o aktuelnom poslovnom ambijentu sa Kosovom. “Nama u Sandžaku je zbog toga veoma teško, neosnovano nosimo “hipoteku poslovanja u sivoj zoni“. Saradnja sa južnim delom Kosova bi mogla biti mnogo veća, upravo preko poslovnih ljudi iz Sandžaka. Protok roba sa Kosovom treba postaviti na principu ekonomskog interesa, a ekonomija će implicirati statusno stanje. Zvanične politike bi morale biti usmerene na realne probleme ljudi koji žive u našem okruženju. Mi tražimo od države stvaranje normalnog poslovnog ambijenta, a svoje obaveze prema državi platićemo radom i porezima - apeluju poslovni ljudi Sandžaka, a pregovaračkim timovima Beograda i Prištine preporučuju Da je interes svake od država ekonomija, a ekonomja u ovom kontekstu znači širenje tržišta i jačanje ekonomske osnove društva uopšte, i pojedinca.

Literatura

Bjelić, Predrag et al. “Sloboda kretanja ljudi i robe između Srbije i Kosova: naučno istraživačka studija” Centar za regionalizam, Novi Sad, april 2012.

Bjelić, Predrag ”Međunarodna trgovina” Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, 2011.

Bjelić, Predrag ”Trends and Regulation of Trade Cooperation Between Serbia and Kosovo” Economic Themes, Year XLIII, No. 6/2005, p. 11-24.

Bjelić, Predrag ”Potencijali trgovine između Srbije i Kosova” Pregled, 27.12.2004, str. 4.

Minić, Jelica, Predrag Bjelić, Maja Bobić et.al. “A Joint European Vision: Free Movement for Goods and People in Kosovo and Serbia” Policy Paper, European Movement in Serbia Belgrade and Kosovar Institute for Policy Research and Development Priština, 2005.

34

Privredna Komora Srbije, Centar za informatiku i elektronsko poslovanje, baza podataka o trgovini Srbije i UNMIK/Kosovo.

Službeni glasnik Republike Srbije.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA 2006, Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 88/2007.

Dogovor o carinskom pečatu, Internet, http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/carinski_pecat-srp_eng.doc.

Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, Internet, http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=168200.

Dogovoreni zaključci u vezi sa IBM, Internet, http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/koncept_ibm-srp_eng.doc.

Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Internet, http://www.pressonline.rs/info/politika/269887/originalan-tekst-briselskog-sporazuma.html.

Prilog

Lista roba Ministrastva trgovine Kosova, koja je dostavljena preko Carine Kosova krajem 2012. godine na sve administrativne prelaze. Odnosi se na zabranu uvoza stranih roba iz Srbije koje imaju svoja predstavništva i licence za distributivnu mrežu i promet na prostoru AP KiM.

Br. Registrovane trgovinske marke

1. 1 Ilirija2. 2. Timberland3. 2.1. Označena Timberland znakom4. 3 Aber krombie5. 4 Gucci6. 4.1. označena Gucci simbolom7. 5 Gant8. 6 Nike9. 6.1. Jordan

35

10. 6.2. Force11. 6.3. Roba označena NIKE znakom12. 7 Columbia13. 8 Coca-cola14. 9 Schweppes15. 10 Tommy Hilfiger klasa 2516. 10.1 Označena zastavom17. 10.2 Tommy Girl18. 10.3 Tommy jeans klasa 2519. 11 Levi’s20. 11.1 Levi’s21. 11.2 Levi Strauss&Co S.F.Cal22. 11.3 Levi’s23. 11.4 Označena na džepu24. 11.5 Označena markom25. 11.6 Označena markom26. 11.7 Označena markom Levi’s 27. 12 Lakoste28. 12.1 Krokodil29. 13 Puma30. 13.1 Označena simbolom31. 14 Makita32. 15 Apple33. 15.1 Apple34. 16 Tojota35. 16.1 Tojota Aygo36. 16.2 Prius37. 16.3 Tojota MR 238. 16.4 Hilux39. 16.5 Hiace40. 16.6 Celica41. 16.7 Aygo42. 16.8 Auris43. 16.9 Verso44. 16.1 Avensis

36

45. 16.11 Corolla46. 16.12 Tojota klasa 36,37,3947. 16.13 Tojota klasa 1248. 17 DURACELL49. 18 Whisky50. 18.1 Archers51. 18.2 Dimple52. 18.3 Dimple (botile)53. 18.4 Gordon’s54. 18.5 Gordon’s Board’s Head55. 18.6 Johnnie walker56. 18.7 J&B Stylized57. 18.8 Johnnie walker58. 18.9 Johnnie walker Device59. 18.1 Johnnie walker (botile)60. 18.11 Tangueray61. 18.12 Tangueray No.Ten62. 18.13 White Horse63. 18.14 White Horse Device64. 19 Votka65. 19.1 Orange Twist66. 19.2 Raspberry Twist67. 19.3 Smirnoff68. 19.4 Smirnoff69. 19.5 Smirnoff Ice70. 19.6 Smirnoff ice -Label71. 19.7 Smirnoff Black72. 19.8 Smirnoff with Eagle/Eyebrow Design73. 19.9 Spike Design74. 19.1 Smirnoff with eagle/Eyebrow design75. 19.11 Twist ( 3 – D Botel Design)76. 19.12. Citrus Twist77. 19.13. Green Apple Twist78. 19.14 Vanilla Twist79. 19.15 Smirnoff experience

37

80. 19.16. Smirnoff experience Eagle81. 19.17 Cranberry Twist82. 20 Baileys83. 20.1 Baileys Eyebrow Device84. 20.2 Baileys Full Label Color85. 20.3 Sheridan’s86. 20.4 Pampero87. 21 Red Bull88. 21.1 Gives you Wings89. 21.2 Red bull&device90. 22 Ray Ban91. 22.1 Ray Ban92. 23 Unitas93. 24 Kovina94. 25 Coca-Cola95. 25.1 Označena znakom96. 25.2 Označena znakom97. 25.3 Označena znakom98. 25.4 Označena znakom99. 25.5 Shokata

100. 25.6 Sprite101. 25.7 Fanta102. 25.8 Shenja Fig103. 25.9 Coca –Cola Strana Života104. 25.1 Fanta World105. 25.11 Fanta (klasa 32,33)106. 25.12 Coca cola Black107. 25.13 Shenja Fig108. 25.14 Coke light109. 25.15 Coca cola Black110. 25.16 Coca cola Zero111. 25.17 Shenja Fig112. 25.18 Coca cola Light113. 25.19 Sprajt114. 25.2 Označena znakom

38

115. 25.21 Označena znakom116. 26. Jack Daniells117. 27 Finlandia118. 28 Jameson119. 29 Love Plus120. 30 Gillete121. 30.1 Fusion122. 30.2 Turbo123. 30.3 Mach 3124. 30.4 Venus125. 31 procter& gamble126. 31.1 Fairy127. 31.2 Pampers128. 31.3 Pantene129. 31.4 ALLWAYS130. 31.5 Wash&go131. 32 WD-40132. 32.1 SHENJE FIGURATIVE133. 33 Oral – B134. 34 Asics135. 34.1 Tiger136. 34.2 Onitsuka tiger137. 34.3 Asics + označena znakom138. 34.4 Označena znakom139. 34.5 Označena znakom140. 34.6 Označena znakom141. 34.7 Označena znakom

39

II Monitoring kretanja robe - Kosovo

1. Dijalog o tehničkim pitanjima između Beograda u oblasti prometa robe

Dijalog između Srbije i Kosova je baziran na Rezoluciji Genralne skupštine Ujedinjenih nacija 64/298 koje prati savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP). Ova rezolucija potvrđuje mišljenje MSP-a o legalnosti nezavisnosti Kosova i traži od Evropske unije da podrži dijalog između Srbije i Kosova.1 Početku dijaloga sa Srbijom se protivila opozicija, nezavisni mediji i civilno drštvo. Protivnici dijaloga su se plašili kompromisnih rešenja koje je Vlada Kosova mogla da usvoji u korist Srbije, iz razloga što Srbija odbija da prizna novu realnost. Pre početka procesa tehničkog dijaloga u skupštini Republike Kosova su postojala dva nacrta rezolucije. Prvi nacrt koji je definisao okvir dijolga je predložila Demokratska stranka Kosova, stranka koja čini većinu u vladajućoj koaliciji; Drugi nacrt je predložila druga po veličini opoziciona stranka “Vetëvendosje!”, pokret koji se suprotstavljao započinjanju razgovora i predlagao čitav niz uslova za Srbiju i Evropsku Uniju. Vladajuće stranke opravdale su započinjanje razgovora kao normalizaciju odnosa sa Srbijom što bi rezultiralo uzajamnim priznavanjem nezavisnosti. Sa druge strane opozicija je zagovarala da je započinjanje dijaloga ishitrena odluka, da nije neophodan u tom trenutku i da nije od koristi za Kosovo. Bez obzira na protivljenje opozicije, marta 10. 2011., Skupština je odobrila rezoluciju o započinjanju razgovora sa 63 glasa od ukupnih 120. Rezolucijom je predviđeno da se agenda dijloga odnosi na tehnička pitanja, koja ne dovode u pitanje suverenitet, subjektivnost, teritorijalni integritet i unutrašnji ustavni red Kosova na bilo koji način.2

1 Zahtev koju je usvojila Generalna skupština: “Zahtev da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom”.13 oktobar 2010, UN Doc. A/RES/64/2982 Skupština Republike Kosova “Rezolucija za dijalog između Republike Kosova i Republike Srbije:

40

Sporazumi doneseni u okviru tehničkog dijaloga između Srbije i Kosova, uz posredovanje Evropske Unije, postignuti su u periodu između marta 2011. i februara 2012. U toku tog perioda dve strane su postigle sedam sporazuma, u toku devet runda razgovora između Vlade Kosova i Srbije koje su predstavljali Edita Tahiri i Borko Stefanović, uz posredovanje predstavnika Evropske unije Roberta Kupera. Koncensus je postignut u okviru sledećeh sporazuma: (1) carinski pečati, (2) registrovanje građana, (3) diplome univerziteta, (4) sloboda kretanja, (5) regionalno predstavljanje Kosova, (6) katastarski registri i (7) integrisano upravljanje granicom. Od oktobra 2012. do januara 2013. jedanaest runda razgovora je održano u Briselu između dva premijera koji su se složili da (1) implementiraju integrisano upravljanje granicom, (2), uspostave multi-etnički komponent Kosovske policije koji će štiti srpske crkve i manastire na Kosovu (3) razmene oficire za vezu i (4) uspostave razvojni fond za četiri srpske opštine na severu Kosova.

Od svih tehničkih sporazuma, dva su najvažnija: slobodan protok roba sa carinskim pečatima kao i integrisanje upravljanje granicom. Proces dijaloga koji se odnosi na postizanje sporazuma o carinskim pečatima je bilo privremeno3 nakon što je srpska strana odbila da učestvuje u razgovorima koji su se odnosili na carinske pečate i slobodan portok roba. U isto vreme Srbija je nastavila da izvozi neometano na Kosovo, dok je odbijala uvoz sa Kosova iz razloga što je roba imala natpis „Republika Kosovo.“ Nakon što su razgovori o carinskim pečatima odloženi, 20. jula 2011. Kosovske vlasti su preuzele mere reciprociteta protiv srpske robe, uključujući i nepriznavanje carinskih pečata,4 što je značilo potpunu terminaciju trgovine i razmene roba. Odluka Vlade Kosova nije mogla biti implementirana na carinskim prelazima 1 i 31 na severu Kosova, koji je većinom nastanjena Srbima. U svrsi postizanja kontrole nad carinskim prelazima na severu, Kosovska policija je uspostavila posebnu jedinicu, međutim naišli su na otpor od strane lokalnih Srba koji su blokirali put i zapalili carinksi prelaz 1 na Jarinju. Član policije je ubijen metkom u toku napada na policiju blizu Zubinog Potoka, koji je većinom nastanjen Srbima. Nakon ovog nasilja kontrolu nad graničnim prelazima su preuzele trupe KFOR-a koje su proglasile ove prelaze kao ograničene vojne zone.5 Nakon što je kontrola preuzeta KFOR

http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rezuluta_per_dialogun_midis_R.Kosoves_dhe_R.Serbise_2.pdf3 Evropska unija, obaveštenje za javnost: „Dijalog uz posredstvo EU: sledeća runda razgovora odložena ‟. 13119/11 Brisel, 19 juli 20114 Odluka Ministarstva za trgovinu i industriju o principu reciprociteta u trgovinskim odnosima, No. 5422, 20 juli 20115 KFOR, Kancelarija za odnose sa javnošću: “Prelaz 1 na Jarinju zatvoren: http://www.nato.int/

41

je predložio sporazum između Srbije i Kosova koji je prihvatila Srbija. Vlada Kosova je inicijalno odbila sporazum i postavila deset uslova za KFOR na koje je KFOR kasnije pristao. Ovi uslovi su pored ostalih značili uklanjanje blokada koje su postavili lokalni Srbi i čuvanje carinskih prelaza pod ograničenom vojnom zonom. Vlada Kosova je takođe zahtevala zabranu prometa roba na carinskim prelazima 1 i 31 i dozvolila protok humanitarnih roba sa vozilima nosivosti 3.5 tona i roba namenjenih srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu. Isti uslovi nalagali su da KFOR vrši pretraživanje oružja za svako vozilo koje prelazi garnicu na prelzima 1 i 31.6

2. septembra 2011. dve strane su se dogovorile na dijalog, što je rezultiralo sporazumom o carinskim pečatima, koji je omogućavao slobodan protok roba.7 Vlada Kosova se složila da se simbol ili amblem „Republika Kosovo“ ne pojavljuje na sanitarnim ili veterinarskim izvoznim dokumentima ali da se oznaka „Carina Kosova“ koristi na carinskim pečatima kao što je bio slučaj za vreme UNMIK-ove administracije. Ovakva upotreba pečata će se koristiti na svim dokumentima i pratećim papririma prilikom prometa robe. Sporazum o carinskim pečatima za obe strane je značio pronalaženje rešenja koje bi omogućilo protok robe sa Kosova u Srbiju. Ovim je stavljena tačka na odluku o zabrani uvoza iz Srbije od 20. jula.

Kosovo je počelo sa implementacijom sporazuma o carinskim pečatima 16. septembra 2011., nakon čega je sledila Srbija. Naposletku, vlasti u Pristini su zadovoljni nivoom implementacije sporazuma iako se detalji sporazuma ne implementiraju. Problemi koji se odnose na Kosovo su sledeći: dugačke linije čekanja na granici, većinom zbog zapostavljanja od strane srpskih carinika, koji angažuju mali broj zaposlenih.8 Bez obzira na sve, najveći problem u implementaciji sporzuma predstavljale su blokade podignute od strane lokalnih Srba u severnom delu Kosova. Evropska unija je izvestila da „ nakon prvobitnih teškoća, sada kamioni sa Kosova sa regularnom dokumentacijom ulaze slobodno u Srbiju.”9 Međutim, Kosovska strana se žali da Srbija i dalje naplaćuje PDV za robu izvezenu sa Kosova. Ovo obavezuje kosovske izvoznike da se registruju u Republici Srbiji što je ilegalno sa na teritoriji Kosova.10 Pored certifikata o kvalitetu robe koje izdaje Agencija za hranu i

kfor/docu/pr/2011/07/20110728a -eng.pdf6 “Valdini uslovi za KFOR” Link: http://kosovain.eu/?cid=1,40,6462 7 Evropska unija, obaveštenje za javnost, “Dijalog uz posredstvo EU: Sporazum o carinskim pečatima i katastrima” 13772/11, Brisel, 2 septembar 2001. Doc. Nr. PRESSE 294:http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/foraff/124501.pdf 8 Ragip Bunjaku, Kosovska Policija; Fokus grupa u Prištini, 26 mart 20139 Implementacija, stanje stvari, Izveštavanje EU-a o primeni sporazuma TD, 3 oktobar 2012.10 Ilir Deda and Ariana Qosaj-Mustafa, “Analiza o primeni tehničkih sporazuma između Kosova

42

veterinu, koje često ne priznaje Srbija, zahtevaju se certifikati o sanitarnoj inspekciji koji po mišljenju zaposlenih u Agenciji za hranu i veterinu nisu neophodni.11Što se tiče Kosovske poslovne alijanse sporazum sa Srbijom je unapredio trgovinu između dve zemlje, iz razloga što proizvodi sa Kosova pre nisu mogli biti uvezeni u Srbiju.12

Sporazum sadrži potpisan tehnički protokol obe strane, Kosova i Srbije zajedno sa Evropskom unijom, koji omogućavaju detalje tehničke implementacije. Kosovo je potpisalo tehnički protokol 29. februara 2012. Međutim, parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji u maju 2012. su zaustavile implementaciju ovog sporazuma. 24. septembra 2012. Vlada Srbije je poslala pismo Evropskoj uniji koje se odnosilo na „zajedničko kontrolisanje administrativnih prelaza sa Kosovom“ koje je potvrdilo da će nova vlada implementirati sporazum o integrisanom upravljanju granicom.13 Na sastanku održanom 4. decembra 2012., između premijera Tačija i Dačića, postignut je sporazum da će se prva tri privremena objekta uspostaviti na Merdarima, kosovskoj teritoriji i Rudnici i Končulju na srpskoj teritoriji. Sporzumi su predvideli izgradnju trajnog graničnog prelaza u trajanju od dve godine koje će finansijski podržati Evropska unija. Evropska kompanija sa kojom će se potpisati ugovor će dizajnirati objekte. Aranžman će uključiti izbalansirano prisustvo, u skladu sa potrebama obe strane, policije i carine. Na prelazima Jarninje i Brnjak, biće prisutni i predstavnici EULEX-a. Predstavnici misije Evropske unije biće prisutni na prelazima Bela zemlja, Merdare, Mutivode i Mučibabe. Privremeni prelaz sa integrisanim upravljanjem granice u Brnjaku (na kosovskoj teritoriji) postavljen je nakon tri nedelje, 31. decembra 2012. Ostala dva granična prelaza kod Mučibabe i Mutivode (od šest ukupno) počeli su sa implementacijom 28. februara 2013., operacionalizući sve granične prelaze predviđeni sporazumom o integrisanom upravljanju granicom14

Kada se problemi koji se odnose na implemntaciju sporazuma identifkuju, procedure su birokratske iz razloga što dve strane ne komuniciraju direktno kako bi se problem rešio već se rešavaju preko posrednika Evropske unije. Beleška se šalje Evropskoj uniji kako bi se informisali o preprekama sa kojima

i Srbije”, KIPRED, Priština, jun 201311 Eroll Shehu, Agencija za hranu i veterinu, Focus grupa Priština, 26 mart 201312 Albert Maloku, KBA. Fokus grupa Priština, 26 mart 2013 13 Ilir Deda and Ariana Qosaj-Mustafa, “Analiza o primeni tehničkih sporazuma između Kosova i Srbije”, KIPRED, Priština, jun 201314 Obaveštenje za javnost Ministarstva spoljnih poslova Republike Kosova: http://www.mpb-ks.org/?page=1,46,1041

43

se suočavaju u implementaciji ili o nemaru druge strane. Ukoliko nakon što je beleška poslata implementacija počinje da funkcioniše kako je dogovoreno u Briselu, pitanja se upućuju šefovima pregovaračkih timova Editi Tahiri i Borku Stefanovicu, ili višem nivou, premijerima.15

2. Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije

Neuspeh da se u potpunosti sprovede nekoliko sporazuma postignutih u tehničkom dijalogu između Kosova i Srbije, kao i neuspeh u rešavanju problema na severu Kosova, koje stavlja u pitanje integraciju srpskih građana na ovoj teritoriji, rezultiralo je potrebom da se tehnički razgovori povise na politički nivo između dva premijera, uz posredstvo Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država. Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost je preuzela obavezu da posreduje kako bi se održao zamah i osiguralo da se sporzumi implementiraju u praksi.Rezolucija Skupštine Kosova, koja se odnosi na započinjanje dijaloga sa Srbijom, limitirala je Vladu da pregovara samo o „tehničkim“ pitanjima, bez toga da se utiče na unutrašnji red i zakonodavstvo na snazi. Druga rezolucija „ o normalizaciji odnosa između Republike Kosova i Republike Srbije“, usvojena 18. oktobra 2012., bila je neophodna kako bi se omogućio nastavak političkog dijaloga i dalo zeleno sveto za potpisivanje Prvog sporazuma o glavnim principima normalizacije odnosa Srbije i Kosova.16 Nakon usvajanja rezolucije predstavnici izvršne vlasti izjavili su da je normalizacija odnosa sa Srbijom uslov za integraciju Kosova u Evro-Atlanske strukture i obećali da unutrašnji poslovi i bilo kakav specijalan status severnog dela neće biti raspravljani sa Srbijom.17 Napredak dijaloga i primena sporazuma postali su glavni pokazatelj napretka Srbije i Kosova prema Evropskoj uniji i preduslov u slučaju nepostojanja političke volje za saradnjom. Kao „nagradu“ za uspešno obavljene razgovore Evropska unija se složila da otvori pregovore sa Kosovom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju a sa Srbijom pregovore o članstvu.

Jedan od sporazuma postignutih za vreme političkog dijaloga između Kosova i Srbije odnosi se na Privremeni razvojni fond, koji ima budžetske implikacije i utiče na trgovinu robom. Na osnovu sporazuma o integrisanom upravljanju granicom, postignutom 4. decembra 2012., dva premijera su se dogovorila

15 Intervju sa Qemajl Marmullakaj, Kancelarija premijera Kosova, 16 May 2013, Priština16 Rezolucija:http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rezoluta_per_marreveshje.pdf17 http://kosovain.eu/?cid=1,40,16709, posećen 10 avgusta 2013.

44

da se privremeno naplaćuje carina, porezi i PDV.18 Kroz ovaj sporazum, Evropska unija nastavlja da podrazumeva Kosovo kao jedinstvenu carinsku zonu, gde će Srbi sa severa Kosova početi da plaćaju carinu, poreze i PDV. Zauzvrat će dobiti zajednički fond kojim će se upravljati u saradnji sa Vladom Kosova i Evropskom unijom, za ekonomski i infrastrukturni razvoj severnog dela Kosova.19

U svrsi primene sporazuma, Vlada Kosova je predložila amandmane Zakona o budžetu za 2013. Zakon o budžetu je usvojen 11 Jula 2013 sa amandmanom na Član 1. koji naglašava sledeće: „Sva prikupljena sredstva od uvoza robe od registriranih preduzeća u severnoj Mitrovici, Zubin Potoku, Leposaviću ili Zvečanu, koja su namenjena za potrošnju u ovim opštinama, u trenutku ulaska na Kosovo preko graničnih prelaza Jarinje (tačka 1) ili Brnjak (tačka 31), trebaju se poslati Fondu Kosova, gde će se identifikovati i registrovati u ISUFK, i podeliti Razvojnom Fondu poverenja, koji će biti stvoren u komercijalnoj banci od Specijalnog predstavnika Europske unije.” Prema sporazumu ovaj fond će biti uspostavljen i njime će upravljati tri predstavnika: jedan imenovan od strane Vlade Kosova, jedan predstavnik lokalnih kosovskih Srba i jedan predstavnik Evropske unije. Podaci Carine Kosova pokazuju da je u prvoj polovini 2013. godine na graničnim prelazima 1 i 31 sa Srbijom naplaćeno preko 11 miliona eura, koji je u odnosu na isti period prošle godine viši za 8.5 miliona eura.20 Ovaj novac je namenjen Privremenom razvojnom fondu.

3. Analiza prometa robe između Kosova i Srbije

Sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, februara 2008 i prenošenjem nadležnosti sa administracije UNMIK-a na Kosovo simboli i prateći dokumenti su pretrpeli promene. Granični pečati sa „Carina UNMIK“ su promenjeni u pečate „Carina Kosovo“ , što je bio glavni razlog za zabranu kosovskih proizvoda da uđu na srpsko tržište od decembra 2008. Blokada robe sa Kosova u Srbiju je izvršena na političkim osnovama čime su se kršile odredbe CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini.Mera blokade prometa roba sa Kosova u Srbiju je rezutirala smanjenjem izvoza sa Kosova u Srbiju za oko 16 miliona evra godišnje što čini 10% ukupnog izvoza

18 http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/foraff/134784.pdf, posećen 10 avgusta 201319 IlirDedaand ArianaQosaj-Mustafa, “Primena sporazuma političkog dijaloga Priština- Srbija“, KIPRED, Priština, jun 2013.20 Adriatik Stavileci, Kosovski carinik; Izjava za “Kosova Sot” novine, 6 avgust 2013, pg. 6

45

Kosova. Na duži rok, štete nanesene trgovini Kosova za ove tri godine iznose oko 50 miliona evra, ne računajući troškove koje su kosovski proizvođači platili kako bi našli alternativne načine izvoza njihovih proizvoda, sa obzirom da više nisu mogli da koriste tranzit kroz Srbiju. Nakon tri godine čekanja da Srbija ukloni blokadu, Ministarstvo za trgovinu i industriju Kosova je 20. jula 2011. odlučilo da primene mere reciprociteta u trgovinskim odnosima, ne priznavajući pečate poreske i carinske uprave Republilke Srbije i zabranjujući uvoz svih roba sa dokumentacijom koja sadrži ove pečate.21 Ova odluka je povučena 16. septembra 2011. kao rezultat primene sporazuma o carinskim pečatima postignutih u toku tehničkih razgovora. Za vreme primene odluke Ministarstva za trgovinu i industriju Kosova (20. juli – 16. septembar 2011.) Srbija je izvezla robu u vrednosti od 40 miliona evra manje u poređenu sa istim periodom prethodne godine. Nakon ovog perioda blokade i početka primene sporazuma postignuti u Briselu u oblasti slobodne trgovine, primećeno je poboljšanje odnosa u oblasti trgovine između dve zemlje. Od 2011. Kosovo je uspelo da udvostručava izvoz iz godine u godinu da bi se vratilo na orginalne brojke kao što su bile pre proglašenja nezavisnosti.

Tabela 1: Protok roba sa Srbijom (2008 - 2012)(000 Evra)

Izvor: Kosovska agencija za statistiku

Kao što se može videti iz tabele 1, u periodu od 2008. do 2012., Kosovo je imalo negativan trgovinski bilans sa Srbijom sa 39.5 miliona evra izvoza što čini 3.2% ukupnog godišnjeg izvoza. Sa druge strane, u istom periodu, Kosovo je uvezlo iz Srbije robu u vrednosti od 1.2. milijardi evra, što čini otprilike 11% totalnog godišnjeg uvoza.

21 Ministarstvo za trgovinu i industriju “Odluka o principu reciprociteta u trgovinskim odnosima”, Priština, 20 juli 2011: http://mti-ks.org/repository/docs/Vendimi%20per%20Masat%20%20e%20Reciprocitetit.pdf.

46

Karta 1: Trgovina sa Srbijom

Većina izvoza u Srbiju u periodu od 2011. do 2012. je staro gvožđe i proizvodi od čelika i gvožđa, što sve zajedno čini 1/3 totalnog izvoza sa Kosova u Srbiju. Posle gvožđa sledi aluminijum i papir, većinom otpad, koji se izvozi na reciklažu u druge zemlje. Voće i povrće čine samo 7.5% totalnog izvoza u periodu od 2011. do 2012.

Tabela 2: Glavna roba izvezena sa Kosovo u Srbiju (godina 2011-2012)


47

U smislu glavnog izvoza sa Kosova za period od 2011. do 2012. godine ispostavlja se da je Kosovo zavisno od srpskog tržišta koje se odnosi na mnoštvo značajnih roba koje su uvezene. Glavna roba koja je uvezena iz Srbije su prehrambeni proizvodi kao što su bezalkoholna pića, pšenica, žitarice i brašno koji čine oko 1/3 totalnog izvoza iz Srbije, posle čega slede građevinski materijal koji iznosi 7.8% uvoza iz Srbije.

Tabela 3: Glavni izvozi iz Srbije (2011 -2012)


Imajući u vidu da je Kosovo važno tržište za Srbiju, i da su granični prelazi između Kosova i Srbije najprometniji, broj prekršaja je najveći na carinskim ispostavama sa Srbijom. Prema podacima dobivenim od strane kosovske Carine (videti tabelu 4), za period od 2010. do 2012. ukupno je zabeleženo 502 prekršaja na četiri carinske ispostave, ili 26% od ukupnih prekršaja.

Tabela 4: Prekršaji po carinskim ispostavama u prometu sa Srbijom (2010-2012)

48

Izvor: Carina Kosova

U svrsi normalizacije odnosa između poslovnih zajednica Kosova i Srbije, 24. jula 2013., privredne komore Kosova i Srbije potpisale su memorandum o razumevanju kao deo procesa dijaloga usmerenog ka normalizaciji odnosa. U memorandumu koji su potpisali predsednici dveju komora, obe strane su se složile da se uspostavi specijalna radna grupa koja će se baviti raznim pitanjima kao što su carina, fiskalna dokumentacija, pitanja faktura, PDV-a i promovisanja trgovine. Svrha memoranduma je da otvori put saradnji u rešavanju praktičnih pitanja kao što su razmena statističkih podataka, prevoz robe, rešavanje pitanja u skladu sa CEFTA sporazumom koja se odnose na distribuciju robe i uklanjanje bezcarinskih barijera. Memorandum o saradnji je posredovan od strane Euročembersa, Asocijacije evropskih komora za trgovinu i industriju.

4. References

Izveštaji:

IlirDedaandArianaQosaj-Mustafa, “Analiza primene tehničkih sporzuma između Kosova i Srbije“, KIPRED, Priština, jun 2013

IlirDedaand ArianaQosaj-Mustafa, “Primena sporazuma političkog dijaloga Priština- Srbija“, KIPRED, Priština, jun 2013.

Centralna Banka Kosova, „Godišnji izveštaj 2012”: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2013/BQK-RV-2012.pdf

Insttitucije:

Skupština Republike Kosova „Rezolucija o dijalogu između Republike Kosova i Republike Srbije“: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rezuluta_per_dialogun_midis_R.Kosoves_dhe_R.Serbise_2.pdf

Skupština Republike Kosova“Rezolucija o saglasnosti za potpisivanje prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa između Republike Kosova i Republike Srbije: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rezoluta_per_marreveshje.pdf

Ministarstvo za trgovinu i industriju Republike Kosova „Odluka o principu reciprociteta u trgovinskim odnosima“: http://mti-ks.org/repository/docs/Vendimi%20per%20Masat%20%20e%20Reciprocitetit.pdf.

49

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Kosova „Obaveštenje za javnost o početku primene sporazuma o IBM“: http://www.mpb-ks.org/?page=1,46,1041

Odluka Ministarstva za trgovinu i industriju o principu reciprociteta u trgovinskim odnosima No. 5422, 20 juli 2011.

Evropska unija, Obaveštenje za javnost „Dijalog uz posredstvo EU: sledeća runda razgovora odložena“, 13119/11 Brisel, 19 juli 2011.

KFOR, Kancelarija za odnose sa javnošću, Obaveštenje za javnost: “Prelaz 1 na Jarinju zatvoren“: http://www.nato.int/kfor/docu/pr/2011/07/20110728a -eng.pdf

Rezulcija koju je usvojila Generalna skupština, “Zahtev da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom”, 13 oktobar 2010, UN Doc. A/RES/64/298

Evropska unija, obaveštenje za javnost „Dijalog uz posredstvo EU, Sporazum o carinskim pečatima i katastru“, 13772/11, Brisel, 2 septembar 2001. Doc. Nr. PRESSE 294

Savet evropske Unije: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/foraff/124501.pdf

Evropska unija, izjava visokog predstavnika Ketrin Ešton nakon četvrtog razgovora uz posredstvo EU: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/foraff/134784.pdf

Intervjui i fokus grupe:

Ragip Bunjaku,Policija KosovaEroll Shehu, Agencija za hranu i veterinu Albert Maloku, kosovska poslovna alijansaQemajl Marmullakaj, kancelarija premijera Republike Kosovo

Novine i portali:

Fatmir Gashi, član upravnog odbora, kosovskog osiguravajućeg zavoda, izjava za “Kosova Sot”, novine, 18 juli 2013, pg. 6

Fllanza Mezini, Portpalor kosovske Carine; izjava za portal SETimes.com, 26 juli 2013: http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2013/07/26/feature-01

50

Adriatik Stavileci, kososvski carinski službenik; izjava za “Kosova Sot” novine, on 6 avgust 2013, pg. 6

Vladini uslovi za KFOR: http://kosovain.eu/?cid=1,40,6462

Jarinje ponovo otvoreno: http://www.telegrafi.com/lajme/bllokojne-jarinjen-2-30611.html

Skupština je odobrila rezoluciju o pregovorima sa Srbijom: http://kosovain.eu/?cid=1,40,16709

51

PREPORUKE

1. Uspostaviti sisitem carinskog nadzora nad robom, kao prelazno rešenje, što podrazumeva jasno definisanje carinskih područja između Srbije i Kosova, a tehnički to podrazumeva i uređivanje carinskih ispostava između ovih carinskih teritorija. Severni deo Kosova ne sme imati povlašćeni poreski tretman, jer bi, u suprotnom, to i dalje bila slobodna carinska zona.

2. Staviti van snage sve odredbe o oslobađanju i povraćaju PDV-a sa Kosovom, kako za severni tako i za južni deo Kosova.

3. Uspostaviti viši nivo finansijske i fiskalne discipline prema Kosovu. Uvesti u pravni okvir celokupno poslovanje sa Kosovom, isključivo uz evidentiranje robe sa 1%, u sistemu carinskog evidetniranja roba, što podrazumeva dvosmernu bezuslovnu primenu CEFTA sporazuma.

4. Institucionalizovati, kao prelazno rešenje, formiranje carinskih skladišta i centara (Kosovska Mitrovica, Peć..) za robu stranog porekla koja dolazi na Kosovo. Uvezena roba sa Kosova ne može legalno da se uveze/carini preko postojećih administrativnih prelaza prema Kosovu. Postojeći administrativni prelazi nemaju status carinskih prelaza, iako se na njima primenjuju carinski zakoni Republike Srbije.

5. Uravnotežiti cene usluga carisnkih terminala na Kosovu u odnosu na cene istih usluga u zemljama u okruženju i potpisnicama CEFTA sporazuma.

6. Institucionalizovati dvosmerno bezuslovno priznavanje polise osigurnja za sve vrste vozila između Srbije i Kosova.

7. Usaglasiti platni promet između Srbije i Kosova u skladu sa primerom zemalja u okruženju i potpisnicama CEFTA sporazuma.

8. Institucionalizovati dvosmerni, bezuslovni sistem osiguranja potraživanja između Srbije i Kosova.

9. Vladi Republike Srbije se preporučuje da devizni priliv sa AP KiM (i sa severnog i sa južnog dela ) tretira kao svaki drugi devizni priliv koji bi se

52

mogao koristiti za plaćanje obaveza prema ino-partnerima.10. Vladi Republike Srbije se preporučuje da ukine Uredbu o carinjenju

robe koja je proizvedena na Kosovu, a koja je doneta početkom 2012. godine, na osnovu koje se carinjenje robe proizvedene na Kosovu obavlja isključivo na carinskom terminalu u Nišu.

11. Vladi Republike Srbije se preporučuje da obračun i uplatu PDV-a veže isključivo za datum prometa izdavalaca fakture, bez obzira u kojoj delatnosti posluje.

12. Vladi Republike Srbije se preporučuje da ukine brojne parafiskalne namete koji nisu direktno vezani za poslovanje privrednih subjekata, a da većinu poreskih prihoda ubira povećanjem stope poreza na dobit sa aktuelnih 15% na 30 %.

13. Kosovskoj poreskoj administraciji se preporučuje da kontroliše izvoznu dokumentaciju sa srbijanske strane radi povećanja priliva u budžet Kosova, po osnovu PDV-a.

14. Limitirati i usaglasiti carinske osnovice proizvoda tekstilne i obućarske industrije, koji se uvoze u Srbiju i na Kosovo iz evro-azijskih zemalja.

15. Limitirati vrstu i vrednost roba koje sa Kosova ulaze u Srbiju putničkim automobilima i autobusima, uz obavezno posedovanje fiskalnog računa koji prati robu.

16. Uvesti licence za uvoz stranih roba koje ulaze na prostor Kosova...17. Promovisati ideju o formiranju srpsko – kosovskog udruženja prevoznika

komercijalnog i putničkog saobraćaja.18. Region Sandžak, sa svim njegovim potencijalima, staviti u integrativnu

funkciju između Srbije i Kosova.19. Kosovo, sa svim njegovim potencijalima, staviti u integrativnu funkciju

između Srbije i Albanije, kao novo tržište sa 3-4 miliona potrošača.

53

Monitoring slobode kretanja ljudi između Srbije i Kosova

I Uvod

Dijalog Beograda i Prištine, u periodu između dva izveštaja Centra za regionalizam, dobio je na svojoj dinamici i rezultirao je zaključenjem tzv. Briselskog sporazuma, koji je u prvi plan postavio važne teme budućih odnosa: pitanje lokalnih izbora, formiranje zajednice srpskih opština, funkcionisanje sudstva i policije na severu Kosova.

Primena ovog dogovora nesumnjivo ima i veliki politički značaj, jer je nedvosmisleno jasno, da će rezultati koji su ostvareni u sprovođenju sporazuma, opredeliti i brzinu i dinamiku procesa evropskih integracija Srbije i Kosova.

U obilju različitih analiza koje se bave predikcijama tih odnosa, tempom evropskih integracija i daljim rešavanjem spornih pitanja, kao da su u drugi plan interesovanja javnosti postavljeni rezultati ranijih, odnosno prvih dogovora dvaju strana, postignutih uz posredovanje EU.

Iako živimo u vremenu u kojem događaji na relaciji Beograd-Priština smenjuju jedan drugi, korisno je ponekad zastati i proceniti koji su efekti, sad već ,,davno’’ postignutih dogovora.

Uz svo uvažavanje potonjih, ali i budućih razgovora i dogovora, pisci ovog dela izveštaja, podsećaju da je sporazum o slobodi kretanja ljudi, od čije primene zavisi i ocena sveukupnih odnosa Beograda i Prištine, jedan od temeljnih i najvažnijih dogovora. Kako se može govoriti o normalizaciji, ukoliko se ljudi otežano kreću i komuniciraju? Da li i dalje postoje prepreke u slobodi kretanja ljudi i šta se može učiniti da one budu uklonjene?

Sloboda kretanja je jedna od osnovnih sloboda na kojima počiva EU i suštinski napredak Beograda i Prištine na putu ka EU zavisi isključivo od

54

spremnosti da se ona poštuje i garantuje. Ovaj deo ozveštaja ima za cilj da ukaže na razultate primene sporazuma o slobodi kretanja i pruži odgovore na gore postavljena pitanja.

Pozadina pregovora

Rezultat tehničkog dijaloga između Kosova i Srbije koji se vodio u Briselu od marta 2011. do februara 2012., uz posredovanje Evropske Unije, je sedam postignutih sporazuma. Od svih sedam dva najvažnija odnose se na slobodu kretanja i integrisano upravljanje granicom /administrativnom linijom

Sporazum o slobodi kretanja zaključen je u julu 2011. godine, dok je njegova primena počela 26. decembra 2011. godine. Ovaj sporazum je omogućio građanima Kosova i Srbije da se slobodno kreću u okvirima teritorije Kosova i Srbije. Ovo je omogućeno upotrebom identifikacionih dokumenata (ličnih karata). Sloboda kretanja takođe podrazumeva putovanje vozilima uz plaćanje graničnog (administrativnog) osiguranja.

Sporazum o integrisanom upravljanju granicom /administrativnom linijom je postignut od strane pregovaračkih timova tokom tehničkog dijaloga u decembru 2011, ali je njegova primena otpočela tek godinu dana kasnije, u decembru 2012, neposredno nakon početka političkih pregovora između dva premijera Kosova i Srbije. Sporazum obuhvata potpisan tehnički protokol potpisan od obe strane, kosovske i srpske, zajedno sa EU. Na sastanku održanom 4. decembra 2012, između premijera Tačija i Dačića je postignut sporazum da će se prva tri privremena objekta uspostaviti na Merdarima, na kosovskoj teritoriji i Rudnici i Končulju na srpskoj teritoriji. Sporazumi su predvideli izgradnju trajnog graničnog /administrativnog prelaza u trajanju od dve godine, koje će finansijski podržati Evropska unija. Evropska kompanija sa kojom će se potpisati ugovor će dizajnirati objekte. Aranžman će uključiti izbalansirano prisustvo, u skladu sa potrebama obe strane, policije i carine. Na prelazima Jarninje i Brnjak, biće prisutni i predstavnici EULEX-a. Predstavnici misije Evropske unije biće prisutni na prelazima Bela zemlja, Merdare, Mutivode i Mučibabe. Privremeni prelaz sa integrisanim upravljanjem granice /administrativne linije na Brnjaku (na kosovskoj teritoriji) postavljen je nakon tri nedelje, 31. decembra 2012. Ostala dva granična /administrativna prelaza kod mesta Mučibabe i Mutivode (od šest ukupno) počeli su sa implementacijom 28 februara 2013, operacionalizući sve granične /administrativne prelaze koji su predviđeni sporazumom o integrisanom upravljanju granicom /administrativnom linijom.

55

Integrisano upravljanje granicom /administrativnom linijom predstavlja izazov u uspostavljanju konkretne saradnje između Kosova i Srbije. Sporazum o integrisanom upravljanju granicom/administrativnom linijom predviđa izgradnju zajedničkih, inetgrisanih, pojedniačnih i bezbednih ispostava na svim zajedničkim graničnim /administrativnim prelazima, kako bi se ostvarila saradnja po kriterijumima Evropske Unije u okviru dijaloga liberalizacije viznog režima i drugih procesa evropskih integracija.

Koristeći dvostruku terminologiju primene integrisanog upravljana granicom, za Kosovo ovo predstavlja markiranje granica, dok za Srbiju markiranje administrativnih prelaza. Ovo je dalje podržano činjenicom da se sporazum o integrisanom upravljanju granicom /administrativnom linijomkoristi akronimski što dozvoljava različite interpretacije obe strane. Prema sporazumu nijedna strana neće izložiti simbole države u zajedničkim pograničnim zonama.

II Sloboda kretanja ljudi- statistički podaci1

Prethodna analiza je pokazala da je pre donošenja Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.2 u toku meseca novembra 2011. godine, prosečno dnevno administrativne punktove prelazilo 8.586 lica. U pravcu ka KiM prosečno je zabeleženo 4.279 lica, a u suprotnom pravcu 4.306 lica. Od stupanja Uredbe na pravnu snagu 23.12.2011. godine do 20.2.2012. godine, u oba smera dnevno je prelazilo 5.982 lica. U pravcu ka KiM 2.911 lica, a u suprotnom smeru 3.071 lice.

Prema podacima MUP Srbije, broj lica која su prеšlа аdministrаtivnu liniјu u pеriоdu оd 01.03.2012. gоdinе dо 30.06.2013. gоdinе, iskаzаnо pо аdministrаtivnim prеlаzimа је slеdеći:

1 Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Biro za informacije od javnog značaja, odgovor na dopis broj 01 број: 7698/13-7,15.08.2013.2 Službeni glasnik RS br. 98/11

56

Najnoviji podaci ukazuju da je prosečni mesečni prelazak administrativne linije u pravcu centralne Srbije 144.319 lica, odnosno dnevni, 4.811 lica, što predstavlja značajno povećanje broja osoba koji iz centralne Srbije, prelaze na prostor Kosova. Iz pravca Kosova, ka centralnoj Srbiji, prelazilo je prosečno 142.209 lica, odnosno u proseku 4. 740 lica dnevno, što je takođe značajno povećanje u odnosu na prva dva meseca primene Uredbe. Ovi podaci su značajni, jer pokazuju trend rasta broja prelazaka administrativne linije, čak i u odnosu na mesec novembar 2011. godine, u kome nije bio primenjivan režim osiguranja, što je još jedna potvrda interesa ljudi da ostvaruju pravo na slobodu kretanja i zadovoljavaju svoje poslovne, porodične i druge interese sa obe strane administrativne linije.3

Kada je reč o brојu dоkumеnаtа о ulаsku i izlаsku koje izdaju nadležni organi RS (čl.9 Urеdbе о kоntrоli prеlаskа аdminstrаtivnе liniје prеmа АP KiМ) pо аdministrаtivnim prеlаzimа u pеriоdu оd 01.03.2012 dо 30.06.2013.gоdinе:

U međuvremenu, Nаcrtоm zаklјučkа prеdsеdаvајućеg Implеmеntаciоnе grupе zа sprоvоđеnjе intеgrisаnоg uprаvlјаnjа аdministrаtivnim prеlаzimа оd 19.03.2013. gоdinе dоgоvоrеnо је dа sе “slоbоdа krеtаnjа implеmеntirа nа prеоstаlа 3 аdministrаtivnа prеlаzа” i tо: Dеpcе, оpštinа Prеšеvо, Таbаliје - Brnjаk, оpštinа Nоvi Pаzаr i Мutivоdе, оpštinа Меdvеđа. Sprоvоđеnjе оvоg zаklјučkа zаpоčеtо је 01.05.2013. gоdinе, i do 30.06.2013.gоdinе, primena je počela nа аdministrаtivnim prеlаzimа “Dеpcе” i “ Мutivоdе”, dоk nа prеlаzu “Таbаliје” niје zаpоčеta. Brој izdаtih dоkumеnаtа је slеdеći:

3 Prema Policiji Kosova, u periodu od decembra 2011. do maja 2013. bilo je 234.416 putničkih vozila, 9.617 autobusa i 39.202 kamiona koji su ušli na Kosovo. Takođe je bilo 230.014 putničkih vozila, 9.553 autobusa i 35,149 kamiona koji su ušli u Srbiju sa Kosova sa tablicama Republike Kosova; dok je bilo 15.230 putničkih vozila, 2.514 autobusa i 8.205 kamiona sa kosovskim tablicama. Od marta 2013. do avgusta 2013., 1.380,000 osoba je prešlo granicu iz Srbije i u Srbiju uključujući 610.000 putničkih vozila i autobusa. Takođe je bilo 732 voza (366 iz Srbije i 366 u Srbiju) koji su prevezli 28.000 osoba. Najprometniji granični prelazi su Merdare, Jarinje, Brnjak i Mutivode.

57

Ovi podaci ukazuju da je 12,86% (296 997 osoba) koristiliko kosovsku ličnu kartu prilikom prelaska u centralnu Srbiju, što procentualno predstavlja gotovo dvostruko povećanje u odnosu na prve mesece primene Uredbe (6,77%). Posebno su značajni podaci o porastu broja korišćenja kosovske lične karte na prelazima ka centralnoj Srbiji, što je potvrda da kosovski rezidenti sve više koriste ovu mogućnost, ali istovremeno i da veliki broj njih koristi i dokumenta Republike Srbije.

Kada je reč o brојu izdаtih privrеmеnih tаblicа zа vоzilа kоја imајu tzv. RKS tаblicе u pеriоdu оd 01.03.2012. dо 30.06.2013. gоdinе, podaci su sledeći:

Оd strаnе pоliciјskih službеnikа, u pеriоdu оd 01.03.2012.gоdinе. dо 30.06.2013.gоdinе. izdаtо је privrеmеnih tаblicа zа vоzilа, pо grаničnim prеlаzimа:

- GP Hоrgоš - 243 privrеmеnih tаblicа- GP Bаtrоvci - 100 privrеmеnih tаblicа

Ukupan broj tablica RKS izdatih u 2012. godini je 239.839, dok je broj izdatih KS tablica 10.027. Broj tablica RKS u prvoj polovini 2013, u period od 1. januara do 1. juna 2013. iznosi 135.838. U istom peridou izdato je 4.169 KS tablica.

Struktura ovih brojeva po etničkoj pripadnosti je sledeća:

58

Izvor : Odeljenje za izdavanje dokumenata, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Kosovo

Procentualno 3.7% Kosovskih Albanaca i 23% Srba su izabrali KS tablice umesto RKS u 2012. Godini. Sličan trend se nastavlja u periodu od januara do juna 2013., gde je 2.2% kosovskih Albanaca i 22% kosovskih Srba pribavilo KS tablice. Potražnja za KS tablicama je primećena i među Turcima (10%) i Bošnjacima (4.5%).

Kada je reč o RKS tablicama, postojale su indicije da su pripadnicima srpske zajednice izdavane tablice, koje u velikom broju slučajeva imaju slova BG odnosno druge kombinacije zadnja dva slova, koje bi u svakom slučaju mogla obeležiti vozila čiji su vlasnici Srbi. Ovakve tvrdnje nikada nisu dokazane, odnosno nadležne kosovske institucije čvrsto negiraju ovakve navode. Ipak, ono što predstavlja zanimljiv fenomen, je sposobnost policije da dostavi podatke o imaocima RKS tablica shodno etničkom tj. nacionalnom poreklu imaoca. Ukoliko se distribucija tablica vrši shodno geografskom kriterijumu, a kako su nacionalne zajednice, pre svega srpska, skoncentrisane u tačno određenom krugu opština, postavlja se pitanje, na koji način je ovakva identifikacija imaoca tablica moguća i da li ona može biti poznata i široj javnosti.

Za očekivati je da će broj vozila koji su registrovani od strane kosovski institucija i dalje biti u porastu, imajući u vidu i rastući trend u broju prelazaka odnosno dnevne fluktuacije ljudi na administrativnoj liniji. Istovremeno, nemali broj ulazno-izlaznih sertifikata izdat je i na graničnim prelazima Horgoš i Batrovci.

59

Оd strаnе pоliciјskih službеnikа, u pеriоdu оd 01.03.2012.gоdinе. dо 30.06.2013.gоdinе. izdаtо је, u sklаdu sа člаnоm 9. Urеdbе о kоntrоli prеlаskа аdministrаtivnе liniје prеmа АP Kоsоvо i Меtоhiја, pо grаničnim prеlаzimа:

- GP Hоrgоš - 70179 dоkumеnаtа о ulаsku i izlаsku- GP Bаtrоvci - 89896 dоkumеnаtа о ulаsku i izlаsku

U proseku je reč o 10.005 sertifikata mesečno, na oba granična prelaza, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prva dva meseca primene Uredbe, kada je dnevno izdavano prosečno 3.997 sertifikata na oba granična prelaza.

III Ključni problem osiguranja

Najveći izazovi u kontekstu primene sporazuma o slobodi kretanja nesumljivo leže u oblasti osiguranja motornih vozila. Na važnost pitanja osiguranja vozila ukazivao je i prethodni šef pregovaračkog tima Beograda, Borislav Stefanović: ,,Visoke cene osiguranja mogu ugroziti slobodu kretanja, jer će ljudi moći da uživaju tu slobodu jedino ukoliko nisu u obavezi da plaćaju značajne sume novca.’’ Kada je reč o osiguranju vozila, dogovoreno je da će, kao privremeno rešenje, svaka strana omogućiti građanima druge kupovinu osiguranja na administrativnoj liniji (granici) (tačka 4), a da će se paralelno raditi na sklapanju sporazuma dve osiguravajuće asocijacije (udruženja, biroa) kako bi se izbegla naplata osiguranja za vozila na administrativnoj liniji. Udruženja osiguravača započela su pregovore i održala nekoliko tehničkih sastanaka, ali dogovor još uvek nije postignut, te je nepune dve godine nakon početka primene Sporazuma o slobodi kretanja još uvek na snazi tzv. „privremeni režim osiguranja“, koji podrazumeva značajne finansijske izdatke za lica koja prelaze administrativnu liniju.

Uopšteno govoreći, vlasnik automobila sa kosovskim tablicama prilikom ulaska u Srbiju dužan je da plati polisu autoosiguranja 100 EUR koja važi 30 dana, što predstavlja režim identičan kao za sve one koji ulaze u Srbiju, a nemaju srpske tablice ili nisu u sistemu Multilateralnog sporazuma o Zelenoj karti. Trenutno je cena graničnog osiguranja koja se primenjuje na kosovskoj strani 40 evra na 15 dana. Cena polise zavisi od dužine boravka. Za više od 10 godina na prelazima sa Srbijom nijedno vozilo koje je ušlo na Kosovo

60

nije platilo polisu graničnog osiguranja. Kao rezultat primene sporazuma o integralnom upravljanju granicom, po godišnjem izveštaju Centralne banke Kosova za 2012. godinu, kosofski budžet je stekao profit od 3.7. miliona evra od 120 hiljada vozila koja su platila polisu graničnog osiguranja.4

Druga solucija je nabavka dvostrukih tablica, koje bi vlasnici vozila menjali na svojim automobilima prilikom prelaska granice, ali to zahteva i dvostruki trošak prilikom godišnje registracije vozila pa se mnogima ne isplati.

“Imam dva para tablica. Za Srbiju koristim srpske a na Kosovu kosovske. To vam je ta sloboda kretanja.”

III.1. „Privremeni režim osiguranja”

Vlada RS na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine usvojila je Zaključak o osiguranju motornih vozila sa tablicama izdatim od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini,5 sa ciljem da se stvore uslovi za primenu postignutog Sporazuma. Prema tekstu zaključka Udruženje osiguravača Srbije (UOS) je određeno za nosioca organizacije izdavanja polisa osiguranja, kako na punktovima na administrativnoj liniji sa AP KiM, tako i na pojedinim graničnim prelazima. Za obavljanje tih poslova, zaključkom se utvrđuje doprinos za troškove UOS-a u visini 5% prikupljene tehničke premije društava za osiguranje po ovom poslu. Preporučeno je da UOS odredi društvo za osiguranje koje će vršiti administrativne poslove uz naknadu troškova u skladu sa važećim propisima, kao i vodećeg osiguravača. Ostala društva za osiguranje sa važećom dozvolom za obavljanje poslova obaveznog osiguranja u saobraćaju biće saosiguravači vodećeg osiguravača. Saosiguravači će srazmerno deliti premiju i učestovati u riziku (isplati šteta). Postotak učešća saosiguravača određuje se u srazmeri sa ukupnim učešćem na tržištu društva za osiguranje na osnovu broja prodatih polisa auto odgovornosti u mesecu oktobru 2011. godine, a prema izveštaju Informativnog centra UOS. Ukoliko se ukaže potreba, usled promena učešća na tržištu, svakih 6 meseci može se razmatrati i usklađivati ustanovljen postotak učešća svih 28 saosiguravača.

Kao administrator osiguranja određena je kompanija „Dunav osiguranje a.d.o“, koja je zajedno sa UOS uložila oko 60 miliona dinara za stvaranje

4 Centralna banka Kosova “Godišnji izveštaj 2012, http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2013/BQK-RV-2012.pdf Gazeta5 Zaključak 05 Broj: 423-9394/2011 od 8. decembra 2011. godine o osiguranju motornih vozila sa registracijama izdatim od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini.

61

tehničkih uslova neophodnih za uspostavljanje sistema za izdavanje polise osiguranja na administrativnoj liniji.6 Pored tri prodajna mesta na administrativnoj liniji, otvorena su i dva na graničnim prelazima Horgoš i Batrovci. U skladu sa sporazumom, prodajna mesta su otvorena 24 sata i vrši se elektronsko izdavanje polisa. Prema podacima UOS, u proseku mesečno se proda između 300 i 400 polisa. Za administrativne troškove, od svake naplaćene premije 19 % se izdavaja za pokriće administrativnih troškova (19 EUR za polisu od 100 EUR), što prema proračunima UOS iznosi između 5 do 6 % od ukupnih izdataka koji su napravljeni da bi se izvršila priprema za izdavanje osiguranja (adaptacija prodajnih mesta, uspostavljanje programa za elektronsko izdavanje, održavanje optičkih kablova, rad u tri smene 24 sata dnevno i dr).7

Obe strane su počev od 26. decembra 2011. godine omogućile licima kupovinu osiguranja na administrativnoj liniji (granici).

Režim koji se sad primenjuje, predstavlja „preslikani režim graničnog osiguranja“: mesečno plaćanje (polisa važi 30 dana) i cenovnik koji je identičan onom za državljanje svih drugih država koji ne poseduju zeleni karton. Izuzetak u pogledu važenja polise, nije napravljan čak ni kod izdavanja proba tablica za vozila sa RKS koje se izdaju na period kraći od 30 dana.

Postojeći cenovnik polisa, u zavisnosti od vrste motornog vozila:

* Cena polise izražena u dinarima zavisi od srednjeg kursa evr

Vozila sa Kosova sa KS registarskim tablicama slobodno se kreću unutar i kroz teritoriju centralne Srbije, uz plaćanje polise osiguranja. Svima koji poseduju

6 Konsultativni sastanak, održan u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Medija centar Beograd, 26. februar 2013. godine7 Ibid.

62

KS tablice omogućeno je izdavanje privremenih registarskih tablica na administrativnoj liniji, a za vozila sa RKS tablicama postoji obaveza uzimanja privremenih tablica, bez izuzetka. Vozila sa registarskom oznakom RKS, po dolasku na administrativnu liniju dobijaju probne tablice koje plaćaju 547 dinara po svakom provedenom danu u centralnoj Srbiji, a mogu se izdati na najduže 15 dana. Pored toga, kako bi se dobile probne tablice, plaća se i republička administrativna taksa u iznosu od 840 dinara (fiksna naknada bez obzira na broj dana) i 366 dinara (fiksna naknada bez obzira na broj dana) Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca. U pogledu visina taksi, beleže se manje promene (500 dinara po svakom provedenom danu u centralnoj Srbiji, republička administrativna taksa u iznosu od 815 dinara i 334 dinara Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca).

Učesnici fokus grupe koja je održana u Bujanovcu,8 jedinstveni su u stavu da je interes i Albanaca, i Srba, da se na zadovoljavajući način rešava problem obaveze plaćanja „administrativnog“ osiguranja. Po njihovom mišljenju, trenutni režim je demotivišuć, kako za održavanje porodičnih veza, tako i, pre svega, u pogledu održavanja poslovnih kontakata i ekonomskih interesa.

Dodatno, učesnici fokus grupe istakli su problem naplate šteta nastalih na teritoriji KiM i nedovoljne informisanosti o procedurama naplate osiguranja.

Tako, u konkretnom slučaju, šteta u iznosu od 1200 EUR koja je pričinjena na teritorji Kosova od N.N. vozila, nije mogla biti naplaćena jer je istekao rok u kom je osiguranik imao pravo da se obrati osiguravaču i podnese zahtev za naknadu štete. Osiguranik je naveo da, s obzirom na to da je upustvo na poleđini polise napisano na albanskom jeziku, nije mogao da zna da postoji određeni rok u kojem se pričinjena šteta mora prijaviti. I, u obrnutom slučaju, kada su u pitanju polise koje izdaje srpska strana, upustvo je napisano na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.

Kosovska strana, u momentu uvođenja, uspostavila je režim na nacionalnoj osnovi, te su vozila koja su ulazila sa teritorije RS plaćala dvostuko skuplju premiju u odnosu na neke druge zemlje (60 EUR u odnosu na 32 EUR za druge zemlje). Fatmir Gaši, potpredsednik osiguravajućih društava Kosova, naveo je da su predložene visine premija odmah nakon što su dostavljene

8 Fokus grupa, održana u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Bujanovac, 25. maj 2013. godine

63

njihovom Administrativnom telu na mišljenje, ocenjene kao previsoke. Zahtevali su da se te cene preispitaju, i nakon aktuarske analize, došli su do cena premija koje su trenutno na snazi.9 Trenutni režim osiguranja u pravcu centralna Srbija ka Kosovu predviđa da cena polisa za putnička vozila zavisi od dužine boravka: za 7 dana 20 EUR, za 15 dana 40 EUR, za mesec dana 80 EUR, a na godišnjem nivou 603 EUR. Za kamione i autobuse, na godišnjem nivou plaća se premija od 1.680 EUR, a na mesečnom 236 EUR. 10

Sledeći problem koji je primećen i o kom su izvestili oni koji putuju u ili kroz Srbiju, su dugački sati čekanja posebno na prelazima Merdare i Bela Zemlja/Kočulj. Ovaj problem je uočljiv posebno u junu, julu i avgustu, kada veliki broj pripadnika kosovske dijaspore putuje u Evropu kroz Srbiju. Dugački redovi, u kojima se nekad čeka i do sedam sati, prouzrokovani su delom zbog slabog kapaciteta granične policije i delom zbog vremena koje je potrebno da se napiše i odštampa propratni dokument, koji izdaju srpske vlasti onima koji putuju sa kosovskim identifikacionim dokumentom.11

III.2. Prepreke za postizanje dogovora izmedju asocijacija osiguravača

Iako deo i srpske i albanske javnosti smatra da postignuti dogovor o slobodi kretanja jeste korak napred ka normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Prištine, od kada je počela njegova primena, ne prestaju i primedbe na cenu osiguranja za vozila koja saobraćaju u oba pravca, kao i primedba da visoka cena osiguranja nije politički već tehnički problem.

Predstavnici Udruženja osiguravača Srbije ističu da je najveća kočnica za postizanje sporazuma to što osiguravajuća društva sa KiM nisu, i ne mogu biti u Međunarodnom sistemu Zelene karte, koja bi inače pokrivala štete koje se eventualno dogode na drugoj teritoriji. U Savet biroa zelene karte, prema Statutu te organizacije, ne mogu se učlaniti države koje nisu članice Ujedinjenih Nacija, pa motorna vozila iz tih zemalja ne mogu da se koriste na osnovu međunarodne isprave autoosiguranja. . Vlada Kosova i kosovska Asocijacija osiguravajućih društava su lobirale za izradu specijalnih

9 Fatmir Gaši, potpredsednik osiguravajućih društava Kosova. Emisija „Sloboda koja se plaća”, održana u Medija centru u Čaglavici,29. 07.2013. dostupno na http://www.youtube.com/watch?v=e9mToqqhk9M, pristupljeno 10. septembar 201310 Fatmir Gaši, potpredsednik osiguravajućih društava Kosova. Emisija „Sloboda koja se plaća”, održana u Medija centru u Čaglavici,29. 07.2013. dostupno na http://www.youtube.com/watch?v=e9mToqqhk9M, pristupljeno 10. septembar 2013.11 “Vozači koji prelaze sve granice”, Internews Production http://www.internewskosova.org/en/Emisionet/Drivers-crossing-all-boundaries--52, posećen 15 jula 2013

64

modaliteta kako bi se Kosovo uključilo u Savet biroa zelene karte.

Pregovarački tim Kosova podržava sporazum o odgovornosti trećeg lica, sličan onom koji funkcioniše između Makedonije i Albanije, kao moguće rešenje. Imajući u obzir da institucija osiguranja pripada privatnom sektoru, zvaničnici tvrde da oni nemaju prava da posreduju na tom tržištu.

Tokom sporovođenja tehničkog dijaloga, prema mišljenju generalnog sekretara Udruženja osiguravača Vladana Manića istican je i problem „nepostojanja adekvatnog sagovornika“ sa kosovske strane. „Da bi se vodili pregovori mora da postoji udruženje12 osiguravača koje je nosilac javnih ovlašćenja i koje nastupa u ime i za račun svojih osiguravajućih kuća (zastupa u zemlji i pred međunarodnim inistitucijama sve članice). Dodatno, sve osiguravajuće kompanije koje posluju na teritoriji jedne države moraju biti članice udruženja, u suprotnom ne mogu se baviti poslovima osiguranja, što prozilazi iz regulative Evropske unije u oblasti osiguranja koja je na snazi. I poslednje, ne mogu postojati dve organizacije koje nose ime udruženja osiguravača, i da u pregovorima učestvuje i zaključuje bilo kakvu vrstu sporazuma udruženje osiguravača koje je osnovano u formi nevladine organizacije i bez zakonom prenetih bilo kakvih ovlašćenja, što je slučaj kosovske strane.“13 Institucija koja ispunjava sve prethodno navedene uslove predstavlja garant međunarodnih šteta: kako onih nastalih bilo kojim vozilom na teritoriji, tako i onih nastalih u inostranstvu vozilima sa registarskim oznakama teritorije koju pokriva. Postojanje garanta za naknadu štete je conditio sine qua non zaključenja bilo kakve vrste sporazuma u oblasti osiguranja. Republika Srbija, tačnije UOS obavezano je da u roku od 7 dana isplati svaku vrstu prethodno opisanih šteta i likvidno su sposobni do iznosa od 5.000.000 EUR u svakom trenutku.

Na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti14, 7. avgusta 2011. godine uspostavljen je kosovski osiguravajući biro, od strane deset osiguravajućih kompanija, sa dozvolom da posluju na teritoriji Kosova. Trenutno postoji jedanaest osiguravajućih kompanija koje posluju u okviru kosovskog osiguravajućeg biroa. Biro se finansira od strane svojih

12 Udruženje osiguravača Srbije su jedna od retkih zemalja koje su zadržale termin udruženje. Uobičajeno se nazivaju Nacionalni biroi osiguravaca koje posluju u okviru Saveta biroa zelene karte u Briselu13 Konsultativni sastanak, održan u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Medija centar Beograd, 26. februar 2013. godine14 “Zakon o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti” http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/Law%20on%20compulsory%20motor%20liability%20insurance.pdf

65

članova i njen nadzorni organ je Centralna banka Kosova U okvriu kosovskog osiguravajućeg društva rade Fond za naknade, Granično osiguranje, Osiguravajući informativni centar i Zelena karta. Kosovski osiguravajući biro je uspostavljen kao neprofitna profesionalna kompanija, pravno lice, koje priznaje Vlada Republike Kosova jer ima status nacionalnog osiguravajućeg biroa. Prema izveštaju Centralne banke Kosova za 2012. godinu na Kosovu je radilo 13 osiguravajućih kuća.15

Tokom vođenja pregovora, srpska strana zauzela je stav da je zaključenje bilateranog sporazuma kojim bi se regulisalo pitanje osiguranja, jedino moguće uz neku vrstu aranžmana koji podrazumeva davanje depozita i čvršćih garancija za naplatu eventualnih šteta. Kosovski zvaničnici su izjavili da su uložili napor kako bi se postigao komercijalni sporazum između dva osiguravajuća biroa, međutim srpska strana ga je odbila.16 Dodatno, na sastanku u Beču, 20. decembra 2011. godine dogovoreno je i zaključivanje Memoranduma o razumevanju kako bi se sprečile prevare u oblasti osiguranja, ali u oba slučaja konacni dogovor nije postignut.

Altrernativno, srpska strana ponudila je kosovskoj strani rešenje koje bi bio besplatano za sve, odnosno u visini redovne godišnje premije od 20 EUR (2000 din). U pitanju je model koji je Republika Srbija imala sa Crnom Gorom punih 6 godina, po kom je Crna Gora bila u sistemu zelene karte pod „kišobranom” Republike Srbije. Faktički UOS je obavljalo poslove u ime i za račun Crne Gore čiji nacionalni biro u tom periodu nije ispunjavao finansijske, organizacione i tehničke kriterijume propisane od strane Saveta biroa. Gledano iz ugla pojedinca, jedina razlika postojala je na obrascu zelenog kartona koji je sadržao oznaku RS, kao međunarodne oznake izdavaoca zelene karte. U slučaju Kosova, iako je pokazana spremnost da se i ta oznaka ukloni, Savet biroa taj predlog nije prihvatio jer nije bilo moguće uvesti drugu oznaku koja nije međunarodno priznata.Po mišljenju, Vladana Manića, nepristanak druge strane je pre svega posledica „uveravanja koja je dolazila iz evopskih zemalja da će vrlo brlo brzo postati punopravni članovi Saveta biroa zelene karte.“17 Na skupštini Biroa, održanom u Bukureštu u junu prošle godine, Savet biroa definitivno je potvrdio odluku da Kosovo ne može odobriti članstvo i na taj način

15 http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2013/CBK-GI-2012%20ser.pdf, str. 6716 Džemajl Marmulakaj, Kancelarija premijera Republike Kosova, Fokus grupa, Priština, 26 mart 2013. 17 Konsultativni sastanak, održan u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Medija centar Beograd, 26. februar 2013. godine

66

onemogućio vozilima sa RKS i KS tablicama da putuju Evropom bez plaćanja graničnog osiguranja. 18

Srpska strana odbila je predlog kosovske strane da zaključi sporazum koji bi po svojoj sadržini bio identičan onom koji je zaključen između Kosova i Makedonije. U pitanju je tzv. prošireni sporazum koji podrazumeva da se kupovinom doplatka uz polisu koja je prodata na Kosovu stiče pravo korišćenja vozila i u Makedoniji. Iz tog doplatka se pokrivaju eventualno nastale štete na teritoriji Republike Makedonije. Prema rečima generalnog sekretara UOS Vladana Manića, razlog leži u neisplaćenim štetama makedonskoj strani u vrednosti od nekoliko miliona eura. „S obzirom da bi potpisivanjem takvog sporazuma bili dužni da isplatimo štetu svakom građaninu koji je pretrpeo na teritoriji RS jer bi bili garant na osnovu sporazuma, odustali smo od te mogućnosti.“ 19

Bilo je predviđeno da će se, godinu dana nakon početka primene ovakvo ustanovljenog režima, izvršiti aktuarska analiza, procena koliko je šteta isplaćeno i na osnovu toga izvršiti korekcija uspostavljenih cena polisa. Izveštaj još uvek nije objavljen, te korekcija cena osiguranja sa srpske strane još uvek nije bilo.

Prema kosovskom osiguravajućem birou, od 2002. do 2012., 1.5 miliona evra je isplaćeno za štete koje su nanela vozila iz Srbije.20 Prema istim institucijama, za period od jedne godine (mart 2012 – mart 2013) ukupno 105.294 graničnih osiguravajućih polisa je bilo kupljeno od strane vozila koja su iz Srbije ušla na Kosovo.21 Prema podacima MUP RS, zа pеriоd оd 23.11. 2011. dо 30.06.2013.gоdinе dоgоdilо se ukupnо 10 sаоbrаćајnih nеzgоdа u kојimа su učеstvоvаlа vоzilа sа privrеmеnim tаblicаmа izdаtim nа аdministrаtivnim prеlаzimа, оdnоsnо KS tаblicаmа izdаtim оd strаnе Prištinе оd mоmеntа vаžеnjа Urеdbе о kоntrоli prеlаskа аdministrаtivnе

18 Granično osiguranje primenjuje se za osiguranje motornih vozila domaćih i inostranih fizičkih i pravnih lica koja su registrovana u inostranstvu i koja ne poseduju međunarodnu zelenu kartu autoodgovornosti ili drugi dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti na teritoriji Republike Srbije.Visina graničnog osiguranja varira od zemlje do zemlje i Republika Srbija ima jednu od najnižih cena u regionu, koja iznosi 100 eura za 30 dana19 Konsultativni sastanak, održan u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Medija centar Beograd, 26. februar 2013. godine20 Fatmir Gashi, član Izvršnog odbora kosovskog osiguravajućeg biroa, izjava za novine “Kosovo sot”, 18 juli 2013, pp 621 Osiguravajući informativni centar kosovskog osiguravajućeg biroa, razmena imejlova 3. septembra 2013.

67

liniје prеmа АP Kоsоvо i Меtоhiја.22 Prilikom ocene broja saobraćajnih nezgoda, dodatno treba imati u vidu da za iznos štete koja ne prelazi iznos od 200.000 dinara nije neophodno priložiti zapisnik policije.

IV. Pitanje prebivališta i ličnih dokumenata

Iako su u periodu pregovora i na samom početku njegove implementacije, statusna pitanja, pre svih pribavljanje putnih isprava i prijave prebivališta, zaokupljala pažnju političara i u velikoj meri bila prisutna u javnosti, primetno je da u poslednjih godinu dana interesovanje za ove teme jenjava. Međutim, ukoliko se pogledaju zvanični statistički podaci nadležnih organa RS evidentno je da među pojedicima koji imaju neposredni interes i dalje postoji veliko interesovanje.

Pa tako, kada je u pitanju promena prebivališta, u pеriоdu оd 01.03.2012.gоdinе. dо 30.06.2013. gоdinе. u оrgаnizаciоnim јеdinicаmа MUP RS pоdnеtо је 11.635 zаhtеvа zа priјаvu prеbivаlištа grаđаnа Rеpublikе Srbiје sа prеthоdnim prеbivаlištеm nа tеritоriјi АP KiМ, nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје vаn АP KiМ. U navedenom periodu, mesečno je podnošeno 776 zahteva za promenu prebivališta, što je značajan rast u odnosu na prosečnih 515 zahteva (povećanje od 51 %) iz prvih nekoliko meseci stupanja na snagu Sporazuma. U izvеštајnоm pеriоdu nа prеbivаlištе nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје vаn АP KiМ priјаvlјеnо је 10.909 grаđаnа Rеpublikе Srbiје sа prеthоdnim prеbivаlištеm nа tеritоriјi АP KiМ, pri čеmu su nаvеdеnim brојеm оbuhvаćеni grаđаni nа kоје sе primеnjuје Uredba o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za izdavanje pasoša za lica sa područja AP Kosovo i Metohija23 kао i grаđаni kојi su imаli stаtus intеrnо rаsеlјеnih licа, kојi im је priznаt оd strаnе Kоmеsаriјаtа zа izbеglicе i migrаciје Rеpublikе Srbiје, оdnоsnо grаđаni kојi su bili priјаvlјеni nа bоrаvištе nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје vаn АP KiМ pоslе 1999.gоdinе. а nа kоје sе оdnоsе оdrеdbе Urеdbе. Odbiјеnо је 726 zаhtеvа zа priјаvu prеbivаlištа nаvеdеnе kаtеgоriје grаđаnа. Nајčеšći rаzlоg zа оdbiјаnjе zаhtеvа zа priјаvu prеbivаlištа оvih grаđаnа је činjеnicа dа nе živе nа аdrеsаmа nа kојimа žеlе dа priјаvе prеbivаlištе, оdnоsnо dа sе nа istim nisu nаstаnili sа nаmеrоm dа nа njimа stаlnо živе.

Prethodni izveštajni period obeležio je veliki broj zloupotreba prilikom promene prebivališta i izdavanja putnih dokumenata, dok u poslednje vreme

22 Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Biro za informacije od javnog značaja, odgovor na dopis broj 01 број: 7698/13-7,15.08.2013.23 Službeni glasnik Republike Srbije, broj 76-09

68

srpski mediji skreću pažnju na sve veći broj zabeleženih slučajeva kupovine nekretnina od strane pripadnika Albanske zajednice sa KiM na jugu Srbije posebno na teritoriji grada Niša.

„A „šema“ po kojoj Albanci dolaze do stanova u Nišu je sledeća: kada Srbin albanskim novcem kupi stan, uknjiži ga na svoje ime. Posle overe kupoprodaje u Osnovnom sudu u Nišu, sklapaju ugovor da je Albanac Srbinu pozajmio novac, baš koliko je i plaćena nekretnina. Kao garanciju za vraćanje novca, Srbin daje upravo kupljenu nekretninu. A kada posle predviđenog roka „nema para“ da vrati pozajmicu, Albanac postaje vlasnik „njegovog“ stana.....od niških advokata dobili su dodatna objašnjenja kako do prebivališta i srpskih pasoša mogu da dođu - legalno. Naime, lepo im je objašnjeno da je po slovu zakona, „prebivalište mesto u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi“. I da su „punoletni građani dužni da prijave i odjave prebivalište i prijave promenu adrese stana“.24

Sa druge strane, žitelji Preševske doline, ističu da su suočavaju sa velikim preprekama prilikom promene prebivališta usled sklapanja brakova sa osobama koje su do tad imale prebivalište na teritoriji KiM.

„Mi uglavnom živimo u porodičnoj zajednici, otac sin, unuk. Kako ja da obezbedim papir da sam vlasnik kuće, a oni mi ga traže, kad su deda i otac još uvek živi“.25

U skladu sa Uredbom o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za izdavanje pasoša za lica sa područja AP Kosovo i Metohija, Koordinaciona uprava MUP RS је u pеriоdu оd 01.01.2012. gоdinе. dо 31.12.2012.gоdinе. izdаla ukupnо 16.433 putnih isprаvа, а u pеriоdu оd 01.01.2013.gоdinе dо 30.06.2013. gоdinе ukupnо 5.651 putnа isprаvа. Brој izdаtih putnih isprаvа оd strаnе Kооrdinаciоnе uprаvе МUP-а, оbuhvаtа kаkо primlјеnе i izdаtе zаhtеvе nа tеritоriјi R.Srbiје, tаkо i zаhtеvе pоdnеtе diplоmаtskо-kоnzulаrnim prеdstаvništvimа R.Srbiје zа licа sа prеbivаlištеm nа pоdručјu АP KiМ i zа licа bеz prеbivаlištа nа tеritоriјi R.Srbiје аli sа upisоm u knjigе držаvlјаnа nа pоdručјu АP KiМ kојi živе nа tеritоriјаmа strаnih držаvа.26

24 Albanci kupuju stanove po Nišu, Večernje novosti, 04.septembar 2013.,sajtu pristupljeno 10. septembra2013. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:452432-Albanci-kupuju-stanove-po-Nisu25 Fokus grupa, održana u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Bujanovac, 25. maj 2013. godine26 Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Biro za informacije od javnog značaja, odgovor na dopis broj 01 број: 7698/13-7,15.08.2013

69

V Zaključci i preporuke

Opšta ocena primene režima slobode kretanja može označiti kao pozitivna, jer nesumnjivo sve veći broj ljudi koristi to pravo. Rastući trend prelazaka administrativne linije/granice još jedna je potvrda da postoji jasan interes i potvrda da odnosi Beograda i Prištine u punoj meri moraju biti normalizovani.

Zabrinjavajuća je činjenica, da kosovska policija poseduje evidencije o imaocima RKS tablica shodno njihovom etničkom poreklu, što otvara pitanja dostupnosti takvih baza podataka, njihove svrhe i razloga korišćenja.

Kao ključni problem vezan za slobodu kretanja ljudi, ali i roba, jeste pitanje osiguranja vozila, koji kao necarinska barijera, poskupljuje trgovinu, ali i pogađa kućne budžete svih onih koji bi se odlučuju da putuju preko administrativne linije/granice.S tim u vezi moguće je preduzeti određene mere, koje bi se mogle svrstati u dve kategorije. Prvo, one koje se mogu primeniti dok režim privremenog osiguranja traje i drugo, koje bi vodile sporazumu koji bi rezultirao njegovim preispitivanjem.

Kada je reč o prvoj grupi mera, bilo bi neophodno da uputstva o korišćenju polise osiguranja budu ispisane i na jeziku koji korisnici osiguranja mogu razumeti. Vrlo čest prigovor na održanim fokusnim grupama je bio da, zbog nepoznavanja albanskog odnosno srpskog jezika, oštećeni nisu prijavili štetu osiguravajućem društvu u roku koji polisa predviđa, pa su time izgubili i pravo da nadoknade štetu. Kada je reč o visini premije, što pre je neohodno sprovesti aktuarsku procenu o visini pričinjenih šteta na ovakav način osiguranih vozila, kako bi se utvrdilo da li postoji određeni prostor za sniženje visine premija osiguranja. Time bi se bar delimično smanjio finansijski pritisak na građane i privrednike, koji svoj lični i poslovni interes vezuju za prelazak administartivne linije-granice. Svakako, prilikom ove procene moraju se uzeti u obzir investicije u uspostavljenu infrastrukturu privremenog režima osiguranja, kao i troškovi njegovog održavanja.

70

Istovremeno, srpska strana bi trebalo da preispita i mogućnost izdavanja polise osiguranja na kraći period u odnosu na dosadašnjih 30 dana, čime bi se, posledično, smanjila i visina premije.

Što pre bi trebalo obnoviti razgovore udruženja osiguravača i usmeriti razgovore ka postizanju sporazuma, kojim bi se pružile jasne garancije da će sve nastale štete biti isplaćene, te da će se omoguće mehanizmi sprečavanja zloupotreba i naplate neosnovanih potraživanja. Ovakav sporazum rezultirao bi ukidanjem postojećeg režima osiguranja i u potpunosti oslobodio građane i privredu ove necarinske barijere.

Ovo istraživanje je pokazalo da kosovski rezidenti i dalje u značajnom broju koriste lična dokumenta Republike Srbije i pokazuju interes da u centralnoj Srbiji prijave svoje prebivalište. Republika Srbija je preuzela obavezu da kontroliše proces prijave prebivališta na teritoriji centralne Srbije i u sklopu procesa vizne liberalizacije. Potrebno je podsetiti da za one državljane Srbije, koji svoje prebivalište imaju na Kosovu, putne isprave izdaje Koordinaciona uprava MUP Srbije i da se na te putne isprave ne primenjuje režim bezviznog putovanja sa zemljama Šengenskog sporazuma. S toga su kontrole neophodne, ali istovremeno, uvek treba imati na umu da veliki broj ličnih i porodičnih veza podrazumeva i promenu prebivališta i veće razumevanje nadležnih organa.

Primena Sporazuma o slobodi kretanja rezultirala je i povećanjem broja zahteva za azil koji u zemljama Zapadne Evrope, a posebno u Mađarskoj podnose građani Kosova. Naime, sudeći prema izveštajima međunarodnih organizacija i pisanju stranih medija, građani Kosova koristeći režim uspostavljen Sporazumom, izdavanje ulazno-izlaznih sertifikata, prolaze teritoriju Republike Srbije i nakon toga ilegalnim putevima prelaze na teritoriju Mađarske gde podnose zahteve za azil. Prema podacima EUROSTAT-a, u prvom kvartalu 2013. godine registrovano je blizu 4000 zahteva.27 Takodje, povećanje se beleži i u drugim evropskim državama, primera radi, Austrija je u prvoj polovini 2013. godine zabeležila povećanje od 182%.28 Kosovska Vlada je reagovala pokazujući svoju zabrinutost i poslala poruku javnosti kako bi zaustavila imigraciju izjavljujući da će svi nelegalni imigranti i azilanti biti vraćeni nazad na Kosovo. Prema kosovskom ministru za evropske integracije ovaj fenomen može staviti pod rizik proces Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju u vezi sa kojim Kosovo trenutno pregovara sa

27 EASO (European Asylum Support Office), Quarterly Asylum Report Q1 201328 http://inserbia.info/news/2013/07/number-of-asylum-requests-from-kosovo-citizens-in-austria-up-by-182-percent/

71

svojim partnerima iz Evropske Unije.29 Kosovo je jedina zemlja na zapadnom Balkanu kod koje vizni režim nije liberalizovan i čiji se građani smatraju kao najizolovanijim u Evropi. Istraživanja pokazuju da je 9.180,805 evra trošak koji su građani Kosova potrošilil u periodu od 2010-2012 na troškove viza.30 S toga je neophodno da kosovske vlasti ulože veće napore u edukaciji i informisanju stanovništva o negativnim posledicama neosnovanog traženja azila u zemljama EU i posebnu pažnju posvete ekonomskim i socijalnim uzrocima ovakve migracije, kao i pitanjima sigurnosti i pristupa pravima manjinskih zajednica na Kosovu.

Sporazum nije rešio problem stranih građana koji ne mogu da uđu u Srbiju preko ijednog prelaza na Kosovo, ukoliko nemaju pečat u svom pasošu kao dokaz da su ušli na srpsku teritoriju. Umesto toga, moraju da uđu kroz Makedoniju ili Crnu Goru. Stoga bi MUP Srbije trebalo da ispita mogućnost uvođenja ulazno-izlaznih sertifikata i za strance koji sa Kosova ulaze na teritoriju centralne Srbije.

VI. Izvori i literatura

Izveštaji:

Ilir Deda and Ariana Qosaj - Mustafa, “Analysis of the implementation of technical agreements between Kosovo and Serbia”, KIPRED, Prishtina, June 2013

Ilir Deda and Ariana Qosaj-Mustafa, “Implementation of the Agreement of the Political Dialogue Prishtina-Serbia”, KIPRED, Prishtina, June 2013.

Aubrey Hamilton, “Freedom of Movement, Revisited: the struggle to instate rule of law and trigger effective governance in the north of Kosovo”, GLPS, Prishtina, January 2013

“The visa business - Report on the cost of visas for Kosovars in the period 2010-2012”, GAP Institute, Prishtina, May 2013

Central Bank of Kosovo, “Annual Report 2012”, may be accessed at:http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2013/BQK-RV-2012.pdf

29 http://www.zeri.info/artikulli/9670/itaku-ka-vdekur-koha-e-azilit, posećen 01 avgusta 201330 “Pitanje viza - Izveštaj o troškovima viza za stanovnike Kosova u periodu 2010-2012”, GAP Institut, Priština, maj 2013

72

Institucije:

Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Biro za informacije od javnog značaja, odgovor na dopis broj 01 број: 7698/13-7,15.08.2013.

Zaključak 05 Broj: 423-9394/2011 od 8. decembra 2011. godine o osiguranju motornih vozila sa registracijama izdatim od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini.

Assembly of the Republic of Kosovo “Resolution on the Dialogue between the Republic of Kosovo and Republic of Serbia, may be accessed at: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rezuluta_per_dialogun_midis_R.Kosoves_dhe_R.Serbise_2.pdf

Assembly of the Republic of Kosovo “Resolution on the Consent for the Signing of the First Agreement of Principles Governing the Normalization of Relations between the Republic of Kosovo and Republic of Serbia, may be accessed at: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rezoluta_per_marreveshje.pdf

Ministry of Internal Affairs of the Republic of Kosovo “Press Release on the Commencement of the Implementation of the IBM Agreement”: http://www.mpb-ks.org/?page=1,46,1041

European Union, Press Release, “EU facilitated dialogue: next round of talks postponed”, 13119/11 Brussels, 19 July 2011.

EASO (European Asylum Support Office), Quarterly Asylum Report Q1 2013

KFOR, Public Relations’ Office, Press Release: “GATE 1 at Jarinje is closed”, may be accessed at: http://www.nato.int/kfor/docu/pr/2011/07/20110728a -eng.pdf

Resolution adopted by the General Assembly, “Request for an advisory opinion of the International Court of Justice on whether the unilateral declaration of independence of Kosovo is in accordance with international law”, 13 October 2010, UN Doc. A/RES/64/298

European Union, Press Release, “EU facilitated Dialogue: Agreement on Customs Stamps and Cadastre”, 13772/11, Brussels, 2 September 2001. Doc. Nr. PRESSE 294

Council of the European Union, may be accessed at: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/foraff/124501.pdf

73

European Union, Statement of the EU High Representative Catherine Ashton after the fourth meeting of the EU facilitated Dialogue, may be accessed at: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/foraff/134784.pdf

Interviews and focus groups:

Ragip Bunjaku, Kosovo Police

Fisnik Rexhepi, Ministry of Internal Affairs

Hajrullah Tara, Kosovo Police

Qemajl Marmullakaj, Office of the Prime Minister of the Republic of Kosovo

Information Center of the Kosovo Insurance Bureau

Emisija „Sloboda koja se plaća”, održana u Medija centru u Čaglavici, 29. 07.2013. dostupno na http://www.youtube.com/watch?v=e9mToqqhk9M

Fokus grupa, održana u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Bujanovac, 25. maj 2013. godine.

Konsultativni sastanak, održan u okviru projekta “Monitoring implementacije sporazuma koji su zaključeni između Kosova i Srbije u oblasti kretanja ljudi i roba”, Medija centar Beograd, 26. februar 2013. godine

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice Srpske, Novi Sad

339.142(497.115:497.11)325(497.115)316.446(497.115)339.163.4(497.115)343.3/.7(497.115)

MONITORING implementacije dogovora između Kosova i Srbijeu oblasti slobode kretanja ljudi i robe / [autori Predrag Bjelić ... et al.]. - Novi Sad : Centar za regionalizam, 2013 (Novi Sad : Reclamare). - 73 str.: ilustr.; 24 cm

Podatak o autorima preuzet iz kolofona. - Tiraž 100.

ISBN 978-86-86145-22-21. Bjelić, Predrag [autor]a) Robni promet - Srbija - Kosovo b) Migracije - Kosovoc) Sivo tržiste - Kosovo d) Korupcija - Kosovo

COBISS.SR-ID 281475847

Documents

Monitoring - centarzaregionalizam.org.rs · Sadu i Zef Šalja iz NVO Majka Tereza iz Prištine. Radeći na projektu Monitoring implementacije dogovora između Kosova i Srbije u oblasti