IIvv JJaann

ZZVVEEZZDDAA MMOORRAA

bbyy vvookkii

22

zdižući se kao zeleni smaragd iz plavog beskraja, ostrvo cveća

probudilo bi svačiju radoznalost i divljenje. Poseduje izuzetno

bogatu vegetaciju. Na stotine hiljada miomirisnih cvetova donetih

iz svih krajeva sveta krase parkove, botaničke bašte i kućne vrtove

stanovnika, tako da će posetilac veoma brzo zaključiti da je celo ostrvo,

zapravo, jedan Rajski vrt. Ono pred čim zastaje dah jeste vreme sumraka ili

svitanja u najlepšim bojama. Sve veći broj turista dolazi da uživa u

razgledanju egzotičnog cveća i kupanju u kristalno čistom moru.

Beskrajnu tišinu toplog jutra narušavalo je samo brujanje motornog čamca

koji se kretao glatkom površinom vode. U čamcu su bila dva čoveka koja su

zadovoljno posmatrala ostrvo od kojeg su se udaljavali.

Svaki je na svoj način doprineo njegovom prosperitetu i popularnosti.

Tamne sunčane naočare skrivale su čelično plave oči Maksima Rajana.

Nemarno je gledao oko sebe. Prolazili su kroz uski kanal gde je vodena struja

uvek bila jaka.

Imao je lep profil. Visoko čelo, pravilan nos, snažna brada i pune senzualne

usne pružale su sliku poželjnog i atraktivnog muškarca. Život je provodio

uglavnom na suncu tako da mu je ten uvek bio preplanuo, a smeđa kosa

izgledala skoro plava. Povetarac se poigravao s tom gustom nemirnom

kosom, spuštajući je na čelo, a onda je sklanjajući sasvim unazad, doprinosio

svojom igrom privlačnom izgledu ovog vitkog, snažnog čoveka.

Prošli su pored jednog od mnogobrojnih koralnih ostrva. Upravljanje

čamcem zahtevalo je veliku veštinu, ali on nije smatrao da treba da brine.

Stari Ivan, koji je njime upravljao, bio je veoma iskusan. Bolje od bilo kog

drugog, poznavao je ovaj kraj, ćudi mora i sve što je moglo da se dogodi dok

su na vodi. Bio je dugogodišnji prijatelj porodice i ceo život je radio kao vodič

turistima koji su se bavili sportskim ribolovom.

Klizeći vodom, čamac je skrenuo prema jednom koralnom sprudu za koji je

samo Ivan znao. Voda je bila bistra. Morsko dno se jasno videlo. On smanji

rad motora puštajući čamac da pluta vodom. Maksim se zadovoljno zavalio u

svom sedištu. Prepustio se uživanju i prijatnim sunčevim zracima koji su mu

milovali lice.

Porodica Rajan je više od sto godina živela na ostrvu. Bavili su se raznim

poslovima, od onih poštenih i časnih, do krajnje sumnjivih. Bilo je među

njima kapetana, ribara, krijumčara, pa čak i uspešnih bankara. Bili su vrlo

prilagodljivi. Umeli su da se snađu u svakoj situaciji i da uvek dobro prođu.

Maksim Rajan je bio njen tipičan predstavnik. Bio je od onih koji su svoj

imetak i ugled stekli radom. U svom usponu imao je mnogo sreće, tako da je

UU

bbyy vvookkii

33

uspeo da postane jedan od najuglednijih i najimućnijih ljudi na ostrvu.

Njegov uspon počeo je pre desetak godina i od tog doba išao je vrtoglavo

naviše.

Ivan je sasvim zaustavio čamac i uzeo veslo.

- Stigli smo - rekao je.

U tim vodama bilo je obilje ribe i starac je tačno znao gde je ona najkrupnija.

- Da li još uvek znaš da pecaš? - zadirkivao ga je.

- Čekaj samo da se zagrejem pa ćeš videti šta ja znam - sa osmehom

odgovori Maksim.

- Erik Pek je bio u gradu - nastavio je Ivan da priča.

- Nisam ga video - odmahnu Maksim glavom.

To ime više nije izazivalo bes i bol u njegovom srcu, ali nije voleo da o

njemu sluša. Malo njih je znalo za devojku koju je voleo, a koja ga je ostavila

da bi se udala za bogataša. Rane su zarasle, ali ožiljci su ostali. Samo je

ponekad bio svestan njihovog postojanja. Ivan uputi jedan dug pogled

čoveku kojeg je poznavao još dok je bio dete.

Starčeve crte lica bile su oštre i simetrične, a toplinu su mu davale smeđe

oči. Voleo ga je kao sina. Bolje od bilo kog drugog uočavao je kontrast između

onog bezbrižnog mladića i ovog ozbiljnog poslovnog čoveka koji je sedeo u

njegovom čamcu.

Prijatelji koji su bili bliski s Maksimom mislili su da je preboleo ono što mu

se dogodilo pre jedanaest godina, ali Ivan nije mislio tako. Verovao je da treba

da mu kaže šta je čuo, nije hteo da dozvoli da bude nespreman za ono što ga

očekuje.

- Nasmejan, sretan, bio je pun priče. Nisam ga skoro video tako

zadovoljnog. Koliko sam razumeo, Ema dolazi kući. Dovodi i ćerku -tiho

završi starac.

Maksim ga oštro pogleda, ali glas mu je bio miran.

- Normalno je da se raduje što će mu doći ćerka i unuka - trudio se da ne

pokaže da ga je vest iznenadila i uznemirila.

Ljutio se na sebe što nije mogao da zaboravi prošlost i što su stare slike

odmah oživele u njegovoj glavi. Zažmurio je i setio se opojnog mirisa ruža i

vatreno crvene kose. Povredila ga je i izdala, lako ga je volela, udala se za

drugog. Želela je sigurnu i bogatu budućnost. On joj to tada nije mogao

pružiti. Mogao je samo ljubav i neizvesnost. Nije je krivio kao nekad. Nije je

ni voleo, samo je osećao gorčinu što ga je na taj način ostavila.

- Muž joj je umro - reče Ivan posmatrajući ga.

bbyy vvookkii

44

- Znači, vraća se bogata udovica - Maksim nije mogao da sakrije sarkazam u

glasu.

- Emin muž nije prihvatio njene roditelje. Nisu mu bili nivo. Posle venčanja

više nikada nisu posetili osrtrvo - starom čoveku je iskreno bilo žao Erika i

njegove žene Šonje.

To što Ema nije dolazila nakon udaje, Maksimu je savršeno odgovaralo. U

početku, dok je bol bila nepodnošljiva, mislio je da će poludeti od ljubomore

pri pomisli da je ona u zagrljaju drugog čoveka. Dugo je bio ubeđen da je

srećna samo kada je s njim. Njihova posled-nja noć nije bledela u njegovom

sećanju.

Ispunjeni strašću i ljubavlju, nisu mogli da se zasite jedno drugog. Svaki

njen dodir ili pogled budio je novu želju za tim telom koje je obožavao. Njene

usne su stalno tražile njegove. Ljubila ga je s takvim žarom da je mislio da će

eksplodirati od naboja emocija i vreline njenog dodira. Vodili su ljubav sve do

jutra. Sunčevi zraci koji su dodirivali njihova tela, vraćali su ih u stvarnost!

Željama nisu mogli zaustaviti vreme. Bio je siguran da posle tolike ljubavi

koju su pružili jedno drugom, neće moći da ga ostavi. Prebledeo je od

iznenađenja kada je stavila veliki, skupi verenički prsten dajući mu na znanje

da i dalje želi da se uda.

- Moram, od ljubavi se ne živi. Možda sledeći put bude iz ljubavi - samo je

rekla.

Pokušao je da nađe opravdanje za takvu njenu odluku, ali to nikada nije

shvatio ni oprostio.

Imala je samo dvadeset godina i bila zaslepljena skupim poklonima i

neprestanim divljenjem kojima ju je obasipao bogati prosac. Ljubav joj je tada

izgledala manje važna. Garderoba, putovanja i sav luksuz koji pruža novac,

bilo je ono što je želela. Kasnije je sebe ubeđivao da je to najbolja stvar koja

mu se desila, oslobodio se proračunate devojke kojoj ljubav nije ništa značila.

Ali, nekako nije verovao u to svoje objašnjenje. Ona je bila ljubav njegovog

života. Ne može da izbriše iz sećanja krupne ljubičaste oči sa zelenim

tačkicama koje su se povećavale kad bi na njih pala svetlost i divno lice

uokvireno bujnom crvenom kosom koja je padala niz leđa.

A sada se ona vraća kao bogata udovica. Da li će potražiti staru ljubav koju

je odbacila? U tom trenutku ju je mrzeo iz dna duše. Stisnuo je vilice. Da li je

mislila da će je on još želetiposle toliko vremena? Obuzeo ga je neizdrživ

gnev.

- Koliko će ostati? - upitao je. Ivan je slegnuo ramenima.

bbyy vvookkii

55

- Erik mi nije rekao, ali ja sam stekao utisak da neće dugo. S tim nasleđenim

bogatstvom može da živi gde hoće.

- Da - promrmlja Maksim.

- Pogledaj! - viknu Ivan uzbuđeno. - Vidiš li?

- Ne vidim - Maksim je gledao u vodu ali nije video ništa, a onda ugleda

divnu veliku ribu blizu površine vode. - Evo jedne.

- Čitavo jato! - oduševljeno reče starac. - Rekao sam ti da ih ovde ima

mnogo.

- Bio si u pravu.

Proverio je opremu za pecanje, stavio mamac i zabacio udicu.

Uzbuđenje i želja za lovom prošli su ga. Ipak je pokušao da uhvati bar

jednu. Kada je velika riba zagrizla mamac, Maksim je reagovao automatski.

Snažno je povukao svoj ulov. Riba se otimala i praćakala pokušavajući da se

otrgne. Najednom, tereta na udici više nije bilo, uspela je da se oslobodi i

otpliva.

- Izgubio si je - razočarano reče Ivan.

- Kad god pomislim da je imam, ona ode - zamišljeno reče Maksim.

IIII

Ema je bila u laganoj letnjoj haljini na bretele u kojoj je njeno telo izgledalo

još vitkije, a na dugim

nogama je imala sandale na kaišiće. Stajala je na sredini sobe i posmatrala

svog oca koji je blistao od zadovoljstva, dok je razgovarao s Klarom. Svim

silama se trudio da se sprijatelji sa unukom i nadoknadi joj izgubljene godine

koje je provela bez dede i babe.

Oči su joj bile pune suza. Zbog načina na koji je otišla nije dolazila na ostrvo,

a njeni roditelji su bili isuviše ponosni da bi išli u kuću čoveka koji im je

otvoreno dao do znanja da nisu dobrodošli. Jedina veza im je bila preko

kompjutera, a priključena kamera im je omogućavala da vide kako im unuka

raste, a ćerka izgleda. To je jedino u čemu su njeni roditelji uživali proteklih

godina. Bila je zahvalna i na tome jer su tako zadržali kontakt, a unuka ih nije

doživela kao strance.

bbyy vvookkii

66

Klara je imala deset godina, kratku nemirnu smeđu kosu i krupne plave oči

uokvirene tamnim trepavicama. Bila je sitno dete, veoma radoznalo i živo.

- Mama! - uzviknula je veselo. -Deda i ja ćemo ići u šetnju - s puno ljubavi je

zagrlila i poljubila dedu Erika. - Deda, imaš kosu kao so i biber - reče

dodirujući njegovu gustu, sedima prošaranu kosu.

Ema i njen otac se pogledaše i nasmejaše. Oboje su bili beskrajno srećni što

su ponovo zajedno.

- Baš lepo - reče Ema, uživajući u sreći svoje ćerke.

- Deda! - čula je iza leđa glas svoje majke. - Tvoj će se otac raspasti od

ponosa kada mu se Klara tako obrati pred njegovim prijateljima. Napokon

može da se pohvali svojom unukom uživo. Do sada je nosio samo slike.

Ema samo klimnu glavom, a majka joj priđe bliže.

- Bleda si i mršava. Sunce, more i domaća kuhinja brzo će te oporaviti.

Poslednji meseci su bili stresni za tebe. Hoćeš li nešto da pojedeš?

- Ne, samo limunadu.

- Sedi, draga. Odmah ću ti doneti. Ema se osmehnu. Šonja je odu-

vek bila takva. Sve je činila da njena ćerka bude srećna i zadovoljna. Uvek je

izlazila u susret svakoj njenoj želji i nije se plašila da će je razmaziti. To je ovoj

divnoj ženi pričinjavalo zadovoljstvo.

Ema je sela za sto i počela da gužva papirnu salvetu koja je bila na njemu.

Tako je izražavala nervozu koju je osećala. Šonja Pek se vratila s dve čaše

limunade i sela na stolicu naspram ćerke.

Nekoliko trenutaka je ćutala. Željno je gledala svoje lepo dete. Sada kad su

še njih dve vratile kući, srce joj je bilo puno.

- Nešto nije u redu, draga? -nežno joj se obratila. Osećala je da njenu ćerku

nešto muči i želela je da joj pomogne ako može.

Ema pogleda majku i osmehnu se.

- Ne bih sada o tome. Hajde prvo da uživamo što smo ponovo zajedno

- nije htela da svojim problemima pokvari raspoloženje roditeljima. Neka

prođe malo vremena pa će onda s njima razgovarati.

- Gde je tvoj divni venčani prsten?

- iznenađeno je upita majka.

Ema se ljutila na sebe što je ruke držala na stolu. Morala je znati da će

majka primetiti da ga ne nosi.

- Prodala sam sav svoj nakit.

- Zašto?

- Zato što mi je potreban novac -rekla je ogorčeno.

bbyy vvookkii

77

- Šta se desilo, dete? - trgla se majka uplašeno. - Zar te je muž ostavio bez

novca?

- Nije. Sve je mogao da izgubi, ali ne svoj novac - strpljivo je rekla Ema.

- Nije umro zato što je bankrotirao, ako si to pomislila. Iscrpio se, premorio

telo raznim fizičkim aktivnostima, tenisom, trčanjem i mnogim drugim. Bio je

opsednut fizičkim izgledom. To mu je došlo glave. Srce nije izdržalo.

- Ništa ne razumem - majka je bila zbunjena.

- Objašnjenje je jednostavno: meni nije ostavio ništa.

- Kako? Zašto? Ti si mu bila žena. Imaš pravo na njegovu imovinu.

- Znam, ali nemam želju da idem po sudovima. Dobijaću određenu svotu

dok Klara ne bude punoletna ili dok se ponovo ne udam.

- Bila si u braku s njim jedanaest godina. Šta se dogodilo da je tako postupio

prema tebi?

- Ništa posebno. Znao je razlog moje udaje za njega. Nije mu smetalo dok je

bio živ. Kaznio me je tek kad je umro - sa uzdahom je rekla Ema. - Nemoj da

misliš da mi je život bio loš. Trudila sam se da mu budem dobra žena. Toliko

sam mu dugovala. Vrlo je brzo moj san postao košmar. Sama sam izabrala

takav život.

- Bila si dete - Šonji je bilo teško da razume.

- Nisam bila dete. Bila sam glupa. Sada imam priliku da počnem ispočetka.

- Kakvi su ti planovi?

- Ne znam još. Sve što sam od njega dobila u braku, prodala sam. Sakupila

sam pristojnu svotu novca i volela bih da kupim kuću.

- Na ostrvu?

- Možda bi bilo bolje da se nisam vratila, ali tamo više nisam mogla da

živim. Klara i ja više nismo bile srećne. Kada sam izgubila novac, izgubila

sam i prijatelje. Nigde više nismo bile pozivane, niti nam je ko dolazio. Ne

treba mi ništa od njegovog bogatstva, želim samo pristojan život za svoju

ćerku i sebe - slomljenim glasom pričala je Ema.

- Kako Klara sve to podnosi?

- Mislim da je zbunjena. Još je mala da bi razumela.

- Kako je postupao prema njoj?

- Bio je dobar otac. Voleo ju je. Ostavio je novac za njeno školovanje. Sada

mi je drago što je od početka insistirao da se Klari kaže da on nije njen pravi

otac. To mi mnogo znači. Ne znam kako bih joj tako nešto sada objasnila.

Ema je morala da prizna da je njen muž bio dobar prema njenoj ćerki. Nije je

voleo onako kao što bi otac voleo svoje dete, ali Klara mu se dopadala i bio je

prema njoj pažljiv i velikodušan. Nikada nije spominjao mogućnost da je

bbyy vvookkii

88

usvoji. Krvna veza je za njega bila jedina veza koju je priznavao. Samo je

njegovo pravo dete moglo da nasledi imanje koje je stekla porodica Kristi.

- Da li Klara zna ko joj je otac? -pažljivo upita majka.

Ema je pogleda širom otvorenih očiju.

- Ne! Pitala je i ja sam joj rekla da je otplovio daleko.

- Možda si u pravu - Sonja je klimala glavom, ali morala je da zna. To je bio

problem koji ju je dugo mučio i koji je još uvek muči.

- Klara je želela da se preselimo na ostrvo. Želela je da upozna tebe i tatu.

Mislim i da se nada da će se njen pravi tata vratiti. Obećala sam joj da ću joj

reći ako se to desi.

- Znači, ostaćeš ovde.

- Verovatno.

- Od čega zavisi?

- Od Maksima Rajana.

- Plašiš li se susreta s njim?

- Da, mnogo sam ga povredila i bojim se njegove mržnje. Ne znam da li bih

mogla da živim tako. Kad god bih ga videla, osetila bih stid. Ne bi mi

dozvolio da zaboravim prošlost. Tako mi je žao što sam se ponela kao idiot.

- Pogrešila si što mu odmah nisi rekla za dete.

- Ne budi smešna, mama - Ema je bila sve nervoznija. - Način na koji sam ga

ostavila nije mi dozvoljavao više ništa da mu kažem.

- Bila si mlada - tešila ju je majka.

- Bila sam sebična i bezobrazna. I on je bio mlad. Ne znam, možda je trebalo

da mu kažem, ali nisam. Sada je kasno. Šta misliš da bi pomislio kada bih mu

posle deset godina rekla da ima ćerku? Da ga ponovo jurim? Nikada!

- Dobro, mila. Kako god ti odlučiš, tata i ja ćemo te podržati.

- Treba mi vremena. Moram dobro da razmislim šta ću raditi u životu.

Želim da uživam s tobom, tatom i Klarom. Videćemo kako će se situacija

razvijati.

- Maksim se nikada nije oženio iiko mnoge devojke pokušavaju da uvuku u

brak.

- O, mama, - nasmejala se Ema naivnoj nadi i želji svoje majke - biće dobro

ako bude hteo da mi se javi. Mora da se naježi i kad samo čuje moje ime.

- Znam da je bio duboko povređen, - priznala je Šonja - ali prošle su tolike

godine.

- Vreme menja sve, mama. Ljudi se menjaju. Ja više nisam ona devojka, a ni

Maksim verovatno nije isti.

bbyy vvookkii

99

Sva sreća što je tako i što joj je bilo jasno da između njih dvoje više nikada ne

može biti isto. Izgubila ga je i nije gajila lažnu nadu da će ikada uspeti da ga

vrati.

Nakon ovog razgovora Sonja Pek se osećala malo bolje. Njena ćerka je

odrasla i zrela mlada žena, ne mora više da brine za nju.

- Mama, da ti pomognem oko večere?

- Ne treba, draga. Odmaraj se. - Ali, volela bih da nešto uradim.

- Drugi put - toplo odgovori majka. - Biće vremena.

IIIIII

Dok je koračala ulicama grada, i ma je osećala kao da se vreme Vratilo

unazad za čitavu deceniju. I Inda je volela da šeta ovim slikovitim ulicama.

Da Klara nije trčkarala ispred nje, vratila bi se potpuno u i irošlost. Ipak, dete

ju je podsetilo da prošlo mnogo godina od onog

srećnog i bezbrižnog perioda njene mladosti.

- Gde si, mama? - okrenula se ćerka i pogledala je.

- Samo ti trči - smejala se Ema. -Kad se umoriš, dođi kod mene.

Devojčica je nastavila da trči. Za nekoliko trenutaka otrčala je dosta ispred

nje i nestala iza ugla. Bio je to mali ostrvski grad u kome su se svi lako

snalazili. Osim toga, prethodnih dana Klara je lutala naokolo i upoznala sve

što ju je interesovalo. Mnoge ulice je već obišla pa se osećala sigurno.

Ema nije imala želju da izlazi bilo gde. Ćerka ju je jedva ubedila da ide s

njom u šetnju. Nije htela da joj pokvari uživanje, pa je pristala da pođe s

njom. Sada joj je bilo drago jer je bilo pravo zadovoljstvo šetati ulicama

rodnog grada, koga su činila dva dela. Savremeni, sa širokim ulicama, tržnim

centrima i mogućnostima za noćni provod i stari deo, sa uskim uličicama,

starim kućama i zanatlijskim radnjama poredanim u nizu. Zapažala je

promene nastale protekle decenije. Bilo je to divno i pitomo mesto. Poželela je

da u njemu može da odgaja ćerku. Nigde nije bilo tako lepo i čisto kao ovde, a

i nebo je bilo plavlje i vedrije nego bilo gde u svetu.

bbyy vvookkii

1100

Sunca je bilo dosta tokom cele godine. Bujna zelena vegetacija i cveće

najraznovrsnijih boja krasili su svaki kutak ostrva. Pogledala je prema trgu.

Bio je divan, prostran i prepun svetla.

Gusti oleandri skoro su sakrili belu metalnu ogradu. Kada ju je Ema ipak

uočila, zastala je da pogleda imanje. Odmah je prepoznala kuću

porodiceČetvin koja je nekada tu živela. Setila se da joj je majka rekla da su se

pre nekoliko godina odselili u unutrašnjost. Bilo je tužno gledati to napušteno

mesto.

Polako je pomerila teška vrata i ušla u dvorište. Kuća je oduvek odisala

nekim tihim šarmom. Čak ni sada, ovako zarasla u žbunje divljih ruža i

filodendrona, nije mogla da sakrije svoju lepotu. Velika drvena veranda bila

je najprijatnije mesto za odmor. Zamišljeno je posmatrala prostor ispred sebe.

Bila je to idealna kuća za Klaru i nju. Poželela je da je preuredi i namesti po

svom ukusu.

Čula je šum iza sebe. Uplašeno se okrenula i srela sa ozarenim Klarinim

licem.

- Da li sam te uplašila? - vragolasto je upitalo dete.

- Naravno da jesi - prekorila ju je.

- Šta radiš ovde, mama?

- Gledam kuću - odgovorila je. -Izgleda da niko u njoj ne živi. Prazna je.

- Ovde je lepo - rekla je Klara gledajući oko sebe. - Kao u džungli. Mogle

bismo da istražimo ovo mesto, ko zna šta bismo našle.

Zajedno su krenule u obilazak kuće i bašte. Obe su bile oduševljene onim

što su videle.

- Zašto je ne kupiš, mama? -upita Klara iznenada.

- Razmisliću o tome - odjednom je shvatila da i ona to želi od prvog

trenutka kad ju je videla. - Ne možemo da kupimo kuću samo zato što se

nama dopada. Ne znamo ni da li je na prodaju. Ako jeste, treba da vidimo

kolika joj je cena i koliko bi nas koštale popravke. Bojim se da bi

za to trebalo mnogo novca. Ne znam da li imam za sve.

- Deda može da nam pomogne oko popravki - pokušalo je dete da nađe

rešenje. - On zna da radi svašta. U njegovoj radionici ima mnogo alata.

- Tvoj deda zna mnoge zanate, ali ovde ima i drugih problema. Ne verujem

da bi mogao sve sam. Ko zna u kakvom je stanju vodovod, struja... Sve to

treba dovesti u red.

- Možda nešto i valja. Možemo pokušati - uporna je bila Klara.

- U pravu si - složila se Ema. -Videćemo šta možemo.

bbyy vvookkii

1111

Nije htela da opterećuje dete finansijama. Pošto se raspita o ceni kuće i

troškovima eventualnog renoviranja, znaće šta treba da radi. Neće se unapred

brinuti.

Kad su izašle iz napuštenog dvorišta, Ema je pokušala da zatvori veliku

gvozdenu kapiju, ali nije uspela. Krupna muška ruka snažnom šakom uhvati

preko njenog ramena metalnu šipku koja je bila na vratima i povuče je. Vrata

su se zatvorila s treskom. Kada su se okrenule da vide ko im je pomogao,

ugledale su nepoznatog muškarca.

- Hvala - reče Ema, ne shvatajući kako se tu našao.

- Stigao sam baš na vreme da spasem Trnovu Ružicu iz začaranog vrta -

reče prijatan muški glas gledajući u Klaru.

Devojčica se nasmejala, zadovoljna što je poredi s princezom. Čovek

pogleda u Emu smešeći se.

- Teško da bi vas dve uspele da savladate ovu zarđalu grdosiju.

- Još jednom hvala. Lako se otvorila, nisam očekivala da će biti problema

oko zatvaranja.

- Treba je podmazati. Retko ko ulazi - muškarac pruži Emi ruku. -Doktor

Dorjan Nort - predstavi se. -Živim u kući pored, baš sam pošao na posao kada

sam ugledao vas dve kako se mučite.

- Ema Kristi, a ovo je moja ćerka Klara - odgovori ona, prihvatajući ruku.

Dorjan se tobože uozbilji i obrati se Klari:

- Ti mora da si veoma hrabra devojčica kad se nisi uplašila da uđeš u tu

džunglu.

- Mama i ja ćemo srediti baštu i kuću. Hoćemo tu da živimo - ponosno reče

dete.

- Znači da ste obe hrabre. Biće mi veoma drago ako mi budete komšinice -

on pogleda u Emu. -Moja sestra Tanja će se obradovati kada čuje. Odavno želi

da se neko useli u tu kuću. Morate je upoznati. Ako vam zatreba pomoć,

slobodno nam se obratite.

- Još je nismo'kupile. Za sada nam je to samo želja - Ema ljubazno odgovori.

- Ipak, hvala na ponudi.

- Moram da idem. Pacijenti me v'erovatno već čekaju. Iskreno se nadam da

ćemo se uskoro videti.

Majka i ćerka su gledale za visokim muškarcem koji je brzim korakom

napustio ulicu. Imao je gustu kosu koja je podsećala na lavlju grivu. Sve na

njemu je bilo vitalno i raskošno, krupno jako telo, snažan glas i džentlmensko

držanje. Ema je još na sebi osećala pogled iskusnog muškarca. Njegove

prodorne oči boje ćilibara imale su onu dozu zavodljivosti koja je uvek bila na

bbyy vvookkii

1122

granici pristojnog. On je znao da natera ženu da poveruje da nečije oči mogu

da gore življe od plamena, zamišljeno je razmišljala Ema. Bila je to ona vrsta

muškarca od čijeg pogleda možeš da se istopiš i polu-diš. Odavno nije srela

tako šarmantnog čoveka. Za tako kratko vreme ostavio je na nju veoma jak

utisak. Bila je sigurna da njegova pojava uvek kod dama probudi osećaj

romantičnog zanosa i burnih strasti.

IIVV

Posle obilnog, ukusnog ručka koji je pripremila gospođa Šonja, porodica se

odmarala u prijatnom hladu letnjikovca obraslog u ruže puzavice i ladolež.

Samo retki sunčevi zraci uspeli su da se probiju kroz gusto zelenilo, a miris

cveća koji ih je zanosno opijao, dopirao je sa svih strana.

Ema je zadovoljno uzdahnula dok je posmatrala uredno dvorište svojih

roditelja. Meka zelena trava i sitno raznobojno cveće celog ga je pokrivalo, pa

je ličilo na veliki šareni tepih. Letnjikovac je njen otac pravio s puno ljubavi,

čekajući dan kada će u njemu sedeti sa svojim najdražima. Njih troje su

uživali sladeći se voćnim kolačem i slušajući Klaru koja je vodila glavnu reč.

Niko nije mogao da progovori od nje. Pričala je dedi i babi o kući koju su ona

i mama pronašle. T Ušle smo u dvorište i dobro pogledale kuću - pričala je

oduševljeno. - Samo da vidite kako izgleda. Sva je zarasla u žbunje i travu.

- To je kuća Četvinovih - objasnila je Ema. - Kome sada pripada?

Na licu Šonje Pek pojavio se uplašen izraz. Ćutala je.

- Nisam siguran, da li ta kuća pripada... - započeo je otac.

- Mislim, - prekinula ga je majka pre nego što je uspeo da završi rečenicu, a

onda pogledala Klaru, pa opet značajno svog muža - da je kuću kupio neko iz

unutrašnjosti, ali sada se prodaje. Treba da se raspitaš, Ema.

- Svakako - složila se mlada žena iznenađena ponašanjem svoje majke.

- Nije mnogo velika, ali ima divno dvorište. To je dobra, čvrsta kuća. Nalazi

se na divnom mestu. Da li ti želiš da je kupiš? - upita otac.

- Da. Htele bismo da kupimo tu kuću - požurila je Klara da odgovori.

bbyy vvookkii

1133

- Još nisam odlučila. Samo sam zainteresovana - dopunila je Ema svoju

ćerku. Pokušala je da promeni temu. - Danas smo upoznale doktora Dorjana

Norta.

- Divan mladić i dobar doktor -reče njen otac s poštovanjem. - Svi ga veoma

cene i s poverenjem idu kod njega. Strpljiv je sa svakim pacijentom.

- Da, to je tačno - Šonja je podržala muža. - Zaista je izvanredan stručnjak, -

a onda zavrte glavom - i ženskaroš. Neoženjen je, iako je blizu četrdesete.

Slobodan, lep, stasit i nepopravljiv zavodnik.

Ema je slušala s pažnjom.

- Da, vrlo je šarmantan – priznala je.

- Slomio je on mnoga srca. Devojke odlaze s letovanja razočarane u ljubav.

Valjda će se naći neka koja će uspeti da ga smiri. Ima pet godina kako su se

sestra i on doselili - nastavila je da priča njena majka. - Za razliku od brata,

ona je neverovatno mirna i tiha devojka. Ima svoju cvećaru, pravi prekrasne

aranžmane. Svaki je malo umetničko delo. Devojka ima zlatne ruke, lepa je i

lepo vaspitana - značajno je završila Šonja.

Deda Erik se podiže sa stolice i obrati unuci:

- Hoćemo li ti i ja prošetati do luke?

- Super! Hajdemo odmah, deda-dete skoči i pojuri preko dvorišta. Kada su

ostale same, dok je pomagala majci da pokupi tanjiriće od kolača, Ema je

upita:

- Kome pripada kuća, mama?

- Maksimu Rajanu - odgovorila je tiho majka. - Uplašila sam se da će tvoj

otac spomenuti njegovo ime, zato sam požurila da ga prekinem. Njegov jezik

uvek ide ispred misli.

- Plašila si se kako ću ja reagovati i da li će Klara nešto po meni primeti-ti?

Ne moraš više da brineš, naučila sam da se kontrolišem. Zašto ju je on kupio?

- Zato što je smatrao da je to dobra investicija - slegla je stara žena

ramenima. - On je veoma imućan. Ima desetak kuća, nekoliko hotela i drugih

objekata koji mu donose ogromne prihode. Postao je prva ličnost ovog grada -

reče Sonja i pogleda u svoju ćerku. Ugledala je bolan izraz na njenom licu.

- Oprosti, mila. Ko zna da li bi bilo isto tako da si se udala za njega. Možda

bi tada stvari krenule sasvim drugačijim tokom - pokušala je majka da je

uteši.

- Da - klimnula je Ema glavom. Nije mogla da objasni majci da to ne bi bilo

važno. Njih dvoje su imali ljubav koja je bila važnija od sveg bogatstva ovog

sveta. Kako je bila glupa što se udala bez ljubavi. Tada je mislila daje novac

bbyy vvookkii

1144

najvažniji. Kada je sve shvatila, pomirila se da će živeti s tim bolom do kraja

života.

- Nakon tvog venčanja, Maksim je bio opsednut željom da stvori novac -

nastavila je majka da objašnjava. -Sve što je zaradio, gledao je da umnoži. I

uspevalo mu je. Novac se gomilao, a posed rastao iz dana u dan. Ali, novac

ga nije usrećio, baš kao ni tebe, drago moje dete.

- Novac nikad ne može da usreći nikoga - pokušala je da se osmehne.

- Hoćeš li da se povežeš s njim u vezi sa kupovinom kuće?

- Mislim da me Klara neće ostaviti na miru dok ne učinim nešto po tom

pitanju - nasmejala se. - To će biti povod da se javim Maksimu. Jednom ga

moram sresti. Što pre, to bolje. Makar ću saznati šta misli o meni. Pozvaću ga

ujutru telefonom -rekla je odlučno, svesna da se plaši tog susreta više nego

bilo čega drugog.

1144

Na podu je bio skupoceni tepih, na zidu ogledalo od ebanovine, a pred njim

veliki radni sto na kome su se nalazili telefon, kompjuter, brdo fascikli i

raznih papira.

Za stolom je sedeo Maksim držeći dokument u rukama. Pročitao je ugovor

već dva puta ali nije mogao da se koncentriše, tako da nije shvatio ni reći.

Uzdahnuo je i počeo da ga čita po treći put. Pre nego što je završio, otvoriše

se vrata njegove kacelarije. Pogledao je Ijutito. Ko se usuđuje da ga prekine u

poslu? U poslednje vreme ga je sve nerviralo.

Bjla je to Frida Rajt, njegova sekretarica. Žena bakarne kose i krutog držanja.

Njena pojava odavala je smirenost i razumevanje. Bila je izuzetno vredna i

sposobna. Prišla je njegovom pisaćem stolu.

- Da li želite svezu kafu, gospodine Rajane? - upitala ga je.

- Da, hvala, gospođo Rajt - klimnuo je glavom i dalje gledajući u ugovor koji

je držao u rukama. U tom trenutku je zazvonio telefon na njegovom stolu.

- Hoćete li da se javite umesto mene, gospođo Rajt? - zamolio je ljubazno.

Bez reći, Frida podiže slušalicu.

bbyy vvookkii

1155

- Kancelarija gospodina Rajana, izvolite - javila se službeno. Nekoliko

trenutaka je slušala i ćutala.

- Tražite gospodina Rajana? -podigla je obrve upitno gledajući Maksima.

- Proverite ko je - rekao je tiho, jer nije hteo da ga ometa neko nevažan.

- Hoćete li da se predstavite, molim vas - zamolila je Frida ljubazno.

Sledećeg trenutka prekrila je rukom mikrofon i šapnula:

- Neka gospođa Kristi.

Ema! U prvom trenutku se sledio, ali već sledećeg je poželeo da zgrabi

slušalicu od Fride i čuje Emin glas. Bio je ogorčen na sebe što je još uvek tako

reagovao.

- Neka kaže šta hoće - rekao je grubo.

Poslednjih dana se neprekidno pitao hoće li je videti. Pitao se i hoće li ona

imati hrabrosti da se javi nakon toliko vremena. Sada kad se to dogdilo, bio je

u šoku. Kako da reaguje? Šta, uostalom, Ema hoće?

- O čemu ste hteli da razgovarate s njim? - upita Frida. - Možda bih ja mogla

da vam pomognem.

Ponovo je usledila pauza. Frida je slušala pažljivo, povremeno gledajući u

Maksima.

- Četvinova kuća? Da li je na prodaju?

Osetio je žestok bol kada je shvatio da ga zove zbog kuće.

- Mogu da vam, ako hoćete, zakažem sastanak s gospodinom Rajanom.

Ukoliko se slažete, on će vam pokazati kuću - rekla je sekretarica, otvarajući

notes u kome je beležila sve Maksove obaveze. Pogledala ga je upitno i on je

klimnuo glavom.

- Da li vam odgovara sutra u dva sata? Možete se sastati ispred kuće koja

vas interesuje.

Kada je dobila potvrdan odgovor, gospođa Rajt je pozdravi i spusti

slušalicu.

- Idem da vam donesem kafu -pošla je prema vratima.

- Nemojte. Predomislio sam se -odbio je.

Nastavio je da gleda ugovor kao da je to bilo jedino što ga je intereso-valo

na ovom svetu. Kada su se vrata zatvorila za Fridom, gledao je u njih tupo. Ni

sam nije znao koliko je sedeo i gledao u prazno.

** Ema je polako spustila slušalicu. Živci su joj bili napeti. Poželela je da vrisne

iz sveg glasa kako bi se bar donekle oslobodila napetosti koju je osećala. Bila

je povređena. Oči su joj se napunile suzama. Nije se nadala da Maksim neće

bbyy vvookkii

1166

želeti da razgovara s njom. Prepustio ju je sekretarici kao i svakog drugog

klijenta. Morala je da se pravda nepoznatoj ženi zbog poziva i da joj

objašnjava da je razlog kupovina kuće. Potajno se nadala da će, pošto čuje ko

zove, on nastaviti razgovor s njom. Sada je bila sigurna da će susret s njim biti

bolan i neprijatan.

- S kim si pričala, mama? Naglo se okrenula. Njena ćerka je stajala iza nje i

gledala je zaintereso-vano. Mislila je daje Klara napolju.

- Šta je bilo? - upita dete kada je videlo majčino bledo lice.

- Zakazala sam razgovor s čovekom koji prodaje onu kuću što nam se

svidela - pokušala je da zvuči mirno. Nije mogla da joj kaže da je taj čovek

njen otac.

- Moj tata ima plave oči? - upita dete odjednom.

- Da - potvrdi Ema. - Čemu to pitanje?

- Onako. Kada ćeš ići da razgovaraš s tim čovekom?

- Sutra.

- Da li mogu s tobom?

- Ne. Deci nije mesto na poslovnim sastancima.

Klara je pogleda razočarano, ali kada je videla odlučan izraz na njenom licu,

složila se.

- Dobro. Da li mogu sada da idem u stari deo grada da se vozim biciklom?

- Svakako - osmehnula se Ema vedrije, zadovoljna što je ćerka tako brzo

odustala.

VVII

Maksim je parkirao kola ispred lokala u kome je trebalo da se nađe s

prijateljem. Nalazio se u starom delu grada, gde je bio centar i glavno

sastajalište mladih. Turisti iz svih krajeva sveta ispunili su ceo prostor.

Isključio je motor i sačekao nekoliko minuta. Još uvek je bio uzbuđen zbog

Eminog poziva. Vatra je ponovo gorela u njemu. Da je on razgovarao s njom,

verovatno bi ga ponovo sludela. Plašio se njihovog ponovnog susreta. Znao je

da mora da se ponaša strogo službeno. Kolikogod bilo jako iskušenje, mora

mu odoleti. Iz čiste znatiželje je pristao da joj lično pokaže kuću. Nikada to

bbyy vvookkii

1177

nije radio, za to su bili zaduženi njegovi saradnici. Imao je želju da sebi

dokaže da je više ne želi.

Bio je nervozan i neraspoložen kad je izašao iz koTa. Krenuo je ka restoranu.

Jedna devojčica je zaustavila svoj bicikl kraj njegovog crnog sportskog

automobila. Gledala je zadivljeno u elegantna kola. Osmehnula se Maksimu

kada joj je prišao.

- Zdravo - rekla je vedro. Maksim je samo klimnuo glavom.

Nije bio raspoložen za razgovor s nepoznatim detetom, ali se devojčica nije

na to obazirala.

- Da li je to vaš auto? - pitala ga je.

U prvom trenutku je poželeo da samo prođe pored nje, ali nešto ga je

zadržalo. Bila je lepa i ljupka. Nije pošteno da je povredi samo zato što je on

imao loš dan. Na čudan način mu je bila simpatična.

- Da, moj je - odgovorio je učtivo. Gledao ju je. Imala je divne plave oči i

raščupanu smeđu kosu. Bicikl joj je bio star, ali ga je ona pažljivo držala kraj

sebe. Mora da je ćerka nekog turiste, zaključio je, a bicikl je sigurno

iznajmljen.

- Da li je brz? - upitala je i pogledala ga.

Maksim se osmehnu. Ovo je počelo da ga zabavlja. Nije uobičajeno da se

devojčice interesuju za automobile.

- Ide dovoljno brzo - odgovorio je strpljivo, što ga je i samog iznenadilo. Nije

mu bila jasna. Mada se raspitivala za auto, devojčica je gledala njega, kao da

je vlasnik interesuje više.

- Kada porastem, i ja ću imati takva kola - rekla je ozbiljno.

Nešto ga je privuklo tom detetu. Ni sam nije znao šta, ali počeo je da na nju

obraća pažnju. Pre nego što je uspeo da odgovori, čuo je glas svog prijatelja.

- Zdravo, Maksime - osmehnuo se prilazeći.

- Kako si, Dino? - upita ga Maksim, osećajući nezadovoljstvo što je prekinut

njegov razgovor. U stvari, nije želeo susret ni s Dinom ni s devojčicom. Bilo

mu je potrebno da bude sam i da razmišlja o sutrašnjem sastanku sa Emom.

- Uplašio sam se da nećeš doći. Uvek te posao spreči kada treba da se

nađemo van kancelarije. Ali, dobro je, tu si. Ko ti je ta mala? - devojčica mu je

izgledala poznato. Dino pogleda u Maksima.

- Gledala je moja kola - odgovori kruto Maksim, a zatim se obrati detetu.

- Možda će ti tata kupiti takva kola kad porasteš.

Devojčica iznenada pocrvene.

- Da - prošaputa, a onda sede na bicikl i odjuri.

bbyy vvookkii

1188

Maksim je gledao za njom. Šta ju je uplašilo? Zašto je otišla tako naglo? Ali

nije otišla daleko, zastala je pored kioska sa osvežavajućim pićima i raznim

grickalicama. Kada je videla da je Maksim posmatra, brzo je okrenula glavu.

Dino se glasno nasmejao.

- Znao sam da si bio mangup kad si bio mlađi. Izgleda da je ova mala

rezultat neke zaboravljene ljubavi. Greh mladosti.

- Šta to pričaš? - viknu Maksim oštro.

- Ta devojčica je tvoja slika. Ko ti je to? Neka rođaka? Neverovatno ličite.

Iste oči, kosa, nos...

Maksim je zanemeo. Nije mogao da progovori. Potražio je dete pogledom.

Još uvek je bila kod kioska. Okrenuo se od Dina i potrčao.

- A naš razgovor? - pobunio se prijatelj.

- Pozovi me sutra - doviknuo mu je.

Dete je primetilo da se Maksim približava i ukočilo se. Maksim izvadi novac

i pruži ga prodavcu.

- Ja ću platiti - reče. - Dajte i meni jednu limunadu.

Prodavač ih pogleda i slegnu ramenima. Bilo mu je svejedno ko će platiti.

Važno je da bude plaćeno.

- Ja imam novac da platim za sebe, gospodine - negodovala je. -Mama mi ne

dozvoljava da mi nepoznati ljudi nešto plaćaju.

- Znam - klimnuo je Maksim glavom. - Ovog puta će ti možda oprostiti -

gledao ju je netremice. -Kako se zoveš? - upita je.

- Klara - odgovori ona izbegavajući njegov pogled.

- Kaži mi svoje puno ime - insistirao je.

- Klara Kristi - rekla je konačno gledajući ga u oči i želeći da mu pokaže da

ga se ne plaši.

Maksim se zagrcnu. Emina ćerka. Osećao se nekako čudno.

- Kako ti se zove mama? - morao je da proveri.

- Ema Kristi - glasno reče dete. -

Mislim da treba da pođem kući. Mama će se pitati gde sam i verovatno me

grditi što sam pričala s vama.

- Ja sam Maksim Rajan. Tvoja mama me zna. Ne moraš da se plašiš.

- Da li odavno znate moju mamu?

- Da, ceo život - tiho je rekao.

- Imate li brod?

- Imam. Zašto?

- Samo pitam. Hoćete li mi ga jednom pokazati?

- Da - Maksim je bio zbunjen.

bbyy vvookkii

1199

- Sada stvarno moram da krenem. Doviđenja.

- Voleo bih da ti ga pokažem -viknu Maksim za njom i pođe prema kolima.

U glavi mu je bilo hiljadu pitanja.

VVIIII

Ema je bila suviše nervozna da bi mogla da ruča. Pomisao da će uskoro

videti Maksima, izazivala je napetost u stomaku. Nije joj bilo lako da odluči

šta da obuče za tu priliku. Zahvaljujući muževljevoj darežljivosti, imala je

bogatu i raznovrsnu garderobu. Nakon dužeg kolebanja odlučila se za

modroplavu haljinu od sirove svile. Haljina je bila bez rukava i blago pratila

liniju njenog tela. Lepe i čvrste grudi ispunjavale su divan dekolte. Odabrala

je crne lako-vane sandale i tašnu iste boje. Od nakita je stavila samo zlatan

lanac.

Našminkala se veoma pažljivo, a onda pogledala u ogledalo. Delovala

je elegantno ali poslovno, kosu je pustila da joj slobodno pada na ramena.

Mogla je da pređe pešice razdaljinu do Četvinove kuće, ali pošto je bilo

veoma toplo, odlučila se za kola. Kada se zaustavila ispred kuće, sat u koljma

je pokazivao da ima još dva minuta. Srce joj je kucalo snažno, a disanje bilo

kratko i ubrzano. Nije videla nikakva druga kola niti bilo kakav znak da je još

neko prisutan.

Pošla je prema kući. Povetarac je ćarlijao i rashlađivao je. Popela se na

verandu i prišla ulaznim vratima. Bila su zaključana. Okrenula se i neodlučno

pogledala prema putu. Hoće li on uopšte doći, pitala se. Možda će poslati

nekog da obavi s njom razgovor. Osetila je neprijatnu zebnju oko srca pri

pomisli na takvu mogućnost.

Najednom je čula zvuk kola koja su se približavala. Elegantan auto se

zaustavio odmah iza njenog. Ugledavši vozača koji je iz njega izlazio, više nije

imala dileme. Maksim je bio tu.

Njegovo vitko telo koje joj je bilo tako blisko i drago, kretalo se lako i

sportski, kao i uvek. Ten mu je bio preplanuo, profil savršen, baš kakvog ga je

zapamtila.

Stajala je na verandi i čekala ga. Bila je nepomična kao kip. Kako joj je sve

bilo blisko! To lice, telo, kretanje. Tek kad je prišao bliže, zapazila je promene.

bbyy vvookkii

2200

Više nije bio u izbledelim farmerkama i staroj majici. Na nogama mu nisu bile

patike. Bio je obučen sasvim drugačije. Elegantne tamne pantalone savršeno

su se uklapale sa skupom košuljom odgovarajućeboje. Cipele su bile od

najfinije kože, to se videlo na prvi pogled. Delovao je samouvereno i hladno.

Nežne crte njegovog lica nestale su. Umesto njih, na tom licu je bilo nečeg

zrelog, što je još više doprine-lo njegovoj privlačnosti. Sve promene koje je

zapazila bile su nabolje. Poželela je da potrči prema njemu i da ga zagrli, ali se

nije pomerila. U njoj su se smenjivala" snažna osećanja, ali znala je da ih

dobro sakrije. U toku braka je naučila kako se kriju emocije. Kada su im se

pogledi konačno sreli, zadrhtala je. Njegov pogled je bio leden. Pročistila je

grlo i pozdravila ga.

- Zdravo, Maksime. Dobro izgledaš, drago mi je zbog toga.

- Hvala - gledao ju je podrugljivo. - Zahvaljujući tebi. Ti si najzaslužnija za

to - ćutao je nekoliko trenutaka, a onda nastavio. - Vaspitanje mi nalaže da ti

izjavim saučešće zbog smrti tvog muža.

Ona je samo klimnula glavom, svesna da je izjava neiskrena.

Zainteresovano ju je odmerio.

- Očekivao sam da ćeš biti u crnini - zlobno je rekao. - Ali, ti si savre-mena

mlada žena, pa ne moraš da se držiš tradicije.

- U pravu si - odbijala je da pokaže da joj je jasna njegova na-mera da je

ismeje. - Danas se nose i druge boje. Žalost za nekim je u srcu, ne u crnini.

- Ali dobro bi ti stajala. Uvek si volela da izgledaš drugačije, da budeš

primećena - rekao je kroz zube gledajući njenu divnu figuru.

Trudila se da ne započne susret svađom. Uložila je veliki napor da izgleda

mirno. Gledala ga je ravnodušno.

- Hvala na savetu. Potrudiću se da zapamtim.

- Govoriš odmereno, biranim rečima. To mora da je uticaj sredine u kojoj si

živela.

- Moguće.

- Tolike godine si provela u visokom društvu da je to normalno -osmehnuo

se izveštačeno. - Nema razloga da brineš zbog toga. Tvoj govor je privlačan

kao i tvoj izgled.

Uprkos njegovom pogledu koji je šetao po njenom telu, Ema je stekla utisak

da ga uopšte ne zanima. Činilo joj se da, sem mržnje, u njemu nema nikakvih

osećanja prema njoj. Odjednom je poželela da ga udari i nanese mu fizički

bol, kao što on njoj nanosi psihički. Ali, šta je drugo i mogla da očekuje,

morala je sebi da prizna. Njeno ćutanje ga je nerviralo.

bbyy vvookkii

2211

- Našli smo se ovde zbog kuće -izvadio je ključ iz džepa. - Dosta je

zapuštena i zato će cena biti niža za onoliko, koliko iznose radovi - otključao

je ulazna vrata. - Ako si stvarno zainteresovana samo za kuću - dodao je

nepoverljivo. U njegovim očima je videla sumnju.

- Kuća me interesuje - rekla je odlučno i ušla.

Dugo nije bila provetravana pa je vazduh u njoj bio ustajao, zagušljiv. Sve

drugo nije izgledalo strašno. Gledala je oko sebe procenjujući koliko bi veliki

posao bio renovirati je.

- Život na ostrvu više nije za tebe. Ljudi koji ovde žive ne pripadaju džet-

setu - nije odustajao od ironisanja. - Nemaš valjda nameru da praviš neko

mondensko mesto i dovlačiš svoje prijatelje? Koliko ćeš imati strpljenja za

miran život? Nedelju-dve ili, možda, godinu?

- Ovo je moje rodno mesto - podsetila ga je. - Zašto je, onda, teško

poverovati da želim da se ovde vratim?

- Pa, deset godina nisi poželela - rekao je grubo.

- Jedanaest. Kiselo se nasmejao.

- Ko bi ih brojao?

Ovo ju je povredilo više od svega što je do tada rekao.

- Tačno - jedva čujno je odgovorila.

- Sada mi reci istinu, gospođo Kristi, zašto želiš da vidiš ovu kuću? -

izazivački je upitao.

Poželela je da ga zamoli da prestane. Dovoljno je kažnjena. Ne mora da joj

stalno pravi nove rane.

- Rekla sam ti - odgovorila je kruto.

- Ovo je stara, mala kuća. Cena je vrlo povoljna. Ne uklapa se u tvoj stil

života.

- Šta treba da uradim pa da prestaneš s tim ispitivanjem?

Kao da je shvatio da je preterao, Maksim se naglo uozbiljio.

- Videla si u kakvom je stanju kuća - nastavio je službeno. - Ako i dalje želiš

daje kupiš, dogovorićemo se. Čak i ako ne planiraš da živiš u njoj, to je dobra

investicija.

- Nameravam da ostanem na ostrvu za stalno - pogledala ga je u oči.

- U čemu je problem?

- Ti si problem. Ne znam kako ćeš se ponašati prema meni ubuduće.

Maksim je iznenađeno, gledao u nju. Na njegovom licu je ugledala bes. Oči

su mu sevale kad je progovorio.

- Drska si. Tvoje ponašanje je prešlo sve granice. Šta očekuješ?

bbyy vvookkii

2222

- Ne krivim te što imaš loše mišljenje o meni. Sama sam za to kriva -

priznala je drhtavim glasom. -Žao mi je što sam te povredila. Nadala sam se

da možeš da mi oprostiš, ali sada vidim da sam previše očekivala.

Usne su mu bile snažno stisnute. Polako joj je prilazio.

- Šta to treba da znači?

- Da mi je stvarno žao.

- Da ti je stvarno žao! - ponovio je njene reči. - Kao da se radi o nečem

beznačajnom! Kao da si mi pokvarila kompjuter ili ogulila auto! Da li si ti

normalna?! Voleo sam te! Srušila si mi svet! Napravila od mene kretena! -

šaka čvrsto stisnutih u pesnice vikao je na nju. Svaka njegova reč zabadala joj

se u srce kao nož.

- Znam - prošaputala je. - Ali sam posle ovoliko godina očekivala da ćeš

moći da mi oprostiš.

- Zašto? Jesi li očekivala i da nastavimo gde smo stali? Nedavno si sahranila

muža, a već pokušavaš da zavedeš drugog čoveka - rekao je s gnušanjem.

- Neće ti uspeti.

- Molim te, nemoj - preklinjala ga je.

- Upozorila si me na ovu mogućnost pre jedanaest godina -nastavio je s

vređanjem. - Nisam verovao da si to u stanju. Ali ti sada imaš novac. Udovica

Kristi i milioni. Život kakav si želela. Nije htela da mu kaže da je daleko od

toga da je bogata. To nije bila njegova briga. Uostalom, to njeno priznanje bi

pogrešno protumačio kao i sve drugo do sada.

- Možda ti treba ljubavnik. Muž je bio dosta stariji od tebe - odjednom se

Maksimovo telo ukočilo, a oči opasno suzile. - Video sam ti ćerku. U stvari,

ona je prišla.meni. Bila je vrlo pričljiva.

Ema preblede. Klara joj ništa nije rekla. Prvi put je nešto od nje sakrila.

- Gde si je video? - promucala je.

- Moja kola su joj bila zanimljiva. Raspitivala se o njima - gledao je u Emu

očekujući njenu reakciju.

Ona je bila u šoku. Tražila je prave reči da bi mu dala objašnjenje bude li

potrebno.

- Koje boje su bile oči tvoga muža? Kako je izgledao? - odjednom [e upitao.

- Šta se to tebe tiče? - hladno je odgovorila. - Moja ćerka nikada ne prilazi

nepoznatim ljudima. Nije mi jasno njeno ponašanje.

- Nisi mi odgovorila - Maksim ju je grubo uhvatio za ramena. - Osećao sam

se neprijatno zbog opaski nekih ljudi.

- Plave! - Ema vrisnu. - Šta si pomislio? Nemoj više da prilaziš mojoj ćerki!

bbyy vvookkii

2233

- Bilo bi vrlo pokvareno od tebe da na neki način iskoristiš slučajnu sličnost

svoje ćerke i mene. Nisam više naivan, to ne bi prošlo.

- Sram te bilo! - ona pokuša da se istrgne iz njegovih ruku. - Šta god da

misliš o meni, nije me briga, ali moju ćerku ne mešaj u to! - tresla se od bola, a

suze su joj nezadrživo tekle niz lice.

Maksim je ćutao. Bilo mu je žao što ju je na taj način povredio. Devojčica nije

kriva, bila mu je čak veoma simpatična.

Emino uplakano lice ga je potreslo. Delovala je slomljeno i ranjivo. Poželeo

je da je zagrli. Nije bio jak kao što je mislio. Došao je na sastanak iz

radoznalosti i imao je potrebu da dokaže sebi da je ne želi, ali, prevario se. Od

trenutka kada ju je ugledao pri izlasku iz automobila, staro uzbuđenje je

počelo da se javlja. Znao je dobro da joj se ne srne isuviše približiti i dotaći je.

Razum je izgubio bitku.

Privukao ju je sebi. Jednom rukom joj je milovao kosu, a drugom držao oko

struka. Pustio ju je da plače. Nije znao šta da kaže. Zagrljaj je imao samo

jedan cilj, da se donekle iskupi za uvredu koju joj je naneo. Njena toplina i

poznati miris potpuno su ga opili. Ema je bila nepomična u njegovim rukama.

Polako je podigla lice prema njegovom. Bio je toliko blizu, da mu je videla

najsitnije bore oko očiju, nastale od stalnog boravka na suncu. Osim besa, na

njegovom licu je videla još nešto, borbu koja se u njemu vodila.

Ruka mu se polako kretala po njenom telu. Nije mogao da kontroliše želju

koja ga je obuzela. Više je nije držao čvrsto, sada je zainteresovano istraživao

nešto što mu je bilo poznato. Uspomene su se vratile. Setio se vremena kada

ga je njen i najbezazleniji dodir uznemiravao i budio u njemu strast.

- Da li si se smirila? - upitao je. - Ja ne mogu da te tešim. Neću dozvoliti da

se igraš sa mnom. Prošla su ta vremena kada sam se raspadao od bola na sam

pomen tvog imena. Imam novi život i u njemu nema mesta za tebe.

- Bila sam mlada i glupa - rekla je s kajanjem.

- Ne baš tako glupa. Znala si za koga da se udaš.

- Ne očekujem da nas dvoje budemo ljubavnici. Sumnjam da bismo ikada

mogli biti i obični prijatelji.

- Drago mi je da ti je to jasno - rekao je smrknuto, a onda krenuo ka vratima.

- Ključ ti je u bravi. Moj službenik će ti se javiti zbog ugovora.

Ne okrećući se, otišao je preko dvorišta. Čula je motor njegovih kola koja su

se zaustavila pred kućom. Već sledećeg trenutka su krenula punom brzinom i

uz škripu kočnica izgubila se iza ugla.

bbyy vvookkii

2244

Emi su misli bile u pravom haosu. Nije znala šta da radi. Zaključala je vrata

i pošla ka svojim kolima.

Sonja Pek je izašla pred ćerku kada je čula da je stigla. Dobro je znala da je

sve zavisilo od razgovora koji je upravo imala. Njena sreća bi bila potpuna

kada bi unuka i ćerka ostale da žive na ostrvu.

- Kako je bilo? - upitala je uplašeno videvši njeno izmučeno lice.

- Gde je Klara?

- Otišla je u prodavnicu.

- Neka ostane kod kuće kada se vrati. Neka nikuda ne ide. Ja idem u sobu.

Pričaćemo kasnije, sada moram da razmislim.

2244

Teška i nemirna noć bila je za Emom. Bezbrojne kombinacije o njenom

budućem životu prolazile su joj kroz glavu. Iscrpljena od suza i razmišljanja

čvrsto je zaspala tek pred zoru. Odluku koju je donela, smatrala je jedinom

pravom. Neće bežati, ostaće na ostryu svidelo se to Maksimu Rajanu ili ne.

Roditelje će poštedeti pojedinosti razgovora od prethodnog dana, ali s

Klarom mora ozbiljno da porazgovara. Sinoć je bila isuviše uzbuđena da bi

mogla mirno pričati s detetom.

Još danas će početi sa ostvarivanjem svoga plana u vezi sa budućim

životom. Odmah će krenuti da sređuje kuću, bez obzira što još nije potpisala

ugovor. Čak je osetila i olakšanje. Posao će joj skrenuti misli s ružnih

događaja, a Klara će manje lutati gradom. Nije želela da se njena ćerka često

sreće s Maksimom. Odlučna u svojoj nameri da s detetom nastavi život na

ostrvu, sišla je u kuhinju. Šonja Pek je bila zauzeta pripremanjem doručka.

- Dobro jutro - pozdravi je Ema. -Da li je Klara ustala?

- Eno je s dedom. Sinoć sam ulazila kod tebe u sobu, ali ti si već bila zaspala.

- Bila sam veoma umorna. Nemoj da brineš, sve će biti u redu. Kupicu kuću

i ostaću ovde. Niko ne može da me otera, ma koliko bio neprijatan - pokušala

bbyy vvookkii

2255

je da umiri majku. Nije želela da se ona brine. - Dobro jutro, tata - mahnula je

ocu.

- Da li je doručak gotov? - upita Erik.

- Biće uskoro. Klaro, dođi kod mene.

Dete je pogleda pokajnički, osećajući zašto je majka zove. Pošla je prema njoj

pognute glave.

- Šta je bilo, mama? - Klarine lepe oči bile su pune straha.

- To ti meni reci - rekla je blago ne želeći da je još više uplaši.

Devojčica je ćutke stajala ispred nje. Znala je da je pogrešila.

- Mila, zašto si to uradila? Nas dve smo imale dogovor da se nikada ne

lažemo, ma koliko to strašno bilo. Koliko puta sam ti objasnila da je opasno

razgovarati s nepoznatima, a posebno da se ne smeš s njima sprijateljiti?

- Izvini - promucala je devojčica.

- To nije dovoljno. Dozvoljavam ti da ideš sama jer ti verujem, a ti kriješ od

mene šta radiš.

- On je rekao da te poznaje.

- Mogao je da slaže.

. - Ne bi on lagao. On je dobar. Sviđa mi se.

- Ne znači da je neko dobar samo zato što ti se dopada.

- Lep je i kulturan. Takvi ljudi nisu zli - Klara je bila uporna.

Ema je gubila strpljenje. Izgleda da je u pitanju ono čega se plašila.

- Nadam se da ne tražiš oca -rekla je konačno.

- Malo je ličio na mene. To je rekao i jedan čovek što je bio s njim - ozbiljnim

glasom reklo je dete.

Ema je bespomoćno pogledala u ćerku.

- Slušaj me dobro. Ne možeš pomisliti za nekog da ti je otac samo

zato što ima boju očiju ili kose kao ti. Nikada više da tako nešto nisi uradila.

- On tebe poznaje - insistirala je Klara.

- Mene ovde mnogi poznaju. Zapamti, nikada više, ili ćeš me stvarno

naljutiti.

- Dobro, mama - tužnim glasom obećalo je dete.

- Hajde sada da doručkujemo, pa na posao. Kupila sam kuću koja nam se

svidela.

- Super! - ozarenog lica viknu Klara. - Jedva čekam da počnemo da je

sređujemo.

- Prvo moramo u grad da kupimo sredstva za čišćenje. Zato brzo na

doručak.

**

bbyy vvookkii

2266

U gradu je bilo živo. Mnogo ljudi je bilo na ulicama, pešaci su pravili gužvu,

a saobraćaj je bio veoma gust. Ema je morala da parkira kola, te ona i Klara

nastaviše pešice.

Pošle su prema ulici gde su se nalazile prodavnice koje su im bile potrebne.

Izlazile su iz njih natovarene paketima. Pazeći na dete, ruku punih raznih

kesa, nije ni primetila da im neko ide u susret. Naletela je na krupnog čoveka.

- Oh, oprostite - počela je da se pravda. - Nisam vas videla.

- Nije se dogodilo ništa strašno - osmehnuo se muškarac zadovoljno

gledajući lepu mladu ženu pred sobom, čiju su vitkost i lepotu

naglašavali beli kratki šorts i uska majica priljubljena uz telo.

- Hajdemo, Dorjane - reče devojka pored njega.

Ema podiže pogled kad je čula ime.

- Tanja, ovo je naša buduća komšinica. Pričao sam ti o njoj. Dobar dan, Ema.

Kako si, Klaro?

- Još jednom izvinite - Ema je pocrvenela, svesna svog nemarnog izgleda.

- Kupile smo kuću - ponosno reče Klara. - Sada idemo da je dovedemo u

red.

- Vas dve same? - umešala se Tanja. - Moj brat ponekad zaboravi na lepo

ponašanje - devojka pruži ruku Emi. - Tanja, sestra ovog grubijana.

- Drago mi je. Ema, a ovo je moja ćerka Klara - Ema nije mogla da se pomeri

od paketa.

- Sada kavaljer stupa na scenu -Tanja pogleda u brata. - Hajde da

pomognemo dami. Gde su vam kola?

-Tu niz ulicu i mislim da treba da preskočimo formalnosti.

Kada su sve kese i kutije stavili na zadnje sedište, Ema odahnu.

- Puno vam hvala. Nisam mislila da mi toliko toga treba.

- Da li odmah idete na posao? -upita Dorjan.

- Da, nas dve smo veoma nestrpljive, želimo što pre da se uselimo.

- Onda će vam pomoć dobro doći - Dorjan i Tanja rekoše u glas.

- Ne znam, to je prljav posao - bilo joj je neprijatno da tako prijatne ljude

odmah iskoristi.

- Znači, da. Vidimo se za pola sata - veselo reče Tanja. - Samo da zaključam

cvećaru.

bbyy vvookkii

2277

IIXX

Ema je stajala na sredini sobe i posmatrala. Prašine je bilo svuda, po

prozorima, podu, stepenicama. Neka vrata su bila izguljena, ali to je bila

najveća šteta. Bez zavesa i nameštaja kuća je delovala prazno ali je posedovala

neki poseban šarm zbog kojeg ju je i kupila. Vezala je svoju dugu kosu u rep i

hrabro krenula na posao.

Obučeni u radne kombinezone, ubrzo su stigli Dorjan i Tanja. S voljom i

iskrenom željom da joj pomognu, prihvatili su se čišćenja.

- Mogla sam da iznajmim radnike koji bi sredili kuću pre nego što se uselim

- rekla je gledajući brata i sestru prekrivene prašinom.

-Ali to ne bi bilo ono pravo - Dorjan se nasmejao. - Zadovoljstvo će biti veće

kada sami uradimo. Posle ćemo s uživanjem da gledamo rezultate svog

truda.

- Nakon ovako velikog posla teško da ćemo uživati - odgovori Ema, ali je

već počela da oseća zadovoljstvo kada bi pogledala oko sebe i videla kako

brzo napreduju.

Klarin smeh odzvanjao je praznim prostorijama. Dete će biti srećno ovde,

stalno je sebi ponavljala. Pre nego što je napustila muževljevu kuću, Ema je

sve svoje stvari smesti-la u magacin. Sad kad je imala svoju, dogovorila je da

joj se te stvari pošalju. Dok stignu, kuća će blistati od čistoće.

Dorjan joj se diskretno i nenametljivo udvarao. Emi je prijala pažnja

zgodnog komšije. Njegov vedri duh i smisao za humor doprineli su da sa

osmehom i lakoćom obavlja taj nimalo prijatan posao.

Na njegov predlog angažovala je njihovog baštovana da uredi dvorište

zaraslo u šiblje i travu. Klara je simpatičnom starcu neumorno pomagala.

Gurala je kolica natovarena korovom i granjem i praznila ih u jednom kraju

dvorišta. Vreme je svima veoma brzo prolazilo. S prvim sumrakom najvažniji

deo posla bio je gotov.

- Dođite da se osvežite - pozvala ih je Ema i donela termos s kafom i male

sendviče koje je spremila njena majka.

Prljavi i znojavi, posedali su na rub verande jer nije bilo nikakve garniture

za sedenje.

- Pa, dosta smo uradili -zaključila je Tanja. - Baš smo bili vredni.

bbyy vvookkii

2288

- Sutra će doći majstori da okreče i ofarbaju stolariju - reče Ema zadovoljno

dok im je pružala šolje.

- A stvari? - uplašeno upita Klara.

- One će stići u međuvremenu.

- Onda ćemo proslaviti vaše useljenje - reče Dorjan i uputi topao pogled

Emi.

- Naravno! Ja stvarno ne znam kako da vam se zahvalim. Bili ste divni!

- Zvaću te kad budem pravila veliko spremanje - glasno se smejući, reče

Tanja.

- Dogovoreno - Ema je uživala u društvu novih prijatelja.

- Mogli bismo sutra na kupanje -predloži Dorjan. - Kao lekar, preporučujem

opuštanje na suncu i uživanje u moru.

- Ja ne mogu. Imam posla u cvećari - sa žaljenjem reče Tanja.

- Onda ćemo nas troje - pomirljivo prihvati Dorjan i pogleda Emu.

Ulica koja se ranije tek nazirala od gustog rastinja, sada se videla jasno. Crna

kola svima privukoše pažnju. Zaustavila su se pred kućom. U belim lanenim

pantalonama i širokoj kariranoj košulji koja je ležerno padala, Maksim im je

prilazio brzim korakom.

- Zdravo, Maksime - pozdravi ga Dorjan. - Samo žuriš negde, uspori malo.

Nije zdravo tako živeti.

- Nemoj se ti plašiti za moje zdravlje. Zdravo, Tanja. Kako si, Dor-jane?

Pretpostavljam da je ovo radna akcija - podsmešljivo je rekao. -Mogla si da

unajmiš nekog, brže bi bilo gotovo - obrati se Emi.

- Mogla sam, ali imam prijatelje, pa nisam - Ema je bila srećna što je Klara u

međuvremenu otišla kod babe i dede.

- Kako je to lepo - on pređe pogledom po prisutnima.

- Kao što Ema reče, ima prijatelje -mirnim glasom odgovori Dorjan.

- Brzo ih je stekla - Maksim razvuče usta u nešto što je trebalo da liči na

osmeh.

- Imala sam sreću - odgovori mu Ema želeći da zaustavi taj besmisleni

razgovor.

Nije očekivala Maksimov dolazak. Bila je suviše umorna da bi se s njim

prepirala. Nije se uzbuđivala ni zbog svog izgleda. Lice joj je bilo prljavo ali,

iz nekog neobjašnjivog razloga, bilo joj je svejedno.

- Došao sam zbog ugovora - Maksim je želeo da naglasi razlog svoje posete.

- Trebalo bi da dođeš do mene u kancelariju.

bbyy vvookkii

2299

- Nećemo da vam smetamo dok vodite poslovne razgovore - reče Dorjan i

pruži sestri ruku kako bi joj pomogao da ustane s ruba verande gde je sedela.

- Dogovor za sutra važi? - pogleda u Emu očekujući odgovor.

- Da - odgovori ona i osmehnu mu se. - Hvala vam još jednom oboma.

Maksim je sačekao da brat i sestra napuste dvorište, a onda se popeo na

verandu kod Eme koja je pokušavala da sa sebe skine prašinu. Bila je svesna

njegovog pogleda, kao i razdražljivosti koja je titrala između njega i Dorjana.

Sve više je bila svesna i svog neurednog izgleda. Kosa joj je padala na lice i

vrat. Njen kratki šorts koji više nije bio beo, pokazivao je preplanule noge i

nežnu oblinu njenih kukova, a majica je naglašavala oble grudi. Odjednom je

počela da se oseća neprijatno. Neće vajjda pomisliti da se tako obukla zbog

Dorjana.

- Rekao si da ćeš poslati svog službenika - prekinula je tišinu.

Maksim podiže pogled i odmeri je bd glave do pete.

- Zar ne misliš da više nisi u godinama kada bi mogla da se slobodno šetaš

tako razgolićena?

Ema se trže iznenađeno.

- Otkad je žena od trideset godina stara? - nasmejala se, a onda nesvesno

podiže ruku i razveza svoj konjski rep iz kog je kosa već ispadala.

Posmatrao je taj njen pokret. Kosa joj se rasula po ramenima i ona nemarno

provuče prste kroz nju. To ga je uznemirilo više no što je hteo sebi da prizna.

- Nisam mislio na frizuru - rekao je suvo. - Dražesno je kada tinejdžerka

ide tako obučena, ali žena u zrelim godinama deluje smešno.

-To ti misliš.

On je već imao toliko loše mišljenje o njoj, da joj ne bi vredelo ni da je

zakopčana do grla.

- Dorjanu je verovatno to bio podstrek za rad. Vidim da se baš trudio.

- I Tanja je vredno radila - nije dozvolila da je zbuni. Očekivala je tu opasku.

- Već si mi zamerio što nisam u crnini. Tebi ništa ne odgovara.

- Ne moraš reći da žališ muža, to ti ne verujem - nasmejao se prezrivo.

- Mislim da si došao zbog ugovora - odgovorila je oštro. - Ako si ovde zbog

mog oblačenja, onda ova poseta nema svrhu. Ne vidim zašto bismo nastavili

razgovor.

- Znaš dobro da sam zato došao - rekao je nabusito. - Za nekoliko dana svi

će papiri biti spremni za potpisivanje.

- Dobro - kratko je rekla. Nervirala ga je njena mirnoća.

Dobro je ignorisala njegovu zajedljivost.

bbyy vvookkii

3300

- Još uvek mi nije jasno zašto si se vratila - gledao ju je ispitivački. -Tvoje

objašnjenje nije uverljivo. Stojiš preda mnom privlačna, poželjna, a praviš se

naivna - završio je izazivački.

- Umorna sam. Najbolje je da sada odeš - uspeo je da je izludi.

U očima mu je videla tamni sjaj. Osećala je šta se događa u njemu i to ju je

uplašilo. Stajali su jedno naspram drugog i ćutali. Pitala se šta treba da uradi.

Nije htela da ga izaziva. Nije htela ni da ode. Konačno se pokrenuo ka njoj,

uhvatio je za ruku i naglo privukao sebi. Spustio je svoje lice nad njeno. Ona

pokuša da okrene glavu, ali njegove usne su se već požudno spustile na

njene. Spontano mu je obavila ruke oko vrata. Bio je to beskrajno dug

poljubac. Jedanaest godina je na njega čekala. Podrhtavala je celim telom. Bio

joj je potreban koliko i njemu. Teško dišući, zagnjurio je glavu u njen vrat,

spuštajući usne na mesto gde je puls pomamno udarao.

- Morao sam da proverim je li osećaj isti - promrmljao je.

- I? - promuca Ema.

- Ništa - u tom trenutku mu je sinulo pred očima. Jednom ga je već

izneverila kad je bio zaslepljen ljubavlju. To više neće dozvoliti. Ona ne

zaslužuje njegovo poverenje. -Za nekoliko dana postaćeš i zvanično vlasnik

ove kuće - okrenuo se i otišao bez pozdrava.

Ema je bila ošamućena. Vrtelo joj se u glavi od naleta emocija i uspomena.

Sve je bilo kao nekada. Njeno srce je vodilo uzaludnu borbu da zaboravi

čoveka koji je jednom bio njen. Ljubav je i protiv njene volje nastavila da živi,

iako bi bilo bolje da je odavno umrla.

Budila se i uspavljivala sa uverenjem da će joj Maksim oprostiti.

XX

Mala usamljena plaža sakrivena od radoznalih pogleda i znatiželjnih ljudi,

okružena visokim stenama, bila je upravo ono što je potrebno za popodnevni

odmor.

Klara je s dedom otišla na vožnju turističkim brodićem pa je Ema mogla da

se opusti i uživa. Između stena je bio čist beli šljunak na kome su ona i Dorjan

ostavili svoje stvari.

bbyy vvookkii

3311

Dan je bio veoma topao, te su odmah skočili u vodu koja ih je prijatno

osvežila. Ema se prepustila plivanju. Što je duže plivala, napetost je polako

nestajala, a ona se osećala sve srećnijom. Kada se umorila i zadihala, okrenula

se ka Dorjanu.

- Meni je dosta. Nemam više snage.

Pružio joj je ruku i pomogao da se popne na stene koje su se izdizale nad

vodom, upijajući tople sunčeve zrake. Izašla je iscrpljena i odmah legla na

peškir! Dugo je ležala na leđima zagledana u pučinu. Tišinu su narušavali

samo talasi koji su udarali o kamen. Ona se lenjo okrenu na stomak i prepusti

sanjarenju.

Ležali su jedno do drugog, svako sa svojim mislima. Njeno lepo telo na

kome su se presijavale kapljice vode i sjajne krupne oči čija se boja na suncu

menjala od ljubičaste do plave, Dorjana su potpuno zbunili. Neki novi

nepoznati osećaji budili su se u njemu.

Pogled mu je bio prikovan za njeno lice. Mekane pune usne bile su izazovno

otvorene i nemo ga mamile. Bila je tako opuštena. Kako je samo lepa! Želeo je

da je ljubi, ljubi, sve dok se ne istopi u njegovom zagrljaju, dok oboje ne

zaborave gde su i ko su. Borio se sa željom da je uzme u naručje i oseti njeno

telo uz svoje.

- Mi smo srećni ljudi - rekla je Ema u jednom trenutku.

- Zašto? - upitao je zainteresovano.

- Možemo da uživamo u ovoj lepoti - rukom je pokazala oko sebe. -Kao da

smo u raju - rekla je jednostavno jer se tako i osećala.

- Pored tebe se čovek oseća kao da je u raju. Kad god poželiš da se odmaraš

i uživaš, pozovi me - rekao je velikodušno.

- Hvala, ali ne želim da remetim tvoj način života.

- To sigurno nećeš - pobunio se. - Zar ti izgledam kao neko ko ne voli

društvo?

- Ti imaš svoje obaveze i prijatelje.

- Tačno, ali i ti si moj prijatelj -duboko je uzdahnuo. - Sigurno si primetila da

si mi veoma draga. Kad sam te prvi put video, osetio sam nešto više od

obične privlačnosti. Voleo bih da smo češće zajedno, uživam u tvom društvu

— glas mu je bio pun očekivanja.

Ema samo klimnu glavom. Neka toplina joj preplavi telo. Divan zgodan

muškarac pored nje, nebo bez ijednog oblačka, a beskrajno plavo more svuda

oko njih. Uvek su voda i sunce u njoj izazivali posebne osećaje. Bili su joj

potrebni nežnost i dodir. Vapila je za ljubavlju i srećom. Njeno mlado telo

tražilo je poljupce i zagrljaje. Dorjanovi pogledi i tople reči uskovitlaše u njoj

bbyy vvookkii

3322

emocije. Bila je u stanju nekog blaženstva. Htela je da taj zanos potraje još

dugo i da nađe ono što joj nedostaje, iskrenu ljubav.

- Veoma si pažljiv - morala je da se smiri. - Trenutno ni sama ne znam ko

sam i šta želim. Nadam se da ću uskoro dovesti svoj život u red.

- Najbolji način da saznamo ko smo, jeste da otkrijemo kako nas v drugi

vide.

Ema mu se osmehnu.

- Tek tako. Kod tebe je sve jednostavno.

- Budi to što jesi. Meni se takva sviđaš. Nemoj da se menjaš - oči su mu

govorile više od reči.

Pogled na njegovo snažno telo, dok je slušala njegov dubok prijatan glas,

poljuljao je njen otpor. Odavno se nije osećala tako željenom pored nekog

muškarca. Zadrhtala je uplašena svojim mislima i željom koja je postajala sve

veća. Bila" je gladna ljubavi i pažnje. Njegovi pogledi puni divljenja probudili

su u njoj ženu punu strasti koja je dugo bila potiskivana.

- Hoćeš li da idemo? - upita on, ali se ne pomeri.

Umesto odgovora, ona pruži ruku i pomilova ga po grudima. Bilo je to sve

što je potrebno. Pali su jedno drugom u zagrljaj kao da je to, poslednje što

čine, divlje, gladno, pomamno. Ćutke. Bez glasa.

- Ne znam zašto se ovo desilo - javi se ona veoma tihim glasom.

Nije joj odmah odgovorio. Nije znao šta da kaže. Uživao je u svakom

trenutku, u svakom dodiru. Disao je ubrzano. Bio je ispunjen do tada

nedoživljenim nemirom. Nije dozvolila da se spoje do kraja. Polako je

smirivao svoju probuđenu muškost. Ta žena je zapalila vatru u njemu.

Podbočio je glavu rukom da dobije na vremenu. Pogledao ju je u oči. Glas

mu se stegao dok je govorio.

- Nemoj, molim te, da se kaješ. Ništa se nije desilo. Ovo je bilo divno,

iskreno, nevino. Pruži nam priliku. Ako oboje želimo, možda će nam i uspeti.

- Nije baš tako jednostavno kao što ti misliš. Ja još nisam spremna za vezu.

Ovo je bila greška - glas joj je podrhtavao. - Trenutak slabosti. Dugo sam

sama. Očajnički sam želela nežnost. Bilo mi je potrebno da osetim da sam

žena.

- Nije greška. Ne smeš tako da misliš. Ići ćemo postepeno u našem

upoznavanju. Mogu da budem veoma strpljiv kad nešto stvarno želim.

- Ne, Dorjane. Ovo moramo da zaboravimo. Molim te.

- Ne želim da zaboravim. Mogu jedino da obećam da nikad neću

spomenuti, ali uvek ću pamtiti.

- Nisam ja žena za tebe.

bbyy vvookkii

3333

- To ne znamo ni ti, ni ja. Možda smo stvoreni jedno za drugo.

Ema ga pogleda vlažnih očiju.

- Ne mogu ništa da ti odgovorim. Nemoj da insistiraš.

- Ema, ja sam odrastao čovek i nisam glup. Znam da ste ti i Maksim bili u

vezi pre nego što si se udala.

To ime kao zavesa pade između njih. Ona shvati da je spominjanje njegovog

imena nateralo Dorjana da se odmakne od nje. Glas mu je izgubio onu

mirnoću.

- Šta je u pitanju? Nisi još zaboravila prvu ljubav?

- To sada nije važno.

- Jeste. To je razlog što se kaješ i stidiš, jer si malopre uživala i želela isto što

i ja.

Ema je sela i rukama obuhvatila kolena. Naslonila je na njih čelo. Zbog

trenutka slabosti i nerazmišlja-nja upropastiće prijateljstvo. Dorjan je divan

čovek, doživeli su nešto lepo, ali na tome mora da se završi. Plašila se šta će

biti sutra. Hoće li se promeniti njegovo ponašanje prema njoj? Kao da joj je

čitao misli, on reče:

- Zaboravićemo ovo popodne ako želiš. Moraš sama sa sobom da raščistiš

neke stvari. Da li mene odbijaš od sebe zato što još uvek voliš Maksima ili je

to zbog Klare?

Ona skoči na noge. Gledala je u njega širom otvorenih očiju. Grlo joj se

toliko steglo da nije uspela da prozbori ni reč.

- Ona neverovatno liči na njega. Pitanje je dana kad će i on to shvatiti -

pažljivo reče Dorjan.

- Baš toliko liče? - jedva izgovori Ema.

- Veruj mi da to ne može još dugo ostati tajna - osmeh mu je bio nervozan.

- To je problem koji moraš da resiš što pre.

- Da - rekla je drhtavim glasom. -

Hvala ti na razumevanju.

- Ja sam sebičan čovek. Želim da središ svoj život, pa da vidim ima li u

njemu mesto za mene - on ustade i pođe prema stvarima. - Hajdemo kući,

komšinice.

bbyy vvookkii

3344

XXII

Tanja je gledala po sobi i klimala glavom zadovoljno.

- Zaista je lepo, Ema.

- Počinje da dobija izgled prave kuće, toplog doma, zar ne? -smešila se Ema

ponosno.

Više od polovine njenih stvari stiglo je onog dana kada su majstori konačno

završili posao, a ubrzo i ostalo. Bilo joj je potrebno nekoliko dana da sve

raspakuje. Konačno je kuća bila prepisana na njeno ime. Maksim je poslao

kod nje svog saradnika tako da nije morala da ide kod njega u kancelariju, što

joj je savršeno odgovaralo.

Možda bi bilo bolje da se Klara i ona nisu uselile dok sve nije bilo gotovo i

spremno, ali Ema je želela da budu same što pre, čak i po cenu toga da

izvesno vreme žive u neredu. Sada je morala da obavlja i one svakodnevne

obaveze, kuvanje, spremanje i sve ostalo što je nerazdvojni deo života u kući.

- Sve će izgledati mnogo lepše kada se okače ove zavese - rekla je Ema

prilazeći dvosedu gde su, upravo opeglane, bile uredno složene. -Mnogo mi

se sviđaju. Mama mi ih je sašila.

- Materijal je veoma komplikovan za šivenje, mora da je uložila dosta truda

- zaključila je Tanja dodirujući ih.

Prozori u dnevnoj sobi bili su veoma veliki. Cena koju je dekorater tražio

bila je visoka, pa se majka ponudila da ona to uradi.

- Jedva čekam da ih stavim na prozore. Njihova nežna zelena boja savršeno

će se uklapati uz ovu toplu narandžastu boju zidova. Osim toga, više niko

neće moći da zaviruje unutra kada uveče uključim svetio. Okačiću ih još

večeras.

- Hoćeš li da ti pomognem? -ponudila se Tanja.

- Nema potrebe, mogu to sama da uradim. Ti si mi već dovoljno pomogla.

-Ako si sigurna da možeš sama, ja bih otišla u radnju.

- Sigurna sam, bez brige.

- Umalo da zaboravim. Dorjan nas je pozvao na piće.

- Kada?

- Zavisi od tebe. Ne znam kada si slobodna i raspoložena za druženje.

Zavukla si se u kuću i nigde ne izlaziš. Čak i do nas retko navratiš.

bbyy vvookkii

3355

- Znam, ali morala sam prvo sve da završim. Sada opuštenije dišem. Javiću

ti se, pa ćemo se dogovoriti. Izlazak će mi sigurno prijati.

- Odlično! Dorjan se već uplašio da ga izbegavaš, a znaš da za tako nešto

nema potrebe, lako mu se mnogo dopadaš, on nikad sebi ne bi dozvolio da

bude navalentan. Kao i svaki džentlmen, zna kad treba da se povuče, što ne

znači da je odustao -ćutala je nekoliko trenutaka, a onda rekla važnim

glasom: - Ti se nadašda će ti se Maksim vratiti? Voliš ga. Prvo mu kaži za

Klaru, a onda planiraj budućnost. Biće ti mnogo lakše kad resiš taj problem.

Emi je u uglovima usana titrao neki zagonetni smešak. Prijateljica je bila u

pravu ali lako je davati savete drugom. Treba joj velika hrabrost da mu posle

jedanaest godina saopšti da ima ćerku.

- Stalno o tome razmišljam. Ne znam kako da mu kažem. Ne mogu ni da

zamislim kako će reagovati kada čuje - zabrinuto je uzdahnula. -Imaće još

jedan razlog više da me mrzi.

- Makar ćeš znati na čemu si. Sigurno ne želiš da nagađanja i priče stignu do

njega, a to će se, verovatno, uskoro desiti. Znaš kakvi su ljudi. To ti ne bi išlo

u prilog. Ko zna, možda će razumeti zašto mu ranije nisi rekla - Tanja nakrivi

glavu. - Ne može se reći da je živeo povučeno. Bogat je, dobro izgleda, a to je

mamac za devojke. Dosta ih je prošlo kroz njegov život, mada ne znam ni za

jednu ozbiljnu vezu.

Ema oseti pritisak u grudima. Nije volela da razmišlja o Maksimovom

ljubavnom životu.

- Slobodan je, niko mu ništa ne može zameriti - uspela je da kaže.

- Idem ja. Javi se, pa da se dogovorimo za izlazak.

- Svakako - Ema sa osmehom isprati prijateljicu.

Čim je ostala sama, donela je male merdevine na rasklapanje i postavila ih

uz prozor. Odlučila je da odmah stavi zavese.

Posao je brzo bio gotov na dva manja bočna prozora, ali srednji, veliki joj je

zadavao muke. Pod je tu bio neravan i merdevine nisu bile stabilne. Klimale

su se preteći da padnu kad god bi se pomerila. Zavesu je morala da drži u

jednoj ruci, a drugom da je kači. Garnišna je bila veoma visoko, pa je morala i

da se izdigne na prste da bi je dohvatila. Nakon mukotrpne borbe za održanje

ravnoteže, uspela je da okači polovinu zavese. Pomerila je merdevine na

drugu polovinu. Proverila je koliko se klimaju i hoće li moći da se održi na

njima. Razmišljala je da li da sačeka Klaru da joj pomogne, a onda je odlučila

da ipak nastavi sama. Upasala je bluzu u šorts od starih farmerki, a onda se

popela na merdevine držeći zavesu u jednoj ruci. Ponovo je počela da kači

nabrani materijal kada je čula da se otvaraju ulazna vrata. Odahnula je.

bbyy vvookkii

3366

- Dođi ovamo i pridrži mi merdevine - doviknula je misleći da je Klara.

Osetila je da ih je neko čvrsto uhvatio i ona se slobodno ispruži prema

gamišni. Iznenada joj je nečija ruka pomilovala nogu ćelom dužinom.

Skamenila se. Ispustila je zavesu i obazrivo se okrenula.

- To si ti! - trgla se kad je ugledala Maksima.

- Da, to sam ja - rekao je lenjo. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se

oporavi od šoka. Otkada se uselila u kuću, Maksima nije videla. Zbunio ju je

njegov dolazak. Više nije imao razloga da s njom kontaktira.

- Nisam čula tvoja kola - rekla je uznemireno.

- Došao sam pešice - objasnio je.

- Pretpostavljam da ima još nekih

lormalnosti oko prenosa koje još nismo završili.

Pokušala je da zvuči mirno ali se osećala neka napetost. Bilo joj je leško da

bude prirodna u njegovoj blizini.

- Ne, s kućom je sve u redu, tvoja je, posao je završen. Došao sam da ti

poželim srećno useljenje i doneo sam ti mali znak pažnje. Nisi valjda

zaboravila da su ljudi na ostrvu vrlo gostoljubivi i da volimo da poželimo

dobrodošlicu i prijatan boravak - osmehnuo se jer ga je Emina nesigurnost

zabavljala. - Sobu si lepo namestila.

Kada je ugledala upakovanu kutiju na stolu, bila je dirnuta, ali samo na

trenutak. Ponadala se da je taj njegov gest izraz želje za boljim odnosima,

pomirenjem. Bila je iznenađena pramenom u njegovom ponašanju.

- Da, sasvim pristojno izgleda - odgovorila je. - Izvini, moram da zakačim

zavesu do kraja.

Nakon toga se okrenula i nastavila posao. Maksimova ruka ju je ponovo

pomilovala po nozi. Njegov dodir delovao je kao varnica koja je planula kroz

njeno telo i zapalila sva čula.

- Prestani, molim te! - uzviknula je uznemireno.

Znala je da je namerno dodiruje kako bi je podsetio na to šta je izgubila i

čega se odrekla. Želeo je da je muči, da je kazni za sve što mu je učinila.

- Imaš lepe noge - primetio je bez traga kajanja.

- Hvala - prošaputala je. Njegovo poigravanje s njom

isuviše ju je uznemirilo da bi mogla mirno da nastavi posao koji je zahtevao

smirenost i ruke koje ne podrhtavaju. Potpuno ju je poremetio.

- Nemoj da me diraš - rekla je, izbegavajući da se suoči sa sjajem koji je

plamtao u njegovim očima.

- Dobro, - složio se - ali zaista mi se sviđaju tvoje noge - ponovo joj je prstom

dodirnuo list i zagolicao je.

bbyy vvookkii

3377

Izgledalo je kao da iskušava njene reflekse. Pokreti su joj bili nekon-

trolisani. Od tog dodira kolena joj klecnuše i ona poče da pada napred.

Automatski se uhvatila rukama za zid iznad prozora kako bi sprečila nemi-

novni pad. Srce joj je od straha snažno udaralo. Tek kada se malo smirila,

postala je svesna da je on čvrsto drži za kukove. Očigledno ju je pridržao da

ne padne. Nije mu za to bila zahvalna, jer je on bio krivac za situaciju u kojoj

se našla.

- Ostavi me na miru! - viknula je.

- Zaboravio sam koliko si osetljiva na dodir - nasmejao se zadovoljno.

- Ovako nešto se više neće ponoviti, obećavam.

- Takve gluposti i ne treba da ti padaju na pamet. Ponašaš se detinjasto -

opomenula ga je ozbiljno. -Ako me opet iznenadiš tako nečim, moglo bi da se

desi da proletim kroz staklo i da se povredim.

- To svakako ne želim - rekao je, jedva obuzdavajući smeh.

Njemu je sve to bilo zabavno. Nije video ništa što bi moglo da ga uplaši ili

da mu pokvari raspoloženje.

Nastavila je posao. Maksim je više nije uznemiravao. Brzo je završila,

spustila ruke i zadovoljno pogledalasvoje delo. Nastavila je da gleda po celoj

sobi. Bilo joj je nelagodno i osećala je nervozu. Pokušala je da ignoriše njegov

pogled koji je lutao njenim telom.

- Ne možeš da se odlučiš na koji ćeš zid okačiti svog Pikasa i ostale velike

majstore. Mislim da se neće uklopiti u ovaj skromni ambijent -podsmešljivo je

rekao.

Bila je u nedoumici da'li da nastavi razgovor na tu temu, jer je njegova

primedba bila potpuno neumesna. Odlučila je da to prihvati kao šalu.

- Zašto da se ne uklopi -pogledala ga je naivno. - Ubeđena sam da će baš

dobro izgledati.

Počela je da silazi. Kada je spustila nogu na prvu prečku merdevina, osetila

je njegovu ruku na svom telu. Druga mu se ruka vrlo brzo našla na njenom

struku. Izgubila je ravnotežu i pala mu u naručje. Nije mogla ništa da učini.

Čvrsto ju je držao. Fizički kontakt za kojim je toliko čeznula, kao i njegov

užareni pogled, nisu joj dozvolili ni da glumi, ni da se ljuti.

- Hoćeš li me spustiti? - upitala je tiho.

- Mislim da neću - odgovorio je ozbiljno.

Ema je znala da posmatra njenu reakciju i da uživa u njoj. Ali još uvek joj je

bilo sveže sećanje na nedavno loše iskustvo kada se prepustila nežnostima.

Neće ponovo dozvoliti da se s njom poigrava i da je ponižava.

- Čemu sve ovo kad ne osećaš ništa? - podsetila ga je na njegovu izjavu.

bbyy vvookkii

3388

- Radoznao sam. Možda sam pogrešio. Hteo bih još jednom da proverim.

- Zar nije prvi utisak onaj pravi?

- Zna da prevari. Ni sam više ne znam šta hoću. Život blizu tebe je prava

agonija. Ponovo mi uništavaš život.

- Pa ja te uopšte ne uznemi-ravam. Kada si mi rekao šta misliš o meni,

povukla sam se.

- Ne možeš da shvatiš šta se sa mnom dešava od tvog dolaska - pričao je

uzbuđeno. - Kad sam u tvojoj blizini, mrzim te i ne mogu da zaboravim šta si

mi uradila. Kad nisam s tobom, želim da sam pored tebe. Nije trebalo da se

vratiš.

Neizmerna sreća obuzela je celo njeno biće. Možda ipak ima nade. Nadala

se daje to početak njihovog ponovnog upoznavanja i da će vremenom uspeti

da joj oprosti. Znala je da mnogo očekuje, ali to je bila njena jedina želja i nije

mogla da je se odrekne. U njenom životu nema mesta ni za jednog drugog

muškarca. Jednom ga je izgubila, jer nije znala koliko je ljubav važna, više to

neće dozvoliti.

- Ema, nemoj da me razočaraš više nego što jesi - prošaputao je.

Usne mu se spustiše na njene. Zavukla je prste u njegovu gustu kosu i

privukla ga bliže sebi. U tom nežnom i strasnom poljupcu bila je sva želja i

potreba koju su osećali jedno za drugo. Njihova tela želela su još prisniji

kontakt. Kao iz velike daljine čuli su korake koji su se približavali. Brzo su se

odmakli jedno od drugog. Tresak vrata ih je vratio u stvarnost. Klara je stajala

iznenađeno. Gledala je pomalo zbunjeno, ne znajući šta se dešava.

- Baka mi je kazala da je vreme da idem kući - rekla je kao da se pravda.

- Dobro si uradila - potvrdila je majka.

Na Eminom licu se pojavio strah kada je pogledala u Maksima.

- Pomagao sam tvojoj majci da siđe s merdevina. Više joj nisam potreban,

sada si ti tu.

Njegov mobilni telefon je zazvonio i on pogleda u ekran.

- Moram da idem, imam zakazan sastanak - obratio se Emi.

- Da li ideš na brod? - upita ga Klara.

- Ne, ali ću te voditi jednom, kao što sam obećao. Naravno, ako ti mama

dozvoli.

- Za to ima vremena. Bolje požuri da ne zakasniš na sastanak - Ema je želela

da on što pre napusti kuću. Plašila se svakog njegovog susreta s Klarom.

bbyy vvookkii

3399

XXIIII

Već nekoliko dana Ema je odlagala izlazak s Dorjanom i Tanjom. Ne zato

što nije želela, već zato što je uživala da bude kod kuće, sprema hranu za

Klaru i sebe i pronalazi još hiljadu sitnica koje treba da uradi. Dosta vremena

je provodila u dvorištu, koje je vrlo brzo postalo predivna bašta. S ljubavlju je

sadila nove vrste biljke, negovala ih, zalivala i s ponosom pratila njihova rast i

napredovanje. Večeri su joj bile omiljene. Sedela bi na verandi u udobnoj

stolici za ljuljanje, pila kafu i bila ispunjena blaženstvom i spokojem. Skoro

da je to bio život kakav je želela. Nedostajao je samo muškarac kog je volela.

Dorjan je trebalo da dođe po nju kada se bude vraćao s posla, pa da zajedno

pođu u restoran gde će se pridružiti i Tanja.

Dok ga je čekala, stajala je u dnevnoj sobi ispred vitrine u koju je stavila

poklon od Maksima. Bila je to neobično lepa činija za voće i dva svećnjaka od

murano stakla. Veoma skup i redak komplet.

Nije znala da li treba da se plaši ili raduje promeni u njegovom ponašanju.

Znala je da bi trebalo da iskoristi njegovo prijateljsko raspoloženje prema njoj

i kaže mu da ima ćerku. Neizvesnost u kojoj je živela, dovodila ju je do ludila.

Svim srcem se nadala da će on tu vest primiti razumno, bez mnogo vike i

optuživanja. Previše bi bilo očekivati da će se obradovati. Vremenom, kada

upozna Klaru i vidi da je ona divna devojčica, potpuno nedužna u celoj priči,

mora je zavoleti i biti joj otac kakvog je želela i kakvog zaslužuje.

Otišla je do ogledala da se još jednom pogleda. Obukla se lepo i jed-

nostavno, ne preterano elegantno. Na sebi je imala pamučnu haljinu boje

zrele kajsije. Njen ravan kroj činio joj je telo veoma ženstvenim, a pletene

smeđe sandale visokih potpetica lepo su izgledala na njenim vitkim nogama.

Baš kada je namestila jedan nestašni pramen kose, začula je zvono na vratima.

Otvorila ih je i ugledala Dorjananaslonjenog na zid, sa svojim neizbežnim

osmehom na licu. Šake je držao u džepovima farmerki. Plava sportska košulja

bila mu je raskopčana oko vrata, a rukave je zavrnuo, otkrivajući mišićave

snažne ruke. Bio je opušten i raspoložen,

- Zdravo, Ema - odmakao se nekoliko koraka i pogledao je. -Divno izgledaš.

- Hvala - rekla je osmehujući se. Bila mu je zahvalna što nijednom rečju, ni

gestom nikada nije spomenuo njihovo popodne na plaži. -Samo da uzmem

tašnu i možemo da krenemo.

bbyy vvookkii

4400

Posle kraće šetnje stigli su do restorana na obali. Popeli su se na ogromnu

dugačku terasu koja se pružala ćelom dužinom objekta i dopirala gotovo do

same plaže. Ispred njih su bili samo nebo i more, prelivajući se u svim

nijansama plave boje.

- Ovo mesto je fantastično. To je nešto novo. Ne sećam se da je bilo tu dok

sam živela na ostrvu - uzviknula je Ema prilazeći do same ivice.

Vazduh je bio prijatan, lagan. Povetarac je donosio onaj dobro poznati miris

mora u predvečerje. Duboko je udahnula svež vazduh. Ćutala je i gledala

zalazak sunca. Osetila je da sav nemir nestaje iz nje.

Dorjan je stajao i pustio je da uživa u pogledu. Posmatrao ju je. Sve više je

bio ubeđen da je ona žena kakvu je želeo, a istovremeno shvatao da njeno srce

još uvek pripada Maksimu. Mora biti veoma strpljiv i pažljiv. Dodirnuo ju je

po ramenu.

- Hoćemo li da sednemo?

- Da, naravno. Ovde je neponovljivo lepo - prihvatila je njegovu pruženu

ruku i osetila snažne i tople prste upletene sa svojima. Nije htela da mu

uzvrati stisak.

Ubrzo je stigla i Tanja. Razgovor je tekao neusiljeno, često se prekidao

smehom. Ema je ispod oka gledala Dorjana pitajući se je li moguće da postoji

tako nesebičan čovek. Od svega je pravio šalu, nije se nikada bunio. Jedino je

on uspe-vao da je nasmeje do suza. Stvarno je bio nešto posebno. Uživala je u

društvu dragih prijatelja.

Dok je pijuckala hladno piće i slušala Tanju koja je nadahnuto pričala o

lokalima koji su se nalazili u ulici gde i njena cvećara, pažnju joj je privukao

par koji je napuštao terasu lokala.

- Vidi, vidi. Ponovo je došla na ostrvo - reče Tanja ugledavši devojku pored

Maksima.

Ema upitno pogleda prijateljicu.

- Poznaješ je?

-Ti, čini se, ne gledaš često televiziju. To je Tina Lazar, voditeljka veoma

popularne muzičke emisije. Prošle godine je jedan pevač snimao spot ovde

kod nas, a ona je bila član ekipe. Naravno, odseli su kod Maksima u hotelu.

Mislim da je tada počela romansa među njima.

- Kako ste vas troje? - upitao je Maksim prolazeći pored stola. Pogled mu se

za trenutak zadrža na Emi, a onda se okrenu Dorjanu. - Igleda da uživaš?

- To nije samo tvoja privilegija - odgovori mu Dorjan i nežno spusti dlan na

Eminu ruku. Imao je potrebu da je zaštiti.

- Neću onda da vam smetam - reče Maksim i produži prema izlazu.

bbyy vvookkii

4411

Emi je srce udaralo kao ludo. I ono malo nade da će između njih ponovo biti

kao nekada, nestalo je. Ono što je videla, bolelo ju je više nego što je mogla i

da pomisli. Nedavno, kad je bio kod nje raspoložen i ljubazan, bio je takav jer

je očekivao posetu svoje prijateljice. Nju je došao samo da muči i poigra se

njenim osećanjima.

Pogled joj je bio prikovan za Tinu Lazar, elegantnu, hladnu i odmerenu.

Njena uredno skupljena plava kosa ležala je na vratu ističući crte pažljivo

našminkanog lica. Ljubičasta haljina je savršeno pristajala njenoj vitkoj figuri.

Sve je na njoj bilo čisto i uredno do perfekcije, čak i previše. Ljubomorno je

poželela da je vidi s neurednom frizurom i u nekoj iznošenoj garderobi.

Nehotice se osmehnula. Ova žena je priznavala red, mir i savršenost u svemu,

a imala je i potpunu kontrolu nad svojim emocijama. Maksimu sigurno nije

lako.

- Nekada je više voleo vatru nego Ind - morala je da primeti. lako joj je srce

ubrzano kucalo, na licu je imala Izraz ravnodušnosti.

Dorjan i Tanja su se nasmejali.

- Takvu te volim - reče Tanja. -Ne može da te izbaci iz ravnoteže nuka

sponzoruša.

U svakom slučaju, nećemo dozvoliti da nam pokvare mspoloženje - Dorjan

je mirno zaključio. - O čemu smo razgovarali pre nego što je naišao ledeni

par?

- O lokalu pored mog - podseti ih Tanja. - Prazan je i izdaje se. Da li se ti

interesuješ za sebe ili nekog drugog?

- Za sebe - odgovori Ema. - Sada kad sam sredila kuću, imam dosta

slobodnog vremena. Klari uskoro počinje škola, tako da moram naći sebi neki

posao. Uostalom, potreban mi je i novac.

- Da li si već razmišljala šta bi držala u prodavnici? Koju vrstu robe?

- Dosta sam razmišljala i mislim da suvenira nikad nije dosta. Naravno,

morali bi da se razlikuju od ovih koji se već nude turistima.

- Pa gde bi nabavljala robu? -Dorjan se zainteresovao. - Na šta si, zapravo,

mislila? Slike, školjke?

- Na drvo. Moj otac je stolar i zna da pravi fantastične stvari od drveta.

Mislim da bi se ljudima svideli takvi predmeti kao uspomene s letoyanja.

Naročito je dobar u izradi brodića i jedrilica - Ema je pričala sa ushićenjem.

Ideja da radi takvu vrstu posla, radovala ju je.

- To stvarno nije loše - Tanja je podržala njenu zamisao. - Što pre se raspitaj

za taj lokal da te neko ne preduhitri. Bila bi šteta izgubiti taj prostor.

bbyy vvookkii

4422

- Da, moram se ozbiljno angažovati. Zbilja želim da radim, a tata mi kao

poslovni partner savršeno odgovara. Sada bih morala da pođem. Klari sam

rekla da me čeka kod babe i dede. Pozvali su nas na večeru.

- I mi idemo kući - reče Dorjan. -Možemo jedan deo puta zajedno, da još

malo uživamo u tvom društvu.

4422

Ema je u kuhinji zatekla samo majku.

- Već si završila? - upita je majka kada je ušla.

- Gde je Klara? Da li je došla? Majka je pogledala krož kuhinjski prozor.

- Ne vidim je. Možda je u radionici s dedom.

- Idem da vidim - predložila je Ema polazeći ka vratima.

Pogledala je po dvorištu očekujući da vidi Klarin bicikl. Iz radionice se čula

buka i ona pođe tamo.

- Hej, tata! - viknula je. Podigao je glavu i pogledao je.

- Je li vreme za večeru? – upitao je.

- Da, vreme je. Tata, da li je Klara došla? Da li znaš gde bi mogla da bude? -

lice joj je bilo zabrinuto.

- Nisam je video celo popodne -odmahnuo je otac glavom. - Ta devojčica se

brzo snašla. Već ima mnogo prijatelja.

- Interesuje me gde je sada -nastavila je Ema brižno.

Otac joj priđe, zagrli je i povede prema kući.

- Ne brini, dušo. Doći će ona. Verovatno se zaigrala i zaboravila na vreme.

Ušli su u kuću, ali Ema nije mogla da se smiri. Kroz petnaest minuta sto je

bio postavljen. Otac i majka su seli na svoja mesta. Ema je postala veoma

nestrpljiva. Kroz glavu su joj prolazile najcrnje misli.

- Sačekaćemo još malo s večerom - mirno reče majka. - Sve će biti u redu.

- Ništa nije u redu, mama! -viknula je Ema. - Ona dobro zna kad je večera.

Uvek je bila poslušna.

- Nemoj da brineš. Normalno je da se deca zaigraju - gospođa Sonja je

pokušala da uteši ćerku.

bbyy vvookkii

4433

Čekaii su još malo. Atmosfera je bila krajnje napeta. Ema je šetala po sobi.

- Čekali smo dosta dugo - rekla je konačno. - Vas dvoje večerajte, a ja idem

da je potražim.

- Nema potrebe da ideš - otac je hteo da je odvrati od namere. - Doći će kad

ogladni. Možda bi trebalo da ima mobilni telefon.

- Ne, još je mala. Treba da bude odgovornija.

- Ne voliš kada sedi pored kompjutera, ljutiš se kada se zabavlja s decom.

Moraš biti tolerantnija - deda Erik nije želeo da mu unuka bude kažnjena.

- Tata, ona mora da bude poslušna! Niko joj ne brani da se igra, ali treba da

zna kad je vreme da dođe kući - Ema je bila odlučna. - Ipak ću poći da je

potražim.

- Zar nećeš prvo da jedeš s nama? - upita je majka.

- Neću. Idem odmah.

Gde bi mogla da bude, pitala se kada je izašla na ulicu. Na plaži, u luci ili

u.starom gradu? Sva mesta su bila u blizini. Ema je krenula kolima kako bi

brže obišla prostor gde bi je mogla naći. Prva dva mesta obišla je brzo. Stari

deo grada bio je daleko komplikovaniji. Turisti su izašli u šetnju pa je gužva

bila velika.

Parkirala je kola i pošla pešice. Što ju je duže tražila, bila je sve napetija.

Postojala je mogućnost da su se mimoišle i da je Klara već kod kuće. Ali ta

pomisao nije mogla da je smiri ni uteši.

Zagledala je svaku grupu dece nadajući se da će je videti s njima.

Nastavljala je dalje, brže i zabrinutije. U toj žurbi nogom je zakačila jedan

nemarno ostavljen bicikl. Protrljala je bolno mesto na nozi i besno pogledala

bicikl. Odmah ga je prepoznala. Bio je Klarin. Bespomoćno se osvrnula oko

sebe. Mora da je i ona tu negde. Već je izgubila strpljenje kad ju je ugledala na

keju.

Stajala je pored nekog čoveka i pričala s njim. Njen strah se povećao kad je

prepoznala Maksima. Gledala ga je kao hipnotisana. Polako im je prilazila,

strahujući od onog što bi se moglo dogoditi. Kao da je osetio da ga neko

posmatra, okrenuo se i pogledao u njenom pravcu. Hiljadu misli joj je prošlo

glavom. Kako su se našli? O čemu su razgovarali? Klara uopšte nije bila

svesna njenog prisustva sve dok nije podigla glavu i zapazila da Maksim

gleda u nekoga. Iznenadila se kad je ugledala majku.

- Mama, šta ti radiš ovde? - upitala ju je i tek tada shvatila da je odavno

trebalo da bude kod kuće.

bbyy vvookkii

4444

Maksimovo lice je bilo nepomično. Ema se osećala neprijatno, svesna

njegovog prezira. Podrhtavala je celim telom. Pročistila je grlo da bi mogla da

progovori.

- Tražila sam te svuda, Klaro. Baba i deda te već sat vremena čekaju na

večeri - rekla je polako, nesposobna da je izgrdi pred Maksimom.

- Izvini, mama. Nisam znala da je tako kasno. Zaista mi je žao.

- Znam da ti je žao. Drugi put povedi više računa o vremenu.

- Hoću, mama. Sada sam... -zastala je naglo i pogledala čoveka ispred sebe.

- Razgovarali smo... o nekim stvarima.

- Dobro. Ispričaćeš mi kad dođemo kući.

- Maksim je rekao da mora s tobom da razgovara. Ja sam mu rekla da čekam

tatu da se vrati na ostrvo. Ti si mi rekla da je otplovio... da je daleko.

Ema je imala osećaj da će se onesvestiti. Sve joj je igralo pred očima. Dok je

razgovarala s ćerkom, osećala je Maksimov pogled na sebi. Nije smela da ga

pogleda.

- Nadam se da se nisi preterano zabrinula - reklo je dete tihim glasom.

Ema nije odgovorila. Očajnički je tražila izlaz iz situacije u kojoj se našla.

- Mrak je već uveliko pao, Klaro. Treba da uzmeš bicikl i da odeš kod dede i

babe - rekao je Maksim smireno i blago. Sva njegova pažnja bila je usmerena

na dete.

Bez ikakvog upozorenja uhvatio je Emu za ruku i stisnuo je jedva primetno.

- Idi, mila. Ja ću doći malo kasnije - rekla je gledajući dete dok je trčalo ka

biciklu.

Umesto da je pusti, Maksim ju je snažnije stisnuo za mišicu. Povukao ju je

napred.

- To me boli - pobunila se.

- Idemo u moju kancelariju -rekao je tonom koji nije dopuštao protivljenje. -

Tamo ćemo moći da razgovaramo na miru.

Nije čekao njen odgovor kao da ga nije ni interesovao. Morala je da požuri

da bi išla u korak s njim.

Kancelarija nije bila daleko od keja. Kada su ušli u zgradu, pustio joj je ruku

i otključao vrata. Išla je za njim bez otpora. I ona je želela taj razgovor. Na

kraju hodnika pokazao joj je rukom vrata s desne strane. Ušla je i radoznalo

pogledala oko sebe. Bila je to prostrana soba koja je delovala elegantno. Prišao

je malom frižideru i izvadio dve kocke leda, stavio ih u čašu i nasuo konjak.

Ponudio joj je piće.

- Ne, hvala - odbila je.

bbyy vvookkii

4455

I dalje je stajala na sredini sobe. Ni Maksim nije pokazivao nameru da

sedne. Otpio je pola čaše pića i zagledao se u ostatak. Tišina koja je nastala

povećavala je napetost i što je duže trajala, bilo je sve teže prekinuti je. Ema je

smatrala da ona treba da započne razgovor.

Maksim konačno podiže glavu i odmeri je cinično.

- Veoma prigodna haljina. Nagoveštava sve tvoje draži. Mora da Dorjan

zaslužuje tvoju pažnju kada se tako trudiš oko izgleda. On je podigao jedra,

ne znam da li će uploviti u luku.

- On mi je samo prijatelj i nema razloga da budeš tako neprijatan. Ovde

nismo zbog njega - rekla je, nezadovoljna njegovom opaskom. - Zašto stalno

pokušavaš da od mene napraviš lošu ženu? Mnoge stvari su se promenile.

Odrasla sam.

- I to u veoma lepu ženu. Ali nešto se teško menja. Karakter. Vrlo brzo si se

snašla na ostrvu.

- Zašto smo ovde? - Emi je bilo dosta njegovih provokacija.

- Zbog Klare i ti to veoma dobro znaš - procedio je kroz zube. - Da li si je ti

nagovorila da se upozna sa mnom? - ispio je ostatak pića.

- Ne, nisam - odgovorila je sigurnim glasom. - Sama je to uradila. Da sam

znala šta smera, sprečila bih je. Prvo sam ja želela da razgovaram s tobom.

-'Zašto?

- Zato što ti dugujem objašnjenje. Trebalo je da to uradim mnogo ranije -

objasnila je.

- Pre jedanaest godina - podsetio ju je. - Ili kada utvrdimo očinstvo.

- Nisam ni pomislila da bi mogao da posumnjaš - zastala je i duboko

udahnula. - Znam da me prezireš i da sam pogrešila što ti odmah po njenom

rođenju nisam javila da imaš ćerku, ali molim te da pokušaš da me razumeš.

Klara je tvoja ćerka. Mislim da si i sam toga svestan.

U njemu je tinjao tihi gnev koji je konačno eksplodirao.

- Jedanaest godina si krila od mene činjenicu da imam dete. A sada stojiš tu i

mirno mi objašnjavaš svoje razioge. Prvi put kada sam je video, osećao sam se

čudno. Čak je i Dino odmah uočio sličnost. Koja sam ja budala! Nisam želeo

da vidim ono što je očigledno. Svašta sam mogao da očekujem od tebe, ali

ovo je previše.

Izliv njegovog besa odstranio je svaki strah da neće prihvatiti Klaru. Štaviše,

činilo joj se glupo što je strepela od tako nečeg. Ali strah je bio

tako dugo prisutan u njoj, da nije mogla ranije da mu kaže.

bbyy vvookkii

4466

- Nisam znala kako ćeš reagovati kad budeš saznao - rekla je obazrivo, a

onda nastavila sa olakšanjem. - Nisam mogla da dozvolim da susret s tobom

bude razočarenje za Klaru. Drago mi je što i sam uviđaš da ti je ćerka.

Maksim je polako ovladao sobom. Otišao je do frižidera i nasuo još jednu

čašu pića.

-Koliko dugo zna da joj tvoj muž nije otac? - upitao je.

- Zna od trenutka kada sam shvatila da je dovoljno odrasla da razume.

Imala je pet godina kada sam joj objasnila onako kako sam mislila da je za nju

prihvatljivo. Nakon toga sam čekala da mi postavlja pitanja. Ona su uvek bila

drugačija, u zavisnosti od njenih godina.

- Znači, ona sve vreme zna za mene, a ti mene obaveštavaš tek sad? Zar

nisam imao pravo da saznam ranije? - optuživao ju je.

- Imao si.

- A zašto mi onda nisi rekla? Godine koje su prošle nikada neću moći da

nadoknadim - ponovo je padao u vatru zbog te nepravde. -Mislio sam da si

mi uzela sve kada si otišla. Bio sam ubeđen da nema više ništa što bi mogla

da mi uzmeš.

- Da sam znala da čekam dete s tobom, nikada se ne bih udala za njega -

rekla je smireno ne bi li i njega umirila. - U to vreme to nisam znala. Kada

sam otkrila da sam u drugom stanju, bilo je kasno.

- Kako je on reagovao?

- U početku je bio malo re-zervisan, ali kasnije je prihvatio to

moje stanje. S njim nisam mogla da imam dece, pa mi je bilo drago što sam

rodila Klaru.

- Zašto nisi tražila poništenje braka? - gledao ju je uporno.

- I šta onda da uradim? - upitala ga je. - Da se vratim tebi? Nakon onog što

sam učinila, ti me sigurno ne bi ni pogledao. Možda ne bi ni poverovao da je

dete tvoje.

- Nisi imala poverenja u mene -gledao ju je ozbiljno, a zatim ispio piće. - Da

sam ja bio na njegovom mestu, izbacio bih te iz kuće.

- Hvala bogu što nisi.

- I tako si ostala s njim - rekao je suvo. - Zašto da ne? On je pun para, zato si

se i udala za njega. Sada si čak uspela da se dočepaš njegovog bogatstva.

Ema je ignorisala ovu primedbu. Nije smatrala da treba da mu kaže da nije

nasledila ništa.

- Pretpostavljam da se prema njoj ponašao kao prema rođenom detetu.

Dobiti ćerku na poklon nije mala stvar - rekao je podrugljivo.

bbyy vvookkii

4477

- Voleo me je dovoljno da prihvati dete drugog čoveka, što je meni tada bilo

veoma važno. Znam da ti je teško da shvatiš, ali ja sam mu bila zahvalna.

Nisam mogla da mu dam svoju ljubav jer je ona pripadala tebi, ali sam

odlučila da mu pružim sreću. Bilo je to zbog osećanja zahvalnosti i krivice.

Trudila sam se da budem korektna - govorila je pognute glave. - Bio je

velikodušan i dobar.

Nastala je tišina. Kada je Maksim progovorio, bilo je mnogo manje gorčine u

njegovom-glasu.

- Misliš da mu dugujem nešto 39 zbog toga? - stavio je čašu na sto iokrenuo

se ka njoj. - Sada ćemo da razgovaramo o Klari. Šta sada treba da uradimo?

- Potreban si joj. Ne prestaje da te traži. Mislim da je poželela da si ti taj

kojeg čeka - pogledala ga je molećivo.

- Ne'mogu da shvatim da si već tako dugo na ostrvu, a da mi nisi rekla. Da

ne kažeš ni detetu koje očajnički traži oca - gledao ju je hladnim plavim

pogledom.

- Zar misliš da je odmah trebalo da dojurim kod tebe? Kada sam ostala

sama, trebalo mi je vremena da sredim mnoge stvari. Moj život se promenio,

ipak sam izgubila nekog s kim sam dugo živela.

- Naravno - podsmehnuo se. - Pomislio sam da si došla iz nekih ličnih

razloga. Imam zaista visoko mišljenje o sebi. Bio sam ubeđen da si se vratila

da vidiš možemo li nas dvoje da nastavimo tamo gde smo stali. Hteo sam da

verujem da si došla jer još uvek želiš moju ljubav. A onda sam saznao da

imam ćerku -nastavio je tonom koji je jasno govorio da je to saznanje

promenilo njegovo mišljenje. - Ti si, u stvari, došla jer je njoj potreban otac -

gledao je kritički njeno izazovno telo. - Preda mnom stoji zgodna mlada

udovica koja ima jedan problem, poodraslu ćerku koja će joj uskoro postati

teret.

- To nije istina! - uzviknula je Ema uzbuđeno.

- Zar nije? - pogledao ju je izazivački. - Pretpostavljam da očekuješ da ja

sada preuzmem roditeljsku dužnost, a da ti slobodno kreneš u lov na

muškarce. Mislim da je Dorjan služio samo za zagrevanje.

Drhtala je od nemoći i besa. Bila je suviše uzbuđena da bi mogla bilo šta da

kaže. Podigla je ruku i snažno ga udarila po obrazu. Udarac mu je zaneo

glavu u stranu. Njegov mračni pogled je nije uplašio. Reagovala je ne

razmišljajući o posledicama. Osvestila se tek kad ju je grubo uhvatio za

ramena i privukao sebi zabadajući joj prste u meso. Oči su mu blještale nekim

ubilačkim sjajem. Tek kada se susrela s njegovim pogledom, osetila je nemir i

strah.

bbyy vvookkii

4488

Zapazivši joj izraz na licu, zastao je za trenutak. Disao je ubrzano, a srce mu

je snažno kucalo.

- Oduvek je naša veza bila čisto fizička - rekao je muklo. - U našem odnosu

nikada nije bilo ravnodušnosti. Izgleda da još uvek ne možemo drugačije da

komuniciramo.

- Ali nikada nismo vređali jedno drugo - podsetila ga je.

- Ne, nismo - složio se. Nije je puštao. Osetila je njegove čvrste nabrekle

mišiće. Približio je svoje lice njenom.

- Skloni se, pijan si - plašila se kako se to može završiti.

- Da, jesam - njegove usne su prelazile preko njenog obraza i vrata. Ljubio

joj je krajeve usana.

- Ti si moje piće, Ema. Već sam probao jedan gutljaj i sada bih celu flašu.

Neću se smiriti dok ne uzmem sve.

Bila je to molba da mu se preda. Pokušavala je da bude razumna. Ali nije

mogla. Bio joj je potreban isto koliko i ona njemu. U početku je samo ovlaš

doticao njene usne, izazivajući snažnu želju za dugim i strasnim poljupcem.

Napokon mu se usne spustiše na njene. Milovao ju je nežno, a ona mu je

uzvraćala svom vatrom svog mladog strasnog tela.

-I ne slutiš kroz kakav sam pakao prošao - mrmljao je bolno. - Saznanje da

pripadaš drugom čoveku i da si svake noći u njegovom zagrljaju, izluđivala

me je.

- A ti ne možeš da shvatiš kakva je to agonija bila za mene - želela je da mu

kaže kako nije samo on patio. - Ležala sam u njegovom zagrljaju, a sve vreme

želela da si ti na njegovom mestu. Nikada nisam prestala da te želim.

- A šta želiš sada? - upitao je ljubeći je po vratu.

- Želim tebe. Želim da me voliš i da ja volim tebe - bio je to iskren odgovor.

Njegove usne su se ponovo požudno i željno spustile na njene. Kada ju je

podigao i u naručju je poneo ka sofi, bila je svesna onoga što se š njom

događalo. Želela je samo da zauvek ostane u tom zagrljaju i da se taj trenutak

nikad ne završi. Skidao ju je polako, uživajući u njenom lepom telu. Nije

mogao da otkopča dugme na haljini pa ga je iskidao. Nije joj bilo važno, bio je

važan samo Maksim, njegovi uzbudljivi dodiri, poljupci i ono što će se uskoro

dogoditi.

Za nekoliko sekundi oboje su bili nagi i vreli od očekivanja. Kada je osetila

njegove gladne usne na svojim grudima i ruke na bedrima, jeknula je

zadovoljno. Maksim ju je pomamno ljubio i milovao. Ležala je pred njim

potpuno otvorena i spremna za davanje cele sebe.

bbyy vvookkii

4499

To je bilo ono što je želeo i čekao. Bio je nestrpljiv od silnog naleta strasti i

teškom mukom se suzdržavao da je odmah ne uzme. Hteo je da je dovede do

vrhunca ljubavnog uzbuđenja pa da onda zajedno idu do kraja. Razmakao joj

je noge nežno ali odlučno, želeći da ga sama pozove u svoju skrivenu toplotu.

Uzeo ju je snažno i pažljivo istovremeno, dozvoljavajući joj da oseti svu slast

sjedinjavanja. Telo joj se uvijalo pod njim. U glavi joj je zvonilo stotinu zvona.

Zaneti ljubavnom igrom, u vrtlogu strasti zajedno su uzleteli do neslućenih

visina zadovoljstva.by voki

Koliko dugo su ležali zagrljeni, Ema nije znala. Njegovo telo je bilo

opušteno. Miris tog tela bio joj je tako drag.

- Odavno se nisam ovako osećala - rekla je, nežno mu prstima milujući lice.

Maksim se oslonio na lakat i zagledao u nju. Gledao ju je uporno, kao da je

hteo da pročita nešto na tom lepom licu.

-Tvoja želja je ispunjena, zar ne? - upitao je.

Osmeh joj je titrao na usnama.

-To je bila i tvoja želja. Zar nisam u pravu?

- Jesi - gledao je njene prste gde nije bilo prstena. - Pomeri se. Hteo bih da

izvučem ruku.

Umesto da samo promeni položaj, Maksim uze svoje pantalone. Srce joj se

steglo kad je videla taj pokret. Nečujno je u sebi uzdahnula. Trenutak njihove

prisnosti je prošao. Želela je da sve potraje još malo, mada jeznala da takva

sreća ne može biti večna. Obukla je brzo svoju haljinu, a Maksim priđe

radnom stolu i uključi lampu. Bio je bez košulje. Telo mu je bilo vitko i

snažno. Mišići mu zaigraše na plećima kada se nagnuo da uzme čašu.

- Hoćeš li piće? - upitao je preko ramena.

- Ne, hvala - odgovorila je saginjući se da zakopča sandale.

Kad je podigla glavu, on je bio naslonjen na sto i posmatrao je.

- Volela bih da znam o čemu razmišljaš - rekla je.

- Razmišljam o onome što je bilo, što je sada... - slegnuo je ramenima.

- Uspeo si u poslu, čujem da si veoma cenjen u gradu.

- Još uvek nisam dostigao nivo porodice Kristi - rekao je kroz zube.

- To nije važno - brzo je rekla.

- U pravu si. Ovog puta je važna ljubav, zar ne? - rugao joj se.

Pre nego što je uspela da odgovori, zazvonio joj je mobilni .telefon.

Pogledala ga je zbunjeno.

- Ema - bio je to glas njene majke - izvini što te zovem.

- U redu je, mama - požurila je Ema da kaže. - Uskoro dolazim kući.

- Nadam se da nisam prekinula nešto važno - dodala je majka.

bbyy vvookkii

5500

- Nisi, mama. Vidimo se - pogledala je Maksima. - Treba da idem.

On je samo ćutao i gledao kroz prozor. Kada je skrenuo pogled k njoj, lice

mu je bilo hladno, ozbiljno.

- Zakleo sam se da više nikada u životu neću imati ništa s tobom. Govorio

sam sebi da te neću ni pogledati ako se vratiš. Čovek počne da

prezire sebe kada shvati da nema snage da se odupre jednom ženskom telu.

- Sad ti je žao - vređalo ju je to što je rekao.

- Ne znam ni sam šta mi je - snažno je stisnuo šake. - Zbunjen sam. Večeras

sam saznao da imam ćerku i ni o čemu drugom ne mogu da razmišljam.

Imam jedan predlog koji mi se trenutno čini najbolji. Pošto ti i ja od sada

moramo često da budemo zajedno, gledaćemo da se ponašamo prijateljski, ali

da ne bude nikakvog bliskog kontakta.

- Ja ću Klari objasniti zašto joj ranije nisam rekla da si joj ti otac. Ona je

pametna devojčica. Neće praviti probleme.

- U to ne sumnjam. Uradi to odmah. Želim da od sada svaki slobodan

trenutak provodim sa svojom ćerkom.

- U redu - reče Ema slomljenim glasom. Oči joj se napuniše suzama.

- Hajde da te otpratim do kola -rekao je takvim glasom kao da se među

njima ništa nije desilo.

XXIIVV

Dok je zalivala cveće u svojoj bašti koja je izgledala kao šarena čipka, Ema je

razmišljala o Klari. Strah kako će primiti vest da joj je Maksim pravi otac, bio

je neopravdan. Razgovor je protekao iznenađujuće lako. Mirno je i s

razumevanjem prihvatila objašnjenje koje joj je majka dala. Ema je bile

zbunjena više od nje.

- Znala sam! - rekla je devojčica, a lice joj je blistalo od sreće. - Ne ljutim se

na tebe što mi odmah po dolasku na ostrvo nisi rekla. Važno je da sam našla

tatu - posle toga ju je zagrlila i poljubila.

Emi je na licu igrao osmeh. Njena ćerka odrasla je u divno i plemenito biće.

Okrenula se ka njoj i pogledala je s ljubavlju. Klara je sedela .za stolom na

bbyy vvookkii

5511

verandi i gledala album sa slikama koji je donela od babe i dede. Uzdahnula

je sa olakšanjem. Problem koji joj godinama nije davao mira, rešen je. Sada je

mogla da živi mirno i da pravi planove za svoju budućnost. Protekle nedelje

Maksim je nekoliko puta dolazio po Klaru. Svaki put se vraćala nasmejana i

srećna. Obožavala je oca.

- Tata! - detetov zvonki glas trgao je Emu iz razmišljanja. Nije primetila

kada je Maksim ušao u dvorište.

- Zdravo - pozdravi je Emu, a onda se obratio ćerki. - Imam slobodno

popodne, pa ako želiš, možemo da se vozimo brodom i da te učim da roniš.

- To bih zaista volela! - oduševila se Klara. - Idem da se spremim.

- Šta ti planiraš da radiš? - upitao je Emu kada su ostali sami.

- Treba da očistim bašticu.

- Ne misliš valjda to da radiš po ovoj žezi?

- Zašto da ne? Kada se budem umorila, ući ću u kuću.

- Pođi s nama.

- Ne - odgovorila je brzo.

- Zašto ne? - izazivao ju je. -Klara će biti u blizini, ne treba da se plašiš. Kada

sam s detetom, izbegavam alkohol koji me dovodi u iskušenje.

Ukočila se. Shvatila je da je njeno odbijanje poziva značilo da se baš toga

plaši.

- Izvini, samo sam se šalio - rekao je.

- Nije važno.

- Poziv još uvek važi - dodao je ozbiljno. - Velika je novina za mene što sam

iznenada postao otac desetogodišnje devojčice. Ponekad se ponašamo čudno

jedno prema drugom. Desi se da ne znam šta da razgovaram s njom. Mislim

da bi i za Klaru bilo bolje da i ti budeš sa nama i da nam pomogneš da se

upoznamo.

Slušala je njegov glas. Zvučalo je sasvim logično. Već godinama nije ronila,

pa joj je ponuda odjednom bila veoma primamljiva i nije mogla da je odbije.

- Ići ću s vama - pristala je. Klara je dotrčala do njih noseći ruksak u rukama.

- Moraš da mi pomogneš oko upravljanja brodom - rekao joj je Maksim.

- Zaista? - pogledala ga je širom otvorenih očiju.

- I tvoja majka će ići s nama - obavestio ju je.

- Divno! - uzviknulo je dete. -Hajde, mama, uzmi kupaći kostim pa da

krenemo.

U luci je bilo usidreno mnoštvo brodića, od najobičnijih, ribarskih, do

luksuznih jahti. Ema se ćutke divila maloj jahti kojoj su prilazili. Kad su bili

bbyy vvookkii

5522

dovoljno blizu, ona pročita ime "Oaza mira" napisano krupnim slovima

naboku broda.

- Lepo ime - konstatovala je.

- Jeste, ime joj odgovara u potpunosti. Kad god se zasitim posla, vraćam se

moru. Ostavim sve i odvezem se negde daleko gde uživam u samoći i tišini.

To traje i po nekoliko dana.

Znala je da je bilo tako. Promena koja je nastala u Maksimovom životu nije

mogla da u potpunosti promeni njegove navike. More je bilo njegova velika

ljubav i Ema se radovala što je tako i ostalo. Voleo je more i poznavao sve

njegove tajne. Sasvim je prirodno što mu je to nedostajalo u životu koji je sada

vodio.

Kad su se popeli na jahtu, Maksim se obrati Klari:

- Hoćeš li da odvežeš brod dok ja uključim motor?

- Naravno! - Klara je ponosno prihvatila zadatak.

Ema je pošla za Maksimom. Povetarac koji je duvao, igrao se njenom

kosom. Imala je crni kupaći kostim i preko njega belu košulju koju je ostavila

raskopčanu. Stajala je uz ogradu broda i gledala ogromno plavo prostranstvo

ispred sebe.

- Šta se dogodilo sa "Zvezdom mora"? - pitala je i istog trenutka zažalila. Taj

brodić je bio jedna od najsnažnijih uspomena na njihovu ljubav.

Ćutao je nekoliko trenutaka pre nego što je odlučio da odgovori. Nijednim

pokretom nije pokazao da ga je to pitanje potreslo. Nastavio je sasvim mirno i

ravnodušno.

- Hteo sam da ga potopim nadajući se da ću s njim potopiti i uspomene koje

su me za njega vezivale. Na kraju sam ga prodao nekom momku i iskoristio

taj novac da postanem partner u jednom unosnom poslu. Od tada sam počeo

da gradim svoju malu imperiju - poslednju rečenicu je izgovorio suvo,

naglašavajući da je njegova imovina daleko manja od one koju poseduje

porodica Kristi.

- Drago mi je što si prodao brodić.

- Nije prošlo ni dva meseca kako ga je kupio, a mladić je naleteo na stenu -

nastavio je Maksim priču. -"Zvezda mora" se raspala i potonula na dno mora.

Ali nije sa sobom odnela i uspomene na tebe, kako sam očekivao i želeo.

Način na koji je to rekao, uneo je u nju nemir. Odjednom je njegova blizina

postala neizdrživa.

- Idem da vidim je li Klari potrebna pomoć - rekla je i otišla istog trenutka.

bbyy vvookkii

5533

Plovili su su polako dok nisu izašli iz luke, a onda je Maksim razvio punu

brzinu. Vetar je duvao i odnosio napetost koju je Ema osećala. Opustila se i

počela da uživa u vožnji.

Maksim je Klari strpljivo objašnjavao kako se upravlja brodom, a onda joj

prepustio kormilo. Ona je ponosno preuzela komande. Usidrili su se u

dubokoj vodi nedaleko od jednog koralnog ostrva. Detetu je bilo potrebno

samo desetak minuta da se privikne na opremu za ronjenje. Nakon toga je sa

ocem zaronila prema podvodnoj lepoti koja je mogla da se nađe samo oko

koralnih ostrva.

Za Emu je to predstavljalo ponovno otkrivanje čari tog lepog

Nporta kojim se nekad intenzivno bavila. Voda je bila kristalno cista lako da

se jasno video život koji se odvijao u moru. Bila je savršeno mirna, svim

čulima prepuštena tom čarobnom svetu. Učinilo joj se da je vreme veoma

brzo proletelo kada je Maksim mahnuo rukom i obe pozvao da isplivaju na

površinu. Bilo joj je žao što napušta taj bezbrižni, tajanstveni prostor morskih

dubina.by voki

Maksim je već bio na brodu kad je Ema počela da se uspinje merdevinama.

Pružio joj je ruku i pomogao da bezbedno stane na palubu. Disanje joj je bilo

ubrzano zbog dugog ronjenja, a oči sjajne. Sa osmehom je gledao njeno lice

podignuto prema njegovom.

- Da li je bilo lepo?

- Da! Već sam zaboravila koliko volim da ronim.

Pomerila se da bi Klara mogla da prođe, a zatim otišla na ležaljku za

sunčanje. Bila je iscrpljena ali srećna. Klara je bila uzbuđena zbog svog novog

doživljaja. Neprekidno je pričala. Kada je napravila pauzu da uzme vazduh,

Maksim je vesto iskoristio taj trenutak.

- Već je prilično kasno, morali bismo da krenemo natrag.

- Ja ću ti pomoći - rekla je devojčica spremno.

Ema nije želela da ustane. Samo se udobnije namestila. Kada je motor

uključen, jahta se zatresla. Zatvorila je oči. Krenuli su.

Nešto joj je govorilo da nije sama. Lenjo je podigla kapak i pogledala.

Maksim je stajao pored ležaljke i posmatrao je. Pogled mu je govorio o čemu

razmišlja. Naglo se podigla,

uzela košulju i obukla je.

- Hoćemo li brzo stići? - upitala je kako bi sakrila nervozu.

- Hoćemo.

Dotakao joj je struk. Srce joj je snažno zakucalo. Uhvatila ga je za mišice i

pokušala da odgurne od sebe.

bbyy vvookkii

5544

- Rekao si. bez dodirivanja.

- U pravu si - složio se dok se saginjao da je poljubi. - Ali nema ničeg lošeg u

poljupcu.

Gledala ga je zbunjeno. -Čemu to, Maksime?

- Ne znam - iskreno je odgovorio. - Izgleda da je to jače od mene.

Oči su mu bile užarene, teško je disao. Pustio ju je i odmakao se. Očigledno

je iskušavao svoju samokontrolu.

Kada su se usidrili u luci i seli u kola, svi su ćutali. Čak ni Klara nije imala

snage da govori.

- Umorna sam - požalila se.

- Nakon ovakvog dana nije ni čudo što se tako osećaš - tešila ju je Ema,

nežno je gledajući udobno nameštenu na zadnjem sedištu automobila.

XXVV

Gospodin Erik i gospođa Sonja danima su strpljivo slušali unuku koja je

oduševljeno pričala o svojoj hrabrosti i iskustvu stečenom pri ronjenju. Kada

ju je Maksim nakon toga vodio u noćni ribolov, više ništa nije moglo da

zaustavi njenu želju da vidi sve što joj taj plavi beskraj možepružiti. Bila je

ubeđena da veoma malo dece može da se pohvali takvim avanturama.

Maksim je bio ponosan što je njegova ćerka ljubav prema moru nasledila od

njega. Sve bolje se snalazio u ulozi oca i sve više u njoj uživao. Skoro svaki

dan se šetao s Klarom, ne obraćajući pažnju na Ijubopitljive poglede meštana.

Spontanost i način na koji su se zbližili nadmašio je sva Emina očekivanja. I

ona je s Maksimom imala bolji odnos. Oboje su ulagali napor da prevaziđu

međusobne nesuglasice. U njegovom glasu nije bilo zajedljivosti, a prošlost

više nije spominjao. Kad god bi dolazio po ćerku, bio je ljubazan i šarmantan.

Zato se Ema nije iznenadila kada ju je Klara upitala srne li da pozove oca kod

njih na ručak. Ono o čemu je godinama maštala, postala je stvarnost. Njih

troje će makar nakratko izgledati kao porodica.

Dok je ona radila u kuhinji, Klara se igrala u dvorištu, U rašljama starog

drveta na kraju dvorišta Maksim joj je montirao kućicu za igru. Od tog

trenutka to je bilo omiljeno mesto na koje je odlazila kada bi poželela da uživa

u svom dečjem svetu.

bbyy vvookkii

5555

Ema nije želela da.se upušta u pripremanje nekih posebnih specijaliteta, već

se odlučila za jednostavnu ali ukusnu hranu koju su njih dve volele da jedu.

Znala je da se on hrani po restoranima gde rade vrhunski kuvari, ali se nadala

da neće naći zamerku ručku koji je ona napravila.

- Ema - čula je glas svoje majke koji je dolazio iz predsoblja.

- U kuhinji sam, mama - doviknula je Ema prilazeći sudoperi da opere

sudove.

- Klara mi je upravo saopštila da imate gosta ha ručku - rekla je gospođa

Šonja ulazeći. - Tako sam sretna zbog toga.

- I ja se radujem, mama.

- Zašto me nisi zvala da ti pomognem? - upitala je majka. - Ipak sam ja malo

veštija u kuhinji od tebe.

- Nema potrebe. Ovaj ručak i ja znam da napravim, neću nikoga da

impresioniram svojim kuvanjem.

- Mogu da napravim kolače - stara gospođa je bila uporna u želji da

pomogne.

- Ne, hvala, ima sladoleda.

- U redu, mila. Ako ti nisam potrebna, idem kući. Želim da lepo provedete

vreme zajedno.

Ema je prišla šporetu i otvorila rernu da pogleda meso. Bilo je skoro gotovo,

trebalo je još samo da napravi salatu i stavi pomfrit da se peče.

U jednom trenutku je pomislila da se presvuče ali je brzo odustala od te

ideje. Zelena haljina od žoržeta sa sitnim žutim tufnama koju je imala na sebi,

izgledala je sasvim lepo. Haljina je bila cigovana ispod grudi, pa joj je njena

lepršavost dozvoljavala da se lako kreće po kući. Promenila je samo obuću,

umesto japanki je obula žute papuče s potpeticom. Zbog vrućine i obaveza

koje je imala u kuhinji, kosu je uplela u pletenicu.

Iznenada u Emu poče da se uvlači neki nemir. Uvek se može desiti nešto

neplanirano, ma koliko se ona trudila da sve bude u najboljem redu. Klara se

nije smirila dok nije našla svog pravog oca, sada bi mogla da poželi da, kao i

ostala deca, ima porodicu. Oca i majku koji žive zajedno. Verovatno je ovaj

ručak njen pokušaj da ih zbliži. Bila je suviše mlada da bi shvatila zašto joj

roditelji ne žive zajedno. Zadatak koji je dete možda sebi dalo, bila je

nemoguća misija.

Klarin zadovoljni vrisak najavio je Maksimov dolazak. Zajedno su ušli u

kuću.

- Mama, pogledaj, tata je doneo veliku čokoladnu tortu i cveće! - cvrkutala je

držeći oca za ruku.

bbyy vvookkii

5566

S keceljom oko struka i zajapurenog lica, Ema ih je dočekala. Maksim je

držao buket crvenih ruža čiji je zanosni miris ispunio celu kuću.

- Izvoli - pružio joj je cveće. -Neka Klara stavi kolač u frižider.

Gledala je u divne pupoljke dok joj je milina ispunjavala grudi. Radovalo ju

je što nije zaboravio koje cveće voli.

- Izvoli, sedi. Šta želiš da popiješ?

- Hvala, sada ne mogu ništa. Možda kasnije.

- Stavila sam tortu u frižider, šta još treba da uradim, mama?

- Možeš da se pripremiš za ručak. Maksim je gledao za ćerkom dok je

izlazila iz sobe. Sačekao je da se vrata kupatila zatvore a onda se obratio Emi.

- Ovo je Klarina ideja.

- Znam.

- Meni se njen predlog dopao. I epa si. Dobro izgledaš u kuhinji s keceljom -

osmehnuo se.

- Pošto sam sve završila, mogu i Inje skinem.

- Nisam ništa loše mislio:

- U redu je.

- Opusti se. Ovo je samo ručak. Oboje želimo da Klara bude srećna, a ovo joj

mnogo znači.

Ema je samo klimnula glavom i počela da iznosi tanjire i postavlja sto.

Devojčica je utrčala u trpezariju pokazujući dlanove koji su se crveneli od

pranja.

- Čiste su.

- Sada možete da sednete za sto - pozvala ih je Ema.

- Jedva čekam. Umirem od gladi - nestrpljivo reče Klara.

- Ti uvek umireš od gladi - primetila je majka.

- Onda je na mene - reče Maksim. - I ja sam gladan.

Po tonu njegovog glasa shvatila je da ne govori o gladi za hranom.

Pocrvenela je.

- Nisam pripremila ništa posebno. Pile, pomfrit i salatu.

- Sve što volim - oduševio se Maksim.

- Šališ se. Verovatno jedeš mnogo egzotičnija jela.

- U pravu si, ali ovo je ono što volim. Živim u malom stanu pa ne mogu da

vas pozovem kod sebe da bih uzvratio gostoprimstvo, ali mogu da vas

izvedem na večeru u restoran.

- Kada ćemo ići, mama? - Klara sa zebnjom pogleda u majku.

- Videćemo. Hajde da ručamo, ohladiće se.

bbyy vvookkii

5577

Kroz nekoliko trenutaka svi troje su sedeli za stolom i jeli. Kada je Klara

uzela drugo parče mesa, Maksim sumnjičavo pogleda Emu.

- Da li ona uvek ovoliko jede? -upitao je gledajući sitnu figuru deteta.

- Uvek. Ponekad se pitani gde joj stane. Hoćeš li sada kafu? - ponudila je

Maksima koji je završio s ručkom.

- Svakako. Baš će mi prijati - odgovorio je zadovoljno gladeći stomak

rukom.

- Da li treba da ti pomognem oko sudova? - upitala je Klara dok je ustajala

od stola.

- Ne, ovog puta si oslobođena te obaveze.

- Ja bih onda otišla do dede i babe da vidim je li gotov moj sto za kompjuter

koji mi deda pravi.

- Možeš, ali nemoj da ostaneš suviše dugo.

Klara zadovoljno istrča iz kuće. Kada je skuvala kafu, Ema je spusti na mali

sto i sede pored Maksima na kauč.

- Vreme je da ti i ja razgovaramo - rekao je polako, ne želeći daje uplaši.

- O čemu da razgovaramo? - upitala je iznenađeno.

- Ja imam problem koji ima i Klara - govorio je pažljivo. - Nas dvoje smo

otac i ćerka, ali i meni i njoj je nezgodno da o tome javno pričamo. Svi bi nas

pitali zašto dosad nismo bili zajedno i zašto nam se prezimena razlikuju.

Imam predlog kako to da resimo.

- Zaista? - Ema nije shvatala šta on hoće da kaže.

- Priznaću je zvanično i samim tim će dobiti moje prezime. Razgovarao sam

s njom i ona nestrpljivo očekuje da to uradim. Klara Rajan, lepo zvuči, zar ne?

Emi je trebalo nekoliko trenutaka da se pribere i odgovori.

- Mislila sam da će taj razgovor biti između nas dvoje, a ne između tebe i nje

- pobunila se.

- Hteo sam da čujem njeno mišljenje. Važno je šta ona želi.

- Naravno - bila je povređena.

- Ema, ja to želim i moram da uradim.

- Shvatam, samo nisam očekivala tako brzo.

- Brzo?! Šta je tebi? Trebalo je da to uradim pre deset godina.

Osetila je ljubomoru. Klara je bila luda za njim isto koliko i on za njom.

Uzeće joj dete koje je godinama bilo samo njeno. Odjednom joj je sve bilo

kristalno jasno. Ovaj ručak je poslužio da bi joj on saopštio šta su njih dvoje

odlučili da urade.

- Moram da znam da ti to najiskrenije želiš, da ne radiš samo zato što se to

od tebe očekuje - rekla je drhtavim glasom.

bbyy vvookkii

5588

- Surovo je od tebe što me to pitaš.

Ona je bolno uzdahnula.

- Oprosti. Ponašam se sebično -oči su joj bile pune suza.

- Neću ti ja uzeti ćerku - Maksim je primetio njen strah. - Samo će imati oba

roditelja, kao što i treba da ima. Možda sam ti malo nespretno objasnio, pa si

pogrešno shvatila moju nameru. Ti si potrebna i meni i njoj. Veoma.

Pogledala ga je. Bila je bleda i tužna. Poljubio ju je nežno u obraz.

- Još sam o nečemu razmišljao. O nama. Treba da pokušamo da ponovo

budemo zajedno. Sada smo zreliji, nadam se i pametniji.

- Da li to stvarno misliš? - upitala je sa strepnjom.

- Da. Biće dobro. Mora da bude -šapnuo je privlačeći je sebi.

Dodir njegovih usana poslao je u/buđijive žmarce duž celog njenog tela.

Poljupcima |e prekrivao njeno lice, vrat, grudi. Željno se upijala u njegov

zagrljaj. Grlio ju je sve snažnije. Više joj nije odgovaralo da bude u njegovom

krilu. Taj položaj joj je sputavao pokrete, a ona je htela da bude aktivnija jer je

želja potpuno njome ovladala.

Maksim je teškom mukom uspeo da obuzda navalu strasti koja mu je

obuzela telo.

- Ma koliko želeo, moram prekinuti. Nije ni vreme ni mesto - mrmljao je

između poljubaca.

- A da promenimo vreme - izazovno se promeškoljila u njegovom naručju.

- Ne treba dete odmah da vidi majku i oca u ljubavnom zanosu - nasmejao

se, trapavo se braneći od njenih dodira koji su mu izazivali ludilo u glavi.

- Pa zato uglavnom želiš da si sa mnom - nevoljno se odvojila od njega.

- Misliš da je samo radi seksa? -napravio je izraz lica kao da mu nije jasno

zašto ona ima to mišljenje. -Možda i radi novca. Ti ga imaš mnogo više nego

ja - rekao je, a Ema se uozbiljila. Nije bila sigurna da li se on šali. Mora da mu

kaže da ona nema nikakvo bogatstvo. - Valjda nisi pomislila da govorim

ozbiljno! -viknuo je kada je video njenu reakciju. - Šalio sam se, ali izgleda da

je moja šala bila neumesna.

- Mislim da sam previše osetljiva - zagrlila ga je. - Nemoj da me tako

zadirkuješ.

- Da se vratimo onda na temu seksa.

- Uozbilji se. Hajde, da pijemo kafu.

- To ti nije loša ideja. Treba mi sredstvo za smirenje - smeškao se

zadovoljno.

bbyy vvookkii

5599

Zalazak sunca se već bližio kada je Maksim pošao u svoj stan. Na horizontu

su podrhtavale sve moguće boje među kojima su dominirale jarko crvena i

naranžasta.

XXVVII

Ema je bila toliko ushićena pramenom koja se desila u njenom životu, da

nije ni razmišljala dokle će trajati i hoće li njena i Maksimova obnovljena veza

uspeti. Bilo joj je važno da su zajedno.

Njena majka je uvek bila optimista kada su njih dvoje u pitanju. Nikada nije

prestala da gaji nadu da će se sve dobro završiti. Verovala je da će umeti da

iskoriste šansu koju im je život pružio. Snaga njihove ljubavi, ubeđivala je

sebe, na kraju će pobediti. Ipak, trunka straha je postojala u njenom srcu, ali

se trudila da to njena ćerka ne primeti. Molila se da je ožiljak bola na

Maksimovom srcu izbledeo. Oboje su zaslužili da budu srećni i da zajedno sa

svojom ćerkom uživaju u budućem životu.

- Ne slušaj nikog. Prati svoje srce. Svet više nije romantično mesto, ali neki

ljudi jesu. Nemoj dozvoliti da te svet promeni - samo je rekla ćerci. Emi je

mnogo značilo što roditelji razumeju njenu želju da svoj život provede s

čovekom kojeg voli i kojeg će uvek voleti.

Ona i Tanja su sedele na verandi i uživale u večernjoj svežini. Odavno nisu

bile same i vodile prave ženske razgovore. Emi je bilo žao što je u poslednje

vreme zapostavila prijateljicu koju je iskreno volela i u koju je imala beskrajno

poverenje.

- Nedostajali su mi naši razgovori - priznala je Ema.

-I meni. Ali ti si bila veoma zauzeta pa sam čekala da dođem na red.

- Nije baš tako. Izvini, trebalo je da ti se javim ranije.

- Važno je da si srećna. Ponovo si sa čovekom svog života. To si želela, zar

ne?

- Da, a ipak mi je sve nekako čudno. Nisam još sigurna koji su Maksimovi

pravi motivi.

- Nemoj da se zamaraš analizama. Ljubav je pobedila, sve ostalo zaboravi.

- Kad bih mogla! Bojim se da se on žrtvuje samo da bi Klara imala srećno

detinjstvo - oklevala je Ema sa iznošenjem svoje sumnje.

bbyy vvookkii

6600

- Glupost! - Tanja nije htela da u to poveruje.

- Pa baš i nije. Brak njegovih roditelja nije bio uspešan. Otac mu je napustio

majku," a zatim i ostrvo. Nedugo posle toga, ona se razbolela i umrla. On je

živeo sa stricem. Skoro celog života je bio sam. I na kraju sam ga ja razočarala

i izneverila. Zato mislim da on hoće da pruži ćerki sve ono što sam nije imao.

Mislim da je spreman da za dete učini sve.

- Ja sam sigurna da je on te dečje

bolesti odavno preležao. Maksim zna šta hoće u životu. On je jaka i stabilna

ličnost. Veruj mi, on voli i tebe i Klaru.

- I ja volim njega.

- To samo slep čovek ne može da primeti. Koliko sam videla, nemoj misliti

da te špijuniram, on dolazi u tvoju kuću svaki dan - Tanja se iskreno

nasmejala.

- Za koju stranu službu radiš? Ako si dobro plaćena, onda se neću ljutiti -

Emu je Tanja uvek znala da oraspoloži.

- Ja sam ti dvostruki agent. Opasno, ali isplati se. Sada ozbiljno pitanje, da li

ti je predlagao da živite zajedno?

- Mislim da to ne želi. Voli svoju samostalnost.

- A ti? Šta ti želiš? Da li tebi odgovara ovakva veza?

- Ja nemam pravo da postavljam uslove.

- Koješta! Moraš prevazići taj osećaj krivice. Nećeš do kraja života

prebacivati sebi zbog jedne greške iz mladosti. Ne postoji niko ko nije uradio

nešto zbog čega je kasnije zažalio.

- Znam, ali ću ipak pustiti da se veza razvija postepeno. Moram mu dati

vremena. Nego, nisi mi rekla kako je Dorjan.

- Dobro je. Baš pre neki dan mi je rekao da mora da se navikava na pomisao

da će mu Maksim biti komšija - vragolasto reče Tanja.

- On je dobar prijatelj i veoma zgodan muškarac Neće me iznenaditi ako ga

uskoro vidim s nekom neodoljivom devojkom. Nisam ti se pohvalila da ćemo

preko vikenda

Isploviti na jahti.

Klara mora da se raduje.

Idemo samo on i ja. Ona će I utatl kod babe i dede.

- Vidiš da želi da budete sami.

- Valjda će sve biti dobro.

- Biće bolje nego što možeš i da zamisliš. Biće fantastično - sigurnim glasom

reče prijateljica.

bbyy vvookkii

6611

- Kada se vratim, moram da vidim onaj poslovni prostor o kome smo

razgovarale. Još uvek sam zain-teresovana, nadam se da je još slobodan.

- Mislila sam da si odustala od ideje da radiš.

- Naravno da nisam. Ne želim da finansijski zavisim od Maksima.

- Nisi mu još rekla kako si prošla posle razvoda.

- Ne. Glupo mi je da ga time zamaram. Možda ću mu reći ovog vikenda.

Tanja se protegnula u stolici i zevnula.

- Ovo je znak da treba da idem. Već je kasno. Lepo se provedi. Uživaj i

nemoj mnogo da razmišljaš – posavetovala ju je Tanja i zvučno poljubila u

obraz.

XXVVIIII

U snu se Ema okrenula na stomak i zagnjurila glavu u jastuk. Ispružila je

ruku kraj sebe u krevetu. Očekivala je da će osetiti Maksimovo telo, ali mesto

je bilo prazno. Odmah se razbudila. Namrštila se kad je shvatila da on nije u

krevetu. Sunce je već veselo sijalo kroz prozore.

Okrenula se na leđa i umirila. Očekivala je da čuje neki zvuk s palube. Kada

je čula korake, zadovoljno se osmehnula. Setila se prošle noći i njihove strasne

ljubavi. Osmeh joj je postao još zadovoljniji. Ustala je, obukla široku pamučnu

majicu i krenula napolje. Usput se pogledala u ogledalo. U očima joj je bio

sjaj, sjaj zadovoljne žene. Prošla je kroz kuhinju i videla skuvanu kafu, usula

je sebi u solju, a onda izašla na palubu.by voki

- Dobro jutro! - viknula je mada ga nije videla.

- Dobro jutro! - odgovorio joj je. Pogledala je u pravcu njegovog glasa i

videla ga gde stoji na pramcu.

- Šta radiš? - upitala je. Nije odgovorio. Posmatrao ju je dok je prilazila.

- Deluješ veoma seksi ujutro - rekao je sanjivo.

Obavila mu je ruke oko vrata i naslonila se na njega. Zatvorila je oči

uživajući u njegovoj blizini, u svojoj sreći. Podigao joj je lice prema svom i

toplo joj poljubio usne.

Oko njih je vladala potpuna tišina. Čulo se samo udaranje talasa o jahtu

usidrenu kod samog ulaza u malu uvalu. Nigde nije bilo nikoga. Do tog

bbyy vvookkii

6622

mesta su došli tokom noći, pa Ema u mraku nije mogla dobro da vidi uvalu.

Sada je zadivljeno gledala ispred sebe. Obala je bila peskovita, obrasla

palmama i drugim bujnim rastinjem. Voda je bila svetloplava.

- Zašto ne ostanemo ovde, Maksime? Ovde je divno! - oduševljeno je rekla.

- Možemo ako želiš - pristao je. -Hoćeš li da plivamo pre doručka?

- Naravno! - odgovorila je spremno. - Sačekaj samo da obučem kostim.

Uhvatio ju je za ruku i zaustavio.

- Zašto? Ovde nema nikoga sem nas dvoje. Ovo mesto pripada nama.

- Ako se ti skineš, i ja ću - rekla mu je.

- Onda je dogovoreno.

- Hajde da se trkamo do plaže - predložila je Ema.

Skinula je brzo svoju majicu i skočila u vodu. Maksim je polako skidao šorts

i gledao za njom. Već je dosta odmakla kad je i on skočio u vodu. Bio je dobar

plivač pa ju je brzo stigao. Ipak, prednost koju je imala u početku, pomogla joj

je da pobedi. Izašla je iz vode i pala iscrpljena na pesak. Njene ljubičaste oči

trijumfalno su sijale.

- Zaboravila sam da ti kažem da ko izgubi, sprema doručak - smejala se

razdragano.

- Nije pošteno - seo je kraj nje na pesak dok mu se voda slivala niz telo.

- Ko gubi, ima pravo da se ljuti -zadirkivala ga je.

- Znači tako - nagnuo se ka njoj. Nudila mu je svoje usne dok je polako

rukom prelazila duž njegovih leđa.

- Slan si - rekla je liznuvši mu lice.

- Ja volim ukus soli - reče on, požudno joj ljubeći telo.

Sati su prolazili neprimetno. Njih dvoje su plivali, ronili, sunčali se i vodili

ljubav. Jedini kontakt održavali su s Klarom i Maksimovom sekretaricom. Za

sve ostale bili su nedostupni.

Ema je obilazjla uvalu koja je odisala spokojem. Želela je da zapamti svaki

detalj. Ovo su bili najsrećniji trenuci njenog života.

Osetila je poznate snažne ruke oko tela i stisnula ih čvrsto. Zatim podiže

glavu i spusti poljubac na njegove grudi.

- Ovo prija - promuklim glasom reče Maksim. - Izludećeš me.

-Tvoje telo me inspiriše.

- Zapamti gde si stala - reče on provlačeći joj prste kroz kosu. -Moramo da

jedemo.

- Hajde da jedemo ovde - Ema nije htela da napusti uvalu.

- Zašto da ne? Sve što nam je potrebno, stavićemo u čamac i preneti na

obalu - svideo mu se njen predlog.

bbyy vvookkii

6633

Naložili su vatru na plaži i ispekli ribu. Jelo je brzo bilo gotovo. Sunce je već

bilo na samom zalasku kad su seli da jedu. Nakon večere Ema se naslonila na

Maksima i ispružila uživajući u čarobnom zalasku sunca.

- Ovaj zalazak sunca sam poručio specijalno za tebe - rekao je milujući joj

ramena.

- Divan je - prošaputala je, ali njene misli su već bile odlutale u drugom

pravcu. - Šta misliš, koliko treba novca da se otvori radnja u centru grada?

- Ne znam - pogledao ju je. - To zavisi od mnogo čega. Važna je lokacija,

stanje lokala i štošta drugo. Zašto?

- Htela bih da otvorim radnju. Moj tata pravi divne stvari od drveta. Već

sada ima punu radionicu raznih predmeta. Dovoljno za početak. To bi se

dobro prodavalo turistima.

- Iznenađuješ me - Maksim ju je gledao začuđeno. - Mislio sam da je tvoj

otac isuviše ponosan da mu neko, čak i rođena ćerka, stvara biznis.

- Nisam mislila da njemu otvorim mdnju. Ja sam htela da vodim posao.

- A zašto bi ti radila?

- Nemoj da kažeš da spadaš u muškarce koji smatraju da je ženi mesto u

kući.

- Ideja ti nije loša, ali mi nisi odgovorila na pitanje zašto bi ti to radila.

- Hoću da imam svoja primanja, neću da ni od koga zavisim - odgovorila je

sigurnim glasom.

On se nasmejao pomalo nesigurno.

- Zar ti moraš da misliš o novcu? Šta je sa nasledstvom od muža? - pokušao

je da se našali.

- Nisam ti rekla da mi nije ništa ostavio. Imam mali godišnji prihod dok se

ne udam - uzdahnula je. - Htela bih da uvećam svoje finansije.

- Šta?!!! - viknuo je. Nije mogao da sakrije svoje iznenađenje.

- Mogla sam da ostvarim svoja prava preko suda ali to me nije interesovalo.

- Odakle ti novac za kuću?

- Prodala sam nakit i ostale vrednosti koje mi je poklonio. Jedino ne moram

da brinem za Klarino školovanje jer je za to ostavio lepu sumu.

- Znači, nema problema što se Klarine budućnosti tiče - rekao je sarkastično.

Mesec je izronio iza brda i obasjao predeo.

- Pogledaj ovaj prizor. Kao veliki reflektor - pokazala je rukom sjajnu žutu

kuglu na nebu.

- Da.

- Šteta što ovde ne možemo ostati zauvek - rekla je mazno oslanjajući se

prisnije na njega.

bbyy vvookkii

6644

- Ne može čovek da ima sve što poželi, Ema - pustio ju je iz zagrljaja i

odmakao se. - Vreme je da se vratimo na jahtu.

-Već?

- Da - potvrdio je.

Ustala je i prišla mu. Očekivala je da će je uzeti u zagrljaj, ali Maksim se

okrenuo od nje i počeo da skuplja stvari.

- Još je rano - nastavila je Ema da se buni dok je savijala ćebe na kom su

sedeli.

-Treba da krenemo rano ujutro - odgovorio je.

- Da krenemo? Kuda? - gledala ga je zapanjeno.

- Vraćamo se kući - kratko je odgovorio.

- Ali, dogovorili smo se da ostanemo još jedan dan - namrštila se..

- Sekretarica mi je rekla da ima nekih problema koje samo ja mogu da resim

- rekao je ravnodušno.

- Kad ste danas razgovarali, bilo je sve u redu - bila je sigurna da se nije

radilo o problemima na poslu.

- Ema - okrenu se ka njoj - i da je sve u redu, moje prisustvo je neophodno.

Nisam hteo da ti pokvarim uživanje i zato sam rekao da ćemo još ostati.

- E, pa, pokvario si mi i uživanje i raspoloženje.

- Znala si da se jednom moramo vratiti. - Naravno da sam znala - govorila je

uvređenim glasom - samo nije trebalo da skrivaš od mene vreme povratka.

- Neka bude kako ti kažeš -rekao je kroz zube noseći stvari prema čamcu.

Vožnja do jahte je bila kratka i tiha. Nijedno od njih nije progovorilo ni reč.

Raspakovali su stvari u tišini. Kada je Maksim izašao na palubu, Ema se

istuširala. To ju je smirilo. Bilo joj je žao što je pokazala ne-razumevanje za

njegov posao. Nije želela da se veče tako završi. Obukla je haljinu za plažu i

pošla da ga potraži. Maksim je sedeo za stolom u trpezariji a pred njim je bio

lap-top.

- Zar još nećeš u krevet? - upitala gaje.

- Neću. Moram ovo da završim.

- U tom slučaju, skuvaću nam kafu.

- Ne dolazi u obzir. Ti idi u krevet - odbio je. - Dobro znaš da će mi

koncentracija biti bolja ako ti nisi tu -nastavio je da radi kao da nije prisutna.

- Laku noć - rekla je konačno, shvatajući da nema svrhe da ostane.

Dugo je ležala i čekala da dođe. Prisećala se protekle večeri. Šta ga je

oneraspoložilo? Zbog čega se sve pokvarilo?

Setila se da je pramena u njegovom ponašanju nastupila kada mu je

saopštila da nije bogata udovica. Nakon toga je sve krenulo nizbrdo. Da nije

bbyy vvookkii

6655

bio razočaran što nije bogata? Odmah je odbacila tu mogućnost. Poznavala je

njegov ponos; činjenica da nije bogata, mogla je samo da mu godi. Možda

se ljutio što mu nije rekla ranije, ali bila je ubeđena da je to potpuno

nevažno. Ležala je dugo u tami pitajući se kada će Maksim doći.

Kada se sledećeg jutra probudila, čula je buku motora. Već su krenuli.

Pogledala je prema Maksimovoj polovini kreveta. Nije ga čula kad je došao,

ali jastuk i ćebe su bili izgužvani, što je bio znak da je ipak tu spavao. Obukla

se i izašla. Maksim je bio kod komandnog mosta.

- Nisam te čula kad si ustao - pokušala je da započne razgovor.

- Pazio sam da te ne probudim - rekao je.

Naglo ju je pogledao. Nekoliko trenutaka je zadržao pogled na njenom licu.

Osetila se veoma neprijatno. Idilični dani su ostali za njima. Stekla je utisak da

se vraćaju u svet u kom neće biti toliko ljubavi i mira.

- Izgleda da je bezbrižni vikend prošao - rekla je više za sebe.

- Ništa ne traje večno - odgovorio joj je.

Možda je i tako, mislila je dok je gledala zgrade koje su počele da se naziru

u daljini. Moguće je da je sve bilo previše lepo, savršeno. Bilo bi glupo

očekivati da tako ostane zauvek.

Kada su se usidrili u luci, poneli su stvari u kola parkirana nedaleko od

mesta gde su ostavili jahtu.

- Gde hoćeš da te odvezem? Kući ili kod roditelja? - upitao je.

- Kući. Hoćeš li ući na kafu?

- Ne - odgovorio je nestrpljivo. -Rekao sam ti da imam posla.

- Znam šta si mi rekao - odgovorila je utučeno.

Cutke su nastavili put. Kad je

zaustavio kola ispred kuće, Maksim je otvorio prtljažnik i izvadio njene

stvari. Spustio je torbu na trotoar. Nakon toga se vratio u automobil.

- Nije suviše težak. Moći ćeš i sama da ga uneseš - mahnuo joj je i odvezao

se.

Ema je gledala za njim kao u šoku. Mislila je da će je poljubiti pre odlaska i

reći kada će se ponovo videti. Ali izgleda da su ta romantična vremena

prošla. Pravdala je pramenu njegovog raspoloženja velikim brojem obaveza

koje je imao. Nije bilo drugog objašnjenja. Htela je da veruje da je voli i da će

među njima ponovo sve biti u redu.

bbyy vvookkii

6666

XXVVIIIIII

Posle vikenda provedenog s Maksimom, Emi je bilo neobično bez njega, ali

je počela da se navikava na njegove sve rede dolaske. I dalje se s Klarom

viđao svaki dan, ali su se uglavnom dogovarali telefonom gde će se i kada

naći. Bila je spremna da poveruje kako ima mnogo posla i kako zbog toga

provodi ceo dan u kancelariji. Ali njegov stav bio je promenjen u potpunosti.

Stalno je bio previše angažovan, nestrpljiv i vrlo često neprijatan.

Nije mogla da iz glave izbaci lepu Tinu Lazar. Možda njihova veza nije bila

baš tako beznačajna kao što joj je Maksim rekao. Stekla je utisak da se on

našao u situaciji da mora da se odluči između devojke koju je voleo u

mladosti i lepe i uspešne voditeljke. Vrlo je moguće da je tokom vikenda

shvatio da je preboleo staru ljubav i da je nova devojka našla mesto u

njegovom životu. Bol i tuga kidali su Emino srce i pitala se koliko će još moći

da izdrži.

S ćerkom je bio nežan, ponašao se prijateljski i toplo, samo je Ema bila žrtva

njegovog osornog ponašanja. Klara je volela da on dolazi kod njih, pa ga je

pozvala na večeru ne misleći da mora pitati majku za odobrenje. Verovala je

da će se i njih dvoje, isto kao i ona, radovati što će veče provesti zajedno.

- Kako divno miriše! - uzviknulo je dete kada je ušlo u kuću. - Kada ćemo

jesti? Tata je već trebalo da dođe.

- Sačekaćemo još malo - rekla je da bi umirila ćerku.

- Ja sam baš gladna - durila se Klara ne shvatajući zašto tata nije već došao.

Ema je znala da će se hrana ohladiti ako ubrzo ne dođe. Uzela je mobilni

telefon.

- Pozvaću ga da proverim kada će doći - rekla je.

Telefon je dugo zvonio pre nego što se Maksim javio.

- Izvoli, Ema - čula je njegov dubok glas.

- Još uvek si u kancelariji - pokušala je da deluje bezbrižno. Čula je težak

uzdah.

- Zauzet sam. Zašto me zoveš? Prekidaš me u poslu. Ako hoćeš daproveriš

da li sam sam ili s nekim, onda bi bilo jednostavnije da prođeš kolima pored

moje zgrade i zaviriš. Tako bi me poštedela nepotrebnog ometanja dok radim.

Ugrizla se za usnu. Nije mu odgovorila kako je zaslužio.by voki

- Klara je gladna. Hoće da zna hoćeš li doći na večeru - rekla je smireno.

bbyy vvookkii

6677

Istog trenutka se naljutila na sebe. Zašto se skriva iza Klarinog

interesovanja? Njoj je odgovor bio važniji nego njenoj ćerki. Njoj je dugovao

objašnjenje zašto se u poslednje vreme viđaju tako retko.

- Nemojte me čekati na večeri - odgovorio joj je. - Poželi Klari laku noć. Kaži

joj da ćemo se videti sutra.

- Počeću da mislim da mene izbegavaš - nasmejala se s gorčinom jer je to bio

najbolji način da se uzdrži od suza.

- Nemoj da mi kažeš da ti muž nikada nije ostao do kasno u firmi -

neljubazno je rekao.

- Ne tako često - više nije mogla da potiskuje osećanja. Prekinula je vezu bez

pozdrava.

- Rekao je da večeramo bez njega - objasnila je Klari, trudeći se da zvuči

smireno.

- Pa kad će doći? - upitalo je dete prilazeći stolu.

- Sutra. Večeras mora da radi. Klara ju je pogledala uplašeno.

- Jeste li se vas dvoje posvađali?

- Ne - rekla je. - Stvarno ima mnogo obaveza. Neće uvek biti tako.

- Nadam se da neće - dete je bilo nezadovoljno.

** Ema je ustala dosta kasno. Bolela ju je glava. Obukla je bele farmerke i

cvetnu svilenu košulju. Lice joj je delovalo umorno, pa se diskretno

našminkala. Morala je da ide u grad. Zalihe hrane u frižideru bile su skoro

potrošene. Planirala je da ode u prodavnicu a posle da svrati kod Tanje, pa da

zajedno potraže vlasnika lokala koji je htela da iznajmi. Glupo je da dane

provodi u kući. Potrebne su joj obaveze koje će joj skrenuti misli s ljubavnih

problema.

Sišla je u kuhinju i stavila vodu za kafu. Trgla se na zvuk koraka. Nije

nikoga očekivala. Pogledala je prema vratima i ugledala Maksima.

- Dobro jutro - pozdravio ju je.

- Dobro jutro. Hoćeš li kafu? -ponudila ga je.

- Ne, hvala. Već sam je popio.

- Onda ću je skuvati samo sebi - rekla je iako nije bilo potrebe da mu

objašnjava šta namerava da radi.

Trčeći niz stepenice, sišla je Klara. Sada joj je bilo lakše. U njenom prisustvu

kao da je atmosfera prestajala da bude zategnuta.

- Dobro jutro! - pozdravila je vedro. - Već si došao, tata.

- Želeo sam da te vidim.

bbyy vvookkii

6688

- Hoćeš li da doručkuješ sa mnom?

- Ne, ja sam već jeo.

- Šta hoćeš da jedeš? - upitala ju je Ema.

- Pahuljice i mleko. Tata, mogli bismo da idemo na kupanje, šta misliš? -

upitala je Klara puna nade.

- Danas ne mogu. Biću zauzet ceo dan.

- Ali, volela bih - umiljavala mu se ćerka.

- Zar ni nedeljom nisi slobodan? -upitala je Ema.

- Da nije neophodno, ne bih radio - odgovorio je mrzovoljno.

Klara je bila razočarana. Ema je zagrli i povede u kuhinju.

- Ja ću da sipam pahuljice, a ti dodaj mleko.

- Nema mleka, mama - reče Klara kada je otvorila frižider.

- Oh, zaboravila sam da smo ga sinoć popile - setila se. - Donesi mi novčanik

da ti dam novac da ga kupiš.

Klara je krenula prema komodi ali ju je majčin glas zaustavio.

- Sačekaj. Prazan je. Htela sam da idem u grad, pa bih podigla novac u

banci. Pitaću tatu da mi pozajmi.

Otišla je u dnevnu sobu. Maksim je sedeo u fotelji.

- Nema mleka - obratila mu se. - Klara će otići da ga kupi ali trenutno

nemam novca.

Dugo ju je gledao hladnim pogledom. Zavukao je ruku u džep i izvukao

punu šaku novčanica. Oko usana mu je titrao prezriv osmeh. Kada je krenula

ka njemu da uzme novac, bacio ga je pred nju.

- Ovo si htela? - izazivao ju je pogledom.

Nemo je gledala novčanice kraj svojih nogu. Konačno je podigla glavu i

pogledala ga. Nije ni pomislila da se sagne i pokupi ih.

- Mama, da li bi trebalo... - Klara je dotrčala iz kuhinje.

- Idi napolje i igraj se - naredila joj je.

-Ali, šta je s mlekom?

- Rekla sam ti da ideš napolje - ponovila je oštrije.

Dete ustuknu. Gledalo je čas jedno, čas drugo. Izašla je, ne shvatajući šta se

dešava.

Ema je bila na ivici suza od besa koji ju je obuzeo. Sagla se i pokupila

razbacane novčanice.

- Da li bi hteo da mi objasniš šta ovo treba da znači? - podigla je novac i

pružila mu ga.

Maksim je ustao iz fotelje i prišao joj bliže. Oči su mu sevale, a vilica bila

čvrsto stegnuta.

bbyy vvookkii

6699

- Završimo predstavu, Ema - počeo je opasno tihim glasom. - Nemoj da se

pretvaraš da ovo nije ono što si želela.

- O čemu govoriš?

- Govorim o tebi. Nisi baš jeftina, ali ja sam spreman da platim tvoje usluge -

vređao je sve agresivnije. -Uživao sam u onome što si mi pružila. Vrhunski si

odradila posao.

Pogledala ga je u oči. Trudila se da ne zaplače.

- Kaži mi tačno gde sam pogrešila - obratila mu se što je mogla staloženije.

- Ne mogu da i dalje učestvujem u toj predstavi - bio je ljut i umoran. Na

licu mu je videla tamne podočnjake. - Zavela si me ponovo zbog novca.

- Da li zaista veruješ u to? - upitala ga je užasnuta onim što je rekao.

Najednom joj je sve bilo jasno. - Sve je počelo kad sam ti rekla da nisam

bogata udovica. Videla sam promene u tvom ponašanju ali nisam znala zašto.

- Bila si mudra. Sačekala si daponovo poludim za tobom pa onda da mi

saopštiš novost.

- Ironija je u tome što sam počela da nagađam da si ti razočaran zato što

imam novca - kiselo se osmehnula. - A ti si došao do zaključka da sam ja s

tobom zato što ga nemam. Ovo je smešno.

- Smešno! - rekao je histerično. -Pa ti voliš novac! Jednom si me već ostavila

zbog njega. Kad samo pomislim kakva sam budala bio kad sam poverovao da

si se promenila - mahnuo je rukom nervozno.

- Ja sam bila s tobom jer te volim - rekla je kroz suze.

- Mene ili novac? - smejao se bezobrazno.

- Kako možeš da me pitaš tako nešto? - gledala ga je zamagljenog pogleda.

- Proveli smo divne trenutke ispunjene ljubavlju. To ne možeš da porekneš.

- Ti si stručnjak u pretvaranju. Tolike godine si provela u braku bez ljubavi,

a pretvarala si se da voliš muža. Toliko si proračunata, da ne bi uspela ni da

prepoznaš iskrena osećanja.

- Zar ti nije jasno da nikada nisam prestala da te volim? - uzalud se trudila

da ga uveri.

- Da si me volela, ne.bi se udala za drugog - iznemoglo je rekao.

- Ono što sam učinila, bilo je pogrešno. Zbog toga ću se kajati do kraja

života - borila se s neprijatnim uspomenama.

- Poštovani gospodin Kristi zadao ti je nizak udarac. Mogu misliti kako si se

osećala kada si saznala da ti nije ostavio ništa.

- Nisam ni želela ništa. Da sam htela, mogla sam da dobijem svoj deo

sudskim putem.

bbyy vvookkii

7700

- Sudski proces bi trajao dugo i koštao malo bogatstvo. Mnogo je brže i lakše

naći novu žrtvu - osmeh mu je bio zloban. - Zakleo sam se da te više neću

primiti u svoj život, ali ti si profesionalac.

- Nemoj...

Nije joj dozvolio da ga prekine.

- Kad si shvatila da nisi bogata, pretpostavljam da si počela da razmišljaš ko

je najbolji kandidat. Naravno, Maksim Rajan, zaljubljeni idiot. Pogotovo sada

kad je stekao solidan imetak. Imala si neoboriv adut u rukama koji si čuvala

kao tajnu svih proteklih godina. Rodila si mi ćerku.

-Trebalo je ranije da ti kažem za nju, znam da sam pogrešila, to sam ti već

priznala. Nisam se vratila da bih te zavela. Tvoj novac mi ne treba.

- I očekuješ da ti poverujem?

- Nisi mi pružio priliku da ti dokažem da je to istina.

- Nema svrhe, Ema - rekao je odlučno. - Ja više ne mogu da budem s tobom.

Ne mogu da živim s tvojim lažima.

- To nisu laži! - branila se grčevito. - Ako mi ne veruješ, to znači da me ne

voliš.

- Izgleda da smo došli do kraja puta - nastavio je smireno.

- I ja mislim da je tako! - odlučila se da mu odgovori istom merom. -Rekao si

da danas imaš neodložan posao. Najbolje bi bilo da odeš da ga obaviš.

- U redu - klimnuo je glavom.

- I ne treba mi nikakvo izdržavanje od tebe. Imam dovoljno za ćerku

i sebe - dodala je.

- Hoćeš da me nateraš da počnem da razmišljam o tome jesam li se prevario

s tobom u vezi.

Ovo je već bilo previše. Ema se tresla od besa.

- Izlazi napolje! - vrisnula je.

U nekoliko dugih koraka prešao je prostoriju. Snažno je zalupio vratima.

Ema je gledala za njim i mrzela ga. Mrzela ga isto onako jako kao što ga je

nekad volela. Pogled joj se spustio na novčanice koje je držala u ruci. Stisnula

ih je i izgužvala. Prišla je stolu na kome je bila velika kristalna pepeljara.

Stavila ih je u nju i zapalila. Zadovoljno je gledala kako plamen guta vredan

papir.

- Mama! - Klarin glas je opomenuo Emu da nije sama u kući. - Gde je tata

otišao? Videla sam da je veoma žurio.

- Ima posla, morao je da ode -odgovorila je kratko.

- Svađali ste se? - upitalo je dete zabrinuto.

- Nismo se složili oko nekih stvari - nestrpljivo je odgovorila.

bbyy vvookkii

7711

- Da li ćete se pomiriti?

- Ne znam - odgovorila je odsutnim glasom.

- Hoće li dolaziti kod nas? - ispitivala je Klara dalje.

- Ne znam - dala je isti odgovor. Okrenula se k njoj, spremna da je izgrdi što

je neprekidno zapitkuje. Tada ugleda izgubljen i uplašen izraz na ćerkinom

licu. Nešto se tog trenutka prelomi u njoj. - Mila, oprosti, mi! Neraspoložena

sam, ali ne zbog tebe. Ti nisi kriva za ono što se dogodilo. Odrasli se ponekad

svađaju ali to nije ništa strašno.

Nemoj da s tim zamaraš svoju glavicu.

- Volela bih da ti pomognem -plačnim glasom reče dete.

- Najdraža, ti i ne znaš koliko mi pomažeš! - zagrlila ju je. - Ne znaš koliko

sam srećna što te imam. Ti si mi najvažnija na svetu! - gledala ju je razneženo,

prisiljavajući se da se osmehne.

Klara klimnu glavom i obrisa suze.

- A sada idi i presvući se. Vodim te u grad na doručak - pomilovala ju je po

obrazu.

XXIIXX

Kako su dani prolazili, Ema je sve manje bila ljuta na Maksima. Previše je

očekivala. On, jednostavno, nije mogao da zaboravi prošlost. Tvrdoglavo je

verovao da je ona još uvek lakomislena i opsednuta materijalnim stvarima.

Bes je zamenila tuga. Zauvek je izgubila svoju veliku ljubav. Prazninu u

njenom srcu nije mogao da ispuni nijedan muškarac. Ostale su joj još samo

uspomene na., nezaboravne trenutke provedene s njim. Da je imao samo

malo strpljenja i poverenja, ona bi mu svojom Ijubalju i postupcima dokazala

da je mlada nepromišljena devojka sazrela u ženu koja vrednosti u životu više

ne meri bogatstvom. Grubo je uništila sve njegove iluzije o iskrenoj i večnoj

ljubavi. Bila je egoista i sada je duboko i iskreno zbog toga patila.by voki

Nije htela da joj vreme prolazi u samosažaljenju. Morala je da svojživot

uzme u svoje ruke. Klara je imala dosta obaveza u školi, a ono malo

slobodnog vremena što joj je ostajalo, provodila je s prijateljima ili

Maksimom. Tako je Ema svu energiju i ogroman entuzijazam uložila u

sređivanje lokala koji je iznajmila.

bbyy vvookkii

7722

Vrlo brzo radnja je poprimila izgled koji je zamislila. Njene ideje spretni

majstori su uspešno realizovali, tako da je ulazak u prodavnicu "Moj brod"

ostavljao ljude bez daha. Bila je uzbuđena i prepuna radosnog iščekivanja. U

svoju kuću je prenela sve očeve radove, pažljivo ih brisala, a onda ponovo

redala po trpezarijskom stolu. Gospodin Erik je poznavao istoriju brodarstva

pa se za svaku maketu tačno znalo iz kog je perioda.

- Oni su toliko precizno i verno napravljeni, da imam osećaj kako se unutra

sakrila mala posada ili putnici - oduševljena je rekla Tanja došavši prijateljici

u posetu.

- Pa možda i ima nekog -zagonetno se nasmešila Ema.

- Tu priču čuvaj za turiste - reče Tanja i dalje zavirujući u sićušne kabine.

- Vrhunski su napravljeni. Posebno mi se sviđaju ovi piratski.

- To je zato što želiš avanturu. Da živiš život za koji mnogi nemaju hrabrosti.

Malo da budeš nevaljala -zadirkivala ju je Ema.

- Možda i imam mračnu stranu koju sam potisnula duboko u sebi. A ti se,

opet, ponašaš kao da je sve savršeno u tvom životu.

- Što? Šta mi fali?

- Potisnula si emocije. Preplavila te plima zdravog razuma.

-Tako je najbolje. Tanja se namrštila.

- Dokle ćeš biti naizgled bezbrižna i poletna dok ti, u stvari, srce krvari? Ne

mogu takvu da te gledam.

- Pa, nemoj da me gledaš.

- Ja sam ti prijatelj. Volela bih da ti pomognem. Po ceo dan tražiš sebi neke

obaveze. Samo da nisi kod kuće.

- Šta ću kod kuće, samo se po njoj razvlačim. Ti jesi moj najbolji prijatelj, ali

nisi moj psihoterapeut. Kroz ovo moram da prođem. Nemoj da se ljutiš.

- Naravno da se ne ljutim, samo mi je žao što ne mogu više da učinim.

- Sve je u redu. Gotovo je s prošlošću. Neću više da se zavaravam i

očekujem nemoguće. Ono što nisam uspela da promenim, moram da

prihvatim.

Tanja je nekoliko trenutaka ćutala. Nešto joj nije dalo mira a onda je odlučno

rekla:

- Nisam od onih koji pametuju, ali imala sam veoma mudru baku i ona mi je

jednom prilikom rekla: "Ako se osvrneš na proteklu godinu pa se ne rasplačeš

od sreće ili tuge, smatraj da si je protraćila."

Ema se setno osmehnula.

- Ja onda mogu biti zadovoljna.

- Ne mogu da prihvatim da je među vama sve gotovo.

bbyy vvookkii

7733

- Ako sam ja prihvatila, moraš i ti. Nego, dosta o tome, smesti se udobno,

sipaću nam po čašu vina pa ćeš mi objasniti kakva se zabava sprema na

ostrvu.

Tanja se spustila u pletenu fotelju pokraj vrata što su vodila na terasu.

-Zadnjih nekoliko godina postale

su popularne tematske zabave i maskenbali u kojima učesnici menjaju svoj

identitet i nekoliko sati budu junaci priče koja je odabrana za tu godinu.

Dešava se da je grad u ranim jutarnjim časovima pun kostimiranih mladih

ljudi koji se nađu pred dilemom da li da krenu na počinak ili da produže

pravo na plažu.

- Ove godine bićemo junaci gusarskih obračuna - primetila je Ema.

-Tačno; Doduše tema više odgovara muškarcima. Šteta što nisi bila ovde

kada je sve bilo u znaku "Hiljadu i jedne noći" - glasno i zvonko se nasmeja

Tanja. - Sve dame su bile trbušne plesačice. Praznik za muške oči!

- Te dve teme je trebalo ujediniti: gusari i plesačice - Ema je bila praktična.

- Klara je van sebe od sreće. Njoj se ovogodišnji izbor teme dopada. Mama joj

je sašila kostim Zvončiće. Izgleda dražesno u njemu.

- Šta ćeš ti obući?

- Ne znam. Nešto prikladno za to veče. Još uvek nemam ideju. A ti?

- Dorjan i ja ćemo biti gusari koji stižu s plenom. Nosićemo između sebe

škrinju s blagom koje smo upravo opljačkali.

Obe devojke su bile raspoložene. Zabava koja je trebalo da se održi za koji

dan skrenula im je misli sa svakodnevnih problema.

- Doći će nekoliko Dorjanovih i mojih prijatelja iz grada u kojem smo

nekada živeli. Dolazi i televizijska ekipa da snima. Postali smo vrlo popularni

- zadovoljno reče Tanja.

- Nadam se da ćete biti za stolom gde smo Klara i ja.

- Naravno! Glavna priredba se dešava u Maksimovom hotelu.

- Znam - potvrdila je Ema. - Dete mi je veoma ponosno zbog toga. Nije bilo

načina da izbegnem maskenbal.

- Nisi valjda razmišljala o tome?

- Jesam, ali samo nakratko. Postoje neke stvari koje moram da uradim zbog

Klare, želela ja to ili ne.

- Prijaće ti. Videćeš, uživaćeš u toj gužvi.

- Naravno. Sada kada živim na ostrvu, i treba da učestvujem u svim

dešavanjima na njemu.

- Ja bih još malo vina - reče Tanja.

Ema donese flašu, spusti je na sto i sede pored prijateljice.

bbyy vvookkii

7744

- I ja ću.Večeras ćemo da se opustimo uz dobro vino. Živeli! - reče i podiže

čašu.

XXXX

Hotel je bio raskošno osvetljen. Nalazio se u podnožju planine prekrivene

smaragdnozelenom borovom šumom. Ispred njega je svetlucalo tirkizno

more. Prostrana bašta hotela bila je nameštena tako da podseća na palubu

velikog gusarskog broda. Na ulazu su goste dočekivala dva strašna gusara.

Ljudi su neprestano pristizali i gužva je postajala sve veća. Svi su veselo

čavrljali. U jednom uglu improvizovane palube orkestar se spremao da

zasvira.

Majka i ćerka uzbuđeno sugledale ispred sebe. Pogledom su potražile

svoj sto. Ema je izgledala čarobno. Dugačka crna suknja s karnerima igrala je

oko njenih nogu dok je koračala, a bluza boje starog zlata isticala je blago

preplanulu put. Ramena su joj bila obnažena, a kosa čvrsto zategnuta na vrhu

glave otkrivajući lepotu lica i vrata.

Sigurnim korakom je išla prema stolu gde su je čekali prijatelji sa svojim

gostima.

- Izgledaš božanstveno - iskreno je rekla Tanja, izuzetno ljupka u gusarskom

odelu.

Pogledi puni divljenja potvrđivali su mišljenje njene prijateljice. Uskoro je

atmosfera za stolom postala veoma živa. Klara je uživala u maskenbalu i

originalnosti svog kostima. Često je napuštala sto i odlazila kod Maksima koji

je ponosno predstavljao gostima svoju ćerku.

Nežni zvuči muzike dopirali su sa svih strana. Mnogi parovi su uživali u

plesu. Koketan smeh privuče Eminu pažnju. Samouverena plavuša u pratnji

televizijske ekipe prilazila je stolu blizu njihovog. Odmah je prepoznala lepu

voditeljku. Nesigurnim pogledom je potražila Maksima ali ga nije videla.

Iznenadila se što nije lično dočekao svoju prijateljicu. Zagledala se u nebo

obasjano zvezdama koje su se u daljini stapale s tamom. Neka snažna

osećanja obuzeše je u tom trenutku. Bila su to osećanja tuge i čežnje. Prikupila

je svu snagu da ih potisne.

- O čemu razmišljaš? - upita je Dorjan.

bbyy vvookkii

7755

-O dobroj organizaciji, ljubaznom osoblju - rekla je.

- Ne vidim ništa neobično u tome - nasmejala se Tanja.

- Onda više neću da obraćam pažnju na te stvari.

- Moraćemo dobro da pazimo na tebe, mnogi gusari te posmatraju kao

blago koje bi rado videli u svom posedu - drugarica je htela da je oraspoloži.

- I za ovim stolom ima gusara koji znaju da budu opasni - primetio je jedan

Dorjanov prijatelj.

- Mi smo članovi iste posade pa ne vidim razlog za strah - odgovori Ema na

šalu.

- Ovaj brod može da plovi samo uz pomoć mašte - razočarano reče Tanja.

-Ako ćete ploviti uz pomoć moje mašte, onda smo već na pučini i krećemo

se ka pustom ostrvu - sanjalački reče Dorjan.

Svi za stolom bili su simpatični i neposredni. Izgledalo je kao da se poznaju

godinama i da je ovo veče jedno od mnogih koje provode zajedno.

- Da li si raspoložena za ples? -Maksimov glas pun molbe i nesigurnosti

prekinuo je njihov razgovor.

Klara je gledala u majku sa iščekivanjem. Ema je znala da bi dete bilo

razočarano kada ne bi pristala. Okrete se ka-Maksimu, jedva primet-no se

osmehnu, a zatim ustade. Već u sledećem trenutku lepršavi valcer ih je poneo

u čudesni svet romantičnih zvukova. Igrali su savršeno skladno.

- Da li ti je prijatno večeras? -upita Maksim.

- Veoma. Divno je gledati ljude kako uživaju u maskenbalu. Tema je

interesantna - učtivo mu je odgovorila Ema. - Naravno, Klara je presrećna.

- Obe izgledate prelepo.

- Ti baš nisi originalan. Samo običan gusar.

- Verovatno si očekivala kapetana Kuku.

- Ili Petra Pana.

Maksim je duboko uzdahnuo. - Ako ništa drugo, ponašam se kao večiti

dečak - zaključio je iskreno.

Muzika je utihnula i on je povede prema parku hotela.

- Mislim da smo pošli u pogrešnom pravcu - primetila je Ema.

- Preklinjem te, daj mi samo deset minuta.

Stajala je oklevajući.

- Ne znam.

- Strašno mi je važno. Molim te! -insistirao je.

Ema je koračala pored Maksima ubeđena da se ponaša nerazumno. Kad su

se malo udaljili od gužve i svetlosti, Maksim je uhvati za ruku.

- Ovde ima neravnina, možeš da se sapleteš i povrediš.

bbyy vvookkii

7766

Uzdrhtala je od njegovog dodira. Uprkos upozorenju, Ema je zapela za

kamen prekriven travom i Maksim je, da ne bi pala, brzo uhvati i privuče

sebi. Držao ju je u naručju kao da nema nameru da je pusti. Ona podiže glavu

i pogleda u njegovo umorno lice.

- Hvala što si me pridržao - rekla je ravnim glasom.

On nije rekao ništa. Samo ju je posmatrao. Uspaničila se i pokušala da se

izvuče iz njegovih ruku. Kada

ju je pustio, u očima mu je videla patnju.

- Ne mogu više ovako da živim. Danima tražim način kako da ti priđem i

molim za oproštaj.

- Maksime, samo mučimo jedno drugo. Pokušali smo i nije išlo.

- Znam, znam, to je bila moja glupa ljubomora, potpuno besmislena. Ali,

poludeo sam od straha da me ne voliš i da ćeš me ostaviti.

- Nisi hteo da me saslušaš. Da mi veruješ. Ti ne možeš da zaboraviš prošlost

- rekla je hladno, ali sva sigurnost je nestala kad je videla njegovo preplašeno

lice.

- Znam. Hoćeš li da saslušaš to što imam da ti kažem? - upitao je uplašen da

ona više ne želi da razgovara s njim. - Pokušavam da ti kažem da sam mnogo,

mnogo pogrešio. Pogrešno sam procenio i tebe i tvoje razloge. Sve.

- Pokušala sam to da ti kažem, ali ti si izvrtao moje reči i koristio ih protiv

mene.

Osećala je da je gnev napušta ali je bila isuviše povređena da bi baš tako

lako mogla da mu oprosti.

- Ja sam budala - nastavio je Maksim. - Bio sam spremniji da mislim sve

najgore o tebi nego da ti verujem. Sve je izgledalo isuviše dobro da bi bilo

istinito i dugotrajno. Zato sam sve vreme pokušavao da pronađem nešto što

ne valja. U meni je rasla sumnja, mada ti o njoj nikada nisam govorio. To mi je

bila najveća greška.

- I ja sam pogrešila. Trebalo je da ti odmah u početku kažem da mi muž nije

ostavio ništa - rekla je mnogo blažim tonom. Da bi čovek nekome oprostio,

mora biti sposoban da prašta.

Oprašta se samo onom koga čovek voli, a ona je volela njega.

Istovremeno su krenuli jedno prema drugom. Željno su se zagrlili. Poljubac

je zalečio bol koji su naneli jedno drugom i začeo još snažniju i lepšu ljubav

između njih.

Naslonio joj je glavu na svoje grudi. Njihali su se blago u ritmu otkucaja

svojih srca. Imala je potrebu da se isplače. Sreća ju je gušila. Sve što je bilo

ružno, ostalo je iza njih.

bbyy vvookkii

7777

Maksim je zavukao ruku u džep i izvadio malu kutiju za nakit. Otvorio ju je

i Ema je ugledala prsten.

- Odabrao sam safir uz tvoje oči.

Nisam hteo da kupujem dijamant. To si dobila kada si se prvi put udala -

priznao joj je.

- Šta to treba da znači? - upitala je preplašeno. Lice joj se zarumenelo od

naleta emocija i sreće.

Uzeo je njenu ruku u svoju i stavio prsten, a zatim poljubio prste koji su

drhtali u njegovoj ruci.

- Nijedan drugi razlog za ovaj čin ne postoji sem ljubavi. Ema, udaj se za

mene!

- Da, hoću! - rekla je. U njegovim očima je pročitala ono što je želela da zna.

- Ti si bila nešto najdragocenije u mom životu i uvek ćeš biti. Ja ne mogu

ništa sem da te volim. Zauvek.

-- kkrraajj--

BByy vvookkii