Mr Menadc5bement Berzanskog Poslovanja

5/26/2018 Mr Menadc5bement Berzanskog Poslovanja

1/88

UNIVERZITET SINGIDUNUMDEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

BEOGRAD

Studijski programPOSLOVNA EKONOMIJA

MASTER RAD

MENADMENT BERZANSKOG POSLOVANJA

Mentor: Kandidat:

Prof. dr Milorad Unkovi eljka Todorovi

Beograd, 2011


2/88

2

Sadraj............................................................................................... .... ............................2UVOD............................................... ............................................. .................................4

Prvi deoMENADMENT I FUNKCIJE MENADMENTA ...................................................... 6

1. Pojam i znaaj menadmenta..................................................................................... 62. PLANIRANJE .......................................................................................................... 72.1. Pojam i svrha planiranja na berzi ............................................................................ 72.2. Strategijsko planiranje ............................................................................................ 82.3. Znaaj odluivanja.................................................................................................. 93. ORGANIZOVANJE, POJAM I SUTINA ORGANIZOVANJA NA BERZI ......... 104. VOENJE, DEFINICIJA I ZNAAJ LIDERSTVA................................................ 125. KONTROLISANJE ................................................................................................. 145.1. Pojam i znaaj kontrolisanja berze........................................................................ 145.2. Vrste kontrole ....................................................................................................... 155.3. Kontrola berzanskog poslovanja ........................................................................... 16

6. SPECIFINOSTI BERZANSKOG MENADMENTA .......................................... 177. IZABRANE BERZE.......................... ...................................................................... 187.1. Njujorka berza..................................................................................................... 187.2. Londonska berza ................................................................................................... 187.3. Tokijska berza ...................................................................................................... 197.4. Beogradska berza i ureenje berze........................................................................ 21

Drugi deoFINANSIJSKA TRITA.................................... ....................................................... 231. Pojam i uloga finansijskog trita ........................................................................... 23

2. Podela finansijskog trita.................... ................................................................... 253. Hartije od vrednosti............................ ..................................................................... 28

INSTITUCIONALNI INIOCI NA TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI ............ 301. Centralni registar hartija od vrednosti ..................................................................... 302. Komisija za hartije od vrednosti ............................................................................. 313. Javna drutva.............................. ............................................................................. 31

TreideoBERZE KAO SPECIFIAN OBLIK FINANSIJSKOG TRITA............................. 321. Pojam, nastanak i razvoj berze........................... ...................................................... 32

2. Rad berze...................................... ........................................................................... 343. Vrste berzi..................................... .......................................................................... 354. Funkcije berze.......................................................................................................... 385. Berzanski poslovi.......................... .......................................................................... 41


3/88

3

etvrti deoPOSLOVI BANKE NA BERZI....... ........................................................................... 441. Osnovni podaci o Raiffeisen banci .......................................................................... 442. Brokersko-dilerska drutva.............. ........................................................................ 472. 1. Trgovanje hartijama od vrednosti ........................................................................ 47

2. 2. Aktivnosti brokersko-dilerskog odeljenja ............................................................ 482. 3. Potpisivanje ugovora sa klijentima ...................................................................... 482. 4. Potrebna dokumentacija za sklapanje ugovorasa brokerskim odeljenjem banke.............. ................................................................... 492. 5. Nalozi za trgovanje hartijama od vrednosti ......................................................... 492. 6. Dilersko trgovanje dunikim hartijama odvrednosti - obveznice stare devizne tednje ................................................................. 502. 7. Trokovi................................... ........................................................................... 503. Kastodi banka................................ .......................................................................... 503. 1. Vlasniki i namenski novani raun.................................................................... 513. 2. Zaloga hartija od vrednosti...... ............................................................................ 51

4. Penzioni fondovi........................................ .............................................................. 525. Osiguravajua drutva................. ............................................................................ 536. Investicioni fondovi......................... ........................................................................ 547. Korporativne usluge......................... ....................................................................... 558. Znaaj irenja poslovanja banke na berzi ................................................................ 57

Peti deoZNAAJ MARKETINGA U FINANSIJSKOM I BERZANSKOM POSLOVANJU. 581. Osnovne definicije marketinga....................................... .......................................... 582. Istraivanje marketinga................. .......................................................................... 603. Marketing miks........................................................................................................ 61

4. Osobine finansijskog marketinga ............................................................................ 625. Marketing berzi............................. .......................................................................... 63

esti deo1. Raunovodstvo u funkciji informativne podrke menadmentu u bankarstvu.......... 662. Specifinosti informacionih zahteva bankarskog menadmenta.............................. 683. Aktuelna zakonska regulativa..... ............................................................................ 694. Meunarodni raunovodstveni standardi................................................................. 705. MRS-obelodanjivanje u finansijskim izvetajima banaka

i slinih finansijskih institucija......... ........................................................................ 716. Kvalitet finansijkih izvetaja................... ................................................................ 73

7. Objektivno i istinito prezentovanje finansijskog izvetaja....................................... 75ZAKLJUAK.................................... ......................................................................... 77PRILOZI................................................... ................................................................... 80LITERATURA............................................. ............................................................... 88


4/88

4

UVOD

Menadment se koristi u organizacijama svih vrsta i veliina, na svim organizacionimnivoima i u svim sektorima poslovanja irom sveta. Menadment e u svim uslovimaplanirati, organizovati, voditi i kontrolisati na razliite naine u skladu sa svojommenaderskom pozicijom kao i znanjem, sposobnostima i vetinama sa kojima raspolae.

Najvei deo ivota provodimo kao deo neke organizacije (obdanite, kola, fakultet,studentska udruenja, dravna administracija, crkva, sportski tim, profitna ili neprofitna,javna ili privatna, proizvodna ili usluna organizacija). Organizacije su uvek potrebnekada dvoje ili vie ljudi rade zajedno na osmiljen i planski nain da bi ostvarili cilj.

Ekonomski uspon i snaan privredni razvoj doivele su mnoge zemlje i narodi usledrazvoja trgovine. Istorijski razvoj berze kao specifinog oblika trita vezan je za izvorneoblike trgovanja koji su nastali spontanim okupljanjem ljudi na trgovima, sajmovima,vaarima gde je dolazilo do susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima robe.

Berze vre veliki uticaj kako na lokalna trita tako i na globalnu ekonomiju. Skoro da nepostoji kupac, prodavac, drava, vlada i region koji nije pod uticajem kretanja na berzi.Berze su poznate po velikim kolebanjima, to omoguuje velike dobitke ili gubitke.Takva kolebanja mogu dovesti do velikih razlika u poslovnim rezultatima domaihpreduzea i meunarodnih korporacija.

Na berzama se trguje: devizama, hartijama od vrednosti, zlatom, metalima, itaricama i

ostalim proizvodima. Glavni uesnici na deviznim berzama su obino Centralna banka ikomercijalne banke. Centralna banka ima regulatornu ulogu ali je i jedan od najbitnijihuesnikana deviznom tritu.

Predmet naeg istraivanja, jeste menadment berzanskog poslovanja, uticaj funkcijamenadmenata kao i poslovi banke na berzi, finansijska trita i institucije koje ga ine.

Cilj istraivanja jeprikaz poslovanja menadmenta na berzi, objanjenje pojma berze iberzanskih poslova u okviru finansijskog trita kao i povezanost banke sa berzom.Cilj istraivanjaje nauni i drutveni.

Nauni ciljje opis aktivnosti menadmenta na berzi, opis deviznog trita, bitnihelemenata, analiza poslova banke na berzi u skladu sa zakonom kao i sa standardimabankarskog i berzanskog poslovanja i prikaz beogradske berze.

Drutveni (operativni) cilj jeste prikaz problema sa kojima se menadmentpreduzeasusreena berzama kao i prikaz moguih mehanizama i reenja koja se mogu primeniti ucilju eliminisanja ili ograniavanja negativnih efekata uticaja berze.


5/88

5

Polazimo od sledee generalne hipoteze:Menadment poslovanja berze doprinosiplaniranju, organizaciji, rukovoenju i kontrolisanju to se odraava nakvalitetberzanskog poslovanja i poveava zainteresovanost mnogih organizacija, kao to subanke da uestvuju na berzi.Ovakvu generalnu hipotezu operacionalizujemo preko sledeih posebnih hipotezagde

bi kao primer uzeli poslovanje banke na berzi.

Funkcije menadmenta poveavaju kvalitet berzanskog poslovanja; Vei kvalitet berzanskog poslovanja utie na veu zainteresovanost uesnika na

berzi, kao to su banke; Vee uee institucija koje se ukljuuju u berzansko poslovanje omoguuje

razvijenije finansijsko trite jedne zemlje; Berza usklauje svoje poslovanje sa zakonskom regulativom.

Metode istraivanja u ovom radu, primenjene su sa stanovita predmeta i cilja na takavnain da se odgovori na postavljene probleme. Istaraivanje je vreno sa stanovita

problema u okviru predmeta i cilja istaivanja.Analitike osnovne metode:

Metod analize Metod apstrakcije Metod dedukcije

Sinteticke metode: Sinteza Konkretizacija Generalizacija i indukcija

Optenaune metode: Hipotetiko-deduktivna Komparativna Statistika metoda.

U prikupljanju podataka primenjeno je ispitivanje i metod analize sadraja dokumenata ito na dva nivoa:

Na nivou izvornih podataka odnosno izvornih propisa i standarda meunarodnihinstitucija u berzanskom poslovanju;

Na osnovu sekundarne analize ranijih istraivanja i adekvatne literature.Od optih naunih metoda primenjujemo hipotetiko-deduktivne i komparativne a odtehnika prikupljanjapodataka koristili smo metod analize sadraja dokumenata na nivou:

Slubeni glasnik republike Srbije Narodna banka Srbije Sekundarni izvori(ve izvrenih istraivanja) i teorijske grae.


6/88

6

Prvi deo

MENADMENT I FUNKCIJE MENADMENTA

1. Pojam i znaaj menadmenta

Menadment potie od engleske rei manage, to znai upravljanje, raspolaganje,voenje, rukovoenje preduzeem ili javnim poduhvatima. 1

Aktivnosti usmerene na efikasno obezbeivanje, rasporeivanje i korienje ogranienihljudskih i materijalnih resursa u optimalnom vremenu radi postizanja datog ciljapredstavljaju funkciju menadmenta.

Peter F. Drucker tvorac savremenog menadmenta smatra da analitiki instrumenti i

tehnike koje koristi menadment imaju veliku vanost, ali evolucija i istorijamenadmenta, njegovi problemi i uspeh ue nas da je menadment zasnovan na nekolikoosnovnih principa: 2

Menadment se bavi ljudskim biima-njegov zadatak je da osposobi ljude dazajedniki rade, da svoje snage uine delotvornim a svoje slabosti minimalnim.

Menadment se bavi integrisanjem ljudi u zajedniki poduhvat, pa je on i sastavnideo kulture.

Svaka organizacija zahteva odreenu dozu posveenosti zajednikim optimciljevima i vrednostima-misija i svrha organizacije mora da bude dovoljno jasna isnana da omogui zajedniku viziju.

Svrha menadmenta je da omogui da se organizacija i svaki od njenih lanovaraste i razvija se sa promenama potreba i mogunosti-tako da obuka i razvojtrebaju biti prisutni na svim nivoima.

Organizacije sainjavaju ljudi koji imaju razliite kvalifikacije i znanja i koji raderaznovrsne poslove.

Ni veliina proizvodnje, ni rezultat nisu sami po sebi adekvatna mera uinkakljuni faktori uinka su: pozicija na tritu, inovacija, produktivnost, kvalitetkadrova i finasijski rezultati.

Najvanije je da rezultat poslovanja bude zadovoljan kupac.1

Boidar Stavri, Menadment, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd 2003. , str. 4.

2Branislav Mai, Menadment, Univezitet Singidunum, Beograd 2009. , str. 21-22.


7/88

7

2. PLANIRANJE

2. 1. Pojam i svrha planiranja na berzi

Menadment se najee posmatra kao kontinuirani proces obavljanja poslovnihaktivnosti. Skup aktivnosti koje obavlja menadment naziva se funkcija. Menaderskiproces odvija se putem etiri osnovne funkcije:

planiranje; organizovanje; voenje; kontrolisanje.

Planiranjejeproces na osnovu koga se putem analize i predvianja internih i eksternihfaktora organizacionog okruenja formuliu planske odluke vezane za: viziju, misiju,ciljeve, strategiju i planove. 3

Rezultat procesa planiranja izraava se u vidu: 4

Planske odlukese moraju donositi unapred, a one se odnose na poslove koje treba uraditi,zatim na to kada treba da se ti poslovi urade, kao i ko je zaduen za izvrenje tih poslova.

Politika se odnosi na principe, odluke, metode i kriterijume kojima se usmeravajuposlovne aktivnosti organizacije.

Strategijapodrazumeva skup pravila i zakona na osnovu kojih se donose dugoroneodluke.

Programje planska odluka koja ima svoje elemente: zadaci, rezultati, resursi,organizacione jedinice i vreme.

Planje instrument procesa planiranja kojim se kvalitativno i kvantitativno izraavazadatak koji treba ostvariti u buduem periodu.

Poslovanje na berzi obuhvata :

planiranje listinga berze, upravljanje hartijama od vrednosti, upravljanje procesima marketinga, monitoring procesa saldiranja.

3Branislav Mai, Menadment, Univezitet Singidunum, Beograd 2009. , str. 164.

4Boidar Stavri, Menadment, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd 2003. , str. 187.


8/88

8

2.2. Strategijsko planiranje

Strategijsko planiranje se odnosi na donoenje sadanjih odluka radi njihove budunosti. Strategijski menadment prihvataju i praktikuju organizacije suoene sa promenjivom,

turbulentnom i kompleksnom sredinom.Zadatak strategijskog menadmenta je da omogui organizaciji racionalno iblagovremeno reagovanje na promene u sredini u kojoj se vri aktivnost. 5

Koncept strategijskog menadmenta obuhvata : 6

Upravljanje strategijskim pozicijama nastaje kada okruenje prua mogunostistraivanja i predvianja ansi i pretnji za dalji uspean razvoj.Strategijska pozicija trebada odgovara nivou turbulencije.

Kontigentno planiranjebazirano je na adaptiranju menadmenta prema posebnim

okolnostima i promena organizacije u skladu sa svakom pojedinanom situacijom.Upravljanje strategijskim pitanjima omoguava startno identifikovanje i brz odgovor naiznenadne promene u okruenju.

Upravljanje pomou slabih signalaodnosi se na informacije koje su jasne i konkretnekoje se smatraju jakim signalima, a sa druge strane informacije koje su netane inedovoljne se smatraju slabim signalima na osnovu kojih se donose odluke uorganizaciji.

Menadment iznenaenjabavi se pitanjem neizvesnosti i nemogunosti predvianjapromena u okruenju.

Strategijsko upravljanjeje proces koji se moe podeliti na tri faze: 7

Strategijska analizabavi se pitanjem razumevanja strategijske pozicije od stranemenadmenta. Analiza omoguava bolju informisanost menadera o zahtevima sredinekako bi se definisala strategijska pitanja, pomo u planiranju, da bi se poboljao kvalitetodluka i njihovo sprovoenje.

Strategijski izbor se odnosi na adekvatno pozicioniranje na tritu, na nain na kojiomoguava korienje konkurentske prednosti i otkrivanje potencijalno rentabilnihposlovnih podruja.

Strategijska opcija daje prioritet kvalitetu usluga koji omoguavaju zadovoljavanjepotreba i konkurentsku prednost ali takoe uzima u obzir i druge elemente kao to su:inovacije, produktivnost, potencijal rasta.

5Branislav Mai, Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009. , str.36.


7Momilo Milosavljevi, Strategijski menadment, igoja tampa, Beograd 2000., str. 75.


9/88

9

2.3. Znaaj odluivanja

Odluivanje predstavlja krajni rezultat, miljenje ili konkretne aktivnosti koje trebapreduzeti radi sprovoenja odluke.

Direktni stilodluivanja zasniva se na racionalnom pristupu prilikom donoenja odluka. Koristan je u situacijama kada postoje vremenska ogranienja, ogranienja u smisluinformacija, ili kada je teta proizala iz pogreno donete odluke a pri tome ne bi imalaznaajan uticaj na poslovanje.

Analitiki stilodluivanja se koristi kada su u pitanju sloeniji problemi ili dugoroniciljevi ije ispunjavanje ima vee posledice na ukupan poslovni rezultat.

Konceptualni stilodluivanja poseban naglasak stavlja na drutvenoj i socijalnojdimenziji donoenja odluka. Posebno se koristi kod reavanja problema koji se ne mogujasno imenovati ili identifikovati sa velikom verovatnoom.

Bihevioristiki stilodluivanja oslanja se na ideju ophoenjaprema zaposlenima. Ovajstil koriste rukovodioci, njegova prednostje to je menadment u njegovom korienjuupoznat sa sposobnostima, nedostacima i nainom rada zaposlenih.

U savremenom menadmentu postoje sledee vrste odluivanja:8

Reaktivno odluivanjepodrazumeva da neka spoljna ili unutranja sila izvri odreenepritiske, odnosno preduzme korake koje zahtevaju donoenje odluke od strane nadlenihorgana.

Proaktivno odluivanjepodrazumeva model koji anticipira, predvia mogue probleme irazvoj trita, pri emu rukovodstvo ima spremne planove ukoliko se promena dogodi.

Sistematino odluivanje zasnovano je na postojanju sistema i procedura, kao i detaljnomrazumevanju i analiziranju postojeih injenica.

Intuitivno odluivanjezasniva se na intuiciji rukovodstva, njihovom znanju, vetinama idaje mogunost donoenja odluka u trenucima kada ne postoji dovoljno jasnihinformacija ili injenica.

Pojedinano odluivanje nastaje tako to pojedinac sa posebnim znanjima i vetinama

donosi odluke prema pravilima ili procedurama organizacije, posebno u trenucima kadapostoje vremenska ogranienja.

Grupno odluivanjeje olienje timskog rada. Prednosti ovog odluivanja su: veausaglaenost stavova, informisanost o pogledima drugih, vei broj razmenjenihinformacija kao i vea sigurnost pri donoenju odluke.

8Branislav Mai, Menadment, Univezitet Singidunum, Beograd 2009., str. 199.


10/88

10

3.ORGANIZOVANJE, POJAM I SUTINA ORGANIZOVANJA NA BERZI

Organizovanjeje aktivnost menadmenta koja obezbeujeskladno povezivanje ljudikoji pribavljaju, rasporeuju i koriste sredstva za rad i materijal sa ciljem uspenogposlovanja prilagoavajui se uslovima u okruenju.9

Organizovanje je veoma sloen proces oblikovanja organizacione strukture kako bi bila ufunkciji ostvarenja planskih odluka kroz viziju, misiju, ciljeve, strategiju i planove.10

Prilikom oblikovanja i dizajniranja organizacione strukture menaderi odreuju kojeaktivnosti i koji zadaci treba da se obave, ko treba da ih obavi, kako da se aktivnosti izadaci grupiu, ko je nadlean kome za podnoenje izvetaja i gde se donose odluke.

Funkcija organizovanja obuhvata: utvrivanje i podela posla, delegiranje autoriteta,departmentalizacija-grupisanje poslova, lanac komandovanja i raspon kontrole kao imenadment ljudskih resursa.

Kako bi poslovanje bilo to uspenije menadment pristupa procesu organizovanja, ijaprva faza obuhvata utvrivanje pojedinanih poslova. Ralanjivanjem se utvrujenekoliko nivoa poslova:

poslovne funkcije, delovi poslovnih funkcija, ili podruje rada, pojedinani poslovi, radni poslovi.

Poslovne funkcijesu grupe srodnih aktivnosti koje obuhvataju trajnije zadatke u procesuostvarivanja ciljeva.

Delovi poslovnih funkcijapredstavljaju grupe srodnih poslova u okviru pojedinihfunkcija.

Pojedinani poslovisu delovi podruja rada, koji se mogu oznaiti kao pojedine fazeradnog procesa.

Radni postupcipredstavljaju najue delove poslova koji se obavljaju kao elementarneoperacije, to su veoma jednostvne radne aktivnosti.

9Boidar Stavri, Menadment, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd 2003., str. 228.

10Branislav Mai, Menadment, Univezitet Singidunum, Beograd 2009., str. 24.


11/88

11

Berza regulie pravila poslovanja, ona propisuje konkretne uslove koje moraju ispunitikompanije da bi njihovi papiri bili u prometu na berzi. Pri tome vai generalno pravilo davrlo jake berze propisuju vie standarde kako bi obezbedile registraciju samo najjaihkompanija iz zemlje i inostranstva. Ostale berze propisuju nie standarde da bi mogle da

obezbede registraciju dovoljnog broja kompanija.

Berze imaju pravo na samoregulaciju, da donose interne propise, s tim da nisu uprotivrenosti sa dravnim propisima, ve da znae njihovu dopunu.Samoregulatorne mere odnose se na:

uslove registracije, konkretna pravila berzanskog poslovanja, nain formiranja cene akcija, nain zakljuivanja berzanskih poslova, nain plaanja posle obavljenih transakcija.

Prema tradicionalnim shvatanjima u menadmentu, proces departmentalizacije rezultiraureenjem jasno definisane strukture organizacije kao to su: 11

Funkcionalna organizaciona strukturaje zasnovana na injenici da se pozicijaautoriteta koji donosi odluke nalazi na nivou direktora, odnosno da su radnizadaci i procesi grupisani u skladu sa prirodom njihovih poslova.

Teritorijalna organizaciona struktura koristi se kod velikih organizacija,meunarodnih korporacija koje posluju na velikoj teritoriji jedne zemlje.

Projektna organizaciona struktura nastaje u situacijama kada se za svaki projekattimovi sastavljaju i rasputaju kako bi se efikasno odgovorilo na dinamiku posla.

Matrina organizaciona strukturakod koje su vetine i znanja zaposlenog naraspolaganju za rad na dva ili vie projekata uz adekvatnu liniju poveznosti samenadmentom koji rukovodi slinim poslovima.

Timska organizaciona strukturaje model kod koga se prednost daje timskom radukoji omoguuje veu produktivnost, kvalitet i profitabilnost.

Mrena organizaciona struktura nastaje u sluajevima kada postoje kompleksnijidrutveno-ekonomski zahtevi kada se nekoliko organizacija spaja ili pripaja, tadapostoji potreba za centralnom organizacijom i ostalim organizacijama koje sumreno povezane.



12/88

12

4.VOENJE, DEFINICIJA I ZNAAJ LIDERSTVA

Voenjeoznaava sposobnost ili vetinu da se poslovi obave uspeno posredstvomdrugih ljudi.Liderstvo je proces koji ukljuuje uticanje da se ostvare ciljevi i deava se u odreenojsituaciji grupe ili organizacije. 12

Pojedine savremene definicije posmatraju liderstvo kao sedite grupnih procesa.Druga grupa definicija liderstvo posmatra sa aspekta linosti i definie ga kaokombinaciju posebnih osobina i karakteristika koje pojedinac poseduje i koje muomoguavaju da druge ubedi da izvravaju zadatke.Trea grupa liderstvo definie kao delovanje ili ponaanje koje lideri preduzimaju da bi

izazvali promene u grupi.

Postoje razliiti tipovi liderstva: 13

Sa aspekta izvora autoritetapostoje formalni i neformalni lideri.

Formalni lideri imaju autoritet koji proizilazi iz uticaja koji obezbeujemenaderski poloaj u organizaciji.

Neformalni lideri ostvaruju svoj poloaj tokom vremena priznanjem od stranelanova grupe, tako da im liderska pozicija nije automatski dodeljena.

U odnosu na hijerarhijske nivoe mogue je praviti razliku izmeu transformacionog itransakcionog liderstva.

Transformacionilider ima vrhovnu poziciju u organizaciji, njegova uloga menjarealnost odreenog okruenja.

Transakcioni lider nalazi se na poziciji ispod elne, njegov zadatak je da efikasnostupa u interakciju sa promenjivom realnou.

Liderstvo sa stanovita etike i morala

Etike vrednosti lidera su povezane sa razliitim nacionalnim i organizacionimkulturama.

Moralno liderstvo obavezuje lidera da se ponaa u skladu sa normama i datimobeanjima.

12Momilo Milosavljevi, Strategijski menadment, igoja tampa, Beograd 2000. , str. 298.

13Branislav Mai, Menadment,Univezitet Singidunum, Beograd 2009. , str. 409.


13/88

13

Prema kriterijumu linih karakteristika lideri se dele:

ovek od poverenja-lider u koga sledbenici imaju poverenje da e svojesposobnosti usmeriti ka pozitivnim ciljevima organizacije.

Tranzicioni lider- okupiran ulogom voe oprezan je i radije puta da ga dogaajivode nego to se usuuje da sam upravlja promenama. Toksini lider-lider koji je previe ambiciozan i slabo prilagoen situaciji.

Sa aspekta neophodne strunostilideri se dele:

Tehniki lider-koji poznaje struku i sposoban je da obezbedi efikasnostobavljanja posla.

Interpersonalni lider-koji poseduje sposobnosti dobrih odnosa sa ljudima. Koncepcioni lider-koji poseduje sposobnost poslovnog razmiljanja.

U odnosu na liderov stepen dozvoljavanja podreenima da uestvuju u odluivanju:

Autokratski lideri-tee donoenju jednostranih odluka, izdaju nareenja. Birokratski lideri-strogo potuju propisana pravila poslovanja, zakone, politike,

planove, strategije. Diplomatski lideri-su spremni da sasluaju predloge, samostalno donose odluke. Neutralni lideri-daju grupi kompletnu slobodu, obezbeujuuslove rada.

U odnosu na inovaciju centralne poruke lidera:

Ordinarni liderkoji efikasno zastupa tradicionalne metode poslovanja. Inovativni liderkoji ve prisutnoj metodi poslovanja daje svee ideje.

Vizionarski liderkoji kreira nove metode nepoznate u dosadanjem radu.Mo je mogunost da utiete naponaanje drugih ljudi. Tipovi moi:14

Legitimna mopotie iz pozicije na kojoj se neko nalazi u menaderskojhijerarhiji i autoriteta steenog na toj poziciji.

Mo nagraivanja zasnovana je na mogunosti kontrolisanja i nagraivanjazaposlenih lica.

Mo prinudeproizilazi iz mogunosti sankcionisanja rada podreenih ukolikonisu dovoljno efikasni, ne ispunjavaju zadatke, ciljeve i vremenske rokove.

Ekspertska mopotieiz posedovanja strunog znanja, vetine, iskustva,tehnike kvalifikovanosti. Mo kontrole nad informacijamaproizilazi iz pristupa i kontrole naddistribucijom informacija vezanih zaposlovanje i budue planove organizacije.

Referentna mopotieod elje podreenih da se poistoveuju sa vama, da vascene. Ova mo nastaje na osnovu divljenja osobinama i vetinama nadreenoglica.

14Boidar Stavri, Menadment, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd 2003. , str. 361.


14/88

14

5. KONTROLISANJE

5.1. Pojam i znaaj kontrolisanja berze

Kontrolisanjeje jedna od bazinih funkcija menadmenta, obuhvata skup ciljeva,planova, politika, procedura i pravila kojima se odreujustandardi poslovanja i rezultatipreduzea. To je upravljaka aktivnost, proces u kome preduzee tei da obezbedi danjegovi ostvareni rezultati poslovanja odgovaraju planiranim.

Sutina procesa kontrolisanja ogleda se u merenju stepena realizacije planiranih ciljevaposlovanja, utvrivanju odstupanja ostvarenih od planiranih veliina, kao i stvaranjupretpostavki za adekvatno i blagovremeno preuzimanje korektivnih mera.

Odsustvo funkcije kontrole znailo bi da bi se konaan ishod nekog poduhvata mogaodovesti u pitanje kao i celokupan napor koji je uloen u prethodnim fazama poslovanja.Kontrola je jedini nain na koji menaderi mogu da utvrde da li su ciljevi organizacijeispunjeni, i ukoliko nisu da ustanove razloge zbog kojih nisu.

Potreba za kontrolom ne bi postojala kada bi menaderi bili u stanju da preciznopredviaju budunost, pa shodno tome i da postavljaju planove od kojih u praksi nee bitiodstupanja. Sprovoenjem funkcije kontrolisanja nastoji da se smanji neizvesnostposlovanja i to zahvaljujui informacijama koje na taj nain dobija.

Kontrolisanje se sastoji iz etiri meusobno povezane faze:15

Utvrivanje standarda i metoda merenja performansipodrazumeva da standardi koji sedefiniu budu razumljivi, realni i prihvatljivi za subjekte koji su obuhvaeni kontrolom.Metode koje se koriste uglavnom zavise od cilja kontrolisanja.

Merenje performansipodrazumeva izgraen odgovarajui mehanizam koji omoguavautvrivanje realnih, ostvarenih uinaka.

Poreenje ostvarenih sa standardnim veliinamaputem kojih je mogue utvrditi da li ikoliko ostvarene performanse odstupaju od utvrenih standarda.

Preduzimanje korektivnih akcijanastaje posle poreenja ostvarenih i planiranihperformansi kroz analizu uoene devijacije. Ukoliko uoena devijacija prevazilazigranice tolerancije trae se njeni uzroci i preduzimaju korektivne mere kako bi se onaotklonila.

15Boidar Stavri, Menadment, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd 2003., str. 453.


15/88

15

5.2. Vrste kontrole

Vrsta kontrole zavisi od kriterijuma koji se uzima za njihovu podelu.Prema mestu kontrole postoje etiri vrste kontrole:16

Preventivna kontrola obavlja se pre poetka samog procesa. Cilj ove kontrole jeda na vreme, pre samog poetka aktivnosti obezbedi sve potrebne resurse,odgovarajueg obima i vrste.

Usmeravajua kontrola obavlja se u toku odreene serije akcija, pre nego to sedata serija akcija zavri. Uoene neeljene informacije mogu se ukloniti u tokusamog procesa.

Zatitna kontrola obavlja se u toku odvijanja odreenog procesa i ima za cilj da,proveravanjem da li se potuju odreene procedure pre nego to se aktivnostidalje nastave, zatite proces koji kontroliu od daljih greaka. Ova vrsta kontroleomoguava preduzimanje korektivnih akcija dokproces jo traje.

Korektivna kontrolapredstavlja proces kontrolisanja razultata zavrenihaktivnosti i utvrivanje uzroka relevantnih odstupanja od standarda ili plana.Ova kontrola naziva se jo i naknadna jer se obavlja posle zavrenog posla.Glavni nedostatak ove kontrole je to u momentu kada menader dobijeinformaciju, problem se ve dogodio i stvorio gubitak ili tetu.

Ukoliko kao kriterijum podele uzmemo cilj i metode koje se koriste imamo:

Tehnika kontrolaobuhvata kontrolisanje tehnikih rezultata proizvodnje. Ekonomska kontrolapodrazumeva proces kontrolisanja ekonomskih uinaka

organizacije.

Interna kontrolaberze se moe definisati kao proces, ustanovljen i sprovoen od straneberze, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva iefikasnost i uspenost poslovanja, pouzdanost finansijskog izvetavanja, saglasnost sapostojeim zakonima i propisima i zatita imovine od neovlaenog prisvajanja,korienja i otuenja.Interna kontrolaberze ureuje se zakonom, statutom i drugim optim aktom berze.Unutranju berzansku kontrolu vre berzanski kontrolori, koji su slubenici berze.Berzanski kontrolori kontroliu rad i ponaanje uesnika naberzi, izvravanje njihovihprava i obaveza.

.Eksternu kontroluobavljaju sledei drutveni organi: finansijska inspekcija, deviznainspekcija, sluba platnog prometa, carinska kontrola, zavodi za cene, organi Narodnebanke i kontrolni organi banaka. Cilj kontrole je praenje,ispitivanje, ocenjivanje ikorigovanje svih poslova koji se obavljaju na berzi da li su u skladu sa zakonskimpropisima.

16Boidar Stavri, Menadment, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd2003. , str. 459.


16/88

16

5.3. Kontrola berzanskog poslovanja

Tok trgovanja na berzi nadziru ovlaena lica, kontrolori koji prikupljaju informacije i

dokumentaciju radi utvrivanja odreenih nepravilnosti. Ukoliko se utvrde nepravilnosti,obavetava se direktor berze o potrebi da se privremeno, na odreeni rok suspenduje, ilitrajno obustavi trgovina svim ili pojedinanim hartijama od vrednosti.

Regularnost berzanskog trgovanja u naim uslovima regulisana je zakonima,podzakonskim aktima kao i aktima koje usvaja sama berza kao to su: statut, pravilaposlovanja, pravilnik o listingu i kotaciji. 17Tehnologija berzanskog poslovanja sastoji se iz etiri kljune faze:

Ukljuivanje berzanskih materijala na berzu, a oni koji nemaju kvalitet da budupredmet berzanskog poslovanja postaju vanberzanske robe. Ukljuivanje robe,kao berzanskog materijala, za poslovanje na berzi naziva se berzanski listing.

Berzansko trgovanje sastoji se od uparivanja kupovnih i prodajnih naloga,formiranja cene (berzanska kotacija) i sainjavanja berzanske zakljunice kaougovora o kupoprodaji.

Berzanski kliringpredstavlja nain izravnavanja ( prebijanja) dugovanja ipotraivanja, a obavlja se preko klirinke kue.

Berzansko izvetavanjesastoji se od izvetavanja javnosti o svim zakljuenimberzanskim poslovima, koliinama i cenama za promet na berzi po svim robamana odreen radni dan berze na sajtu berze i u uglednim svetskim dnevnimnovinama.

Najvanije faze berzanskog poslovanja su: 18

Registracija predmeta kojim se trguje na berzi, odnosno njihovo stavljanje nalisting berze. Zadatak listinga je da na berzi bude standardizovan i to kvalitetnijiberzanski materijal.

Kotiranje berzanskog materijala, vri se kroz pogodbu, trgovanje, kupovinu iliprodaju;

Zakljuenje berzanskih poslova, za svaki posao pravi se zakljunica, kao ugovor okupoprodaji;

Izvrenje berzanskih poslova, ukljuuje i saldiranje uokviru klirinke kue. Berza je duna da obavetava javnost o svim aktivnostima berze, a pre svega o

ostvarenom trgovanju i berzanskim cenama ( kotacijama ) i to na sajtu berze i u

odabranim dnevnim novinama. Sve faze podleu kontroli, koja moe da bude interna i spoljna, a sve u cilju

usklaivanja poslovanja sa odgovarajuim pravilima.

17Veroljub Dugali i Milko timac, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd 2005., str. 67.

18Milorad Unkovi, Milan Milosavljevi, NemanjaStanii, Savremeno berzansko i elektronskoposlovanje,Univerzitet Singidunum, Beograd 2010. , str. 99.


17/88

17

6. SPECIFINOSTI BERZANSKOG MENADMENTA

Brz i efikasan razvoj berze i berzanskog poslovanja ima blagotvoran uticaj na finansijsko

i robno trite.

Berza je slobodno i otvoreno trite na kome ne postoji dominacija pojedincaili grupe.

Berza prua sigurnost i bezbednost u poslovanju svim uesnicima, jer na njojvladaju odreena pravila i propisi kojih se svi uesnicimoraju strogopridravati. Na berzi svi trgovci posluju pod istim uslovima i istim pravilima.

Berza predstavlja kako liberalno i transparentno, tako i rizino trite, jercena berzanskog materijala u toku samo jednog dana moe drastino da sepromeni ( poraste ili padne) i za nekoliko puta. Berza ne sme biti u gubitku.

Berza predstavlja kontinuirano trite na kome se trguje odreenimmaterijalima, kojih ima u velikoj koliini i koji imaju odreene standardnekarakteristike. Elektronsko trgovanje omoguuje da berze posluju 24 asa.

Objektivna trina cena ne mora biti realna cena, nego je to cena koja nastajeodnosom ponude i tranje u datom vremenskom trenutku. Berza titi svojeuesnike spreavanjem zloupotreba koje bi mogle uticati na cenu.

Zahvaljujui ronim poslovima, na berzi se mogu prodavati robe, koje e setek kasnije isporuiti, a to doprinosi nivelisanju cena po vremenu. to se tieprostora, berze su u meusobnoj vezi, tako da se na jednoj berzi moekupovati, a na drugoj prodavati.

Standardni kvalitet omoguava da se trguje robom koja nije fiziki prisutnana berzi, koja tek treba da bude dovezena, proizvedena ili ubrana iz dolazeihprinosa.

Berza snabdeva trite informacijama o obimu zakljuenih poslova, opostignutim cenama. Time se pomae zainteresovanim licima pri donoenju

poslovnih odluka. Jedan deo berzanskog materijala kupuje se i prodaje direktno na berzi

( tzv. Berzanska trgovina), a drugi van berzi a po berzanskim pravilima( vanberzanka trgovina ).


18/88

18

7. IZABRANE BERZE

7.1. Njujorka berza

Njujorka berza akcija je najvea berza na svetu. Berzom rukovodi Odbor upravnika ukoji ulaze predstavnici lanova berze i investitori.Biraju ga lanovi berze, a odluuju o: 19

prijemu novih lanova berze, predlogu budeta berze, kotacijama novih hartija od vrednosti, predlae izmene u poslovanju berze, kontrolie rad i sprovodi disciplinski postupak nad lanovima berze i to putem

novanih kazni, suspenzije poslovanja ili iskljuenja iz lanstva.

Trgovanje se vri na parketu gde se nalazi dvadeset altera strukturno oblikovanih uobliku potkovice. Samo lanovi berze mogu uestvovati u trgovini na parketu.Konstantno ima 1366 lanova i njihov broj se nije menjao od 1953. Komisioni brokeriine neto manje od polovine lanova Njujorke berze. Brokeri na parketu preuzimajunaloge koje zbog njihovog broja i aktivnosti na tritu ne mogu da realizuju komisionibrokeri. Dileri rasparenim deonicama trguju koliinama izvan standardizovanogtrgovakog lota. Registrovani trgovci ine oko trideset lanova ove berze, trguju za svojeime i svoj raun. Specijalisti su najznaajniji, ima ih oko etristo lanova i bave serealizacijom naloga za kupovinu i prodaju obveznica kojim se trguje na berzi.

7.2. Londonska berza

Londonska berza je glavna finansijska berza u Velikoj Britaniji. Osnovana je 1802.godine. Regionalne berze u Velikoj Britaniji 1973. ujedinile su se sa Londonskomberzom u Berzu Velike Britanije i Irske.20

Posle temeljne reorganizacije finansijskog sistema 1986. godine, prerasla je u

Meunarodnu berzu Ujedinjenog Kraljevstva i Republike Irske. U okviru Londonskeberze ranije je postojalo i trite opcija na akcije, devize, indekse ali je ono sada deoLondonske meunarodne berze finansijskih fjuersa i opcija.

19Dejan oki, Boko ivkovi, Finansijska trita i institucije, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd 2007. ,

str. 128.20

Dejan oki, Boko ivkovi, Finansijska trita i institucije, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd 2007. ,str. 131.


19/88

19

7.3. Tokijska berza

Tokijska berza je najvea i najznaajnija finansijska berza u Japanu i Aziji.Ona je samoregulatorna i neprofitna organizacija.

Godine 1951. uvodi marginsku trgovinu, 1956. kree trgovina obveznicama, 1966.listiraju se dravne obveznice.Godine 1985. otpoinje trgovina fjuersima na desetogodinje dravne obveznice, 1991.otvara se centalni depozitni kliring sistem, 1997. poinje trgovina opcijama na akcije, a1999. dolazi do liberalizacije brokerskih provizija i ukidanje fiksnog broja lanova.

Na Tokijskoj berzi se trguje akcijama, obveznicama i derivatima.Podeljena je na tri sekcije. Prva sekcija obuhvata oko 1488 akcija najpoznatijih inajkvalitenijih kompanija. Druga sekcija, obuhvata 568 akcija sa blaim kriterijumimalistinga. Trea sekcija obuhvata promet inostranih hartija. Parket je podeljen na estvelikih trgovakih altera od kojih su pet za japanske hartije a esti za inostrane hartije od

vrednosti.

7.4. Beogradska berza i ureenje berze

Beogradska berza je prvobitno osnovana 21. novembra 1894. godine, dok su prve

transakcije obavljene u januaru 1895. Poslednje transakcije zakljuene su u aprilu 1941.godine. Formalno, Berza prestaje sa radom 1953. godine, kao nepotrebna institucija u

tadanjem drutvenom i politikom ureenju.

Beogradska berza je ponovo osnovana 1989. godine, prvobitno kao Jugoslovensko trite

kapitala, u skladu sa Zakonom o tritu novca i tritu kapitala, da bi 1992. godine

promenila ime u Beogradsku berzu nastavljajui tradiciju nekadanje, jedne od najveih

evropskih berzi.

Najznaajniji dogaaji u novijoj istoriji Beogradske berze su:

septembar 2002 otpoelo trgovanje obveznicama RS, decembar 2002 odrana je Prva meunarodna konferencija Beogradske berze, mart 2003 uveden metod kontinuiranog trgovanja za obveznice RS,


20/88

20

septembar 2003 zapoine obeleavanje 110 godina od osnivanja Beogradskeberze otpoela je otvaranjem Izlobe starih hartija od vrednosti u Niu,

septembar 2003 odrana Druga meunarodna konferencija Beogradske berze iodrano prvo javno predstavljanje Projekta informacionog povezivanja berzi

jugoistone Evrope,

oktobar 2003 otpoela testiranja sistema daljinskog trgovanja, mart 2004 sistem za daljinsko trgovanje puten u rad, septembar 2004 Beogradska berza primljena je u punopravno lanstvo

Federacije evro-azijskih berzi FEAS,

oktobar 2004 prva trgovanja akcijama po metodu kontinuiranog trgovanja, novembar 2004 odrana Trea meunarodna konferencija Beogradske berze

Obeleena je 110. godinjica Berze, sveanom Akademijom i Izlobom, decembar 2004 prvi put je objavljen BELEXfm , indeks na akcije kojima se

trguje na slobodnom berzanskom tritu,

februar 2005 Beogradska berza postala je pridrueni lan Federacije evropskihberzi FESE,

mart 2005 puten je u rad servis za on- line praenje trgovanja na BerziBELEX.info, kao i dobijanje podataka o trgovanju putem mobilne telefonije

SMS i WAP servisi, maj 2005 otpoela distribucija podataka putem data feed-a, oktobar 2005 objavljen je indeks BELEX15 za akcije preduzea koje se

nalaze na metodu kontinuiranog trgovanja,

novembar 2005 odrana je etvrta meunarodna konferencija Beogradske berzeOuvanje integriteta i efikasnosti trita kapitala,

januar 2006 lansirana nova unapreena internet prezentacija Beogradske berze, april 2006 zapoeti kursevi obuke namenjeni optoj i strunoj javnosti kao i

medijima,

april 2006 potpisanim Memorandumu o razumevanju izmuBeogradske berze iIFC-a uspostavljena saradnja na promovisanju i unapreenju nivoa korporativnog

upravljanja u Srbiji,

septembar 2006 lansiran RSS servis Beogradske berze baziran na internetu,


21/88

21

novembar 2006 odrana Peta meunarodna konferencija Beogradske berze podnazivom Kuda idu Berze?

mart 2007 Potpisan Sporazum o kreiranju i korienju indeksa SRX sa Bekomberzom,

april 2007 Prvo objavljivanje vrednosti novog indeksa Berze BELEXline, kojije zamenio do tada postojei BELEXfm,

april 2007 prvo ukljuenje akcija na Listing A, septembar 2007 U Beogradu odrane 13. Godinja skuptina FEAS-a i 14.

Sportske igre berzi centralne i istone Evrope,

novembar 2007 Odrana je esta meunarodna konferencija Beogradske berzeUpgrade in Belgrade,

decembar 2007 Potpisan Memorandum o partnerstvu izmeu Beogradske,Makedonske, Zagrebake i Ljubljanske berze,

april 2008 u rad je puten novi informacioni sistem BELEXFIX, zasnovan naFIX protokolu,

april 2008 u Zagrebu, odran prvi regionalni Roadshow berzi regiona, na komsu uestvovala i preduzea sa srpskog trita kapitala.

Ureenje berze

Opta akta Berze obuhvataju osnovna opta akta Berze Osnivaki akt, Statut i Pravila

poslovanja Berze, kao i druga opta akta koja ine Pravilnik o tarifi Berze, Pravilnik o

listingu i kotaciji, kao i drugi pravilnici i odluke donete od strane nadlenih organa Berze.

U postupku usaglaavanja Berze sa Zakonom o privrednim drutvima (Slubeni glasnik

RS br. 125/04) i Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

(Slubeni glasnik RS br. 47/2006), Skuptina Berze na 16. vanrednoj sednici, dana

7.12.2006. godine usvojila je Odluku i tekst Ugovora o organizovanju Beogradske berza

a.d. Beograd radi usklaivanja sa Zakonom o privrednim drutvima, koji predstavlja

osnivaki akt Berze.


22/88

22

Ovim Ugovorom ureena su sledea pitanja:

Poslovno ime i sedite Berze; Delatnost Berze; Oblik i odgovornost Berze; Imovina Berze; Zastupanje Berze; Osnovni kapital Berze; Broj, vrednost, vrsta i klasa akcija Berze i pravo iz akcija; Broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate; Izdavanje akcija; Raspodela dobiti i pokrie gubitka; Organi i odluivanje u Berzi; Trajanje i prestanak Drutva; Druga pitanja znaajna za poloaj i poslovanje Berze.

Statutom Berze, u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih

instrumenata (Slubeni glasnik RS br. 47/2006) i podzakonskim aktima Komisije zahartije od vrednosti, ureuju se pitanja od znaaja za poloaj i poslovanje Berze koja nisu

ureena Osnivakim aktom Berze, i to: komisija za listing i kotaciju hartija od vrednosti;

izvetavanje Komisije za hartije od vrednosti; uslovi za sticanje lanstva na Berzi,

gubitak lanstva; nadzor nad poslovanjem lanova Berze; nain organizovanja trgovanja

na Berzi; privremena obustava trgovine i iskljuenje hartije od vrednosti; nain reavanja

sporova meu lanovima i uesnicima na Berzi; nain objavljivanja akata Berze i

informacija o poslovanju Berze; zabrana korienja privilegovanih informacija i

manipulacija; zaposleni na Berzi; tumaenje akata Berze; zatita ivotne sredine.


23/88

23

Drugi deo

FINANSIJSKATRITA

1. Pojam i uloga finansijskih trita

Finansijska trita predstavljaju mehanizam za usmeravanje sredstava od privrednihsubjekata koji poseduju vikove, ka onima koji imaju manjak tih sredstava i koja imnedostaju za obavljanje odreenih poslovnih aktivnosti. Tradicionalna predpostavka je daje stanovnitvo najvei zajmodavac a privreda najvei zajmoprimac. Veza izmeu njih itransfer obavljaju se direktno i indrektno.

Kod direktnog finansiranja zajmoprimci pozajmljuju sredstva direktno od zajmodavca

tako to im prodaju hartije od vrednosti (finansijske instrumente) na osnovu kojih striupravo da u budunosti potrauju prihod ili sredstva zajmoprimca.Kod indirektnog finansiranja izmeuzajmodavca i zajmoprimca pojavljuju se finansijskiposrednici.Finansijsko trite u irem smislu obuhvataju finansijsku aktivu-imovinu i samo trite nakome se trguje ovom aktivom.

Osnovne funkcije finansijskog trita:

mehanizam za odreivanje cenefinansijske aktive; obezbeenje likvidnosti imovine; efikasniji promet uz manje trokove; realokacija sredstava.

Finansijsko trite u uem smislupredstavlja organizaciono mesto na kome se susreuponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata.

Finansijsko trite treba da priblii vlasnike novca i kapitala i investitore koji e tajkapital (uz odgovarajuu cenu) prihvatiti i racionalno investirati. Tokom procesa stvara seneravnotea izmeu tednje i procesa investranja. Ta neravnotea se moe smanjiti navie naina:21

alokacijom tednje preko budeta; alokacijom preko poslovnih fondova; alokacijom preko bankarskog sistema; povezivanje tednje, kapitala i deviza vri se finansiranje trita na kome se

tednja pretvara u investicije.

21Samuelson P. A . , Economics, XXIV izd., McGrow-Hill, 2000. , str. 520.


24/88

24

Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do neophodnih sredstava zafinansiranje svog poslovanja. Ona znatno olakavaju povezivanje subjekata kojiraspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekte kojima ta sredstva nedostaju,time povezuju investicije i tednju. Finansijska trita su takoe veoma znaajan faktorukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trinom

privredom.Na njima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije.Finansijsko trite, u osnovi ine kreditno i trite hartija od vrednosti pri emu razvoj ibrzina rasta privrede zavisi od razvijenosti trita hartija od vrednosti.U savremenim uslovima najbri razvoj belei trite dunikih i hibridnih hartija odvrednosti omoguava snienje rizika i maksimiziranje profita razliitih uesnika.

Efikasna finansijska trita su kljuni faktor jaanja privrednog razvoja, dok neefikasnatrita predstavljaju jedan od razloga zbog kojih mnoge drave irom sveta i daljeizuzetno siromane.22

Pet osnovnih karakteristika savremenih finansijskih trita su: 23

Internacionalizacija i globalizacija finansijskihtritapredstavlja jednu od osnovnihkarakteristika savremenih finansijskih trita. Razvoj savremenog finansijskog tritauslovljen je razvojem konkurencije, koji vodi stalnom kreiranju novih finansijskihinstrumenata, irenju trita kao i njegovoj globalizaciji.

Inovacije na finansijskom tritu mogu se podeliti na inovacije proizvoda,procesa i organizacije.

Inovacije proizvoda odnose se na stvaranje novih finansijskih instrumenata.Finansijski instrumenti predstavljaju odraz promena u okruenju i njihov uticaj na

promene na finansijskom tritu.Inovacije u procesimaodnose se na proceduru poslovanja na finansijskom tritu,infrastrukturu trita kao i korienje kompijuterske tehnologije i komunikacija.Podrazumevaju elektronski prenos podataka koji omoguava kontinuiranu trgovinu iautomatizovano saldiranje operacija .

Inovacije u organizacijisadrane su u kreiranju novih institucija na tritu kao to suinvesticione kompanije ija delatnost dovodi do novih proizvoda i procesa.

Deregulacioni tokovi razlikuju se izmeu zemalja, a zajednika karakteristika je

smanjenje uloge drave u regulisanju finansijskih trita. Pocesi deregulacije poeli sutkz. Velikom praksom na londonskom finansijskom tritu (kojom je omoguenademonopolizacija trita, ravnopravni pristup tritu razliitih finansijskh institucija,uz ukidanje finansijskih provizija za trgovinu).

22Miskin S. Frederic:Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Columbia University, prevod

Data status, Beograd, 2006. , str. 3.23

Dejan Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003. , str. 105.


25/88

25

Znaajni rezultati deregulacionih tokova su velike strukturne promene u poslovanjufinansijskih institucija. Na taj nain je dolo i do razvoja dve vrste bankarstva:klasinog-komercijalnog i investicionog.

Uloga tehniko-tehnolokih inovacija u razvoju berzi i finansijskih trita oduvek jebila jako velika. Ona je omoguila brz prenos informacija, podataka naloga trgovanjanjihov kliring i saldiranje. Danas je uz pomo savremene tehnologije mogue neprekidnopratiti transakcije i obavljati trgovinu 24 asa dnevno na finansijskim tritima iromsveta.

Sekjuritizacijapredstavlja sloen proces u kome se vri kombinovanje individualnihkredita i instrumenata duga kako bi se kreirala jedna ili vie hartija od vrednosti. Time semenja njihov kreditni status a kasnije se iznose na trite radi prodaje treim licima.Sekjuritizacija je znaajna jer predstavlja mobilisanje kreditnih potraivanja banke putemhartija od vrednosti. Ove hartije od vrednosti imaju rokove dospea originalnih kredita,

a otplata prihoda investitoru vri se iz prihoda koje banka ima na osnovu datog kredita.Na taj nain se za banku smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope. Smanjenje ikreditni rizik za investitora jer banka vri ocenu kreditne sposobnosti dunika a svojomgarancijom obezbeuje otplatu prihoda investitoru.

2. Podela finasijskih trita

Postoji vei broj kriterijuma za podelu finansijskih trita:

Prema roku dospea finansijske aktive kojom se trguje na finasijskim tritimarazlikujemo:

Trite novca (kratkoronotrite)je segmet finansijskih trita za kratkorone oblikefinansijske aktive gde se trguje iralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom

dospea kraim od godinu dana.

Trite kapitala (dugorono trite)je segment finansijskih trita na kome se trgujefinansijskom aktivom sa rokom dospea duim od jedne godine. Na ovim tritu se trgujedugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima.


26/88

26

Polazei od mesta na kome se transakcije obavljaju i podruja koja pokrivaju,finansijaska trita se mogu podeliti na:

Lokalna trita odnose se na ue podruje jedne zemlje.Nacionalna trita (domaa trista) odnose se na celu zemlju.

Meunarodna trita (eksterna) odnose se na vie zemalja pa se i emitovanje hartija odvrednosti vri u vie zemalja.

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojim setrguje, razlikuje se:

trita instrumenata duga; trita vlasnikih instrumenata; trita izvedenih hartija od vrednosti.

Na tritu instrumenata dugatrguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik hartijaod vrednosti kojima se uobliavaju duniko-poverilaki odnosi, odnosno kreditniodnosi.Tu spadaju razliite hartije od vrednosti:obveznice, zapisi, certifikati kojima se vrikreditiranje poslovanja. Emisijom ovih hartija od vrednosti emitent prikuplja sredstva zasvoje finasiranje, jer kupci takvih hartija od vrednosti postaju kreditori i nalaze se u ulozikoju ima banka kod direktnog kreditiranja.

Na tritu vlasnikih instrumenatatrguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od

vrednosti ne postaju kreditori, kao kod kupovine instrumenata duga ve postaju vlasnicidela aktive i buduih prihoda emitenata.

Trite izvedenih hartija od vrednosti (derivativna trita) nastala su razvojem izvedenihhartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivajuizvedenim zato to njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalaziu njihovoj osnovi. Ta druga aktiva moe biti roba, osnovne hartije od vrednosti, kamatnastopa, devizni kurs.

Polazei od vremena plaanja i isporuke finansijske aktive razlikuju se:

Promptna tritana kojima se poslovi i transakcije odmah realizuju-isporuka finansijskeaktive i plaanje vre se odmah po zakljuenju posla.

Terminska tritana kojima se stvara sporazum izmeu uesnika da realizuju odreenetransakcije u budunosti.


27/88

27

Polazei od emisije hartija od vrednosti, od prirodetransakcije razlikuju se:

Primarna tritana kojima se vri primarna emisija hartija od vrednosti. Kupci kupujunovo emitovane hartije od vrednosti i postaju njeni prvi vlasnici. Kupac u ovom sluajuima poloaj investitora, jer kupovina za njega znai investiciju, s obzirom da od kupljene

hartije od vrednosti oekuje prihode vee od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije odvrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija. Ovatrita obezbeuju likvidnost finasijske aktive a time i likvidnost privrednim subjektima.

Sekundarno trite obuhvata sve kasnije kupoprodaje ve emitovanog finansijskoginstrumenta i predstavlja dalji ivot hartije od vrednosti sa kojim, sem svojim obavezaprema vlasniku hartija od vrednosti, originalni emitent nema direktne veze. 24

Sa aspekta prometa razlikuju se:

Berzanski promet koji proistie iz poslova i transakcija koje se obavljaju na berzi.

Vanberzanski prometznai da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osimberze. Ta druga mesta mogu biti pri berzi, posredstvom banaka, pomou informacionihsistema.

Imajui u vidu organizacionu strukturu, finansijska trita mogu biti:

Aukciona finansijska trita koja posluju na principima aukcije, odnosno kupac postajeonaj subjekt koji ponudi najveu cenu.

Posrednika finansijska trita su trita na kojima se poslovi i transakcije obavljujupreko ovlaenih posrednika, najeebrokera i dilera.

Poseban oblik finansijskog trita organizuje sepreko altera, to predstavlja vid tranjepreko informacione i kompijuterske tehnologije.

S obzirom da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podelafinasijskih trita na:

Direktna finansijska trita na kojima se obavlja kupovina i prodaja, kako primarna tako isekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice,bez obzira da li su u njih ukljueni dileri ili brokeri. U direktna finansijska trita spada iprimarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzea, obveznica drave i preduzea,komercijalnih zapisa preduzea.

Intermedijarna trita su trita na kojima se kupuju i prodaju finansijski instrumentikoje su izdale intermedijarne finansijske institucije-banke, penzioni fondovi,osiguravajua drutva, investicione kompanije.U intermedijarna trita spada i kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata iblagajnikih zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnihinvestitora.

24Boko ivkovi, Dejan oki,Finansijska trita, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008. , str. 43.


28/88

28

U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-trine operacijeostvaruju razlikuju se:

Organizovana (institucionalizovana) trita koja postoje kada se finansijsko-trineoperacije ostvaruju na organizovanim mestima kao to su berze, po strogo regulisanoj

proceduri uz fiziko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

Slobodna (neinstitucionalizovana) trita postoje kada se finansijski instrumenti kupuju iprodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

Polazei od finansijske aktive razlikuje se pet osnovnih segmenata finansijskih trita: trite novca, trite kapitala, devizno trite, hipotekarno i trite finansijskih derivata.

3. Hartije od vrednosti

Hartija od vrednosti, naziva se i finansijskim instrumentom, predstavlja pravo napotraivanje buduih prihoda ili aktive njenog emitenta. Pravo se moe odnositi na bilokoje finansijsko potraivanje ili deo imovine koji je predmet vlasnitva.25

Privredni ivot se neprestano menja, stvarajui nove privredne grane, poredtradicionalnih koje je ekonomska nauka ve uoila. Jedna od njih je poslovanjevrednosnim papirima ili investiciono poslovanje. Pod tim se podrazumeva ukupnost

delatnosti kojom se omoguava stvaranje i trgovina vrednosnih papira, radi prikupljanja iobrtanja slobodnog kapitala koji se ulae u odgovarajue privredne i finansijskepoduhvate.

Trita hartija od vrednosti imaju vanu ulogu u pomoi preduzeima i vladama daobezbede sve kapital. Ona olakavaju transfer hartija od vrednosti meu investitorima.Trite hartija od vrednosti moe biti centralno mesto za trgovinu finansijskimpotraivanjima kao to su berze irom sveta.Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju: akcije, dunike hartije od vrednosti,varanti i depozitne potvrde. 26

Akcijeizdaju iskljuivo akcionarska drutva. Domai emitent akcija moe da bude onoakcionarsko drutvo koje ima karakter javnog drutva.

25Miskin S. Frederic:Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Columbia University, prevod

Data status, Beograd, 2006. , str. 3.26

Milutin irovi, Finansijska trita, instrumenti, institucije, tehnologije, Nauno drutvo Srbije, Beograd,2007. , str. 199-200.


29/88

29

Javna drutva su ona akcionarska drutva koja ele da budu ukljuena u organizovanotrite hartija od vrednosti i koja su dobila dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti dase mogu ukljuiti sa izdvajanjem svojih hartija od vrednosti na organizovano trite.

Dunike hartije od vrednosti su obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju

pravo na naplatu glavnice, kamate kao i druga prava.

Varanti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu odnosno prodajuhartija od vrednosti odreenog dana ili u odreenom periodu po unapred utvrenoj ceni.

Depozitne potvrdesu hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju inostraneakcije ili obveznice deponovane kod neke banke u inostranstvu. Depozitne potvrdepredstavljaju domai ekvivalent inostanih akcija ili obveznica.

Drugi finansijski instrumentisu standardizovani finansijski derivati, to su fjuers ugovorii opcijski ugovori.

Instrumenti novanog trita su:

-dravni zapisi-HOV za servisiranje kratkoronih obaveza drave,-ugovori o reotkupu koji ukljuuju prodaju HOV uz obavezu reotkupa na odreeni dan ipo odreenoj ceni,-komercijalni zapisi-kratakorone, neobezbeene hartije od vrednosti emitovane odstrane preduzea za potrebe kratkorone likvidnosti,-sertifikati o depozitu-emitovane HOV od strane banke na bazi depozita koje onaposeduje, sa odreenim dospeem i kamatnom stopom,-bankarski akcepti-HOV plativa prodavcu robe sa garantovanim plaanjem od strane

banke.Instrumenti trita kapitala su vlasniki-akcije i duniki-obveznice. Kompanijama jepotreban dodatni kapital za razvoj, jaanje poloaja na tritu, finansiranje osnovnih iobrtnih sredstava. Kompanije finansiraju svoje potrebe putem prikupljanja sredstavaemitovanjem vlasnikih ili dunikih hartijaod vrednosti. Privatna ili dravna kompanijase pretvara u otvorenu ili javnu kompaniju i vri se emisija i plasman njenih hartija odvrednosti.

Devizno tritekao deo novanog trita je najvee i najlikvidnije finansijsko trite.Trgovanje se odvija 24 asa dnevno. Trite deviza je mehanizam pomou kojeg se

konvertuju sredstva i razvija mehanizam njihove razmene u dravama.Derivati su finansijski instrumenti ija je vrednost izvedena iz vrednosti drugihinstrumenata. Derivati su finansijski instrumenti-ugovori ija vrednost zavisi od cenepredmeta ugovora, ija su vrsta, koliina, kvalitet i druga svojstava standardizovani anjihov predmet mogu biti: akcije, obveznice, strane valute, odreena vrsta robe, berzanskiindeksi.


30/88

30

INSTITUCIONALNI INIOCI NA TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI

1. Centralni registar hartija od vrednosti

Centralni registar hartija od vrednosti predstavlja instituciju koja treba da unapredi razvojfinansijskog trita. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju razliitih vrsta hartija odvrednosti u koje spadaju: obveznice, akcije, blagajniki zapisi, trezorski zapisi,komercijalni zapisi. Neke od funkcija Centralnog registra hartija od vrednosti su:otvaranje rauna hartija od vrednosti i novanih rauna za fizika i pravna lica,prenoenje hartija od vrednosti sa rauna novog vlasnika, registrovanje prava treih licana hartijama od vrednosti kao i obavljanje poslova kliringa i saldiranja kako hartija od

vrednosti tako i novanih sredstava.lanovi Centralnog registra hartija od vrednosti mogu biti: Republika Srbija, Narodnabanka Srbije, brokersko-dilerska drutva, banke, berza, drutva za upravljanje fondovimai inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti.Danas, Centralni registar hartija od vrednosti ima preko stotinu svojih lanova, banaka,brokersko-dilerskih drutava. Ovi lanovi mogu otvarati podrauneza svoje klijente koji mogu biti fizika i pravna lica.

U Centralnom registru hartija od vrednosti se obavljaju sledei poslovi:

voenje ifarnika hartija od vrednosti i dodeljivanje ISIN broja

27

i CFI koda,

28

voenje registra izdavalaca hartija od vrednosti, voenje i evidencija hartija od vrednosti na raunima emitenta, voenje i evidencija rauna hartija od vrednosti lanova Centralnog registra i

njihovih klijenata, upis prava treih lica na hartijama od vrednosti, uvanje materijalizovanih hartija od vrednosti, voenje novanih rauna lanova Centralnog registra, uknjiavanje materijalizovanih hartija od vrednosti u dematerijalizovanoj formi, kliring i saldiranje obaveza i potraivanja u hartijama od vrednosti i novcu

nastalih na osnovu zakljuenih poslova sa hartijama od vrednosti,

prenos vlasnitva na hartijama od vrednosti,

27ISIN broj-sastoji se od kombinacije niza slovnih znakova i brojeva, kojim se identifikuju zemlje

izdavanja hartijaod vrednosti, vrsta i izdavalac kao i druga bitna obeleja.28

CFI kod-oznaka hartija od vrednosti odreenog izdavaoca iz koje zakoniti imaoci tih hartijaostvaruju svoja prava, s obziromna klasu, seriju tih hartija.


31/88

31

uknjiavanje hartija od vrednosti na emisioni raun i raune hartija od vrednostilanova i njihovih klijenata na osnovu dostavljenih knjiga ili registara hartija odvrednosti,

izrada i dorada softverskih aplikacija kod poslova Centralnog registra, isplata kupona i glavnice obveznica o roku dospea, isplata dividendi, davanje

jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i drugekorporativne radnje, obraun poreza na prenos apsolutnih prava na hartijama od vrednosti u skladu sa

zakonom koji regulie poreze na imovinu, isplata obveznica devizne tednje Republike Srbije i obveznica za privrdeni razvoj

Republike Srbije o roku dospea, saradnja sa meunarodnim organizacijama koje se bave poslovima registracije,

kliringa, i saldiranja hartija od vrednosti i novca po osnovu poslova sa hartijamaod vrednosti,

i drugi poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa zakonom.29

2. Komisija za hartije od vrednosti

Komisija za hartije od vrednosti je nazavisna i samostalna organizacija Republike Srbije.Komisija za hartije od vrednosti je odgovorna za zakonito funkcionisanje trita hartijaod vrednosti sa ciljem zatite investitora i obezbeenja pravinosti, efikasnosti itransparentnosti trita.

3. Javna drutva

Javno drutvo je pravno lice koje je izdavalac hartija od vrednosti uspeno izvrilonajmanje jednu primarnu javnu ponudu hartija od vrednosti i dobilo dozvolu Komisije zaizdavanje, odnosno ukljuenje tih hartija na organizovano trite.Javno drutvo ima obavezu finansijskog izvetavanja, izvetavanja o svom pravnomstatusu i poslovanju, kao i o svim injenicama koje mogu bitnije uticati na cenu hartija odvrednosti, na nain propisan zakonom.

Javna drutva su duna da saine spisak lica za koja se smatra da poseduju privilegovaneinformacije. Ta lica su obavezna da kao poslovnu tajnu uvaju podatke o privilegovaniminformacijama. Ova lica su duna da o svakoj izvrenoj kupovini ili prodaji hartija odvrednosti na koje se odnosi privilegovana informacija obaveste Komisiju i organizatoratrita.

29Izvor: Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (,, Slubeni glasnik RS , br.

47/2006)


32/88

32

Treideo

BERZE KAO SPECIFIAN OBLIK FINANSIJSKOG TRITA

1. Pojam, nastanak i razvoj berze

Berza predstavlja trite na kojem se po unapred utvrenim kriterijumima, pravilima ivremenskim sekvencama kupuje odreena roba. U naem zakonodavstvu, berza jedefinisana kao pravno lice koje ima dozvolu za rad Komisije za hartije od vrednosti ikoje obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vredosti i finansijskimderivatima kao i druge poslove u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i

drugih finansijskih instrumenata.30

Za nastanak rei ,,berza postoje u osnovi dva tumaenja. Prvo, je proizilazilo izprvobitne uloge berze kao trita novca i to od latinske rei ,,bursa to znai kesa. Nazivberza, kao oznaka za trite posebnih karekteristika kontinuirano se koristi od XVII veka.Drugo, tumaenje najee se dovodi u vezu sa prezimenom flamnske trgovake porodiceVan der Beursekoja je ivela u varoi Brid u Belgiji pred ijom su kuom na ulaznimvratima bile isklesane tri kese koje su predstavljale simbol kue. Tu su redovno odravanisastanci trgovaca iz okruenja i inostranstva na kojima su izvravani poslovi irazmenjivana potrebna obavetenja.31

Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli donoenje uzoraka umesto robe.Na bazi tih uzoraka sklapali su poslove a isporuka bi sledila kasnije nakon ugovaranjaposla. Vaan momenat vezan za nastanak berzi je vezivanje za odreenu lokaciju,odnosno mesto. U poetku trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru a kasnije su nalazili odreene zatvorene prostore za svoje sastanke.

Prve berze imali su Antverpan(1531. godine), Lion(1546.godine), London(1566. godine).Poetkom XVIII veka, primat u meunarodnoj trgovini pruzima Holandija, u XIXLondonska berza sve do Prvog svetskog rata, nakon ega vodea postaje Njujorka berza.U toku XX veka usled uvoenja kompijutera i elektronskih sistema trgovanja dolazi doznaajnih tehnolokih i informacionih unapreenja u radu berzi. 32

30Veroljub Dugali, Milko timac, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,Beograd, 2005. ,

str. 16.31

Milorad Tei, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Savremena administracija, Beograd, 1996. , str. 166.32

Zoran Jeremi, Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. , str. 82 .


33/88

33

Pojam berze obuhvata sistematizaciju vie razliitih pristupa:33

Ekonomski pristup-Berza se posmatra kao specifian oblik trita na kome seobavlja promet robe, novca deviza i kapitala izraenog u hartijama od vrednostikoje smo nazvali-finansijski instrumenti.

Etimoloki pristup-Berza se moe shvatiti kao sistem trgovanja-sam pojam semoe odnositi na skupove koje dre trgovci i posrednici radi zakljuivanjatrgovakih poslova. Berza se vezuje za samu zgradu, vreme ili mesto gde seodravaju berzanski sastanci.

Istorijski pristup-Sutina ovog pristupa je u analizi istorijata razvoja berzi inaina njihovog nastajanja.

Pravni pristup-Berze u pravnom smislu predstavljaju zakonom ureeneorganizacije, koje se pod pojaanom dravnom kontrolom, na odreenom

prostoru bave organizovanjem pravnog prometa kotiranih predmeta po osnovuvrenja berzanskih pravnih poslova.

Organizaciju berze-ine njeni lanovi i organi.Na mnogim berzama broj lanova jeogranien.

Pravila i propisi-Njima se ureuju osnovni odnosi izmeu svih uesnika u trgovanju-postupak prikupljanja ponude i tranje, izdavanja naloga, uparivanja i zakljuivanjaposlova kao i propise koje se odnose na samo trgovanje i propisivanje standarda koji seodnose na predmet trgovanja.

Imovina-berze podrazumeva sredstva koja se nalaze u posedu berze.Delatnost-berzesastoji se u tome da kreira uslove kako bi omoguila lanovima daposreduju u trgovanju razliitim berzanskim robama i finansijskim instrumentima.

Prostor-se vezuje za mesto koje je fiziki i pravno odvojeno od drugih na kome se vritrgovanje kotiranim predmetima berzanskog trgovanja. Za prostor na berzi koriste sepojmovi parket, rupa, krug. Parket je ograeni (obino elipsasti) deo dvorane na berzi.Pristup u ovaj prostor imaju samo ovlaeni berzanski posrednici, a ekskluzivnostpristupa obezbeuju pravila svake berze posebno. ine ih zainteresovani trgovci koji senadmeu, grupisani obino prema vrsti robe.

Predmet trgovanja - Da bi se neim trgovalo na berzi mora da postoji odreen stepenstandardizacije. To vai kako za berzanske robe, tako i za finansijske instrumente.

Pojaana dravna kontrola-U savremenim uslovima prisutna je tendencija deregulacije,smanjivanja uloge drave na najmanju moguu, a ipak neophodnu meru.

33Dejan Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003. , str. 74-75.


34/88

34

2. Rad berze

Organizacija berze slina je koncentrinim krugovima u ijem centru se nalazi sama

berza sa svojim slubama i prateim organizacijama, institucijama koje su neophodne dabi se ostvario berzanski nain trgovanja. Od centra u krugovima ire se ostali uesnici ulancu berzanskog trgovanja. Uesnici u krugu najbliem centru najmalobrojniji su aliimaju najvea prava pri trgovanju. Stepen ovlaenja opada u svakom narednom krugu,onako kako se on udaljava od centra.

U nastanku institucije berze prvo je ocrtan krug a onda je definisan centar. Taj prvi kruginili su posrednici koji su poinjali da se sastaju uvek naistom mestu u isto vremeutvrujui pravila po kojima e trgovati. Osobina ovog kruga jeste da je on od poetkabio zatvoren, pristup u njega bio je ogranien povezan sa ispunjenjem odreenih uslova.Jedno od prvih pravila je bilo da e trgovati samo izmeu sebe.

Svi izvan kruga koji su eleli da trguju na berzi mogli su da to uine preko onih koji suve bili u krugu. Takoje nastalo mestona berzi.Na velikom broju berzi propisan je taan broj mesta ovlaenih posrednika i ako nekoeli da posluje na njoj mora da zakupi mesto.

Zakupom mesta ulazi se u ekskluzivni krug posrednika specijalizovanih za berzanskepredmete trgovanja izmeu posrednika na berzi i izmeu njih i njihovih klijenta.Nakon ispunjenja zadatih uslova i bezuslovnog prihvatanja strogih berzanskih pravilaimaju pravo pristupa berzanskom parketu-sali za trgovanje. U njoj se istie ponuda itranja i zakljuuju poslovi. Svaki ovlaeni berzanski posrednik ima posebno mesto u tojsali-boks du njegovog ruba sa koga moe direktno da komunicira sa seditima firmi iz

koje stiu nalozi i koje on izvrava.Berza je institucija kod koje je funkcija posrednika odvojena od statusaosnivaa-vlasnika. Kod mnogih berzi drava je preko posebnih agencija postalasuvlasnik. Ukoliko bi se na osnovu vlasnitva, a ne na osnovu uloge ovlaenogposrednika, koristile odreene povlastice ureeni mehanizam kupovine i prodaje biprestao da funkcionie.U samom centru berze nalazi se niz posebnih slubi koje omoguavaju to jednostavniju i efikasniju trgovinu.

Za sve berze karakteristino je da u svom centru razvijaju obraunsku i garancijsku

funkciju, kontrolu predmeta trgovanja i uesnika u trgovanju, mehanizam prikupljanja,obrade i isticanja ponude i tranje njihovo uparivanje i zakljuivanje transakcija.

Kontrola trgovanjaRast broja onih koji su eleli da trguju kao i narastanje broja i vrstaonoga ime bi se trgovalo nametnuli su potrebu kontrole njihovog poslovanja i kontrolupredmeta trgovanja.


35/88

35

Detaljno je razvijen sistem garancija preko klirinke kue i mehanizam kontrole kako bise predvidelo sve to podrazumeva netrini rizik. Svaki uesnik nalazi se pod stalnomkontrolom organa berze.

Pravila ponaanja na berzi su veoma striktna od isticanja ponude i tranje, zakljuivanja

poslova do potovanja etikog kodeksa. Nadleni berzanski organi vode rauna oprimenjivanju i potovanju propisa i reaguju veoma rigorozno pri svakom njihovomnaruavanju.

Na berzama odluke ove vrste donose berzanski sudovi koji se najee nazivajuarbitraom. Arbitaapredstavlja jednu vrstu prvostepenog berzanskog suda, ije odlukevae za posrednike na berzi. lanove arbitrae obino biraju osnivai berzi a nekada suimenovani i od strane dravnih organa. Kontrola celog procesa trgovanja odnosi se naone koji trguju ali i na ono ime se trguje. Sigurnost trgovanja zahteva da se u svakomtrenutku tano zna ime se trguje i kakav je kvalitet u pitanju. Kod raznih hartija odvrednosti i derivata to rade posebna tela koja odobravaju ta moe da se pusti u promet.

3. Vrste berzi

Svaka berza nosi izvesne posebne odlike po kojima se razlikuje od drugih.

Bitne karakteristike berzi su: 34

organizovanje trita sa posebnom upravom i organima, specijalizovanje trita i njegovo ogranienje na rad sa izvesnim vrstama robe, ulazak na berzu samo izvesnog broja ljudi, primena propisa i uzoraka umesto pokazivanja robe, uvoenje klasifikovanih posrednika za poslovanje na berzi, redovnost i uestalost berzanskih sastanaka, ogranienje vremena berzanskih sastanaka, podvrgavanje strogoj disciplini posetilaca koji rade na berzi, uzimanje garancija od posetilaca i posrednika za izvravanje posla, sprovoenje dravnog nadzora,

uvoenje nadlenosti izabranog berzanskog suda za poslove obavljene na berzi, tehnika oprema trita za lako i brzo dobijanje vesti sa drugih trita, redovno tampanje slubenog kursnog lista.

34Dejan Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003., str. 79.


36/88

36

U zavisnosti od organizacione forme mogu postojati tri osnovna tipa berzi: 35

1. Anglo-saksonski tip berzi-koje su po pravilu privatne institucije osnovane kaoakcionarska drutva. Konzervativne su u pogledu irenja broja lanova,regulative, naina poslovanja i upravljanja. Uloga drave je vrlo malo izraena.

2. Kontinentalni tip berzi-ponekad se jo naziva francuski'' tip podrazumeva da suberze javno pravnog karaktera, osnovane od strane drave posebnim zakonom.Zbog toga drava ima veoma izraenu ulogu u upravljanju berzom.PoredFrancuske, ovaj tip berzi postoji u Belgiji, Italiji, paniji, Portugalu.

3. Meoviti tip berzi-predstavlja kombinaciju prethodna dva. Berze ovog tipa osnivadrava, koja organizuje upravljanje i kontrolu, dok su lanovi berze uglavnombanke i druge finansijske organizacije. Broj lanova nije ogranien, a njihov

prijem vre banke. Takve berze postoje u Nemakoj, Austriji i vajcerskoj.Sa stanovita predmeta poslovanja berze se mogu podeliti na:

1. Robne ili produktne berze2. Devizne berze3. Novane berze(trite novca)4. Efektne berze (trite kapitala)

Robne ili produktne berzesu specijalizovane za promet odgovarajuih roba ili proizvoda. Najee se na njima trguje itaricama (penica, kukuruz, soja),metalima (zlato, srebro, bakar, cink, olovo)ostali poljoprivrednim proizvodima(meso, mleko, u novije vreme sirevi, juno voe) nafta i zemni gas,elektrina energija.

Finansijske berzesu berze na kojima se trguje razliitim oblicima finansijskihinstrumenata. Mogu biti trita novca ili trita kapitala u smislu da li se njima trgujekratkoronim ili dugoronim instrumentima.

Devizne ili valutne berze-na kojima se vri kupovina i prodaja deviznih sredstava. Na

deviznom tritu se usklauju ponuda i tranja deviza i utvruje se devizni kurs kao icena deviza.

Berze efekata (vezane su za trgovanje dugoronim hartijama od vrednosti-pre svegaobveznicama i akcijama) kao i specijalizovane berze (gde postoji veoma visok stepenspecijalizacije trgovanja odreenim finansijskim instrumentima).

35Dejan Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003., str. 79.


37/88

37

Berze meovitog tipa su one gde se trguje sa vie razliitih finansijskih instrumenata iliberzanskih roba.

Za utvrivanje vrsta berzi koriste se i drugi kriterijumi:36 predmet trgovine;

nain nastanka; cilj poslovanja; priroda poloaja; broj lanova; raznovrsnost predmeta.

Predmet trgovine-podrazumeva podelu berzi na robne (produktne) ifinansijske (efektne).Na robnim berzama trguje se standardizovanim proizvodima, a na finansijskim berzamaakcijama, obveznicama, devizama.

Nain nastanka-prema nainu nastanka berze se mogu podeliti na spontane izasnovane

na zakonu.Berze nastale na osnovu zakona ili propisa nastale su na osnovu potrebe da bi sedefinisalo sve to je od znaaja za njihovo osnivanje i rad.

Cilj poslovanja-Prema cilju poslovanja berze se mogu podeliti naprofitne i neprofitne.

Profitne berzedele meu svojim lanovima profit koji ostvare poslovanjem. Veinanemakih berzi je ovog tipa.

Neprofitne berzene dele svojim lanovima prihod. lanovi berze ostvaruju zaradu

naplatom provizije na osnovu zakljuenih poslova. Velike berze su uglavnomneprofitnog tipa, a lanovi su st imulisani da razvijaju poslovanje jer na taj nainuveavaju sopstvenu zaradu.

Priroda poloaja-Prema prirodi poloaja berze mogu bitijavne,privatnei meovite.Berze javnog karaktera osniva drava koja obezbeuje sredstva za rad a posrednici sudravni inovnici.Berze privatnog karaktera osnivaju akcionari koji obezbeuju sredstva za njen rad. Meovite berze osniva drava a lanovi obezbeuju imovinu.

Broj lanova-Postoje berze kod kojih je strogo odreen broj lanova, na drugoj strani su

berze koje nemaju ogranienja u broju lanova a status lana nastaje ispunjavanjemuslova koji su utvreni zakonom i propisima berze.

Raznovrsnost predmeta-Postoje berze na kojima se trguje samo jednom vrstomberzanskog materijala (specijalizovane berze). Ako se na berzi trguje sa vie vrstamaterijala u pitanju je meovitaberza.

36Veroljub Dugali, Milko timac, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,Beograd 2005. ,

str. 42.


38/88

38

Posebna vrsta specijalizovanih berzi u svetu su berze usluga. Meu njima sunajznaajnije: 37

1. Frahtovske berze-kao sedita ponude i potranje brodskog prostora a u poslednjevreme raspolau kapacitetima prevoza vazdunim putem.

2. Berze osiguranaja- odnose se narobe na prevozu i uskladitenju postoje useditima masovnog meunarodnog trgovakog robnog prometa(London, Hamburg, Amsterdam).

Ove berze se preteno bave unapreenjem poslovnih odnosa izmeu privrednika zainteresovanih za ponudu i tranju, razmenom poslovnih informacija,notiranjem nivoa tekuih premija osiguranja.

3. Berze kooperacije-Slue za traenje odgovarajueg kooperanta u proizvodnji nesamo na nacionalnom tritu ve i u drugim zemljama.

Prema znaaju trgovake delatnosti berze se mogu podeliti na:

Nacionalne berze-gde je trgovaka delatnost znaajna za deo ili celo domaetrite,

Regionalne berze-su od poslovnog uticaja na manja ili vea podruja,kojaobuhvataju izvestan broj zemalja,

Meunarodne berze-na njihovim sastancima se prodaje i kupuje roba iznajudaljenijih zemalja sveta a kotacije cena na ovim berzama se mogu smatratikao svetske cene za odreene artikle.

4. Funkcije berze

Kljune funkcije berze su:38

listing; trgovanje; kliring i saldiranje; informisanje.

Ove etiri funkcije stapaju se u jedinstvenu tehnoloku celinu koja poinje, nastavlja se irazvija opisujui krug koji se ustaljenim redosledom ponavlja. Bez uspostavljanja jedneod njih, ili pri slabljenju neke od njih u kraem periodu berza poinje da stagnira.

37Milorad Tei, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Savremena administracija, Beograd 1996. , str. 201.

38Veroljub Dugali, Milko timac, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,Beograd 2005. ,

str. 45.


39/88

39

Listing-Njegov zadatak je da obezbedi da se na berzi nau to kvalitetniji predmetitrgovanja na robnim berzama u ovom delu procesa berzanskog poslovanja, vezuju seslube za proveru kvaliteta i kvantiteta robe. U novije vreme ovaj deo posla na berzi seprepusta agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe. Roba se moe primiti u

trgovanje na berzi, jedino ako je prati tipski sertifikat ovlaene agencije.Svrha ovog postupka je obezbeenje sigurnosti trgovanja i uvoenje odgovornosti za onoto se na berzi deava-u sluaju da seutvrdi da odreena roba nije deklarisanog kvaliteta,ili u deklarisanoj koliini onda se moe smatrati da je odgovorna agencija za procenukvaliteta i kvantiteta robe.

Efikasan nain podizanja kvaliteta jeste uspostavljanje razliitih reima trgovanja icena,kao kod berzi hartija od vrednosti gde se prvi listing odnosi na najkvalitetnije predmetetrgovanja. Kod robnih berzi se ne formiraju posebno razliiti listinzi, ali se posebnotrguje robom prvog kvaliteta, posebno onom drugog kvaliteta.

Trgovanje-u ovom segmentu delatnosti mora se obezbediti prikupljanje naloga ponude itranje, uparivnje naloga ponude i tranje i zakljuivanje poslova. I ovaj deo berzanskihaktivnosti je strogo formalizovan i standardizovan. Znaajan deo posla se svodi nakreiranje specifinih berzanskih dokumenata-obrazaca, dok se drugi deo sastoji upropisivanju postupanja sa tim dokumentima.Od dokumenata na berzi su u trgovanju neophodni: nalog ponude i tranje, odnosnonalog za kupovinu i prodaju, berzanska tabla ponude i tranje.

Neophodno je da izmeu ponude i tranje stoji poseban posredniki sloj firmi. Velikiproizvoai i preraivai svakako imaju svoje komercijalne sektore ali se njihov radrazlikuje od principa rada na berzi. U podizanju berze bitno je formiranje prvogposrednikog sloja firmi koje ine osnovu berze.Berza mora da uspostavi mehanizam poslovanja koji e pruiti dodatnu sigurnostuesnicima. Ta zatita se odnosi na trine oscilacije do kojih moe da doe uslednetrinih kretanja.

Kliring i saldiranje-Posao koji se zakljui na berzi mora da bude saldiran. U kliringu isaldiranju vode se rauni svih uesnika u trgovanju. Kliring vodi rauna da u odreenimskladitima bude dovoljno robe kojom se na berzi trguje. I sama skladita moraju dazadovolje odreene kriterijume u svom poslovanju kako bi mogla da uu u mreuovlaenih berzanskih skladita. Poseban znaaj imaju centralni registri kaospecijalizovane institucije koje se bave registracijom izdatih hartija od vrednosti.

Informisanje-Berza izvetava javnost o svim aktivnostima koje se na njoj dogaaju a presvega o ostvarenom trgovanju. Postoji i sistem informisanja nadlenih institucija kojekontroliu rad berze kao i sami lanovi berze dobijaju sve podatke koji imaju znaaj zanjihovo poslovanje. Berzansko poslovanje karakterie naelo javnosti.


40/88

40

U tom smislu berza ima obavezu da organizuje informacioni sistem radi obavetavanjajavnosti o:

obimu ponude i tranje; obimu zakljuenih poslova i koliini berzanskog materijala;

poetnoj, srednjoj i zakljunoj ceni pojedinanih berzanskih materijala; kotacijama na berzi; trinom materijalu kojim se trguje.

Berze objavljuju dnevne, sedmine,polugodinje i godinje izvetaje i ti podaci suosnovni izvor informisanja svih potencijalnih i aktivnih uesnika naberzanskomtrgovanju.Za analitiare i investitore posebno su znaajni podaci o kretanju berzanskih indeksa iproseka, koji predstavljaju sintetike pokazatelje tendencija uspostavljenih u trgovanju naberzi. Na osnovu dobijenih podataka donose se odluke o kupovini ili prodaji nekogberzanskog materijala.

U strukturi informisanja nalaze :

Aktivni uesnici su oni koji neposredno koriste proizvode funkcije informisanja u svojojdelatnosti i svojom aktivnou doprinose slivanju informacija na berzu.

Pasivni uesnici u sistemu berzanskog informisanja su oni koji u svojoj delatnostirezultate funkcije informisanja moraju da koriste uglavnom preko aktivnih uesnika.

Prednosti elektronskog trgovanja: 39

primena kompijuterske tehnologije automatizuje proces trgovine izmeuberzanskih posrednika, ka

Documents

Mr Menadc5bement Berzanskog Poslovanja