Struni komentar

OBLICI RADA VAN RADNOG ODNOSA KAO MOGUNOST LEGALIZACIJE "RADA NA CRNO"

Promene u oblasti tehnologije, organizacije i uslovima trita rada su uticale na potrebu poslodavaca za zapoljavanjem kroz razliite oblike rada pri kojima ne dolazi do zasnivanja radnog odnosa na neodreeno vreme s punim radnim vremenom. Ovi oblici rada podrazumevaju obavljanje rada koji proizilazi iz ugovornog odnosa, odnosno sa odreenim licem zakljuuje se odgovarajui ugovor o obavljanju ovih poslova.

Kod uspostavljanja rada van radnog odnosa, stie se pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: PIO), a u odreenim sluajevima i pravo na PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Meutim, i pored stvaranja veeg prostora za primenu "neklasinih" oblika rada, odnosno razliitog naina radnog angaovanja lica, ime se ini pokuaj suzbijanja "rada na crno", potrebno je stalno preduzimanje mera protiv zloupotreba u praksi od strane poslodavaca.

Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), predvieni su sledei oblici rada van radnog odnosa:

- privremeni i povremeni poslovi;

- ugovor o delu;

- ugovor o zastupanju ili posredovanju;

- ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju;

- dopunski rad i

- samozapoljavanje.

Odredbama Zakona o radu, uvedeni su novi instituti, dok su neki od ranije postojeih zamenjeni novim, kao to su ugovor o zastupanju ili posredovanju, ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju i dopunski rad.

Radnopravni institut samozapoljavanja "blizak" je oblicima rada van radnog odnosa, jer ne podrazumeva uvek postojanje dve strane - poslodavca i zaposlenog. Navedeni oblik zapoljavanja, regulisan je i odredbama Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004 - dr. zakon - dalje: Zakon), kojim se daje ira definicija samozapoljavanja. Shodno ovim odredbama, nezaposleni ili vie nezaposlenih zajedno osnivaju preduzea, zadruge, radnje, poljoprivredna gazdinstva ili druge oblike preduzetnitva. Korisnik novane naknade koji se samozapoljava moe da ostvari pravo na isplatu jednokratne novane naknade za sluaj nezaposlenosti ili subvenciju za samozapoljavanje, u skladu sa nainom koji je propisan Pravilnikom o nainu i postupku za ostvarivanje prava na subvenciju za samozapoljavanje ("Sl. glasnik RS", br. 7/2004, 40/2005 I 71/2007).

Obaveze poslodavca po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima

Odredbom lana 197. Zakona o radu, privremenim i povremenim poslovima smatraju se poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Razlika privremenih i povremenih poslova se ogleda u tome da se privremeni poslovi obavljaju u kontinuitetu i najee do njihovog okonanja, dok povremeni poslovi ne zahtevaju kontinuitet. Tanije, ovi poslovi se obavljaju s vremena na vreme, odnosno od sluaja do sluaja (npr. berba voa, etva i sl.).

Poslodavac moe da angauje samo odreene kategorije lica za obavljanje navedenih poslova:

zaposlenog, koji je u radnom odnosu kod njega ili drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom;

nezaposleno lice;

penzionisano lice, pod uslovom da je korisnik starosne penzije.

Privremene i povremene poslove moe obavljati i lice koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina. Radno angaovanje ovih lica po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova, vri se posredovanjem omladinske, odnosno studentske zadruge. Uslovi za zakljuivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova jesu:

- da je lice lan omladinske ili studentske zadruge i

- da nije starije od 30 godina.

Sa licem starijim od 30 godina ivota i koje nije lan omladinske i studentske zadruge, poslodavac moe da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, u smislu lana 197. Zakona o radu, uz posredovanje ili bez posredovanja organizacije nadlene za poslove zapoljavanja.

Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge do navrenih 26 godina, ako su na kolovanju ostvaruju prava za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu.

Poslodavac ima obavezu da za obavljanje privremenih i povremenih poslova zakljui ugovor sa licem koje obavlja ove poslove. Ukoliko poslodavac ne zakljui ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa angaovanim licem, odgovara za prekraj.

Ugovori mogu, a ne moraju biti utvreni aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ukoliko su utvreni aktom poslodavca, to moe biti povean obim posla i sl. Vremenski su ogranieni iz razloga to ne postoji stvarna potreba da se sa zaposlenim zasnuje radni odnos, jer ukoliko bi ti poslovi kod poslodavca trajali due od 120 dana, onda je to potreba za zasnivanjem radnog odnosa na odreeno ili neodreeno radno vreme sa nepunim ili punim radnim vremenom.

Bitno obeleje ovih ugovora jeste i obaveza poslodavca da plaa doprinos za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti, odnosno da podnese prijave na obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa odredbama l. 7, 8. i 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005 i 62/2006). Ovim se stvara sigurnost licima koja obavljaju ove poslove u sluaju nastupanja rizika nezaposlenosti, odnosno priznaje se vreme obavljanja ovih poslova u penzijski sta za ostvarivanje prava na penziju. Osnovica na koju poslodavac uplauje doprinose propisana je odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

U praksi se esto postavlja pitanje kako utvrditi kada e se zakljuiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima van delatnosti poslodavca a kada ugovor o delu, kada se zna da se ugovor o delu zakljuuje radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca.

Problem u praksi nastaje i zbog nepostojanja obaveze dostavljanja prijave/odjave o obavljanju privremenih i povremenih poslova Nacionalnoj slubi za zapoljavanje za lica koja su angaovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, od strane omladinskih zadruga. Takoe, problem se ogleda i u nepostupanju nezaposlenog lica, odnosno nezaposlenog lica koje je korisnik novane naknade, da ukoliko ostvaruje prava utvrena Zakonom, obavesti Nacionalnu slubu za zapoljavanje o svakoj promeni koja utie na sticanje ili gubljenje prava, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene (ukoliko zakljui ugovor o privremenim i povremenim poslovima da isti dostavi Nacionalnoj slubi za zapoljavanje).

Shodno odredbama Zakona, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove imaju prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti pod uslovom da su bila obavezno osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Za vreme ostvarivanja prava na novanu naknadu, korisnik novane naknade, ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa odredbom lana 125. Zakona. Odredbom lana 119. Zakona, predviena je obustava isplate novane naknade i za vreme trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Meutim, u praksi ova mogunost dovodi do problema kada se ova lica, u toku trajanja novane naknade, angauju na par dana rada od strane poslodavca ili preko omladinske zadruge. Usled neobavetavanja Nacionalne slube dolazi do preklapanja staa osiguranja i problema reavanja pitanja dupliranog staa, kada ova lica podnesu zahtev za isplatu novane naknade za preostalo vreme. Zapravo, dolazi do toga da ova lica moraju biti zaduena od strane Nacionalne slube za zapoljavanje, za povraaj neosnovano isplaene novane naknade.

Primena ugovora o delu u praksi

Saglasno odredbama lana 199. Zakona o radu, ugovor o delu radi obavljanja odreenih poslova, poslodavac moe zakljuiti sa odreenim licem, pod uslovom:

- da je re o poslovima koji su van delatnosti poslodavca i

- da su u pitanju poslovi koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu se moe zakljuiti i sa licem koje obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Meutim, da bi se ovaj ugovor zakljuio, mora biti u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zakljuen.

Ovaj ugovor se moe zakljuiti iskljuivo za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca. Znai, ne moe se zakljuiti za bilo koji stalni posao u preduzeu. Vreme nije bitan elemenat ugovora o delu, ve posao koji se obavlja i za koji se utvruje rok poetka i zavretka. Ugovor o delu zakljuuje se u pisanoj formi, a lice koje je zakljuilo ovaj ugovor ima pravo na naknadu u visini koja je ugovorena. Iz rada po osnovu ugovora o delu ne proistiu prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

U praksi su se pojavili problemi koji se odnose na postupanje poslodavaca, odnosno da poslodavci nakon proglaavanja odreenog broja lica vikom zaposlenih ista lica angauju na istim poslovima ili po osnovu ugovora o delu ili "na crno". Pored navedenog sluaja, postoje sluajevi u kojima se poslodavci odluuju na zakljuivanje ugovora o delu kada je re o poslovima iz delatnosti poslodavca, i to nakon otvaranja steajnog postupka.

Dodatni problem koji je prisutan u praksi, jeste postojanje odredbe Zakona, kojom je propisano da se korisniku novane naknade iznos novane naknade srazmerno umanjuje za iznos prihoda koji ostvari na osnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih i drugih poslova ili na drugi nain (lan 118. Zakona). Takoe, propisano je da osiguranik koji je zaposlen sa nepunim radnim vremenom zadrava pravo na isplatu novane naknade u visini razlike izmeu iznosa novane naknade i iznosa isplaene zarade kod poslodavca, ako je iznos zarade nii od pripadajueg iznosa novane naknade (lan 123. Zakona).

Pravilnikom o nainu i uslovima pruanja usluga i korienja sredstava Nacionalne slube za zapoljavanje ("Sl. glasnik RS", br. 31/2008), l. 36. do 40. propisano je da se korisniku novane naknade koji ostvari prihode po osnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih i drugih poslova ili na drugi nain stie prihode, srazmerno umanjuje novana naknada za iznos isplaenih prihoda. Korisnik novane naknade koji ostvari prihode po ovim osnovima, ima obavezu da nadlenoj filijali Nacionalne slube za zapoljavanje dostavi dokaz o osnovu po kome ostvaruje prihode. Dokaz dostavlja u roku od pet dana od dana nastanka osnova, odnosno od dana izvrenja isplate ostvarenog prihoda, kao i visinu prihoda i datum izvrene isplate.

Predvien je i postupak kojim se odreuje razlika izmeu iznosa novane naknade i iznosa isplaene zarade kod nepunog radnog vremena. U ovom sluaju korisnik novane naknade je duan da u roku od pet dana dostavi Nacionalnoj slubi za zapoljavanje ugovor o radu, kao i dokaz o isplaenom iznosu zarade i datumu izvrene isplate. I u ovim sluajevima usled neobavetavanja, odnosno nedostavljanja dokaza takoe, dolazi do problema povraaja neosnovano isplaene novane naknade.

Za obavljanje poslova za koje je zakljuen ugovor o delu, plaa se doprinos za PIO. Ova obaveza odnosi se i na lica koja obavljaju poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvren posao ostvaruju naknadu (lan 12. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).

Zato je znaajno vriti kontrolu ovakvih ugovora kod poslodavaca kako bi se suzbila pojava zloupotrebe ovog instituta i postigao efekat stvaranja uslova za rad van radnog odnosa.

Uvia se da se ovim odredbama stvaraju mogunosti za nezaposleno lice da dok je korisnik novane naknade ostvaruje prihode i iz drugih izvora radi novog zaposlenja. Pored navedenog, pitanje koje zasluuje panju, svakako je pitanje, kako utvrditi da lice koje ostvaruje prihode po osnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih poslova i koje se zaposlilo sa nepunim radnim vremenom zaista ostvaruje iznose koje je navelo u dokazu. Tanije, kako znati da je dokaz koje lice dostavi, validan i da iznos koji je naveden na istom nije manji od onoga koji korisnik novane naknade prima? Problem se ogleda u nepostojanju evidencije ovih ugovora.

Ugovor o zastupanju ili posredovanju

Prema odredbi lana 200. stav 1. Zakona o radu, poslodavac moe da zakljui ugovor sa odreenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja. To znai da su poslovi u vezi sa zastupanjem ili posredovanjem specifini, i da zahtevaju posebna znanja, iskustva i sposobnosti, po pravilu iz oblasti prava. Za ove poslove, lice koje ih obavlja zakljuuje ugovor o zastupanju, odnosno posredovanju u pisanoj formi. Njime se ureuju pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga meusobna prava, obaveze i odgovornosti ugovornih strana. Ugovor o zastupanju ili posredovanju mora biti zakljuen u pismenoj formi, jer je ova forma uslov njegove punovanosti, te njeno nepostojanje povlai nitavost ovog ugovora.

Na ove ugovore plaa se samo doprinos za PIO. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti se ne plaa.

Uslovi za zakljuenje ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju

Institut volonterskog rada, koji je postojao u ranije vaeim odredbama zakonskih propisa, zamenjen je institutom strunog osposobljavanja i usavravanja. Uslovi pod kojima se zakljuuju ugovori o strunom osposobljavanju i usavravanju, kao i u kojim sluajevima se oni mogu zakljuiti propisani su odredbama lana 201. Zakona o radu.

Ugovor o osposobljavanju odnosi se na lica koja zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad u struci i polaganje strunog ispita, ako je to kao uslov predvieno zakonom, odnosno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Uslov za zakljuivanje ovog ugovora je da je lice nezaposleno i da radi u cilju osposobljavanja za rad u struci i polaganje pripravnikog ispita.

Ugovor o strunom usavravanju odnosi se na lica koja ele da se struno usavre radi sticanja posebnih znanja za rad u struci. Lice se dalje struno usavrava, po pravilu nakon sticanja odreene strune spreme ili nakon obavljenog pripravnikog staa i poloenog strunog ispita ako je to uslov za obavljanje odreenih poslova. Najee su u pitanju nezaposlena lica koja radi lakeg i breg zapoljavanja ele da steknu specijalno znanje za rad u struci (npr. lekar specijalizira hirurgiju). Poslodavac prima ova lica na rad u skladu sa programom o strunom usavravanju.

Poslodavac moe da ugovori sa licem koje se struno osposobljava, odnosno usavrava, novanu naknadu za vreme osposobljavanja i usavravanja i druga prava, kao to su naknada za prevoz na rad i sa rada, solidarna pomo, potovanje radne discipline i radnih obaveza i druga prava i obaveze. Pravo na novanu naknadu i druga prava ureuju se ugovorom, i to prilikom stupanja na struno usavravanje, odnosno osposobljavanje. Novana naknada nema karakter zarade.

Za vreme strunog osposobljavanja, odnosno usavravanja poslodavac je duan da plaa doprinos za PIO i zdravstveno osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja (lan 35. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).

Dopunski rad

Institut dopunskog rada predstavlja odstupanje od pravila da zaposleni radi kod jednog poslodavca sa punim radnim vremenom. Ovo odstupanje ogleda se u radu do jedne treine punog radnog vremena kod drugog poslodavca. Za razliku od ranije vaeih zakonskih reenja, za ovu vrstu rada nije potrebna saglasnost poslodavca kod koga zaposleni radi sa punim radnim vremenom, niti je zaposleni duan da ga obavesti.

Ugovorom o dopunskom radu ureuju se prava i obaveze poslodavca i lica koje radi u dopunskom radu i vreme trajanja takvog rada. Ovo lice ima pravo na novanu naknadu.

Na ovu naknadu plaaju se samo doprinosi za PIO, dok se doprinosi za zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti ne plaaju.

OBAVEZA POSLODAVCA DA ZAPOSLENOM U ROKU OD 15 DANA OD DANA STUPANJA NA RAD DOSTAVI FOTOKOPIJU PRIJAVE NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE JESTE JEDAN OD NAINA ZATITE ZAPOSLENOG I SUZBIJANJA "RADA NA CRNO"

Stvaranjem uslova za primenu razliitih oblika rada van radnog odnosa, kroz normativnu intervenciju u ovoj oblasti dolazi se do pozitivnog rezultata kojim se stvara stabilnije socijalno osiguranje, odnosno socijalna sigurnost, to je znaajno i zbog uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kod pojedinih oblika rada van radnog odnosa (npr. ugovor o privremenim i povremenim poslovima), koji ine najvaniji izvor sredstava Nacionalne slube za zapoljavanja. Iz njih se obezbeuje najvanije pravo obaveznog osiguranja za sluaj nezaposlenosti - pravo na novanu naknadu.

Osiguranje za sluaj nezaposlenosti finansira se doprinosima, na principu uzajamnosti i solidarnosti, jer svaki od osiguranika (radnika) redovno doprinosi podrci lica koja je pogodio rizik nezaposlenosti. To upuuje na zakljuak da bi se obaveznim socijalnim osiguranjem mogli poveati fondovi socijalnog osiguranja i osigurati zaposleni da mogu koristiti sva prava u sluaju nezaposlenosti. Doprinosi predstavljaju instrument kojim se obezbeuju sredstva za finansiranje naknada iz socijalnog osiguranja za lica koja su osiguranici, odnosno za lica koja, kao lanovi porodice osiguranika, imaju odreena prava iz socijalnog osiguranja.

Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti. Pravo na novanu naknadu je najvanije pravo u sistemu obaveznog osiguranja za sluaj nezaposlenosti, jer se njime nastoji ublaiti period nezaposlenosti tokom koga nezaposleno lice nema mogunost ostvarivanja prihoda na osnovu obavljanja rada. Ostala prava su pravo na zdravstveno osiguranje i PIO i druga prava koja se ostvaruju u skladu sa Zakonom i optim aktima Nacionalne slube za zapoljavanje.

U odredbama Zakona sadran je osnov za efikasno suzbijanje "rada na crno", pre svega, stimulisanjem poslodavca da svoje poslovanje uvede u legalne tokove. Neaurnost u uplati doprinosa za sluaj nezaposlenosti ima za posledicu kanjenje u isplati novane naknade. Uvoenjem poslovanja u legalne tokove, kao i solidarnijim odnosom zaposlenih prema nezaposlenim licima tei se redovnom izmirivanju obaveza prema nezaposlenima.

Legalizacija "rada na crno", nije jednostavna - pored normativnog ureenja, zavisi i od podizanja nivoa poreske kulture, koja podrazumeva redovno plaanje doprinosa na prihode po osnovu radnog angaovanja lica van radnog odnosa. Takoe, potrebno je voditi rauna da porezi i doprinosi ne budu visoki kako bi bili izbegavani od strane poslodavaca a nezaposleni bi time bili na strani poslodavaca jer bi im bilo omogueno ostvarivanje vee naknade. Bitno je voditi rauna da se prilikom stvaranja prostora za razne oblike radnog angaovanja rada van radnog odnosa, ne postigne kontraproduktivan rezultat i da se izgubi smisao - tenja ka boljem socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti.

Radi spreavanja zloupotreba od strane poslodavaca, odredbama lana 35. Zakona o radu izriito je utvrena obaveza poslodavca da zaposlenom, u roku od 15 dana od dana stupanja na rad dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje. Prilikom kontrole primene ovog lana od strane inspekcije rada poslodavac je duan da inspektoru dostavi na uvid prijavu na obavezno socijalno osiguranje i dokaz da je zaposlenom dostavio prijavu. To treba da bude potvrda koja sadri ime i prezime zaposlenog, poslove koje obavlja, sa datumom prijema prijave i potpisom zaposlenog o prijemu. Obaveza poslodavca da dostave prijavu na obavezno socijalno osiguranje, odnosi se samo na zaposlene koji su zasnovali radni odnos po stupanju na snagu Zakona o radu, odnosno od 23.3.2005. godine.

Na ovaj nain obezbeuje se zatita zaposlenog i suzbija "rad na crno". Poslodavac odgovara za prekraj ako zaposlenom ne dostavi prijavu na osiguranje u navedenom roku (lan 273. stav 1. taka 3. Zakona o radu).

Radi suzbijanja "rada na crno", odredbama Zakona propisani su sluajevi kada se lice brie sa evidencije nezaposlenih. Lice se brie sa evidencije ako bude obavljalo rad bez zakljuenog ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima (lan 93. stav 3. Zakona). Tome u prilog, ide obaveza nezaposlenog lica da Nacionalnu slubu za zapoljavanje obavesti o svakoj promeni koja utie na sticanje ili gubljenje prava, najkasnije u roku od pet dana od nastanka promene. Radi postizanja boljih rezultata u suzbijanju "rada na crno", neophodno je ovom pitanju posvetiti posebnu panju. Naime, neophodna je koordinisana saradnja institucija na tritu rada, kako bi se mogla sprovoditi reformska reenja sadrana u Zakonu i Zakonu o radu.