Osnove Racunovodstva - Seminarski Rad - Finansijski Izvestaji

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ОСНОВЕ РАЧУНОВОДСТВА

ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ

Ментор: Студент:

Београд, март, 2013.

С а д р ж а ј

Увод ............................................................................................................................................... 1

1. Биланс стања и биланс успеха .............................................................................................. 2

1.1. Биланс стања ................................................................................................................. 3

1.2. Биланс успеха .............................................................................................................. 3

2. Основне билансне промене ................................................................................................... 5

2.1. Пословне промене које делују на биланс стања ........................................................ 7

2.2. Пословне промене које делују истовремено на биланс стања и биланс успеха ..... 7

3. Почетни биланс и отварање пословних књига .................................................................... 9

Закључак ..................................................................................................................................... 22

Литература .................................................................................................................................. 23

Финансијски извештаји

УВОД

„Законом о рачуноводству и ревизији”¹, прописана је обавеза предузетника и правних лица да евидентирају пословне промене од почетка до краја године са стањем на дан 31.12. текуће године.

За потребе екстерних корисника, саставља се само један крајњи или завршни рачун, за интерне потребе предузећа могу да састављају периодичне извештаје (за један месец, три, шест или девет месеци).

Финансијски извештаји служе ради утврђивања имовинске ситуације и финансијског резултата које је предузеће остварило у току године.

Финансијски извештаји обухватају:

1. Биланс стања,2. Биланс успеха,3. Извештаји о токовима готовине,4. Извештаји о променама капитала,5. Напомене уз финансијске извештаје,6. Статистички анекс.

Циљ финансијских извештаја је пружање информација заинтересованим корисницима: менаџерима, власницима, банкама, добављачима, запосленима, држави. Коначна расподела финансијског резултата остварује се на крају године, на основу израђеног годишњег обрачуна. У савременом привредном животу биланси се користе када треба изразити стање и резултат неке привредне активности. У рачуноводству биланс се користи када се исказује стање и резултат предузећа тако што се пословни догађаји, стања и резултати предузећа исказују преко новчаних јединица. Веома значајна карактеристика биланса је билансна равнотежа. Биланс стања је финансијски извештај о стању имовине, капитала и обавеза на дан састављања обрачуна, односно на дан билансирања. За разлику од биланса стања, биланс успеха се саставља за одређени извештајни период у коме су исказани сви приходи и расходи и на основу њих утврђени добитак или губитак. Предузећа су у обавези да на крају сваке пословне године, након књижења свих пословних промена, своје пословне књиге закључе, у циљу утврђивања тачног и коначног стања а које за сврху имају састављање финансијског извештаја. Овај извештај садржи податке о финансијском положају, успешности и свим променама које се тичу финансијског положаја предузећа.

__________________________¹ Члан 24 Закона о рачуноводству и ревизији („Сл.Гласник РС“ бр.46/06)

------------------------------------------------------------------ Страна 1 ------------------------------------------------------------------Финансијски извештаји

1. БИЛАНС СТАЊА И БИЛАНС УСПЕХА

Биланс стања и биланс успеха представљају основне књиговодствене (рачуноводствене) или финансијске извештаје. Биланс стања, биланс успеха и књиговодствени рачуни чине два елемената јединственог књиговодственог система. Уколико би недостајао неки од ових елемената, изгубило би се јединство књиговодственог система и тиме онемогућило његово функционисање као целине.

Годишњи биланс се саставља уношењем књиговодствених рачуна у одговарајуће билансне табеле. Пре него што се приступи изради биланса стања и билансу успеха, мора се знати којој билансној категорији припадају рачуни.

Изради биланса претходи утврђивање салда тако што се сабирају и упоређују износи на левој и десној страни рачуна. Затим следи упоређивање разлике–салда између збира веће и мање стране на рачуну. Активни рачуни и рачуни расхода имају већи збир леве стране, од збира десне стране. Разлика–салдо припада дуговној страни, због чега се назива „дуговни салдо“. Важно је знати да активни рачуни и расходни рачуни имају дуговни салдо јер им је већа дуговна страна од стране потражње. Код пасивних рачуна и рачуна прихода, разлика припада потражној страни и зато се назива „потражни салдо“. На основу салда рачуна стања, саставља се биланс стања, док се из салда рачуна успеха формира биланс биланс успеха.

Биланс стања и успеха представљају два повезана али по функцији различита финансијска извештаја. Први пружа увид у имовинску ситуацију и финансијски положај предузећа, а други омогућава увид у то колико је предузеће способно да оствари зараду.

1.1. БИЛАНС СТАЊА

Биланс стања је двострани сумарни преглед који показује стање појединих врста средстава и извора њиховог финансирања, са којим предузеће располаже на крају пословне године у 24 часа.

Биланс води порекло од италијанске речи bilancio што значи вага са два таса. Као што тасови ваге стоје у равнотежи, тако су и актива и пасива у билансу увек у равнотежи. Равнотежа проистиче отуда што је и на једној и на другој страни биланса дато стање средстава предузећа и то на левој страни по њиховој намени или функцији, а на десној по њиховом пореклу. С обзиром на то да се средства посматрају са два аспекта, природно је да збир вредности дат са два аспекта буде једнак.

Крајњи биланс стања из претходне године је уједно и почетни биланс стања предузећа за наредну пословну годину. Он показује стање са којим предузеће располаже у нову годину, на дан 01.01. у 00 часова.

Биланс се саставља на основу рачуна главне књиге, који припадају активним и пасивним рачунима, утврђеним контним оквиром.


Биланс стања се може приказати:1. као двострани књиговодствени рачун у (облику слова Т – хоризонтални формат биланса)2. као једнострани рачун – форми листе тј. У облику вертикалног табеларног прегледа

Актива представља активну масу, односно средства која круже. У активи се приказује трансформација средстава из једног облика у други облик. Актива је оно што предузеће поседује у њу спада:

1. Основна средства (некретнине, опрема биолошка средства итд.)2. Обртна средства (залихе материјала, залихе готових производа, потраживања од купаца,

средства у благајни и текућем рачуну итд.)3. Непокривени губитак

Пасива приказује „неактивну“ масу. Она пружа информације о пореклу средстава, и податке о намени средстава и изражава финансијску конституцију предузећа, у њу спада:

1. Сопствени извори (капитал оснивача, удео друштва са ограниченом одговорношћу, обичне акције, емисиона премија, преференцијалне акције итд.)

2. Позајмљени извори – обавезе:- из кредитних односа (по основу дугорочних и краткорочних кредита)- из купопродајних односа (према добављачима)

3. Нераспоређени добитак

Као што тасови ваге стоје у равнотежи, тако су и актива и пасива у билансу увек у равнотежи. Равнотежа проистиче отуда што је и на једној и на другој страни биланса дато стање средстава предузећа и то на левој страни по њиховој намени или функцији, а на десној по њиховом пореклу. С обзиром на то да се средства посматрају са два аспекта, природно је да збир вредности дат са два аспекта буде једнак.

АКТИВА = ПАСИВА

Рачуне стања називамо реалним – јер су реални износи финансијског резултата материјализовани у билансу стања а не у билансу успеха и перманентним рачунима – рачуни стања се не затварају на крају пословне године.

Биланс стања се израђује на одређени дан, а са завршетком пословне године (31.12.). Изнад биланса стања се уписује датум на дан његовог састављања.


1.1. БИЛАНС УСПЕХА

Биланс успеха је финансијски извештај који представља сумарни преглед прихода и расхода и из њих изведеног финансијског резултата. Приходи и расходи се не мешају са приходима и расходима у следећој години, већ се уследећој години почиње са новим рачунима прихода и расхода. Отварање рачуна се врши у тренутку настанка расхода и прихода. Рачуни успеха се затварају у оквиру једне пословне године, због чега се називају привременим, номиналним или обрачунским јер служе само у сврхе обрачуна финансијског резултата.

Биланс успеха се израђује за период од 01.01. – 31.12. једне године. Изнад биланс успеха, уписује се временски период обухватања расхода и прихода.

Постоје различите врсте прихода, и насупрот њима истородне врсте расхода, израда биланса успеха врши се упоређивањем сваке врсте прихода и расхода, да би на крају израчунали укупан финансијски резултат.

Основни циљ биланса успеха је израчунавање оствареног финансијског резултата предузећа, ради контроле и унапређења будућег пословања.

Биланс успеха може бити приказан: 1. у стафеларној форми тј. у облику вертикалног табеларног прегледа 2. у облику двостраног рачуна

У првом случају, као елементи биланса успеха, уносе се најпре приходи (1) по свим основама, а потом све врсте расхода (2), да би се на крају утврдио пословни резултат; Добитак (1-2); Губитак (2-1).

У другом случају, биланс успеха у виду књиговодственог рачуна, има две стране: лева страна се обележава са „РАСХОДИ“ и десна страна „ПРИХОДИ“ (не приказује скраћена ознака), изнад самог биланса уписује се његов назив.

Приходе предузећа чине: 1. приходи од продаје производа, робе или материјала или пружања услуга, 2. приходи од финансирања – камате, курсне разлике, 3. ванредни приходи-неплаћени приходи из ранијих година,вишкови, смањење обавеза и сл.

Расходе предузећа чине:1. набавна вредност продате робе и материјала, материјални трошкови и амортизација, нематеријални трошкови, бруто зараде, набавка основних средстава, расходи за материјална улагања,2. расходи финансирања – камате, курсне разлике,3. порези и друге јавне даџбине,4. ванредни расходи – губици, мањак, отписи и сл.

Добитак чини вишак прихода над расходима, они се књиже на левој страни биланса успеха, након чега долази до успостављања равнотеже између леве и десне стране биланса стања.


У случајевима кад је остварени приход мањи од расхода, предузеће послује са губитком. Појава губитка може бити узрокована интерним или екстерним факторима. Интерни фактори су израз поремећаја у токовима репродукције предузећа, а између осталих ту спадају: неискоришћеност капацитета, погрешан избор технологије и средстава рада, неорганизованост процеса рада, недостатак креативног кадра и сл. Екстерни фактори који узрокују појаву губитка су: инфлација, повећање курса страних валута, царинске стопе, ревалоризација средстава, и сл. Губитак се у књижи на десној страни биланса успеха.

2. ОСНОВНЕ БИЛАНСНЕ ПРОМЕНЕ

Пословне промене испољавају различит утицај на биланс стања и биланс успеха.

На тој основи може извршити њихово груписање на: 1. Пословне промене које делују само на биланс стања, и као такве, немају директан утицај на финансијски резултат 2. Пословне промене које истовремено утичу на биланс стања и биланс успеха, због чега се директно изражавају на финансијски резултат.

У наредним излагањима илустроваћу поменута дејства пословних промена, преко биланса стања и биланса успеха, полазећи од претпоставке да предузеће „Борчанка“ из Бора има следећи почетни биланс стања:

АКТИВА Биланс стања предузећа „Борчанка“ из Бора на дан 31.12.2014.год. ПАСИВА

Текући рачун 1.200.000Благајна 400.000Купци 600.000

Капитал власништва 1.900.000Дугорочни кредити 200.000Добављачи 100.000

Свега: 2.200.000 Свега: 2.200.000

Оваква врста биланса стања представља биланс стања у облику слова Т и из приложеног се види да постоји равнотежа на страни активе и пасиве.

2.1. ПОСЛОВНЕ ПРОМЕНЕ КОЈЕ ДЕЛУЈУ НА БИЛАНС СТАЊА

Утицај пословних промена


2.1. ПОСЛОВНЕ ПРОМЕНЕ КОЈЕ ДЕЛУЈУ НА БИЛАНС СТАЊА

Утицај пословних промена на биланс стања, до којих је дошло током обрачунског периода, пратићемо преко промена које тангирају:

а) САМО ПОЗИЦИЈЕ АКТИВЕ:

1. Благајник предузећа „Борчанка“ из Бора је за потребе благајне подигао са текућег рачуна 200.000 динара.

- Позиција активе је смањена за 200.000 динара – Текући рачун, док је друга позиција повећана за 200.000 динара – Благајна.

Ову промену прати извод из банке које је пословна банка доставила предузећу.

АКТИВА БИЛАНС СТАЊА БРОЈ 1 ПАСИВА

1) Текући рачун (-) 1.000.0001) Благајна (+) 600.000Купци 600.000


Свега: 2.200.000 Свега: 2.200.000

б) САМО ПОЗИЦИЈЕ ПАСИВЕ:

2. Предузеће је измирило своје обавезе према Добављачима, средствима Дугорочног кредита, у износу од 20.000 динара.

- Позиција пасиве је смањена за 20.000 динара – Добављачи, док је друга позиција повећана за 20.000 динара – Дугорочни кредити.


Текући рачун 1.000.000Благајна 600.000Купци 600.000

Капитал власништва 1.900.0002) Дугорочни кредити (+) 220.0002) Добављачи (-) 80.000

Свега: 2.200.000 Свега: 2.200.000


ц) ПОЗИЦИЈИ АКТИВЕ И ПАСИВЕ, КРОЗ ПОВЕЋАЊЕ ИЗНОСА ОБЕ ПОЗИЦИЈЕ:

3. Добављач је испоручио Материјал у износу од 50.000 динара. По уговору плаћање ће бити за 30 дана.

- Долази до повећања имовине предузећа за 50.000 динара – Материјал, на страни активе; такође повећане су обавезе предузећа за 50.000 динара – Добављачи, и на страни пасиве.

- Самим тим дошло је до промене збира биланса стања са 2.200.000 на 2.250.000 динара.

Ову промену прати фактура добављача.


Текући рачун 1.000.000Благајна 600.000Купци 600.0003) Материјал (+) 50.000

Капитал власништва 1.900.000Дугорочни кредити 200.0003) Добављачи 130.000

Свега: 2.250.000 Свега: 2.250.000

д) ПОЗИЦИЈИ АКТИВЕ И ПАСИВЕ, КРОЗ СМАЊЕЊЕ ИЗНОСА ОБЕ ПОЗИЦИЈЕ:

4. Извршена је обавеза плаћања рачуна Добављача у износу од 50.000 динара.

Плаћање је извршено са Текућег рачуна предузећа.

- Позиција активе се смањила за 50.000 динара – Текући рачун, а позиција пасиве се такође смањила за 50.000 динара – Добављачи.

- Самим тим дошло је до смањења збира биланса стања са 2.250.000 на 2.200.000 динара


4) Текући рачун (-) 950.000Благајна 600.000Купци 600.000

Капитал власништва 1.900.000Дугорочни кредити 220.0004) Добављачи (-) 80.000

Материјали 50.000Свега: 2.200.000 Свега: 2.200.000


2.2. ПОСЛОВНЕ ПРОМЕНЕ КОЈЕ ДЕЛУЈУ ИСТОВРЕМЕНО НА БИЛАНС СТАЊА И БИЛАНС УСПЕХА

У књиговодству предузећа има и промена које делују истовремено и на биланс стања и на биланс успеха. Нема пословних промена које делују искључиво на биланс успеха, јер су све промене у овом билансу узрочно-последично повезане са билансом стања.

Основне пословне промене које делују на биланс стања и биланс успеха могу се сврстати:

а) СМАЊЕЊЕ АКТИВЕ, ЗБОГ НАСТАНКА РАСХОДА:

5. У току месеца, примљена је фактура бр.1 предузећа ПТТ за услуге телефона, које су плаћене у готову у износу од 3.000 динара.

- На страни активе у билансу стања смањује се за износ 3.000 динара – Благајна, на страни расхода у билансу успеха за 3.000 динара – Трошкови производних услуга.

- Актива ће бити мања од пасиве за 3.000 динара, за толико су расходи већи од прихода, што указује на негативан финансијски резултат – Губитак.

- Губитак би се исказао у билансу стања на страни активе, а у билансу успеха на страни прихода, чиме се постиже билансна равнотежа.

- Биланс успеха не постоји на почетку године, приходи и расходи настају током рада предузећа, са овом променом формирамо биланс стања бр.5 и биланс успеха бр.1


Текући рачун 950.0005) Благајна (-) 597.000Купци 600.000Материјали 50.000


Губитак (+) 3.000Свега: 2.200.000 Свега: 2.200.000

РАСХОДИ БИЛАНС УСПЕХА БРОЈ 1 ПРИХОДИ

5) Трошкови производних услуга (+) 3.000 Губитак 3.000

Свега: 3.000 Свега: 3.000


б) ПОВЕЋАЊЕ АКТИВЕ, ЗБОГ НАСТАНКА ПРИХОДА:

6. По основу наплате потраживања, које је застарело и отписано, наплаћено је 30.000 динара, преко Текућег рачуна.

- Повећава се актива за 30.000 динара – Текући рачун у билансу стања, а у билансу успеха се повећавају расходи за 30.000 динара – Остали расходи.

- Актива је већа од пасиве за 27.000 динара, самим тим дошло је до позитивног финансијског резултата – Добитак.

- Добитак евидентирамо у билансу стања на страни пасиве, а у билансу успеха на страни расхода.


6) Текући рачун (+) 980.000Благајна 597.000Купци 600.000Материјали 50.000

Капитал власништва 1.900.000Дугорочни кредити 220.000Добављачи 80.000Добитак 27.000

Свега: 2.227.000 Свега: 2.227.000


Трошкови производних услуга 3.000Добитак 27.000

6) Остали приходи (+) 30.000

Свега: 30.000 Свега: 30.000


ц) СМАЊЕЊЕ ОБАВЕЗА, УЗРОКОВАНО НАСТАНКОМ РАСХОДА:

7. Добављач је одобрио бонификацију² од 5.000 динара.

- Пасива у билансу стања се смањује за 5.000 динара – Добављачи, а у билансу успеха долази до повећања прихода за 5.000 динара – Ванредни приходи.


Текући рачун 980.000Благајна 597.000Купци 600.000Материјали 50.000

Капитал власништва 1.900.000Дугорочни кредити 220.0007) Добављачи (-) 75.000Добитак (+) 32.000

Свега: 2.227.000 Свега: 2.227.000


Трошкови производних услуга 3.000Добитак (+) 32.000

Остали приходи 30.0007) Ванредни приходи (+) 5.000

Свега: 35.000 Свега: 35.000

__________________________² Бонификација је снижење цене које се даје купцима у случају доцње у испоруци продаје оштећених производа (робе) или продаје производа (робе) слабијег квалитета, од уговореног


д) ПОВЕЋАЊЕ ОБАВЕЗА, УЗРОКОВАНО НАСТАНКОМ РАСХОДА:

8. Због неблаговремене отплате дугорочног кредита, пословна банка је на име трошкова пенала зарачунала 7.000 динара.

- У билансу стања пасива се повећава за 7.000 динара – Дугорочни кредити, док се у билансу успеха повећавају расходи за 7.000 динара – Ванредни расходи.

- Повећава се пасива у билансу стања и ванредни расходи у билансу успеха, што доводи до смањења добитка – из претходне промене за 7.000 динара.


Текући рачун 980.000Благајна 597.000Купци 600.000Материјали 50.000

Капитал власништва 1.900.0008) Дугорочни кредити (+) 227.000Добављачи 75.000Добитак (-) 25.000

Свега: 2.227.000 Свега: 2.227.000


Трошкови производних услуга 3.0008) Ванредни расходи (+) 7.000Добитак (-) 25.000

Остали приходи 30.000Ванредни приходи 5.000

Свега: 35.000 Свега: 35.000

------------------------------------------------------------------ Страна 11 ------------------------------------------------------------------

Финансијски извештаји

3. ПОЧЕТНИ БИЛАНС И ОТВАРАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА

Књижењем пословних промена на књиговодственим рачунима у могућности смо да сазанамо почетно стање на дуговној и потражној страни, као и коначно стање.

„Да би од самог почетка пословне године могли да спроводимо редовна књижења промена, морамо претходно да отворимо књиговодствене рачуне.“ Са овим рачунима, по врстама и другим обележјима, пратимо свако средство, извор средстава, расход и приход.

Отварање књиговодствених рачуна, као елемената дневника и главне књиге, спроводе: а) Новооснована предузећа- Она на основу пописа пре почетка рада састављају почетни (иницијални) биланс стања или биланс оснивања. На њима се књиже пословне промене, почев од првог радног дана, па све до краја обрачунског периода. б) Постојећа тј. предузећа која функционишу- Она на почетку пословне године састављају почетни биланс стања. Он показује средства и изворе средстава на почетку пословне године. То је биланс стања из претходне године са датумом 31.12. у 24 часа. Крајњи биланс из претходне године је уједно и почетни биланс у текућој години са даном 01.01. у 00 часова.

За биланс успеха није потребно отварање пословних књига. Ови рачуни се називају, привременим, јер се затварају у оквиру једне пословне године на дан 31.12. Они су такође и обрачунски јер служе да би приказали информације о финансијском резултату. Рачуни расхода и прихода се отварају према датуму настанка расхода и прихода почев од 01.01. – 31.12. Зато на овим рачунима нема почетног стања.

Отварање пословних књига представља поступак претварања билансних позиција у одговарајуће синтетичке рачуне. На тај начин билансне позиције активе рашчлањујемо у рачуне активе, док билансне позиције пасиве рашчлањујемо у рачуне пасиве. Почетни биланс стања предузећа „Борчанка“ из Бора, на дан 01.01. текуће године у 00 часова.

На активним рачунима почетно стање је на левој (дуговној) страни рачуна. На пасивним рачунима почетно стање је на десној (потражној) страни рачуна. Према правилу двојног књиговодства, ове промене морају бити двострано обухваћене, с тога оне се књиже на контра рачуну – рачун отварања за обе групе рачуна. Овај поступак се може скратити тако што отварамо – рачун отварања и на дуговној страни књижимо збир почетних салда свих пасивних рачуна, а на десној страни збир почетних салда активних рачуна. Тиме се постиже равнотежа на обе стране рачуна.

Овај поступак књижења спроводимо у Дневник. Отварање дневника се врши на почетку пословне године, на тај начин што из почетног биланса стања преузимамо све позиције активе, које се уносе у колону „Опис“, а њихова почетна стања евидентирају у колони – дугује. Као против ставка ових рачуна, је рачун отварања са збиром почетних салда на активним рачунима и књижи се на страни - потражује. Потом се уносе све позиције пасиве, али на супротан начин од претходног.


Након отварања дневника, спроводи се рачун главне књиге. Овај поступак се спроводи преносом почетног стања из дневника – према редном броју у колони „Позив“, на рачуне главне књиге.

„Да би од самог почетка пословне године могли да спроводимо редовна књижења промена, морамо претходно да отворимо књиговодствене рачуне.“ Са овим рачунима, по врстама и другим обележјима, пратимо свако средство, извор средстава, расход и приход.

АКТИВА Почетни биланс стања предузећа „Борчанка“ из Бора на дан 01.01.тек.год. у 00 ч. ПАСИВА

Основна средства 1.300.000Материјали 700.000Текући рачун 600.000


Свега: 2.500.000 Свега: 2.500.000

Дневник предузећа „Борчанка“ из Бора за 2014.год. Стр.1

Ред.

бр. О П И С ПОЗИВ И З Н О С

ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕPsa) Основна средства

МатеријалиТекући рачун

Рачун отварањаПо почетном билансу

1234

1.300.000700.000500.000

2.500.000Psb) Рачун отварања

Капитал власникаДугорочни кредит

ДобављачиЗа почетну пасиву

4567

2.500.0002.100.000

300.000100.000

Пренос на стр. 2 5.000.000 5.000.000


АКТИВНИ РАЧУНИ

Основна средстваPsa) 1.300.000

МатеријалиPsa) 700.000

Текући рачунPsa) 500.000

ПАСИВНИ РАЧУНИ

Капитал власништваPsb) 2.100.000

Дугорочни кредитPsb) 300.000

ДобављачиPsb) 100.000

РАЧУН ОТВАРАЊАPsb) 2.500.000 Psa) 2.500.000


ЗАКЉУЧАК

Кроз рад смо видели да финансијски извештаји показују, са књиговодственог аспекта, вредност имовине предузећа и обавеза у одређеном периоду. Предузеће послује као тим, заједничким снагама свих запослених, због чега су сви природно заинтересовани за очување и повећање капитала, односно имовине предузећа.

Финансијско стање предузећа анализира се помоћу одређених правила финансирања која се изражавају у виду рација, коефицијената и бројних других показатеља пословања. Укрштањем информација из биланса успеха (износ прихода, расхода, добит) и биланса стања (вредност имовине, обавезе) добијамо основу за израчунавање финансијских рација који се односе на остварене резултате и указују на ниво ризика у пословању. Израчунавањем ових рација мери се и оцењује сваки ризик у пословању.

Финансијска равнотежа пословања претпоставља коришћење правила финансирања. Брзина обрта капитала битно утиче на величину тог истог капитала. Поред тога, финансијска равнотежа значи усклађивање потреба улагања капитала, са могућношћу покрића обавеза. Финансијско усклађивање могуће је само ако су међусобно усаглашени рокови и износи уплата и исплата, које нису само билансне позиције. Уплате и исплате, или, приливи и одливи новчаних средстава, практично морају у

одређеном периоду да буду у међусобном односу који обезбеђује садашњи, будући и планирани обим и рентабилност пословања.


ЛИТЕРАТУРА

1. Др. Н. Петровић, Др. Д. Петровић, Финансијско рачуноводство, Београд 2013

2. З. Петровић, Финансијско извештавање, 2011.

3. www.wikipedia.org

4. www.investopedia.com

http://www.investopedia.com/

http://www.wikipedia.org/

------------------------------------------------------------------ Страна 16 ------------------------------------------------------------------

Documents

Osnove Racunovodstva - Seminarski Rad - Finansijski Izvestaji