specijalna racunovodstva latinica

8/17/2019 specijalna racunovodstva latinica

1/25

1. SPECIFI^NOST KWIGOVODSTVA U TRGOVINI

U okviru robnonovčane privrede roba se razmenjuje na tržištu koje predstavlja oblast na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za određenim dobrima. Proces razmene vrši se prema

formuli R-N-R1. Roba se pretvara u novac što predstavlja prodaju a novac u robu što  predstavlja kupvinu. Postoji uz to specifični oblik razmene tj. pretvaranje novca u robu i  ponovno pretvaranje robe u novac po formuli N-R-N1 i to je kupovina radi dalje prodaje.

!a razliku od proizvodni" predue#a koja nabavljaju inpute radi proizvodnje dobara  preduze#a koja se bave kupovinom robe radi dalje njene prodaje nazivaju se tr$ovinska  preduze#a. Prema tome osnovnu delatnost tr$ovinsko$ preduze#a čine kupovina skladištenje %čuvanje& i prodaja robe. 'r$ovinska preduze#a mo$u obavljati kupoprodaju robe na veliko i malo kako u okviru unutrašnje$ prometa robe tako i u spoljnotr$ovinskom prometu. (upovina i  prodaja robe kod tr$ovinski" preduze#a se može obavljati za sopstveni za tuđ i za zajednički račun. (ao što možemo videti kod tr$ovinski" preduze#a javlja se roba uemsto $otovi"  proizvoda koji su se javaljali kod proizvodni" preduze#a.

)z ovo$a možemo zaključiti da postoji izvesna razlika između $otovi" proizvoda i robe.  Najčeš#e se može pomisliti da je razlika u nečemu vezanom za prodaju što često navodi na  po$rešan zaključak. ) roba i $otovi proizvodi su namenjeni prodaji. * tim da $otov proizvod  predstavlja rezultat rada proizvodno$ preduze#a dok roba predstavlja predmet kupoprodajno$ odnosa odnosno ona je rezultat kupovine namenjen daljoj prodaji.

(ako postoji ve#i broj vidova kupovine i prodaje tako i knji$ovodstvo sa svoje strane mora da prati kretanje robe kroz svoje evidencije. * obzirom na to da je najve#i broj poslovni"  promena u tr$ovinskim preduze#ima vezan za nabavku i prodaju te robe to je i zadatak  knji$ovodstvene evidencije da prati proces kretanja sredstava u okviru ovi" dveju prometni" faza kao i da pruži podatke o rezultatu poslovanja tr$ovinsko$ preduze#a.

(upovina i prodaja robe se međusobno uslovljavaju dok se sa aspekta knji$ovodstveni"

rešenja one se međusobno razlikuju. !bo$ to$a #emo posebno ukazati na knji$ovodstvena rešenja koja su uslovljena samom nabavkom kao i prodajom robe. +videncija robe u tr$ovinskim preduze#ima vodi se, 1& analitički,

- tr$ovačka knji$a - skladišna evidencija robe - robno knji$ovodstvo

& sintetički, - u finansijskom knji$ovodstvu.

+videncija ostali" sredstava i izvora sredstava prila$ođena je osnovnoj delatnosti

odnosno specifičnostima poslovanja tr$ovinski" preduze#a. Ras"odi i pri"odi za"tevaju specifičnu evidenciju kao i utvrđivanje rezultata poslovanja.

1.1. KALKULACIJA CENA TRGOVINSKE ROBE

/ svakom tr$ovinskom preduze#u poslovanje se započinje nabavljanjem robe koje je

1

8/17/2019 specijalna racunovodstva latinica

2/25

 predmet dalje$ prometa. Nabavkom robe počinje proces transformacije sredstava iz novčano$ u robni oblik što se može obeležiti formulom N-R.

0a bi knji$ovodstveno mo$ao da se obu"vati proces nabavke robe potrebno je znati koje cene se javljaju u robnom prometu.

'o su,

- fakturna cena koja je naznačena u fakturi dobavljača od koje$ je kupljena roba- nabavna cena fakturna cena uve#ana za zavisne troškove nabavke u koje se mo$u uvrstiti, troškovi dopreme robe do skladišta u koje se ubrajaju troškovi prevoza utovara istovara osi$uranja robe carine i dr.

vi troškovi tretiraju se kao troškovi proizvodnje koji se dodaju kupovnoj ceni robe odnosno uračunavaju se u njenu nabavnu cenu. / nabavnu cenu ne ulaze troškovi ležarine održavanja i čuvanja robe pakovanja sortiranja kala rastura kvara i loma kao i transporta u internom kretanju robe. vi troškovi tretiraju se kao troškovi poslovanja tr$ovinsko$ preduze#a i  pokrivaju se iz ukupno$ pri"oda

- prodajna cena po kojoj se roba prodaje. N2u može odrediti samo tr$ovinsko preduze#e uz dejstvo određeni" ekonomski" zakona na tržištu %ponude i potražnje& i veličine troškova

 preduze#a. !nači prodajna cena može biti slobodno formirana na tržištu. 3eđutim prodajnecene neki" roba su pod kontrolom nadležni" or$ana ili su propisane kao jedinstvene maloprodajne cene.

!bo$ to$a postoje i različiti režimi formiranja prodajni" cena robe. Prodajna cena određeni" vrsta robe koju prema postoje#im propisima tr$ovinska preduze#a obavezna da uve#avaju za porez na dodatu vrednost P04. 'r$ovinska preduze#a nastoje da prodajna cena robe bude ve#a od njene nabavne cene odnosno da razlika između nabavne i prodajne cene bude  pozitivna.

Razlika u ceni je u stvari razlika između nabavne i prodajne cene i može biti ukalkulisana ili ostvarena. /kalkulisana razlika u ceni predstavlja razliku između an$ažovani" novčani" sredstava pri nabavci robe i očekivani" pri"oda od njene prodaje. va ukalkulisana razlika u ceni jeste potencijalni pro"od tr$ovinski" preduze#a koji #e se tek prodajom robe  pretvoriti u ostvareni pri"od tj. u ostvarenu razliku u ceni. /kupna ostvarena razlika u ceni bi trebalo da pokrije ukupne troškove poslovanja i da omo$u#i određenu dobit u određenom obračunskom periodu.

Razlika u ceni javlja se u obliku slobodno formirane razlike u ceni marže i rabata. - *lobodno formirana razlika u ceni najčeš#i je oblik razlike u ceni i javlja se kod one

robe za koju važi režim slobodno$ formiranja cena. N2ena veličina zavisi#e od veličine slobodno formirane prodajne cene.

- 3arža kao oblik razlike u ceni javlja se kod robe čija je cena pod kontrolom. 'o je najčeš#e roba široke potrošnje čije cene znatno utiču na troškove života a time i na standard ljudi. 3aržu po pravilu propisuju u procentu unapred nadležni državni or$ani i kao takva je obavezna za sva tr$ovinska preduze#a koja se bave prometom robe za koje je marža predviđena. na se najčeš#e obračunava od nabavne ređe od prodajne cene a predstavlja instrument državne  politike cena.

- Rabat je oblik razlike u ceni koji se javlja kod robe sa jedinstvenom maloprodajnom cenom koji su propisali nadležni or$ani ili proizvođači. Rabat se najčeš#e propisuje u procentu i to od prodajne cene.

!a razliku od slobodno formirane razlike u ceni i marža i rabat deluju o$raničavaju#e na visinu prodajne cene. Razlika je samo u tome što maržu može ukalkulisati manju kao razliku u



8/17/2019 specijalna racunovodstva latinica

3/25

ceni ne$o što je propisana dok rabat ima fiksni karakter %razlika u ceni ne može biti ni ve#a ni manja od propisano$&.

5ena robe se utvrđuje kalkulacijom. (alkulacija je metod za izračunavanje cene u tr$ovini - nabavne i prodajne cene.

Porez na dodatu vrednost se prilikom sastavljanja kalkulacije obračunava na nabavnu

vrednost robe bez zaračunato$ poreza na dodatu vrednost.'r$ovinska preduze#a primenjuju više vrsta kalkulacija ali sve one imaju po pravilu iste elemente.

pšta šema kalkulacije cene tr$ovinske robe,

  1. 6akturna cena robe %cena bez P04-a&   . !avisni troškovi nabavke robe 77777777    ) .Nabavna cena robe %18&   9.Razlika u ceni robe777777777777777777

)).Prodajna cena robe%189&   :.P0477777777777777777777777777777

))).Prodaja cena robe sa P04- om%))8:&

 Primer 1.

'r$ovinsko preduze#e ;3ara; kupilo je po fakturi 1

8/17/2019 specijalna racunovodstva latinica

4/25

a P04 se obračunava po stopi od 1? @. Roba je primljena po prijemnici broj  .

KALKULACIJA NABAVKE TROGOVINSKE ROBE

Redni broj

Elemnti kalkulaije !a *$### litara !a " litar

1. . ). 9. )). :.

))).

6aktura vrednosti !avisni troškovi nabavke

 Nabavna vrednost robe 3arža [email protected] Prodajna vrednost robe P04 Prodajna cena sa P04-om

1

8/17/2019 specijalna racunovodstva latinica

5/25

 pravno$ lica. +videntiranje zali"a robe može biti po nabavnoj ceni i po prodajnoj ceni. (ada se zali"e

robe evidentiraju po nabavnoj ceni onda se pri nabavci robe zadužuje račun na skladištu a odobrava račun dobavljača.

%rimer +$

'r$ovinsko preduze#e ;+ko; je nabavilo robu od dobavljača u vrednosti 1=.

8/17/2019 specijalna racunovodstva latinica

6/25

19:> Razlika u ceni 1.BB1<

1.3. INTERNO KRETAWE ROBE

/ tr$ovini na malo roba se po pravilu prodaje preko prodavnica.Prilikom prenosa robe iz skladišta u prodavnicu tj. iz jedno$ objekta u dru$i prodajni objekat javljaju se određene knj$ovodstvene isprave koje prate robu. d ti" knji$ovodstveni" isprava za nas su najznačajnije interna dostavnica i interna faktura. Prilikom prenosa robe iz  jedne u dru$u prodavnicu kao knji$ovostvena isprava javlja se prenosna dostavnica. (ada se roba iz prodavnice vra#a u skladište kao prate#a knji$ovodstvena isprava javlja se povratnica.

/ zavisnosti od cene po kojoj se evidentira roba postoje i različita knjiženja prenosa robe. Cko se roba koja se u stovarištu skladištu i ma$acinu vodi po prodajnim cenama na

veliko predaje skladištu stovarištu ma$acinu radi dalje prodaje na veliko ili na malo vrši se samo prenos robe iz jedno$ u dru$i objekat po istim