Osnove Teorije i Metodike Treninga Fudbalera Aleksandar Bozenko

OSNOVE TEORIJE I METODIKETRENINGA FUDBALERAAleksandar Boenko

SADRAJ

1. TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

2. TRENING VRHUNSKIH FUDBALERA (TEORETSKO-METODSKO OBRAZLOENJE)

3. RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U FUDBALU

O AUTORU

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

D E S I G NDAN

OSNOVE TEORIJE I METODIKE

TRENINGA FUDBALERAAleksandar Boenko

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ALEKSANDAR BOfiENKO

profesor, diplomirani trener za fudbal

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

BEOGRAD, 1997.

ALEKSANDAR BOfiENKOOSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERAI izdanje

IZDAVA I UREDNIK PUBLIKACIJE

Aleksandar Boenko

RECENZENTI

Prof. dr sci Pavle OpavskiProf. dr sci Veljko AleksiProf. dr sci Predrag GavriloviStjepan Bobek, vii fudbalski trenerRajko Miti, vii fudbalski trenerDragoslav Pivi, vii fudbalski trener

KORICE I PLAKAT

Rastko iri

GRAFIKA PRIPREMA

DanDesign14. decembra 59, BeogradTel.: 011/458 094, 458 334

KOMPAKT DISK PRODUKCIJA

DanDesign

TIRAfi

: 1000 primeraka

'TAMPA

: Krajinagraf, Zemun

ISBN 86-901829-1-8

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

796.332.015.1BOfiENKO, AleksandarOsnove teorije i metodike treninga fudbaleraAleksandar Boenko. (1. izdanje). Beograd: A. Boenko, 1997 (Zemun: Krajinagraf). 140 str.: ilustr.; 20 cmTira 1000. Bibliografija: str. 137-139.ISBN 86-901829-1-8

a) Fudbal TreningID=56113932

SADRfiAJ

1. TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

1

1.1. UVOD

1

1.2. SAVREMEN TRENER - TIP SAVREMENOG FUDBALSKOG STRUNJAKA

1

1.3. SAVREMEN FUDBALER - TIP IGRAA DANA'NJICE

2

1.4. TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE FUDBALSKE IGRE

2

1.5. TIPOLOGIJA NAPORA FUDBALERA ZA VREME UTAKMICE

4

1.5.1. Kvantitativna struktura kretanja fudbalera

4

1.5.2. Tehniko-taktika struktura aktivnosti fudbalera

5

1.5.3. Aktivno vreme trajanja fudbalske utakmice. Trajanje akcija i pauza

5

1.5.4. Fizioloki profil savremenog igraa

6

1.6. DEFINICIJA POJMA

METODIKA TRENINGA

. FAKTORI OD KOJIH ZAVISI NIVO TRENIRANOSTI

10

1.7. FIZIKA PRIPREMA KAO VAfiNI DEO TRENINGA U FUDBALU

11

1.7.1. Opta fizika priprema

12

1.7.2. Specijalna fizika priprema

15

1.8. FIZIKE SPOSOBNOSTI FUDBALERA

16

1.9. METODIKA RAZVOJA IZDRfiLJIVOSTI U FUDBALU

16

1.9.1. Mehanizmi energetske potronje u organizmu

17

1. ATP CP mehanizam

18

2. LA mehanizam

18

3. O

2

kiseoniki mehanizam

20

1.9.2. Definicija izdrljivosti fudbalera

21

1.9.3. Metodika razvoja opte izdrljivosti

22

1.9.4. Metodika razvoja specijalne izdrljivosti

23

1.9.4.1. Reim rada koji omoguuje usavravanje brzinske sprinterske izdrljivosti.Reim anaerobnog alaktatnog mehanizma

24

II

1.9.4.2. Reim rada koji omoguuje usavravanjebrzinske distancione izdrljivosti .Reim anaerobnog glikolitikog mehanizma

25

1.9.4.3. Reim rada koji omoguuje usavravanje kombinovane izdrljivosti.Reim aerobno-anaerobnih sposobnosti

27

1.10. TRENING IZDRfiLJIVOSTI U SNAZI

28

1.10.1. Metoda razvoja izdrljivosti u snazi laktat-acidnog, glikolitikog karaktera

29

1.10.2. Metoda razvoja izdrljivosti u snazi anaerobnog, alaktatnog, kreatin-fosfatnog karaktera

30

1.11. RAZVOJ BRZINSKO-SNAfiNIH SPOSOBNOSTI

30

1.12. OSNOVNE POSTAVKE PRAVILNOGPRISTUPA METODICI RAZVOJA FIZIKIH SPOSOBNOSTI FUDBALERA

32

1.13. KLASIFIKACIJA SREDSTAVA TRENINGA(KLASIFIKACIJA VEfiBI)

33

1.14. PROGRAMIRANJE TRENINGA

36

1.15. ORGANIZACIJA TRENAfiNOG PROCESAU PRIPREMNOM PERIODU

39

1.16. ORGANIZACIJA RADA U TAKMIARSKOM PERIODU

43

1.17. ZAKLJUAK

44

1.18. LITERATURA

45

2. TRENING VRHUNSKIH FUDBALERA (TEORETSKO-METODSKO OBRAZLOfiENJE)

49

2.1. UVOD

49

2.2. MOTORIKA STRUKTURA IGRE

50

2.3. ENERGETSKA POTRO'NJA I FIZIOLO'KE PROMENE U ORGANIZMU ZA VREME IGRE

50

2.4. TRENIRANOST. FAKTORI TRENAfiNOG OPTEREENJA

52

2.5. ZAHTEVI SAVREMENOG TRENINGA

53

2.6. ANALIZA TAKMIARSKE AKTIVNOSTI OSNOVA MODELIRANJA SAVREMENOG TRENINGA

54

2.7. ODMOR KAO VEOMA BITNA KOMPONENTA SPORTSKOG TRENINGA

56

2.8. SMISAO OPTIMIZACIJE ODMORA U TRENINGU

56

2.9. PROGRAMIRANJE ODMORA

58

2.10. REfiIM RADA I ODMORA KOJI OMOGUUJE RAZVOJ SPECIJALNE IZDRfiLJIVOSTI

59

2.11. REfiIM RADA I ODMORA KOJI OMOGUUJE RAZVOJ BRZINSKO-SNAfiNIH SPOSOBNOSTI

59

2.12. REfiIM RADA I ODMORA KOJI OMOGUUJE ODRfiAVANJE FUNKCIONALNOG STANJA ORGANIZMA NA POSTIGNUTOM NIVOU

60

2.13. SISTEMATIZACIJA TRENAfiNIH

III

OPTEREENJA KAO OSNOVAPROGRAMIRANJA KVALITETNOG TRENINGA

61

2.14. MODELNI REfiIMI TRENINGA

62

2.15. ZNAAJ OPTIMALNOG PLANIRANJA TRENAfiNOG PROCESA

64

2.16. ORGANIZACIJA RADA U PRIPREMNOM PERIODU

65

2.17. PLAN RADA U PRIPREMNOM PERIODU

69

2.18. ORGANIZACIJA RADA U TAKMIARSKOM PERIODU

69

2.19. PLAN RADA U TAKMIARSKIM PERIODU

71

2.20. ZAKLJUAK

72

2.21. PRIMER PRIMENE KOMPLEKSNOG TEHNIKO-TAKTIKOG TRENINGA URAZLIITIM REfiIMIMA

72

2.22. NAPOMENE

75

2.23. PAKET VEfiBI

75

I VEfiBE OP'TE RAZVOJNOG KARAKTERA:

75

II TEHNIKO-TAKTIKO-KONDICIONE VEfiBE KOJE MOGU DA SE PRIMENJUJU U RAZLIITIMREfiIMIMA TRENINGA (SPECIFINI TRENING)

79

2.24. LITERATURA

86

3. RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U FUDBALU

89

3.0. PREDGOVOR

89

3.1. UVOD

90

3.2. SAVREMENE TENDENCIJE RAZVOJA FUDBALA

91

3.3. ANATOMSKO-FIZIOLO'KE OSOBINEORGANIZMA MLADIH FUDBALERA

92

3.4. OSNOVNI ZADACI, SADRfiAJ I METODE RADA

96

3.4.1. Uzrasna kategorija: od 8-10 godina do 11-12 godina

98

3.4.2. Uzrasna kategorija: od 12-14 godina do 14-16 godina

101

3.4.3. Uzrasna kategorija: od 17 do 18 godina

105

3.5. VEfiBE

110

3.6. SELEKCIJA

129

3.7. KOMPONENTE SELEKCIJE

130

3.8. LITERATURA

138

1

TEORIJA I METODIKA

1.1. U

1.2. SF

Trener je glavna figura u celokupnom trenanom procesu.

Fudbal se, kao sastavni segment sportskog ivota, stalno razvija,pa prema tome i fudbalski strunjak u svom radu ne sme da seoslanja samo na ranije steena teoretska i praktina iskustva.Reavanje aktuelnih zadataka, u smislu uspene pripreme fudbal-skog tima, moe da ostvaruje samo strunjak koji poseduje oseajTRENINGA FUDBALERA

VOD

Osnovni cilj ovog materijala nije prezentiranje gotovih rece-pata za rad, ve upoznavanje sa teoretskim i metodskim osnovamatreninga fudbalera koje su od permanentnog znaaja za postizanjevisokih sportskih rezultata. Ovaj materijal bi trebalo da pomognesticanju bazinih znanja koja e omoguiti pravo trenersko stvara-latvo, kreativnost u radu, pronalazak novih ideja, vebi i metod-skih postupaka u treniranju i stvaranju visokokvalitetnih igraa itimova.

Priprema vrhunskih fudbalera sposobnih da reprezentujusvoju zemlju na meunarodnom nivou nije jednostavan, ve veo-ma obiman i kompleksan pedagoki proces. Osnova tog procesamora da bude bazirana na injenici da su nastale promene u savre-menoj fudbalskoj igri kao i na kontinuiranom upoznavanju sa na-jnovijim dostignuima u metodici pripreme fudbalera.

AVREMEN TRENER - TIP SAVREMENOG UDBALSKOG STRUNJAKA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

O S N O V E T E O R I J E I M E T O D I K E T R E N I N G A F U D B A L E R A

za otkrivanje novog, koji se stalno obrazuje i usavrava, kojistvaralaki primenjuje metodske postupke, odnosno, kojipronalazi nova reenja za razvoj fudbalske igre i unapreenjetrenanog procesa. Jedna od najvanijih crta savremenog trenera

1.3. S

1.4. T

2

je pedagoki talenat koji mu omoguuje da formira kod igraa el-ju i sposobnost da ispoljava maksimalne voljne osobine u treningui igri. U metodologiji fudbalskog treninga postoje hiljade vebi.Vano je da trener ume da odabere najpotrebnije od njih. Jo jevanije da se te vebe meusobno kombinuju i poveu na takavnain koji e omoguiti da se kompleksno reavaju potrebni zada-ci, odnosno da ue igrae kompomentama na kojima se temeljifudbal. U svom poslu trener bi trebalo da se oslanja na svoj strunitab, na saradnike-istomiljenike, koji e zajednikim naporimaostvariti cilj pripreme fudbalskog tima.

AVREMEN FUDBALER - TIP IGRAA DANA'NJICE

Paralelno sa razvojem fudbala menja se i tip fudbalera.Savremeniigra je, sa jedne strane, figura koja realizuje zadatke tr-enera (to je veoma vaan momenat), ali je, sa druge strane, ilinost koja svesno tei ka maksimalnom samoizraavanju, odnos-no dokazivanju. Bez koordinacije ova dva momenta nema nivrhunskog fudbalera. Savremen fudbaler treba da je dobro treni-ran, skoncentrisan na posao, spreman da maksimalno ispoljavavoljne osobine i kreativnost i tokom treninga i tokom takmienja.Savremen igra dananjice bi trebalo da je svestan kolika jevanost efikasnosti korienja njegovog radnog i slobodnog vre-mena. Od toga direktno zavisi njegovo napredovanje.

ENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE FUDBALSKE IGRE

Analiziranje nastupa najboljih ekipa za vreme vanihmeunarodnih takmienja (poslednje Evropsko prvenstvo 1996. iOlimpijske igre 1996.) omoguuje da se saeto predstave osnovnetendencije razvoja koje su prisutne u savremenoj igri.

- Igra se veoma brzo, vrsto, intenzivno (sa malo pauza), samnogo duela. Navalni igrai se agresivno bore za loptu sa istimstepenom odgovornosti i estine, kao i njihovi partneri iz mane-

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

T E O R I J A I M E T O D I K A T R E N I N G A F U D B A L E R A

varskog reda i linije odbrane. Takav pristup igri poveava vanostsvake epizode igre i znatno poveava napetost utakmice.

- Uoava se tendencija rasta kvaliteta i klase igre cele grupeekipa, i to ne samo evropskih nacionalnih selekcija kao to su3

eka, Norveka, 'vajcarska, ve i nacionalnih ekipa iz Azije (Ju-na Koreja, Japan, Saudijska Arabija) i Afrike (Nigerija, Juna Afri-ka). Ovakva situacija dovodi do poveanja broja utakmica nakojima se zahteva mobilizacija svih fizikih i duhovnih resursa ig-raa.

- Savremena igra je kolektivna i zasniva se na visokom ste-penu fizike pripremljenosti igraa. Tehnika igraa je racionalna ibrza. U igri je stalno prisutna presija na igraa sa loptom, tozahteva brzo, trenutno reagovanje na prostoru koji je smanjenzbog ometanja od strane ostalih suigraa.

- U igri najboljih ekipa uoava se velika koncentracija igraana sredini terena. Veina timova najee igra sa samo tri istoodbrambena igraa (dva stopera-markera, jedan slobodan igra-libero) i sa samo jednim napadaem-picem. Shodno tome petor-ica ili estorica igraa igra u manevarskom redu. Igrai sredine ter-ena odlino manevriu ostvarujui u fazi odbrane agresivanpresing na igraa sa loptom ve na sredini terena, ili ak i u bliziniesnaesterca protivnike ekipe. Osim agresivnog presinga ovi ig-rai su u svakom trenutku, kada se lopta oduzme, spremni na brzureakciju, ili u smislu prodora ka protivnikom golu u zonu uta,ili u smislu podrke partnerima u zavrnici napada. Takvi igrai supodjednako korisni kako u fazi odbrane tako i u fazi napada,odnosno oni su univerzalni. Osnovna odlika jakih fudbalskihkolektiva je posedovanje velikog broja univerzalnih igraa, pod-jednako dobrih u obe faze igre i na svakom delu terena.

- Sa scene savremenog fudbala su skoro nestali klasini cen-tarfori koji su bili usmereni praktino samo na realizaciju gol an-si, zanemarujui svoj deo uea u defanzivnoj igri. Takve igraezamenili su brzi, hitri, prodorni fudbaleri koji znaju aktivno dapresinguju kada se izgubi lopta. Takvi agresivni napadai stalnodre u napetosti odbranu protivnika stvarajui anse za gol i sebii partnerima.

Danas moderni fudbal prikazuju ekipe Nemake, Fran-cuske, eke, Nigerije i Argentine. Njihova igra se posebno od-likuje sposobnou igraa da brzo prelaze iz odbrane u napad i

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


obrnuto, u zavisnosti da li poseduju loptu ili ne. U samo nekolikopasova oni su sposobni da se priblie protivnikom golu. Svihjedanaest igraa je u stanju da vodi agresivnu igru tokom celokup-nog vremena utakmice.

1.5. T

1.5.1. K

4

IPOLOGIJA NAPORA FUDBALERA ZA VREME UTAKMICE

Jedini pravi prilaz razradi metodologije treninga u fudbaluje definisanje tipologije napora kojima se igrai podvrgavaju zavreme utakmice. U te svrhe bi trebalo da se izanalizira kvantitativ-na struktura njihovog kretanja i tehniko-taktika struktura nji-hove aktivnosti, kao i da se sagleda realno vreme trajanja utakmicei vreme trajanja akcija i pauza. Veoma je vano i odreivanje funk-cionalnog fiziolokog modela fudbalera.

vantitativna struktura kretanja fudbalera

Ako se sagleda koliki prostor, odnosno koliko kvadratnihmetara treba da pokriva fudbaler, onda se ve na prvi pogled uoa-va razlika izmeu fudbala i ostalih sportskih igara, kao na primerkoarke, rukometa ili odbojke.

Za vreme utakmice igra provodi u tranju ukupno 30-40minuta i za to vreme savlada cca 8.000-11.000 metara. Na tranje

700

600

500

400

300

200

100

0Fudbal Rukomet Koarka Odbojka

U metrima kvadratnim

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


u brzom tempu i maksimalnom kretanju sa i bez lopte otpada oko11-13%, to iznosi 1.000 do 1.500 metara. Osim tranja u igri suprisutni skokovi, utevi i kontakti sa protivnikom prilikom borbe

za loptu.

1

1.5.2. T

1.5.3. A

5

1 Wenger,H.,A.,1985.; Ohashi,J.,1987.

ehniko-taktika struktura aktivnosti fudbalera

Tokom igre fudbaleri skoro da i ne izvode tehnike ele-mente izolovano jedan od drugog, ve ih izvode lanano. Na prim-er: prijem lopte voenje lopte finta - pas; pas prijem pas;presecanje lopte voenje dribling pas ili ut itd. Takvih lana-ca u igri fudbaler ima od 5-6 do 12, u zavisnosti od svoje pozicije.Tri-etiri najkarakteristinija lanca za njegovu poziciju igra izvo-di obino od 5 do 8 puta, a ostale lance 2 do 4 puta. Pri sagleda-vanju tehniko-taktike strukture aktivnosti fudbalera treba imatina umu i ometajui faktor (odnosno protivnika), koji oteava te-hniko-taktiku aktivnost.

ktivno vreme trajanja fudbalske utakmice. Trajanje akcija i pauza

Vreme efektivne igre na utakmici, odnosno vreme kada selopta nalazi u igri (kada fudbaleri najintenzivnije rade), retko nad-mauje 65 minuta. U veini sluajeva lopta je u igri od 55 do 60minuta. Na pauze otpada 30 do 35 minuta. Vreme aktivnog trajan-ja utakmice, odnosno rad fudbalera, ispresecan je pauzama. To jefaktiki intervalni rad, kada posle kratkog napora sledi kratkapauza. Procentualni odnos vremena trajanja akcija i pauza nautakmici upravo to i potvuje:

Vreme trajanja % akcija % pauza

020 sek. 52 75

2140 sek. 29 18

4160 sek. 10 5

Preko 60 sek. 9 2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Kako se vidi iz date tabele veina akcija (52%) ne traje dueod 20 sekundi, kao i veina pauza (75%)

1

. Vrlo retko kontinuira-na akcija traje due od 90 sekundi. Ukoliko akcija traje oko 30sekundi najee iza nje sledi priblino ista pauza. U svakom

1.5.4. F

6

sluaju, od duine trajanja rada i duine pauza zavisi intenzitetigre.

1 Colli, R., 1987.

izioloki profil savremenog igraa

Za vreme utakmice energetska potronja kod fudbaleraiznosi 1.600 do 1.800 Kcal2. Registracija frekvencije srane kon-trakcije za vreme fudbalske utakmice ukazuje na velike oscilacijepulsa sa tendencijom zadravanja visokih prosenih vrednosti.Tako, na primer, puls do 130 otk/min figurira priblino samojedan minut, puls izmeu 130 i 150 otk/min oko 7 minuta, 150 i165 otk/min 17 minuta, 165 i 170 otk/min oko 41 minut, 180 otk/min i vie oko 24 minuta. Iz ovoga sledi da je kod fudbalera zavreme utakmice puls vei od 165 otk/min u vremenskom perioduod skoro 65 minuta, to ini skoro 72% od ukupnog vremena igre.Ovo je veoma veliki napor, koji zahteva angaovanje anaerobnihprocesa energetske potronje prilikom ponavljanja maksimalnihdejstava na utakmici.

2 Colli, R., 1987.

Angaovanost anaerobnih energetskih procesa za vremeutakmice, osim visokih vrednosti pulsa, potvruje i pojava mlenekiseline u krvi fudbalera (laktata) do 12 mmol, sa prosekom od 7mmol3 (vidi shemu Laktat u krvi).

Treba istai da je laktacidemija znatno vea kod igraa prvo-ligaa u odnosu na nii rang takmienja, to govori u korist in-jenice da je za fudbalere mnogo bitniji intenzitet (brzina) igre,

3 Ekblom, B., 1986.

Zone Aerobna Aerobno-anaerobna Anaerobna

puls okt/min do 150 155180 preko 180

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


10

8

Laktat u krvi7

nego koliina obavljenog rada niskog intenziteta (koliko kilomet-ara je pretrano u sporijem ritmu). Anaerobna mo je, kako alak-tatna tako i laktatna, vano svojstvo kod igraa. Tokom utakmicese kao gorivo koristi glikogen.

U odnosu na ostale sportiste1, predstavnike sportskih igara kaoto su koarka, rukomet, odbojka, kod profesionalnih fudbalera sukoliine utvrenog laktata u krvi vee. Vee koliine laktata na poet-ku utakmice i poetkom drugog poluvremena, a manje na kraju pr-vog i drugog poluvremena, potvruju sposobnost miinog tkivafudbalera da brzo neutralizuju znatne koliine laktata unutar miia.

1 Ekblom, B., 1986.

6

4

2

0I liga

mmol/l I p.

II p.

II liga III liga IV liga

2

1.5

1

0.5

00 45 60 105 Minuti utakmice

Glikogen (g/100g miia)

Kod fudbalera se zapaa rapidno smanjenje glikogena u miiima krajem prvog poluvre-

mena i na kraju utakmice, to svedoi o toku glikolitikih procesa1.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Odnosi kratkih trenutaka aktivne igre i pauza tokom fudbalskeutakmice navode na zakljuak da u osnovi ove pojave lei znatnaosposobljenost miinih vlakana (sporih) da pojedu svoje lak-tate. Pitanje produkovanja i varenja laktata veoma je vano za8

shvatanje metabolike situacije koja je prisutna kod fudbalera zavreme utakmice. Zato je treba razmotriti neto detaljnije. Fudbal-er da bi mogao da utira, da sprintuje u kontranapad ili da seagresivno brani, izrazito vie koristi miina vlakna brzog tipa itako neizbeno stvara manjak ATP-a u miiima, potom manjak ikreatinfosfata CP, uz gotovo istovremeno produkovanje mlenekiseline (proces anaerobne glikolize; smanjuje se glikogenmiia). Posle perioda intenzivnog rada igra usporava temposvog kretanja i trkara ili se potpuno zaustavlja zbog prekida igre(aut, korner, slobodni udarac itd.). Mlena kiselina se iri umiiima na oblinja vlakna i to ponajvie na ona spora, koja je de-lom prerauju. Ovaj proces se odvija utoliko bre ukoliko su spo-ra vlakna specijalizovanija, tj. istreniranija za takvu funkciju. Zaveoma kratko vreme spora vlakna su kod istreniranog igraa ustanju da eliminiu velike koliine laktata.

Jasno je da u trenucima pauza u igri, kada se fudbalerzaustavlja ili radi niskim intenzitetom, intervencija kiseonika nijena nivou maksimalne aerobne moi. Ako ipak sredina nije u stan-ju da svari laktat koji je sama proizvela ili da ga brzo i u velikimkoliinama prebaci u krvotok, kako bi se laktat efikasno odvojio ipreradio u drugim delovima tela, dolazi do postepenog miinogslabljenja prouzrokovanog nagomilavanjem katabolita, kojidovode do poveanja kiselosti miia. Ovo ukazuje na neophod-nost da se pomou odgovarajuih trenanih optereenja razvijekod fudbalera sposobnost veeg protoka laktata iz miia u krvo-tok, kao i sposobnost podnoenja veih koliina laktata u samommiiu (sposobnost da se trpi nelagodno stanje).

Da prezentiramo ukratko, jo jednom, tipologiju funkcion-isanja miia kod fudbalera za vreme igre. Brzina je primaran fak-tor aktivnosti fudbalera u igri. Tokom mnogobrojnih ponavljanjabrzinskog rada u miiima se stvara laktat. Fudbaler je sportistaiji su miii specijalizovani da se bore sa laktatom i da i dalje radebez obzira na njegovo prisustvo. Znai, fudbaler je sposoban danastavlja igru u visokom tempu, sve dok zalihe glikogena u miii-ma i jetri ne dou do kritinog nivoa.

U sklopu razmatranja fiziolokih odlika fudbalera svakako

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


treba izanalizirati i njegovu aerobnu mo.

Pokazatelj aerobne moi jezapravo maksimalni utroak kiseonika izraen u mililitrima u odnosuna jedan kilogram telesne teine za jednominutni vremenski interval

.Mnogobrojna ispitivanja ukazuju da kod fudbalera vrednosti aer-

1

9

obne moi osciliraju izmeu 55 i 65 ml/kg/min kiseonika . Ako seove vrednosti uporede sa vrednostima koje imaju igrai u ostalimsportovima vidi se da se one nalaze na jednom prosenom nivou.Neto su vee od vrednosti ustanovljenih kod koarkaa, rukome-taa i odbojkaa, ali su znatno ispod nivoa vrednosti naenih kodatletiara-trkaa srednjih i dugih pruga, a posebno su ispod nivoavrednosti utvrenih kod nordijskih smuara. Zanimljivo je da veo-ma esto pokazatelji aerobne moi kod fudbalera-amatera nad-mauju iste kod profesionalaca. Ovu injenicu je mogue tumaitikao dokaz da faktor aerobne moi nije ograniavajui za sposobnostigraa da igra u visokom tempu. Shodno tome moemo zakljuiti daje u fudbalu dominantna sposobnost oslobaanja energije pomouanaerobnog metabolizma2.

Uoljivo je da fudbaleri poseduju dobru sposobnost brzemiine kontrakcije i odlinu miinu elastinost koja je, oigled-no, plod dobre miine koordinacije. Kao dokaz za to mogu daposlue rezultati u testovima skonosti (vertikalni odraz izpoluunja) koji su kod fudbalera znatno vei nego kod sportistasportova izdrljivosti, ali su nii nego kod tipinih sportova snage,kao to je skok u vis3.

Inae, u komponentama brzinske snage (na osnovu testi-ranja skonosti) fudbaleri-profesionalci su znatno bolji od amat-era, to ukazuje na vanost brzinsko-snanih sposobnosti zauspenost u igranju fudbala. Rezultati grupa sportista iz razliitihsportova, dobijeni u testovima odreivanja relativne snage miiaopruaa nogu, pokazuju da su profesionalni fudbaleri u ovomeodmah iza sprintera i nordijskih smuara, a ispred su odbojkaa irukometaa4. Dakle, tipologija profesionalnog igraa u fudbalu,odnosno njegov fizioloki profil, mogao bi da se ukratko definiena sledei nain:

1 Ekblom, B., 1986.2 Ekblom, B., 1986.3 Bosco, C., 1985.4 Bosco, C., 1985.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Fudbaler je sportista prevashodno obdaren svojstvima do-brog ispoljavanja brzinske snage miia;

Kod fudbalera je dominantna sposobnost oslobaanja en-ergije preko anaerobnih metabolikih procesa (alaktatne i glikoli-

1.6. D

F

10

tike sposobnosti);

Uz ove sposobnosti fudbaler mora ispoljavati i aerobnumo srednjeg nivoa.

Visok nivo specifine tj. specijalne pripremljenosti u fud-balu treba da daje sposobnost igrau da tokom vremena aktivnogtrajanja utakmice odri integritet svojih osnovnih svojstava, presvega brzinsko-snanih i koordinacionih, a ne treba da dajesposobnost da dugo i kontinuirano izdrava optereenja srednjegi niskog intenziteta. O ovome treba voditi rauna prilikom pro-gramiranja treninga za razvoj vitalnih sposobnosti za fudbal.

EFINICIJA POJMA METODIKA TRENINGA. AKTORI OD KOJIH ZAVISI NIVO TRENIRANOSTI

Metodika treninga je nain primene vebi koji e obezbeditida one daju pozitivan efekat, odnosno da dovedu do poboljanjanivoa treniranosti sportiste.

U osnovi poveanja nivoa treniranosti sportiste lei, kakoproces adaptacije celokupnog organizma, tako i proces adaptacijepojedinih njegovih funkcija na fizike vebe, odnosno napore.Treniranost je rezultat dugotrajne adaptacije u toku koje u orga-nizmu dolazi do korisnih morfolokih i funcionalnih promena,odnosno reakcija, koje omoguuju efikasno prilagoavanje naspecifinu miinu aktivnost. Trening bi trebalo da, sa jednestrane, raznovrsno i svestrano, a sa druge strane usko specifino,utie na organizam i njegove razliite funkcije, planirajui proceseadaptacije i upravljajui njima. Pri tome nije potrebno da doe doapsolutnog razvoja svih sposobnosti do maksimalno moguegnivoa, ve samo do nivoa koji je otpimalan za fudbal. Ovde trebaimati na umu da se procesi adaptacije na napor odvijaju neravno-merno: na poetku su ubrzani a zatim njihov tempo opada.

Nivo i stepen adaptacije organizma na napor zavise od kar-aktera i veliine trenanog optereenja. Trenana optereenjamogu se sagledavati kao kompleksni nadraaji na organizam fud-

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


balera. Fizioloki uticaj tih nadraaja zavisi od sledeih faktora:

od koordinacione strukture vebi, od intenziteta vebanja, od trajanja vebanja,

1.7. FT

11

od broja ponavljanja vebi ili serija vebi, od trajanja odmora izmeu vebi ili serija vebi. Od ovih faktora u velikoj meri zavisi efekat treninga. Pro-

mene ovih faktora utiu na konani uspeh kumulativnog efektaadaptacije. Njihova optimalna sistematizacija, kako tokom pojedi-nanih treninga tako i tokom konkretnog perioda treniranja, odbitnog je znaaja za stvaranje povoljnih uslova za razvoj onihfunkcionalnih sistema organizma koji su neophodni u fudbalu.

IZIKA PRIPREMA KAO VAfiNI DEO RENINGA U FUDBALU

Fizika pripremljenost ili, kako je esto nazivaju, kondicijafudbalera, veoma je vana komponenta koja omoguuje igrau vi-soka sportska tehniko-taktika ostvarenja. Re kondicija proiz-ilazi od latinske reI conditio (uslov), to podrazumeva stvaranjeuslova i pretpostavki neophodnih za uspenost u takmienju.Dobar nivo kondicije podrazumeva takvo fiziko stanje fudbalerakoje mu omoguuje da svrsishodno deluje u uslovima psiho-fiz-ike napetosti tokom svih 90 minuta utakmice.

Ispoljavanje tehnike kao i taktikog znanja fudbalera tesnoje vezano za nivo njegove kondicije, odnosno nivo njegove fizikepripremljenosti. Stoga, kada je re o metodici treninga u fudbalu,fizika priprema igraa mora da se sagledava u tesnoj povezanostisa njegovom tehnikom i taktikom pripremom. Znai, moemoda govorimo o tehniko-taktiko-kondicionoj pripremi i samo saovog aspekta vredi razmatrati pitanje postizanja sportske forme,odnosno samo tako vredi baviti se pitanjima programiranja iplaniranja trenanog procesa u fudbalu. Praksa pokazuje datokom godine oko 80% celokupnog trenanog rada otpada na te-hniko-taktiku pripremu. Pri tome je ak i za vreme pripremnogperioda obim tehniko-taktikih vebi veoma znaajan i iznosi od60%-70% od ukupnog broja vebi. Tehniko-taktike vebe, kojesu reglamentirane u smislu intenziteta, broja ponavljanja, vreme-

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


na rada i odmora (osim zadataka usavravanja tehniko-taktikihosobina), mogu da reavaju i zadatke kondicionog plana u smisluuporedog razvoja izdrljivosti ili brzinsko-snanih osobina. Upra-vo zato, tehniko-taktike vebe, iji je cilj usavravanje kolek-

1.7.1. O

12

tivnog delovanja, ine 70% od svih ukupnih naina pripreme.Takve vebe, po pravilu, imaju kombinovan uticaj na organizamfudbalera u smislu delovanja na mehanizme stvaranja energije.Zato je i njihov udeo u celokupnom obimu godinje pripreme na-jvei i iznosi 50-60%.

Svakako da nije uvek mogue reiti zadatke fizikepripreme samo pomou specifinih fizikih vebi, odnosno vebisa loptom. Poznato je da vebe bez lopte (nespecifine vebe) ima-ju jai, direktniji uticaj na organizam, lake se doziraju, pa su pre-ma tome od velike koristi i znaaja za razvoj potrebnihsposobnosti fudbalera. Treba nai razumnu meru u njihovoj pri-meni i uvek imati na umu da osnovu metodike fudbalskog trenin-ga ini igra, razliiti fragmenti igre (situacije), grupne iindividualne vebe sa loptom.

pta fizika priprema

Mnogobrojni strunjaci dele fiziku pripremu (kondiciju)sportista na optu i specijalnu. Opta fizika priprema fudbalerareava zadatak poboljanja nivoa njegove opte radne sposobnosti.Sredstva tj. vebe, koje se pri tome primenjuju, po pravilu su tzv.vebe opte-razvojnog karaktera, esto uzete iz drugih sportova,kao to je,na primer, atletika, gimnastika itd. Pomou takvih vebise razvijaju i uvruju miii, zglobovi, poboljava funkcionisan-je telesnih sistema i organa, te dolazi do poboljanja nivoa optetreniranosti i polivalentnog usavravanja motorikih sposobnosti.Moemo da kaemo da se stvara baza opte fizike pripreml-jenosti.

Savremena saznanja ukazuju da uticaj sredstava opte fiz-ike pripreme nije istovetan za vreme razliitih etapa u viego-dinjoj pripremi sportista1. Za vreme prve etape, kada se ostvarujeformiranje sportiste (etapa poetne pripreme), primena irokog

1 Ivojlov, A., 1984.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


kruga vebi oppite-fizikog karaktera je pozitivna. Za vreme drugeetape (etapa sportskog usavrpiavanja) njihov pozitivan uticaj sesmanjuje. Za vreme tree etape (etapa vrhunskih sportskih ost-varenja) dugotrajna i suvipie esta primena sredstava oppite fizike

OFP

I E13

pripreme dovodi do njihovog negativnog uticaja na rast sportskeforme i sportskih rezultata (vidi shemu).

Vebe oppite-fizike pripreme bi trebalo sagledavati sapozicije primene metodike razvoja onih sposobnosti koje su ispodtzv. korisnog minimuma. Ako je, na primer, kod nekog fudbaleranedovoljno razvijen neki mipii koji nije vaan direktno za fudbal,on se ipak mora razvijati za vreme prelazne faze faze godipinjegodmora. Ili, uzmimo drugi primer: ako su kod mladih igraa,uzrasta 17-18 godina, nedovoljni pokazatelji aerobnog kapaciteta(manje od 50 ml/kg/min kiseonika ili je rezultat u testu Kupera 12minuta tranja manji od 2.400 metara), onda se kod njih svakakomora pribei oppitim sredstvima fizike pripreme za poboljpianjenivoa njihovih aerobnih sposobnosti.

Ukoliko se aerobne vebe, sraunate na podizanje anaerob-nog praga (kao pito je, na primer, ravnomerno tranje dugih deon-ica), primenjuju due tokom pripremnog perioda, koji je kodprofesionalnih igraa veoma kratak, moe da doe do negativnogmenjanja anaerobne komponente koja je u fudbalu od izuzetnevanosti. U ovom sluaju, takav tip rada na oppitoj fizikojpripremi (dugotrajna tranja) moe da stvori vipie pitete nego koris-ti kako u mipiinoj, tako i u organskoj strukturi organizma spor-

TAPA

I ETAPA etapa poetne pripreme II ETAPA etapa sportskog usavrpiavanjaIII ETAPA etapa vrhunskih sportskih ostvarenja

OFP Oppite-fizika priprema

II ETAPA III ETAPA

Zonaneutralnoguticaja

Zonanegativnoguticaja

s p o r t s k i r e z u l t a t

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


tiste. Dokaz ovoga je izrazito smanjenje brzine angaovanjamiia, jer nakon primene rada tipa sporog vebanja sa teretommalog inteziteta ili ravnomernog tranja dugih deonica, do pov-eanja sposobnosti dolazi samo zaslugom sporog dela muskula-14

ture, a kod svih alaktatnih mehanizama dolazi do zaostajanja ibrzinska snaga se ne razvija. Stoga je korienje velikog broja tren-inga tzv. opteg karaktera, odnosno primena metoda za produenirad oko anaerobnog praga, u sportskim igrama uopte, pa i u fud-balu, kontraindikovano. Zato treninzi treba da se usmeravaju nausavravanje sposobnosti brzog angaovanja miia tj. brzinskesnage, a prilikom razvijanja izdrljivosti na usavravanje brzinskeizdrljivosti i izdrljivosti u snazi (u smislu veeg broja ponavljan-ja brzih pokreta i kretanja). Takav rad moe da se odvija pomouintenzivnog vebanja uz promenu ritma, ili intervalnog vebanjakada se intenzivni rad smenjuje odgovarajuim odmorom.

Preterano pribegavanje optereenjima kada je kontrolafrekvencije pulsa determinantan faktor, kao to je sluaj kodatletiara trkaa dugoprugaa ili nordijskih smuara, vodi razvojuspore komponente miia, a za fudbalere je najvanija kvalitativnakomponenta upravo njihova brzina. Tip totalno aerobnog rada je ta-koe i sa psiholokog stanovita najmanje prihvatljiv metod rada sapredstavnicima sportskih igara, pa samim tim i sa fudbalerima.

Iz praktinog trenerskog iskustva proizilazi da tzv. opte-pripremni deo u pripremnom periodu treninga fudbalera ne znaiprevagu opte-pripremnih metoda nad specifinim, ve ukazujeda je njihov udeo u ukupnom obimu metoda neto vei nego zavreme ostalih etapa godinje pripreme. Svako preterivanje u smis-lu primene optih metoda dovodi do antagonizma izmeu opte ispecijalne pripreme i ne doprinosi rastu majstorstva fudbalera.Vano je u pripremnom periodu, od njegove prve faze, ukljuiti urad vebe aerobnog i aerobno-anaerobnog karaktera sa loptom,to kasnije daje bolju mogunost breg nastavka obrade tehniko-taktikih sposobnosti u anaerobnom reimu, odnosno reimu brz-inske izdrljivosti. Sredstva opte fizike pripreme, gde spada iaerobni rad, svakako imaju mesto u treningu profesionalnih fud-balera i to kao sastavni deo zagrevanja tokom pojedinih treninga ikao uvodni deo u pripremnom periodu, kada se mogu primenji-vati i ravnomerna tranja i spora vebanja muskulature u oblikukrunog treninga. Kod profesionalnih fudbalera takav rad obinone traje due od 5 do 6 dana.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


1.7.2. Specijalna fizika priprema

Specijalna fizika priprema fudbalera reava glavni zadatak razvoj i usavravanje fizikih sposobnosti i funkcionalnih15

svojstava organizma specifinih za fudbalsku igru. Metode speci-jalne fizike pripreme usmerene su prvenstveno na sticanje nivoapripremljenosti koji omoguuje uspenu takmiarsku aktivnost.Ove metode usmerene su prvenstveno na sticanje sportske formea tek potom na njeno odravanje.

Sadraj i metodika specijalne fizike pripreme treba da sezasnivaju na osobenostima takmiarske aktivnosti fudbalera. Zatoje prilikom izbora naina i metoda za usavravanje specijalne fiz-ike pripreme neophodno povesti rauna o sledeem:

o aciklistinosti pokreta u igri,

o naizmeninom smenjivanju intenzivne miine aktiv-nosti aktivnou smanjenog intenziteta,

o iznenadnoj i estoj promeni ritma i tempa prilikom igre.

Svi ovi faktori, uz veliku emocionalnu napetost, izazivajuznaajno fiziko optereenje, intenzivne funkcionalne promene uorganizmu i uslovljavaju veliki energetski utroak.

Prilikom planiranja pripremnog perioda treninga, kada senajvie radi na razvoju fizikih sposobnosti, treba imati na umu danakon godinjeg odmora, koji kod profesionalaca nije dui od tri-etiri nedelje, dolazi do neznatnog opadanja nivoa opte fizikepripremljenosti. Taj nivo se treningom veoma brzo vraa napreanji. Meutim, ne moemo da konstatujemo isto to kada jere o nivou specijalne fizike pripremljenosti. Specijalna fizikapripremljenost u periodu ove pauze moe dosta da se umanji i zanjeno uspostavljanje potreban je znaajan trud. Postizanje vi-sokog nivoa specijalne fizike pripremljenosti ostvaruje se speci-finim vebama koje su adekvatne fudbalskoj igri i koje sumaksimalnog intenziteta. Uz razvoj sposobnosti koje su primarnovane u fudbalu (kao to su brzinsko-snane sposobnosti, brzins-ka izdrljivost i izdrljivost u snazi), znatna panja u treningu sedodeljuje uvebavanju kolektivnog tehniko-taktikog delovanja,kada paralelno sa razvojem tehniko-taktikih osobina dolazi dosticanja specijalnog nivoa radne sposobnosti. Postepeno se ost-varuje objedinjavanje svih aspekata pripreme, dolazi do suavanjakruga trenanih sredstava, poveava se uloga individualnog tren-

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


inga. Modeliranje fragmenata igre i kontrolne utakmice zauzimajucentralno mesto u specijalnom delu pripremnog perioda. Rad nasticanju specijalne fizike pripremljenosti nastavlja se i poetkomtakmiarskog perioda. Za uspenost u takmienju je od velikog

1.8. F

1.9. M

16

znaaja da se visok nivo specijalne fizike pripremljenosti igraaodri do kraja takmiarske sezone.

IZIKE SPOSOBNOSTI FUDBALERA

Snaga, izdrljivost i brzina su dominantne fizike sposob-nosti u sportu uopte, a svakako i u fudbalu. Meutim, kako je vebilo pominjano ranije, prilikom analiziranja takmiarske ak-tivnosti kod fudbalera, ni jedna od ovih dominantnih sposobnostise ne ispoljava u istom obliku, ve u kombinaciji sa ostale dve.Zato razmatrajui metodiku treninga specijalnih fizikih sposob-nosti kod profesionalnih igraa treba da govorimo o kombinacijibrzine i snage: brzinske snage, brzine i izdrljivosti: brzinskeizdrljivosti, snage i izdrljivosti: izdrljivosti u snazi. To susposobnosti koje su od izuzetne vanosti za fudbalera i upravo oneine njegovu specijalnu fiziku pripremljenost. Od njihovog raz-vitka u mnogome zavisi uspenost u takmienju. Zbog toga je me-todika razvoja specijalnih fizikih sposobnosti veoma vana ucelokupnoj pripremi fudbalera.

ETODIKA RAZVOJA IZDRfiLJIVOSTI U FUDBALU

Metodika unapreenja nivoa izdrljivosti u fudbalu trebalobi da obuhvati treniranje onih svojstava koja se najvie koriste zavreme takmiarske aktivnosti, odnosno, trebalo bi da se bazira napodacima o strukturi motorike aktivnosti i fiziolokih napora utoku igre.

Kada se govori o izdrljivosti kao sposobnosti koja jeneophodna fudbaleru, treba istai da se ona ispoljava na vie nai-na, a generalno moemo izdvojiti optu i specijalnu izdrljivost. Izfiziologije je poznato da za jednog fudbalera osnovu opte izdrlji-vosti ine aerobni procesi energetske potronje, a osnovu specijalneizdrljivosti ine anaerobni procesi energetske potronje.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Za trenera je od izuzetne vanosti shvatanje mehanizama en-ergetske potronje u organizmu, jer se na njima bazira celokupnametodika razvoja izdrljiovsti. Zato je bitno to jednostavnije pro-tumaiti ovu materiju.

1.9.1. M

17

ehanizmi energetske potronje u organizmu

Aerobni procesi stvaranja energije neophodne za fiziki radsu procesi koji se odvijaju uz prisustvo kiseonika koji se dopremakrvotokom tokom rada. Anaerobni procesi stvaranja energijeneophodne za miini rad su procesi koji se odvijaju bez prisustvakiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada. Energija za radmiia, odnosno za njihovu kontrakciju, nastaje na sledei nain.

U elijama miinih vlakana se nalaze zalihe makro-ener-getskog jedinjenja bogatog energijom koje se naziva ADENOZIN-TRI-FOSFAT (kiselina ATP, odnosno jedna molekula adenozina +tri molekule fosfata). Nakon uzimanja hrane energija se u oblikuATP akumulira u elijama miia. Energija koja je neophodna zamiinu kontrakciju se oslobaa deljenjem ATP na ADP (ade-nozin-di-fosfat) + fosfat. Poetak ove reakcije deljenja ATP inicir-an je nervnim impulsom. Prilikom odvajanja jedne molekulefosfata dolazi do oslobaanja energije koja omoguuje miinukontrakciju.

Deljenje ATP u miiima moe da se odvija uz prisustvokiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada, znai u aerob-nim uslovima, i bez njegovog prisustva, znai u anaerobnim us-lovima. Kada je intenzitet rada nizak, organizam stie da dopremikiseonik do miia i tada se odvija aerobni rad. Kada je rad inten-zivan, organizam ne stie da dopremi kiseonik do miia i tada seodvija anaerobni rad. Zalihe ATP u elijama miia su limitirane iveoma se brzo troe, te stalno treba da se obnavljaju. Koliina ATPu miinim elijama moe da bude nadoknaena pomou jednogod tri energetska mehanizma, u zavisnosti od tipa fizike ak-tivnosti koja se sprovodi tj. u zavisnosti od intenziteta rada. To su:

1. ATP-CP; anaerobno alaktatni, kreatin fosfatni mehanizam;2. LA; anaerobno laktatacidni ili glikolitiki mehanizam;3. O2; aerobni, kiseoniki mehanizam.

Prva dva mehanizma nadoknaivanja zaliha ATP se odvijajubez prisustva kiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada i

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


nazivaju se anaerobnim mehanizmima. Trei, koji nadoknaujeATP uz prisustvo kiseonika koji se doprema krvotokom tokom ra-da, je aerobni mehanizam.

1. ATP

2. LA m

18

CP mehanizam

Poto su zalihe ATP u miinim elijama veoma male, energijakoja nastaje prilikom odvajanja jedne molekule fosfata je veomamala i dovoljna je samo za kratku intenzivnu aktivnost, ili njenpoetak. Neophodna je veoma brza nadoknada fosfata, odnosnobrza restitucija ATP. Makroenergetsko jedinjenje kreatin fosfat-CP,koje se takoe nalazi u miinim elijama, razgrauje se na kreatini fostat i daje energiju za resintezu ADP u ATP. Ponovnom razgrad-njom ATP na ADP + P dolazi do oslobaanja energije neophodne zamiinu kontrakciju. Razgradnja CP na kreatin i fosfat daje energijukoja se ne koristi neposredno za miinu kontrakciju ve samo zaresintezu ADP u ATP. Poto su i koliine, odnosno zalihe CP u eli-jama miia takoe limitirane, energija koja se stvara pomou ovogmehanizma je dovoljna samo za 8 do 10 sekundi intenzivnog rada.Ovaj mehanizam je izvor energije za ekstremno brzu i eksplozivnuaktivnost kao to su, na primer, krai sprintevi, skokovi, udarci itd.Trening snage kratkog trajanja, kao to je treniranje maksimalnesnage, takoe koristi ovaj energetski izvor.

Posle kratkotrajnog intenzivnog rada kada dolazi do visokogstepena iscrpljenosti ATP-CP u miiima, neophodan je periododmora u kome e organizam sportiste nastojati da popuni is-troene energetske zalihe do nivoa koji je bio zastupljen prevebanja. Biohemijski pokazatelji nastoje da se povrate u stanjefizioloke ravnotee (homeostaza). Ta restitucija kreatin-fosfata seodvija veoma brzo1:

U prvih 30 sekundi restitucija dostie 70%, Tokom sledea tri do pet minuta dolazi do potpune na-

doknade kreatin fosfata u visini od 100%.

1 Fox, E., 1989.

ehanizam

Za visoko intenzivne napore neto dueg trajanja (preko 20sekundi) koristi se energija osloboena ovim mehanizmom.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Obino se govori o intenzivnom radu koji traje oko 40 sekundi.Na primer, prilikom savladavanja sprinterske deonice od 200 400 metara, energija za resintezu ATP se dobija u poetku prekoATP-CP mehanizma, a posle 10 do 20 sekundi (u zavisnosti od

19

nivoa pripremljenosti sportiste) se dobija preko ovog glikolitikogmehanizma. U osnovi funkcionisanja ovog mehanizma je razgrad-nja glikogena koji se nalazi u elijama miia i u jetri. Prilikom terazgradnje oslobaa se energija neophodna za resintezu ADP + Pu ATP. Poto se ovaj proces odvija bez prisustva kiseonika, umiiima dolazi do pojave laktata ili mlene kiseline. Ukolikoovakav intenzivni rad traje due od 40 sekundi, u miiima dolazido akumuliranja velike koliine laktata koji oteava njihov rad ivodi smanjenju fizike aktivnosti. Osim tranja, laktatni mehani-zam moe da se stavi u funkciju i prilikom drugih intenzivnih ak-tivnosti, kao to su veslanje, ili vonja bicikla. Prilikomintenzivnog treninga snage, kada se radi na miinoj izdrljivosti,takoe se ukljuuje laktatni mehanizam (na primer, serije od po20-25 ponavljanja, rad na trenaerima).

U zavisnosti od tipa obavljenog rada, potpuna nadoknadaistroenog glikogena i njegovo vraanje na preanji nivo,ponekad zahteva dui vremenski period. Za intervalni miini rad,koji se odvija u reimu od 40 sekundi rada sa tri minuta odmora,potrebno je sledee vreme za nadoknadu glikogena, uz ishranubogatu ugljenim hidratima1:

dva sata za popunu 40% glikogena,

pet sati za popunu 55% glikogena,

24 sata za potpunu, stopostotnu nadoknadu glikogena.

Ako intenzivna miina aktivnost traje due vreme ondadolazi do potpunog iscrpljivanja zaliha glikogena i njegovo na-doknaivanje traje znatno due:

10 sati je potrebno za popunu 60% glikogena,

48 sati za potpunu, stopostotnu nadoknadu glikogena.

Prema dosadanjim saznanjima, nakon sprovedenih sveo-buhvatnih ispitivanja produenih intenzivnih aktivnosti, vremekoje je neophodno za popunjavanje glikolitikih zaliha duplo jevee nego kod intervalnih kraih intenzivnih aktivnosti. Ova raz-

1 Bompa, T., O., 1994.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .O S N O V E T E O R I J E I M E T O D I K E T R E N I N G A F U D B A L E R A

lika u vremenu restitucije glikogena moe da se objasni injeni-com da se za vreme intenzivnog ali kratkog intervalno-ponavljajueg rada troi manje glikogena i zato je potrebno manjevremena za njegovu resintezu. Nakon treninga izdrljivosti, u

3. O2 k20

produenim intenzivnim aktivnostima, takoe se smanjuje i nivoglikogena u jetri. Pri normalnoj ishrani bogatoj ugljenim hidrati-ma, nivo glikogena u jetri popunjava se nakon 12-24 sata. Nakontrenanih optereenja glikolitikog karaktera (produeni inten-zivni rad) dolazi do akumulacije laktata u krvi. Ova pojava laktatakod sportista izaziva efekat zamora. Da bi se organizam oporavioneophodno je da se laktat eliminie iz krvi. Zato je potrebnoodreeno vreme1:

10 minuta je potrebno za eliminisanje 25% laktata, 25 minuta za eliminisanje 50% laktata, 75 minuta za eliminisanje 95% laktata.Normalni bioloki proces eliminacije laktata iz organizma

moe da se potpomogne 15-20 minutnim kretanjem laganim in-tenzitetom, kao to je, na primer, trkaranje. Prilikom takvelagane aktivnosti nastavlja se znojenje putem kojeg dolazi do de-limine eliminacije laktata i ostalih metabolikih produkata dokjedan deo laktata biva preraen miinim radom. Bri oporavak sesvakako odvija kod sportista sa boljom optom fizikom priprem-ljenou.

1 Fox, E., 1989.

iseoniki mehanizam

Za ukljuivanje i proizvodnju energije potrebne za resintezuADP + P u ATP potrebno je vreme od oko 60-80 sekundi. Ovolikovremena je potrebno organizmu da se uskladi intenzitet rada srcai disajnih procesa tako da se omogui transport potrebne koliinekiseonika u miine elije i da glikogen pone da se razgrauje uprisustvu kiseonika.

Glikogen je izvor energije potrebne za resintezu ATP i u lak-tatacidnom, anaerobnom mehanizmu i u aerobnom mehanizmu.Kasnija razgradnja glikogena u prisustvu kiseonika ide uz mini-malne koliine laktata ili ak i bez njega i omoguuje sportisti da

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .T E O R I J A I M E T O D I K A T R E N I N G A F U D B A L E R A

obavlja srednje-intenzivni ili malo-intenzivni rad u duem vre-menskom periodu. Aerobni mehanizam je uglavnom izvor en-ergije za aktivnosti koje traju od 2 minuta do 2-3 sata. Produeneaktivnosti trajanja od 2-3 sata dovode do razgraivanja masti i

1.9.2. D21

proteina, odnosno do njihovog sagorevanja, te na taj nain dolazido stvaranja energije potrebne za resintezu zaliha ATP (poto jeglikogen u miiima i jetri potpuno iscrpljen).

U svim ovim sluajevima prilikom dugotrajnih aktivnosti uzprisustvo kiseonika dolazi do razgraivanja glikogena, masti iliproteina na ugljen-dioksid i vodu koji se eliminiu iz organizmaputem disanja i znojenja.

Ova saznanja o aerobnim i anaerobnim mehanizmimastvaranja energije kljuna su u metodici rada na poboljanjuizdrljivosti i planiranju treninga.

efinicija izdrljivosti fudbalera

Izdrljivost fudbalera moe da se definie kao otpornost nje-govog organizma na uticaj intenzivnih i kratkotrajnih napora, kojise ponavljaju u duem vremenskom intervalu a koji su izdeljeniintervalima kratkotrajnog odmora ili periodima rada smanjenogintenziteta. Izdrljivost igraa treba da bude na onom nivou kojie mu garantovati da e odrati integritet svojih brzinsko-snanihi koordinacionih svojstava tokom cele utakmice.

Ranije smo ve istakli da kod fudbalera apsolutna aerobnamo nije faktor koji uslovljava formu i eventualnu selekciju ig-raa. Normalno je da fudbaleri poseduju aerobnu mo srednjegnivoa, koja im omoguuje adekvatnu resintezu ATP u miiimakada se radi niskim intenzitetom. Vano je da aerobna mo budeadekvatno stimulisana uz celishodnu modulaciju optereenja.Generalno gledano, u metodici razvoja izdrljivosti kod fudbalera,treba izbegavati dugotrajnu primenu sredstava treninga niskog isrednjeg intenziteta kojim se ne stimuliu osnovna vana svojstvaza igru, ve, naprotiv, moe da doe do pogoranja osnovnih od-lika igraa u smislu pogoranja njegovih brzinskih svojstava.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


1.9.3. Metodika razvoja opte izdrljivosti

Na poetku pripremnog perioda, tokom tzv. dela uvoda urad, stimulisanje aerobnih sposobnosti moe da se odvija pomou22

nespecifinog vebanja kao to je tranje bez lopte. Pri tome sesamo tokom prvih nekoliko dana koristi metoda ravnomernogtranja. Ravnomerno tranje deluje na organizam najjed-nostavnije, usklauje se koordinacija rada miia i ritam disanja,srce radi ritmino, to omoguuje dopremanje kiseonika domiia i glikogen se razgrauje bez stvaranja mlene kiseline.Formira se iroka kapilarna mrea. Tranje od preko 20 minutauslovljava sagorevanje masti, pozitivno deluje na formiranje de-poa glikogena u jetri. Ali, najpovoljnije za fudbalera je da se aer-obni procesi stimuliu pomou metodike promenljivog rada1.

Promenljivi rad je rad kod koga intenzitet vebanja varira.Ako je re samo o tranju, onda intenzitet prilikom tranja trebada varira u granicama od brzog tranja (80% od maksimalno brzogtempa), do usporenog tranja (20% od maksimalnog tempa).Tranje promenljivim intenzitetom ne samo da stimulie aerobneprocese, ve delimino deluje i na anaerobne procese, to je blienaporu koji e kasnije biti prisutan u radu sa loptom, tj. prilikomprimene specifinih sredstava. Tranje promenljivim intenzitetomobino se vremenski ograniava na 20-30 minuta neprekidnograda ili se odvija u nekoliko serija od po 6 do 10 minuta, sa krat-kim intervalima hodanja, pri emu se puls smanjuje do 120-130otk/min.

U svojstvu stimulisanja aerobnih sposobnosti veoma je kori-sna primena specifinih sredstava, kada se radi promenljivim in-tenzitetom. Na primer: igre na malom prostoru 15m x 15 m, 3protiv 1 uz jedan dodir lopte; 4 x 2 i 5 x 2 u istim uslovima; u pros-toru 35m x 20 m, 4 x 4 sa dokerom uz dva dodira lopte ili 6 x 6u istim uslovima. Takoe su korisne i igre na polovini terena sapromenom zadataka svakih 3 do 4 minuta. Na primer: 8 protiv 8ili 9 protiv 9 slobodno; dva dodira; slobodno, jedan dodir; poslesvakog pasa obavezan kratki sprint itd. Mogue je kombinovanjespecifinih i nespecifinih metoda. Pri takvoj metodici promenl-jivog intenziteta u radu, intenzivniju fazu, a po izboru trenera,

1 Ozerov, V.; Tjulenjikov, S., 1989.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .T E O R I J A I M E T O D I K A T R E N I N G A F U D B A L E R A

mogu da ine vebe sa loptom, a fazu sporijeg tempa laganotranje. Ili suprotno, u intenzivnom tempu se tri 3 minuta ilidue (do 10 minuta), a manje intenzivni rad ine, na primer,ongliranje ili dodavanja u parovima ili trojkama u istom vremen-

1.9.4. M23

skom periodu.

Takva promenljiva metodika rada adekvatno stimulie aer-obne sposobnosti, tj. optu izdrljivost, a pozitivno deluje i naanaerobne sposobnosti. Za vreme intenzivnih faza puls je oko170-175 otk/min a za vreme faza sporijeg intenziteta puls je oko130-140 okt/min.

etodika razvoja specijalne izdrljivosti

U cilju razvoja specijalne izdrljivosti koja je potrebna u fud-balu, neophodna je primena treninga intenzivnog optereenjakoje se ponavlja. Izdrljivost treba da se usmeri na brzi povraajpune miine efikasnosti. To znai da fudbaler tokom cele utakm-ice treba da odri sposobnost brzog angaovanja miia. Prematome, u smislu specijalne izdrljivosti je od bitnog znaaja da semo anaerobnog sistema fudbalera to manje odvaja od sposob-nosti brzog nadoknaivanja fosfagena u miima i parcijalnog eli-misanja mlene kiseline iz njih u krvotok. Faktori koji su odpermanentnog znaaja za postizanje forme u fudbalu su upravo

anaerobni metabolizmi1.

1 Skomorohov, J., 1980.

Razvoj opte izdrljivosti-stimulisanje aerobnih sposobnosti

Metodika Promenljiva

Intenzitet Od 80% do 20% od maksimuma

Vreme vebe 310 minuta 80%; puls 170175 otk/min

Vreme sporijeg vebanja 310 minuta 20%; puls 130140 otk/min

Broj ponavljanja Od 3 do 8

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


1.9.4.1.

BRZINA

SNAGA Specijalna izdrljivost u fudbalu podra-zumeva kombinaciju sve tri generalne fizikesposobnosti i to u smislu brzinske izdrljivostii izdrljivosti u snazi. Stoga i metodika rada24

Reim rada koji omoguuje usavravanje brzinske sprinterske izdrljivosti.Reim anaerobnog alaktatnog mehanizma

Reim rada koji omoguuje razvoj brzinske sprinterskeizdrljivosti, odnosno sposobnosti viekratnog ponavljanja krat-kih deonica u smislu ubrzanja i zaustavljanja, primenjuje se u ob-liku intervalnog rada. Pri tome se koriste: maksimalno intenzivnatranja sa loptom ili bez nje, kako pravolinijska tako i uz promenupravca; serije skokova ili izvoenje lanaca tehnikih elemenata(na primer: prijem lopte - brzo voenje - ut - sprint u pravcu gol-mana itd.). Takav rad treba da je skoro maksimalnog intenzitetaod oko 95%; kratkotrajan od 3 do 8 sekundi, to odgovara deoni-cama od 20 do 70 metara. Vreme odmora izmeu ponavljanja tre-ba da je u intervalu od 20 sekundi do 2 minuta. Rad se izvodiobino u serijama sa po 5-6 ponavljanja elemenata u svakoj seriji.Takvih serija, u zavisnosti od stepena pripremljenosti, treba dabude od 3-6 (rad bez uoljivog smanjenja intenziteta). Odmorizmeu serija iznosi od 3-5 minuta. Ovakav tip intervalnog tren-inga dovodi do visokog stepena iscrpljivanja zaliha kreatin-fosfatau elijama miia, odnosno punog angaovanja kreatin-fosfatnogmehanizma u smislu stvaranja neophodne energije za resintezuATP u elijama miia (alaktatni reim). Ali takav rad pri krajutreninga dovodi i do pojave odreenih koliina laktata u krvi, togovori o ukljuivanju drugog anaerobnog mehanizma - glikoli-tikog. Glikolitiki mehanizam ne stie da se razmahne jer je in-

specijalnaizdrljivost

IZDRfiLJIVOST

fudbalera treba da podrazumeva trening usmislu reima brzinske izdrljivosti i izdrlji-vosti u snazi, te podsticanja anaerobnih metab-olizama, kako alaktatnih tako i laktatnih. (Tuse, svakako, ne sme zanemariti ni brzinska sna-ga, jer bez poboljanja njenog nivoa nemanapredovanja sportiste, ali e ova komponentabiti razmotrena kasnije).

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


tenzivni rad trajao kratko i jer je za vreme planiranog odmoradolo do brze nadoknade kreatin-fosfata. Pauza izmeu serija od3-5 minuta obezbeuje vreme neophodno za nadoknadu kreatin-fosfata (princip uspostavljanja fizioloke ravnotee u organizmu).

1.9.4.2.

25

Nakon takvog intervalnog treninga, u zavisnosti od stepenapripremljenosti fudbalera, potpuna nadoknada istroenog gliko-gena u miiima obino ne traje due od 24 sata, jer se glikolitikisistem ne optereuje maksimalno.

Reim rada koji omoguuje usavravanjebrzinske distancione izdrljivosti.Reim anaerobnog glikolitikog mehanizma

Ukoliko intenzivna optereenja traju od 20-40 sekundi iliak i due (u vidu vebi tehniko-taktikog karaktera, individu-alnih ili grupnih; u vidu vebi bez lopte kao to je tranje deonicaod 200 do 600 metara), onda dolazi do punog angaovanja glikoli-tikog mehanizma resinteze ATP. Takav intervalni rad dovodi dostvaranja velikih koliina laktata u miiima (oko 15 mmol/lit).Laktat uzrokuje i miini zamor. Za vreme odmora velike koliinelaktata se eleminiu iz miia u krvotok.

Cilj treninga brzinske distancione izdrljivosti je us-avravanje glikolitikog mehanizma stvaranja energije neophodneza resintezu ATP. Nakon takvog treninga dolazi do iscrpljivanjaglikogenskih rezervi u miiima i jetri, te organizam poinje bor-bu za njegovu brzu nadoknadu. U zavisnosti od intenziteta napo-ra i stepena pripremljenosti fudbalera, nadoknada i super-kompenzacija istroenog glikogena moe da traje od 10 do 48 sati.

Razvoj brzinske sprinterske izdrljivosti- stimulisanje anaerobnih alaktatnih sposobnosti (usavravanje kreatin-fosfatnog mehanizma)

Metodika Intervalni rad

Intenzitet 95% i maksimalni

Vreme vebe od 3 8 sekundi

Vreme odmora izmeu ponavljanja od 20 sekundi do 2 minuta

Broj ponavljanja 56

Broj serija od 36

Vreme odmora izmeu serija od 35 minuta

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Dui intervalni trening vodi adaptaciji organizma igraa, a pre sve-ga njegovih miia, ui ih da rade u uslovima prisustva laktata. Pritome dolazi do razvoja sposobnosti brzog prebacivanja velikihkoliina laktata iz miia u krvotok.

26

Takav nain eliminacije laktata prisutan je za vreme pauza ipo zavretku treninga. Obino je dovoljan vremenski period od 1-2 sata po zavretku treninga da se laktat veim delom eliminie izmiia u krvotok. Za razvoj distancione brzinske izdrljivosti,odnosno za usavravanje anaerobnog glikolitikog mehanizma,najpovoljniji je intenzivni intervalno-serijski rad sa konstantnimintervalima odmora1.

Treba da se odaberu takve vebe koje igra moe da izvodivisokim intenzitetom od poetka do kraja svake vebe. Na primer,vebe tehnike i kretanja 2 ili 3 igraa u velikom prostoru, tipa ko-mbinacija zavrnice ili kretanja po principu tamo-natrag.

Fizioloke promene koje nastaju kao posledica takvog inter-valnog rada slinog su karatkera kao one za vreme utakmice. Naprimer, visina pulsa je preko 180 otk/min na kraju intenzivnognapora. Za vreme odmora puls opada do 140 otk/min, to govorida se rad odvija u anaerobnoj zoni. Nivo laktata moe da dostignevisinu slinu onoj na utakmici. (Tokom prve treine intervalnogtreninga nivo se poveava a pri kraju opada. Istovetni rezultati sarezultatima merenja laktata za vreme utakmica).

1 Tjulenjikov, S.; Ozerov, V., 1989.

Razvoj brzinske distancione izdrljivosti-stimulisanje anaerobnog glikolitikog mehanizma

Metodika Intervalno-serijska

Intenzitet 9095% od maksimalnog

Vreme vebe od 20 sekundi do 2 minuta

Vreme odmora izmeu ponavljanja 4 minuta

Broj ponavljanja 4 puta

Broj serija od 24

Vreme odmora izmeu serija Od 15 do 20 minuta

Karakter odmora Rad malog intenziteta

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


1.9.4.3. Reim rada koji omoguuje usavravanje kombinovane izdrljivosti.Reim aerobno-anaerobnih sposobnosti

27

Kombinovani reim rada, kada se optereuju kako aerobnitako i anaerobni mehanizmi organizma, takoe ima vano mestou metodici razvoja specijalne izdrljivosti koja je neophodna ufudbalu. Ovaj se reim rada uglavnom primenjuje za vreme pred-takmiarskog i takmiarskog perioda treninga. U odnosu nasportsku formu on moe da bude razvojnog ili odravajueg kar-aktera. Aerobno-anaerobni reim je po svom delovanju veomairokog spektra i u stvari modelira delove igre kako sa pozicijemotorike i tehniko-taktike strukture, tako i sa pozicija fizio-lokog delovanja optereenja. U tom smislu je najefikasnija meto-da metoda ponavljajueg optereenja1.

Trajanje tehniko-taktikih vebi (obino situacionog karak-tera) treba da je od 5 do 10 minuta; intenzitet bi trebalo da budeslian onome u igri; broj ponavljanja od 4 do 6 puta; odmor izmeuponavljanja od 3 do 5 minuta. Moramo istai injenicu da se zavreme takmiarske sezone, posebno na njenom kraju, ogranizamfudbalera nalazi u stanju tzv. zasienosti i poboljanje fizikepripremljenosti u tom sluaju nije lak zadatak. Zato je neophodnaoptimalizacijia kako sredstava tako i metoda pripreme igraa.

Na osnovu pedagokog eksperimentisanja dolo se dosaznanja da je u sluaju zasienosti organizma najbolje, u smislupoboljanja specifine izdrljivosti, primeniti metodiku ponavlja-jueg rada2. Treninzi kombinovanog aerobno-anaerobnog karak-tera ine skoro 95% od ukupnog obima trenanog rada utakmiarskom periodu.

1 Tjulenjikov, S.; Ozerov, V., 1989.2 Tjulenjikov, S.; Ozerov, V., 1989.

Razvoj kombinovane izdrljivosti-stimulisanje aerobno-anaerobnih mehanizama

Metodika Ponavljajui rad

Intenzitet Kao u igri (puls 150180 otk/min)

Vreme vebe od 5 do 10 minuta

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


1.10. T

Razvoj kombinovane izdrljivosti- stimulisanje aerobno-anaerobnih mehanizama


Vreme odmora od 35 minuta28

RENING IZDRfiLJIVOSTI U SNAZI

Definitivno je jasno da usavravanje anaerobnih mehaniza-ma stvaranja energije potrebne za resintezu ATP u miiima, kaoto su alaktatni i glikolitiki, vodi treniranju brzinske izdrljivostikoja je od permanentnog znaaja u sticanju specijalne izdrljivostikod fudbalera. Meutim, kada je re o specijalnoj izdrljivosti, nesme se zanemariti pitanje izdrljivosti u snazi.

Tokom cele utakmice fudbaler treba da startuje, da sezaustavlja i menja pravac kretanja, da se bori za loptu na zemlji iu vazduhu. Drugim reima, tokom dueg vremenskog periodafudbaler kontinuirano ispoljava snagu, odnosno izdrljivost usnazi. Ve je bilo reeno da za vreme takvog rada u miiima dola-zi do pojave velikih koliina laktata i da organizam moe da se is-trenira kako da neutralie laktat unutar samog miia tako i da gaispumpa u krvotok u dosta kratkom vremenskom intervalu.

Na osnovu toga, kada je u pitanju snaga, posebno izdrlji-vost u snazi, kod fudbalera treba slediti metodiku treninga koja eomoguiti sledee:

1. Bitno poveanje kapaciteta alaktatnog mehanizma,

2. Poveanje produkovanja miinog glikogena pomourada koji dovodi do pojave velikih koliina laktata,

3. Poveanje kapaciteta glikolitikog mehanizma,

4. Poveanje sposobnosti neutralizacije laktata u miiimaza raun delovanja sporih miinih vlakana ili brzog pre-bacivanja laktata u krvotok, tako da se previe ne poveakiselost miia i da zbog toga ne doe do znatnog gubitkasnage.

Utvreno je da se kod fudbalera, koji treniraju sa kratkim in-tenzivnim optereenjima, zapaa progresivna pojava laktata, alioni i dalje rade bez smanjenja uinka. Izgleda da se povezanost or-

Karakter odmora Rad smanjenim intenzitetom

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


ganskih i miinih aspekata izdrljivosti omoguuje ba treniran-jem izdrljivosti u snazi

1

. Svakako, teko je zamisliti napredovanjefudbalera i poveanje njegovog uinka ukoliko se on ne dovede najedan vei nivo snage. Ali, istovremeno je neophodno da se ta nje-

1.10.1. Ml

29

gova snaga ispoljava za vreme utakmice viekratno i bez smanjen-ja efikasnosti. U suprotnom, imaemo igraa koji je efikasan samou prvim minutima utakmice, jer je njegov nivo izdrljivosti u sna-zi nizak.

Prilikom pripreme fudbalera u poetku se izdrljivost u sna-zi razvija pomou primene nespecifinih vebi opteg karaktera.Obino se one izvode po principu krunog treninga-stanica.Obrauju se sve vane miine grupe, kao to su trbuno-lenamuskulatura i miii nogu i ramenog pojasa (rad na trenaerima).Vebe na trenaerima se rade na 6-10 stanica.

1 Colli, R.; Faina, M., 1987.

etoda razvoja izdrljivosti u snazi aktat-acidnog, glikolitikog karaktera

Ovakav nain rada je tipian za aktivnosti gde preovlaujeanaerobni energetski sistem. Intenzivno se ukljuuje kreatin-fos-fatni i posebno glikolitiki mehanizam. Tako dolazi do korienjamiinog glikogena. Za vreme kratkih intervala odmora restitucijaenergetskih materija nije potpuna. Tek nakon treninga, uz dobruishranu, ta restitucija se odvija normalno i nadmauje prethodninivo (produkovanje glikogena u miiima). Miii rade uz prisus-

Metodika Kruni rad, ponavljajui rad

Broj stanica Od 6 10

Intenzitet 50%60% od maksimalnog

Tempo izvoenja Ritmian ali intenzivan

Vreme rada na stanici 30 sekundi

Vreme odmora izmeu stanica 60 sekundi

Broj krugova Od 2 do 4

Odmor izmeu krugova 3 do 4 minuta

Broj treninga nedeljno 2 do 3

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


tvo laktata i razvija se sposobnost neutralizacije laktata u samommiiu, a takoe i sposobnost njegovog brzog eliminisanja izmiia u krvotok. Na ovaj se nain razvija sposobnost izdrljivostiu snazi glikolitikog karaktera.

1.10.2. Mk

1.11. R

30

etoda razvoja izdrljivosti u snazi anaerobnog, alaktatnog, reatin-fosfatnog karaktera

Izdrljivost u snazi alaktatnog karaktera takoe moe da serazvija pomou krunog treninga. Za rad na stanicama odabirajuse vebe koje se izvode intenzivno i kratko-do 20 sekundi, kao tosu skokovi, tranje napred-nazad, sklekovi, vebanje trbunihmiia, rad sa medicinkom itd. Ukupno treba da bude 4 do 6 stan-ica. Broj krugova zavisi od nivoa pripremljenosti igraa.

Ovakav rad se odvija uz prevashodnu intervenciju alaktat-nog mehanizma, ali koliina laktata koja se ipak moe utvrditi go-vori o deliminoj intervenciji laktatne snage kao podrciproduenom vebanju, ali bez veeg produktovanja laktata.

Kasnije, prilikom pripreme fudbalera, izdrljivost u snazi serazvija pomou primene velikih koliina specifinih vebi sa lop-tom, posebno kada se one izvode na kraju treninga. Tada se zajed-no sa poveanjem nivoa izdrljivosti u snazi uvebava i tehnikaigraa. Na primer, viekratno ponavljanje lanca tehnikih eleme-nata kao to je prijem lopte-finta-pas itd.

AZVOJ BRZINSKO-SNAfiNIH SPOSOBNOSTI

Brzinska snaga fudbalera se manifestuje za vreme igre u nje-govoj sposobnosti maksimalno brzog angaovanja miia, tj.sposobnosti da se pokreti izvode maksimalno brzo u uslovima kada

Metodika Kruni rad, ponavljajui rad

Intenzitet 95% od maksimalnog

Vreme rada na stanici Od 10 do 20 sekundi

Broj stanica Od 4 do 6

Odmor izmeu stanica 23 minuta

Broj krugova 23

Odmor izmeu krugova Od 3 do 5 minuta

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


protivnik nastoji da se suprostvi takvom izvoenju. Brzina i snagafudbalera analizira se zajedno, jer u istom obliku snaga u fudbaluse praktino ne ispoljava. Nivo snage treba da omogui fudbaleruto bre kretanje u smislu brzog starta, zaustavljanja, utiranja

31

lopte, kao i u smislu borbe za loptu dozvoljene pravilima. Znai, iziznetog proizilazi da je potrebna dinamika, brzinska snaga.

Vebe koje se koriste za poboljanje brzinsko-snanih spos-nobnosti treba da budu dobro nauene od strane fudbalera. Samoe u tom sluaju celokupna panja, odnosno njegova koncentraci-ja, biti usredsreena na maksimalno brzo i snano izvoenje vebea ne na trud da je tehniki pravilno izvede. Zato ovakve vebe tre-ba da budu to jednostavnije. Posebnu panju treba posvetitisposobnosti da se olabave miii za vreme pauza. Vebe morajubiti dinamine. Trening brzinske snage se obino izvodi kada jeorganizam igraa odmoran i kada je centralni nervni sistem sposo-ban da na najbolji nain koordinie brze pokrete.

Usavravanje brzinsko-snanih sposobnosti fudbalera imasvoje mesto kako za vreme pripremnog tako i za vreme takmiar-skog perioda treninga. Trening brzinske snage je veoma vaan ineophodan, jer je ispoljavanje brzinskih svojstava uslovljeno os-etljivim mehanizmima nervnog sistema, koji se dosta brzo na-ruavanju po prekidu takvog specifinog rada, odnosno treninga.

Za razvoj brzinske snage miia fudbalera najefikasnija je in-tervalno-serijska metoda1. Najvei uticaj ima primena strogoreglamentiranih vebi skonosti i kratkih sprinteva. Reim radatreba da je alaktatni a namena je poboljanje funkcionalnih mo-gunosti kreatin-fosfatnog mehanizma restitucije ATP.

1 Ozerov, V., 1989.

Metodika Intervalno-serijska

Intenzitet Maksimalno mogu

Trajanje vebe Oko 67 sekundi


Vreme odmora izmeu ponavljanja 90 do 100 sekundi

Broj serija 4

Vreme odmora izmeu serija 6 minuta

Karakter odmora Istezanje i labavljenje miia

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Primer treninga

: Razvoj brzinske snage fudbalera.

Svaka veba ini jednu seriju. Ima 6 ponavljanja. Pauzaizmeu serija je 6 minuta.

1. Veba (serija): Sa centra terena sprint sa loptom ka golu i ut na

1.12. OPS

32

gol. Veba se izvodi u nizu, igrai su jedan iza drugog (svaki ig-ra izvodi est uteva).

2. Veba (serija): Sunoni skokovi preko pet prepona visine od po50 do 60 cm, u produetku sprint 10 metara.

3. Veba (serija): Zalet 2-3 koraka udarac visee lopte u skoku(glavom) okret, sprint 15-20 metara.

4. Veba (serija): Tranje tamo-natrag izmeu dve paralelne linije.Rastojanje izmeu linija je 6-7 metara. Uvek treba nagaziti izalinije. Vreme maksimalnog rada je 7 sekundi. Uraditi maksi-malno mogui broj okreta.

U pauzama izmeu ponavljanja vebi raditi istezanje i la-bavljenje miia. U pauzama izmeu serija mogu je rad slabog in-tenziteta, kao to je ongliranje.

Ovakav intenzivni rad odvija se u anaerobnom alaktatnomreimu. Intenzivno se troi kreatin-fosfat da bi se obezbedila restituci-ja ATP. Poto su pauze izmeu ponavljanja vebi i serija dovoljnodugake a intenzivni rad je kratkog trajanja, dolazi do stalne na-doknade kreatin-fosfata i radi se bez ukljuivanja glikolitikog meh-anizma. Na taj nain dolazi do usavravanja funkcionalnihmogunosti kreatin-fosfatnog mehanizma. Takoe dolazi do us-postavljanja koordinacionih veza inervacije rada miia u reimu brzekontrakcije. Ovakvi treninzi vode kvalitetnom poboljanju brzinskosnanih sposobnosti i omoguuju sportisti jedan vei nivo brzinskesnage koju on moe da primeni u igri. Dobar nivo brzinske snage jeveoma vaan u ukupnoj pripremi igraa, jer daje mogunost kvalitet-nog rada u smislu treniranja specijalne brzinske izdrljivosti, te znat-nog poboljanja specijalne fizike pripremljenosti.

SNOVNE POSTAVKE PRAVILNOGRISTUPA METODICI RAZVOJA FIZIKIH POSOBNOSTI FUDBALERA

Fudbaler mora da poseduje:

1. Aerobnu mo srednjeg nivoa (u odnosu na sportove izdrljivos-ti). Apsolutna aerobna mo nije faktor koji uslovljava formu i

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


selekciju fudbalera. Vano je da aerobna mo bude adekvatnostimulisana. Treba izbegavati dugotrajno treniranje izdrljivos-ti niskog i srednjeg intenziteta, kojim se ne stimuliu osnovnasvojstva vana za igru, nego se ak mogu i pogorati osnovneodlike igraa.

1.13. K(

33

2. U cilju razvoja specijalne izdrljivosti neophodne fudbaleru po-trebna je primena metodologije treninga koja sadri intenzivnaoptereenja koja se ponavljaju.

3. Izdrljivost se mora usmeriti na brzo vraanje pune miineefikasnosti tokom utakmice.

4. Brzinska snaga sposobnost brzog angaovanja miia, treba daje veoma dobrog, jo bolje odlinog nivoa. U smislu specijalneizdrljivosti u snazi od bitnog je znaaja da se mo anaerobnogsistema fudbalera to manje odvaja od sposobnosti brzog na-doknaivanja kreatin-fosfata u miiima i parcijalnogeliminisanja mlene kiseline iz njih u krvotok.

LASIFIKACIJA SREDSTAVA TRENINGAKLASIFIKACIJA VEfiBI)

U treningu fudbalera, kao i u svim drugim sportskim disci-plinama, vebe se klasifikuju prema njihovoj specijalizovanosti iusmerenosti1:

1. Specijalizovanost podrazumeva podelu na:

a) specifine vebe (vebe sa loptom), tj. vebe usavravanjatehnikih elemenata, kao i tehniko-taktike vebe, kadase paralelno sa uvebava-njem tehnike i taktike igrai us-avravaju i u jednoj od komponenti fizikih sposobnosti) i

b) nespecifine vebe (vebe bez lopte), tj. vebe koje su na-menjene usavravanju samo fizikih sposobnosti.

2. Usmerenost vebi (kako specifinih tako i nespecifinih)podrazumeva njihovu podelu u smislu usavravanja odreene fiz-ike sposobnosti (na primer, na usavravanje brzinske snage ili,kada je re o usavravanju izdrljivosti, moramo podeliti vebeimajui u vidu njihove fizioloke karakteristike, odnosno karakterdelovanja na odreene funkcije organizma). Prema usmerenostivebe mogu da budu namenjene usavravanju:

1 Kirilov, A., 1972.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


a) brzinsko-snanih sposobnosti (skonosti, starta i zaustav-ljanju, distancione brzine itd.),

b) okretnosti, koordinacije, fleksibilnosti ili gipkosti,c) izdrljivosti: opte (aerobne), kombinovane (aerobno-

Us

Opta izd(aerobna

Kombino(aerobno

Sprinters(alaktatn

Brzinska drljivost

Izdrljivo

Brzinskosposobno

Okretnos

Us

Opta izd(aerobna

Kombino(aerobno

Sprinters(alaktatn34

anaerobne), brzinske distancione (glikolitike), brzinskesprinterske (alaktatne), izdrljvosti u snazi.

merenost Specifine vebe (vebe sa loptom)

rljivost )

Voenje lopte laganim tempom: igre u malom prostoru 15 x 15metara 4 : 2; 3 : 1; igre i vebe sa loptom (rad na tehnici), kada jepuls 130150 otk/min.

vana izdrljivost -anaerobna)

Igranje fudbala; igre 4 : 4; 5 : 5; 7 : 7 na etvrtini i polovini terena;igre i tehniko-taktike vebe kada je puls izmeu 150180 otk/min.

ka izdrljivost a)

Tehniko-taktike vebe (na primer, kombinacije zavrnice utrojkama ili etvorkama), kada se sprintuje sa i bez lopte na deoni-cama od 10 do 60 metara. Pri tome intervali odmora treba da sumanji pri razvoju brzinsko-snanih sposobnosti, a ukupan obimvebi treba da je vei.

distanciona iz- (glikolitika)

Igre i tehniko-taktike vebe (mogu biti i situacione) kada je in-tenzitet 85100% a vreme izvoenja je od 1,5 do 2 minuta.

st u snazi

Repetitivno izvoenje tehnikih elemenata kao, na primer, skok iudarac glavom, ili repetitivno izvoenje uteva sa kratkog rasto-janja u reimu koji je istovetan sa reimom usavravanja alaktatneizdrljivosti.

-snane sti

Tehniko-taktike vebe kada se sprintuje, startuje, kada se izvodeskokovi, utira na gol posle kratkog zaleta a u maksimalno mo-guem tempu. Deonice su od 10 do 40 metara. Odmor treba da jetakav da se brzinsko snana svojstva ne smanjuju od ponavljanjado ponavljanja.

t, fleksibilnostfiongliranje u mestu i u pokretu: izvoenje tehnikih elemenata ukombinaciji sa kolutima, okretima itd. Dribling izmeu stalaka;provlaenja ispod prepona nakon tranja sa loptom itd.

merenost Nespecifine vebe (vebe bez lopte)

rljivost )

Tranje umerenim tempom sa povremenim ubrzanjima: igre ikretanja kada je puls izmeu 130150 otk/min.

vana izdrljivost -anaerobna)

Sportske igre: koarka, rukomet, ragbi, kada je puls izmeu150180 otk/min.

ka izdrljivost a)

tafete, sprintevi od 10 do 60 metara, sa skraenim odmorom kojine omoguuje odravanje istog nivoa brzine od ponavljanja doponavljanja.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Brzinska distanciona izdrljivost (glikoliti-ka)

Tranje deonica brzinom koja je bliska maksimalnoj od 200 do600 metara, kada odmor izmeu ponavljanja varira od 23 minutado 56 minuta, u zavisnosti od duine deonice.

Izdrljivost u snaziRepetativno ponavljanje skokova, tranja tamo-natrag, u reimu is-

Brzinskosposobno

Okretnos35

Kvalitet treninga permanentno zavisi od vebi koje se na nje-mu primenjuju. Trener mora veoma paljivo da selektira vebe.Idealno je ako su vebe po svom karakteru i koordinacionoj struk-turi sline situacijama sa kojima se fudbaler suoava u igri. Takvevebe se esto nazivaju situacione vebe. Osnovni zadatak treneraprilikom primene situacionih vebi je da se, prilikom reavanjaodreenih, unapred isplaniranih tehniko-taktikih zadataka,isprogramira odnos rada i odmora tako, da se pomou takvih teh-niko-taktikih vebi istovremeno reava i zadatak usavravanjaodreenih fizikih sposobnosti igraa (na primer, brzinsko-snanih sposobnosti ili brzinske izdrlijvosti).

Situaciona, tehniko-taktika veba pomou koje se razvijabrzinska, distanciona (glikolitika) izdrljivost, obuhvata i reava:

1. Tehniko-taktiki zadatak (uvebavanje zavrnice za napadaei spreavanje nastale situacije za odbrambene igrae).

2. Usavravanje brzinske, distancione (glikolitike) izdrljivosti.

Ova situaciona veba se izvodi na polovini terena. Jedan seigra, sa 3-4 pripremljene lopte, nalazi na 15 metara od srednjelinije terena a u blizini aut linije. Na signal trenera igra sprintujesa loptom po bonoj poziciji i centrira od gol linije ili pasuje un-azad prema grupi od est igraa koja se maksimalnom brzinomkree od centra terena ka golu. Zadatak za tri navalna igraa je dase ovaj napad zavri golom, a za tri odbrambena igraa da se taj na-pad sprei. Nakon zavretka ove akcije, svi igrai se odmah brzovraaju na svoje poetne pozicije i bez oklevanja zapoinju sledeinapad (prema elji trenera napad moe da se izvodi naizmeninokako sa leve tako i sa desne strane).

tovetnom usavravanju alaktatne izdrljivosti. Rad na trenaerima.

snane sti

Sprintevi, skokovi, tafete. Deonice od 10 do 40 metara. Intenzitettreba da je maksimalan. Pauza izmeu ponavljanja treba da jedovoljna da se brzinsko snana svojstva ne smanjuju od ponavl-janja do ponavljanja.

t, fleksibilnostVebe istezanja (streing), akrobatske vebe, gimnastike vebe uparteru i na spravama.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


1.14. P

IntenzitetTrajanje

vebeBroj

ponavljanjaOdmor izmeu

ponavljanjaBroj serija

Odmor izmeu serija

Karakter odmora

Maksimalno mogu

11,5 minut

4 puta 4 minuta 2 15 minuta aktivni36

Frekvencija pulsa za vreme izvoenja ove vebe je oko 180-190 otk/min. Odmor izmeu ponavljanja (4 minuta) popunjava selaganim vebama istezanja i labavljenja miia, regulisanjem dis-anja. Veliki odmor izmeu serija popunjava se radom niskog in-tenziteta kao to je, na primer, dodavanje lopte u parovima iliutevi na gol nakon ongliranja, odnosno kratkog duplog pasa itd.

Ovaj primer pokazuje da uz intenzivno kretanje fudbaleriue da samostalno reavaju niz zadataka, vezanih za prostorno-vremenski oseaj realizacije (ili spreavanja) nastale situacije, a is-tovremeno rade u reimu karakteristinom za brzinsku, distanci-onu izdrljivost, te upravo usavravaju glikolitiki mehanizamstvaranja energije neophodne za resintezu ATP, razvijaju vanukomponentu specijalne pripremljenosti fudbalera. Situacionevebe su

Documents

Osnove Teorije i Metodike Treninga Fudbalera Aleksandar Bozenko