Основна школа „IV краљевачки батаљон“

K r a q e v o

КРАЉЕВО ЈУЛ 2012. ГОДИНЕ

САДРЖАЈАутори програма................................................................................................................... 1Увод......................................................................................................................................... 2Полазна основе за израду ШП............................................................................................. 2Лична карта школе .............................................................................................................. 3Ресурси школе и средине ..................................................................................................... 4Структура наставног кадра који ће радити у пeтом,шестом, седмом и осмом разреду.................................................................................................................................... 6Уважавање узрасних, развојних и индивидуалних карактеристика деце ...............10Потребе деце и локалне заједнице ...................................................................................10Општи принципи система образовања и васпитања ...................................................10Право на образовање и васпитањ .................................................................................... 11Циљеви образовања и васпитања ...................................................................................11Општи исходи и стандарди образовања и васпитања ..................................................12Други циклус обавезног образовања ...............................................................................13Принципи на којима се заснива образовни процес.......................................................13Образовне области у пeтом,шестом, седмом и осмом разреду .....................................14Наставни програм за други циклус образовања и васпизања ....................................16Циљеви и задаци програма образовања и васпитања...................................................16Обавезни и препоручени садржаји обавезних и изборних предмета ..........................17Обавезни наставни предмети ........................................................................................... 17Изборни наставни предмети ............................................................................................. 76Обавезни изборни наставни предмети ............................................................................78Препоруке за остваривање програма Здравственог васпитања ................................................................................................ 104 Начин и прилагођавање програм за образовање и васпитање ученика са посебним способностима .............................................................................105Предмети и фон часова од 5.-8. Разреда ........................................................................106Факултативни део ШП .................................................................................................... 107Додатни рад са прегледом фонда часова по предметима ...........................................108Допунска настава са прегледом фонда часова по предметима .................................109Педагошко корективни рад ............................................................................................ 109Програм рада за децу са посебним потребама .............................................................110Препоручени начин прилагођавања програма ученика са изузетним способностима.................................................................................................................... 111Препоруке за припрему индвидуалног образовног плана .........................................112Припремна настава .......................................................................................................... 112Преглед секција у школи ................................................................................................ 112Друштвено користан рад ................................................................................................ 114Преглед седмичне оптерећеност ученика .....................................................................115План за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образoвања и васпитања ................................................................................115План екскурзије ................................................................................................................ 116Програм екскурзије ......................................................................................................... 116Праћење остваривања ШП ............................................................................................. 117Евалуација и самоевалуација наставника ...................................................................117Праћење напредовања и вредновање постигнућа ученика .......................................118Општи и посебни стандарди знања ...............................................................................119Програм развоја школе ................................................................................................... 119Литература ........................................................................................................................ 120Прилог

На основу члана 57. Став 1. тачка 2. Закона о основама система образовања и васпитања («Сл. Гласник РС», број 72/2009 и 52/2011) и члана 11. став 4. и члана 15. и 16 Статута Основне школе «IV краљевачки батаљон» Краљево, број 155 од 11.01.2012. године, Школски одбор је на седници одржаној дана 05.07.2012. године донео

О Д Л У К У

Члан 1.

Доноси се Школски програм за други циклус основног образовања и васпитања Основне школе ”IV краљевачки батаљон” Краљево за четири школске године и то за 2012/13, 2013/14, 2014/15 и 2015/16. годину.

Члан 2.

По примерак Школског програма доставити Министарству просвете и науке -Школска управа Одељење у Краљеву и Просветној инспекцији.

Члан 3.

Одлуку објавити на огласној табли Школе.

Школски одбор Основне школе ”IV краљевачки батаљон” КраљевоБрој 2797 од 05.07. 2012. године

ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРА

_____________________ / Бранимир Дуњић /

Основна школа “IV краљевачки батаљон“

Један школски објекат

Краљво, Олге Јовичић Рите 1

Број телефона директора: 036/314-331Број телефона секретара: 036/314-330Број факса: 036/314-331Е-маил: bataljon @ open . telekom . rs WEB: www.bataljon.edu.rsИме и презиме директора школе: Марина Вучинић

AUTORI PROGRAMA:

Наташа Митровић, професор српског језикаЈасминка Четровић, професор српског језикаДанијела Петрић, професор српског језика, Замена је Јована Левајац Нада Тијанић, професор српског језика- Замена је Марица КовачевићГордана Миљковић, професор српског језикаОлгица Матовић, професор енглеског језикaСлађана Радојичић, наставник енглеског језикаЈелена Николић, професор енглеског језика- Замена је Владимир ЈовaновићТања Радовић, професор енглеског језикаВесна Томић- Бечки, професор енглеског језикаАлександра Ћировић, професор француског језикаЖивка Радовановић, професор француског језикаДаница Михајловић, професор немачког језикаЈелена Секулић, професор немачког језикаЈасмина Николчевић, професор ликовне културеДушица Радосављевић- Јованчевић, професор ликовне културеМарија Ђуровћ, наставник ликовне културеЛидија Спаски, наставник музичке културе Ивана Обрадовић, професор музичке културеДрина Танасковић, професор историје,Драгомир Белоица, професор историје и географије Мила Вукомановић, професор историје и географијеЉубомир Ђуровић, професор географијеЈасминка Мијатовић, професор географијеРадојко Петковић, наставник математикеМилена Савићевић, професор математикеНикола Радовић, професор математикеЖиван Пешић, наставник математике Александра Стојановић, професор математике- Замена је Тања ПерићЗоран Дугалић, професор математикеАна Јеремић, професор биологијеАна Пешовић, професор биологије Цвета Грабовац, наставник хемије и физикеМарија Томић, професор физике

Милош Дедеић , професор физике и информатикеЉиљана Вукоманивић, професор физикеЖиван Бањанац, професор техничког образовања Станислав Димитријевић, професор техничког образовањаНаташа Вуковић, професор техничког образовања и информатикеЈеленко Димитријевић, професор физичког васпитања Јелена Симоновић, професор физичког васпитања Раданка Кузмановић, професор физичког васпитањаНикица Андрић,- наставник верске наставеСања Николов Белоица, професор грађанског васпитања

Марина Вучинић, директор Школе- професор биологије ,Радисав Рачић, помоћник директора-професор информатикеДрагана Миловић, педагогМарина Оцокољић, психолог

UVOD

[kolski program O[ IV kraqeva~ki bataqon u Kraqevu pripremio je stru~ni aktiv za razvoj {kolskog programa. Ovaj aktiv imenovalo je Nastavni~ko ve}e na sednici koja je odr`ana 15.08.20011. godine. ^lanovi aktiva su:

Наташа Митровић, професор српског језика Јасминка Четровић, професор српског језикаДанијела Петрић, професор српског језика- Замена је Јована ЛевајацНада Тијанић, професор српског језика- Замена је Марица КовачевићГордана Миљковић, професор српског језикаОлгица Матовић, професор енглеског језикaСлађана Радојичић, наставник енглеског језикаЈелена Николић, професор енглеског језика- Замена је Владимир ЈовићевићТања Радовић, професор енглеског језикаВесна Томић- Бечки, професор енглеског језикаАлександра Ћировић, професор француског језикаЖивка Радовановић, професор француског језикаДаница Михајловић, професор немачког језикаЈелена Секулић, професор немачког језикаЈасмина Николчевић, професор ликовне културеДушица Радосављевић- Јованчевић, професор ликовне културеМарија Ђуровић, наставник ликовне културеЛидија Спаски, наставник музичке културе Ивана Обрадовић, професор музичке културеДрина Танасковић, професор историје,Драгомир Белоица, професор историје и географије Мила Вукомановић, професор историје и географијеЉубомир Ђуровић, професор географијеЈасминка Мијатовић, професор географијеРадојко Петковић, наставник математике

Милена Савићевић, професор математикеНикола Радовић, професор математикеЖиван Пешић, наставник математике Александра Стојановић, професор математике- Замена је Тамара ДуњићЗоран Дугалић, професор математикеАна Јеремић, професор биологијеАна Пешовић, професор биологијеБиљана Савић, професор биологије Цвета Грабовац, наставник хемије и физикеМарија Томић, професор физикеМилош Дедеић , професор физике и информатикеЉиљана Вукоманивић, професор физикеЖиван Бањанац, професор техничког образовања Станислав Димитријевић, професор техничког образовањаНаташа Вуковић, професор техничког образовања и информатикеЈеленко Димитријевић, професор физичког васпитања Јелена Симоновић, професор физичког васпитања Раданка Јевтић, професор физичког васпитањаНенад Петровић , апсолвент теологије- наставник верске наставеСања Николов Белоица, професор грађанског васпитања

Марина Вучинић, директор Школе- професор биологије ,Радисав Рачић, помоћник директора-професор информатикеДрагана Миловић, педагогМарина Оцокољић, психолог

Polazne osnove za izradu {kolskog programa su:1. Закону о основама система образовања и васпитања (''Службени гласник РС'' број 72/2009 и 52/2011.)2. Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања («Службени гласник РС-Просветни гласник» бр. 10/04, 20/04 и 1/05, 1/06.)3. Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС –Просветни гласник» бр. 7/2007.)4. Правилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС- Просветни гласник» бр. 5/2008.)5. Правилник о наставном програму за седми разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС- Просветни гласник» бр. 6/2009.)6. Правилник о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС- Просветни гласник» бр. 2/2010.)7. Правилник о оцењивању ученика основне школе («Сл. гласник РС » бр.4/90, 27/07.)8. Правилник о наставном плану и програму предмета Грађанско васпитање-сазнање о себи и другима за основну школу («Просветни гласник» бр. 5/01,8/03, 10/03, 20/04, 1/05, 9/05, 15/05, 6/06, 7/07, 4/07,6/08.)9. Правилник о наставном плану и програму Верска настава за први разред основне школе («Просветни гласник», бр.5/01, 10/2004, 23/04, 9/05, 1/2006, 7/08.) 10. Правилнику о врсти стручне спреме наставника и стручних

сарадника у основној школи (''Просветни гласник'' РС 6/96, 3/99, 10/02, 4/03, 20/04, 3/05, 5/05, 2/07, 3/07, 4/07, 17/07, 20/07, 1/08, 4/08, 6/08 и 8/08.)11. Правилнику о календару образовно-васпитног рада основне школе за школску 2011/12. годину (''Просветни гласник'' број 4/2011.)12. Правилнику о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сарадника и васпитача у основној школи (''Просветни гласник'' РС 2/92, 2/2000.)13. Правилнику о условима и поступку напредовања ученика у основној школи (»Службени гласник РС» – 47/94.)14. Стручно упутство за организовање наставе техничког образовања, хора и оркестра и спортских активности у основној школи, бр. 610-00-71/93-02 од 21.јуна 1993. године15. Уредби о организовању и остваривању Верске наставе и алтернативних предмета основне школе (''Службени гласник РС бр. 46/2001.)16. Правилник о стандардима квалитета уџбеника и упутство о њиховој употреби („Просветни гласник“ бр.1/2010.)17. Правилник о плану уџбеника („Просветни гласник“ бр.1/2010.)18. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму основног образовања („Просветни гласник“ бр.2/2010.)19. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму за други циклус основног образовања и васпитања и наставног програма за пети разред („Просветни гласник“ бр.2/2010.)20. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања(„Просветни гласник“ бр.2/2010.)21. Правилник о општим стандардимаа постигнућа- образовни стандарди за крај обавезног образовања („Просветни гласник“ бр.5/2010.)22. Правилник о изменама и допунама Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања(„Просветни гласник“ бр.7/2010.)23. Правилник о изменама и допунама Правилника о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног и васпитања и наставном програму за трећи разред („Просветни гласник“ бр.7/2010.)24. Правилник о програму за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образовања и васпитања(„Просветни гласник“ бр. 7/2010.)25. Правилник о општим стандрдима постигнућа-образовни стандрди за крај обавезног образовања(,,Просветни гласник“ бр.5/2010.)26. Правилник о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете:српски језик,математика и природа и друштво(,,Просветни гласник“ бр.5/2011.)27. Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (,,Просветни гласник“ бр.74/2011.)28. Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.7/2011.)29. Правилник о наставном плану и програму за четврти разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.7/2011.)30. Правилник о наставном плану и програму за први, други , трећи и четврти разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.7/2011.)

LI^NA KARTA [KOLE

Osnovna {kola "IV kraqeva~ki bataqon" danas je jedna od osam osnovnih {kola u gradu Kraqevu sa Ribnicom. Nalazi se u naju`em gradskom jezgru na teritoriji mesnih zajednica "Centar" i "Stara ~ar{ija" sa preko 30000 hiqada stanovnika od ~ega je jedna tre}ina dece svih uzrasta. Na ovoj teritoriji `ivi veliki broj izbeglica i raseqenih lica.

Naziv Narodna {kola "IV kraqeva~ki bataqon" nosila je jo{ 1945.g. jedna ~etvororazredna {kola. Me}utim, taj naziv se nije du`e odr`ao, ali se kasnije pojavqivao u modifikovanim oblicima.

Letopis za {kolsku 1955/56. godinu sadr`i podatak da je odlukom Narodnog odbora op{tine od 1. septembra 1955. godine formirana Osmogodi{wa {kola "IV kraqeva~ki bataqon" od u~enika ni`ih razreda Prve me{ovite gimnazije i jo{ neke {kole ~ije je ime ispu{teno nepa`wom letopisca.

Pouzdano se zna da je preseqewe iz stare {kolske zgrade u u~ioni~ki blok nove {kolske zgrade izvr{eno 1. oktobra 1975. godine. Stara {kolska zgrada kori{}ena je do tada 92 godine, a potom uz dugogodi{we obnavqawe dobija namenu kao muzejski prostor.

Od po~etka je u novoj {kolskoj zgradi primewena organizacija rada po specijalizovanim u~ionicama, a od {kolske 1976/77. godine i rad u petodnevnoj nastavnoj sedmici.

Osnovna {kola IV kraqeva~ki bataqon ima istorijski zna~aj a i tradiciju uspeha, inovacija i {irawa prosvetnih i kulturnih ideja.

Za izuzetne zasluge i stvarala~ki doprinos razvoju kulture naroda i narodnosti SRS Me|uop{tinski zavod za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa i II mesna zajednica Centar kao predlaga~i za dodelu Vukove nagrade 1985. godine o na{oj [koli izme|u ostalog su naveli: ... Osnovna {kola IV kraqeva~ki bataqon u Kraqevu nije samo najstarija prosvetna ustanova iz ove oblasti u Kraqevu, ve} i trajno sredi{te naprednih ideja, {ire poznat centar unapre|ivawa vaspitawa i obrazovawa, mesto stvarala~kog oblikovawa pedago{kog rada. U ovoj {koli se posti`u visoki rezultati u vaspitno obrazovnom radu uz stalno kriti~ko i stvarala~ko preispitivawe prakse, od zna~aja i za {ire sagledavawe uslova i mogu}nosti unapre|ivawa ove delatnosti. To je mogu}e posti}i i zahvaquju}i svestranom anga`ovawu i zalagawu radnika ove {kole, ~ija aktivnost izlazi iz okvira u`e stru~nog rada, na {ire poqe dru{tvene delatnosti i nastave sa merama unapre|ivawa vaspitawa, kritike, istra`ivawa rezultata koje posti`u nastavnici ove {kole .

Iz wenih klupa iza{li su mnogi nau~nici, lekari, prosvetni radnici, umetnici, privrednici..., a danas zahvaquju}i toj svojoj tradiciji brzim korakom ulazi u trend savremenosti, stvaraju}i boqe uslove za reformske zadatke koji je o~ekuju. Za svoja postignu}a i misiju koju vr{i, dobila je najvi{a dru{tvena i stru~na priznawa od kojih su izuzetnog zna~aja - nagrada Vuk Karaxi} 1985. godine i "25. maj". O kvalitetu i rezultatima svedo~e mnoge nagrade priznawa i visoka reputacija u~enika na svim nivoima takmi~ewa.

Ova {kola tra`i novi model rada sa u~enicima pa je kao takva dobila saglasnost od Ministarstva prosvete i sporta da bude eksperimentalni eksperimentalni Regionalni centar za profesionalni razvoj nastavnika 25.02.2002. godine i uveliko realizuje svoj program. Tako|e, {kola je i regionalni centar za aktivnu nastavu. [kola otvara vrata savremenom dobu i uklapa se u Evropske tokove, pa je partner

nevladinim organizacijama poput Habitat-a sa kojima ostvaruje dobru saradwu.

RESURSI [KOLE I SREDINE

Nastavno osobqe: U {koli je zaposleno 72 profesora i

nastavnika od kojih je 3 васпитача у припремном предшколском

програму, 23 u razrednoj nastavi, 41 u predmetnoj nastavi, 4

stru~na saradnika (pedagog, psiholog, logoped, bibliotekar) i

direktor {kole. 50 je sa visokom stru~nom spremom od kojih je

jedan magistar i 17 je sa vi{om stru~nom spremom. 19-oro je

poha|alo od 1-5 seminara; 27-oro od 6-10 seminara; 9 od 11-15

i 6 je u~estvovalo na preko 15 seminara.

[kola je centar za "Aktivno u~ewe" u Okrugu i ima dva instruktora.

[kolski prostor ~ini: 27 specijalizovanih u~ionica, od kojih je kabinet za engleski jezik opremqen fono laboratorijom pa je oвa {kola jedina u gradu i {iroj okolini koja poseduje tako opremqenu u~ionicu, 2 univerzalne u~ionice, multimedijalni centar - amfiteatar, biblioteka sa ~itaonicom, u~ionica za darovitu decu i igraonica, 1 produ`eni boravak, u~ionica pripremnog pred{kolskog programa i fiskulturna sala.

U {kolskoj 2011/12. godini nastava }e se realizovati u objektu koji se sastoji od tri celine i to:

glavni u~ioni~ki bloktzv. boravak"fiskulturna sala

U toku {kolske 2003/04.godine zavr{eni su radovi na izgradwi multimedijalnog centra - amfiteatra sa potrebnim prate}im prostorom, biblioteke sa ~itaonicom, u~ionice za darovitu decu i igraonice i ovaj prostor je u funkciji od 1. septembra 2004.godine tako da }e se u tom prostoru realizovati mnoge nastavne i vannastavne aktivnosti.

Tokom {kolske 2011/12.godine nastava }e se odvijati u objektu {kole. U~enici mla|ih razreda ima}e svoje u~ionice u kojima }e se raditi u dve smene. U u~ionici }e se nalaziti odgovaraju}i name{taj i ormani u kojima su sme{tena nastavna sredstva i radni materijal. Nastava fizi~kog i zdravstvenog vaspitawa odvija}e se u fiskulturnoj sali, malom dvori{tu, u u~ionici i gradskom parku. U~enicima je na raspolagawu i bogata biblioteka sa ~itaonicom koja osim lektire poseduje kwige savremenih de~jih pisaca i de~ju {tapu.

[kola broji 1079 u~enika od prvog do osmog razreda, raspore|enih u 40 odeqewa i tri grupe pripremnog pred{kolskog programa sa 83

upisanа polaznika {to zna~i da [kola ima 43 odeqewa i 1162 |aka. U prvi razred ove godine upisano je 142 u~enika, koji su raspore|eni u 5 odeqewa. Сви u~eniци су poha|aли pred{kolsku ustanovu. Svi u~enici su pro{li proveru gotovosti za polazak u {kolu i ve}ina wih je pripremqena za pra}ewe nastave. Jedan broj u~enika ima lo{u artikulaciju glasova, nedovoqno razvijenu grafomotoriku i labilnu pa`wu. U ovogodi{woj populaciji u~enika до ~etvrtog razreda imamo i u~enika koji su ro|eni i do polaska u {kolu `iveli u inostranstvu (Engleska, Nema~ka, Francuska, Аустралија Швајцерска и Италија). Ovi u~enici su делимично savladali srpski jezik, i potrebno им је posvetiti posebnu pa`wu pri savladavawu nastavnog gradiva. Уколико се укаже потреба за ове и све друге ученике кој имају било какве потешкоће у савладавању градива сачиниће се индивидуални образовни планови у складу са њиховим специфичним потребама.

Opremqenost {kole: [kola je solidno opremqena nastavnim

sredstvima. Svaka u~ionica poseduje grafoskop i kasetofon sa CD-om, телевизор и ДВД. Specijalizovane u~ionice su opremqene adekvatnim i potrebnim nastavnim sredstvima, koje zadovoqavaju normative. [kola vr{i stalnu nabavku novih nastavnih sredstava u skladu sa svojim mogu}nostima. Kabinet za informatiku je opremqen sa 20 savremenih ra~unara, 2 {tampa~a, skenerom, DVD ~ita~em, CD reza~em. [kola poseduje bogatu biblioteku sa ~itaonicom sa velikim izborom lektire i savremenih dela. U {koli radi i zubna ambulanta. Tako|e, {kola je opremila i multimedijalni centar - amfiteatar izuzetno podesan za realizaciju redovne nastave, vannastavnih aktivnosti kao i za grupne roditeqske sastanke, prezentacije, odr`avawe seminara i drugih stru~nih skupova kao i mogu}nost odr`avawa de~jih pozori{nih predstava i filmova. Amfiteatar je opremqen video bimom i prate}im ra~unarom. [kolsko dvori{te je oplemeweno sa fontanom koja je izgra|ena od sredstava prikupqenih u akciji kada su na izlo`bi u~eni~kih radova roditeqi otkupili radove svoje i druge dece.

Resursi sredine: [kola ima veoma dobro organizovanu i razvijenu saradwu sa lokalnom zajednicom. To je dugogodi{wa saradwa, koja se stalno pro{iruje i produbquje na obostranu korist i zadovoqstvo. Vrata {kole su prema lokalnoj zajednici stalno otvorena za saradwu. Roditeqi i predstavnici lokalne zajednice poma`u {koli finansijski, ali mnogo ~e{}e {koli poma`u svojim strukovnim znawima i umewima. [kola tako|e sara|uje i sa nevladinim organizacijama: UNICEF, LINGVA, SAVE THE CHILDREN, ACDI VOCA, HABITAT …

STRUKTURA NASTAVNOG KADRA KOJI RADI U STARIJIM RAЗREDIMA

Јасминка Четровић, професор српског језика, са 28 година радног стажа и положеним стручним испитом 11.04.1980.год. Стручна усавршавања: “Учење и интерактивне методе”, “Драмска почетница”, “Школско развојно планирање”, “Вишефронтална настава-нова школа Петра Савића”, “Умеће комуникације”.

Наташа Митровић, професор српског језика, са 12 година радног стажа и положеним стручним испитом 26.11.1999.год. Стручна усавршавања: “Учење и интерактивне методе”, “Драмска почетница”, “Школско развојно планирање”, “Вишефронтална настава-нова школа Петра Савића”, “Умеће комуникације”

Данијела Петрић, професор српског језика са 7 година радног стажа, са положеним стручним испитом 05.02.2007. год. Стручна усавршавања: “Вишефронтална настава-нова школа Петра Савића”.

Нада Тијанић, професор српског језика, са 8 година радног стажа и положеним стручним испитом 19.11.2002.год. Стручна усавршаваwа: “Учење и интерактивне методе”, “Драмска почетница”, “Школско развојно планирање”, “Вишефронтална настава-нова школа Петра Савића”, “Умеће комуникације”.

Гордана Миqковић, професор српског језика са 15година радног стажа и положеним стручним испитом 26.11.1996. године.

Слађ|ана Радојичић, наставник енглеског језика, са 29 година радног стажа и положеним стручним испитом 3.3.1979. године. Стручна усавршавања: “Вишефронтална настава - нова школа Петра Савића”, “Умеће комуникације - Конструктивни приступ проблемским ситуацијама”, “Програм унапређивања васпитно-образовне праксе”, “Аутономија ученика и самоосврт наставника енглеског језика на сопствени рад у средњим школама”, “Драмска почетница”.

Тања Радовић, професор енглеског језика, ВСС, 17 година радног стажа, положен стручни испит (23.11.1994.г.). Похађала програме: "Умеће комуникације", "Медијска писменост у настави", "Семинар за имплементацију школског програма у првом разреду", "Израда школског програма и евалуација у образовању", "Активна настава", Школа људских права за учитеље и наставнике, Улога писања у настави страног језика.

Олгица Матовић, професор енглеског језика, са 14 година радног стажа и положеним стручним испитом 28.11.1996.год. Стручна усавршавања: “Вишефронтална настава - нова школа Петра Савића”, “Активно учење”, “Умеће комуникације - Конструктивни приступ проблемским ситуацијама”, “Програм аутонимија ученика” и “Самосоврт наставника енглеског језика на сопствени рад у средњим школама”.

Јелена Николић, професор енглеског језика, са 6 година радног стажа, стручни испит положен 24.04.2001. г. Стручна усавршавања: “Teacher training seminar: Reading and writing in primary svhools, Task based teaching and learning, Introduction to CEF, Lesson planning and reflection, Creativity in the clasroom and YL portfolio”, “Традиционални 12. зимски сусрет учитеља Србије”, “Зимска школа енглеског језика”, “Uчење кроз игру-школска реформа - усавршавање професора енглеског језика”.

Весна Томић Бечки, професор енглеског језика са 5 година радног стажа и положеним стручним испитом 16.04.2003. год

Даница Михајловић, професор немачког језика, 3 година радног стажа. Нема положен стручни испит.

Јелена Секулић, професор немачког језика, 1 годином радног стажа. Нема положен стручни испит.

Александра Ћировић, професор француског језика, са 4 године радног стажа без положеног стручног испита

Живка Радовановић, професор француског језика, са 4 године радног стажа без положеног стручног испита

Јасмина Николчевић, професор ликовне културе, са 9 година радног стажа и без положеног стручног испита

Душица Радосављевић- Јованчевић, profesor likovne kulture, са 9 година радног стажа и без положеног стручног испита

Марија Ђуровић, наставник likovne kulture, са 9 година радног стажа и без положеног стручног испита

Лидија Спаски, наставник музичке културе са 35 година радног стажа и положеним стручним испитом 10.04.1985. године. Stru~na usavr{avawa: ”Vi{efrontalna nastava - nova {kola Petra Savi}a”.

Ивана Обрадовић, професор музичке културе са 6 година радног стажа и положеним стручним испитом

Драгомир Белоица, професор историје и географије са 36 година радног стажа и положеним стручним испитом 06.04.1979.године. Стручна усавршавања: “Вишефронтална настава - нова школа Петра Савића”, “Умеће комуникације - конструктивни приступ проблемским ситуацијама”, “Развој курикулума историје”, “Припрема и објављивање уџбеника и нових наставних материјала и обука наставника нове методе рада”, “Настава историје”, “Грађанско васпитање за пети разред”, “Пројекат грађанин за шести разред”.

Дрина Танасковић, професор историје, са 25 година радног стажа и положеним стручним испитом 24.04.1987.год. Стручна усавршавања: “Настава историје - митови у српској историографији”, “Упоредна анализа наставе историје у југоисточној Европи”, “Нова генерација уџбеника историје”, “Настава историје”, “Умеће комуникације-конструктивни приступ у проблемским ситуацијама”, “Вишефронтална настава - нова школа Петра Савића”.

Љубомир Ђуровић, професор географије са 19 година радног стажа и положеним стручним испитом 23.11.1989. године. Стручна усавршавања: ”Geografski aspekti za{tite `ivotne sredine”, ”Zimski dani prosvetnih radnika 2006. ”, ”Korak u reformi obrazovawa u Srbiji”, ” [kolsko razvojno planirawe”, ”Aktivno u~ewe” od 20-21.05.2003. i ”Aktivno u~ewe” od 28-30.01.2003.

Јасминка Мијатовић, професор географије, са 22 године радног стажа и положеним стручним испитом 14.11.1988.год.

Мила Вуковић, професор географије са 4 година радног стажа и Радојко Петковић, наставник математике, са 36 годинарадног стажа и

положеним стручним испитом 7.4.1978. године. Стручна усавршавања: ”Vi{efrontalna nastava - nova {kola Petra Savi}a”.

Милена Савићевић, професор математике, са 14 година радног стажа и положеним стручним испитом 18.12.200. године.

Никола Радовић, професор математике, са 4 године радног стажа и са положеним стручним испитом 18.05.2009. год..Завршен семинар “Методика наставе математике за основну школу“.

Александра Стојановић, професор математике, са 3 године радног стажа и положеним стручним испитом18.05.2009.

Зоран Дугалић, професор математике, са 4 године радног стажа и са положеним стручним испитом

Живан Пешић, наставник математике са 37 година радног стажа и положеним стручним испитом 19.12.1975. године. Стручна усавршавања: Стручна усавршавања: ”Vi{efrontalna nastava - nova {kola Petra Savi}a”.

Марија Томић- Гољић, професор физике са 5 година радног стажа , са положеним стручним испитом

Милош Дедеић, професор физике и информатике, са 2 године радног стажа без положног стручног испита

Љиљана Вукомановић, професор физике, 7 година радног стажа и положеним стручним испитом 31.05. 2003.год.

Грабовац Цвета, наставник хемије и физике, ВШС, 32 године радног стажа, и положеним стручним испитом 12.04.1983.г. Стручна усавршавања: “Активна нстава-3“, “Медијска писменот у настави“, “Вишефронтална настава- нова школа Петра Савића“, “Умеће комуникације“.

Живан Бањанац, професор техничког образовања са 22 године радног стажа и положеним стручним испитом 21.4.1988. године. “Вишефронтална настава- нова школа Петра Савића“,

Dimitrijevi} Stanislav, profesor tehni~kog obrazovawa, sa 24 godine radnog стажа и положеним стручним испитом 09.06. 2006. године

Наташа Вуковић, професор техничког и информатичког образовања, са 10 година радног стажа и положеним стручним испитом

Радисав Рачић, професор информатике, ВСС, са 17 година радног стажа, положеним стручним испитом 21.12.2004.г. “Вишефронтална настава - нова школа Петра Савића”, “Умеће комуникације - конструктивни приступ проблемским ситуацијама”, “Школско развојно планирање“

Јеленко Димитријевић, професор физичког васпитања са 26 година радног стажа и положеним стручним испитом 21.11.1986. године. Стручна усавршавања: “Вишефронтална настава- нова школа Петра Савића“,

Раданка Јевтић, професор физичког васпитања са 24 годинe радног стажа и положеним стручним испитом 23.4.1987. године. Стручна усавршавања: Стручна усавршавања: “Вишефронтална настава- нова школа Петра Савића“,, U~e{}e na prvom srpskom kongresu pedagoga fizi~ke kulture.

Јелена Симоновић, професор физичког васпитања са 11 година радног стажа и положеним стручним испитом 10.11.2001. године. Стручна усавршавања: ”Ume}e komunikacije”, ”Aktivna nastava” - osnovni i supervizijski, ” Jezik `irafa”.

Ненад Петровић, verou~iteq, са 3 године радног стажа и без положеног стручног испита.

Сања Николов Белоица, професор грађанског васпитања са 6 година радног стажа и положеним стручним испитом

.

Директор школе и сtru~ni saradnici

Марина Вучинић, професор биологије , са 12 година радног стажа и положеним стручним испитом 3.2.2001. године. Стручна усавршавања: “Vi{efrontalna nastava - nova {kola Petra Savi}a”, “Program unapre|ivawa vaspitnoobrazovne prakse”, “Dodatna nastava iz biologije - ekologija u obliku teorijskog i terenskog rada za nastavnike i profesore biologije”, “Savremena istra`ivawa u biologiji”, “Sredina za u~ewe i interaktivne napore”.

Драгана Миловић, педагог, ВСС, 13 година радног стажа, положен стручни испит (06.12.2001.г.). Похађала програме: "Умеће комуникације", "Медијска писменост у настави", "Семинар за имплементацију школског програма у првом разреду", "Израда школског програма и евалуација у образовању", "Вредновање и оцењивање", "Активна настава", "Полицајац у школи", "Школско развојно

планирање", "Вишефронтална настава", "Унапређивање психосоцијалног развоја и заштита менталног здравља деце у ОШ","Педагог у реформи образовања", "Методика наставе српског језика и књижевности" и "22. зимски сусрети учитеља Србије", "Пројекат грађанин" , Обука за примену теста ТИП-1, ''Инклузивно образовање и индивидуални образовни план''.

Марина Оцокољић, психолог, ВСС, 17 година радног стажа, положен стручни испит (26.03.1992.г.). Похађала програме: "Едукативни семинар о сиди", "Дечји клубови", "Обука школскоких психолога за обезбеђивање помоћи наставницима у раду и пружању психолошке подршке деци у послератним условима" - "Осећаш онако како мислиш", "Здраво да сте", "Активна настава", "Буквар дечјих права", "Језик жирафа у вртићу и школи", "Учионица добре воље", "Помоћ помагачима", Превенција болести зависности "10 корака", Психосоцијални програм " CABAC", Професионално оснаживаwе школа, "Имплемантација курикулума", "Израда школског програма", "Анализа и евалуација у настави", ''Инклузивно образовање и индивидуални образовни план''.

.

UVA@AVAWE UZRASNIH, RAZVOJNIH I INDIVIDUALNIH KARAKTERISTIKA DECE

Da bi se razlike me|u u~enicima u pogledu na~ina u~ewa i

brzine napredovawa po{tovale odnosno uva`avale neophodno je

da se nastava i obrazovawe individualizuje. To zna~i da se

sadr`aji rada, stepen wihove slo`enosti i oblici organizacije

procesa u~ewa prilago|avaju indivudualnim osobenostima,

interesovawima i potrebama kako bi se svakom u~eniku

omogu}ilo da razvije znawe i ve{tine definisane ciqevima i

zadacima obrazovawa.

POTREBE DECE I LOKALNE ZAJEDNICE

Roditeqi su iskazali potrebu da se kod dece razvijaju

ve{tine za svakodnevne `ivotne situacije, kao i potrebu da se

razvija kriti~ki stav prema realnom svetu, podsti~u}i decu na

razvijawe istra`iva~kog duha. Uzeti su u obzir i podaci o

potrebama lokalne zajednice ( sve vi{e se name}e potreba za

razvijawem ekolo{ke svesti kod dece kao i za bu|ewe qubavi

prema prirodi i `ivotnom okru`ewu).

Svi podaci, do kojih smo do{li razgovorom, zajedno su

analizirani.

Општи принципи система образовања и васпитања

Систем образовања и васпитања обезбеђује за сву децу, ученике и одрасле:1. једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације и

издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама;

2. квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано на тековинама и достигнућима савремене науке и прилагођено узрасним и личним образовним потребама детета, ученика и одраслог;

3. oбразовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној установи у којој се негује отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним вредностима, вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности и у којој је осигурано пуно поштовање права детета, ученика и одраслог;

4. усмереност образовања и васпитања на дете и ученика кроз разноврсне облике наставе, учења и оцењивања којима се излази у сусрет различитим потребама ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитет постигнућа;

5. једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и врстама образовања и васпитања, у складу са потребама и интересовањима деце, ученика и одраслих, без препрека за промене, настављање и употпуњавање образовања и образовање током целог живота;

6. оспособљеност за рад ученика и одраслих усклађену са савременим захтевима професије за коју се припремају.

Систем образовања и васпитања својом организацијом и садржајима обезбеђује и:1. ефикасну сарадњу са породицом укључивањем родитеља, односно старатеља

ради успешног остваривања постављених циљева образовања и васпитања;

2. разноврсне облике сарадње са локалном заједницом и широм друштвеном средином како би се постигао пун склад између индивидуалног и друштвеног интереса у образовању и васпитању;

3. ефикасност, економичност и флексибилност организације система ради постизања што бољег учинка;

4. отвореност према педагошким и организационим иновацијама. У остваривању принципа, посебна пажња посвећује се:

1. правовременом укључивању у предшколско васпитање и образовање; 2. адекватној припремљености за школско учење и за прелазак на више нивое

образовања и васпитања; 3. могућности да ученици и одрасли са изузетним способностима (талентовани и

обдарени), без обзира на сопствене материјалне услове имају приступ одговарајућим нивоима образовања и установама, као и идентификацији, праћењу и стимулисању ученика са изузетним способностима, као будућег научног потенцијала;

4. могућности да деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју и инвалидитетом, без обзира на сопствене материјалне услове имају приступ свим нивоима образовања у установама, а лица смештена у установe социјалне заштите, болесна деца и ученици – остварују право на образовање за време смештаја у установи и током болничког и кућног лечења;

5. остваривању права на образовање, без угрожавања других права детета и других људских права.

Право на образовање и васпитањеСвако лице има право на образовање и васпитање.Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност, социјално и културно порекло, имовно стање, узраст, физичку и психичку конституцију, сметње у развоју и инвалидитет, политичко опредељење или другу личну особину.Лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.Лица са изузетним способностима имају право на образовање и васпитање које уважава њихове посебне образовне и васпитне потребе, у редовном систему, у посебним одељењима или посебној школи, у складу са овим и посебним законом.Страни држављани и лица без држављанства имају право на образовање и васпитање под истим условима и на начин прописан за држављане Републике Србије.

Циљеви образовања и васпитањаЦиљеви образовања и васпитања јесу:

1. пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета и ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;

2. стицање квалитетних знања и вештина и формирање вредносних ставова (у даљем тексту: знања, вештине и ставови), језичке, математичке, научне,

уметничке, културне, техничке, информатичке писмености, неопходних за живот и рад у савременом друштву;

3. развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса; 4. развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавања

информација, уз вешто и ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;

5. оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању, професионалном раду и свакодневном животу;

6. развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, учење и образовање током целог живота и укључивање у међународне образовне и професионалне процесе;

7. развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења;

8. оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;

9. развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву, оспособљавање за рад и занимање стварањем стручних компетенција, у складу са захтевима занимања, развојем савремене науке, економије, технике и технологије;

10. развој и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;

11. развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите животиња;

12. развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и спoсобности за тимски рад и неговање другарства и пријатељства;

13. развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности;

14. формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности држави Србији, поштовање и неговање српског језика и свог језика, традиције и културе српског народа, националних мањина и етничких заједница, других народа, развијање мултикултурализма, поштовање и очување националне и светске културне баштине;

15. развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости.

Општи исходи и стандарди образовања и васпитања

Општи исходи образовања и васпитања резултат су целокупног процеса образовања и васпитања којим се oбезбеђује да деца, ученици и одрасли стекну знања, вештине и вредносне ставове кojи ће допринети њиховом развоју и успеху, развоју и успеху њихових породица, заједнице и друштва у целини.Систем образовања и васпитања мора да обезбеди све услове да деца, ученици и одрасли постижу опште исходе, односно буду оспособљени да:

1. усвајају и изграђују знање, примењују и размењују стечено знање;

2. науче како да уче и да користе свој ум; 3. идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и

креативно мишљење; 4. раде ефикасно са другима као чланови тима, групе, организације и заједнице; 5. одговорно и ефикасно управљају собом и својим активностима; 6. прикупљају, анализирају, организују и критички процењују информације; 7. ефикасно комуницирају користећи се разноврсним вербалним, визуелним и

симболичким средствима; 8. ефикасно и критички користе науку и технологију, уз показивање

одговорности према свом животу, животу других и животној средини; 9. схватају свет као целину повезаних система и приликом решавања

конкретних проблема разумеју да нису изоловани; 10. покрећу и спремно прихватају промене, преузимају одговорност и имају

предузетнички приступ и јасну оријентацију ка остварењу циљева и постизању успеха.

Oстваривање општих исхода образовања и васпитања обезбеђује се укупним образовно-васпитним процесом на свим нивоима образовања, кроз све облике, начине и садржаје рада.Стандарди образовања и васпитања обухватају:

1. опште и посебне стандарде знања, вештина и вредносних ставова ученика и одраслих (у даљем тексту: општи и посебни стандарди постигнућа);

2. стандарде знања, вештина и вредносних ставова (у даљем тексту: компетенције) за професију наставника и васпитача и њиховог професионалног развоја;

3. стандарде компетенција директора, просветног инспектора и просветног саветника;

4. стандарде квалитета уџбеника и наставних средстава; 5. стандарде квалитета рада установе. Стандарди постигнућа јесу скуп исхода образовања и васпитања који се односе на

сваки ниво, циклус, врсту образовања, образовни профил, разред, предмет, односно модул.Општи стандарди постигнућа утврђују се на основу општих исхода образовања и васпитања по нивоима, циклусима и врстама образовања и васпитања, односно образовним профилима.Посебни стандарди постигнућа утврђују се према разредима, предметима, односно модулима, на основу општих исхода образовања и васпитања и општих стандарда постигнућа.За ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога то потребно, посебни стандарди постигнућа могу да се прилагођавају сваком појединачно, уз стално праћење његовог развоја.За ученика са изузетним способностима посебни стандарди постигнућа могу да се прилагођавају сваком појединачно, уз стално праћење развоја.

DRUGI CIKLUS OBAVEZNOG OBRAZOVAWA

Drugi ciklus ciklus obaveznog obrazovawa obuhvata peti, {esti sedmi i osmi razred obaveznog obrazovawa. Њegova su{tina ogleda se u стицању знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученике да

успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском економском и културном развоју друштва. Sve {to u~enik donosi kao pojedinac sa sobom u {kolu, predstavqa oslonac i stimulans za razvoj.

Други ciklus ostvaruje se u okviru предметне nastave.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA OBRAZOVNI PROCES

Kvalitetno obrazovawe i vaspitawe, koje omogu}ava sticawe jezi~ke, matemati~ke, nau~ne, umetni~ke, kulturne, zdravstvene, ekolo{ke i informatiчke pismenosti, neophodne za `ivot u savremenom i slo`enom dru{tvu

Razvijawe znawa, ve{tina, stavova i vrednosti koje osposobqavaju u~enika da uspe{no zadovoqava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu li~nost i potencijale, po{tuje druge osobe i wihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno u~e{}e u ekonomskom, dru{tvenom i kulturnom `ivotu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju dru{tva.

Ciqevi i zadaci programa obrazovawa su:

Razvoj intelektualnih kapaciteta i znawa dece i u~enika nu`nih za razumevawe prirode, dru{tva, sveta u kome `ive, u skladu sa wihovim razvojnim potrebama, mogu}nostima i interesovawima;

Podsticawe i razvoj fizi~kih i zdravstvenih sposobnosti dece i u~enika;

Osposobqavawe za rad, daqe obrazovawe i samostalno u~ewe, u skladu sa na~elima stalnog usavr{avawa i na~elima do`ivotnog u~ewa;

Osposobqavawe za samostalno i odgovorno dono{ewe odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budu}i `ivot;

Razvijawe svesti o dr`avnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovawe srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih mawina;

Omogu}avawe ukqu~ivawa u procese evropskog i me|unarodnog povezivawa;

Razvijawe svesti o zna~aju za{tite i o~uvawe prirode i `ivotne sredine;

Usvajawe, razumevawe i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ure|enog, humanog i tolerantnog dru{tva;

Uva`avawe pluralizma vrednosti i omogu}avawe, podsticawe i izgradwa sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temeqe na na~elima razli~itosti i dobrobiti za sve;

Razvijawe kod dece i u~enika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etni~ke i verske tolerancije, ja~awe poverewa me|u decom i u~enicima i spre~avawe pona{awa koja naru{avaju ostvarivawe prava na razli~itost;

Po{tovawe prava dece, qudskih i gra}anskih prava i osnovnih sloboda i razvijawe sposobnosti za `ivot u demokratski ure}enom dru{tvu;

Razvijawe i negovawe drugarstva i prijateqstva, usvajawe vrednosti zajedni~kog `ivota i podsticawe individualne odgovornosti

OBRAZOVNE OBLASTI U PETOM, [ESTOM, SEDMOM И ОСМОМ RAZREDU

Obrazovne oblasti u petom, {estom i sedmom и осмом razredu obaveznog obrazovawa predstavqaju neposredni okvir za smisleno povezivawe i koncipirawe nastavnih predmeta (horizontalna i vertikalna povezanost unutar {kolskog programa) ~ime se posti`e slede}e:

povezivawe nastavnih sadr`aja, srodni sadr`aji iz vi{e razli~itih predmeta obra|uju se zajedni~ki i

vremenski uskla|eno, uspostavqaju se su{tinske, sadr`inske i druge veze me|u

predmetima iz iste obrazovne oblasti, omogu}uje se i podr`ava tematsko i problemsko koncipirawe

nastavnih sadr`aja, omogu}ava se upoznavawe i sagledavawe fenomena iz

prespekitve razli~itih nau~nih odnosno umetni~kih disciplina, omogu}ava da slo`enost gradiva bude prilago|ena uzrasnim

karakteristikama i razvojnim potrebama u~enika, omogu}ava da u~enik gradi i razvija sisteme pojmova, omogu}ava da u~enici znawa i umewa, razvijena unutar jednog

predmeta, primene u okviriru drugih, kao i da shvate wihovu me|usobnu povezanost i sagledaju veze izme|u razli~itih vrsta i oblika znawa.

ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВНИХ ОБЛАСТИ

Заједничкициљеви свих образовних области су да ученик: Стиче и унапређује знања, умења, ставове и вредности Развија способност за логичко, апстрактно, критичко и креативно мишљење,

истраживање и решавање проблема и критичко промишљање стварности Развија самосталност , истрајност, одговорност, знања о себи ,позитивну

слику о себи Разуме сличности и разлике поједнаца и група, уважава другачије од себе и

упоставља позитивне социјалне интреакције Унапређује знања о сопственј култури и другим савременим и класичним

културама, традицији и универзалним вреднотима хуманистичке баштине Развија способност за усавршавање у личном, образовном, професионалном,

друштвеном, јавном и другим доменима Овладава информационим технологијама

Циљеви образовне области Друштвене науке и филозофија Разумевање појава и процеса у друштву и природи и њихова повезаност у

простору и времену

Примена знања вештина и ставова стечениху области друштвених наука и филозофије

Циљеви образовне области Језик, књижевност и комуникација Развијање језичких способности и знања и оспособљавање ученика да

ефикасно комуницира користеци различите форме дискурса друштвене заједнице у којој се одређени језик говори

унапређењ знања о књижевној традицији и универзалним вредностима вишејезичности

Неговање личног израза и комуникативности

Циљеви образовне области Математика , природн науке и технологија Развијање основа научне писмености Разумевање појава н темељу научних знања природних наука Формирање математичке културе Стицање знањ о природним реурсима и значају еколошке равнотеже

Циљеви обазовне области Уметности Препознавање и коришћење рзличитих форми уметничког изражавања

( визуелне уметности, музик, драма и покрет)и размењивање сопствених осећања и идеја у различитм уметничким медијима

Разумевање језика и могучности различитих медија уметничког истраживања у традиционалном и савременом контексту

Стицање и развијање осетљивости за различите уметничке вредности (естетске и суховне димензије људског искуства) и свест о њима кроз упознавање уметничке културе и традиције оог идругих народа

Циљеви обазовне области Физичко издравствено васпитање Стицање знања, вештина, ставова и вредности неопходних за складан

психофизички развој иночување и унапређивање здравља Развијање моторичких способности, умња и навика у складу са узрасним и

ндивидуалним карактерстикама Оспосбљавање за смостално вежбање у слободно време Развијање креативности кроз покрет

Образовне области од 5.-8. разреда обавезног оразовања представљају оквир за смислено повезивање и конципирање наставних предета ( хоризонтална и вертикална повезаност унутар Школског програма) чиме се постиже следеће:

Повезвање наставних садржаја жсродни садржаји из више различитих предмета обађују се заједнички и временски усклађено

Успостављају се суштинске, садржинске и друг везе међу предметима из исте образовне области

Омогућава се и подржава тематско и проблемско конципирање наставних садржаја

Омогућава се упознавање сагледавање феномена из перспективе различитих ннаучних односно уметничких дисциплина

Омогућав ад сложеност градива буде прилагођена узрасним карактеристикама и рзвојним потребама ученик

Омогућава да ученик гради и развија системе појмова

Омогућав да ученици знања и умења, развије аунутар једног предмета примене у оквиру других, као и да схвате њихову међусобну повезаност и сагледају везе између различитих облика врста знања

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

- Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеномдруштву. - Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавајуученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развијасопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет,потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском,друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском икултурном развоју друштва.

Циљеви и задаци програма образовања су:

- развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе, друштва, себе и света у коме живе, у складу са њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањима; - подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика; - оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са начелима сталног усавршавања и начелима доживотног учења; - оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени развој и будући живот; - развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина; - омогућавање укључивања у процесе европског и међународног повезивања; - развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине; - усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва; - уважавање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и изградња сопственог система вредности ставова који се темеље на начелима различитости и добробити за све; - развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције, јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на различитост; - поштовање права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски уређеном друштву; - развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности.

ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ

ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК

Циљ и задаци

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. Задаци наставе српског језика: - развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и

унапређује; - описмењавање ученика на темељима ортоепских и

ортографских стандарда српског књижевног језика; - поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског

језика; - упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном

граматиком и стилским могућностима српског језика; - оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим

видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационимситуацијама ( улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца ); - уочавање разлике између месног говора и књижевног језика; - развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности; - развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво - усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза; - увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи ( доживљајног- изражајног, интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са врстом текста ( књижевним и осталим текстовима ); - оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова; - упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу; - поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста; - развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке ( одељенске, школске, месне ); - поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама; - поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења ( позориште, филм ); - усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности; - упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује; - навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији; - подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво; - подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности ( литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);

- васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости,солидарности и других моралних вредности;

- развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа исарадње међу људима.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА5. разред

ЈЕЗИК Граматика

Правопис Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира - Лирика; - Епика; - Драма; - Допунски избор; - Научно-популарни и информативни текстови

Тумачење текста Функционални појмови Читање

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања Усмена и писмена вежбања

Оперативи задаци Проверавање и систематизовање знања стечених у претходним разредимам Овладавање простом реченицом и њеним деловима Појам сложене реченице Увођење ученика у појам променљивости и непроменљивости врста речи Стицање основних знања о имницама, значењима и функцијама падежа Стицање основних знања о именичким заменицама и бројевима Стицање основних знања о глаголима( видовима и функцијама) Оспособљавање ученика за уочавање разлике у квалитету акцента Савладавање елемената изражајног читања и казивања текстова, одређених

програмом

Увођење ученика у тумачење мотива, песничких слика и изражајних средстава у лирској песми

Увођење ученика у структуру епског дела, с тежиштем на књижевном лију и облицима приповедања

Увођење ученика у тумачење драмског дела, са тежиштем на драмској радњи и лицима

Оспоособљавање ученика за самостално, планско и економично препричавање, причање, описивање извештавање, те за обједињавањеразних облика казивања ( према захтевима програма

6. разред

Оперативи задаци Увиђење ученика у грађење речи Упзнавање са гласовним системом Упознавање гласовних алтернација,њихово уочавање у грађењу и промени

речи Утврђивање знања о значењу и функцији придевских заменица Стицање основних знања о грађењу и значењима глаголских облика ( футур

II, имперфекат, плускавамперфекат,императив, потенцијал трпни глаголски продев, глаголски прилози)

Проширивање знања о сложеној реченици Оспособљавање ученика за уочавање разлике између дугих акцената Оспособљавање за уочавање и тумачење узрочно-последичних веза у

уметничком тексту, за исказивање властитих судова и закључака приликом анализетекста и у разним говорним ситуацијама

Развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и песничких слика у лирском тексту

Постепено упознавање труктуре основних облика усменог и писменог изражавања према захтевима програма

Садржај програма

ЈЕЗИК Граматика

- Именице; - Глаголи; - Придеви; - Реченице; Правопис Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТЛектира

- Лирика; - Епика; - Драма; - Допунски избор; - Научно-популарни и информативни текстови Читање текста

Тумачење текста Књижевни појмови Функционалнипојмови

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Основни облици усменог и писменог изражавања - Препричавање; - Причање; - Описивање;

7.разред

Оперативни задаци: систематизација и проширивање знања о врстама речи и граматичким

категоријама променљивих речи о значењу и употреби падежа, о врстама глагола

систематизација и проширивање знања реченичним члановиманапоредни односи међу реченичним члановимапојам синтагме и састав именичке синтагмепојам актива и пасивасистем независних предикатских реченицанапоредни односи међу независним предикатским реченицама у оквиру комуникативне реченицеконгруенција

- разликовање кратких акцената и реченични акценат- основни појмови о старословенском језику- осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела - усвајање књижевних и функционалних појмова према захтевима програма

- излагање (експозиција), опис и приповедање- технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање- рад на некњижевном тексту - информативно читање и упућивање ученика у читање "с оловком у руци"

(подвлачење, обележавање, записивање).

Садржаји програма

ЈЕЗИК

- Граматика- Правопис- Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТ

ЛЕКТИРА

- Лирика- Епика- Драма- Допунски избор- Научнопопуларни и информативни текстови

- Тумачење текста- Књижевнотеоријски појмови- Лирика -Епика- Драма- Функционални појмови- Читање

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

- Основни облици усменог и писменог изражавања- Усмена и писмена вежбања

8. разредОперативни задаци

Даље овладавање знањима из граматике,стилистике, лексикологије, историје књижевног језика , дијалектологије

Развијање позитивног односа према дијалектима( свом идругима) као и потреба да се негује, усваја и развија књижевни језик

Даље усвајање ортоепске, ортограафске граматичке , лексичке и стилске норме српског језика

Развијање критичког односа према језику и садржини текстова из свакодневног живота , развијање осетљивости на манипулацију језиком ( нарпчито у виду бирократског језика и језика реклама)

Формирање критеријума з асамостални избор анализу и процену уметничких дела приступачних у овом узрасту

Систематизација знања о књижевнотеориским појмовима Овладвање расправом као обликом усменог и писменог изражавања Обнављање и систематизаовање знања из свих подручија

Садржај програма

ЈЕЗИК Граматика

- Именице; - Глаголи; - Придеви; - Реченице; Правопис Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТЛектира

- Лирика; - Епика; - Драма; - Допунски избор; - Научно-популарни и информативни текстови Читање текста

Тумачење текста Књижевни појмови Функционалнипојмови

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Основни облици усменог и писменог изражавања - Препричавање; - Причање; - Описивање;

ДОДАТНА НАСТАВА(Оријентациони садржаји програма)

Језик и језичка култураКњижевност

ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунски рад се организује за ученике који - из објективних разлога - у редовној настави матерњег језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја.

Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад (на пример: група ученика с недовољним знањем одређених садржаја и граматике или правописа; група ученика који нису савладали неки од предвиђених елемената књижевне анализе или облика усменог и писменог изражавања; група ученика са артикулационим проблемима, итд.). На основу претходног испитивања тешкоћа и узрока, за сваку групу се ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне облике у савладавању одређених програмских садржаја (индивидуализација наставе - полупрограмираним и програмираним секвенцама, наставним листићима; предавањима с друкчјим - очигледнијим примерима; посебни групни и индивидуални задаци и др.). Нарочито треба водити рачуна о одмерености захтева, као и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).

Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче тешкоће појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу или отклони недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље редовне наставе такве ученике не треба испуштати из вида, односно - диференцирањем редовне наставе - омогућити ученицима да градиво савладају на редовним часовима.

СТРАНИ ЈЕЗИК( заједнички део програма )

Циљ

Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика. Циљ наставе страног језика у основном образовањустога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовање и самостално учење истог или другог страног језика.

Општи стандарди

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.

Посебни стандарди Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са темама предвиђеним наставним програмом.

Разумевање писаног текста Ученик чита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са темама предвиђеним наставним програмом

Усмено изражавање Ученик самостално усмено изражава садржаје у вези са темама предвиђеним наставним програмом

Писано изражавање Ученик у писаној форми изражава краће садржаје у вези са темама предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.

Интеракција Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.

Знања о језику Ученик препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика.

Оперативни задаци по језичким вештинама

Оперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложавају. Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.

Разумевање говора Ученик треба да:- разуме краће дијалоге приче и песме о темама предвиђеним наставним

програмом, које чује уживо, или са аудио-визуелних записа;- разуме општи садржај и издвоји кључне информације из краћих и прилагођених

текстова после 2-3 слушања;- разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним

искуством и са активностима на часу (позив на игру или неку групну активност, заповест, упутство, догађај из непосредне прошлости, планови за блиску будућност, свакодневне активности, жеље и избори, итд).

Разумевање писаног текста - разуме краће текстове који садрже велики проценат познатих језичких елемената, структуралних и лексичких, а чији садржај је у складу са развојним и сазнајним карактеристикама, искуством и интересовањима ученика;

- разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипове, ТВ програм, распоред часова, биоскопски програм, ред вожње, информације на јавним местима итд.) користећи језичке елементе предвиђене наставним програмом. Усмено изражавање

Ученик треба да: - усклађује интонацију, ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације; - поред информација о себи и свом окружењу описује у неколико реченица познату радњу или ситуацију у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре); - препричава и интерпретира у неколико реченица садржај писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре); - у неколико реченица даје своје мишљење и изражава ставове (допадање, недопадање, итд.), користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре).

Интеракција

Ученик треба да: -у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује исказе у вези с контекстом учионице, као и о свим осталим темама предвиђеним наставним програмом (укључујући и размену мишљења и ставова према стварима, појавама, користећи познате морфосинтаксичке структуре и лексику); - учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч, не прекида саговорника, пажљиво слуша друге, итд.).

Писмено изражавање

Ученик треба да: - пише реченице и краће текстове (до 50 речи) чију кохерентност и кохезију постиже користећи познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом или визуелним подстицајем; - издваја кључне информације и препричава оно што је видео, доживео, чуо или прочитао;

- користи писани код за изражавање сопствених потреба интересовања (шаље личне поруке, честитке, користи електронску пошту, и сл.).

Доживљај и разумевање књижевног текста Може да изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту ( песма, скраћена верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања ( цртежи, моделирање, глума ).

Знање о језику и стратегија учења

Ученик треба да: - препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом ;

- поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине; - користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације ( нпр. форме учтивости ); - разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима; - уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика и страног језика који учи; - разуме значај употребе интернационализама; - примењује компензационе стратегије и то тако што: 1. усмерава пажњу, пре свега на оно што разуме; 2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава питајући неког ко добро зна (друга, наставника, итд); 3. обраћа пажњу на речи/изразе који се више пута понављају, као и на наслове и поднаслове у писаним текстовима; 4. обраћа пажњу на разне невербалне елементе (гестови, мимика, итд. у усменим текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писменим текстовима); 5. размишља да ли одређена реч коју не разуме личи на неку која постоји у матерњем језику; 6. тражи значење у речнику; 7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо непознате ( нпр. аутомобил уместо возило); 8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом/мимиком; 9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих стратегија учења (генерализација, индукција, дедукција,инференција и позитивни трансфер).

Теме и ситуације 5.РАЗРЕД~ Живот младих у школи и ван ње~ Породица и свакодневно окружење~ Медији и култура~ Комуникативне функције ~ Остало

Теме и ситуације разрађују се по доменима употребе језика и то: приватно јавно образовно

6. разред

Теме и ситуације

~ Живот младих у школи и ван ње~ Породица и свакодневно окружење~ Медији и култура~ Комуникативне функције ~ Остало

Теме и ситуације разрађују се по доменима употребе језика и то: приватно јавно образовно

Ученици треба да разумеју и користе: Именице( бројиве и небројиве уз детерминаторе и постмодифакотер,

сложенице,изведене од глагола,) Члан (разлика у употреби одређеног и неодређеног члана, првопоменути,

други пут поменути, познат уз контекста, у именичкој фрази са именицом која прати постмодификатор, нулти члан)

Придеви - рецептивно и продуктивно ( са наставцима, описни придеви, за исказивање става , мишљења и емоција, суфикси за грађење придева од именица и глагола, негативни префикси, као делови предикта)

Заменице( неодређене) Детерминатори Предлози ( различита значења најфреквентнијих предлога у контрасту, правци

кретања, позиција у простору) Глаголи ( времена ) Прилози и прилошке одредбе ( за време, за место, за начин, за учесталост, Бројеви ( прости) Упитне реченице

7. разред

Eнглески језикУченици треба да разумеју и користе:1. Именице – рецептивно и продуктивноа) Бројиве и небројиве именице: rain, water, money, time, food,б) Сложенице: make-up, tracksuit, sewatshirtв) Именице изведене од глагола, најчешћи суфикси: -ation, -ment, -y

- Бројиве и небројиве именице уз детерминаторе some, any, no, a lot of - Именице уз постмодификаторе: the man in / the woman with - Именице као директни и индиректни објекат: He дave John the book. He дave the book to John. 2. Члан а)Pазлика у употреби одређеног и неодређеног члана - у ширем контексту: My brother is a football player and he is the captain of the school football team. - првопоменути, други пут поменут He lives in a biд house. The house is new. - познат из контекста This is a nice house – the дarden is biд. - у именичкој фрази са именицом коју прати постмодификатор The man in a blue sweatshirt.б) Нулти члан:- у изразима: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast,after lunch3. Придеви – рецептивно и продуктивноа) Придеви са наставцима -ed и -inд (interestinд – interested).б) Описни придеви, придеви за исказивање става, мишљења и емоцијав) Суфикси за грађење придева од именица и глагола (danдer – danдerous, beauty – beutiful, west – western, comfort – comfortable, health – healthy, expense - expensive)г) Најчешћи негативни префикси (known – unknown, happy - unhappy)д) Придеви као делови предиката, најфреквентије колокације: дood at, bad at, interested inђ) Неправилно поређење little, far–I дet less money now. Is it much farther/further to дo?4. Заменице – рецептивно и продуктивноа) Неодређене заменице somebody, somethinд, somewhere, everybody, everythinд,everywhere, nobody, nothinд, nowhere, anybody, anythinд, anywhereб) one, ones, another, another one,в) Односне заменице: за лица - who, whom, whose, that, what за ствари – which,whose, that, what (The man who is here is our teacher. Take the cup which is on thetable.)5. Детерминатори some, any, no, much, many, a lot of, a little /little, a few /few, a bit6. Предлози – рецептивно и продуктивно:а) Различита значења најфреквентијих предлога у контрасту: from, in, of, toat, on, inб) правац кретања: into, off, on, throuдh, alonд, past, over, left, riдht, around, down,в) позиција у простору: between, insiдe, in the middle of, next to, outside, around7. Глаголи: а) разлика између The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense. б) разлика између Тhe Simple Past Tense и The Past Continuous Tense, употреба времена у прошлом наративу в) Употреба used to - за прошлу навику, поступак I used to play tennis when I was younдer. г) pазлика између The Present Perfect и The Simple Past Tense

д) Hачини изражавања будућности (The Future Simple, BE GOING TO, The Present Continuous Tense) ђ) Модални глаголи

- can, can't, could- have to, don't have to, had to - should, shouldn't - will – понуда – I'll do that for you. - would – значење жеље - Would you like to дo to the cinema toniдnt?- need’t - значење необавезности – You needn’ do it riдht now.- must – значење обавезе – Must you дo home now?

е) Предвиђање и спекулације (It can happen ... it will happen ... it could happen) ж) Први и други кондиционал з) Изражавање допадања и недопадања (like, hate, love, mind, prefer, I'd rather,I'd like, I can’t stand) и) Пасив само the Present Simple и the Past Simple Tense Enдlish is spoken here. He was elected president. ј) Индиректни говор: наредбе, молбе и савети к) Препозиционални глаголи дet toдether, дet on, дet into, дet down; фразални глаголи put on, put off, dress up, take off л) Изрази и конструкције: дood to do, looks interestinд, sounds OK, let /make somebody do somethinд 8. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно) а) за време: yesterday, last week/year, aдo; tomorrow. б) за место и правац кретања: beside, by, upstairs/ downstairs; to. в) за начин (well). г) за учесталост, са посебним нагласком на позицију ове врсте прилога у реченици: every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually. д) Поређење прилога (рецептивно): I play basketball more often than football. Неправилно поређење прилога: well/badly; little/much; far He can speak French better than German. I can work best in the morninд. You must eat more. I’m dead tired. I can’t walk any farther/further. ђ) Место прилога у реченици. She дoes to school by bus. Last niдht he played the piano at the school concert. 9. Бројеви Прости бројеви 10000, редни бројеви до 100.10. Упитне реченице (и рецептивно и продуктивно):а) How + придев; How much –how manyб) Грађење питања са препозиционим глаголима (Who is she lookinд at? Who are you waitinд for?)в) Question tags: …isn’t he? …haven’t we?11. Везници a) because, so, so that, too, for example, like, while, althouдh, either ... or, neither ....nor, both …end, not only … but also б) Везници и везнички изрази у прошлом наративу: one day, suddenly, in the end, then, after, before, durinд, later, when в) Конективи actually, luckily, however, also, as well

8. разред

Оперетивни задаци Разумевање говора Усмено изражавање и интеракција Разумевање писног текста Писмено изражавањ

Теме и ситуације~ Живот младих у школи и ван ње~ Породица и свакодневно окружење~ Медији и култура~ Комуникативне функције ~ Остало

Садржај програмаУченици треба да разумеју и користе:

1. Именице - рецептивно и продуктивно

а) Сложенице: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework

б) Колокације: city centre, дlobal worminд, heart attack, climate chanдe, brand name

в) Суфиксе за грађење именица од глагола и придева (-ion, -ity, -ation, -ment, -ence, -y, -ness, -er, -or)

2. Придеви - рецептивно и продуктивно

а) Сложени придеви (breathtakinд, hard-workinд, top-quality, well-off, part-time, freshwater)

б) Суфикси за грађење придева од именица и глагола (-ive, -ful, -less, -inд, -ed, -ent, -ous, ious, -al, -ive)

в) Негативни префикси (un-, in-, il-)

3. Предлози - рецептивно и продуктивно:

а) После придева: afraid of, keen on, allerдic to

б) После глагола: apoloдize for, pay for, aдree with, arдue with, complain about, use as, arrive at, belonд to, aдree on, believe in, consist of, suffer from

в) У изразима: by chance, for aдes, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move

4. Глаголи:

а) The Past Perfect Tense

б) Индиректни говор: искази и питања

в) Пасив

- The Present Simple, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense, the Future Tense - продуктивно и рецептивно

- Пасив уз модалне глаголе, пасив уз глагол get (дet interviewed) само рецептивно

г) The Future Continuous Tense - рецептивно

д) Модални глаголи

- Модалност у прошлости (had to, was able to, should have done)

- Спекулисање о садашњим догађајима (рецептивно и продуктивно)

He may be … He miдht be … He can't be …

- Спекулисање о прошлим догађајима (рецептивно) Хе маy хаве беен...

е) Први и други кондиционал (обнављање), трећи кондиционал (рецептивно)

з) Препозиционални и фразални глаголи: дet down to, дet on with, fall in love with, keep in touch with, hanд around

5. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)

а) интензификатори: extremely, quite, rather

6. Бројеви

Велики бројеви (million, billion), читање децимала (one point seven) и разломака (a half, a third), давање бројчаних процена (nearly 80%, over a half) и поређења (twice, three times as many /as much)

7. Везници

а) since, for, after, before, so… that, such a … that, because, because of, as, althouдh, despite, in case, in order that

б) as well as, apart from, instead of

8. Реченичне конструкције:

- I'd rather, I'd rather not

- To have /дet somethinд done

- Look like, be like

- After /before + -inд

- Havinд done …

- Didn't you … Haven't you …

9. Идиоматски изрази

- safe and sound, spittinд imaдe

- be a liдht sleeper, heavy music, heavy rainМорфосинтаксички и фонетски садржаји

Реченица

РестриктивнеНерестрикивнеУскличне реченицеИскази и питања у неуправном говору Именичка групаИменице ЧланЗаменицеДетерминаторриПридеви КвантификаториБројеви Глаголска групаГлаголиПрилозиПредлози Грађење речи Елементи цвилизације

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Циљ и задаци Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета. Задаци: - развијање способност ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија,облика, боја ; - стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства; - развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење; - развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, а примењују у раду и животу; - развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање; - подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и зачување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде; - стварањем услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве; - омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја уметности; - развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.

ПЕТИ РАЗРЕД

Оперативни задаци:

- поступно развијање способности ученика за визуелно памћење и предочавање;- поступно оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање

упознавањем слободног ритмичког компоновања ликовних елемената: линија, облика, боха;

- поступно оспособљавање ученика за ликовно изражавање у стварању колажа, светлинских објеката и у обликовању и преобликовању употребних предмета;

- даље развијање способности ученика за конструисање, комбинаторику и обликовање;

- проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих материјала и средстава за рад у пеоцесу ликовног изражавања;

- мотивисање ученика на активан однос према актуелним питањима које се односе на заштиту и унапређивање човекове природне и културне средине.

Садрржаји програма Слободно ритмичко компоновање Линија Облик Орнамент Светлински објекти и клоажи Визуелно споразумевање Обликовање и преобликовање употребних предмета

6. разред Оперативни задаци Ученици треба да:

Развијају ликовно- естетски сензибилитет(осетљивост) за спонтани ритам бојених мрља, линија, текстура, светлину, боју и чулну осетљивости осећајост за виуелно споразумевање и свет уобразиље у ликовни делима

Покажу интересе и спосоности за самостално откривање визуелних појава и законитости света облика: светло-тамно, облик-боја,простор, композиција

Посматрају и естетски доживљавају дела ликовних уметности Развијају љубавпрема ликовном наслеђу Оспособљавају се за стваралачко преношење визуелно-ликовних искустава у

природно-друштвено научна подручија и тако развијају интересовање за оплемењивање и заштиту природе и смисао за унапређивање културе живљења

Развијају способности за креативно и апстрактно мишљење Развијају способности сарадње и самопоуздаља у тимском раду Развијају индивидуално истраживање односа ликовних елемената на

примерима националног и светског иковног и уметничког наслеђа

Садржај програма

1. Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, светлинама, облицима и волуменима

2. Визуелно споразумевање3. Текстура4. Светлина5. Боја6. Свет уобразиље у делима ликовне уметности7.разред

Оперативни задаци

Ученици треба да: - проширују искуства у ликовном изражавању и развију ликовно-естетски

сензибилитет за: арабеску, пропорције, композицију и простор, обједињавање покрета игре и звука и фотографију

- упознају основне елементе ликовне организације и припреме се за самостално и колективно преобликовање одређеног простора

- се оспособе да повезују ликовни рад са литерарним и сценским изразом, звуком и покретом- упознају вредности споменика културе и своју културну баштину. СТРУКТУРА: 1. Садржаји програма 2. Креативност 3. Медијуми

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

- Арабеска - Пропорције - Композиција и простор - Обједињавање покрета игре и звука - Фотографија - Орјентациони избор ликовних дела и споменика културе

8. разред

Оперативни задациУченици терба да:~ се оспособе да опажају и представљају: слободне композиције,визуелне метафорике , контраста , јединства и доминанте у простору фантастике~формирају навике за виши ниво културе рада, квалитет производа, културу живота и слободног времена~ се ликовно описмене, развију креативне способности, припремају за ефикасно и савремено укључивање у рад, односно за различита занимања

Садржаји програма Слободно компоновање Визуелна метафорика и споразумевање Котраст , јединство и доминанта у простору Слободно компоновање и фантастика

МУЗИЧКА КУЛТУРА

Циљ и задаци Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и других народа.

Остали циљеви и задаци наставе музичке културе су: - оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања; - развијање осетљивости за музичке вредности; - неговање способностиизвођења музике (певање/свирање); - стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука; - подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике); - развијање критичког мишљења; - упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности; - упознавање занимања музичке струке.

ПЕТИ РАЗРЕД5. разред Оперативни задаци: Ученици треба да: - певају песме по слуху;- обраде просте и сложене тактове;- усвајају нове елементе музичке писмености;- свирају на дечјим музичким инструментима;- изводе дечје, народне и уметничке игре;- импровизују мелодије на задани текст;- упознају звуке нових инструмената;- слушају вредна дела уметничке и народне музике.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Извођење музикеа) Певање песамаб) Свирањев) Основе музичке писмености

Слушање музике Слушање вокално-инструменталних и кратких инструменталних композиција, домаћих и страних композитора уметничких дела инспирисаних фолклором народа и народности, различитог садржаја, облика и расположења, као и музичких прича. У слушаним примерима препознати различите тонске боје (гласове и инструменте) различит темпо, динамичке разлике, различита расположења на основу изражајних елемената, као и композицију коју су слушали, а на основу карактеристичног одломка. Оспособљавати ученике да уоче вредности и улогу музике у свакодневном живот

Стварање музике Креирање пратње за песме, стихова ритмичким и звучним ефектима, користећи при том различите изворе звука. Креирање покрета уз музику коју певају или слушају ученици.

Смишљање музичких питања и одговора, ритмичка допуњалка, мелодијска допуњалка са потписаним текстом, састављање мелодије од понуђених двотактних мотива. Импровизација мелодије на задани текст. Импровизација дијалога на инструментима Орфовог инструментарија.

6. разред Оперативни задаци

Ученици треба да:

Певају по слуху из нотног текста песменаших и других народа ( народне, уметничке дечије, староградске)

Упознају основне појмове из музичке писмености Упознајумузичка деа уз основне информације о делу и композитору Развијају стваалачке способности

Садржаји програма

1. Извођење музике2. Слушање музике3. Стварање музике

7. разред

Оперативни задаци - певање и свирање, по слуху и из нотног текста; песме и теме из познатих

композиција- упознавање музикe праисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и класицизма кроз сагледавање друштвене функције музике, видова музицирања, карактеристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих стваралачких личности- утврђивање појмова из основа музичке писмености- обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце- обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама)- утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија, полифонија, хомофонија, фактура.

Садржаји програма

Упознавање музике различитих епоха и извођење музике Праисторија Античка епоха Средњи век Ренесанса Барок Класицизам Музика на тлу Србије Основе музичке писмености

Стварање музике8. разред

Оперативни задаци Ученици треба да ~препознају теме из познатих композиција домаћих и стрних композитора~упознају музику различитих жанрова~стечена стваралашка искуства и искуства у слушању музике користе за процену својих и других музичких дела~се ангажују у свим музичким активностима и да сами стварају музику~се активно баве припремањм програма за такмичење и јавне наступе

Садржаји програма- Упзнавање музике различитих епоха извођење музике- Основе музичке писмености- Стварање музике

ИСТОРИЈА

Циљ и задаци Циљ изучавања наставног предмета историја је културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског и светског идентитета и духа толеранције код ученика. Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...), као и сторију суседних народа и држава.

5. разред Оперативни задаци:- разумевање појма прошлости;- упознавање начина и значаја проучавања прошлости;- разумевање основних одлика праисторије и старог века;- разумевање основних временских одредница ( деценија, век, миленијум );- оспособљавање за коришћење историјске карте;- стицање знања о догађајима и личностима који су обележили епоху старог века;- упознавање са основним одликама античке културе.

Садржаји програма

УВОД ПРАИСТОРИЈА СТАРИ ВЕК

6. разред

Оперативни задаци

Разумевање појма "средњи век" и основних одлика тог историског периода Разумевање основних одлика феидалног друштва

Стицање знања о најзначајним државама средњевековне Европе Стицање знања о српским срењевековним државама Стицање знања о личностима које су обележиле средњи век у општој и

националној историји Разумевање улоге религије у друштву средњег века Упожнавање културних и техничких доатигнућа сердњевековне Европе Упознавање културног наслеђа у Срба у средњем веку Коришћење историских карата за пеиод средњег века Подстицање ученика на коришћење историских извора Развијање критичког односа према историским изворима

Садржаји програма

1. Увод2. Европа и сердожемље у раном средњем веку3. Срби и њихово окружење у раном средњем веку4. Европа у позном средњем веку5. Срби и њихово окружење у позном средњем веку6. Српске земље и њихово окружење у доба османлијског освајања

7. разред

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода

- стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку - стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком

влашћу- стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног

признања независности 1878. године- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку- стекну знања о знаменитим личностима новог века - развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским

изворима. - стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века

Садржаји програма

1. Успон Европе(Европа од краја XV до краја XVIII века)

2. Српски народпод старном влашћу од XVI до XVIII века3. Доба револуција

(Европа и свет од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века) 4. Нововековне српске државе Србија и Црна Гора

(до међународног признања 1878. године)5. Српски народ под страном Влашћу од XVIII ВЕКА до седамдесетих година

XIX века8. разред

Оперативни задаци~разумевање основних одлика историског периода од краја 19. века до крја 20. века~ разумевање основних одлика историског периода од краја 19. века до крја 20. века на српском и југословенском простору~ разумевање најзначајнијих политичких идеја у периоду од краја 19. века до крја 20. века~стицање знања о личностимс које су обележиле период од краја 19. века до крја 20. века у општој и националној историји~упознавање културних и научних достигнућа Срба и осталих југословенских народа у периоду од краја 19. века до крја 20. века~коришжењ историских каратаза период савременог доба

Садржаји програма Свет у другој половини 19. и почетком 20. века Србија ,Црна Гора и Срби у Хазбуршком и Османском царству од Берлинског

конгреса до првог светског рата Савремено доба ~Први светски рат и револуција у Русији ~Србија и Црна Гора у првом светском рату ~Свет између првог и другог светског рата ~Југословенска краљевина ~ Други светски рат- Тотални Рат

~Југославија у другом светском рату ~Свет после другог светског рата ~Југославија после другог светског рата

ГЕОГРАФИЈА

Циљ и задаци Циљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и друштвеногеографским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним везама и односима у геопростору. Насатава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету. Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према светским и националним вредностима и достигнућима. Настава географије треба да допринесе:- стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони;- картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора

информација у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу;- стицање знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље

и у непосредном окружењу;- разумевању узрочно-последичних повезаности појава и процеса у географском

омотачу;

- развијању географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености географских појава и процеса у простору и времену;

- развијању естетског опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других феномена у геопростору;

- стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и уочавању њиховог просторног размештаја;

- разумевању утицаја природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва, насеља и привредних делатности;

- стицању знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и државама;

- стицању знања о основним географским одликама ваневропских континената и њихових регија;

- упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских, социјалних, културих и хуманитарних проблема у савременом свету;

- стицању знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним регионалним целинама;

- развијању ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине;- развијању толеранције, националног, европског и светског идентитета;- стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално

учење и истраживање и њиховој примени у свакодневном животу;- развијању опште културе и образовања ученика.

Сврха предметаГеографија је обавезни наставни предет и изучава се у другом образовном циклусу обавезног образовања и васпитања.Геогеафска знања су значајна компонента опште културе сваког човека.Ученици кроз овај предмет упознају основне објекте, појаве и процесе у простору, њихове узрочно- последичне везе и односеи на основу тога изграђују сопствено географско мишљење о свом завичају, држави , континенту и свету као целини.Настава географије оспособљава ученике да користе географску карту, раде на терену и самостално проналазе и анализирају изворе географских информација.Кроз стечна знања ученици ће изграђивати свест о значају заштите свих геосферакао еколошког оквира за живот на Земљи и формирати одговоран однос према животној средини Улога географије огледа се и у развијању толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.

5. разред

Оперативни задаци: Ученици треба да:- упознају предмет проучавања, поделу и значај географије као наставног предмета

и науке уопште;- стекну најосновнија знања о васиони и васионским телима и њиховим основним

својствима;- стекну основна знања о Сунчевом систему;- стекну основна знања о Земљи-планети, њеном постанку, облику и величини;- стекну основна знања о Земљиним кретањима и њиховим последицама;- стекну основна знања и вештине из картографије и да се оспособе за коришћење

географске карте као извора информација и оријентације;- схвате унутрашњу грађу Земље и да разумеју данашњи распоред копна и мора и

изглед рељефа;

- разумеју антропогене утицаје на рељеф;- стекну основна знања о структури и саставу атмосфере;- стекну основна знања о времену и метеоролошким елементима, клими,

климатским факторима и основним типовима климе на земљи;- разумеју потребу очувања и заштите атмосфере;- се оспособе за коришћење географске литературе, Интернета и различитог

илустрованог материјала у сврху лакшег савлађивања наставног градива;- развијају способности за активно стицање и примену знања из географије кроз

самостално учење и истраживање.

Садржаји програма УВОД ВАСИОНА И ЗЕМЉА ГЕОГРАФСКА КАРТА ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

- Земљина кретања - Унутрашња грађа и рељеф Земље - Ваздушни омотач Земље

6. разред Оперативни задаци

Ученици треба да : Упознају основне појаве, процесе и феномене у хидросвери и географски

размештај хидрографских објеката, као и њихове одлике Схвате значај вода на земљи Упознају биљни и животињски свет, утицај природних фактора и човека

на њихов развој, хоризонтални и вертикални распоред, као и међусобну условљеност и значај

Упознају људске активности које утичу на квалитет животне средине и схвате неопходност њеног очувања, унапређивања и заштите

Упознају основне појмове географије становништва и насеља, схвате значај и улогу природних друштвених и привредних чинилаца и њихово јединство

Схвате појамове природне и географске средине и појам географске регије Стекну основна знања о привреди, њеној подели и факторима развоја Упознају најважније међународне организације и интеграциске процесе у

европи и свету, као и њихов значај за политички економски и културни развој

Разумеју знчај и домете међународних организација у очувању мира и безбедности и развијању пријатељским односима међу народима

Упознају најважније природне, друштвене и економско геграфске одлике Европе и сецифичности регија и држава

Самостално користе географску карту као извор географских информација у процесу стицања нових знања и истраживања и у свакодневном животу

Се оспособе за коришћење географске литературе и различитог илустрованог материјала ради лакшег савлађивања наставног градива и оспособљавања за самосталан рад

Поседују осећање социјалне припадности и привржености сопственој породици и нацији култури, познају традицију и учествују у њеном очувању

Познају и поштују традицију и идентитет других нрода, заједница и социјалних група

Садржај програма1. Увод2. Планета земља3. Становништво и насеља на земљи4. Географска средина и људске делатности

7. разред

Оперативни задаци

Ученици треба да:- стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских континената,

њихових регија и појединих држава- стекну знања о друштвеногеографским одликама ваневропских континената, њихових

регија и појединих држава- се оспособе за праћење и разумевање економских и друштвених активности и

промена у савременом свету и њиховом доприносу општем развоју и напретку човечанства- упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света;

- разумеју проблеме у савременом свету (пренасељеност, неједнак привредни развој, недостатак хране, воде, енергије, минералних сировина, еколошки проблеми, болести, ратови и друго)

- развијају национални идентитет и упознају значај толеранције у мултиетничким, мултијезичким и мултикултуралним срединама у свету;

- упознају различите културе континената, њихових регија и држава и кроз то развијају општу културу

- развијају жељу и стичу потребу за даље образовање и самообразовање са циљем да се што успешније укључе у даље стручно оспособљавање

- кроз рад у настави географије проширују знања из картографије и оспособе се за самостално коришћење географске карте у стицању нових знања и у свакодневном животу

- оспособе за самостално коришћење географске литературе и различитог графичког и илустративног материјала у циљу лакшег савладавања наставног градива и оспособљавања за самостални рад.

Садржај програ

- Увод- Опште географске одлике Азије - Југожападна Азија- Јужна Азија- Југоисточна Азија

- Средља Азија- Источна Азија- Опште географске одлике Африке- Северна Африка- Источна Африка- Западна Африка- Јужна Африка- Опште географске одлике Северне Америке- Опште географске одлике Срдње Америке - Опште географске одлике Јужне Америке- Опште географске одлике Аустралије и океаније- Опште географске одлике Арктика- Опште географске одлике Антартика- Свет као целина

8. разред

Циљ наставе географије у 8. разреду основне школе је да ученицима пружи знања и објашњења о географским појавама, и процесима на територији наше државе и Реублике Црне Горе.Ослаљајући се на пертходно стечена знања и умења ученика настава географије омогућава тумачење и разумевање сложених друштвеногеографских промена и процеса у нашој држави,на Балканском плоуострву, Европи и свету

Задаци наставе географије су вишес труки и њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања умења и ставове према националним вредностима достигнућима.

Кроз наставу географије ученици треба да~ одрећују, повезујуи схватају значај географског положаја своје земље

на Балкану, у Еропи и у свету ~ овладају елементарним знањима о природногеографским и друштвеногеографским објектима,појавама и процесима о на територији Републике Србије и објектима и процесима на територији наше државе и Реублике Црне Горе. ~ схватају и разумеју закономерни развој географске средине као резултат интеракције природих појава, процеса и човека ~ Упознају природне лепоте и културну баштину наше земље ~ упознају природне и друштвене карактеристике регије у којој живе и повезују појаве и процесе на националном и глобалном нивоу ~ повезују знања из географијеса знањима из сродних наставних предметима ~ схватају значај потребе и очувања природе и природних ресурса ~ развијају осећања социјалне припадности и привржености сопственој нацији и култури и активно доприноси очувању и неговању националног и културног идентитета ~ развијају међусобно уважавање, сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних социјалних,етничких и културних група и да доприносе друштвеној кохезији ~ подржавају међународне интеграције наше земље ~ користе различите изворе информације и уочавају њихово њихову важност у географским сазнањима ~ се оспособљавај да на терену осматрају, мере, анализирају, интервјуишу, скицирају и пикупљају податке

~ развијају способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитативно, табеларно, графички и схематски ~ се обуче техникама тимског-групног рада и групног одлучивања ~ се оспособе за континуирано образовање и самообразовање

Садржаји програма

Увод у програмске садржаје Географски положај, границе и величина Републике Србије Природне одлике Србије~Панонски басен~Планински рељеф Србије~Српско Македонска маса

~Динариди~Карпато-Балканиди

~Клима Србије ~Воде Србије ~Земљиште биљни и животињски свет ~Заштита природе

Становништво и насеља Привреда Србије Завичајна географија Срби ван Србије Србија у савременим инеграцијским процесима

МАТЕМАТИКА

Циљ и задаци

Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика. Задаци наставе математике јесу:

- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних ипросторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву исвакодневном животу;

- стицање основне математичке културе потребне за откривањеулоге и примене математике у различитим подручјима човековеделатности ( математичко моделовање ), за успешно настављање образовања иукључивање у рад;

- развијање ученикове способности посматрања, опажања и логичког,критичког, аналитичког и апстрактног мишљења;

- развијању културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као иматематичке радозналости; -стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику;

- усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима; - савлађивање основних опреација с природним, целим,

рационалним и реалним бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција; - упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање њихових узајамних односа; - оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама; - припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука;

- изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су:систематичност, упорност, тачност, уредност,објективност,самоконтрола и смисао за самостални рад;- стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.

5. разред Оперативни задаци Ученике треба оспособити да:

- умеју да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове; - изводе скуповне операције и правилно употребљавају одговарајуће ознаке; - схватају смисао речи "и", "или", "не", "сваки", "неки"; - схвате позназнате геометријске објекте(права, дуж, полуправа, раван, кружница, круг, угао и др.); - упознају углове уз трансверзалу паралелних правих, углове с паралелним крацима и њихова својства, као и да умеју да цртају праву паралелну датој правој; - упознају дељивост природних бројева и основна правила дељивости; - умеју да одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац; -схвате појам разломка, умеју да га записују на разне начине и врше прилаз с једног начина на други; - умеју да упоређују разломке и да их представљају на бројевној правој; - стекну довољну увежбаност у извођењу основних рачунских операција с разломцима( у оба записа); - могу да читају, састављају и рачунају једноставније бројевне изразе; - умеју да реше једноставније једначине и неједначине с разломцима; - увиђају математички садржај у текстуалним задацима и изражавају га математичким језиком; - упознају осну симетрију и њена својства, као и да умеју да конструишу симетрале дужи, симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.

Садржаји програма

СкуповиУгаоДељивост бројеваРазломциОсна симетрија

6.разред

Оперативни задациУченике треба оспособити да:- схвате потребу увођења негативних бројева, упознају структуре скупова целих и рационалних бројева, појмове супротног броја, реципрочног бројаи апсолутне вредности броја;- упознају и савладају основне рачунске операције у скуповима Z и Q ипотпуно увежбају извођење тих операција, уз коришћење њихових својстава;- могу да читају и састављају разне једноставније изразе са рационалним бројевима и израчунају њихову бројевну вредност;- упознају и умеју да решавају једноставније једначине и неједначине ускупу рационалних бројева;- разумеју процентни начин изражавања и умеју да тај рачун примењују у пракси;- упознају класификацију троуглова и четвороуглова и знају њихова основна својства;- схвате релацију подударности и њена својства и умеју да је примењују у извођењу основних конструкција троугла и четвороугла;- схвате једнакост површина геометријских фигура и науче правила оизрачунавању површина троуглова, паралелограма и других четвороуглова;- примењују правила за израчинавање површине троугла и четвороугла у разним практичним задацима;- усвајају елементе дедуктивног закучивања ( правилно формулисање тврђења; правилно коришћење свих везника " и ", " или ", а нарочито "ако.... онда...." и " ако и само ако "; осете потребу за извођењем доказа иумеју да то раде у једноставнијим случајевима ).

Садржаји програма

Цели бројевиРационални бројевиТроугаоЧетвороугаоПовршина четвороугла и троуглаНапомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка годишње ( са исправкама укупно 8 часова ).

7. разред

Оперативни задациУченике треба оспособити да:

- схвате појам квадрата рационалног броја и квадратног корена- умеју да одреде приближну вредност броја - схватају реалне бројеве као дужинске мере, односно као тачке на бројевној правој

одређене дужима које представљају такву меру- упознају појам степена и операције са степенима (изложилац степена природан број)- умеју да изводе основне рачунске операције с полиномима, као и друге идентичне

трансформације ових израза (назначене у програму)- упознају правоугли координатни систем и његову примену- добро упознају директну и обрнуту пропорционалност и практичне примене

- знају Питагорину теорему и умеју да је примене код свих изучаваних геометријских фигура у којима се може уочити правоугли троугао

- познају најважнија својства многоугла и круга; умеју да конструишу поједине правилне многоуглове (са 3, 4, 6, 8 и 12 страница) и да цртају друге правилне многоуглове рачунајући централни угао и преносећи га угломером

- знају најважније обрасце у вези с многоуглом и кругом и да умеју да их примене у одговарајућим задацима

- схвате појам размере дужи и својства пропорције- умеју да преведу на математички језик и реше једноставније текстуалне задатке- користе елементе дедуктивног закључивања (и изводе једноставније доказе у оквиру

изучаваних садржаја).

Садржаји програма- Реални бројеви- Питагорина теорема - Цели и рационални алгебарски изрази- Многоугао- Зависне величине и њихово графичко представљање- Круг- Сличности

8.разред

Оперативни задациУченике треба оспособити да: - умеју да решавају линеарне једначине (неједначине) и системе линеарних једначина с једном и две непознате на основу еквивалентних трансформација, као и да решења тумаче графички;- одговарајуће текстуалне задатке изразе математичким језиком и реше их користећи једначине;- уоче функционалне зависности и да их приказују на различите начине, тј. да схвате појам функције и њеног графика;- овладају појмом функције упознавањем/усвајањем линеарне функције и њених својстава, тако да могу да цртају и читају разне графике линеарне функције;- умеју да тумаче податке представљене различитим дијаграмима и табелама;- умеју да састављају табеле и цртају одговарајуће графиконе-дијаграме разних стања, појава и процеса; умеју да израчунају медијану и да је користе;- схвате међусобне односе тачака, правих и равни у простору;- науче најбитније чињенице о пројекцијама на раван;- науче елементе и својства геометријских тела (призма, пирамида, ваљак, купа и лопта); умеју да цртају мреже и да израчунавају површину и запремину тела;- примењују знања о геометријским телима у пракси, повезујући садржаје математике и других области;- примењују елементе дедуктивног закључивања.

Садржаји програма Сличност троуглова Тачка, права и раван Линеарне једначине и неједначине са једном непознатом Призма

Пирамида Линеарна функција Систем линеарних једначина са две непознате Ваљак Купа Лопта

БИОЛОГИЈА Циљ и задаци Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја упознају основне појмове о живом свету, његовом историјском развоју, природним појавама и законитостима које у њему владају. Изучавањем биологије код ученика треба развијати основну научну писменост , логичко расуђивање, способност критичког мишљења, свест о властитом положају у природи, објективност и логичко расуђивање, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да развијају хигијенске навике и здравствену културу. Задаци наставе биологије су да ученици:

- схвате улогу и значај биологије за напредак човечанства и одрживог развоја;- разумеју поступност у развоју живог света;- схвате да су жива бића груписана према сродности у пет царстава;- стекну основна знања о грађи и функционисању живих бића;- развију способност повезивања појмова и процеса у живим бићима и природи;- стекну знања о разноврсности и распрострањености живих бића;- схвате узајамне односе живих бића и животне средине, као и динамику кружења

материје и протицања енерегије;- развију осећање одговорности према стању животне средине;- схвате степен угрожености биосфере и улогу сваког појединца у њеној заштити и

унапређивању;- упознају грађу и функционисање човечијег организма;- стекну неопходне хигијенске навике за очување сопственог здравља и здравља

других људи;- схвате да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева

поштовање норми понашања које обезбеђују хумане осносе међу људима;- користе методе послматрања, мерења и експеримената;- приликом избора будућег занимања имају јасну представу о занимањима везаним

за биологију, што ће им омогућити квалитетно професионално усмеравање.

5. разред Оперативни задаци Ученици треба да:- схвате појам биологије као науке значајне за напредак човечанства и одрживог

развоја;- буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором, лупом

или микроскопом, као и да умеју да израде једноставне привремене препарате;- упознају основну јединицу грађе живих бића;

- упознају разноврсност живих бића;- схвате појам ботанике као научне области биологије;- упознају и знају да објасне основну спољашњу грађу вегетативних биљних

органа;- знају да објасне грађу и улогу цвета, плода и семена;- схвате процесе и начине опрашивања и оплођења;- упознају царство биљака и најзначајније групе;- упознају основне елементе заштите и степен угрожености биљака делатностима

човека у природи;- развију интересовање за проширивање знања у одговарајућим институцијама

( ботаничка башта, природњачки музеј, библиотеке );- упознају царство гљива и њихове основне карактеристике.Садржаји програма

УВОД ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА ЦАРСТВО БИЉАКА-ГРАЂА И ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ БИЉАКА РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА ЦАРСТВО ГЉИВА

6.разредЦиљ и задаци Циљ наставе биологије јесте да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о животном простору, начину живота, основној грађи, разноврсности и значају животињског света. Задаци наставе биологије су:- развијање љубави према природи и осећања дужности да је очувају за себе и будуће генерације;- развијање основне научне писмености, логичког расуђивања,објективности и критичког мишљења;- упознавање спољашње и основне унутрашње грађе животиња;- поступно и систематично упознавање разноврсности животињског света;- развијање одговорног односа према животињама;- разумевање еволутивног развоја живог света;- развијање хигијенских навика и здравствене културе.

Ученици треба да:- уоче потребу за класификовањем живог света због његове велике разноврсности;- уочавају сличности и разлике у грађи и начину живота биљака, гљива и животиња;- упознају основне појмове о природном систему животиња;- упознају животни простор, начин живота, грађу, разноврсност и значај праживотиња;- упознају животни простор, начин живота, спољашњу грађу и основе унутрашње грађе, разноврсност и значај сунђера, дупљара, црва, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца;- схвате улогу инсеката у природи;- упознају болести које изазивају или преносе животиње, начин преношења и превенцију;

- упознају животни простор, начин живота, грађу, разноврсност и значај риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара;- схвате значај бриге о потомству птица и сисара;- схвате значај одговорног односа према животињама;- сазнају основне научне чињенице о току и развоју живота на земљи и етапе земљине историје;- знају да живот на земљи има историју са којом се могу упознати на основу фосилних остатака ( записа );- разумеју еволуцију живог света и схвате њен значај у формирању савременог биолошког мишљења.

Садржаји програма УВОД ПРАЖИВОТИЊЕ ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА

Активности: Изласци у природу, упознавање локалне фауне, посета зоолошком врту, посета природњачком музеју. Прављење акваријума, тераријума, кућица за птице, кућица за псе и мачке. Посматрање активности животиња и брига о њима током целе ђколске године. Сарадња са здравственим и ветеринарским институцијама.

7. разредОперативни задаци

Ученици треба да:

- науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и еволутивни положај човека данас

- стекну знања о грађи ћелија и ткива и повезаности органа и органских система у организам као целину

- упознају основну грађу и улогу коже- упознају облик и грађу костију и мишића- упознају грађу и функцију нервног система и чула- упознају грађу и функцију жлезда са унутрашњим лучењем и њихову повезаност

са нервним системом- упознају грађу и функцију система органа за варење- упознају грађу и функцију система органа за дисање- упознају грађу и функцију система органа за циркулацију- упознају грађу и функцију система органа за излучивање и њихов значај за

промет материја- упознају грађу и функцију система органа за размножавање, фазе у полном

сазревању човека и биолошку регулацију процеса везаних за пол- упознају најчешћа обољења и повреде органских система човека- науче основна правила пружања прве помоћи- развијају неопходне хигијенске навике- схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља- схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку, напретку људског друштва

као и последице њеног нарушавања.

Садржаји програма

- Порекло и развој људске вцрсте - Грађа човечијег тела- Нивои организације биолошких система. Човек – органски системи.Ћелија Кожни систем човека Скелетни систем човека Мишићни систем човекаНервни систем човекаСистем жлезда са унутрашњим лучењем човекаСистем чулних органа човекаСистем органа за варење човекаСистем органа за дисање човекаСистем органа за циркулацију човекаСистем органа за излучивање човекаСистем органа за размножавање човека- Репродуктивно здравље

8.разредОпераивни задаци

Ученици треба да :- упознају појам биолошке разноврсности и њен значај за опстанак и еволуцију живота на Земљи;- науче и схвате нивое организације живог света у природи;- упознају предмет истраживања екологије и њен значај;- упознају компоненте животне средине;- упознају еколошке факторе и њихов значај за живи свет;- схвате основне односе исхране и повезаност живих бића у ланцима исхране;- схвате узајамне односе живих бића и животне средине и динамику односа материје и енергије;- схвате значај еколошке равнотеже за одржавање екосистема;- упознају основне типове екосистема и животне услове у њима;- стекну знања у вези са изворима и последицама угрожавања животне средине - екосистема;- упознају глобалне последице загађивања животне средине;- упознају појам и концепцију одрживог развоја;- разумеју улогу и значај личног ангажовања у заштити животне средине;- упознају природне ресурсе, њихову ограниченост и значај рационалног коришћења;- изграде ставове, развијају знања и умења неопходна за заштиту животне средине и допринос одрживом развоју;- развијају еколошку, здравствену и културу живљења.

Садржаји програма Увод Екологија и животна средина Угрожавање заштита и унапређење екосистема- животне средине Глобалне последице загађивања животне средине

Животна средина и одрживи развој Животна средина, здравље и култура живљења

ФизикаЦиљ и задаци

Општи циљ насатве физике јесте да ученици упознају природне појаве и основне природне законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Остали циљеви и задаци: Развијање функционалне писмености Упознавање основних начина мишљења и расђивања у физици Разумевање појава, процеса и односа у природу на основу физичких

закона Развијање способности за активно стицање знања о физичким

појавама кроз истраживање Развијање радозналости, способности рационалног расуђивања,

самосталности у мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања Развијање логичког и апстрактног мишљења Схватае смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења Решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних

садржаја Развијање способности за примену знања из физике Схватање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести

о потреби заштите, обнове и унапређивање животне средине Развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи Развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој

професионалној орјентацији

6. разред

Оперативни задациУченик треба да:

Кроз већи број занимљивих и атрактивних демонстрационих огледа, који манифестуу појаве из различитих области физике, схвати како физика истражује природу и да је материјални свет погодан за истраживање и постављање бројних питања

Уме да рукује мерилима и инструментима за мерње одговарајућих физичких величина: метална трака, лењир са милиметарском поделом, хронометар, мензура, вага, динамометар

Само упозна појам грешке и значај релативне грешке, а да зна шта је апсолутна грешка и како настаје грешка при очитавању скала мерних инструмената

Користи јединице SI система за одговарајуће физичке величине mmkgmsPaN Оперативни задаци

Разликује скаларне величине од оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером( време, маса, температура, брзина, убрзањ, сила, електрично поље ....)

Користи на нивоу примене основне законе механике - Њутнове законе Срекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела

( бестежинско стање) Уме да слаже и разлаже силу, електрично поље..... Упозна силу трња Разуме да је рад силе једнак промени енергије На нивоу примене користи законе одржања ( масе, енергије

наелектрисања) Разликује различите врсте кретања( транслаторно, ротационо, таласно)

и зна њихове карактеристике Прави разлику измећу температуре и топлоте Зна основне карактеристике звука и светлости Зна да је брзина светлости у вакуму највећа постојећа брзина у

природи Зна услове за настанак струје и Омов закон Уме да рукује мерним инструментима Користи јединице Међународног система ( SI ) за одговарајуће

физичке величине, m, kg, s, N, m/s, Pa,........... Усвоји основне представе о механичком кретању и зна величине које

карактеришу равномерно праволиниско кретање и средњу брзину као карактеристику променљивог праволиниског кретања

На основу појава узејамног деловања тела схвати силу као меру узејамног деловања тела која се одређује интензитетом, правцем и смером

Усвоји појам масе и тежине и прави разлику између њих Уме да одреди густину чврстих тела и густину течности мерњем њене

масе и запремине Усвоји појам притиска, схвати преношење спољњег притиска кроз

течност и гасове и разуме Паскалов закон

Саржаји програма Увод Кретање Сила Мерење Маса и густина Притисак Лабараториске вежбе

7. разредОперативни задаци

Ученик треба да:- разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу од оних које

су дефинисане интензитетом, правцем и смером (време, маса, температура, рад, брзина, убрзање, сила...)

- користи, на нивоу примене, основне законе механике – Њутнове законе

- стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела (безтежинско стање)

- упозна силу трења- разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи - трансформацију енергије у рад и обрнуто- на нивоу примене користи законе одржања (масе, енергије)- прави разлику између температуре и топлоте- уме да рукује мерним инструментима- користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.

Саржаји програма

- Сила и кретање- Кретање тела под дејством силе теже. Силе трења

Лабораторијскe вежбe 1. Одређивање убрзања тела које слободно пада. 2. Одређивање коефицијента трења клизања.

- Равнотежа телаЛабораторијска вежба

1. Одређивање густине чврстог тела применом Архимедовог закона. - Механички рад и енергија снага

Лабораторијскe вежбe1. Одређивање рада силе под чијим дејством сe тело креће по различитим подлогама. 2. Провера закона одржања механичке енергије помоћу колица.

- Топлотне појавеЛабораторијска вежба 1. Мерење температуре мешавине топле и хладне воде после успостављања топлотне равнотеже.

8. разредСадржаји програма

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ

Демонстрациони огледи. Осциловање куглице клатна и тела обешеног о опругу (у ваздуху и у течности). Осциловање жица и ваздушних стубова (фрула зароњена у воду, ксилофон, различите затегнуте жице, једнаке стаклене флаше са различитим нивоима воде). Одакле долази звук (гумено црево са два левка, канап и две пластичне чаше...). Таласи (таласна машина или када).

Лабораторијска вежба

1. Мерење периода осциловања клатна. (1)

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ

Демонстрациони огледи. Сенке. Хартлијева плоча за илустровање закона о одбијању и преламању светлости. Преламање светлости (штапић делимично уроњен у чашу с водом, новчић у чаши са водом и испод ње). Преламање беле светлости при пролазу кроз призму. Преламање светлости кроз сочиво, око и корекција вида (оптичка клупа, геометријска оптика на магнетној табли, стаклена флаша са водом као сочиво). Лупа и микроскоп.

Лабораторијске вежбе

1. Провера закона одбијања светлости коришћењем равног огледала. (1)

2. Одређивање жижне даљине сабирног сочива. (1)

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ

Демонстрациони огледи. Наелектрисавање чврстих изолатора и проводника. Електрофор, електрично клатно и електроскоп. Линије сила електричног поља (перјанице, гриз у рицинусовом уљу и јаком електричном пољу). Фарадејев кавез. Антистатичке подлоге. Инфлуентна машина. Мехури сапунице у електричном пољу. Модел громобрана.

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА

Демонстрациони огледи. Демонстрациони амперметар у струјном колу. Регулисање електричне струје у колу реостатом и потенциометром. Графитна мина (оловке) као потенциометар. Мерење електричне отпорности омметром. Загревање проводника електричном струјом. Протицање електричне струје у воденом раствору кухињске соли. Лимун као батерија. Пражњење у Гајслеровим цевима помоћу Теслиног трансформатора.

Лабораторијске вежбе1. Зависност електричне струје од напона на проводнику (таблични и графички приказ зависности). (1)2. Одређивање електричне отпорности отпора у колу помоћу амперметра и волтметра. (1)3. Мерење електричне струје и напона у колу са серијски и паралелно повезаним отпорницима и одређивање еквивалентне отпорности. (1)МАГНЕТНО ПОЉЕ

Демонстрациони огледи. Линије сила магнетног поља потковичастог магнета и магнетне шипке. Магнетна игла и школски компас. Ерстедов оглед. Електромагнет. Узајамно деловање два паралелна проводника кроз које протиче струја.

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ

Демонстрациони оглед. Детекција присуства радиоактивног зрачења. (школски Гајгер-Милеров бројач)

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Хемија Циљ и задаци

Циљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и

- развијање функционалне хемијске писмености- разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова,

теорија, модела и закона- развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина,

хемијских симбола, формула и једначина

- развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања - развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема- развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу- развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у

различитим изворима (уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет)- развијање свести о важности одговорног односа према животној средини,

одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу

- развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног става према учењу хемије

- развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији.

Задаци наставе хемије јесу:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној мери реализовани

- омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим се у хемији долази до сазнања

- омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој различитих технологија и развој друштва уопште

- оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина

- стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу

- стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама

- оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања- стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и

експериментално искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема- стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење

појава и промена у реалном окружењу- омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни

аспект хемијских промена и његову практичну примену.

7. разред

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

- ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ (3)

Оперативни задаци Ученик треба да:

разуме шта је предмет изучавања хемије и како се у хемији долази до сазнања (научни метод)

схвати да је хемија једна од природних наука која објашњава појаве и промене у природи

оспособи се за коришћење уџбеника и радне свескеовлада основним операцијама лабораторијске технике, мерама опрезности, заштите и

прве помоћи како би самостално изводио једноставне експериментеорганизује радно место, припрема и одлаже прибор и други материјал за рад.

Садржаји: Предмет изучавања хемије. Хемија у склопу природних наука и њена

примена.

Вежба I: Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторијиУпознавање лабораторијског посуђа и прибора, намене и начина рада са њимa:

- употреба практикума и писаних упутстава- избор одговарајућег прибора и посуђа (одговарајуће намене и карактеристика, на

пример, запремине)- узорковање приближне запремине течности, пресипање воде из једног суда (на

пример, реагенс боце) у други (на пример, епрувету) до задате приближне запремине (на пример, једна четвртина запремине епрувете, једна трећина...)

- загревање воде у епрувети- одлагање супстанци- обележавање реагенс боца и других посуда у којима се чувају супстанце- правила понашања у лабораторији, мере опреза и прва помоћ.

Вежба II: Мерење Одмеравање задате запремине воде помоћу мензуре и преношење у другу

посуду, мерење масе чврстих и течних супстанци и мерење температуре. Грешке при мерењу. Бележење резултата, табеларни и графички приказ резултата и тумачење резултата.

ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ (14)

Оперативни задаци

Ученик треба да:- разуме разлику између супстанце и физичког тела, супстанце и физичког поља

(разликује примере од непримера)- разуме разлику између физичких и хемијских својстава супстанце- разуме разлику између физичке и хемијске промене супстанце- препознаје примере физичких и хемијских промена у свакодневном окружењу - зна шта су чисте супстанце- разуме разлику између елемената и једињења- препознаје примере елемената и једињења у свакодневном окружењу- разуме разлику између чистих супстанци и смеша- препознаје примере смеша у свакодневном окружењу- уме да изабере и примени поступак за раздвајање састојака смеше на основу

физичких својстава супстанци у смеши.

Садржаји: Материја и супстанца. Физичка и хемијска својства супстанци.

Физичке и хемијске промене супстанци.Чисте супстанце: елементи и једињења.Смеше. Раздвајање састојака смеше (декантовање, цеђење, дестилација, кристализација).

Демонстрациони огледиДемонстрирање доказа да је дошло до хемијске реакције: издвајање гаса

(реакција између цинка и хлороводоничне киселине, реакција између натријум-хидрогенкарбоната и етанске киселине), издвајање талога (реакција између раствора олово(II)-нитрата и калијум-јодида, бакар(II)-сулфата и натријум-хидроксида), промена боје реактаната (сагоревање хартије и сахарозе, разлагање амонијум-дихромата), појава светлости (сагоревање траке магнезијума).

Вежба III: Физичка својства супстанциИспитивање физичких својстава натријум-хлорида, бакар(II)-сулфата

пентахидрата, калцијум-карбоната, сахарозе, сумпора, гвожђа, магнезијума, алуминијума, бакра и воде (агрегатно стање, боја, растворљивост, магнетичност, тврдоћа).

Вежба IV: Физичке и хемијске промене Испитивање физичких и хемијских промена супстанци (топљење леда, савијање магнезијумове траке, ситњење шећера, сагоревање магнезијумове траке и шећера, топљење и сагоревање парафина).Вежба V: Смеше

Прављење смеша и раздвајање састојака смеша одливањем, цеђењем, кристализацијом и помоћу магнета. Упутство

Тема има посебно место у градиву хемије, јер се у њој дефинишу основни појмови који се развијају у наредним темама у 7. и 8. разреду и у том смислу би је требало с посебном пажњом обрађивати. Кроз одговарајући избор примера потребно је омогућити ученицима разликовање појмова супстанца и физичко тело и на тај начин повезати ове садржаје са градивом физике 6. разреда. Одговарајућим избором примера и демонстрационих огледа треба омогућити ученицима да разликују појмове физичка и хемијска својства супстанце, чему доприноси и трећа лабораторијска вежба. Ученицима треба омогућити да на примерима разликују својства супстанци од промена супстанци, физичка својства супстанци од хемијских својстава, и физичке промене супстанци од хемијских промена.

Важно је да ученици разликују примере чистих супстанци од смеша, поготову примере једињења и смеша.

У оквиру теме ученици проширују знање о мерама опреза у раду са супстанцама приликом утврђивања њиховог мириса (како се безбедно испитује мирис супстанце). Треба нагласити ученицима да укус супстанце не проверавају.

Попут осталих појмова ове теме и појам раствора се уводи у најопштијем значењу као хомогена смеша, појам растворљивости као физичко својство и појам растварање као физичка промена. Детаљно учење о растворима, процесу растварања, растворљивости, квалитативном и квантитативном саставу раствора, обухваћено је посебном темом.

СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ (31)

а) АТОМ И СТРУКТУРА АТОМА (16)

Оперативни задаци

Ученик треба да:- зна да је атом најмања честица хемијског елемента- разуме квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола- зна структуру атома, да нуклеони (протони и неутрони) чине језгро, а електрони

образују електронски омотач- зна односе маса протона, неутрона и електрона- зна релативна наелектрисања протона, неутрона и електрона- зна да се електрони у атому разликују по енергији (енергетски нивои)- разуме како су својства елемента и његов положај у периодном систему

условљени атомским бројем (број протона), односно бројем и распоредом електрона у омотачу

- разуме да је маса атома мала и да се из практичних разлога уместо стварне масе атома користи релативна атомска маса

- зна шта је атомска јединица масе и да је повеже са појмом релативна атомска маса

- уме да користи податке дате у таблици периодног система елемената.

Садржаји: Атом.Хемијски симболи.Грађа атома. Језгро атома. Атомски и масени број. Изотопи. Релативна атомска маса. Електронски омотач. Периодни систем елемената.

Демонстрациони огледиДемонстрирање огледа за постављање претпоставке о честичној структури

супстанце: растварање калијум-перманганата у води и разблаживање раствора калијум-перманганата.

Вежба VI: Модел структуре атома Прављење модела атома и распоређивање модела електрона по енергетским

нивоима.

Б) ОСНОВНЕ ЧЕСТИЦЕ КОЈЕ ИЗГРАЂУЈУ СУПСТАНЦЕ: АТОМИ, МОЛЕКУЛИ, ЈОНИ (15)

Оперативни задаци

Ученик треба да:разуме да су основне честице које изграђују супстанце атоми, молекули и јонизна шта је јонска и ковалентна везаразуме како од атома настају јони, како од атома настају молекули, односно разуме

разлику између атома, јона и молекуларазуме сличности и разлике између атома и јона у броју и врсти субатомских честица

разуме значај валентних електрона и промене на последњем енергетском нивоу при стварању хемијске везе

зна шта је валенца елемента и уме да на основу формуле једињења одреди валенцу елемената и обрнуто

разуме да је стварна маса молекула мала и уме да на основу хемијске формуле израчуна релативну молекулску масу

разуме да хемијска формула једињења са јонском везом представља најмањи целобројни однос јона у јонској кристалној решетки

зна да се у хемији користе електронске, структурне и молекулске формуле и разуме њихово значење

разуме да својства хемијских једињења зависе од типа хемијске везе разуме разлику између атомске, јонске и молекулске кристалне решетке.

СадржајиМолекул. Хемијске формуле. Ковалентна веза. Грађење молекула елемената и једињења. Јонска веза.Валенца елемената у ковалентним и јонским једињењима. Релативна молекулска маса. Атомске, молекулске и јонске кристалне решетке.

Демонстрација Приказивање структуре ковалентних и јонских једињења моделима молекула

и атома и моделима кристалних решетки.

Демонстрациони огледи Демонстрирање разлике својстава једињења са поларном и неполарном ковалентном везом – скретање млаза поларне супстанце у електричном пољу. Утврђивање поларности воде и етанола. Демонстрирање својстава једињења са јонском и ковалентном везом: растворљивост, температура топљења, агрегатно стање.

Вежба VII: Модели молекула и хемијске формулеСастављање модела молекула и писање хемијских формула.

ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ – РАСТВОРИ (9)

Оперативни задаци

Ученик треба да:- разуме појам раствора и растворљивости- разуме начин изражавања квантитативног састава раствора као незасићен,

засићен и презасићен раствор- разуме изражавање квантитативног састава раствора преко процентне

концентрације- уме да израчуна процентну концентрацију раствора- уме да направи раствор одређене процентне концентрације- разликује воду као једињење (чиста супстанца) од примера вода у природи које су

смеше (изворска, морска, речна, језерска, подземна, минерална вода, атмосферска и отпадна вода)

- разуме да је вода растварач за супстанце са јонском и полaрном ковалентном везом и зна значај воде за живот

- зна да је вода за пиће драгоцена и да је чува од загађења.

СадржајиРаствори и растворљивост. Процентни састав раствора.Вода. Значај воде за живи свет.

Демонстрациони огледиПрипремање презасићеног раствора натријум-ацетата и демонстрирање

изазивања кристализације растворене супстанце. Демонстрирање огледа којим се показује да у води има раствореног кисеоника. Растварање калијум-перманганата и јода у води и неполарним растварачима («хемијски коктел»). Дестилација воде (изворске, минералне).

Вежба VII: Растворљивост супстанци и процентна концентрација раствораИспитивање растворљивости супстанци у различитим растварачима.

Прављење раствора одређене процентне концентрације.

Вежба VIII: Водени раствори у природи Испаравање воде из различитих узорака вода: воде из водовода, флаширане

воде, речне воде, итд.

Вежба IX: Испитивање растворљивости супстанци са јонском и ковалентном везом

Испитивање и упоређивање растворљивости различитих супстанци са јонском и ковалентном везом у води (калијум-хлорид, калијум-јодид, јод, сумпор, глукоза, скроб, ацетон).

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА (17)

Оперативни задаци

Ученик треба да:- зна да се хемијским симболима и формулама представљају супстанце, а

једначинама хемијске промене (реакције)- разуме квалитативно и квантитативно значење симбола, формула и једначина

хемијских реакција- примењује знање о Закону одржања масе при писању једначина хемијских

реакција- разуме Закон сталних масених односа- разликује два основна типа хемијских промена: реакције анализе и синтезе- разликује појам масе од појма количине супстанце као и њихове основне

јединице

- разуме однос масе и количине супстанце- зна на основу формуле да израчуна моларну масу супстанце- зна да хемијским једначинама прикаже једноставне хемијске реакције - зна да на основу хемијске једначине објасни Закон о одржању масе- изводи једноставна израчунавања на основу једначине хемијске реакције –

стехиометријска израчунавања заснована на масеним и количинским односима- зна да су све промене супстанци праћене променом енергије.

СадржајиХемијске једначине. Анализа и синтеза.

Закон о одржању масе.Закон сталних односа маса.

Количина супастанце. Мол. Моларна маса. Израчунавања у хемији.

Демонстрациони огледиСинтеза гвожђе(II)-сулфида и анализа жива(II)-оксида. Сагоревање свеће. Реакција између натријум-хлорида и сребро-нитрата у раствору и баријум-

хлорида и натријум-сулфата у раствору.

Вежба X: Састављање једначина хемијских реакцијаСастављање модела молекула реакционих производа од модела молекула

реактаната и писање једначина хемијских реакција.

Циљ и задаци наставе хемије у 8. разредуЦиљеви наставе хемије јесу:

Развијање функционалне хемиске писмености Разумевање промена и појава у природи на основу знања хемиских

појмова, теорија, модела и закона Развијање способности комуницирања коришћењем хемиских термина,

хемиских симбола, формула и једначина Развијање способности за извођење једноставних хемиских истраживања Развијање способности за решавање теориских и експерименталних

проблема Рразвијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у

мишљењу Развијање способности за тражењеи коришћење релевантних информација у различитим изворима (уџбеник научно-популарни чланци, интернет...) Развијање свести о важности одговорног односа према животној средини,

одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу

Развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног става према учењу хемије

Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентцији

Задаци наставе хемије јесу: Омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и

научни метод којим се у хемији долази до сазнања Омогућавање ученицима да сгледају значај хемије у свакодневном

животу, за развој различитих технологија и развој друштва уопште

Оспособљавање ученика се користе хемиским језиком, да знају хемиску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значењехемиских симбола, формул и једначина

Стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрациобих огледа или огледа које самостално изводе, развијати при томе аналитичко мишљење и критички став у мишљењу

Стварање наставних ситуација у којима у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге руковати лабараториским прибором, посуђем и супстанцама

Оспособљавање ученика за извођење једнставних истраживања Стварање ситуација у којима ће ученици ученици прмењивати

теориско знање и експериментално искуство за решавање теориских и експерименталних проблема

Стварање ситуације у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у реалном окружењу

Омогућавање ученицма да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемиских промена и његову практичну примену

8.разредСадржаји програма

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ

Оперативни задациУченик треба да: - зна о заступљености неметала у природи, у елементарном виду и у једињењима;- разуме основна физичка и хемијска својства важнијих представника неметала (водоника, кисеоника, сумпора, азота и угљеника);- повезује структуру атома неметала са њиховим својствима и положајем у Периодном систему елемената;- зна која својства неметала одређују њихову практичну примену;- зна да неметали реагују са кисеоником и граде оксиде;- саставља формуле оксида неметала применом знања о валенци неметала;- зна да оксиди неметала, који реагују са водом, са њом граде киселине;- примењује знање да је валенца неметала иста у киселини и одговарајућем оксиду;- уме да докаже киселине помоћу индикатора.

Садржаји: Заступљеност неметала у природи и њихова основна физичка својства.Водоник, његова својства и примена.Кисеоник, његова својства и примена.Сумпор, његова својства и примена. Сумпор(IV)-оксид, сумпор (VI)-оксид, сумпорна киселина и примена.Азот, његова својства и примена. Азот(V)-оксид, азотна киселина и примена. Амонијак, његова својства и примена.

Угљеник, његова својства и примена. Угљеник(II)-оксид. Угљеник(IV)-оксид, угљена киселина и примена.Демонстрациони огледи

Добијање и испитивање својстава водоника и кисеоника. Добијање сумпор(IV)-оксида, реакција насталог оксида са водом и испитивање својстава настале киселине помоћу лакмус-хартије. Демонстрација правилног начина разблаживања концентроване сумпорне киселине. Добијање угљеник(IV)-оксида и испитивање његових својстава (не подржава горење, густина у односу на ваздух).

Вежба I: Физичка својства неметала

Испитивање физичких својстава неметала (агрегатно стање, растворљивост у води и неполарном растварачу).

Вежба II: Оксиди неметала и њихова својстава. Испитивање киселости

Добијање сумпор(IV)-оксида и испитивање његовог утицаја на биљне пигменте. Доказивање киселости неорганских киселина помоћу лакмус-хартије.

МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) (8)

Оперативни задациУченик треба да: - зна о заступљености метала у природи, у елементарном виду и у једињењима;- разуме основна физичка својства метала;- повезује структуру атома метала са њиховим својствима и положајем у Периодном систему елемената;- разликује својства хемијски изразитих метала од технички важних метала;- зна својства метала која одређују њихову практичну примену;- зна да метали у реакцији са кисеоником граде оксиде метала;- саставља формуле оксида метала применом знања о валенци метала;- зна да оксиди метала, који реагују са водом, са њом граде хидроксиде (базе);- зна да је валенца метала иста у хидроксиду и одговарајућем оксиду;- зна да је хидроксидна група једновалентна;- саставља формуле хидроксида на основу валенце метала;- уме да помоћу индикатора докаже базна својства раствора хидроксида;- зна да у реакцији неких метала са киселинама настаје водоник;- зна да су метали подложни корозији и поступке заштите од корозије;- зна да се легирање врши у циљу добијања материјала са својствима погодним за одређену намену.

Садржаји:

Заступљеност метала у природи и њихова основна физичка својства.

Калцијум. Калцијум-оксид и калцијум-хидроксид, својства и примена.

Гвожђе, алуминијум, бакар - својства на којима се заснива примена ових метала. Корозија метала. Гвожђе(III)-оксид, алуминијум-оксид. Легуре које се најчешће примењују (бронза, месинг, челик, дуралуминијум, силумини).

Демонстрациони огледи

Реакција метала друге групе Периодног система елемената са водом. Реакција оксида метала друге групе са водом и испитивање својстава насталог раствора помоћу лакмус-хартије. Испитивање корозије гвожђа у различитим условима.

Вежба III: Физичка својства метала. Реакција метала са киселинама

Испитивање проводљивости топлоте и електрицитета, као и магнетичности неких метала. Упоређивање тврдоће и густине гвожђа, алуминијума и бакра.

Реакција разблажене сумпорне киселине са магнезијумом и гвожђем.

СОЛИ (5)

Оперативни задациУченик треба да: - усвоји знања о појму соли;- саставља формуле соли на основу валенце метала и валенце киселинског остатка;- саставља формуле соли на основу назива соли и обрнуто;- зна да соли могу настати у хемијским реакцијама: киселине и базе, метала и киселине, киселог оксида и базе;- уочава међусобну повезаност оксида, киселина, хидроксида и соли;- предвиђа производе реакција у којима учествују хемијски елементи и једињења која су представници одређених класа неорганских једињења;- зна о заступљености натријум-хлорида и калцијум-карбоната у природи;- зна о значају и примени важних соли.Садржаји: Соли. Формуле и називи соли. Добијање соли.Физичка својства соли (агрегатно стање, растворљивост). Хемијске реакције соли (реакције са киселинама, базама и солима).Примена соли.Демонстрациони огледи

Реакција неутрализације хлороводоничне киселине и раствора натријум-хидроксида. Реакција између метала и киселине.

Хемијске реакције соли: између калцијум-карбоната и хлороводоничне киселине, раствора гвожђе(III)-хлорида и натријум-хидроксида, раствора сребро-нитрата и натријум-хлорида.

Вежба IV: Добијање соли и утврђивање растворљивости соли

Припремање раствора олово(II)-нитрата, калијум-јодида, натријум-сулфата и баријум-хлорида. Добијање олово(ИИ)-јодида и баријум-сулфата.

Доказивање угљеник(IV)-оксида и настајање калцијум-карбоната.

ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА КИСЕЛИНА, ХИДРОКСИДА И СОЛИ (3)

Оперативни задациУченик треба да:

- разуме како под утицајем поларних молекула воде дисосују киселине, хидроксиди и соли;- зна да киселине у води дају као позитивне јоне Х+ јоне;- зна да у воденим растворима база постоје хидроксидни јони, ОХ-;- разуме да је реакција неутрализације реакција између Х+ и ОХ- јона;- разуме да се доказивање кисело-базних својстава раствора помоћу индикатора заснива на постојању одређених јона у раствору;- познаје пХ-скалу и на основу пХ-вредности разврстава растворе у киселе, базне и неутралне;- разуме међусобну повезаност оксида, киселина, хидроксида и соли.Садржаји

Електролитичка дисоцијација киселина, хидроксида и соли.

Мера киселости раствора - пХ-скала.

Демонстрациони огледиЕлектропроводљивост дестиловане воде, хлороводоничне киселине, раствора натријум-хидроксида и раствора натријум-хлорида.

Доказивање базних својстава воденог раствора амонијака.

УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ (2)

Оперативни задациУченик треба да: - зна да су једињења угљеника, изузев оксида, угљене киселине и њених соли (карбоната и хидрогенкарбоната) органска једињења;- зна да су угљеникови атоми у молекулима органских једињења четворовалентни;- разуме да се угљеникови атоми могу међусобно повезивати у отворене и затворене низове (прстенове), да веза између атома угљеника може бити једнострука, двострука и трострука, те да је то узрок многобројности органских једињења;- разуме да угљеникови атоми у молекулима органских једињења могу бити повезани и са атомима других елемената једноструком, двоструком или троструком везом.Садржаји:

Својства атома угљеника. Многобројност органских једињења. Општа својства органских једињења, разлике у односу на неорганска једињења.

Демонстрациони огледи

Упоређивање својстава органских и неорганских једињења:

- растворљивост у води (натријум-хлорид, скроб, бензин, уље);

- понашање при загревању (натријум-хлорид и скроб).

Доказивање угљеника у органским супстанцама.

УГЉОВОДОНИЦИ (12)

Оперативни задаци

Ученик треба да: - разликује алкане, алкене и алкине на основу молекулске и структурне формуле и на основу назива;- разуме структурну изомерију;- зна физичка својства угљоводоника (растворљивост, агрегатно стање на собној температури);- зна да угљоводоници подлежу реакцији сагоревања у којој се ослобађа топлота;- разуме разлике у структури и реактивности засићених и незасићених угљоводоника, односно да двострука веза у молекулима алкена и трострука веза у молекулима алкина условљава њихова хемијска својства;- разуме основне хемијске реакције алкана (супституција), алкена и алкина (адиција);- зна да су главни природни извори угљоводоника нафта и земни гас;- зна важније деривате нафте (бензин, петролеум, дизел уље, уље за подмазивање и асфалт) и да су то смеше једињења сличних физичких и хемијских својстава. Садржаји: Елементарни састав, подела и физичка својства угљоводоника.Засићени угљоводоници (алкани) и незасићени угљоводоници (алкени и алкини).Хемијска својства угљоводоника (сагоревање, супституција, адиција). Ароматични угљоводоници. Бензен.Нафта и земни гас - извори угљеникових једињења и енергије.Полимери.Демонстрациони огледи

Испитивање растворљивости и сагоревање н-хексана (медицински бензин).

Разликовање засићених и незасићених ацикличних угљоводоника (реакција са калијум-перманганатом).

Вежба V: Састављање модела молекула угљоводоника

Састављање модела молекула, писање структурних формула и давање назива угљоводоницима.

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ (9)

Оперативни задациУченик треба да: - разуме да је функционална група део молекула који условљава физичка и хемијска својства једињења;- зна функционалну групу алкохола и како се алкохоли именују;- разуме како хидроксилна група одређује физичка и хемијска својства алкохола;- зна о добијању етанола алкохолним врењем;- разуме основна физичка и хемијска својства етанола;- зна о практичној примени алкохола (метанола, етанола, гликола и глицерола);- зна о штетном дејству етанола на људски организам (алкохолизам), и о токсичности метанола;- зна функционалну групу карбонилних једињења;- зна да оксидацијом примарних алкохола настају алдехиди, а секундарних алкохола кетони;- зна о практичној примени карбонилних једињења (метанала и пропанона);- зна функционалну групу карбоксилних киселина и како се карбоксилне киселине именују;

- разуме како карбоксилна група одређује физичка и хемијска својства карбоксилних киселина;- зна да оксидацијом етанола може настати етанска киселина;- зна о практичној примени карбоксилних киселина;- зна које се карбоксилне киселине називају масне киселине;- зна да у реакцији алкохола и карбоксилних киселина настају естри и како се настали естри именују;- разуме физичка својства естара.Садржаји:

Алкохоли.

Карбоксилне киселине. Масне киселине.

Естри.

Демонстрациони огледи

Добијање алкохола алкохолним врењем.

Доказивање киселости карбоксилних киселина.

Лабораторијско добијање и испитивање својстава етилетаноата.

Вежба VI: Физичка и хемијска својства органских једињења са кисеоником

Испитивање растворљивости алкохола и карбоксилних киселина са различитим бројем атома угљеника у молекулу.

Реакција етанске и лимунске киселине са натријум-хидрогенкарбонатом.

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА

Оперативни задациУченик треба да: - зна шта су масти и уља и њихова физичка својства;- препознаје формуле триацилглицерола као главних састојака масти и уља;- разуме основна хемијска својстава масти и уља (реакције хидрогенизације и сапонификације);- зна да се детерџенти по хемијском саставу и својствима разликују од сапуна, али да је принцип уклањања нечистоћа исти;- зна о значају и улози масти и уља у живим бићима;- зна шта су угљени хидрати и о њиховом значају и улози у живим бићима;- разуме физичка својства угљених хидрата;- разликује према сложености моносахариде, дисахариде и полисахариде и зна да хидролизом дисахарида и потпуном хидролизом полисахарида настају моносахариди;- разликује сахарозу од инвертног шећера;- разуме да су различита својства и биолошка функција скроба и целулозе последица разлика у њиховој хемијској структури;- зна о практичној примени угљених хидрата (на пример, да се хартија прави од целулозе; да је памук, по хемијском саставу, целулоза);- зна да молекули аминокиселина садрже карбоксилну и амино групу;- зна да су протеини природни полимери протеинских аминокиселина;- зна да се есенцијалне аминокиселине морају уносити храном;

- зна о значају и улози протеина у живим бићима;- наводи животне намирнице богате мастима и уљима, угљеним хидратима и протеинима;- зна да се неки витамини растварају у води, а неки у мастима, што је условљено њиховом хемијском структуром;- зна о значају и улози витамина у људском организму.СадржајиМасти и уља.Угљени хидрати у прегледу: моносахариди (глукоза и фруктоза), дисахариди (сахароза), полисахариди (скроб и целулоза).Аминокиселине. Протеини.Витамини.Демонстрациони огледиСапонификација масти - сапуни.Вежба VII: Масти и уљаИспитивање растворљивост масти и уља и угљених хидрата у води.Доказивање скроба.Денатурација протеина.

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Оперативни задациУченик треба да: - зна о значају безбедног поступања са супстанцама и значају правилног складиштења;- зна о загађивачима (неорганским и органским супстанцама) ваздуха, воде и земљишта и мерама заштите.Садржаји

Загађивачи ваздуха, воде и земљишта. Мере заштите.

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Циљ и задаци Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем, кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада. Остали циљеви и задаци предмета су да ученици:- стекну основно техничко и информатичко васпитање и образовање;- стичу основна техничко-технолошка знања, умења, вештине и оспособљавају се

за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу;- схвате законитости природних и техничких наука;- сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија (ИЦТ)

сазнају улоге ИЦТ у различитим струкама и сферама живота;- упознају рад на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених

корисничких програма и стекну навике да их користе у свакодневним активностима;

- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет;

- развијају стваралачко и критичко мишљење;- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје

према сопственом плану рада и афирмишу креативност и оригиналност;- развију психомоторне способности;- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим

облицима друштвено корисног рада;- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима

технике и управљања технолошким процесима;- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака;- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад;- комуницирају на језику технике ( техничка терминологија, цртеж );- стекну знања за коришћење мерних инструмената;- на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу

одговарајући материјал за модел, макету или средство;- препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства,

електротехнике, електронике и да их компонује у једноставније функционалне целине ( графички и кроз моделе, макете или предмете);

- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија;- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу;- прилагоде динамичке конструкције ( моделе ) енергетском извору;- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције ( моделе ), израде или примене једноставнији програм за управљање преко рачунара;- упознају економске, социјалне, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте

рада и производње и њихов значај на развој друштва;- примењују мере и средства за личну заштиту при раду;- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења;- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања

правилно одаберу своју будућу професију и др.

5.разред Оперативни задаци Ученици треба да:- се упознају са техником, техничким достигнућима и значајем техничког и

информатичког образовања;- се упознају са програмом техничког и информатичког образовања;- се упознају са организацијом рада у кабинету за техничко и информатичко

образовање и мерама заштите;- упознају пут од идеје до реализације;- упознају прибор за техничко цртање и развију вештину његовог коришћења;- упознају основне елементе техничког цртања: формат, врсте линија, приказивање

предмета ( скица, цртеж ), котирање и размеру;- науче приказивање своје идеје помоћу скице и техничког цртежа;- науче да нацртају једноставан технички цртеж помоћу рачунара;- науче да реализују своју идеју уз примену конструкторских комплета и готових

елемената;- науче како се врши избор материјала за реализацију своје идеје, као и редослед

операција и алата при обликовању материјала;- науче да израде једноставније статичке и динамичке моделе и макете од делова из

конструкторског комплета и готових елемената, према одговарајућим упутствима

и својим идејама;- науче самостално да израде једноставније предмете по својој идеји помоћу

одговарајућег прибора и ручног алата, применом основних радних операција од лако обрадивих материјала и готових елемената;

- знају називе и функцију основних и допунских уређаја рачунара;- науче да укључе рачунар и знају функцију тастатуре, упознају неке могућности

употребе рачунара са готовим програмима;- науче да користе рачунар за исписивање текста и за једноставније техничке

цртеже без програмирања;- упознају врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала: дрво,

папир, текстил, кожа, пластичне масе;- упознају основне принципе механичке обраде материјала;- науче правилно да користе прибор и алат за механичку обраду материјала;- науче да разраде технолошки поступак;- се упознају са значајем, врстама и основним изворима енергије;- упознају могућности коришћења енергије сунца, ветра и воде;- се навикну на штедњу енергије;- стекну представу о четири основна вида саобраћаја: друмски, железнички, водени

и ваздушни;- стекну знање о начинима регулисања друмског саобраћаја;- упознају основна правила и прописе кретања пешака и бицикла у јавном

саобраћају;- упознају хоризонталну,вертикалну и светлосну сигнализацију у саобраћају.

Садржаји програма УВОД ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНОЛОГИЈЕ ЕНЕРГЕТИКА КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ САОБРАЋАЈ

6.разредОперативни задаци: Ученици треба да:- упознају врсте грађевинских објеката и њихове намене;- упознају технике грађења;- упознају карактеристике грађевинског техничког цртања и основне грађевинске симболе;- науче да читају и користе једноставније грађевинске цртеже – документацију за изградњу, адаптацију и уређење стана, одговарајуће проспекте;- науче да користе готове једноставне софтверске алате за цртање;- науче како се користи CD-ром, флеш меморија и штампач;- упознају основне врсте, карактеристике и примену грађевинских материјала;- стичу навике за рационално коришћење материјала и енергије;

- стичу и развијају културу становања у савременим условима;- упознају функционисање кућне инсталације ( водоводне, топлотне и канализационе );- стекну представу о функционисању и организацији саобраћаја у саобраћајним објектима;- стекну знања о примени и битним карактеристикама грађевинских машина;- упознају основне процесе у пољопривредној производњи;- науче да примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела или макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката; грађевинских или пољопривредних машина и уређаја; детаља из уређивања стана др.

Садржаји програма

Увод у архитектуру и грађевинарство Техничко цртање у грађевинарству Информатичке технологије Грађевински матреијали Енергетика Техничка средства у грађевинарству Саобраћајни системи Култура становања Конструкторско моделовање – модули Техничка срества у пољопривреди

7. разред

Оперативни задаци

Ученици треба да:- комуницирају на језику технике (користе стручну терминологију и израђују

технички цртеж-основним прибором и рачунаром)- користе рачунар у прикупљању информација као и у њиховој обради и

презентацији- служе мерним инструментима за мерење дужине, углова, масе, силе;- на основу физичких, хемијских и технолошких својстава одаберу одговарајући

материјал (метал, легуру, неметал и погонски материјал) за модел или употребно средство

- препознају елементе (компоненте) из области машинства и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе или употребне предмете)

- примењују одговарајуће поступке обраде материјала кроз алгоритам- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија- правилно употребљавају стандардни прибор, алат и машине при обликовању

елемената за моделе и употребна средства- одређују адекватне везе између елемената (завртањ, закивак, ...)- препознају природне ресурсе, њихову ограниченост у коришћењу- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском претварачу- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)- одаберу једноставнији програм за управљање рачунаром- примењују мере и средства за личну заштиту при раду

- знају мере заштите и потребе за обнову и унапређивање животног окружења- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања и

знања, правилно одаберу своју будућу професију.Садржаји програма

- УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ - ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У МАШИНСТВУ - ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - МАТЕРИЈАЛИ - МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА - ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МАТЕРИЈАЛА - МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ - РОБОТИКА - ЕНЕРГЕТИКА - КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ-МОДУЛИ

У VII разреду ученик треба да:- уме да примењује техничке цртеже и да на цртежу представи једноставан

предмет у ортогоналној пројекцији;- зна називе основних елемената машина и њихову намену и примену;- уме да прикаже своју идеју скицом и техничким цртежом;- да познаје конвенционалне и алтернативне облике енергије, рационално је

користи;- уме да користи рачунар у решавању једноставнијих проблема у обради текста,

цртежа, за управљање на бази интерфејса.

8.разредОперативни задациУченици треба да: - прошире знања о основним командама оперативног система,- прошире знања о коришћењу интернета и електронске поште,- прошире знања о коришћењу основних програма за обраду текста, табела и слике,- обуче се за припрему презентација,- упознају подсистеме електроенергетског система,- стекну појам о дистрибуцији електричне енергије,- упознају електроинсталациони материјал и елементе према стандардима наведених електроматеријала,- упознају основне електротехничке симболе,- науче да читају електротехничке шеме, а једноставније да користе у практичном раду,- стекну основна практична знања и умења у састављању електричних струјних кола,- упознају основне делове електротермичких и електродинамичких апарата и уређаја у домаћинству,- науче да правилно користе електричне уређаје и апарате,- упознају основне електронске елементе,- науче симболе и шеме у електроници,- схвате принципе рада телекомуникационих и аудиовизуелних уређаја у домаћинству,

- развијају конструкторске способности израдом и склапањем модела електротехничких и електронских уређаја и апарата према одговарајућим шемама.

Садржај програма

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ

ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ

ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ - МОДУЛИ

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ и задаци

Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика ( когнитивном, афективном, моторичком ), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневном и специфичним условима живота и рада.

5.разред Општи оперативни задаци:

- подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела; - развој и усавршавање моторичких способности; - стицање моторичких умења која су, као садржаји, утврђени програмом

физичког васпитања и стицање теоријског знања неопходних за њихово усвајање; -усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког

васпитања дефинисаних циљем овог васпитно-образовног подручја; -формирање морално-вољних квалитета личности; -оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.

Посебни оперативни задаци: -развој основних моторичких способности, првенствено гипкости, брзине и координације; -стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања; -примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима ( кроз игру, такмичење и сл. ); -задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећивањем и др; -естетско изражавање покретом и доживљавање естетских вредности; -усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

Организациони облици рада Циљ физичког васпитања остварује се путем следећих организационих облика рада

- Часова физичког васпитања- Корективно педагошког рада- Слободних активности- Кросева- Логоровања- Зимовања- Спортских активностиод значаја за друштвену средину- Школских и других облика спотртских такмичења- Приредби и других друштвених активност школе на плану физичке културе

5.разредСадржаји програма

I. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИII. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА -АТЛЕТИКА -ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ -РУКОМЕТ -РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И НАРОДНИ ПЛЕСОВИIII. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

6.разред

Циљ и задаци Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика ( когнитивном, афективном, моторичком ), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. Општи оперативни задаци: - подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела; - развој и усавршавање моторичких способности; - стицање моторичких умења која су, као садржаји, утврђени програмомфизичког васпитања и стицање теоријског знања неопходних за њихово усвајање; - усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичкогваспитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја; - формирање морално-вољних квалитета личности; - оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада; - стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштите природе и човекове средине.

Посебни оперативни задаци: - усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;

- усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања; - примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима ( кроз игру, такмичење и сл. ); - задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећивањем и сл.; - естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности; - усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.Садржаји програма

I. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИII. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА -АТЛЕТИКА -ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

Тло ( ученици и ученице )Прескок ( ученици и ученице )Греда ( ученице ):- Ниска греда- Висока гредаПаралелни разбој ( ученици )Вратило ( ученици )Двовисински разбој – или нека друга справа за вежбе у вису и упоруКруговиКоњ са хватаљкама ( ученици ) -КОШАРКА

Основни ставови у нападу и одбраниТехника пивотирањаХватање и додавање лоптеДриблингКретање у одбраниШутирањеПовезивање нападачких елемената у акционе целинеКретање без лопте у нападуИгра 1 на 1 са и без лоптеКонтранападПозициони напад и одбрана -РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕIII. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

7. разредОперативни задаци

Општи оперативни задаци су:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе физичког васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физичког васпитања буду у пуној мери реализовани

- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела- развој и усавршавање моторичких способности- стицање моторичких умења, која су као садржаји утврђени програмом физичког - васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања - дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја- формирање морално-вољних квалитета личности- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у - свакодневним условима живота и рада- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити - природе и човекове средине.

Посебни оперативни задаци:

- усмерени развој основних моторичких способности: брзине, снаге, издржљивости, гипкости и координације

- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања

- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.)

- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл

- естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

Циљ физичког васпитања остварује се путем следећих организационих облика рада:

1. часови физичког васпитања;2. корективно-педагошки рад;3. слободне активности;4. активности у природи ( кросеви, логоровања и зимовања)5. курсни облици рад

5.1. спортских активности од значаја за друштвену средину;6. школских и других спортских такмичења;7. приредби и других друштвених активности школе

1. ЧАСОВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

Садржаји програма

- РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ - УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА- АТЛЕТИКАОрганизовати међуодељенска такмичења у атлетском вишебоју (четворобој: 60m, скок увис). - ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУТло (ученици и ученице)Прескок ( ученици и ученице)

Греда ( ученице) Вратило Двовисински разбој Паралелни разбојКоњ са хватаљкама (ученици)Кругови Дохватни кругови ( ученици и ученице) Доскочни кругови (ученици) За напредније (ученици и ученице)

На свим справама комбинације вежби из шестог разреда допунити вежбама из

седмог разреда, диференцирано према способностима ученика.

Организовати међуодељењска такмичења према програму стручног већа.

- ОДБОЈКАОдигравање лопте прстимаОдигравање лопте „чекићем“.СервисШколски сервис„Лелујави „ сервис. СмечирањеБлокирањеИгра

Организовати одељенска и међуодељенска такмичења са применом основних правила.

- РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕОбручВијачаПлес

8.разредОпшти оперативни задаци:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физичког васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физичког васпитања буду у пуној мери реализовани;- подстицање раста, развоја ученика и утицање на правилно држање тела;- развој и усавршавање моторичких способности;- стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања, дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;- формирање морално-вољних квалитета личности;

- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине.Посебни оперативни задаци: - развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.);- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл.;- естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности;- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.Садржаји програма - развијање физичких способности;

- усвајање моторичких знања, умења и навика;

- теоријско образовање.

I. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

II. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА

АТЛЕТИКА

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕ

IZBORNI PREDMETI

U petom, {estom, sedmom i осмом razredu izu~avaju se Verska nastava i Gra|ansko vaspitawe, kao izborni predmeti, kao jedan obavezan za sve u~enike petog, {estog , sedmog и осмог razreda.

Tako|e, izu~ava se i drugi strani jezik kao izborni predmet i to: nema~ki jezik i francuski jezik, izu~avaju}i jezike drugih naroda upoznaju kulturu, istoriju, obi~aje i svakodnevni `ivot.

U petom, шестом и седмом и осмом разреду изучавају се изборни предмети- informatika i ra~unarstvo 5-8- crtawe, slikawe i vajawe у петом и осмом

Ciq odabranih izbornih predmeta je sticawe novih znawa i umewa iz pojedinih oblasti kao i produbqivawe i povezivawe znawa iz vi{e nastavnih oblasti tako da to bude u skladu sa potrebama, interesovawima i razvojnim mogu}nostima u~enika, a u skladu sa savremenim trendovima i uspostavqawa komunikacije sa vr{wacima iz drugih zemaqa putem elektronske po{te i razvijawe kreativnosti.

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ВЕРСКА НАСТАВА

Циљ и задаци

Циљ верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере идуховно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате Цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства. Задаци верске наставе су да код ученика:

- развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном уодносу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људимакао ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и саљудима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислпостојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;

- развија тежњу ка одговрном обликовању заједничког живота садругим људима из сопственог народа и сопствене Цркве или верске заједнице, каои са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим одсопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личностии ка остваривању сусрета са светом, са природом и пре и после свега саБогом;

- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе ицивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва унауци и другим областима;

- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као испособност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу,људима и природи.

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

Циљ и задаци Циљ наставе православног катихизиса ( веронауке ) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот ( историјску реалност цркве ) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног ). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и

постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење ( литургијско, као и подвижничко искуство Православне Цркве ) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктриниране поставке спроведу у свим сегментима живота ( однос са Богом, са светом, са другим људима и са собом ). Задаци наставе православног катихизиса ( веронауке ) јесу да код ученика:

- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;

- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање; - изгради свест о томе да Бог воли човека и свет да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом ; - развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитниг циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;

- развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.

5.разред

Циљ и задаци

Циљ верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере идуховно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства. Задаци верске наставе су да код ученика:

- развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном уодносу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људимакао ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и саљудима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

-развија способност за постављање питања о целини и коначном смислупостојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;

- развија тежњу ка одговрном обликовању заједничког живота садругим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, каои са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим одсопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личностии ка остваривању сусрета са светом, са природом и пре и после свега саБогом;

- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе ицивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва унауци и другим областима;

- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као испособност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу,људима и природи.

Садржаји програма

1. Припрема света за долазак Сина Божјег у свет2. Стари завет између Бога и света кроз изабрани народ3. Аврам, родоначелник јеврејског народа, праслика Христа као главе цркве4. Мојсијев закон као припрема и водич ка Христу5. Старозаветни мотиви у православној иконографији

6.разред Оперативни задаци:Ученици треба да:- уоче да је слобода кључни елеменат у разумевању Тајне Христове;- науче да се слобода поистовећује с личношћу, односно да се личност поистовећује с љубављу према другој личности;- запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној иконографији и западној ренесансној уметности.

Садржаји програма УВОД ТАЈНА ХРИСТОВА – ЈЕДИНСТВО БОГА И ЧОВЕКА ( ЛИТУРГИЈА КАО

ТАЈНА ХРИСТОВА ) РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО " ОД ДУХА СВЕТОГ И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ " ( УЛОГА

СЛОБОДЕ МАРИЈЕ ДЈЕВЕ У РОЂЕЊУ СПАСИТЕЉА: ДЕВИЧАНСТВО БОГОРОДИЦЕ )

ХРИСТОС ЈЕ СИН БОЖЈИ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК, НОВИ АДАМ, ДА БИ СЈЕДИНИО СТВОРЕНУ ПРИРОДУ С БОГОМ ( ОДЛУКЕ 1. И 4. ВАС. САБОРА; СИМВОЛ ВЕРЕ )

УЛОГА БОГА У СПАСЕЊУ СВЕТА ( СВЕТ НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ БЕЗ ЗАЈЕДНИЦЕ С БОГОМ, АЛИ БОГ НЕ ВРШИ НАСИЉЕ НАД ЧОВЕКОМ )

УЛОГА ЧОВЕКА У СПАСЕЊУ СВЕТА ( СЛОБОДА ЧОВЕКА ЈЕ ПРЕСУДНА ЗА СПАСЕЊЕ СВЕТА; ОСВРТ НА ПРВОГ АДАМА И ЊЕГОВУ УЛОГУ У СПАСЕЊУ СВЕТА; ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА ПРИРОДИ )

ХРИСТОВО СТРАДАЊЕ И ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВ ЖИВОТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ

7.разредЦиљ задациЦиљ наставе православног катихизиса у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на живот и свет, уважавајући две димензије: историски хришћански живот ( историску реалност Цркве ) и есхатолошки живот ( будућу димензију идеалног ).То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктрини, литургиској, социјалној и мисионарској

димензији, при чему се хришћанско виђење животаи п и постојања света излаже у веома отвореном толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење ( литургиско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање.Све то остварује се како на информативно – сазнајном тако и на доживљајном и делатно плану, уз настојање да се доктриране поставке спроведу у свим сегментима живота ( однос с Богом, са светом, са другим људима и са собом)Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:

Развијање способности уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе

Развијање способности уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање

Изгрди свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом

Развијање способности спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно

Развије способност уочавања сличности у структри старозаветне и новозаветне цркве

Оперативни задаци

Ученици треба да:- запазе да природа не постоји без личности;- науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу;- уоче да у стварном свету људска природа претходи човеку као личности у

онтолошком смислу;- запазе да се код створених бића, тј. код људи слобода може изразити и као

негација, што није случај у Богу;- запазе да је слобода Божија онтолошка, тј, да се изражава само као љубав према другој личности;- запазе разлику између иконографског приказивања Св. Tројице у православној и римокатоличкој традицији.

Садржаји програма

- УВОД- БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ (БОГОСЛУЖБЕНА , БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА)- УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА)- ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ)- АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ- КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)- СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ

8.разред Оперативни задациУченици треба да

Стекну свет о томе да је личност заједница слободе са другом личношћу Буду свесни разлике између природе и личности Запазе да је личност носилац постојања природе Уоче да ухришћанској онтологији нема сукоба и искључивости између једног

од многих

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Учење о личности на основу православне траидологије Разлика између природе и личности у Богу Онтолошке последице православнетридологије по човека и створени

свет( личност као носилац постојања природе) Човек као личност( личност као заједница)С Сједињење стварне и нестварне природе у једној Христовој личности

( Халкидонски, Четврти васљенски сабор и његове одлуке) Обожавање створене природе у Христовој личности ( личност као

носилац постојања природе може имати више природа у себи) Црква као Тело Христово( литургиска појава Цркве) Будуће Царство Божијекао узрок Цркве ( последњи догађај Царства

Божијег даје истиниост историским догађајима) Светост и Царство Божије у правславној иконографији

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ и задаци

Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице, проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.

5.разредЗадаци:

- подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу;

- упознавање школских правила и процедура;- разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела;- упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање,

аргументовање ставова и изражавање мишљења;- обучавање техникама групног рада;- развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и

делања.

Садржаји програма

УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА

САГЛЕДАВАЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈА – ПЛАН АКЦИЈЕ ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ ОСВРТ НА НАУЧЕНО – ЕВАЛУАЦИЈА

6. разредЦиљ и задаци Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање. Оперативни задаци:- подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу локалне заједнице; - разумевање функционисања нивоа и органа власти;- упознавање мера власти;- упознавање права и одговорности грађана на нивоу заједнице;- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења;- обучавање за тимски начин рада;- развијање способности критичког расуђивања и одговорног одлучивања и делања.Садржаји програма

УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА ( 6) ПРВИ КОРАК – УОЧАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИ ( 4 ) ДРУГИ КОРАК - ИЗБОР ПРОБЛЕМА ( 1 ) ТРЕЋИ КОРАК - САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ

(8) ЧЕТВРТИ КОРАК – ИЗРАДА СТУДИЈЕ ( 12 ) ПЕТИ КОРАК - ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕ ( 1 ) ШЕСТИ КОРАК - ОСВРТ НА НАУЧЕНО ( 4 )

7.разред

Циљ наставе грађанског васпитања јесте да ученици стекну сазнања, формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које су претпоставка за компетентан, одговоран и ангажован живот у демократском друштву.

Задатак наставе грађанског васпитања јесте стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани.

Оперативни задаци:

Ученици треба да:- разумеју значења кључних појмова који се односе на грађанина, државу и власт- схвате историјски развој грађанских права и слобода- се упознају са карактеристикама одговорног и активног грађанина- разумеју место и улогу детета као грађанина у друштву

- разумеју однос између грађанских права појединца и општег добра- се упознају са начинима развијања грађанске одговорности- разумеју волонтерски покрет и значај волонтерских акција- буду подстицани да се ангажују у различитим иницијативама и акцијама; - разумеју значај иницијативе за постизање промена у друштвеној заједници- разумеју неопходност постојања власти- се упознају са концептом ограничене власти- се упознају са институцијом Ђачког парламента.

Садржај програма

- УВОД - ГРАЂАНИН - ДРЖАВА И ВЛАСТ - ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ И ИНИЦИЈАТИВА - ЗАВРШНИ ДЕО

8.разред

Задаци предмета- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани;- разумевање концепта универзалности права детета;- стицање знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету;- подстицање развоја критичког односа према појавама злоупотребе права детета;- упознавање са неопходним условима за остваривање најбољег интереса детета;- упознавање са местом, улогом и значајем међународних организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце;- упознавање са местом, улогом и значајем институција и организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце у Србији;- упознавање са националним законодавним оквиром чији је циљ заштита интереса деце;- разумевање места, улоге и одговорности државе, друштва, породице и детета у унапређивању положаја деце у једном друштву;- идентификовање особина, знања и вештина код деце које су значајне за њихову активну улогу у унапређивању положаја деце у друштву;- разумевање улоге и значаја медија у савременом друштву;- унапређивање вештина критичког разматрања информација добијених преко различитих медија;- упознавање са улогом медија у креирању слике детета у друштву.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

УВОД~Поглед уназад~представљање циљева, задатака, садржаја метода рада ДЕЦА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ~Положај деце у савременом друштву~Међународне организације које се баве унапређивањем положаја деце и заштитом њихових интереса~Полжај деце у Републици Србији ~Компетенције деце значајне за укључивање у активности које доприносе побољшању деце у друштву~Активности за унапређење положаја деце у Републици Србији МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ~Медији у савременим друштву~Разумевање и тумачење медиских порука~Деца и медији ЗАВРШНИ ДЕО ~Шта носим са собом

ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК

Циљ Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика. Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовање и самостално, учење истог или других страних језика на различите начине и у свим околностима које живот створи. Учење другог страног језика, ослањајући се на искуства и знања стечена учењем првог страног језика, поспешује стицање вишејезичке и вишекултурне компетенције и развијање свести о језичком богатству ужег и ширег окружења. Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама.Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика. Поред тога, ученик уочава значај личног залагања у процесу учења страног језика. Стандарди

Разумевање говора Разумевање писаног текста Усмено изражавање Писмено изражавање Имтеракција Знања о језику Оперативни задаци на нивоу језичких вештина Разумевање говора Разумевање писаног текста Усмено изражавање Интеракција Писмено изражавање Знања о језику

Теме и ситуације дајемо по разредима јер су исте за оба срана језика

Теме и ситуације – 5 разредШкола: - школски простор и прибор, активности и обавезе, излети Ја и моји другови: - дружење - спорт Породица и блиско окружење: - ужа и шира породица, суседи и пријатељи - кућни љубимци и обавезе према њима Празници: - Божић, Нова година, Ускрс и други важни празници Мој дом: - просторије у кући, обавезе у кући Исхрана: - оброци, омиљена храна, здрава храна - навике у исхрани у земљи чији се језик учи Одећа: - одевни предмети - прикладно одевање Окружење: - место и улица где станујем - важне установе у окружењу (биоскоп, школа, позориште, пошта, музеј, банка, болница) Остало: - годишња доба, месеци, дани у недељи и делови дана, - исказивање времена (метеоролошко и хронолошко - пуни сати и пола сата) - бројеви до 100 - основни подаци о земљи/земљама чији се језик учи

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ1. Представљање себе и других 2. Поздрављање 3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд. (у вези са темама) 4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

5. Постављање и одговарање на питања 6. Молбе и изрази захвалности 7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности 8. Изражавање допадања/недопадања 9. Изражавање физичких сензација и потреба 10. Именовање активности (у вези са темама) 11. Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из..., Лево, десно, горе, доле...) 12. Давање и тражење информација о себи и другима 13. Тражење и давање обавештења 14. Описивање лица и предмета 15. Изрицање забране и реаговање на забрану 16. Изражавање припадања и поседовања 17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику 18. Скретање пажње 19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања 20. Исказивање извињења и оправдања

 

Теме и ситуације по доменима употребе језика- 6. разредПриватно Јавно Образовно

- заједничке активности и интересовања у школи и ван ње - спортски дан, обавезе у школи током дана - дневне обавезе (устајање, оброци) - обавезе у кући, уређење простора у којем живи (куповина животних намирница, подела посла...)

- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (кућни љубимци, незбринуте животиње) - празници и обичаји у културама земаља чији се језик учи - оброци (код куће и ван куће) - становање (блок, насеље, кућа, град. село) - куповина (обраћање и учтиве форме обраћања)

- предмети, распоред часова, недељна оптерећеност - слободне активности

Теме обрађене у петом разреду даље се проширују.- школски простор и прибор, активности и обавезе, излети- дружење- спорт- ужа и шира породица, суседи и пријатељи- кућни љубимци и обавезе према њима- Божић, Нова година, Ускрс и други важни празнициМој дом:- просторије у кући, обавезе у кући Исхрана:- оброци, омиљена храна, здрава храна- навике у исхрани у земљи чији се језик учи- одевни предмети- прикладно одевање- место и улица где станујем- важне установе у окружењу (биоскоп, школа, позориште, пошта, музеј, банка, болница)

- годишња доба, месеци, дани у недељи и делови дана,- исказивање времена (метеоролошко и хронолошко - пуни сати и пола сата)- основни подаци о земљи/земљама чији се језик учи КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ1. Представљање себе и других2. Поздрављање3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд. (у вези са темама)4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди5. Постављање и одговарање на питања6. Молбе и изрази захвалности7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности8. Изражавање допадања/недопадања9. Изражавање физичких сензација и потреба10. Именовање активности (у вези са темама)11. Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из..., Лево, десно, горе, доле...)12. Давање и тражење информација о себи и другима13. Тражење и давање обавештења14. Описивање лица и предмета15. Изрицање забране и реаговање на забрану16. Изражавање припадања и поседовања17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику18. Скретање пажње19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања20. Исказивање извињења и оправдања  Теме и ситуације по доменима употребе језика- 7. разред

Приватно Јавно Образовно

- заједничке активности и интересовања у школи и ван ње - дневне обавезе - обавезе у кући, уређење простора у којем живи (куповина животних намирница, подела посла...)- здравствена заштита

- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (кућни љубимци, незбринуте животиње)- знаменитости у културама земаља чији се језик учи - оброци (здрава исхрана)- становање (блок, насеље, кућа, град. село)- куповина (обраћање и учтиве форме обраћања)- временске прилике - изласци (слободно време)

- предмети, распоред часова, недељна оптерећеност- слободне активности (посете, спортски дани, хуманитарне акције)

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Представљање себе и других2. Поздрављање3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд. (у вези са темама)4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

5. Постављање и одговарање на питања6. Молбе и изрази захвалности7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности8. Изражавање допадања/недопадања9. Изражавање физичких сензација и потреба10. Именовање активности (у вези са темама)11. Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из..., Лево, десно, горе, доле...)12. Давање и тражење информација о себи и другима13. Тражење и давање обавештења14. Описивање лица и предмета15. Изрицање забране и реаговање на забрану16. Изражавање припадања и поседовања17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику 18. Скретање пажње19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања20. Исказивање извињења и оправдања

 

Теме и ситуације по доменима употребе језика- 8. Разред

Приватно Јавно Образовно- заједничке активности и интересовања у школи и ван ње- дневне обавезе- обавезе у кући, уређење простора у којем живи (куповина животних намирница, подела посла...)- здравствена заштита

- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (кућни љубимци, незбринуте животиње)- знаменитости у културама земаља чији се језик учи- оброци (здрава исхрана)- становање (блок, насеље, кућа, град. село)- куповина (обраћање и учтиве форме обраћања)- временске прилике- изласци (слободно време)

- предмети, распоред часова, недељна оптерећеност- слободне активности (посете, спортски дани, хуманитарне акције)

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ 1. Представљање себе и других 2. Поздрављање 3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја,

бројева, итд. (у вези са темама) 4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди 5. Постављање и одговарање на питања 6. Молбе и изрази захвалности 7. Примање и упућивање позива за учешће у игри/групној активности 8. Изражавање допадања/недопадања 9. Изражавање физичких сензација и потреба

10. Именовање активности (у вези са темама) 11. Исказивање просторних односа, релација и величина (идем, долазим из..., лево,

десно, горе, доле...) 12. Давање и тражење информација о себи и другима 13. Тражење и давање обавештења 14. Описивање лица и предмета 15. Изрицање забране и реаговање на забрану 16. Изражавање припадања и поседовања 17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику 18. Скретање пажње 19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања 20. Исказивање извињења и оправдања

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

5.разред

Садржаји програма

Реченица (основна реченична структура, безличне реченице,упитне реченице)

Именице (заједничке, властите) Члан (одређени и неодређени уз именице уз падеже, нулти уз градивне

именице,присвојни детерминативи у номинадтиву множине, дативу и акузативу једнине и множине)

Негација Заменице(Личне заменице у номинативу једнине -продуктивно, дативу

и акузативу једнине множине- рецептивно) Придеви (описни у саставу именског предикта, а изузетно у

атрибутивној функцији) Предлози( датив уз именице у одговарајућим падежима-рецептивно) Прилози ( прилози и прилошке фразе) Глаголи( Презент у потврдном, одричном и упитном облику једнине и

множине, презент са значењем будуће радње, најфреквентнији рефлексивни глаголи и императив јаких и слабих глагола)

Бројеви( основни, казивање времена по часовнику)

6. разред

Именице ( заједничке, властите ) Рецептивно усвајање рода, броја и падежа помоћу члана, наставака и детерминатива. Продуктивно коришћење номинатива, датива и акузатива једнине и номинатива и акузатива множине, са одговарајућим предлозима и без предлога у говорним ситуацијама које су предвиђене тематиком. Саксонски генитив.

Члан Рецептивно и продуктивно усвајање одређеног и неодређеног члана уз именице у наведеним падежима. Сажимање члана im, am, ins ( рецептивно ). Нулти члан уз

градивне именице ( рецептивно и продуктивно ).Присвојни детерминативи у номинативу, дативу и акузативу једнине и множине ( рецептивно )

Негација Заменице

Личне заменице у номинативу ( продуктивно ), дативу и акузативу једнине и множине ( рецептивно ).

Придеви Описни придеви у саставу именског предиката, а само изузетно у атрибутивној функцији ( рецептивно ).

Предлози Датив , акузатив , датив/акузатив. Увежбавају се рецептивно уз именице у одговарајућим падежима ( рецептивно ).

ПрилозиНајфреквентнији прилози и прилошке фразе Глаголи

Презент најфреквентнијих слабих и јаких глагола – простих и глагола са наглашеним или ненаглашеним префиксом, помоћних глагола, модалних глагола ( рецептивно ), као и (рецептивно и продуктивно) у потврдном, одричном и упитном облику једнине и множине.Презент са значењем будуће радње: претерит глагола (рецептивно и продуктивно). Најфреквентнији рефлексивни глаголи и императив јаких и слабих глагола (рецептивно).

Бројеви Основни до 100. Казивање времена по часовнику ( у неформалној употреби ).

Реченица Основне реченичне структуре у потврдном, одричном и упитном облику.Проширивање основних реченичних структура ( субјекат – предикат – објекат ) подацима пропратним околностима.Продуктивно коришћење негација. Упитне реченице уведене упитном речју. Неуведене упитне реченице.

7. разред САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Сви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту, без инсистирања на експлицитном познавању граматичких правила.

Именице (заједничке, властите)Члан НегацијаЗаменицеПридевиПредлозиПрилози и прилошке одредбе ( рецептивно и продуктивно):Глаголи БројевиРеченица

8.разред1. Именица, заменица, члан

Употреба именица у категоријама једнине и множине и свим падежима (номинативу, генитиву, дативу и акузативу).

Употреба најфреквентнијих образаца за извођење именица, употреба најфреквенијих именичких сложеница (Sommerferien, Briefkasten).

Употреба неодређеног, одређеног, нултог, негационог, упитног, присвојног и показног члана: Ich habe ein Buch. Schau mal, das Buch da! Er trinkt дern Tee. Er trinkt keinen Tee. Welches Buch liest du? Gib mir dein Buch. Gibt mir dieses Buch.

Рецептивна употреба најфреквентнијих неодређених детерминатива (manch-, viel-, einiд-, all-).

Употреба контрахованог члана: im Buch, am Strand, ans Meer.

Употреба личних заменица у номинативу, акузативу и дативу.

Употреба неодређених заменица man, jemand, etwas.

2. Придеви, предлози и партикуле

Употреба придева у атрибутској функцији (рецептивно).

Употреба компаратива и суперлатива (укључујући и компаративске фразе: Dein Haus ist billiдer als meine Wohnunд.)

Употреба предлога за различите врсте простроних и временских односа, употреба предлога који регирају и датив и акузатив (Wецхселпрäпоситионен): ан, ауф, ин, хинтер, üбер, унтер, вор, зwисцхен) за изражавање места и правца вршења радње.

Употреба основних партикула (рецептивно): Wас мацхст ду денн да? Дас канн ицх абер ницхт.

3. Глагол

Употреба презента, употреба основних глагола у претериту - помоћних, модалних и најфреквентнијих јаких глагола, употреба перфекта слабих глагола, као и фреквентних глагола са наглашеним и ненаглашеним префиксом. Грађење и употреба футура.

Грађење коњунктива за изражавање жеље и љубазног питања: Ich möchte nach Deutschland fahren. Ich hätte дern ein Kilo Äpfel.

Употреба императива.

Употреба повратних глагола са повратном заменицом у акузативу и дативу: Ich wasche mich. Ich wasche mir die Hände.

Употреба модалних и основних модалитетних глагола: Ицх хабе зу пацкен. Ицх хоффе, дицх wиедерзусехен.

Фраза и реченица

Употреба генитивске посесивне фразе: das Haus meiner Eltern.

Употреба основних глагола, именица, придева са предложном допуном: Interesse für Sport, interessiert daran, sich interessieren für.

Реченични оквир. Разоквирење у комуникативне сврхе (рецептивно). Независно сложене и зависно сложене реченице (dass, ob, w-..., weil, obwohl).

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК5. разред

Именице ( бројиве, небројиве, једнина и множина, мушки и женски род,,припадање)

Члан( неодређени, одређени, партитативни,) Заменице ( личне у једнини и множини) Остали детерминатори именица ( показни, присвоји, редни бројеви до 20,

основни до100, неодређене речи) Придеви( најфреквентнији описни, за изражавањеприпадања нацији,

роду..., ) Глаголи( презент идикатива глагола прве групе и најфреквентнијих

неправилних глагола, заповедни начин прве групе и најфреквентнијих неправилних глагола,, сложени перфект, блиски футур, основни глаголски изрази.конструкције са инфинитивом, кондиционал презента глагола)

Прилози ( време, место, начин и количину) Предлози и сажети чланови Везници Реченица( ред речи у простој реченици, тотално питање интонацијом,

парцијално питање упитним речима, униперсонални глаголи и конструкције)

6.разредУченици треба да разумеју и користе:

1. Презентативе 2. Средства која указују на лице:

а) личне заменице у функцији субјекта( и испред глагола који почињу самогласником ):

б) наглашене личне заменице (усамљене в) личне заменице у функцији директног и индиректног објекта (ненаглашене личне заменице за прво и друго лице) 3. Актуализаторе именице ( члан – одређени/неодређени/нулти, демонстративе, посесиве, квантификаторе)

4.Модалитете реченице: афирмацију,негацију, интерогацију (која садржи афирмацију и негацију, као и потврдни одговор5.Средства за исказивање просторних односа

7. Квалификацију помоћу компаратива супериорности и суперлатива: - помоћу компаративног comme:Je suis comme toi!Детерминацију помоћу

релативних реченица: релативне заменице - Средства за исказивање временских односа:- временске индикаторе - везник и везнички израз 9. Глаголске начине и времена: - презент, сложени перфект, имперфект, футур први индикатива, као и перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост - презент субјунктива глагола прве групе - презент кондиционала - императив

10.. – Личне глаголске облике и безличне глаголске облике са инфинитивном допуном, директном и препозиционалном: - Глаголе који уводе комплетивну реченицу са везником 11. Средства за исказивање логичких односа: - узрок - последица - опозиција7.разред

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Презентативе и њихове допуне  2. Средства за наглашавање реченичних делова 3. Средства која указују на лице:4. Актуализаторе именице:5. Модалитете реченице: 6. Парцијално директно и индиректно питање7. Средства за исказивање просторних односа: 8. Квалификацију: 9. Средства за исказивање временских односа: 10. индикатив (утврђивање градива из шестог разреда11. Средства за исказивање погодбе

8.разред

Садржај програмаУченици треба да разумеју и користе5:

1. Средства за наглашавање реченичних делова - позиционо наглашавање: Alors, cette chanson, elle vous plaît? Elles, on ne veut plus les voir!

2. Средства која указују на лице - личне заменице уз негативни императив: Ne me reдarde pas! Ne lui ouvre pas! Ne te fâche pas!

3. Актуализаторе именице:

a) Облици mon, ton, son испред именица женског рода које почињу самогласником или немим h: Mon école, ton amie, son héroïne;

b) облик cet испред именица мушког рода које почињу самогласником или немим h: cet ami, cet homme;

v) бројеве преко 1000.

4. Средства за исказивање временских и просторних односа:

- pendant, de ... à, depuis, il y a..;

- près de ..., loin de..., au milieu de... au sommet de..., au bord de... .

5. Глаголске облике, начине и времена:

- gerundiv: Je lis mon journal en manдeant; il a réussi en travaillant jour et nuit;

- futur drugi indikativa: Tu sortiras quand tu auras fini tes devoirs;

- рецептивно: облике трећег лица једнине и множине простог перфекта индикатива;

- слагање времена у индикатива, укључујући и облике кондиционала.

6. Средства за исказивање аргумената и логичких односа:

- comme: Comme j'étais en retard, j'ai pris un taxi;

- parce que i puisque: Je voulais venir avec toi parce que tu me semblais triste; mais puisque tu ne veux pas, je n'insiste pas;

- c'est pourquoi: Sa mère est tombée malade, c'est pourquoi elle n'a pas pu venir;

- pourtant: Ils étaient très fatiдués: ils sont pourtant venus et ils ont dansé toute la nuit!

- à cause de / дrâce à: Il s' est trompé à cause de moi, je suis désolé; Elle a réussi дrâce à ses amis;

- pour: Je vous appelle pour réserver;

- pour que: Elle te le dit pour que tu fasses attention la prochaine fois;

- d'abord, ensuite, enfin: D'abord, je vous parlerai de ma famille; ensuite, je vous montrerai quelques photos; enfin, je vous présenterai mon frère qui est pompier.

_______________________5 Напомена: Дате категорије, углавном преузете из семантичких граматика конципираних за ученике француског као страног језика, намењене су ауторима уџбеника и наставницима и није потребно да их ученици знају; саветује се, стога, што мања употреба лингвистичких термина у наставним материјалима и у процесу наставе. Објашњења треба давати у што једноставнијој, по могућности схематизованој форми.

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – ИЗАБРАНИ СПОРТ

Циљ и задаци Циљ предмета физичко васпитање – изабрани спорт је да ученици задовоље своја интересовања, потребе за стицањем знања, способности за бављење спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу ( стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима ).

Општи оперативни задаци: Општи оперативни задаци се не разликују од основних општих задатака физичког васпитања:- развој и одржавање моторичких способности ученика;- учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта;- стицање теоријских знања у изабраном спорту;- познавање правила такмичења у изабраном спорту;- формирање навика за бављење изабраним спортом;- социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности

према учесницима ткмичења;- откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање да се баве спортом.

Посебни оперативни задаци:- развој и одржавање специфичних моторичких способности ( које су нарочито значајне за успешно бављење изабраним спортом );- учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта;- пружање неопходних знања из изабраног спорта ( принципи технике, начин вежбања – тренирање, стицање основних и продубљених тактичних знања, правила такмичења у спорту ... итд. ) и њихова примена у пракси;- учење и усавршавање основне тактике изабраног спорта и њена примена у пракси;- обавезна реализација такмичења на одељенском и разредном нивоу;- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећивањем и др.;- стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту;- подстицање стваралаштва ученика у спорту ( у домену технике, тактике и

такмичења ).

Програмски садржаји предмета физичко васпитање – изабрани спорт чини следећа структура:- развијање моторичких способности ученика;- спортско – техничко образовање ученика ( обучавање и усавршавање технике );- индивидуална и колективна тактика изабраног спорта ;- теоријско образовање;- правила изабраног спорта;- организовање унутар одељенских и међуодељенских такмичења.

ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ Теоријско образовање:- упознавање ученика са значајем и вредностима изабраног спорта;- упознавање ученика са основним принципима вежбања у складу са његовим узрастом;- упознавање ученика са штетним последицама неправилног вежбања и

предозирања у изабраном спорту;- упознавање ученика са етичким вредностима и слабостима спорта;- упознавање ученика са естетским вредностима спорта.

5. разред Општи оперативни задаци

- задовољење примарних мотива ученика, посебно потребе за кретањем, игром , такмичењем

- Подстицање потреба ученика за личном афирмацијом, групном идентификацијом као доприносом за бржу социјализацију личности

- Развијање потребе за стваралаштвом у смеру спортско-техничких достигнућа и доживљавању личног ученика у изабраној спортској грани

- Примена стечених знања у систему школских спортских такмичења- Развој и савршавање моторичких способности- Формирање морално-вољних квалитета личности

Посебни оперативни задаци- Развој основних моторичких спосоности, првенствено брзине и

координације и прецизности изабране спортске гране- Стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених

програмом изабране спортске гране- Примена стечених спортско техничких и тактичких знања и умења

изабраног спорта у сложеним условима ( кроз игру и такмичење)- Усвајање етичких вредности: поштовање партнера-противника,

правила такмичења и фер-плеј

Организациони облици радаЦиљ физичког васпитања изабраног спорта се остварује путем следећих организационих облика рада :

- Часова физичког васпитања- изабрани спорт- Спортског такмичења

Садржај програма

- Развијање физичких способности специфичних за изабрани спорт- Програм изабране спортске гране

- Теориско образовање

6. разред Садржај програма

- Развијање физичких способности специфичних за изабрани спорт- Програм изабране спортске гране

- Теориско образовање

7. разред

Општи оперативни задаци:

Општи оперативни задаци се не разликују од основних општих задатка физичког васпитања:

- развој и одржавање моторичких способности ученика- учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта- стицање теоријских знања у изабраном спорту- познавање правила такмичења у изабраном спорту- формирање навика за бављење изабраним спортом - социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према

учесницима у такмичењима

- откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање за бављење спортом.

Посебни оперативни задаци:

- развој и одржавање специфичних моторичких способности (које су нарочито значајне за успешно бављење изабраним спортом)

- учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта - пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи технике, начин

вежбања-тренирања, стицање основних и продубљених тактичких знања, правила такмичења у спорту-итд.) и њихова примена у пракси

- учење и усавршавање основне тактике изабраног спрта и њена примене у пракси- обавезна реализација такмичења на одељењском и разредном нивоу- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем и др.- стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће

у изабраном спорту- подстицање стваралаштва ученика у спорту (у домену технике, тактике и такмичења).

Садржаји програма

Програмски садржаји физичког васпитања-изабраног спорта чини следећа структура: - развијање моторичких споосбности ученика- спортско-техничко образовање ученика (обучавње и усавршавање технике)- индивидуална и колективна тактика изабраног спорта- теоријско образовање- правила изабраног спорта- организовање унутар одељенских и међуодељенских такмичења.

Теоријско образовање :

- упознавање ученика са значајем и вредностима изабраног спорта- упознавање ученика са основним принципимна вежбања у складу са његовим

узрастом- упознавање ученика са штетним последицама неправилног вежбања и предозирања у

изабраном спорту- упознавање ученика са етичким вредностима и слабостима спорта- упознавање ученика са естетским вредностима спорта.

8.разред

Општи оперативни задаци: Општи оперативни задаци се не разликују од основних општих задатка физичког васпитања: - развој и одржавање моторичких способности ученика; - учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта; - стицање теоријских знања у изабраном спорту; - познавање правила такмичења у изабраном спорту; - формирање навика за бављење изабраним спортом;

- социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према учесницима у такмичења; - откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање да се баве спортом. Посебни оперативни задаци: - развој и одржавање специфичних моторичких способности (које су нарочито значајне за успешно бављење изабраним спортом); - учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта; - пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи технике, начин вежбања-тренирања, стицање основних и продубљених тактичких знања, правила такмичења у спорту итд.) и њихова примена у пракси; - учење и усавршавање основне тактике изабраног спрта и њена примене у пракси; - обавезна реализација такмичења на одељењском и разредном нивоу; - задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем и др.;- стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту; - подстицање стваралаштва ученика у спорту (у домену технике, тактике и такмичења).

Садржаји програмаПрограмски садржаји физичког васпитања-изабраног спорта чини следећа структура: - развијање моторичких споосбности ученика; - спортско-техничко образовање ученика (обучавање и усавршавање технике); - индивидуална и колективна тактика изабраног спорта; - теоријско образовање; - правила изабраног спорта; - организовање унутар одељенских и међуодељенских такмичења.

ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ Теоријско образовање: - упознавање ученика вредностима изабраног спорта; - упознавање ученика са основним принципима вежбања у складу са његовим узрастом; - упознавање ученика са штетним последицама неправилног вежбања и предозирања у изабраном спорту; - упознавање ученика са етичким вредностима и слабостима спорта; - упознавање ученика са естетским вредностима спорта. Минимални образовни захтеви: Предметни наставници утврђују минималне образовне захтеве, у складу са усвојеним програмом за сваки изабрани спорт. Под тим се подразумева: - савладаност основне технике и њена примена; - познавање и примена елементарне тактике; - познавање и примена правила; - ангажованост и учешће ученика на такмичењима у изабраном спорту.

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕЦиљ и задаци:

Циљ васпитно-образовног рада овог изборног предмета јесте да додатно подстиче развој и практичних и теоријских знања ученика која су важна за њихово слободно, спонтано и креативно комбиновање ликовних елемената у области: цртања, сликања, вајања, графике, примењених уметности и визуелних комуникација, а у циљу развоја њиховог креативног мишљења. Ова изборна настава такође:

- омогућава и подстиче развој учениковог спонтаног и креативног мишљења у областима ликовне културе;

- омогућава и подстиче ученике на савладавање технолошких поступака ликовног рада у оквиру одређених средстава и медијума;

- мотивише ученика на упознавање основних елемената и закономерности ликовног језика;

- развија способности и веће осетљивости ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија, облика, боја;

- ствара услове да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да креативним изражавањем боље упознају њихова визуелна и ликовна својства;

- развија способности ученика за визуелно памћење, за повезивање опажених информација као основе увођења у креативно визуелно мишљење;

- развија већу осетљивост за ликовне и визуелне вредности које се стичу у настави, а примењују у раду и животу;

- развија моторичке способности ученика и навике за лепо писање;- континуирано подстиче и прати интересовања за посећивањем музеја, изложби и

јача потребе код ученика за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;

- ствара услове да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве;

- омогућава разумевање позитивног емоционалног става према вредностима израженим у делима различитих подручја уметности;

- развија способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.

Оперативни задаци: Ученици треба да:- развијају ликовно-естетски сензибилитет за спонтани ритам бојених мрља, линија, текстура, светлину, боју и чулну осетљивост и осећајност за визуелно споразумевање и свет уобразиље у ликовним делима;- покажу интересе и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости света облика: светло-тамно, облик-боја, простор, композиција;- посматрају и естетски доживљавају дела ликовних уметности;- развијају љубав према ликовном наслеђу;- оспособе се за стваралачко преношење визуелно-ликовних искустава у природно-друђтвено-научна подручја и тако развију интересовање за оплемењивање и заштиту природе и смисао за унапређивање културе живљења;- развијају свест да ће знања користити у даљој професионалној оријентацији и унапређивању опште културе;- развијају стваралачки однос према околини и веће компетенције визуелног мишљења;

- развијају осетљивост за проблеме у коришћењу ликовно-техничких средстава.

5.разред

Садржај пограмаЦРТАЊЕ

- Врсте и својства линије - Линија као средство за стварање различитих квалитета површина - Естетско процењивање - Односи величина - Лепо писање са калиграфијом - Компоновање више ритимичких целина у простору - Естетско процењивање

СЛИКАЊЕ - Својства сликарских материјала и подлога - Ритмичко компоновање боја и облика - Коришћење разних материјала за компоновање - Визуелно споразумевање - Временски и просторни низови ( цртани филм, стрип ) - Сликање, естетско процењивање

ВАЈАЊЕ- Вајање, врсте вајарског материјала - Везивање тродимензионалних облика у простору - Слободно компоновање - Обликовање употребних предмета ( ситна пластика, накит )

8.разред

Задаци: - развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената; - стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства; - развијање способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење; - развијање осетљивости за естетске, ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, а примењују у раду и животу; - развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање; - подстицање интересовања, стварање и неговање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде; - стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве; - омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја уметности; - развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности. Оперативни задаци Ученици треба да се: - оспособе да опажају и представљају: слободне композиције, визуелне метафорике, контрасте, јединства и доминанте у простору, фантастике;

- формирају навике за виши ниво културе рада, квалитет производа, културу живота и слободног времена; - ликовно-визуелно описмене, развију креативне способности, припремају за ефикасно и савремено укључивање у рад, односно за различита занимања. Структура: 1. Садржаји програма 2. Креативност 3. Медијуми

Садржаји програма СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ

- Енформел - Непосредно преношење динамичног тока мисли у одређеном временском интервалу -. Сликање, одговарајућа средства и материјали - Ритмичко-хармонијска композиција чистог односа боје и форме - Перцепција - аперцепција - Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали - Систем низања скупова тачака, линија, боја, облика и волумена према одређеној схеми - Комбинаторика унапред датог скупа геометријских бојених површина, пластичних елемената или линеатура -. Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали - Слободно компоновање - вежбање

ВИЗУЕЛНА МЕТАФОРИКА -. Амблем, површинско обликовање - Перцепција и аперцепција - Цртање, сликање, вајање, Одговарајућа средства и материјали - Амблем, тродимензионално обликовање - Перцепција и аперцепција - Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали - Визуелна метафорика вежбање

КОНТРАСТ, ЈЕДИНСТВО И ДОМИНАНТА У ПРОСТОРУ -- Контраст, јединство и доминанта у простору -- Опажање и представљање - Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали - Контраст, јединство и доминанта у простору - вежбање -

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ И ФАНТАСТИКА - Реални облици у нереалним односима - -. Аперцепција (замишљања, подстицање имагинације) - Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали - Фотомонтажа - - Перцепција и аперцепција - Одговарајућа средства и материјали - Слободно компоновање и фантастика - вежбање (1)

ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО

Циљ и задаци

Циљ образовно-васпитног рада изборног предмета је да се ученици оспособе за самостално коришћење рачунара. Задаци образовно-васпитног рада:

- упознавање ученика са применом рачунара у различитим областима људске делатности;

- развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;- подстицање креативног рада на рачунару;- оспособљавање за рад на рачунару.Задаци образовно-васпитног рада:- упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;- развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;- подстицање креативног рада са рачунаром;- оспособљавање за рад на рачунару.

Опреативни задаци:- упознавање ученика са радом са табелама у програму за обраду текста;- упознавање ученика са применом рачунара у области информација и комуникација;- упознавање ученика са основним елементима програма за графику и анимацију;- упознавање ученика са основним елементима програмирања;- упознавање ученика са различитим образовним софтверима.

5.разред Оперативни задаци:- упознавање ученика са графичким радним окружењем оперативног система;- упознавање ученика са организацијом дискова, датотека и директоријума;- упознавање ученика са подешавањем околине за рад на српском језику;- упознавање ученика са инсталацијом додатних уређаја и програма;- упознавање ученика са радом у програму за обраду текста;- упознавање ученика са основним програмима за рад у мултимедији;- оспособљавање ученика за самостално коришћење рачунарских програма.

Садржај пограма- ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ- РАД СА ТЕКСТОМ - УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ

6.разред Садржај пограма

- РАД СА ТЕКСТОМ- ИНТЕРНЕТ - ГРАФИКА - АНИМАЦИЈА - ИЗБОРНИ МОДУЛИ

ПрограмирањеИнтерактивна графика

7. разред

Оперативни задаци

Ученици треба да се:- оспособе за примену рачунара у области информација и комуникација;- упознају са опасностима на Интернету и начинима заштите од њих;- упознају са основама програма за снимање и обраду звука;- упознају са основама програма за снимање и обраду видео записа;- оспособе за израду мултимедијалних презентација;- оспособе за писање једноставних програма;- упознају са основама програма за цртање и графички дизајн;- упознају са образовним софтвером.

Садржаји програма

- ИНТЕРНЕТ - ОБРАДА ЗВУКА - ОБРАДА ВИДЕО ЗАПИСА - ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА - ИЗБОРНИ МОДУЛ

Одабрана поглавља из програмирања или графичког обликовања садржаја.ПрограмирањеЦртање и графички дизајн

8.разред

Оперативни задаци-Упознавање ученика са применом рачунара у области табеларних прорачуна и изради графикона-Упознавање ученика са фазама израде проблемских задатака на рачунару- Упознавање ученика са основама језика за израду једноставних презентација на мрежи-Упознавање ученика са могућностима специјализовани програма за израду презентација на мрежиОспособљавање ученика за самосталну израду пројеката применом рачунарских технологија

Садржај програма Табеларни прорачуни Изборни модули Израда амосталног пројекта

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМАЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Циљ и задаци

Циљ наставе здравственог васпитања јесте да ученици овладају основним знањима,вештинама, ставовима и вредностима у области здравства кроз учење засновано на искуству.Поред формирања ставова и усвајања знања, животне вештине су неопходне да се на основу информација и критичког размишљања изграђују здрави односи и стилови живљења. Учење садржаја здравственог васпитања подразумева превођење знања о здрављу у жељени начин понашања, уз препознавање правих животних вредности и подстицање развоја личности. Задаци наставе здравственог васпитања су:- развијање здраве личности, одговорне према сопственом здрављу;- стварање позитивног односа и мотивације за здрав начин живљења;- васпитавање ученика за рад и живот у здравој средини;- стицање знања, умења, ставова и вредности у циљу очувања и унапређивања

здравља;- промовисање позитивних социјалних интеракција у циљу очувања здравља;- подстицање сазнања о себи, свом телу и сопственим способностима;- развијање психичких и моторних способности у складу са индивидуалним

карактеристикама;- мотивисање и оспособљавање ученика као активних учесника у очувању свог

здравља;- развијање навика код ученика за очување и неговање окружења;- развијање истраживачких способности, критичког мишљења и креативности;- проширивање знања о јединству и свеопштој повезаности процеса у природи;- развијање одговорног односа према себи и другима;- развијање свести и потребу чувања здравља у оквиру циља у политици Светске

здравствене организације “ Здравље за све у 21. веку “ ; - формирање и развијање потребе за сталним бављењем спортом и рекреацијом;- развијање хуманих, толерантнијих односа међу људима, да сваки појединац осећа

уважавање и поштовање достојанства личности и одговорност према себи и околини;

- формирање свести и навика о потреби систематског унапређивања здравља и здравих односа школске популације;

- развијање мотивације и личног става да би се деловало у складу са знањем;- примењивање знања и искуства у промовисању здравог стила живљења;- развијање емпатијског односа према болеснима и спремност да се помогне;- формирање свести о ризичном понашању, здравственим и психосоцијалним

потребама;- мотивисање ученика за акционо понашање;- стицање знања везаних за специјалне здравствене проблеме;- стицање одговорности за сопствено понашање;- упознавање физиолошких процеса репродукције као основе за стицање знања о

репродуктивном здрављу.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ЗАШТИТА И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПУБЕРТЕТИСХРАНАКУЛТУРА ЖИВЉЕЊА И ЉУДСКЕ ПОТРЕБЕБОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ

Начин прилагођавања програма за образовање и васпитање ученика са посебним способностима

Прилагођавање програма за ученике са посебним способностима врши се:

- индивидуализацијом наставних активности и прилагођавањем наставних метода и техника;

- избором одговарајућих наставних средстава;- формирањем мањих група у оквиру одељења за интензивнији наставни рад са

овим ученицима, а у складу са потребама;- процењивањем напредовања и успеха стандардима напредних постигнућа;- понудом одговарајућих изборних предмета;- понудом факултативних наставних предмета и слободних активности у

факултативном делу школског програма;- укључивањем стручних сарадника у припрему индивидуализованих наставних

активности за ове ученика, као и за процењивање и праћење њихове ефикасности и успешности.

PREDMETI I FOND ^ASOVA U PETOM, [ESTOM, SEDMOM И ОСМОМ RAZREDU

Разред V VI VII VIII Свега

Бр. Одељења 5 5 5 5 20

Бр. Недеља 36 36 36 34

А- Број часова образовних предметаН Г Н Г Н Г Н С

Српски језик 5 180 4 144 4 144 4 136 2884

Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 68 1352

Ликовна култура 2 72 1 36 1 36 1 34 856

Музичка култура 2 72 1 36 1 36 1 34 856

Историја 1 36 2 72 2 72 2 68 7112

Географија 1 36 2 72 2 72 2 68 1172

Физика - - 2 72 2 72 2 68 992

Математика 4 144 4 144 4 144 4 136 2704

Биологија 2 72 2 72 2 72 2 68 1352

Хемија - - - - 2 72 2 68 632

Техничко и информатичко образовање 2 72 2 72 2 72 2 68 1352

Физичко васпитање 2 72 2 72 2 72 2 68 1352

Укупно А: 23 828 24 864 26 936 26 884 16676

Б-Обавезниизборни предмет

Број група

Број група

Број група

Број група

НемачкиЈезик 5 2 72 5 2 72 5 2 72 5 2 68 1420

Франц.Језик 2 2 72 2 2 72 3 2 72 2 2 68 640

Физичко васпитање- изабрани спорт

5 1 36 5 1 36 5 1 36 5 1 34 710

ГрађанскоВаспитање 3 1 36 4 1 36 3 1 36 3 1 34 462ВерскаНастава 2 1 36 2 1 36 3 1 36 3 1 34 354

Укупно Б 17 7 14 18 7 144 19 7 144 18 7 132 3586

А+Б 17 30 972 42 1008 45 1080 44 1016202

62

Разред V VI VII VIII УкупноИзборни

предмети

Информатика и рачунарство 7 1 36 7 1 36 8 1 36 8 1 34 924

Цртање, сликање и вајање

- - - 1 1 36 - - - - - - 36

Напомена: Ученици петог разреда определили су се на крају четвртог разреда за други страни језик (немачки, француски), за изборни предмет (верска наука или грађанско васпитање) и изборни предмет информатика и рачунарство и цртање сликањ вајање .

1 Назив језика националне мањине када се настава реализује у школама на том матерњем језику2 Реализује се у школама где се настава одржава на матерњем језику националне мањине3 Статус трећег часа физичког васпитања (изабране спортске гране) регулисан је Стручним упутством министра просвете и спорта о организовању спортских активности у основној школи бр. 110-00449-05/02 од 22. јуна 2005.

4 Ученик бира један од понуђених обавезних изборних наставних предмета: верска настава/грађанско васпитање и изучава га до краја образовног циклуса.

5 Страни језик за ученике који су почели да га уче од трећег разреда обавезан је изборни предмет до краја образовног циклуса

* Број часова за ученике припаднике националних мањина

Факултативни део школског програма

Факултативни део школског програма чини допунски рад, додатни рад, секције друштвено користан рад екскурзије, школа у природ. Планови рада су саставни део планова наставника и налазе се у педагошкој служби

Dodatni rad sa pregledom fonda ~asova po predmetima

Dodatni rad je namewen darovitijim i vrednijim u~enicima koji su zainteresovani za pro{irivawe i produbqivawe znawa iz nastavnog predmeta koji ih najvi{e zanima. Nastavnici sa~iwavaju planove dodatnog rada na osnovu utvr|enih programskih sadr`aja i uputstava za wihovo ostvarivawe, osobito odeqaka uputstava koji se odnose na dodatni rad.

Sa po jednim ~asom dodatnog rada nedeqno zadu`eni su u~iteqi ~etvrtog razreda i mogu naizmeni~no ostvarivati jedne sedmice ~as dodatnog rada iz srpskog jezika, a druge iz matematike. Povremeno u dodatnom radu, u meri koja im odgovara, mogu primewivati timski rad, a mogu se urdu`ivati tako da jedan ostvaruje ~asove srpskog, a drugi ~asove matematike.

U~enici, koji }e poha|ati dodatni rad, ste}i znawa i pokazati aspiracije ka takmi~ewima bi}e ukqu~eni u takmi~ewa koja se organizuju pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete i po uputstvu propisanom od Ministarstva prosvete.

Ve} u oblasti predmetne nastave u~enici istog razreda mogu, kada wihov predmetni nastavnik iz nekog opravdanog razloga nije zadu`en dodatnim radom, ~asove ovog oblika obrazovno-vaspitnog rada poha|ati kod drugog nastavnika, ako stru~ni aktiv tako odlu~i. Za u~enike je dodatni rad organizovan na principu dobrovoqnosti.

Преглед планираног фонда часова додатног радаАктивност Начин

реализацијеНаставни предмет

Разред Извршиоц Планирано Време реализациј

е

Место реализације

(број учионице)

Недељно Годишње

Додатна настава

Рад у малим

групама, индивидуални рад,

проблемска настава

--- // --- 6,8 Ј.Четровић

1 36 --- // --- 21,26

--- // --- --- // --- --- // --- 5,7 Ј.Левајац 2 72 --- // --- 21,26--- // --- --- // --- --- // --- 5,7 Г.Миљковић 1 36 --- // --- 21,26--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 Н.Митровић 1 36 --- // --- 21,26

--- // --- --- // --- --- // --- 5,7 М.Ковачевић 1 36 --- // --- 21,26

--- // --- --- // --- Енглески језик

3,7 О.Матовић 2 72 --- // --- 23,24

--- // --- --- // --- --- // --- 4,8 С.Радојичић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 2,6 Т.Радовић 1 36 --- // --- --- // ---

--- // --- --- // --- --- // --- 1,5,7

В.Т.Бечки 1 36 --- // --- --- // ---

--- // --- --- // --- Немачки језик 5-8 Д.Михајловић 1 36 --- // --- 23,24--- // --- --- // --- --- // --- 5-8 Ј.Секулић 1 36 --- // --- --- // ---

--- // --- --- // --- Француски језик

5-8 А.Ћировић 2 72 --- // --- --- // ---

--- // --- --- // --- Историја 5,7 Д.Белоица 1 36 --- // --- 14--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 Д.Танасковић 2 72 --- // --- 14--- // --- --- // --- Географија 6,7 Љ.Ђуровић 1 36 --- // --- 15--- // --- --- // --- --- // --- 8 Ј.Мијатовић 0,5 17 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Физика 6,7 М.Т.Гољић 1 36 --- // --- 3--- // --- --- // --- --- // --- 8 М.Дедеић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Хемија 7,8 Ц.Грабовац 1 36 --- // --- 6--- // --- --- // --- Биологија 5 Б.Савић 1 36 --- // --- 19--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 А.Јеремић 0,5 18 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Математика 4 5 учитеља 4-тог

разреда 0,5 90 --- // --- 8,9,10,12,13

--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 М.Савићевић 2 72 --- // --- 17,18--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 Н.Радовић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 6,7 М.Весковић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 5,7 З.Дугалић 1 36 --- // --- --- // ---

Dopunska nastava sa pregledom planiranog fonda ~asova

Активност Начин реализације

Наставни предмет

Разред Извршиоц Планирано Време реализациј

е

Место реализације

(број учионице)

Недељно

Годишње

Допунска настава

Рад у малим групама,

индивидуални рад,

диференцирана настава

Српски језик

6,8 Ј.Четровић

1 36 --- // --- 21,26

--- // --- --- // --- --- // --- 5,7 Ј.Левајац 2 72 --- // --- 21,26--- // --- --- // --- --- // --- 5,7 Г.Миљковић 1 36 --- // --- 21,26--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 Н.Митровић 1 36 --- // --- 21,26--- // --- --- // --- --- // --- 5,7 М.Ковачевић 2 72 --- // --- 21,26--- // --- --- // --- Енглески језик 3,7 О.Матовић 1 36 --- // --- 23,24--- // --- --- // --- --- // --- 4,8 С.Радојичић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 2,6 Т.Радовић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 1,5,7 В.Т.Бечки 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 1,5 М.Токалић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Немачки језик 5-8 Д.Михајловић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 5-8 Ј.Секулић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Француски језик 5-8 А.Ћировић 2 72 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Историја 6,8 Д.Танасковић 1 36 --- // --- 14--- // --- --- // --- Географија 8 Ј.Мијатовић 0,5 17 --- // --- 15--- // --- --- // --- Физика 6,7 М.Т.Гољић 1 36 --- // --- 3--- // --- --- // --- --- // --- 8 М.Дедеић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 8 Љ.Вукомановић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Хемија 7,8 Ц.Грабовац 1 36 --- // --- 6--- // --- --- // --- Биологија 6,8 А.Јеремић 0,5 18 --- // --- 19--- // --- --- // --- --- // --- А.Пешовић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- Математика 6,8 М.Савићевић 2 72 --- // --- 17,18--- // --- --- // --- --- // --- 6,8 Н.Радовић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 6,7 М.Весковић 1 36 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 5 А.Павловић 2 72 --- // --- --- // ------ // --- --- // --- --- // --- 5,7 З.Дугалић 2 72 --- // --- --- // ---

[kola organizuje dopunsku nastavu za u~enike koji iz nekog od objektivnih razloga imaju pote{ko}a u savla|ivawu programskih sadr`aja u redovnoj nastavi.

Dopunska nastava traje, a u~enici se mewaju povremeno (zavisno od toga da li postoji potreba da poha|aju, odnosno da li su nedostaci otkloweni).

Pedago{ko-korektivni rad

Pedago{ko-korektivni rad je zna~ajna obaveza u~iteqa i predmetnih nastavnika, osobito odeqenskih stare{ina, ali i stru~nih saradnika. [kola }e razraditi programe za podr{ku u~enicima u procesu u~ewa, li~nog i socijalnog razvoja. Planovi rada }e biti koncipirani uva`avaju}i sopsobnosti i mogu}nosti u~enika, a zadaci i aktivnosti }e biti diferencirani prema indivudualnim potrebama u~enika. Gde je neophodno [kola }e, zajedno sa roditeqima, tra`iti pomo} i stru~waka iz drugih institucija.

Bi}e preduzimane slede}e mere:1. U~iteqi i nastavnici vodi}e ra~una o pravilnom dr`awu tela

u~enika pri sedewu, stajawu i ketawu.2. Povremenim mewawem mesta sedewa u odnosu na tablu

spre~ava}e se nepotrebne deformacije na ki~menom stubu.3. U prvim mesecima a i tokom godine (po potrebi), logoped }e

izvr{iti testirawe artikulacije, proveru poznavawa slova, nivo usvojenosti ~itawa i pisawa, obavi}e dijagnosticirawe i ukqu~i}e u~enike u individualni i grupni korektivni rad.

4.Blagovremeno }e biti uo~avani u~enici prvog i ostalih mla|ih razreda koji pri ~itawu, pisawu i drugim {kolskim poslovima dr`e glavu nisko i bi}e predlagano roditeqima da takvu decu vode na specijalisti~ki pregled kod specijaliste za o~i.

5. Za decu koja nose nao~are ili slu{ne aparate potrebno je utvrditi koja mesta u odeqewu im najvi{e odgovaraju.

6.Nagluvi i gluvi u~enici }e biti ukqu~eni u slu{ne i govorne ve`be, s ciqem da se doprinese potpunije ostvarivawe razvoja govora i jezika kao jednog od osnovnih zadataka nastave sa u~enicima o{te}enog sluha, jer od stepena realizacije razvoja govora ove dece zavisi uspe{an nivo vaspitno obrazovnog rada.

7. U~iteqi i nastavnici fizi~kog vaspitawa }e na ~asovima fizi~kog vaspitawa uvoditi ve`be kojima se koriguje nepravilan i obezbe|uje pravilan fizi~ki razvoj u~enika.

8. U zavisnosti od psihomotornog razvoja pojedini u~enici }e biti ukqu~ivani u posebne ve`be kojim }e se doprineti normalan rast i napredovawe.

9. U~iteqi, nastavnici i stru~ni saradnici }e obratiti posebnu pa`wu da neki u~enici kojima su neophodna izvesna pomagala ne izbegavaju da ih koriste.

10. Deca koja imaju razvojne probleme, emocionalne smetwe, probleme u pona{awu i u~ewu uputi}e se {kolskom psihologu i {kolskom pedagogu.

11. Posebnu pa`wu posvetiti u~enicima koji su promenili sredinu, zbog ~ega je neophodno da savladaju izvesne razlike u toku

prethodnog {kolovawa u onom delu gde je s wima potreban dopunski rad.

12. [kolski pedagog, {kolski psiholog i logoped, u saradwi sa odeqenskim stare{inama i roditeqima, blagovremeno }e utvr|ivati uzroke slabijeg napredovawa nekih u~enika i u procesu savetodavnog rada sa nastavnicima, u~enicima i roditeqima predlaga}e mere koje je potrebno preduzimati da se sporije napredovawe otkloni.

13. Svi nastavnici i stru~ni saradnici su du`ni da prilagode profesionalno pona{awe i zahteve prema u~enicima koji imaju zdravstvene probleme ozbiqnije prirode, telesne nedostatke i razne funkcionalne smetwe.

14. Posebna pa`wa se mora posve}ivati stvarawu klime me|usobnog po{tovawa i uva`avawa, a da u~enici sa razvojnim problemima budu lepo prihva}eni i ne budu ismevani od strane ostalih u~enika.

15. [kola mora pokazati poseban smisao za saradwu sa u~enicima koji imaju smetwe u razvoju i sa wihovim roditeqima.

16. O deci koja imaju zdravstvenih i raznih funkcionalnih smetwi, o radu s wima i wihovom napredovawu, stru~ni saradnici vode evidenciju, vode}i ra~una koje ~iwenice nisu za javnu upotrebu.

Program rada za decu sa posebnim potrebama

Zakonska i moralna obaveza je da svako dete dobije {ansu da se obrazuje u skladu sa svojim mogu}nostima. Za decu sa posebnim potrebama posebno je zna~ajno da se ukqu~e u aktivnosti svojih vr{waka bez razvojnih ometenosti.Ciqevi ovog programa su:

- Za decu sa posebnim potrebama - podsticawe razvoja i stabilizacija ose}awa sigurnosti, zadovoqstva i samopo{tovawa. Razvoj komunikacijskih sposobnosti (izra`avawe potreba, `eqa i namera verbalnim i neverbalnim putem). Razvoj osetqivosti za potrebe drugih. Boqa emocionalna kontrola i uspe{nija socijalizacija.

- Za decu bez posebnih potreba - Prihvatawe razli~itosti kao normalnosti. Razvoj osetqivosti za potrebe dece koja se te`e razvijaju, razvoj sposobnosti za prepoznavawe tih potreba, razvoj ve{tina saradwe i pomagawa u de~jem kolektivu i sa decom koja imaju te{ko}e u razvoju.

- Za roditeqe dece sa posebnim potrebama - upoznavawe sa otkrivenim mogu}nostima wihove dece. Ovladavawe ve{tinama podsticawa de~jeg razvoja. Razvijawe realisti~kih stavova prema detetu i wegovim mogu}nostima. Razvijawe realnih i pozitivnih iskustava u pogledu budu}nosti deteta.

- Za roditeqe dece bez posebnih potreba - Razvijawe pozitivnih stavova prema zajedni~kom {kolovawu i dru`ewu dece sa i bez posebnih potreba.

U toku ove {kolske godine nastavi}e se funkcionalna procena telesnog i mentalnog statusa deteta s ciqem utvr|ivawa o~uvanih i o{te}enih funkcionalnih sposobnosti deteta, porodi~ne situacije i {ireg

okru`ewa u kome dete `ivi. Tako|e, prema sposobnostima svakog deteta bi}e formiran Individualni obrazovni plan - pedago{ki dokument kojim se obezbe|uje prilago|avawe obrazovnog procesa (kroz ciqeve, zadatke, sadr`aje, aktivnosti, ishode i vremensku valorizaciju), detetu sa posebnim potrebama. Za izradu i realizaciju je zadu`en tim koji sa~iwavaju: u~iteq, jedan od roditeqa ili starateqa, {kolski pedagog, psiholog i logoped. Svaki u~enik }e imati svoj pedago{ko-psiholo{ki dosije.

Ciq je da se svako dete razvija i `ivi u granicama svojih sposobnosti i me|u vr{wacima.

Како у нашој школи нема образовања одраслих, националних мањина нити ученика који наставу прате двојзично изостаља се део препоруке који се односи на те категорије

Препоручени начин прилагођавања програма ученика са изузетним способностима

За ученике са изузетним способностима припрем се индивидуални образовни план, програм и начин рада којим ес утврђује обогаћен начин образовањ и васпитањ који садржи :

Дневни распоред активности часова наставе у одељењу. Дневни распоред са лицем које пружа додатну подршку и учесталост те

подршке Циљеве образовно васпитног рада Посебне сандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или све

предмете са обраложењем за одступање Програм по предметима, прецизирано којинсаджаји се обрађују у одељњу

акоји садодатном подршком Индивидуализован начин рда наставника, избор адекватних метода и техника

образовно васпитног рад

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРИПРЕМУ ИНДИВИДУАЛНОГ ОБРАЗОВНОГ ПЛАНА ЗА УЧЕНИКЕ КОЈИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ДОДАТНА ОБРАЗОВНА ПОДРШКА КОЈИ СЕ СА ЗАКАШЊЕЊЕМ УКЉУЧУЈУ У ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС, КОЈИ НЕ ПОЗНАЈУ ЈЕЗИК НА КОМЕ СЕ ОСТВАРУЈЕ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНИ РАД

Индивидуални образовни план се припрема за ученике којим је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, каснијег укључивања у школовање, недоољног познавања језика и других разлога потребна додатна индивидуална подршка.

Циљ индивидуалног образовног плана јесте постизање оптималног укључивања такви ученика редован образовно васпитни рад и 8. разреда и и љихово осамотаљивање у вршњачком колективу.

За сваког ученика појединачно, према његовим специфичним потребама и могућностимаприпрема се прилагођени начин образовања који обухвта идивидуално образовни план, програм и начин рада који садрже:

Дневни распоред активности часова наставе у одељењу.

Дневни распоред са лицем које пружа додатну подршку и учесталост те подршке

Циљеве образовно васпитног рада Посебне сандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или све

предмете са обраложењем за одступање Програм по предметима, прецизирано којинсаджаји се обрађују у одељњу

акоји садодатном подршком Индивидуализован начин рда наставника, избор адекватних метода и техника

образовно васпитног рад

Индивидуални образовни план доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за инклузивно образовање.Тим за инклузивно образовањ чине одељенски старешина, предметни наставници, стручни сарадникшколе, родитељ/старатељ,, а по потреби пеагошки асистенти стручњак ван школе на предлог родитеља/старатеља. Родитељ/старатељ даје сагласност за спровођење индивидуалног образовног плана.

Наставник приликом планирања свог рада у одељењу усклађуји свој план са индивидуалним образовни планом ученика.Спровођење индивидуалних образовних планова прати просветни саветник.

Pripremna nastava

Pripremna nastava se organizuje za u~enike od 5. do 8. razreda upu}ene na popravni ispit. Nastava se organizuje pre po~etka ispitnog roka najmawe 5 dana sa po 2 ~asa dnevno za svaki predmet. Pripremna nastava za 8. razred }e se organizovati u junskom roku, a za u~enike od V - VII u avgustovskom roku. Pripremna nastava za polagawe kvalifikacionog ispita za u~enike 8. razreda organizova}e se prve nedeqe po zavr{etku nastavne godine i to: 5 dana po 2 ~asa iz srpskog jezika i matematike. Tako|e, [kola }e organizovati pripremnu nastavu-pomo} za polagawe kvalifikacionih ispita iz srpskog jezika i matematike za u~enike VIII razreda i to 5 dana po 2 ~as

Преглед секциј

Ред. бр.

Планирани број

ученикаНазив секције

Број часова Задужени наставнициНедељн

о Годишње

1. 15-18 Литерарна 1 36 Марица Ковачевић

2. 1515 Драмска 0,5 18 Гордана Миљковић

3. 15 Рецитаторска 0.5 18 Јасминка Четровић

4. 15 Новинарска 11

3636

Јована Левајац Наташа Митровић

5. 9 Енглески 10,5

3618

Олгица МатовићТања Радовић

6. 15 (5-8 раз.) Француски 1 36 Александра Ћировић

7. 5-85-8

Немачки језик „Немачки кутак“

1,51

5436

Даница МихајловићЈелена Секулић

8.1515 Ликовна

11

3636

Јасмина НиколчевићДушица Радосављевић Јованчевић

9. 15 Историјска 10.5

3618

Дрина ТанасковићДрагомир Белоица

10. 16 Географска 11

3636

Љубомир ЂуровићЈасминка Мијатовић

11. 1520 Еколошка 1 36 Ана Јеремић

12. 25 Млади биолози 1 36 Биљана Савић

13. 15 Млади математичари 11

3636

Ана ПавловићМилка Весковић

14. 10 Млади физичари 11

3636

Марија Томић ГољићМилош Дедеић

15. 8 Архитектонско грађевинска

1 36 Станислав Димитријевић

16. 8 Ел. тех. енер. 2 72 Живан Бањанац17. 15 Саобраћајна 1 36 СтаниславДимитриједвић

18. 15 Одбојкашка 11

3636

Раданка Кузманови

19. 15 Кошаркашка 2 72 Јеленко Димитријевић

20. 200 Професионална орјентација

21

7236

Јелена СимоновићНаташа Вуковић

Dru{tveno koristan rad

[kola planira po 10 ~asova dru{tveno-korisnog rada po u~eniku i po toliko za organizovawe dru{tveno-korisnog rada za nastavnike i u~iteqe. Dru{tveno koristan rad se ostvaruje kontinuirano, svakodnevnim de`urawem grupa u~enika u {koli, svakodnevnim dovo|ewem u red {kolskog dvori{ta posle velikog odmora u obema smenama, kao i povremenim radom na sre|ivawu u~ila sa nastavnicima, sakupqawem sekundarnih sirovina i organizovawem humanitarnih akcija.

Активност Начин реализације Време Место ИзвршиоциУређење учионица и кабинета

-чишћење и уређивање-опремање креативним материјалом

СептембарМај

-кабинети-учионице

-Ученици-Одељенски старешина

Уређење Школског дворишта и зелених површина

-уређење-чишћење-сакупљање лишћа и отпадака-засађивање нових биљака

ОктобарМарт Април

-зелене повр-шине испред наставничког улаза-парк у ученичком делу

-Еколошка секција-Наставник биологије

Уређење фискултурне сале и спортског терена у малом двориштутерена

-чишћење-обележавање терена-распоређивање справа-фарбање-ситне поравке

СептембарМарт

-спортска сала-спортски терени

-Спортска секција-Наставници физ. културе-Учитељи

Фарбање клупа у дворишту и поправљење оградица око зелених површина

-чишћење-прављење оградица-укуцавање-фарбање

Март -двориште школе

-Вршњачки тим-Наставници ТО и ликовне културе-Домар

Постављање изложбе, уређење холова и Етно кутка

-постављање паноа-одабир радова-опремање радова-постављање истих

СептембарОктобарЈануарФебруарМарт

-холови школе-кабинет ликовне културе,Етно кутаки

-Ликовна секција -Млађи разреди-Учитељи-Вршњачки тим

Израда наставних средстава

-цртање, писање-ПП презентације

током године -кабинети -учионице

наставници математике, српског језикаенглеског језика, информатике

Израда украсних предмета и аукција

-израда предмета-организовање продајне изложбе-продаја

Децембар, фебруар, мај

-учионице-хол школе

-Млађи разреди-УчитељиЧланови ликовне секције

Чишћење школског дворишта

-чишћење-скупљање отпадака-изношење отпада

Свакодневна активност за време великог одмора

-школско двориште

-Дежурна одељења млађих и старијих разреда-Дежурни учитељи и наставници

Дежурство ученика у школи

-пријем посетилаца-упис у књигу дежурства-помоћ дежурним наставницима

Свакодневна активност од 07,00 до 18,55

Главни улаз -Ученици VI, VII и VIII разреда-Дежурни наставници-Одељенске старешине

Pregled sedmi~ne optere}enosti u~enika

RazredRedovn

a nastava

Izborni progra

m

Dodatni rad

Dopunska nastava

OS Doma}i zadaci Ostalo Sveg

aV 23 4 1 1 1 1 8 1 40VI 25 1 1 1 1 1 8 2 39VII 27 2 1+

1 1 1 1 8 1 41VIII 27 2 1 1 1 1 8 1 40

ПЛАН ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЕКСКУРЗИЈА У ПРВОМ И ДРУГОМ ЦИКЛУСУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Циљ и задаци

Циљ екскурзије, као облика образовно-васпитног рада, јесте да допринесе остваривању циљева и задатака образовања и васпитања, циљева и задатака наставних предмета, као и непосредно упознавање с појавама и односима у природној и друштвеној средини, с културним, историјским и духовним наслеђем и привредним достигнућима.

Задаци екскурзије су: - продубљивање, проширивање и обогаћивање знања и искустава ученика, - повезивање и примењивање знања и умења, - развијање љубави према отаџбини, њеној историји, култури и природним лепотама, неговање позитивног односа према свим њеним грађанима и њиховим националним, културним, етичким и естетским вредностима, - неговање солидарности, хуманизма, другарства и осећаја заједништва, - успостављање непосреднијих односа између наставника и ученика и ученика међусобно, - проучавање објеката и феномена у природи, - уочавање узрочно-последичних односа у конкретним природним и друштвеним условима, - упознавање с начином живота и рада људи појединих крајева, - развој и практиковање здравих стилова живота, - развијање свести о значају одрживог развоја и изграђивање еколошких навика и навика заштите животиња, - развијање способности проналажења, анализирања и саопштавања информација из различитих извора, - оснаживање ученика у професионалном развоју, - подстицање самосталности ученика и одговорности за сопствено понашање, - развијање способности оријентације у простору.

План екскурзије :

Разред Маршрута Време извођења V Краљево – Таково - Орашац-Вишевац-

Велика Плана- Пожаревац-Виминацијум-Покајница- Радовањски луг- Крагујевац – Краљево

Мај

VI Краљево - Студеница – Сопоћани – Ђурђеви ступови – Копаоник - Копаоник – Брус – Ђавоља варош - Краљево

Мај

VII Краљево – Крушевац - Гамзиград – Феликс Ромулијана – Зајечар – Неготин – Доњи Милановац – Лепенски вир – Ђердап – Голубац – Сребрно језеро – Пожаревац – Краљево

Септембар

VIII Краљево – Фрушка Гора- Сремски Карловци – Суботица – Нови Сад - Краљево

Септембар

Програм екскурзије

Одлуком Наставничког већа и добијене сагласности Савета родитеља Школе, за школску 2012/13. утврђено је:

- за ученике V разреда дводневна екскурзија на релацији Краљево –Таково –Орашац-Вишевац-Велика Плана ( ноћење) – Пожаревац (ергела Љубичево, кућа Милене Павловић Барили) - Виминацијум – Покајница - Радовањски луг – Крагујевац – Краљево. Циљ је посета важним историјским местима. Реализација у програму српског језика, географија, историја, биологија, ликовна култура.

- за ученике VI разреда дводневна екскурзија на релацији: Краљево- Студеница (манастир Студеница – музеј и ризница) – Сопоћани - Ђурђеви ступови- Копаоник (спавање) – Брус - Ђавоља варош - Обилазак Пролом бање – Краљево. Реализација у програму српског језика, географија, историја, биологија, ликовна култура, физичког васпитања.

- за ученике VII разреда дводневна екскурзија на релацији: Краљево – Крушевац- Гамзиград – Феликс Ромулијана – Зајечар – Неготин (кућа Стевана Мокрањца, споменик хајдук Вељка Петровића) – Доњи Милановац (спавање хотел Лепенски вир, обилазак археолошког налазишта Лепенски вир, хидроцентрале Ђердап са преводницом, Голубац - тврђава) – Сребрно језеро – Пожаревац (галерија Милене Павловић Барили) - Краљево. Реализација у програму српског језика, географија, историја, хемија, биологија, ликовна култура и физичко васпитање.

- за ученике VIII разреда тродневна комплексна екскурзија на релацији: Краљево – Фрушка Гора (посета манастиру Крушедол или Хопово) – Сремски Карловци (Гимназија, Богословија, Музеј) – Нови Сад (спавање) – Суботица (Градска кућа, Палић – зоо врт и ручак) – Нови Сад (спавање, Петроварадин, Матица Српска, Српско Народно позориште, ручак) – Краљево. Реализација у програму српског језика, географија, историја, физика, хемија, техничко образовање, биологија, ликовна култура, музичка култура и физичко васпитање.

Планирање и програмирање екскурзија вршиће стручна комисија у саставу: Драгомир Белоица, наставник историје, Ђуровић Љубомир, професор географије, Дрина Танасковић, професор историје, Петришко Вјекослав, Снежана Јојић и Станка Гуњић– професори разредне наставе које је именовао директор школе.

PRA]EWE OSTVARIVAWA [KOLSKOG PROGRAMA

Pra}ewe ostvarivawa {kolskog programa je kontinuiran zadatak ~lanova {kolskog tima sa ciqem unapre|ewa svih segmenata {kolskog programa.

Pra}ewe ostvarivawa {kolskog programa realizova}e se na

osnovu nekoliko elemenata, koji }e se operativno razra|ivati u

postupku planirawa i realizacije pra}ewa:

Sadr`aj pra}ewa ostvarivawa {kolskog programa: postignu}e u~enika, ostvarenost ciqeva i zadataka, uskla|enost ciqeva i zadataka sa sadr`ajima i temama, adekvatnost nastavnih metoda i

oblika rada, aktivnost u~enika i nastavnika, nastavna sredstva, vremenska dinamika, uskla|enost sa uzrasnim i razvojnim karakteristikama u~enika, faktori koji podr`avaju realizaciju planiranog i faktori koji ometaju realizaciju planiranog u {kolskom programu.

Na~in pra}ewa ostvarivawa {kolskog programa: razli~ite metode i tehnike ocewivawa u~enika, merewe postignu}a u~enika, u~eni~ki radovi, merewe zadovoqstva u~enika i nastavnika u radu, diferencirawe razli~itih nivoa postignu}a u~enika i procewivawe aktivnosti u~enika.

Instrument pra}ewa ostvarivawa {kolskog programa: testovi, ankete, skale procene, upitnici, modeli evaluacije, izve{taji o u~enicima.

Saradnici u timu za pra}ewe ostvarivawa {kolskog programa: nastavnici, stru~ni saradnici, direktor, {kolski timovi drugih {kola, nadzornici za osigurawe kvaliteta MPS-a, roditeqi, institucije koje su zadu`ene za unapre|ivawe prakse ocewivawa i vrednovawa.

Vremenska dinamika pra}ewa ostvarivawa {kolskog programa: mese~no, klasifikacioni periodi, tokom cele godine.

EVALUACIJA I SAMOEVALUACIJA NASTAVNIKARadi {to boqeg i uspe{nijeg ostvarivawa {kolskog programa

neophodan je i rad sa nastavnicima na razvijawu svesti o bitnosti samoprocene sopstvenog rada, da bi se pove}ala objektivnost procene na svim nivoima. Po`eqno je da svaki nastavnik po zavr{enom danu postavi sebi pitawa:

Da li je uspeo da ostvari planirane ciqeve i zadatke? U kojoj meri su ciqevi i zadaci ostvareni kod pojedinih u~enika? Koliko su i da li su primewene metode i tehnike odgovarale

u~enicima? Koliko su se poklopile sa planiranim ciqevima i zadacima? [ta bi moglo da se promeni u ciqu poboq{avawa narednih

~asova?

Ovakvim stavom prema sopstvenom radu i ovakvom orijentacijom nastavnik }e biti u stawu da u~enike osoposobi za samoocewivawe {to je jedan od bitnih ciqeva nastavnog rada.

PRA]EWE NAPREDOVAWA I VREDNOVAWE POSTIGNU]A U^ENIKA

Ocewivawe je u funkciji pra}ewa napredovawa u~enika:

{ta je u~enik usvojio od propisanih ciqeva i zadataka, {ta mu

te`e ide, {ta treba dodatno podr`ati te se na osnovu toga pravi

plan narednih aktivnosti u radu sa u~enikom.

Definisani ciqevi i zadaci obrazovawa za peti, {esti, sedmi i osmi razred, predstavqaju nastavnicima kqu~ni oslonac ocewivawa u kontekstu celovitosti nastavnog procesa. Pri tom }e nu`no uva`avati osobenosti idivudualnog toka razvoja i napretka pojedinog u~enika u savla|ivawu {kolskog programa.

Pra}ewe razvoja i napredovawa u~enika obavqa se na na~in koji obezbe}uje {to adekvatnije i objektivnije sagledavawe.

Nastavnik }e u~eniku kontinuirano i na adekvatan na~in (primereno u~enikovoj sposobnosti da razume i prihvati) ukazivati na kvalitet wegovog postignu}a u razli~itim domenima aktivnosti. Istovremeno }e se omogu}iti u~enicima da razvijaju sposobnost da samostalno prate i ocewuju kvalitet svog rada i sopstveno pona{awe u odnosu na standarde i kriterijume i da samostalno sebe procewuju i ocewuju na relativno objektivan na~in. Time }e se u~enici osposobiti da aktivno u~estvuju u svom razvoju i obrazovawu.

Formativno ocewivawe ima ulogu podsticajne povratne informacije i pri tom se mora voditi ra~una o slede}em:

o povratna informacija je efikasna kada je dobro uvremewena,o ona mora da bude konkretna, tj. da se odnosi na aktivnosti i

produkte deteta a ne na li~nost i karakteristike osobe,o treba da je pozitivno intonirana, tj. da prvo isti~e one elemente

koji su za pohvalu, a potom one elemente koje bi dete trebalo i moglo da popravi ula`u}i dodatne napore.

U petom, {estom, sedmom и осмом razredu u~enici }e biti ocewivani broj~ano iz svih predmeta osim iz verske nastave i gra|anskog vaspitawa iz kojih se ocewuju opisno. Ocewivawe iz nastavnih predmeta koji zahtevaju posebne sposobnosti u~enika vr{i}e se polaze}i od sposobnosti u~enika, stepena spretnosti i ume{nosti, a posebno }e se uzimati u obzir anga`ovawe u~enika. Ocewivawem se podsti~e samopouzdawe u~enika i razvoj wegove li~nosti, kao i wegovo aktivno u~e{}e u nastavi i vannastavnim aktivnostima.

Povratne informacije o napredovawu u~enika, ostvarenosti ciqeva i zadataka i zadovoqavawu razvojnih potreba u~enika prikupqa}e se :

o metodom posmatrawa (prigodno, sistematsko, op{te i selektivno),o analizom u~eni~kih radova,o razgovorom sa u~enicima,o pismenim ispitivawem (diktati, kra}i kontrolni zadaci, neformalni i

standardizovani testovi.....),o usmenim ispitivawem (usmeno izlagawe u~enika na zadatu temu,

diskusijama, razgovorom, obja{wavawem pojava, procesa i pojmova...),

Ovim }e se, kod u~enika, doprineti razvoju pojma o sebi, formirawu realne slike o sebi, o onome {ta znaju i umeju, o svojim sposobnostima, {to je zna~ajno za razvoj samopo{tovawa u~enika i zdravog odnosa prema sebi.

ОПШТИ И ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ ЗНАЊА

Образовни стандарди представљају суштинска знања, вештине и умења која ученици треба да поседују на крају одређеног разреда, циклуса или нивоа образовања. То су искази који нас упућују на знања и вештине које очекујемо код ученика на одређеном нивоу постигнућа. Образовни стандарди су основа за прикупљање поузданих и ваљаних података о степену остварености очекиваних постигнућа и, посредно, циљева и задатака васпитања и образовања. Стандарди остварености задатака, односно постигнућа, одређују се тако да буду у одређеној мери изнад нивоа који се у датом тренутку може утврдити на основу испитивања ученика како би се на тај начин утицало на развој квалитета образовања. На основу испитивања постигнутог, стандарди се мењају и померају на више.

PROGRAM RAZVOJA [KOLE

Na{a {kola ima za ciq:o da podsti~e stru~no usavr{avawe nastavnika za kreativni rad uz

kori{}ewe adekvatnih i efikasnih metoda u ciqu postizawa kvalitetnih postignu}a u~enika i wihovog celokupnog razvoja,

o neguje razumevawe, saradwu i po{tovawe svih u~esnika obrazovno-vaspitnog procesa pri ~emu razvijamo svest o samoodgovornosti.

@elimo da postanemo {kola u kojoj nastavni proces i u~ewe pru`aju kvalitetno, savremeno obrazovawe i razvijaju sposobnosti primenqive u svakodnevnom `ivotu. U na{oj {koli svaki u~enik u interakciji sa nosiocima nastavnog procesa nalazi sebe i zadovoqewe svojih potreba.

Da bi ovo bilo ostvarqivo {kola je u~estvovala na brojnim konkursima za izradu projekata za unapre|ivawe nastave i dobila je znatna materijalna sredstva za reparaciju infra-strukture, ure|ewe i pro{irewe nastavnog prostora i nabavku nastavnih sredstva. [kola }e ja~ati postoje}u saradwu sa {kolom iz Francuske i uspostavqati nove me|unarodne kontakate sa obrazovnim institucijama, nastavi}e sa intenzivnim stru~nim usavr{avawem nastavnog osobqa, kroz poha|awe seminara akreditovanih programa ("Aktivna nastava", "Ume}e komunikacije", "Korak po korak", "U~ewe putem re{avawa problema", "Kako do boqe nastave jezika", ), osmi{qavawe i planirawe u~eni~kih aktivnosti koje }e se sprovoditi u novoopremqenim prostorima i ja~a}e se veze sa lokalnom zajednicom.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Министарство просвете и спорта Републике Србије - Правилник о оцењивању ученика основне школе, Службени гласник РС 93/2004, од 17. августа 2004.године, Београд и 92/05.

2. Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић - Активно учење, Приручник за примену метода активног учења/наставе, Београд, 2002.

3. Нада Савић-Игњатовић - Чувари осмеха 1, Институт за психологију, Београд, 1993.

4. Нада Савић-Игњатовић - Сазнање о себи и другима 1, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Београд, 2002.

5. Тинде Ковач-Церовић, Ружица Росандић, Драган Попадић - Учионица добре воље - радионице за млађе основе, Група Мост, Београд, 1996.

6. Љубивоје Ршумовић - Буквар дечјих права, УНИЦЕФ, Београд, 1995.7. Весна Огњеновић - Здраво да сте, Београд, 1996.8. Љубица Ристић-Бељански - Како да се ради, Пријатељи деце Србије,

Београд, 1993.9. Иван Ивић - Шта да се ради, Пријатељи деце Србије, Београд, 1993.10. Сузан Фонтеј - И то је право, УНИЦЕФ, Београд, 1998.11. Тинде Ковач-Церовић - Игром до спознаје - приручник за радионице

за децу од 7-14 година, УНХЦЕР, Београд, 1995.

12. Mr. Milisav Arsi}, Kako unapre|ivati nastavu, Kru{evac 2000.13. Radivoj Kva{~ev, Modelirawe procesa u~ewa, Beograd

1997.14. Prof. dr Radovan Grandi}, Sla|ana Markovi}, Patriotizam i

zajedni{tvo mladih, Novi Sad 2001.15. Dr Marko Stevanovi}, Aida Muratbegovi}, Didakti~ke

inovacije u teoriji i praksi, Novi Sad 1990.16. Dr Milica Andevski, Mr Olivera Kne`evi}-Flori}, Obrazovawe i

odr`ivi razvoj, Novi Sad 2002.17. Prof. dr Radovan Gandi}, Olivera Gaji}, Teorije

intelektualnog vaspitawa, Novi Sad 2001.18. Prof. dr Radovan Grandi}, Prilozi estetskom vaspitawu, Novi

Sad 2001.19. Prof. dr Jovan \or|evi}, Moralno Vaspitawe - teorija i praksa,

Novi Sad 2002.НАПОМЕНА:

Prilog [kolskom programu su годишњи, оперативни и планови додатне наставе, као и planovi секција koje su uradili nastavnici petog, {estog , sedmog и осмог разреда razreda koji se nalaze kod pedagoga, такође сваки наставник има примерак својих планова. У прилогу се налазе и планови рада одељенског старешине.