7/23/2019 Ovo Su Pitanja Za II Kolokvijum Iz Interkulturnog Menadzmenta

http://slidepdf.com/reader/full/ovo-su-pitanja-za-ii-kolokvijum-iz-interkulturnog-menadzmenta 1/3

Ovo su pitanja za II kolokvijum iz Interkulturnog menadzmenta, zakazanog za 15.12. 2015.godine.

1. PRINCIPI U KOJI! "# O$%#&!JU O"NO'# KON(U)IJ!N"K# N!UK# UJ!P!NU*

+ Suština japanskog uspeha je mnogo dublja i ogeda se u japanskoj kutu-i koja je

stva-ana vekovia i /itno se -azikuje od kutu-e apada teko je 3p-ieniti4 je /io gded-ugde.+ Okosni6a ove kutu-e je u konfučijanizmu koji je 7 pre filozofija života nego religija,

 poto govo-i o ovozeajsko 8ivotu, a ne o onozeajsko odnosno 8ivotu nakons-ti.

+ !kviri konfučijanizma  su dati u 9eti-i osnovna odnosa: oca prema sinu, učitelja prema

učeniku, muža prema ženi i vladara prema podanicima. "in t-e/a da posua o6a;u9enik t-e/a da sasua u9iteja, 8ena t-e/a da je poko-na u8u, a podani6i vada-u.

+ Na p-vi poged, ota6, u9itej, u8 i vada- su nad-edjeni su/jekti ovog odnosa. edjuti,kon<u9ijaniza ka8e da su oni u veikoj obavezi da tu podredjenost nagrade: ota6

 /-igo za sina, u9itej /-igo za u9enika, u8 pa8njo, zatito i ju/avju p-ea 8eni,

a vada- p-ospe-iteto koji =e o/ez/editi svoji podani6ia.+ >akav odnos 9ini i sutinu japanske o-ganiza6ije. Kon<u9ijaniza se zav-ava potpuno

posve"enoš"u zaposlenih poslu i kompaniji.+ #onfučijanizam traga za skladom i mirom u ljudskim odnosima. Ostva-enje tog

?uaniza nasanja se na st-ogu dis6ipinu p-ea se/i i do/-onae-nost p-ea d-ugia.Kon<u9ijaniza nije -eigija; on nea d-ugi svet u koji /i sestio svoj idea.

+

2. KOJ# "U PO$O&N# >## ! R!$O'OR, ! KOJ# >## >R#@! I@#$!'!>I "!RU"KI PO"%O'NI P!R>N#RI!*

$eme koje bi u razgovoru trebali izbegavati%1 p-igovo-i na Rusiju,2 AookaustB Ca- i ona-?ija ekonoski p-o/ei5 etni9ke anjineD -eigijaE upo-eFivanje Rusije i -azvijeni? zeajaG upo-eFivanje oskve i "ankt Pete-s/u-ga

&oželjne teme u razgovoru%

a aktueni dogaFaji / pozitivne p-oene u Rusiji6 uetnostd knjigee <iovi

B. PR!'I%NO KORIH#NJ# H>!PI! ! ">O%O U KINI*'e igrajte se štapi"ima za jelo u #ini(

"ve ve=a t-govina sa Kino p-io-ava svakog ioe /-i8nog /iznisena da odeti za ovuzeju* Oipijada u Pekingu je /ia etos. nogo je -azoga da se o/avestio kako se toponaša za stolom na O-ijentu

a one koji su naviknuti da jedu no8e i vijuko, štapi"i za jelo  p-edstavjaju neku v-stuizazova, ii 9ak avantu-e. !i, -ukovanje tapi=ia nije dovojno )itav niz pravila jepotrebno savladati da /i se doo do situa6ije u kojoj ne=ete uv-editi doa=ina Kao i no8 i

7/23/2019 Ovo Su Pitanja Za II Kolokvijum Iz Interkulturnog Menadzmenta

http://slidepdf.com/reader/full/ovo-su-pitanja-za-ii-kolokvijum-iz-interkulturnog-menadzmenta 2/3

vijuku, i tapi=e o-ate d-8ati na sup-otnoj st-ani od svoje ?-ane, nikako i? nemojtestavljati na tanjir. P-o/adanje ?-ane tapi=e ako ne o8e da je u?vati, ti ?-anu na/odi*

 je de<initivni g-e?, ai i pokazivanje tapi=e u p-av6u neke oso/e, kao i nji?ovo uk-tanje. Ne seju se ostavjati ni sa -azi9iti? st-ana posude jedan evo, a d-ugi desno, niti se njiase tapkati po posudi. )žasan je greh zabosti štapi" pravo u posudu sa pirinčem, je- jeto, nita anje nego znak za pog-e/ni o/i9aj na &aeko istoku Na-avno, jasno va je da

ste up-avo po-u9ii onoe p-eko puta vas da... u-e

. PO"%O'NI "!">!N!K KO& &!N!C!*Posovni sastanak nije mogu"e zakazati ujutru, je- veiki /-oj &ana6a do-u9kuje kod ku=e sa

 po-odi6o pa je ogu=e i najpo8ejnije zakazati od 12 do 1 9asova. Iaju o/i9aj da posovne pa-tne-e pozivaju svoji ku=aa. "a &an6ia je jako p-ijatno posovati, njia je p-esudnokoiko postoji kopanija koju p-edstavja inopa-tne-. &ansko posovno upoznavanje sastoji se u-ukovanju 7 9v-st i k-atak stisak i k-atak poged u o9i.P-iiko donoenja oduka voe da 9uju sva ijenja zaposeni? ai voFa tia donosi oduku nasastanak t-e/a do=i na v-ee. Unap-ed su do/-o p-ip-ejeni tako da veoa /-zo p-oti9u izav-avaju se ta9no na v-ee. &an6i su veoa toe-antni ai nije po8ejno k-itikovati d-uge jude

i sistee.

5. N!)#NJ# L(#N$ HUI3 U KIN#"KOJ KU%>URI**eng Shui je d-evna kineska nauka o uskadjivanju 8ivota u sagasju sa snagaa kososa. "ta-a

 je 5000 god. !na je logika nije religija. +ukvalan prevod *eng Shui jeste vetar ,dah- i voda,za pi"e-. Ovo su osnovni postuati za jednu -e9 MI'O>.  >-adi6ionane <eng s?ui vetine su uetnost /aansi-anja i ?a-oniza6ije kosi9ke 9i ene-gijesa judia i p-osto-o. ovode do životnog boljitka zdravlja i usaglašene ljubavi.

D. O"NO'N# IN(OR!CIJ# O J!P!NU K!O &RM!'# I &RUH>'!*Japan  Nihon/ Nippon izvo-no ie 7 eja izaze=eg sun6a je ost-vska zeja na &aekoistoku isto9na !zija. "astoji se od notva anji? i ve=i? ost-va p-eko B000 7 u japanskoa-?ipeagu od koji? su najve=a Aonu, Kjuu, Hikoku i Aokaido.

+ /ar je 0kihito od apana i 125 6a- Japana. &remijer $aro 0so. apanski ar, po sadanje Ustavu, nema nikakvu mo" i on sao izvodi sve9ane

du8nosti. a Japan6e on p-edstavja si/o d-8ave i na6ionanog jedinstva.+ + Stanovništvo% 123 miliona + + 4lavni grad% >okio 2 iiona stanovnika 7 ii G i. sa g-ad upo-edite to sa

@eog-ado.+ + !stali ve"i gradovi% Osaka, Nagoja , "apo-o, Kjoto

+ + ržavno ureenje% pa-aenta-na, ustavna deok-atija 7 sa dvodoni pa-aentoviest-ana9ko u-eFenje;+ 6onetarna jedinia% jen+ apan se nalazi u vulkanskoj zoni. &u8 svi? ost-va se ose=aju 9esta sa/a pod-?tavanja

ta i pov-eene vukanske aktivnosti. Od 2D5 japanski? vukana, p-eko D0 je jo uvekaktivno. Razo-ni zejot-esi, 9iji -ezutat su 9esto 6unaiji, dogaFaju se nekoiko puta u veku.

+ +roj stanovnika  u Japanu -aste v-o /-zo, pove=ava se udeo stanovnitva sta-ijeg od D5godina, pa su ve= sada vidjive ekonoske i so6ijane posedi6e takvog p-i-asta.

+ 7konomija apana+ "a-adnja vade i indust-ijep-iv-ede donea je sna8an o-a -ada, nap-edna te?noogija,

isti6anje o/-azovanja pooge su Japanu napredovanje neverovatnom brzinom da /i postai jedna od najve=i? ekonoski? sia u svetu zajedno sa "!&o i #v-opskounijo.

7/23/2019 Ovo Su Pitanja Za II Kolokvijum Iz Interkulturnog Menadzmenta

http://slidepdf.com/reader/full/ovo-su-pitanja-za-ii-kolokvijum-iz-interkulturnog-menadzmenta 3/3

E. KOJ# ">!'K# J# POM#%JNO P%!NIR!>I U PROC#"U U"PO">!'%J!NJ!PO"%O'NIA O&NO"! "! @RI>!NCI!*

0verzija prema ozbiljnosti je v-o p-isutna. Auo- se o9ekuje na svi nivoia,izeFu svi? sojeva i u svi p-iikaa. U svakoj ogu=oj p-ii6i je va8no /iti za/avan,

 /io ona p-ivatna ii javna.

  Auo- o8e /iti na sopstveni -a9un, o8e /iti zadi-kivanje d-ugog, sa-kasti9an,vi6kast, -asisti9ki. 8ene -avnop-avno u9estvuju u aaa, ukju9uju=i i one saseksuani insinua6ijaa.

 Ne pot6enjujte značaj humora u svi aspektia /iznisa u @-itaniji. Auo- p-edstavjaveoa /itnu stavku u posovni -azgovo-ia; ukoiko iate -epe-toa- vi6eva i anegdotasigu-no =e va i=i u ko-ist.

G. H>! J# HIN>OI! I O )#U ON $O'ORI U J!P!N"KOJ KU%>URI*+ &-ugi zna9ajan <akto- japanske kutu-e, koji se vezuje za uspe? japanske p-iv-ede je

šintoizam; u9enje koje govori da je japanski ar oličenje japanske države , a da je, sad-uge st-ane 7 božiji sin. Cea japanska na6ija odana je do s-ti /o8ije sinu, odnosno

6a-u, odnosno Japanu. Hinto u9enje za?teva potpunu odanost japanskoj d-8avi, 9ije jeoi9enje 6a- sa /o8anski ka-akte-istikaa.

. KOJI R#&O"%#& >R#@! POH>O'!>I U PO"%O'NOJ KOR#R"PO&#NCIJI "!RU"KI P!R>N#RI!*U posovnoj ko-espoden6iji po8ejno je da sva pisa /udu na -usko jeziku je- =e /iti /-8e

 p-ijena i daje p-oseFena ukoiko je ta9no navedena za koga su. 0dresa u Rusiji ia svojraspored koji t-e/a potovati:

• d-8ava,

• g-ad

• ui6a i /-oj,

• ie i p-ezie

U toku posovni? p-egovo-a /itno je zapamtiti titulu oso/e sa kojo se -azgova-a. U Rusijiosobe imaju tri imena. P-vo se do/ija -odjenje, s-ednje ie je ve-zija o9evog iena saodgova-aju=i su<ikso, tako da za ika-6e zna9i Lsin od o6a4, a za zene L=e-ka od4, i na-avno

 posednje je o9evo p-ezie. Upot-e/a vizit ka-ti je o/avezna, tako da je neop?odno da svi poda6ina d-ugoj st-ani /udu na -usko jeziku. O/avezna je i titua po-ed iena i p-eziena.10. "I"># N!PR#&O'!NJ! I P%!>! !"NO'!N! N! PRINCIPU "#NIORI>#>! UJ!P!NU 7 JU)# I &!N!"*

U p-oosti je siste nap-edovanja i pata zasnovan na p-in6ipu senio-iteta zna9i da se visina pate i nap-edovanje u posu od-eFuju na osnovu du8ine zaposenosti u kopaniji -adnog sta8a. Princip senioriteta sve anje se uva8ava, kada se od-eFuje visina pata zaposeni? i nji?ovonap-edovanje u su8/i, a sposo/nosti i u9inak postaju p-io-itetni <akto-i. Ovaj -igidan sistezaenjuje se novi <eksi/iniji sisteia, koji se na-o9ito -azvijaju u autoo/iskojindust-iji. &anas postaje jasno da su p-in6ipi japanskog enad8enta, opisani u ite-atu-e 7 saodeii9no ta9ni. P-iena ti? p-in6ipa va-i-a od kopanije do kopanije. o8e se so/odno -e=ida ovi p-in6ipi 7 kao idea 7 postoje u svesti posodava6a i zaposeni?. eFuti, postavjeniideai daeko zaostaju za japansko -eano=u.